DISTRIBUCIJA

Proizvodi moraju biti dostupni potrošačima koji žele da ih kupe na uobičajen način, brzo, i sa minimumom truda. Distribucioni sistem određuje prisustvo proizvoda na tržištu i mogući pristup kupca tom proizvodu. Distribucija (takođe poznata i kao plasman) omogućava korisnost. Korisnost vremena nudi proizvod onda kada potrošač želi da ga kupi. Korisnost mesta nudi proizvod tamo gde potrošač želi da ga kupi. Korisnost posedovanja olakšava potrošaču vlasništvo nad proizvodom. Korisnost oblika može biti potrebna ako se naprave promene na proizvodu u distribucionom kanalu (koncetrat Koka-kole prodat punjačima).

Kanal distribucije (takođe poznat i kao kanal marketinga) je skup nezavisnih organizacija ili porednika uključenih u proces stvaranja uslova da proitvod bude dostupa za kupovinu od strane potrošača. Kanal diriguje protokom proizvoda od proizvoda do potrošača. Posrednici su organizacije koje posluju između proizvožača i finalnog kupca. Oni povezuju proizvođača sa krajnjim kupcem, tj. korisnikom proizvoda. Tradicionalno, u engleskom jeziku, oni se nazivaju middlemen.

Funkcije posrednika

Troškovi su povezani sa razmenom i mogu se redukovati pomoću smanjenja broja transakcija (tj. razmena). Posrednici na tržištu povećavaju efikasnost u dostupnosti proizvoda krajnjem, ciljanom tržištu. Kroz kontakte, iskustvo, specijalizaciju, i skalu poslovanja, posrednici obično nude organizacijama više nego što one mogu postići same za sebe.

Posrednici olakšavaju protok proizvoda do kupaca igrajući ključnu funkciju u omogućavanju da proizvod postane dostupan ciljnom tržištu, putem informisanja, promocije, i fizičkog posedovanja (uključujući pregovaranje, prenos vlasništva, plaćanje, preuzimanje rizika i finansiranje). Proizvožač će koristiti usluge posrednika kada veruje da posrednik može da obavi funkcije ekonomičnije i efikasnije od njega samog. Funkcija informisanja uključuje prikupljanje i distribuciju marketinških istraživanja i podataka o okruženju za planirane svrhe. Funkcija promocije uključuje

razvijanje i distribuciju ubedljivih komunikacionih alata o ponudi. Funkcija fizičkog posedovanja sastoji se iz transporta i skladištenja proizvoda. Ova aktivnost uključuje pregovore o postizanju sporazuma oko cena i ostalih stavki i uslova. Prenos vlasništva (Title) je stvarni prenos vlasništva od jedne strane (tj. organizacije ili osobe) ka drugoj. Plaćanje uključuje proces u kome kupci plaćaju svoje račune. Funkcije preuzimanja rizika podrazumevaju rizike koji nastupaju prilikom prenosa proizvoda i preuzimanja isplate. Funkcija finansiranja uključuje pridobijanje i korišćenje fondova da bi se pokrili troškovi.

Bez posrednika, svaki potrošač bi morao da pregovara i razmenjuje proizvode i novac sa svakim proiizvođačem. Posrednici redukuju broj kontakata koji je potreban da bi se kompletirala transakcija. Na primer, ako osam kupaca žele da kupe proizvod od tri različita proizvođača, oni će morati da ostvare ukupno 24 transakcije. Međutim, sa posrednikom, ukupni broj transakcija će biti smanjen na 11. Stoga, korišćenjem posrednika mi ekstremno povećavamo efikasnost koju beleže i kupac i proizvođač.

Mnogi proizvođači proizvode samo jednu liniju proizvoda (uski asortiman) i prodaju ih u velikim količinama. Posrednici rdukuju ovaj jaz u kvanitetu pomoću uklapanja ponude i potražnje. Oni kupuju velike količine i prodaju ij u malim količinama. Oni pomažu da se izgladi distribucioni put za robu kreirajući korisnosti, izvršavajući marketinške funkcije, i smanjujući tropkove. Proizvođači ne moraju da posluju direktno sa velikim brojem krajnjih korisnika. Umesto toga, posrednici u marketingu obavljaju ovaj zadatak. Oni su često specijalizovani za određene funkcije i mogu da vrše te aktivnosti efikasnije nego što to mogu proizvođači. Potrošačima treba neki asortiman proizvoda, a posrednici razrešavaju ovaj problem (jaz) asortimana pomoću prikupljanja proizvoda od nekoliko različitih proizvođača da bi se povećao opseg asortimana ponuđenog potrošačima. Reprezentujući brojne proizvožače, tržišni posrednici smanjuju troškove kupovine i prodaje. Zbog toga što mogu da konsoliduju poredak na tržištu, oni takođe mogu biti sposobni da pregovaraju i postignu bolje cene nego što bi to individualni korisnici mogli.

Članovi kanala

Kanali distribucije uključuju potrošačke kanale i business-to-business kanale. Tržišni poslenici mogu izabrati bilo direktni distribucioni kanal,

koji transportuje robu direktno od proizvođača do potrošača, ili indirektni distibucioni kanal, koji uključuje korišćenje jednog, dva, tri ili više nivoa posredovanja u kanalu. Broj nivoa u kanalu definiše dužinu kanala. Izbor distribucionog kanala morao bi podržati marketinšku strategiju organizacije. Organizacija mora razmotriti svoje ciljeve, ciljna tržišta, vrstui proizvoda koji se distribuira, njihove sopstvene interne sisteme i preokupacije, i kompetitivne faktore. Kompetitivna prednost može se pridobiti pomoću strateškog upravljanja kakžnalima distribucije.

Jednom kada se donese odluka, kompanija mora da identifikuje vrste tržišnih posrednika, ako oni postoje, koje će koristiti u procesu distribucije roba ili usluga. Kanal može uključivati proizvođača, veletrgovca (trgovca na veliko), trgovca na malo, i korisnika. Funkcije proizvođača su da projektuje (dizajnira), proizvodi, da ime robnoj marci, odredi cenu, promoviše i proda proizvod. Marketinški posrednici uključuju pordavce na veliko, ili veletrgovce, i prodavce na malo. Transakcije na veliko su sve transakcije osim transakcija sa krajnjim potrošačem. Funkcije veletrgovca su da kupuje, skladišti, promoviše, prikaže, proda, isporuči i finansira. Funkcije prodavca u maloprodaji su takođe da kupuje, skladišti, promoviše, prikaže, proda, isporuči i finansira. Kupac, a ne cena, određuje klasifikaciju posrednika kao veletrgovca ili trgovca na malo. Ako preko 50% prodaje biva vrešeno sa drugim posrednicima, onda je posrednik veletrgovac. Ako je preko 5o% transakcija izvršeno sa kupcem, onda je posrednik trgovac na malo.

Kanali se prikazuju slikovito kao lanci sa vertiklanom dimenzijom (broj članova kanala na različitim nivoima). Horizontalne dimnzije su brojevi članova kanala na istom nivou.

Proizvođač|||Potrošač

Kanal od proizvođača ka potrošaču se koristi od "vrata do vrata" (Avon, Tupperware, enciklopedije), pomoću mejla, TV-a, kataloga, interneta, i usluga (provajder mora, u većini slučajeva biti tu da bi omogućio uslugu). Dell koristi model direktne prodaje da bi prodavao računare.

Proizvođač|||Poslovanje (Biznis)

Kanal od proizvođača ka biznisu je uobičajeniji za tržišta vezana za biznis neko za potrošačka tržišta. Veoma je popularan, posebno za skupe artikle kojima treba naknadna prodaja i podrška za nju. Direktni kanal omogućava direktan kontakt sa potrošačima na, uopšteno gledano, limitiranom tržištu. Proizvođač može da prouči potrebe i zahteve iz prve ruke i može da pruži tehničke usluge, instalacione usluge i usluge održavanja da bi omogućio i osigurao zadovoljstvo korisnika i obezbedio da proizvod bude odgovarajući. Tamo gde su uključeni proizvodi sa viskom cenom po jedinici artikla, ili gde postoje ograničenja u broju potrošača, ovo smanjuje troškove inventara i prodaje.

Kanali distibucije koji su dostupni proizvođaču industrijskih ili biznis proizvoda su značajno ograničeniji od onih koje srećemo na polju potrošačkih proizvoda. Ova razlika, međutim, postaje još očiglednija i stvarna pošto u velikom broju alternativa koje postoje u potrošačkom polju često postoje minorne razlike projektovane tako da se postogne najveći broj maloprodajnih i korisničkih tržišta. Tržište biznis proizvoda, sa druge strane, više je koncentrisano, i ne uključuje toliko potencijalnih korisnika, i više se koriste direktni i poludirektni kanali. Drugim rečima, mnogi vidovi kanala koji postoje za distibuciju potrošačkih proizvoda nemaju neku posebnu atraktivnost za biznis proizvode, i samo polje biznis proizvoda. U praksi, velika većina biznis korisnika preferira da posluje i zadrži kontakte direktno sa proizvođačem, bez intervencija posrednika.

Proizvođač|||Veleprodavac|||Poslovanje (Biznis)

Kanal od veleprodavca do biznisa omogućava najširi varijetet marketinških usluga i funkcija. Veleprodavac ili distributer je komercijalna istitucija koja kupuje robu od jednog ili više proizvođača, i preprodaje je različitim korisnicima u poslovanju, koji su primarno angažovani u proizvodnji drugih vrsta proizvoda. Ovoje institucija "potpune usluge" po pitanju kupovine, prodaje, skladištenja, transporta, standardizacije, finansiranja, preuzimanja rizika, i tržišne informacije i istraživanja. U opštem slučaju, ovaj veleprodavac rukuje manjim brojem linija od veleprodavca potrošačkih proizvoda i obezbeđuje veću specijalizaciju po proizvodima i tržištima.

Proizvođač|||Proizvođačev agent|||Poslovanje (Biznis)

Kanal od proizvođača, preko proizvođačevog agenta, ka biznisu, je drugi opštepoznati kanal poslovanja. Proizvođačev agent je individualac (pojedinac) ili firma koja se javlja kao posrednik između proizvođača i korisnika biznis proizvoda, obično na specificiranoj teritoriji. Agent u opštem slučaju rukuje dvema ili više linijama, međusobno povezanih na neki način, a koje se međusobno ne takmiče. On putuje kao slobodan strelac, iako proizvođač utvrđuje cene i uslove trgovine. Kompenzacija je u opštem slučaju, na bazi takse, honorara, ili porcenta. Agent ne uzima posao prevođenja vlasništva na sebe, niti kupuje proizvode prvo za sebe, da bi ih posle prodao. Njegova primarna briga je prodaja. On ima potpuno znanje o teritoriji, potencijalnim korisnicima, i proizvodima. On ima sposobnost da napravi prezentaciju tehničkog proizvoda i da ponudi inženjersku podršku. On omogućava da se dobije povratna informacija sa tržišta koja može biti kompetitivno značajna, i asistira u problemima prodaje (merchandising). U opštem slučaju, proizvođač ne plaća nikakve troškove agentu, sve dok se proizvod ne proda, ako se proda.

Proizvođač|||Prodajni agent|||Poslovanje (Biznis)

Kanal od prozvođača preko prodajnog agenta ka biznisu je najbolje prilagođen malim proizvođačima koji ne mogu sebi priuštiti marketinšku organizaciju. Prodajni agent je pojedinac ili firma koja radi na bazi ugovora sa proizvođačem i preuzima punu odgovornost za prodaju celog proizvodnog izlaza svog ugovornog klijenta. Prodajni agent mora rukovati sa više od jednim proizvodom, ali ne preuzima na sebe prevod vlasništva, niti kupuje proizvode prvo za sebe, da bi ih posle prodao. Prodajni agent preuzima punu odgovornost za prodaju proizvođačevog proizvoda, i pretpostavlja se da će preuzeti veliki broj raznorodnih marketinških funkcija i aktivnosti, uključujući određivanje cene, uslova prodaje, i kontakta sa potrošačima. Prodajni agent održava bliske odnose sa tržištem i sa potrošačem.

Proizvođač|||Broker |||Poslovanje (Biznis)

Kanal od prozvođača preko brokera ka biznisu je najčešće prisutan u odd-lot prodaji, surplus, i by-product prodaji. Broker ili komisioni agent, je individualac ili firma koja dovodi kupce i proizvođače za isti sto i

pregovara i sklapa ugovore o prodaji i kupovini na osnovi procenta ili honorara. Broker ne preuzima na sebe prenos vlasništva, niti za sebe prvo kupuje robu koju će kasnije prodati kupcu. On može imati fizičku kontrolu, ali ne i vlasništvo nad robom. Broker dovodi proizvođača i kupca na isto mesto, obično na neutralnom terenu. On ima tehničko znanje o proizvođačevom proizvodu i o tržišnim uslovima, kao i o potrebama tržišta i trendovima na njemu. Korišćenje ovog kanala je u opštem slučaju ograničeno na biznis polje.

Proizvođač|||Maloprodaja|||Potrošač

Kanal od proizvođača preko maloprodaje do potrošača koristi se za mnoge proizvode koji kupci kupju. Na primer, automobili se porodaju preko ovog kanala. U ovom trenutku, Compaq ima model two-tier prodaje, koji se oslanja u velikoj meri na maloprodaju.

Proizvođač|||Veleprodaja|||Maloprodaja||

|Potrošač

Kanal od proizvođača preko veleprodaje, pa preko maloprodaje do potrošača koristi se za mnoge proizvode potrošačkog tipa.

Proizvođač|||Agent|||Veleprodaja|||Maloprodaja|||Potrošač

Kanal od proizvođača preko agenta, pa preko veleprodaje i maloprodaje do potrošača koristi se za mnoge proizvode potrošačkog tipa, kao što je to procesirana hrana.

Veleprodajna distribucija potrošačkih proizvoda

Veleprodavac ili distributer je komercijalna ustanova koja kupuje proizvode od mnogih proizvođača za sopstevne zalihe i nudi kompletan

asortiman specificirane robe da bi je preprodao maloprodajnim radnjama. Veleprodajni trgovac omogućava tržištu veliki varijetet marketinških funkcija i usluga. Oni su nezavisno vođeni i preuzimaju na sebe prenos vlasništva nad robom. Dve vrste, sa širokim varijetetom unutra sebe, su veleprodavac sa punim spektrom usluga, i veleprodavac sa ograničenim spektrom usluga.

Veleprodavac sa punim spektrom usluga obezbeđuje puni skup usluga (kupovina, prodaja, transport, skladištenje, standardizacija, finansiranje, preuzimanje rizika, i prikupljanje tržišnih informacija i istrađivanje tržišta). Veleprodavac robe većinom prodaje robu maloprodaji dok industrijski distributeri prodaju proizvođačima.

Veleprodavac sa ograničenim spektrom usluga obezbeđuje ograničeni skup usluga. Brokeri i agenti ne i preuzimaju na sebe prenos vlasništva nad robom. Ovi veleprodavci su u vlasništvu kupaca i prodavaca i nisu nezavisni veleprodavci. Prodajni ogranci i kancelarije proizvođača su u vlasništvu kupaca i prodavaca i nisu nezavisni veleprodavci takođe. Ove kancelarije uobičajeno imaju nikakav ili mali inventar i uglavnom preuzimaju narudžbe za robu. Različiti veleprodavci uključuju veleprodavce poljoprivredne robe, naftne terminale i polja i aukcijske kompanije.

Franšizni distributer je lokalni veleprodavac koji predstavlja jednog ili više proizvođača, i i ma ekskluzivno pravo za distribuciju njihove robe na naznačenoj teritoriji.

Jobber je komercijalna ustanova koja kupuje iz različitih izvora da bi preprodala maloprodajnim radnjama.Ona omogućuje broken-package količine i pravi specificirane asortimane na job lot bazi. Jobberi nude fleksibilnost za usluge malim maloprodavcima i odd-lot zahtevima.

Cash-and-carry veleprodavac je ustanova, u opštem slučaju ona koja se bavi ograničenom linijom proizvoda, koja ne vrši isporuke kupcu. Ovaj veleprodavac omogućava dobavljanje robe po sniženoj ceni i sa smanjenim troškovima maloprodavcu, putem redukovanja usluga koje se nude i eliminacijom kreditnog rizika.

Drop-shipper ili direct-mill shipper (direktni dobavljač) je veleprodavac koji akumulira narudžbe od maloprodaje i kupuje velike količine od proizvođača po diskontnim cenama. Iako drop-shippersi preuzimaju na sebe prenos vlasništva nad robom i kasnije je preprodaju, oni ne prenose robu na zalihe i ne vrše isporuke. Kroz eliminaciju skladištenja,

inventara i transportnih funkcija, firma omogućuje robi da stigne do maloprodavca po sniženim cenama. Oni takpže dozvoljavaju maloprodavcu da uzmu učešća u diskontu (tj. da im snize cene) u slučaju velikh narudžbi.

Kamionski distributer ili vagonski distributer koristi tehike veleprodavca koje kombinuje sa funkcijama prodaje i isporuke. Firma u opštem slučaju prodaje za gotovinu robu od dobavljača, i prenosi je kamionom ili vagonom. Proizvodi koji se najčešće prodaju uključuju robne marke koje se reklamiraju na nacionalnom nivou, one koje se brzo kreću, i to u malim količinama. Česti pozivi i kontakti sa maloprodajom smanjuju inventar maloprodavca i zahteve za investicijama. Ovo izaziva brz povrat investicija i brz obrt pordatih proizvoda.

Rack jobber je veleprodajna ustanova koja prikazuje robu u za to namenjenim mestima, omogućujući maloprodavcu inventar i opremu za to. Uobičajeno je da ovakav veleprodavac zamenjuje robu kako se ova proda. Roba je uglavnom na konsignacionoj prodaji, i plaća se proizvođaču tek kada se proda. Firma obezbeđuje testirane i kontrolisane tehnike prikazivanja. Ovo eliminiše veleprodavčeve investicije u inventar i smanjuje zahteve za investicijama. Ovo rezultuje brzom prodajom i povratom kapitala i obrtom robe.

Dobrovoljni grupni veleprodavac je veleprodajna ustanova koja služi kao dobrovoljna asocijacija učestvujućih maloprodavaca, koji kupuju od proizvođača da bi se na velike naručene količine dobili popusti. Ustanova nudi kompletan asortiman robe kako to već članovi traže, i obezbeđuje asistenciju i pomoć u kupovini svojim članovima. Ovo omogućava učesnicima u procesu da redukuju svoje troškove i da se takmiče sa kompetitivnije pozicije i na efikasniji način sa korporativnim lancima.

Kooperativno skladište maloprodavaca je veleprodajna ustanova koju poseduje i kojom upravlja grupa individualnih maloprodavaca, organizovanih na takav način da kupuju robu kolektivno za ekspresne usluge svojih članova. Ovo omogućava kooperirajućim maloprodavcima, članovima organizacije, da se takmiče sa prodavcim akoji imaju lance prodavnica na efikasniji način.

Kooperativna kupovna asocijacija je neprofitna organizacija koju poseduje i kontroliše skup deoničara koji upravljaju poslovanjem i učestvuju u svakoj uštedi koja se ostvari. Ovo omogućuje članovima grupe da

kontrolišu funkciju skladištenja i da je skroje po svojim specifičnim potrebama. Ovo redukuje opšte troškove.

Izvoznik je komercijalna ustanova koja je angažovana u prodaji proizvoda stranim firmama, u starnim zemljama. Ova firma se specijalizuje za prodaju u stranim zemljama i vrši izvozne funkcije.

Uvoznik je resurs koji kupuje od stranih prodavaca i preprodaje u svojoj zemlji. Ova firma se specijalizuje zua prodaju proizvoda napravljenih ili proizvedenih u stranim zemljama i vrši izvozne funkcije.

Krajnji prikupljač (terminal elevator) je prikupljač koji je lociran u tački akumulacije i distribucije poljoprivrednih proizvoda. Njegova strateška lokacija olakšava brzu prodaju i distribuciju.

Proizvođačev agent je pojedinac ili firma koja posluje kao posrednik između proizvođača i veleprodavca, obično na specificiranoj teritoriji. Agent može da rukuje dvema ili više međusobno povezanih na neki način, a koje se međusobno ne takmiče. On putuje kao slobodan strelac, iako proizvođač utvrđuje cene i uslove trgovine. Kompenzacija je u opštem slučaju, na bazi procenta. Agent ne uzima posao prevođenja vlasništva na sebe, niti kupuje proizvode prvo za sebe, da bi ih posle prodao. Njegova primarna briga je prodaja. On može da obezbedi informacije o pokrivenoj teritoriji. Agent u opšetm slučaju specijalizuje neku tehničku ili marketinšku veštinu,. On je dragocen u novorazvijenim ili marginalnim područjima, gde je trošak prodaje za proizvođača predvidiva kategorija, a uključen je minimum rizika.

Prodajni ogranak proizvođača je veleprodajna ustanova koju poseduje i kojom upravlja proizvođač. Ogranak nudi maksimum kontrole prodaje i usloga potrošačima. Takođe, on obezbeđuje i dobru povratnu informaciju.

Prodajni agent je pojedinac ili firma koja radi na bazi ugovora sa proizvođačem i preuzima punu odgovornost za prodaju celog proizvodnog izlaza svog ugovornog klijenta. On ima potpuni autoritet po pitanju marketinga proizvođačevog proizvoda. Prodajni agent mora rukovati sa više od jednog proizvoda, ali ne preuzima na sebe prevod vlasništva, niti kupuje proizvode prvo za sebe, da bi ih posle prodao. Prodajni agent preuzima punu odgovornost za prodaju proizvođačevog proizvoda, i pretpostavlja se da će preuzeti veliki broj raznorodnih marketinških funkcija i aktivnosti,

uključujući određivanje cene, uslova prodaje, i kontakta sa potrošačima. Prodajni agent održava bliske odnose sa tržištem i sa potrošačem. U stvarnosti, prodajni agent zamenjuje prodavčevo prodajno odeljenje. Veliki spektar marketinških funkcija i aktivnosti, uključujući dodeljivanje cena proizvodima, uslova prodaje i kontakta sa potrošačem su u opisu posla agenta.

Broker ili komisioni agent, je individualac ili firma koja dovodi kupce i proizvođače za isti sto i pregovara i sklapa ugovore o prodaji i kupovini na osnovi procenta ili honorara. Broker ne preuzima na sebe prenos vlasništva, niti za sebe prvo kupuje robu koju će kasnije prodati kupcu. On može imati fizičku kontrolu, ali ne i vlasništvo nad robom. On robu ne skladišti, niti rukuje robom uključenom u transakciju. Broker dovodi proizvođača i kupca na isto mesto, obično na neutralnom terenu. On ima tehničko znanje o proizvođačevom proizvodu i o tržišnim uslovima, kao i o potrebama tržišta i trendovima na njemu, tj. one je specijalista na polju osobina tržišta po pitanju robe kojom se trguje, u opštem slučaju, hranom.

Maloprodajna distribucija

Maloprodavci se mogu klasifikovati po kriterijumu da li su maloprodavci sa prodavnicom, bez prodavnice, ili su to maloprodajne organizacije.

Maloprodavci sa prodavnicom uključuju mnoge vrste, kao što su to specijalizovae prodavnice, robne kuće, samousluge, supermarketi, kombinovane prodavnice, hipermarketi, diskonti, prodajna skladišta i kataloške prodavnice.

Maloprodavci bez prodavnice su deo tržišta koji raste brže nego maloprodavci sa prodavnicama. Oni uključuju direktnu prodaju (od vrata do vrata, prodaja na zabavama), direktni marketing, automatsko mašinsko prodavanje, i usluge kupovine.

Veći deo maloprodajne je u rukama velikih maloprodajnih organizacija, kao što su to korporativni lanci, dobrovoljni lanci i maloprodajne kooperative, potrošačke kooperativbe, farnšizne organizacije i prodajni konglomerati.

Maloprodajna prodavnica je trgovačko ili poslovno preduzeće koje prodaje uglavnom krajnjem kupcu, tj. potrošaču. Maloprodavac se

specijalizuje u određenoj liniji ili kategoriji proiozvoda (robe). Ovo omogućuje da se sa sličnim ili asociranim proizvodima zadovolji određena potrošačeva želja.

Nezavisna maloprodajna prodavnica je maloprodaja koju kontroliše pojedinačni vlasnik ili neko iznutra, a ne neko od spolja.

Franšizni diler ili maloprodaja je nezavisna ustanova koja ima ugovorni sporazum sa proizvođačem da prodaje proizvode kroz zajednički vođeno, zajednički sponzorisano delovanje ili delovanje u kome obe strane imaju zajedničko vlasništvo. Cilj je krajnji kupac, kroz mrežu maloprodajnih objekata.

Maloprodajna kooperativa je grupa maloprodavaca, od kojih svaki poseduje i vodi svoju sopstevnu prodavnicu.Oni su organizovani tako da prodaju proizvode kroz zajednički vođeno, zajednički sponzorisano delovanje ili delovanje u kome obe strane imaju zajedničko vlasništvo nad skladištima.

Proizvođačeva fabrička prodavnica je maloprodaja kojom rukovodi i koju poseduje sam proizvođač, da bi direktno prodao robu iz fabrike krajnjem kupcu.

Kataloški izložbeni prostor je maloprodajno delovanje koje prodaje veliki broj visoko kotiranih, brand-name dobara po diskontnim cenama. Ovi artikli variraju od nakita i ramova za slike do kofera i elektronske robe. Primer je Service Merchandise.

Robna kuća je maloprodajna ustanova koja prikazuje i nudi veliki i široki spektar proizvoda za pordaju, gde su pojedine robe podeljene po odgovarajućim odeljenjima ili kategorijama upotrebe ili potrebe. Robna kuća nudi spremnost da se izađe u susret svim potrebama kupca. Ona daje širok izbor proizvoda da bi privukla potrošače da koriste odlično razvijene prodajne tehnike. Value America je onlajn robna kuća koja prodaje proizvode od 1.000 dobavljača. Ona se koncentriše samo na marketing, prodaju, uzimanje narudžbi i uslugu. Narudžbe se prenose proizvožačima, koji proizvode onoliko koliko je potrebno i spremaju za isporuku. Kao rezultat, Value America, koja ima bazu u Charlotteville u Virdđiniji, nema nikakav inventar nepokretnosti.

Diskont ili diskontna prodavnica ili diskontni centar je maloprodajna ustanova koja je angažovana u prodaji robe po cenama nižim od onih koje su uobičajene. U opštem slučaju, on se bavi robom sa robnom markom poznatom širom nacionalnog tržišta, i proizvodima sa fiksnom cenom. Diskont omogućuje pojačanje obima prodaje i brz obrt kapitala. Agresivne prodajne tehnike koriste se u diskontnoj prodaji.

U opštem slučaju, supermarketi su velike, jeftine, samouslužne

prodavnice sa malom marginom i velikim obimom robe koje nude veliki izbor roba, hrane, veša, i kućnih potrepština. Primeri su Safeway i Cub Foods.

Samousluge i prodavnice bez samousluživanja (prodavnice široke potrošnje) su male radnje u blizini rezidencijalnih četvrti, koje su otvorene tokom celog dana, 7 dana u nedelji i imaju ograničen broj roba da ponude. Uglavnom su to vrlo brzo isplative robe široke potrošnje. Primer je 7-Eleven.

Superstore, ili megamarket ili hipermarket je pordavnica davput veća od regularnog supermarketa koja ima veliki asortiman rutinski kupovanih proizvoda, bilo da je to hrana ili neprehrambeni proizvodi, i nudi takve usluge kao što su čišćenje odeće (hemijsko čišćenje), poštu, foto radnje, unovčavanje čekova, plaćanje računa, restorane, pranje automobila i njihov servis. Primeri su Wal Mart i K-Mart, koji su otvorili neke hipermerkete koji bi mogli potpasti pod ovu kategoriju.

Magacinska prodavnica, maloprodaja koja ispod cene prodaje robu u objektima veličine regularnih supermarketa, nudeći suženi asortiman roba kao što su brand-name prehrambeni proizvodi, kućanski aparati, odeća ili druga roba po veoma sniženim cenama članovima "kluba" koji plate godišnju članarinu. Najveći nacionalni lanac magacinskih prodavnica klupskog tipa je Sam's Club. Prodavnice liče na skladišta i nude vrlo malo usluga a od kupaca se očekuje da kupuju u velikim količinama. Zauzvrat, oni dobijaju niske cene.

Category killers ili doslovno ubice u kategoriji su velike prodavnice koje se fokusiraju samo na uzan prodajni spektar. Category killer ima vrlo veliki asortiman samo ponekih proizvodnih linija, i napunjen je zaposlenima koji vrlo dobro znaju za nijanse. Oni obično stižu na tržište i "ubijaju"

konkurenciju u toj liniji proizvoda putem kvaliteta i veličine asortimana. Primeri su Toys "R", Us i Best Buy.

Fabričke prodavnice za viškove robe i robu sa greškom su prodavnice koje poseduju i vode proizvođači te robe i koje obično imaju proizvođačke viškove ili robu sa greškom po sniženim cenama. Mnoge takve prodavnice su organizovane u fabričke molove, koji su locirani na autoputevima, na nekoj razdaljini od glavnih naseljenih područja. Primeri ovih maloprodavaca su "Nike Outlet Store" i "Liz Claiborne Factory Outlet".

Nezavisna maloprodaja sa sniženim cenama je obično u vlasništvu entrepreneur-a ili malog odeljka velike maloprodajne korporacije.

Šoping centar je kombinacija maloprodajnih radnji, uobičajeno u jednoj zgradi ili u koordinitanom skupu zgrada, koji omogućuje lak pristup automobilom i široki parking prostor. Iako takve radnje poseduju pojedinci, koji i njima upravljaju, one su često ogranci velikih prodavnica ili jedinice u nacionalnom lancu. Šoping centar omogućava susedstvu veliki i širok spektar suštinskih proizvoda i usluga na pogodnom i lako dostupnom mestu.

Prodavnica iz lanca prodavnica je jedna iz grupe od četiri ili više maloprodaja koje prodaju istu vrstu robe, i deluju pod jedinstvenom komandom i politikom. Ona omogućuju široku lepezu usluga na širokom području, ili nacionalnu pokrivenost sa konzistentnom, dobro razvijenom i kontrolisanom marketinškom metodom. U opštem slučaju, kupovine se obavljaju u velikim količinama kroz centralizovane nabavne kupovine i skladištenja.

Iznajmljeno odeljenje je deo supermarketa ili robne kuće, kojom rukovodi nezavisni pojeinac ili koncern indirektno povezan sa direktorom, omogućavajući ponudu specijalizovanih usluga za luksuznu robu. Iznajmljeno odeljenje pruža specijalizovano znanje, veštine, ili usluge za visoko sofisticirane, umetničke ili tehničke proizvode. Primeri iznajmnljenih odeljenja uključuju većinu prodavnica cipela ili nakita.

Oraganizacija za direktnu prodaju je marketinški metod gde prodavac prodaje direktno maloprodavcu, korisniku ili krajnjem kupcu bez uplitanja posrednika. Ovo omogućava fleksibilnost sa maksimalnom kontrolom prodaje i velikom količinom povratnih marketinških informacija.

Direktna prodaja, ili kataloška prodaja, ili prodaja putem pošte je maloprodaja koja koristi tehnike u marketingu gde se prodaja u opštem slučaju vrpi preko oglašavanja preko brošura ili kataloga, bez upotrebe prodavaca. Plasman narudžbi i isporuka obavljaju se putem pošte ili direktne isporuke. Ovo omogućava široko pokrivanje malog proja prodatikžh jedinica po artiklu, i omogućava centralizaciju skladištenja i uslužnih objekata. Kataloška prodaja uključuje prodaju putem kataloga koji se šalju selektovanoj listi potrošača ili se oni pojave kao dostupni u prodavnicama. Prosečan porodica u SAD primi oko 50 kataloga godišnje.

Telemarketing uključuje korišćenje telfona da bi se roba prodala direktno kupcu. Potrošači na ovom tržištu potrošili su 41 milijardu $ na telefonske račune prošle godine. Za to vreme, tokom 1997. godine, prodavci na ovom tržištu su inkasirali 115 milijardi $ putem prodaje robe telemarketingom.

Televizijski marketing koristi reklamiranje sa direktnim odgovorom i te karakteristike su u službi 24-časovne kampanje, u kojoj se posluje bez poserednika. Potrošač sam naručuje direktno proizvod. Oglasi mogu biti spotovi od 60 sekundi ili polusatni info-TV-magazini, koji često koriste pozante ličnosti koje pormovišu porizvode ili vopde emisiju. Primer je Home Shopping Network.

Elektronski marketing koristi računare i internet.

Automatska prodaja ili vending mašine su marketinški metod koji koristi slot mašine u koje se ubacuje novac u obliku kovanice (dolari ili kreditne kartice), i koje isporučuju proizvode bez pomoći prodajnog osoblja. Ovo omogućava široko pokrivanje tržišta na prigodnim lokacijama na bazi 24-satnog pristupa robi. Većina njih koristi poznate robnemarke.

Kooperativna grupa kupaca ili klupski plan je asocijacija, tj. udruženje krajnjih korisnika organizovanih tako da kupuju proizvode primarno za upotrebu, ili preprodaju svojim članovima. Ova metoda koristi vernost kupaca i njihovu davnašnju nameru da kupuju baš te proizvode, kao i ekonomičnost kupovine naveliko.

Sajam ili bazar ili prodajna izložba, bila ona unutar zatvorenog prostora ili na otvorenom, ili pak unutar privremnih objekata, u opštem slučaju se organizuje u okviru asocijacije proizvođača neke grane industrije.

Ovo omogućuje skup kupaca i prodavaca u određeno vreme na određenom mestu, iz razloga trgovine. Sajmovi nude masovnu selekciju, izložbu robe i direktan kontakt sa korisnicima samalim troškovima po jedinici. Ovo je posebno važno u slučaju visoko vrednih proizvoda, ili tamo gde je ustanovljena distribucija mala ili nikakva.

Servisni centar ili uslužni centar je poslovna ustanova ustanovljena sa ekspresnim razlozima da bi pružila održavanje, instalaciju, popreavku, zamenu i slične aktivnosti kojima prodavac želi da uveri kupca da je proizvod zadovoljavajućeg kvaliteta. Ovo omogućava direktan kontakt sa potrošačem.

Aukcija je javna prodaja u skladu sa propisanim pravilima i običajima, gde se proizvodi ili vlasništva prodaju najboljem ponuđaču. Ovo nudi maksimum cenovne fleksibilnosti i veliku privlačnost ograničenoj grupi potrošača.

Veleprodaja

Veleprodavci donose odluke po pitanju svog ciljnog tržišta, asortimana proizvoda i usluga, određivanja cena, promocije i plasmana. Veletrgovci koji propuste da naprave adekvatne asortimane i inventar i da pruže zadovoljavjuću uslugu imaju veliku šansu da budu zaobiđeni od strane proizvođača. Progresivni veletrgovci, sa druge strane, adaptiraju svoje marketinške koncepte i smanjuju svoje troškove poslovanja.

Maloprodaja

Posle identifikovanja ciljnog tržišta, maloprodavac mora da isplanira određivanje cena, promociju, proizvode i lokacionu strategiju da bi zadovoljio i zadržao tržište. Ove aktivnosti pomažu da se kreira imidž maloprodaje koji stavlja prodavnicu iznad svoje konkurencije. U razvoju proizvodne strategije, maloprodavac mora doneti odluku oopštim kategorijama proizvoda, proizvodnim linijama, i koliko raznolikosti da ponudi. Određivanje cena može igrati glavnu ulogu u potrošačevoj percepciji maloprodavca. Kako članovi kanala koji određuju cene, potrošači

plaćaju za usluge i robu, a maloprodavci zasnivaju svoje cene na troškovima svojih sopstvenih kupovina od drugih članova kanala i usluga koje nude kupcima. Odluka o lokaciji zavisi od veličine maloprodavca, finansijskih resursa, proizvoda koji se nude i naravno, od ciljnog tržišta. Maloprodavci koriste promociju da bi projektovali imidž firme koji će privući ciljne potrošače sa tržišta. Promocione aktivnosti takođe obezbeđuju informacije o lokaciji radnje, cenama, i prodaji, da bi se privukli kupci. Radnjam atomsfera i fizičke karakteristike radnje i okruženja takođe ohrabruju potrošače da kupuju u nekoj određenoj radnji.

Maloprodavci deluju u okruženju koje se brzo menja, i koje jevrlo takmičarski nastrojeno. Novi oblici maloprodaje se konstantno pojavljuju na tržištu i izazivaju etablirane maloprodavce. Prema krugu maloprodaje, mnogi novi tipovi maloprodajnih oblika počinju kao operacije sa malom marginom, niskim statusom i niskim cenama. Uspeh ovih novih maloprodavaca vodi kao nadograđivanju njihovih usluga, margina, i konskventno, njihovih cena (kako se konvencionalni maloprodavci zamenjuju na tržištu). Krug počinje ponovo kada se još noviji vid maloprodaje pojavi na tržištu sa nižim cenama i troškovima, tamo gde su već etablirani maloprodavci navikli da budu jedini. Krug maloprodaje izgleda da može da objasni inicijalni uspeh i kasnije probleme robnih kuća, supermarketa, i diskonata, i skoriji uspeh maloprodavaca koji prodaju po sniženim cenama (off-price retailers), koji kupuju po manje nego regularnoj velikoprodajnoj ceni i prodaju po manje nego regularnoj maloprodajnoj ceni.

Strategija maloprodaje mnogo duguje svetu zabave, i iz njega mnogo preuzima. Ovo se vidi kao rezultat u nacionalnom trendu zvanom entertailing. Ovo može biti jednostavno kao i puštanje muzike dok se gostima sipa vino, ili tako neverovatno elaborirano i pozorišno kao Diznijeva radnja. Entertailing je vidljiv naročito u prodavnicama sportske opreme, u kojima se na atletskim stazama na zatvorenom testiraju nove patike, ili se u knjižarama nudi besplatno predavanje sa kafom. Trgovci ponovo definišu sebe kao entertailere, zbog toga što se susreću sa sve jačom i grubljom konkurencijom. Dobar proizvod sa dobrom cenom je uobičajen, tako da maloprodavci žele da daju kupcima još jedan razlog da dođu u njihovu radnju.

Eatertainment postaje trend u maloprodaji. Konkurencija čini da postaje teško da se napravi novac na hrani. Povećani troškovi osiguranja i

populacija koja ne pije toliko žestokih alkoholnih pića kao pre, što je nakada bio glavni izvor profita, doprinosi ovome. Hrana je glavni gubitnik. Ona dovodi potrošača unutar radnje, ali glavni profit se parvi mpomoću robe i zabave. Eatertaiment se definiše kao večera koja je sama sebi cilj, pre nego restoran u koji idete usput, dok se krećete ka nekoj drugoj destinaciji. Ljudi ne žele jednostavno da večeraju, oni žele celokupan ugođaj zabave. Sve to ponovo dovodi u krug kupovinu, hranu, piće, i zabavu. Zabava može uključivati razne igre, suvenire, prezentacije hrane, dekor ili animatroniku. Ideja je da se proširi iskustvo toliko daleko da je moguće zahvatiti čitavo veče trošenjem dolara na zabavu.

Na primer, NASCAR Cafes meša suvenire sa interaktivnim igrama i maloprodajnim radnjama koje prodaju robu sa poznatim logotipima. Spoljašnji izgled je u obliku krofne sa rupom. Rupa predstavlja prostor za večeru, a ostatak, tj. okružujuću krug krofene je za maloprodaju, suvenire i igrice. Igre i prodaja donose oko 45% profita NASCAR Cafes-u u Myrtle Beach-u, u Južnoj Karolini i Nešvilu, Tenesi.

Opstati unutar prenaseljenog maloprodajnog tržišta u SAD je glavni cilj maloprodavaca u SAD. Spoj sa američkim potrošačem samo čini stvari težim. Proširenje na internet predstavlja proces građenja robne marke i proširenja franšize na područja u SAD i inostranstvu gde ne postoje prodavnice. Mnogi maloprodavci su se okrenuli teškim tržištima insotranstva da bi poboljšali prodaju. Većina maloprodavaca koji uspeju u inostranstvu učine to sa joint-venture partnerom. Joint-venture partner takođe olakšavaju probleme sa distribucionim kanalima i vladinim regulativama. Jedan primer je Toys "R" Us. Oni se rapidno šire Japanom sa partnerom koji poseduje 20% akcija.

Intenzitet tržišta

Organizacija mora da odluči o količini pokrivenosti tržišta, intenzivnom, selktivnom, ili ekskluzivnom, koja mora da postigne ciljeve svoje marketinške strategije. Po broju posrednika koje koristi, organizacija ima 3 osnovne strategije koje slede:

za proizvode široke potrošnje, gde je široka dostupnost cilj, kompanija mora da optira za intenzivnu distribuciju. Ovo dovodi do stvaranja zaliha proizvoda i njihovog skladištenja u što više mesta je to moguće. Primer su bezalkoholna pića, žvake, slatkiši, čips. Oni se prodaju i u radnjama hrane, i na benzinskim pumpama, i u trafikama. Kompanije koje koriste ovu metodu su Procter & Gamble, Coca-Cola i Cambell Soup.

Za proizvode koji se duže kupuju, gde potrošači potroše izvesno vreme u procesu odlučivanja i imaju neke preference po pitanju robnih marki, selektivna distribucija je najbolja opcija. Pod selektivnom distribucijom, organizacija mora da pokuša da koristi više od jedne, ali manje od svih posrednika koji žele da učestvuju u procesu. Velika većina robnih marki koje proizvode kuće aparate, televizore, nameštaj i sl. se distribuiraju na ovaj način. Maytag, Whirlpool i General Electric koriste ovaj metod da distribuiraju svoje proizvode.

Za specijalne proizvode gde potrošači imaju vrlo stroge i jake preference po pitanju robnih marki, i iamju želju da "isteraju svoje" da bi dobili proizvod koji žele, organizacija mora optirati za korišćenje ekskluzivne distribucije. Tu se ograničeni broj dilera javlja sa ekskluzivnim pravom da distribuira proizvode organizacije na svojoj teritoriji. Ovaj oblik se često koristi u distibuciji novih automobila i prestižne ženske odeće.Rolls Royceovi dileri, na primer, teže da ograniče svoje aktivnosti samo na velike gradske centre gde živi značajan broj njihovih mušterija.

Menadžment kanala

Mora se obratiti pažnja na to kako upravljati kanalom distribucije. Posebno je važno minimizirati konflikt između članova kanala. Moć nije podjednako distribuirana u većini distribucionih kanala. Zbog ove neravnoteže, često izbije konflikt između članova kanala. Konflikt može biti ili horizontalan, gde se dešavaju neslaganja između članova kanala na istom nivou, ili vertikalan, gde se dešavaju neslaganja između članova kanala na različitim nivoima. Mnoge kompanije implementirale su

vertikalni marketinški sistem (VMS), tj. planski izgrađenu mrežu distribucionih kanala projektovanih tako da se redukuje konflikt između članova kanala i razreše drugi problemi distribucije.

VMS je struktura distribucionog kanala u kome proizvođači, veletrgovci i maloprodavci deluju kao jedinstven i unificiran sistem. Jedan član kanala poseduje ostale, ima kontakte sa njima, ili ima toliko moći da oni svi sarađuju. Postoje tri primarna oblika.

Korporativni VMS je vertikalni marketinški sistem koji kombinuje sukcesivne faze proizvodnje i distribucije u okviru jednog jedinog vlasništva. Liderstvo u kanalu ustavovljava se kroz zajedničko vlasništvo.

Ugovorni VMS je vertikalni marketinški sistem u kome nezavisne firme na različitim nivoima proizvodnje i distribucije udružuju svoje snage kroz ugovore, dabi bile ekonomičnije i izvršile veći uticaj natržište nego što bi to mogle postići same. Oblici korišćenja ovog sistema uključuju dobrovoljni sponzorisani lanac veletrgovaca, maloprodajne kooperative i franšize. Tri oblika franšiza su maloprodajni sistemi franšiza sponzorisane od strane proizvođača, veleprodajni sistemi franšiza sponzorisane od strane proizvođača, maloprodajni sistemi franšiza sponzorisane od strane usluga firme.

Adminstrirani VMS je vertikalni marketinški sistem koji koordinira uzastopne faze proizvodnje i distribucije ne u okviru jednog jedinog zajedničkog vlasništva niti kroz ugovorne veze, već kroz veličinu i moć jedne od strana.

Konflikt u kanalu je neslaganje između članova marketinškog kanala po pitanju ciljeva, uloga i procedura. Konflikt može biti vertikalan i horizontalan.

Horizontalni konflikt je takav konflikt gde se dešavaju neslaganja između članova kanala na istom nivou. Na primer, dileri u izvesnom gradu mogu da se žale zbog drugih dilera koji im kradu prodaju tako što su suviše agresivni u svom određivanju cena i oglašavanju ili tako što prodajuizvan svog reona.

Vertikalni konflikt je takav konflikt, gde se dešavaju neslaganja između članova kanala na različitim nivoima. Na primer, Subway može da dođe u konflikt sa svojim franšizama ako želi da sagradi prodavnice kompanije u reonima prethodno dodeljenim i upravljanim od strane franšiza. Sa stanovišta Subwaya, ovo bi bio dobar način da se proširi korporativna prodaja. Sa stanovišta franšiza, to bi bio način da se redukuje njihova lična prodaja.

Fizička distribucija

Logistika je koordinacija toka roba, usluga i informacija među članovima lanca nabavke. Glavni fokus logistike je fizička distribucija ili logistika marketinga, zadatak koji ima uporište u planiranju, implementaciji i kontrolisanju fizičkog toka materijala, krajnjih dobara i vezanih informacija, od tačke porekla do tačke potrošnje, da bi se izašlo u susret potrošačevim zahtevima sa profitom. Idealno, vrednost se dodaje robi tokom svakog koraka lanca nabavke kroz aktivnosti kao što su spueriorni dizajn proizvoda, kvalitetna izrada, potrošački servis, i efikasna isporuka. Ako se efikasno upravlja njome, fizička distibucija može povećati stepen zadovoljstva potrošača pomoću pružanja takvog "pomeranja" robe koje će imati odličan odnos kvalitet-cena i na koji će se moći osloniti.

Glavne funkcije koje se vrše unutar sistema fizičke distribucije uključuju obradu narudžbi, skladištenje, upravljanje inventarom i transport.

Obrada narudžbi je metod koji organizacija bira za prijem narudšbi od potrošača. To može biti poštom, telefonom, preko prodajnog osoblja, preko kompjutera i Interneta. Kada se prime, narudžbe se maraju procesirati brzo i precizno.

Skladištenje je smeštanje proizvoda za vreme dok čekaju da budu prodati. Ova funkcija je nepohodna pošto se ciklusi proizvodnje i potrošnje retko poklapaju. Organizacije koriste ili skladišta ili distributivne centre za čuvanje svojih proizvoda. Distributivni centar je veliko, visoko automatizovano skladište dizajnirano da prima proizvoda od različitih dobavljača.

Web je izbrisao mnoge distributivne barijere između proizvodača i njihovih potencijalnih potrošača. Elektronska trgovina isključuje postojanje skladišta gde god je to moguće. Međutim, skladište omogućuje trgovcima veću kontrolu nad uslugom. Amazon. com Inc. prodaje knjige online i veruje da model skladišta bolje služi potrošačima.

Upravljanje inventarom uključuje znanje o tome gde da se naruči i koliko da se naruči. Tokom protekle dekade, mnoge kompanije su jako

smanjile svoj inventar i troškove vezane sa njim kroz just-in-time logistički sistem.

Transport uključuje izbor transportnih sredstava. Ovo utiče na cenu proizvoda, isporuku, i stanje proizvoda kada stignu. Ovo sve utiče na satisfakciju potrošača. Glavni oblici transpotra su voz, kamion, vodeni saobraćaj, vazdušni saobraćaj i sistem cevi. Svaki metod ima svoje prednosti, nedostatke i troškove. Proizvodjači treba da uravnoteže ukupne troškove metoda transporta sa njegovim nedostacima.

Železnički saobraćaj je najefikasniji za premeštanje velikog tereta na velike udaljenosti. Železnica je relativno zavisna i troškovno efektivna, ali nije uvek fleksibilna.

Kamioni nude brz način da se prenese veća količina za velike i male firme. Oni zavise od infrastrukture, koja u nekim zemljama nije dovoljno razvojena. Ovaj metod je veoma fleksibilan jer se dobra mogu isporučivati svuda gde postoje putevi.

Vazdušni prevoz je najbrži način da se preveze teret ali je i mnoo skuplji neo ostali modeli transporta.

Vodeni saobraćaj je, iako spor, jedan os najjeftinijih načina transporta. On se koristi uglavnom za velike terete koji se lako pakuju. Kontejnerizacija predstavlja smeštanje dobara u kontejnere koji se mogu premeštati od jednog transportnog sredstva do drugog. (Vozom do kamiona zove se piggyback a brodom do kamiona je fishyback).

Sistem cevi formira ekstremno efikasnu transportnu mrežu za tečne proizvode kao što je prirodni gas i petroleum. Investicije u izgradnju sistema cevi su značajne.

Mnoga preduzeća koriste kombinaciju transportnih metoda koji se zove intermodalni transport. Ovaj pristup dozvoljava preduzećima da koriste uslužne i troškovne prednosti različitih metoda transporta. Npr. FedEx prevozi 59 miliona funti tereta mesečno i ima 624 aviona, 42 500 vozila, 145 000 zaposlenih i milione kvadaratnih stopa prostora za smestanje i razvrstavanje tereta. Šalje 58 miliona elektronskih transmisija svaki dan. Kompanija se oslanja na svoju informacionu mrežu isto koliko i na vazdušnu silu i zemaljske trupe.

Organizacije mogu ugovoriti sve svoje logističke funkcije sa logističkim provajderom. To su specijalizovane kompanije koje pružaju usluge manjim kompanijama, kojima se više isplati da angažuju kompaniju koja se time bavi nego da organizuju sopstveni sistem distribucije.

Internet

Elektronska tržišta dozvoljavaju potrošačima da direktno pristupe proizvođačima. Kao rezultat toga kanali distribucije doživljavaju značajne promene. Dani kada su se velike količine proizvoda smeštale u skladišta, davno su nestali. Web omogućava isključivanje posrednika kreirajući na taj način perfektniji trgovnski svet u kom potrošači posluju direktno sa provajderima, izbegavaajući suvišne troškove i neefikasnost. Potrošači mogu da kupuju direktno od ponuđača, bez napuštanja svog doma.

Business to business

Business je otkrio da je Internet troškovno efikasniji i udobniji za potrošače. Neki od elektronskih trgovaca veoma su poznati po svojim Internet operacijama. Cisco Systems Inc. dobija preko 60% svog prinosa sa svog Web sajta, ili oko 1000 narudžbi i više od $11 miliona vrenih prodaja dnevno.

Već sada, business to business elektronsko tržište preplavljuje business to consumer tržište ($ 7.9 milijardi prema $ 2.5 milijardi u 1997.), a taj jaz će nastaviti da se povećava.

Neke kompanije beleže značajne uštede troškova zahvaljujući svojim online naporima. Izvori ovih ušteda su automatizacija inventara, uluga potrošačima, distribucije proizvoda, lanca ponude i funkcija popunjavanja narudžbenica. Cisco štedi $360 miliona godišnje automatizacijom svojih prodaja, marketinga i tehničke podrške. Njihova proizvodna dokumentacija je veličine enciklopedije, tako da su troškovi transporta bili enormni.

Business to Consumer

Kupovina je jedna od najpopularnijih aktivnosti na Internetu, i broj ljudi koji kupuju preko Interneta stalno raste. Npr. L.L. Bean, najveći prodavac preko kataloga na svetu, dobio je nove potrošače koji nikada ranije

nisu kupovali od njih. Otkrili su ih preko Interneta. UPS i Federal Exspress preduzimaju agresivne korake da učine svoje usluge esencijalnim delom Internet trgovine. UPS je integrisala svoj softver sa Web sajtovima klijenata kako bi omogućila kupcima da ugovore prevoz dobara u isto vreme kada obave elektronsku kupovinu.Potrošači su u mogućnosti i da prate preogres isporuke preko sajtova pružaoca usluge. FedEx ima servis koji treba da pomogne kompanijama da postave Web stranice, uključujući online kataloge, na FedEx Internet server. Sistem omogućava klijentima da naruče robu i ugovore prevoz, sa FedEx-om kao prevoznikom.