Vremenska i prostorna distribucija saobraćajnih

nezgoda

Tehnička škola Smederevo

V r e m e n s k a i p r o s t o r n a d i s t r i b u c i j a s a o b r a ć a j n i h n e z g o d a | 2

Tehničar drumskog saobraćajaKovin 2013.

Pre nego započnemo priču na ovu temu, moramo definisati odnosno navesti šta je to saobraćajna nezgoda po definiciji. Postoji ih više, a mi ćemo uzeti onu najjednostavniju za pamćenje, naime:

‘’Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na takvoj površini, u kojoj je učestvovalo makar jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice bivalo povređeno ili je poginulo ili je pričinjena materijalna šteta.’’Nakon što smo ovo uradili, sada možemo razraditi temu i navesti neke veoma bitne stvari za one koji žele proširiti svoje znanje u oblasti saobraćaja, saobraćajnih nezgoda, veštačenja i tome slično. Dakle, kada je reč o Vremenskoj i prostornoj distribuciji saobraćajnih nezgoda, moramo reći da se sve vrste odnosni svi oblici saobraćajnih nezgoda mogu analizirati u tri faze koje se po analogiji i nazivaju:

1. faza;2. faza;3. faza.

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac

V r e m e n s k a i p r o s t o r n a d i s t r i b u c i j a s a o b r a ć a j n i h n e z g o d a | 3

Prva faza analize saobraćajnih nezgoda

U prvoj fazi vozila se kreću (zbog toga se ova faza naziva još i dina-mička faza – dinamika je nauka koja se bavi proučavanjem kretanja) i vo-zači kontrolišu vozilo i pokušavaju da izbegnu saobraćajnu nezgodu. Ovu fazu karakterišu tragovi koji se dele u dve grupe:

1. Tragovi vožnje (tragovi guma);2. Smerovi kretanja pojedinih vozila:

- tragovi kočenja- tragovi klizanja- tragovi zanošenja- tragovi blokiranog točka.

Tragovi iz prve faze su nam bitni prilikom uviđaja saobraćajne nezgode.

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac

V r e m e n s k a i p r o s t o r n a d i s t r i b u c i j a s a o b r a ć a j n i h n e z g o d a | 4

Tragovi vožnje su jako bitni kada se analizira saobraćajna nezgoda sa nepoznatim počiniocem, tj. Kada vozač napusti mesto saobraćajne nezgode. Vozilo pre kretanju po kolovozu ostavlja tragove koji su manje

ili više vidljivi. Jasnije su vidljivi ako se vozilo kreće po mekšoj podlozi (npr. sneg, blato, prašina, …).

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac

V r e m e n s k a i p r o s t o r n a d i s t r i b u c i j a s a o b r a ć a j n i h n e z g o d a | 5

Tragovi kočenja se javljaju pri maksimalnoj sili kočenja i ovaj put je put koji vozilo pređe od trenutka uočavanja opasnosti do zaustavljanja

vozila. Put kočenja je put koji vozilo pređe od trenutka aktiviranja uređaja za kočenje do momenta zaustavljanja vozila. Na sledećoj slici se vidi zbog čega je bitno u vozilo sesti i krenuti zdrav, odmoran, trezan i naravno bez trunke bilo kakve psihoaktivne supstance u organizmu:

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac

Fotografija preuzeta sa:www.instruktor-voznje.com.hr

V r e m e n s k a i p r o s t o r n a d i s t r i b u c i j a s a o b r a ć a j n i h n e z g o d a | 6

Tragovi klizanja nastaju na zaleđenom, prekrivenom snegom ili na kolovozu prekrivenom slojem ula. Oni se raspoznaju po zakrivljenosti putanje kretanja vozila.

Tragovi zanošenja vozila nastaju prilikom kretanja kroz krivinu ili pri naglom manevru pri velikoj brzini.

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac

V r e m e n s k a i p r o s t o r n a d i s t r i b u c i j a s a o b r a ć a j n i h n e z g o d a | 7

Tragovi blokiranog točka nastaju kod određenog kvara na motornom vozilu kada zablokira jedan ili više točkova. Trag na kolovozu

je jako zatamnjen.

Druga faza analize saobraćajnih nezgoda

Drugu fazu analize saobraćajnih nezgoda sačinjavaju tragovi:

1. deformacija vozila;2. tragovi guranja vozila;3. tragovi grebanja vozila;

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac

V r e m e n s k a i p r o s t o r n a d i s t r i b u c i j a s a o b r a ć a j n i h n e z g o d a | 8

4. tragovi vučenja vozila;5. oštećenja na objektima i predmetima;6. tragovi povreda na nastradalim licima;7. tragovi na odeći i obući nastradalih lica.

Ovi tragovi su veoma bitni kada nemamo tragove iz prve faze. Npr. dešava se da vozač svojim vozilom naleti na pešaka brzinom obično većom od dozvoljene i pri tome nije kočio, napustio je mesto saobraćajne nezgode a pri tome nije ostavio neke od navedenih tragova iz prve faze analize saobraćajnih nezgoda. Analiza se vrši na osnovu deformacija na vozilu ili povreda lica ili na osnovu utrošene kinetičke energije. Da se podsetimo, kinetička energija je energija koju telo poseduje usled svog kretanja. Kinetička energija se može definisati kao rad potreban da se ubrza telo određene mase od stanja mirovanja do sadašnje brzine tela. Dakle, iz prethodnih rečenica možemo uvideti da svako vozilo prilikom svog kretanja poseduje određenu količinu kinetičke energije koju prilikom sudara naglo oslobađa i zbog toga nijedno vozilo koje se kreće velikom brzinom, pa čak i srednjom brzinom, ne može se zaustaviti iste sekunde, jer je potrebno određeno vreme da prođe od pritiska vozača na papuču kočnice do aktiviranja Sistema za kočenje, pa zatim dok taj isti system zaustavi vozilo, id ok vozilo stane, tj. zaustavni put koji u mnogome zavisi od mase vozila i brzine kojom se to vozilo prethodno kretalo.

Treća faza analize saobraćajnih nezgoda

Uviđaj predstavlja system radnji koje se u skladu sa zakonom sprovode na mestu saobraćajne nezgode. Cilj je na osnovu prikupljenih

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac

V r e m e n s k a i p r o s t o r n a d i s t r i b u c i j a s a o b r a ć a j n i h n e z g o d a | 9

informacija, koje mogu biti materijalne i nematerijalne, utvrditi i analizirati opasnosti pod kojima se desila saobraćajna nezgoda. Obavlja ga ekipa za uviđaj koja se sastoji od tri člana:

1. vođa ekipe;2. kriminalistički tehničar;3. lice koje obezbeđuje mesto nezgode.

Po zakonu, na lice mesta odnosno na uviđaj svake saobraćajne nezgode moraju izaći sva tri člana, međutim u praksi, kod ‘’lakših’’ saobraćajnih nezgoda na mesto nezgode izlaze samo kriminalistički tehničar i lice koje obezbeđuje mesto nezgode. Kod ‘’teških’’ saobraćajnih nezgoda vođa ekipe je istražni sudija koji po potrebi na uviđaj poziva veštake različitih struka sa polja: saobraćaja, mašinstva, ekonomije, hemije, medicine, itd. Ekipa za uviđaj mora imati:

opremu za obezbeđivanje tragova; opremu za obeležavanje tragova; opremu za obezbeđivanje mesta nezgode i upozoravanje ostalih

učesnika; opremu za merenje; foto-opremu; prvu pomoć; ostali pribor i alat (lopata, sekira, pajser, …)

Dokumentacija koja se radi za vreme i posle uviđaja je:

zapisnik o uviđaju; skica mesta nezgode; situacioni plan; foto dokumentacije; ostala dokumenta (mulažiranje, izlivanje, …).

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac

V r e m e n s k a i p r o s t o r n a d i s t r i b u c i j a s a o b r a ć a j n i h n e z g o d a | 10

Skica predstavlja slobodoručni grafički prikaz najvažnijih elemenata lica mesta (izuzetno šabloni, lenjiri, …). Crta se neposredno na licu mesta, kotira se sve što je mereno, kotira se onako kako je mereno, tehnički nije korektan crtež, ima shvatljivu legend i nekompletno zaglavlje i može i na lošijem papiru.

Situacioni plan predstavlja grafički prikaz najvažnijih elemenata lica mesta crtan u razmeri. Na njemu se nalaze samo najvažnije kote za analizu nezgode. Kotira se onako kako će se koristiti. Poseduje kompletne – gotove legend i zaglavlje. Crta se posle uviđaja (u službenim prostorijama). Crta se na osnovu skice i drugih elemenata. Tehnički je korektan crtež, na kvalitetnom papiru, rađen rapidografima ili flomasterima.

Zapisnik o uviđaju predstavlja verbalni prikaz najvažnijih elemenata zatečenog stanja, okolnosti nastanka nezgode, radnji pre, za vreme i posle uviđaja. Uviđaj se deli na: uvodni, opisni i završni deo. Sadrži nekoliko važnih celina: zaglavlje, podaci o nezgodi, podaci o vremenu, podaci o meteorološkim prilikama, podaci o učesnicima i svedocima, podaci o vozilima, podaci o tragovima na kolovozu i drugim površinama, podaci o oštećenjima vozila i objekata, podaci o povredama lica, podaci o radnjama n uviđaju, podaci o naknadnim radnjama i završni deo.

Tehnička škola Smederevo Tehničar drumskog saobraćaja Mihajlo Laćarac