Djordje Savic - Zbogom Lu Salome, kci ruskog generala

ЂОРЂЕ САВИЋЗБОГОМ ЛУ САЛОМЕ, КЋИ РУСКОГ ГЕНЕРАЛА

(поезија или „поезија“)

ИЗДАЊЕ АУТОРА и

ЦЕНТРА СЛОБОДАРСКИХ ДЕЛАТНОСТИ д.о.о.

Рецензенти: Зоран ПетровићНенад Кебара

Графичка oпрема:Иван Ђуришић

Радован Шаренац

Слика на корицама: Славко Ђурић

Adieu, mon amour, акрилик, 2006. година

Илустрације Славко ЂурићГоран Димић

Фотографије

Предраг Циле МихајловићНебојша Радосављевић Раус

Ђорђе САВИЋ

ЗБОГОМЛУ САЛОМЕ,КЋИ РУСКОГГЕНЕРАЛА

`

Крагујевац, 2009.

Ђорђе САВИЋЗБОГОМ ЛУ САЛОМЕ, КЋИ РУСКОГ ГЕНЕРАЛА(поезија или „поезија“)

© COPYRIGHT 2008. by Ge or ge Sa vic - Аутор до зво ља ва умножaвање, ко пи ра ње, пре пи си-ва ње, чи та ње и ре ци то ва ње сво је књи ге. Ако не ма те па ра да ку пи те књи гу - по зај ми те је из књи жа ре где се про да је. Ка да је про чи та те, по кло ни те књи гу не ком ко га во ли те. Кад је не ко ко га во ли те про чи та, не ка је по кло ни не ком дру гом ко га во ли. Кад тај не ко дру ги ко га во ли онај ко га ви во ли те про чи та књи гу, не ка је вра ти у књи жа ру где сте је ви по зај ми ли. Ако по-зна је те ауто ра по кло ни ће вам књи гу и на пи са ти по све ту. Ако ме не по зна је те, а ста ло вам је до мо је књи ге, упо знај те ме. Мо ји те ле фо ни су (034) 363 812, 312 395 и 064 671 6778.

(Кад сте већ стигли, хајде да кренемо)

5МЕТАФИЗИЧКА ШЕТЊА КРОЗ ПОЕЗИЈУ ИЛИ „ПОЕЗИЈУ“ (Кад сте већ стигли, хајде да кренемо)

Ду га вр ло ду га при ча би би ла ис при ча ти суд би ну сти хо ва смеште них у окви ру на сло ва „Збо гом Лу Са ло ме, кћи ру ског ге не ра ла“ и за то о то ме не ће те мо ћи про чи та ти ни ре дак ко ји би се под во дио под од ред ни цу из ра же ну ен гле ском реч ју de stiny. Не во лим ду га об ја шње ња ни ти об ја шња ва ња да би се об ја сни ло оно што се не да об ја сни ти, а што пред ста вља или ти је сте жи вот или, бар, она ње го ва ва ри јан та ко ја на ста је нео бич ним и не ста шним пу те ви ма го спод њим. Уме сто оно га што сам же лео да ка жем до вољ но је да се по зо вем на Па стер на ко вог Ха мле та, ко ји, остав ши сам на сце ни, из го ва ра да нас ла ко пре по зна тљи во и ла ко пам тљи во да „про ћи жи вот ни је што и по ље пре ћи“. Уко ли ко у мом по кла па њу сми сла се стре мо је жи во та тра жи те би ло ка кав сми сао, знај те да ми је још увек дра га ре че ни ца ко јом Љер мон тов у „Jунаку на шег до ба“ за врша ва по след ње по гла вље на зва но „Фа та лист“, а ко ја го во ри о то ме да он ни је во лео ме та фи зич ке раз го во ре. Па, не во лим их ни ја и не мам ни јед ног до брог раз ло га да у том то ну на ста вим пи са ње ре до ва ко ји има ју за циљ тек ма ле окви ре ре фе рент ног си сте ма у ко ји би се сме сти ли мла да лач ки сти хо ви Ђор ђа Са ви ћа, ако се било ко ји сти хо ви мо гу уба ци ти у ло гич ку фи о ку би ло ког си сте ма, па и оног ко ји би имао за свр ху њи хо во пред ста вља ње или, тач ни је, по ја шње ње.

Ја, сва ка ко, ни сам пе сник. Мо жда сам то не ка да био, мо жда ни ка да то ни сам ни био, али, сва ка ко, Ђор ђе Са вић ни је пе сник. И, ве руј те ми, не осе ћам се та ко ни та квим без об зи ра на сву љу бав пре ма по што ва ној го спо ђи ци По е зи ји. Иако сам про шао нај ма ње по ло ви ну свог жи во та и ни је ми пре о ста ло још пу но вре ме на можда то не ка да и по ста нем. Пе сни ци, ако сте за бо ра ви ли, се и да ље

МЕТАФИЗИЧКА ШЕТЊА КРОЗ ПОЕЗИЈУ ИЛИ ”ПОЕЗИЈУ”

6

ра ђа ју, а пе сник, из ме ђу оста лог, мо ра да бу де леп чо век и чи сте душе. Ду хов на ле по та је пред у слов сва ке дру ге ле по те. Не што од тих усло ва ис пу ња вам и чи ни ло би ми част да по е том по ста нем. То што ни сам пе сник ни ка ко не зна чи да не умем да на пи шем пе сму ни ти да је већ ни сам на пи сао. Без об зи ра на при мед бе да и сле па ко ка кљуц не по не ко зр но исти на је, бар што се ти че „Збо гом Лу Са ло ме, кћи ру ског ге не ра ла“, не што дру га чи ја. Има у „Збо гом Лу Са ло ме, кћи ру ског ге не ра ла“ не ко ли ко до брих пе са ма ко је ће ме над живе ти под усло вом да не ко од вас ко ји чи та те ове ре до ве про чи та и са му збир ку. И да те пе сме ни сам ја ис пе вао сма трао бих их до брим. Скром ност ми на ла же да их ис так нем ну де ћи вам об ја вљи ва њем књи ге да их при хва ти те или од ба ци те. Не мам осе ћај да из ла зим на дво бој сил ним ма че ва о ци ма, ко ји ве што ба ра та ју сво јим оруж јем, па ће мо је пе сме исец ка ти на ко ма ди ће, већ ве ру јем да је дан естетски за нос де лим са сво јим не по зна тим при ја те љи ма.

„Збо гом Лу Са ло ме“ и ет се те ра до ен гле ског се те ра и но ми нати ва ко ји упу ћу је на срод ство са ру ским ге не ра лом пред ста вља ју ћи је ди ну реч у на шем је зи ку ко ја за др жа ва об лик у свих се дам па де жа, иако би ри гид ни је зи ко слов ци „кћи“ нај че шће ме ња ли по узо ру на

„кћер“ ка ко су до ско ро пред ла га ли у пра во пи си ма, је про грам ска књи га. Про грам из нет у по ет ској збир ци „Збо гом Лу Са ло ме, кћи ру ског ге не ра ла“ са сто јао би се у на ме ри да се по е зи ји вра ти досто јан ство не где уз пут из гу бље но у на ив ној ве ри и на ди ка ко ће јед но га да на по е зи ју сви пи са ти. Тач на од ред ни ца мог естет ског по гле да је не га тив на по е зи ја, не не ги ра ње по е зи је ни ти, пак, том не га ци јом ње но пре ва зи ла же ње ка не че му што са ма по е зи ја ни је ни ти би, ка да већ то ни је, у не кој бу дућ но сти то мо гла да по ста не. Не га тив на по е зи ја у оном об ли ку ка ко сам је се би пред ста вљао била би ли ше на сва ке ме та фо ре, але го ри је, епи те та и свих оста лих стил ских фи гу ра без ко јих по е зи ја фор мал но као по е зи ја не мо же, ако се сви ма на ма пред ста вља та квом, а ко ји је сви за јед но за право одва ја ју од ње не истин ске са др жи не и сми сла. Ка жем сми сла у од ре ђе њу са др жи не под ра зу ме ва ју ћи под њим и бе сми сао као сми сао сми сла са мог при том у пот пу но сти под ра зу ме ва ју ћи слобо ду на ко јој фор ма мо ра да по чи ва и без ко је се не мо же и не да де фи ни са ти. Без сло бо де шта пре о ста је од нас, ако ње не ма ни ми не по сто ји мо или, бар, не ма мо пра во да по сто ји мо као љу ди. До ста за пе тља ва ња у ку чи не ту ма че ња и ни ти по е зи је са ме, ствар се чи ни мно го јед но став ни јом ако вас уме сто са фи ло соф ским ма стур баци ја ма су о чим са чи ње ни ца ма ко је се под во де под ис ку стве ност (за са да док не про чи та те „Збо гом Лу Са ло ме, кћи ру ског ге не ра ла“ са мо мо ју, кад и ако је иш чи тa те и ва шу).

Пе сме у збир ци „Збо гом Лу Са ло ме, кћи ру ског ге не ра ла“ писа не су пре до брих 20 и мо жда не што ви ше го ди на. Ис ку стве но


7

то об у хва та мо ја два за вр шна раз ре да Гим на зи је, нај ста ри је и нају глед ни је у Ср би ји, мој дуг на ро ду, гра ђа ни ма и рад ним љу ди ма Сајнс Фикшн Ју го сла ви је, ко ји сам вра ћао слу же ћи ар ми ју по Бо сни и, на кон то га, пе ри од мог сту ди ра ња фи ло зо фи је у Бе о гра ду. Да кле, вре ме де ша ва ња пред ста ве је Два де се ти век, а на по зор ни ци је са мо је дан лик све ден на свој крај ње ин тим ни бе сми сао. Не ка вас то не упла ши: ста ре пе сме мо гу по не кад би ти бо ље од ста рог ви на. Пе сме су до вољ но од ле жа ле при том бри жљи во чу ва не та ко да упо ре ђују ћи их са ста рим ви ном не пра вим по гре шну ком па ра ци ју. Ако ни шта дру го, а оно аутен тич на је го ди на про из вод ње. О оста лом се ваљ да не рас пра вља што се опет да под ве сти под уку се. Мо жда ће вам мо је пе сме при ја ти, мо жда и не ће. На ва ма је, по што ва ни и дра ги чи та о че, да ви да те суд о то ме. То је уоста лом и ва ша ствар. Што се ме не ти че дво у мим се да их под ве дем под по е зи ју или под

„по е зи ју“. Ми слим да сам са пар њих за слу жио да на вод ни ци не мења ју зна че ње и сми сао по е зи ји и да се оне мо гу увр сти ти у дра го ми и на да све ми ло пе сни штво, али ја ни сам си гур но тај ко ји од лу чу је о то ме. Ви сте ти ко ји ће чи та ју ћи мо је пе сме од лу чи ти да ли тој и та квој по е зи ји тре ба ста ви ти зна ке на во да или не. Ја ћу се са мо својим ко мен та ри ма при до да тим по е зи ји или „по е зи ји“ по тру ди ти да раз у ме те за што и ка ко је не што на пи са но. На жа лост, од лу чио сам да ти ко мен та ри иду као по себ на књи га да сво јом ин те ре сант но шћу не би за се ни ли са му по е зи ју с јед не стра не, а са дру ге да се по е зи ја не би осе ти ла из гу бље на у про зном окру же њу.

Све пе сме да те кроз збир ку „Збо гом Лу Са ло ме, кћи ру ског ге не ра ла“ су у оном из вор ном об ли ку, да кле не про ме ње не ни за јед но сло во ј, ка кве су би ле и у вре ме ну ка да су на ста ле. Мо жда је то по гре шно: да нас бих пи сао, ако бих и пи сао, дру га чи је песме. Нор мал но, све око нас, па и ми са ми у то ме што нас окру жу је, је сте и је смо дру га чи је и дру га чи ји. Ве ру јем, чвр сто ве ру јем у то да пе сма на ста је у тре ну, све пре то га и све по сле то га ра чу на ју ћи огро ман рад ка ис пра вља њу и де фи ни са њу ка квим се пред ста вља тка ње сти хо ва не при па да по е зи ји. Пе сни ци се мо жда ра ђа ју, али не и пе сме. Пе сме се не пи шу и не тре ба се му чи ти ства ра њем, бри сањем и ис пра вља њем. Пе сме су упра во тај за у зда ни тре ну так у ко ме на ста ју, та ма ла ла ка емо ци ја за но са тог без да на у вре ме ну ко га ни ка да ни јед на есте ти ка не мо же рас ту ма чи ти ни ти од го нет ну ти. Сва ка пе сма је убран цвет са нај леп шег ру жи ног гр ма ко га сте икада за ми сли ли. За ме не мо је пе сме оди шу без бри жно шћу вре ме на у ко ме су за пи са не, а да при том ни су из гу би ле ни шта од све жи не ко ју су до но си ле са со бом. Лич но сам као аутор ве о ма за до во љан са вре ме но шћу сти хо ва и њи хо вом са др жи ном, ко ја је пре жи ве ла мо ју ве ри фи ка ци ју и про ве ру ва ља но сти. Нај ва жни је у то ме је сте да сам сво јим сти хо ви ма ан ти ци пи рао суд би ну ко ја се из до га ђа ла


8

на на чин на ко ји се до го ди ла иако ни ко ни је мо гао да прет по ста ви да ће се за и ста и до го ди ти. Овом вр стом гро теск но сти са мо назна че ној у прет ход ној ре че ни ци ни сам же лео да вас уве рим да је не мо гу ће су про ста вља ње да то сти као та квој све до оног ча са ка да нас пре кри је фа тум. На про тив, ми слим упра во су прот но. По е зи јом је, сва ка ко, не мо гу ће про ме ни ти свет, али по ја ва сва ке но ве књи ге исти тај свет чи ни сми сле ни јим и сло бод ни јим уда ља ва ју ћи га, бар за тре ну так, од ен тро пи је за ко ју ми сли мо да је је ди на из ве сност. Ну де ћи вам по жу те ле стра ни це ру ко пи са за оста лог из Два де се тог ве ка су о ча вам вас са јед ном вр стом не кро фи ли је или не чим што се мо же озна чи ти дра ку ли јан ском ат мос фе ром ако већ не га ји те љу бав и при ја тељ ство са смр ћу. На из глед то са мо из гле да та ко, не са мо из раз ло га мон стру о зно сти вре ме на у ко ме су сти хо ви на стаја ли ко је је оди са ло том услов но ре че но дра ку ли јан ском ат мос фером (ко ја је ути ца ла на емо ци ју и кон тро ли са ла исту ту емо ци ју) у ко јој је иде о ло ги ја на из ди са ју на кон смр ти свих ре ли ги ја и свих бо го ва тра ћи ла вре ме тра же ћи но ве жр тве чи јом се кр вљу хра ни ла. У ства ри оно што је сте та ко, ка ко ва ма год то из гле да ло, је да по жуте ле стра ни це ста рог ру ко пи са на ко ји ма су би ле ис пи са не пе сме за пра во пред ста вља ју не не кро фи ли ју већ ва зне се ње, вас крс по ези је са ме ко ја је на па пи ру пре жи ве ла све бу ре са ко ји ма ме жи вот су о ча вао. Сва ко ва зне се ње или уз но ше ње ка ле по ти и не бе си ма је вас крс сми сла, сво ђе ње на сми сао у свој сво јој бе сми сле но сти насу прот сво ђе ња на бе сми сао на шта нас исто ри ја ци ви ли за ци је од свог по стан ка уве ра ва да нам је је ди но ис хо ди ште.

Ни је на од мет на пи са ти да су се мо је пе сме нај ви ше сви де ле тро ји ци пе сни ка ко је сам лич но по зна вао, а ко ји су не са мо ве рова ли у по е зи ју већ пре ма њој осе ћа ли не ку ерот ску вр сту стра хопо што ва ња. Име пр вог од њих је Ми љур ко Ву ка ди но вић, дру ги се зо ве Ср ба Кра јић, а тре ћи је Не над Гли шић. Пр ва дво ји ца су пе сме чи та ли пре ско ро два де сет го ди на. Ми љур ко је се де ћи те 1988. годи не у жи ри ју Књи жев не омла ди не Ср би је био оду ше вљен структу ром са ме књи ге и пе сма ма да ми је ре као да ни ка да ни су доби ли за ни мљи ви ју збир ку ко ја је да ле ко на ди ла зи ла сво јом кон цеп ци јом оно што је еди ци ја „ПЕ ГАЗ“ до та да об ја ви ла. „Не ке“ те го ди не у окви ру еди ци је пр ве пе снич ке збир ке ни јед на књи га по е зи је ни је об ја вље на. Оту да не ке под зна ци ма на во да те го ди не, јер ни сам си гу ран, ка ко сам збир ку под раз ли чи тим на зи ви ма слао 1986. и 1988, ка да ни су об ја ви ли ни јед ну збир ку пе са ма. Чи ни ми се да би то мо гло да бу де 1986. го ди не, а то чи ни ми се има тај нео д ре ђе ни об лик, јер га ре кон стру и шем пре ма свом пер со нал ном до си јеу који је у та бро зо мор на вре ме на гро зо мор но во ди ла та да шња Слу жба без бед но сти. Чи та ју ћи на кон 5. ок то бра 2000. свој до си је, ко ји се од но сио на уну тра шње не при ја те ље, у оних ме сец да на ка да је гра


9

ђа ни ма од лу ком Вла де би ло мо гу ће да по гле да ју не што од оно га што је Слу жба без бед но сти го ди на ма во ди ла о њи ма, ужа снуо ме је ма ли не при мет ни по да так из гу бљен у го ми ли ар хи ви ра ног па пи ра шта сам ра дио, ми слио и го во рио да ми је та да тре ба ло да бу де об јавље на збир ка пе са ма, ко ју сам по слао на кон курс. Прет ход на Сајнс фикшн Ју го сла ви ја се са раз ло гом сру ши ла као ку ла од ка ра та уз кр ва ви бра то у би лач ки рат кад се ње на по ли тич ка по ли ци ја ба ви ла не бит ном књи гом пе са ма не ког мла ђа ног сту ден та фи ло со фи је. То је и је дан од раз ло га, иако ни нај ва жни ји ни би тан, што се вра ћам ста ром ру ко пи су и об ја вљу јем пе сме ко је су оп ста ле у вре ме ни ма ко ја су про ху ја ла за на ма. Је ди ни по сред ни траг о то ме је из ве штај жи ри ја са кон кур са „ПЕ ГА ЗА“ об ја вљен у „Књи жев ној ре чи“, где је по ме ну то и мо је име, али и ње га ће те на ћи на стра ни ца ма јед не бу ду ће књи ге, бу ду ће – ми слим већ на пи са не,али за са да нео бјавље не, ко ја ће има ти сре ћу или не сре ћу да ко мен та ри ше мој жи вот и не што што сам ја сма трао по е зи јом на ста ло у ње му. Ср ба Кра јић и сам пе сник још од до ба ир ва са, ка ко му гла си на зив збир ке прео ста ле за њим пре не го што је збри сао у Фран цу ску да не уче ству је у оно ме што се на зи ва ло ет нич ковер ски рат, ко ји, опет, ја ни сам мо гао да про пу стим же ле ћи да бу дем при су тан и та ко по твр дим фран цу ску по сло ви цу да од сут ни ни су ни ка да у пра ву ми сле ћи да филм до чи јег кра ја још ни смо сти гли не ће би ти ма мут ска твсери ја и да ће ми по ћи за ру ком да уга сим све тло и за кљу чам ка пи ју, је сјај но го во рио сти хо ве дру гих пе сни ка зна ју ћи не ко ли ко хи ља да пе са ма на па мет и ре ци ту ју ћи их увек ка да му се за то да ла при лика, а нај че шће у бе о град ској ка фа ни „Ко ла рац“, где су се од у век ску пља ли сту ден ти Фи ло ло шког и Фи ло зоф ског фа кул те та из меша ни са ко ле га ма са окол них умет нич ких ака де ми ја. Исти тај Срба Кра јић је да ни ма но сио бе о град ском Кнез Ми хај ло вом збир ку

„Збо гом Лу Са ло ме, кћи ру ског ге не ра ла“ и чи тао мо је пе сме сви ма са ко ји ма је се део или на ко је би на и шао. Ср би Кра ји ћу су се сви дели мо ји сти хо ви, ни је њи ма био са мо оду ше вљен, већ и из не на ђен, јер су му се чи ни ли крај ње нео бич ним, до стој ним по е зи је с јед не, а про тест про тив исте те по е зи је са дру ге стра не. Ве ћу по твр ду себи ни сам мо гао ни да за ми слим да дво ји ца сјај них пе сни ка на ла зе у мо јим сти хо ви ма не што што је до бро и што ва ља. Тре ћи пе сник Не над Гли шић, јед но од де це ста рог оца Ба ку њи на, мно го го ди на ка сни је не го пр ва дво ји ца 2005. про на шао је мо је пе сме у бро ју из 1993. ча со пи са „Ко ра ци“. „Чи тао сам ти по но во пе сме. Фе но менал не су.“ ре као ми је јед ног сеп тем бар ског по по дне ва док смо уз чај спра вљан са мо ва ром пре би ра ли по ре во лу ци ја ма не ста лим у прет ход ном ве ку. Зна чи ле су ми те ус пут не ре чи Не на да Гли ши ћа, јер се упра во око ме не та да ру шио свет сми сла ко ји сам го ди на ма ства рао же ле ћи да де фи ни тив но за бо ра вим се бе. На рав но, би ло је


10

и оних пе сни ка, чи ни се да ле ко ве ћи број, ко ји у „Лу Са ло ми“ ни су ви де ли ни шта од не че га вред ног за шта би је тре ба ло об ја ви ти. Ако ми је за уте ху, збир ку је чи та ло тек де се так, мо жда и ма ње, љу ди. По ма ло ме је и за чу ди ло што је пе сник Вла ди мир Ја гли чић уврстио и мо ју пе сму „Док сам био у фран цу ској вој сци“ у ан то ло ги ју

„Пе ва чи усну ле пре сто ни це“, иза шлу мар та 2006. го ди не у окви ру еди ци је књи жев ног клу ба (чи ји члан ни ка да ни сам био)на зва ног по пр вој срп ској фи ло соф ки њи Ка та ри ни Бог да но вић. Сва ка ко да ми то чи ни част, али још увек не знам да ли сам то сво јим пе сма ма и за слу жио или ме је при ре ђи вач збор ни ка на сво ју од го вор ност промо ви сао у пе сни ка из ме ни не по зна тих раз ло га. При ја ми дру штво мр твих и жи вих пе сни ка чи ји су сти хо ви об ја вље ни у „Пе ва чи ма“ и, кад је већ та ко, не мам раз ло га да се бе не до жи вим као ан то ло гиј ску пе снич ку чи ње ни цу. Не ка се на ме не не на љу те про пу ште ни Че домир Мин де ро вић, Дра ган Си мић, Да ни ло и Не вен ка Ву ко вић ко ји сва ка ко има ју зна чај ни ји опус, не што и на гра да у окви ру тог опу са и, мо жда, ви ше од го ва ра ју пој му ко ји се ко ло кви јал но под ра зу ме ва под пе сни ком. Увек мо гу да се по зо вем на сло бо ду из бо ра и уметнич ке кри те ри ју ме при ре ђи ва ча, али ме не ви ше ни ко не мо же да из бри ше као ан то ло гиј ску чи ње ни цу.

То би би ло то што се под во ди под ис ку стве ност на ко ју ука зујем на по чет ку збир ке же ле ћи да вам с јед не стра не као чи та о ци ма по же лим до бро до шли цу, а са дру ге, да вас по зо вем у аван ту ру ишчи та ва ња од че га, као што са ми зна те, не ма ни че га не из ве сни јег, али ни леп шег. И, по но во, то би би ло то. Све оста ло про на ћи ће те у ко мен та ри ма ко ји пра те по е зи ју или „по е зи ју“.

Још са мо не што: струк ту ру збир ке пе са ма „Збо гом Лу Са ломе, кћи ру ског ге не ра ла“ чи не два основ на пи та ња – ка ко да уђем и ка ко да иза ђем из Два де се тог ве ка. Иза шли смо у ме ђу вре ме ну, бар хро но ло шки у сми слу ка лен да ра, ко ји је, по де фи ни ци ји, по требан и до во љан услов сва ке ци ви ли за ци је, из ХХ ве ка, та ко да мо ја пе снич ка игра умет нич ким прав ци ма и пу те ви ма ко ји ма се кре тала по е зи ја кроз два де се то сто ле ће пред ста вља јед ну но стал гич ну ре ми ни сен ци ју за не чим што је не по врат но иш че зло, а чи ни се да ни је за у век не ста ло ни ти пре вла да но, те је све вре ме при сут но као да је још увек по крај нас. Пи та ња о ула ску и из ла ску ко ја одре ђу ју струк ту ру збир ке ис пре се ца на су те ма ма ко је на сло вља ва ју ци клу се. Ула зак је озна чен кроз пот пи та ња ко ја пред ста вља ју антро по ло шки обрт на стао са Има ну е лом Кан том. Тај Кант иза ко га се кри ју те ме озна че не ну ла ма ни је код ме не са мо тај Кант већ и кант дво сми сле но пе жо ра тив но зна че ње ко ју та реч има у енгле ском је зи ку озна ча ва ју ћи јед но став но “пи зду“. Упра во на овај на чин сам не ка да же лео да поч нем не ко од сво јих пре да ва ња из фи ло зо фи је (да сам за вр шио факс и да га за се бе ни сам ди пло ми


11

рао у сво јој гла ви сма тра ју ћи се до вољ но уса вр ше ним да не мо рам ви ше да се уса вр ша вам (Фи ло со фи ја, што је сјај на ствар код ње, у ин сти ту ци о нал ном об ли ку је, за пра во, при ват ни фа кул тет – учиш га за сво ју ду шу. Иду ћи том ло ги ком, не знам да ли је до бра али ја ве ру јем да је сте, дру штве ни фа кул те ти би би ли ме ди ци на, елек тротех ни ка и та ко да ље, све оно од че га дру штво мо же има ти ко ри сти, а где су лич но сти или са ми љу ди под ре ђе ни дру ги ма.)). И та да бих раз ја снио тер ми но ло шку и лек сич ку при ро ду име на дво сми сле но се игра ју ћи са њи ма као што то чи ним у књи зи пе са ма (и оној комен та ра) ко ја се на ла зи пред ва ма. Ни сте ни шта раз у ме ли на кон ова ко ро го бат не ре че ни це. Ве руј те ни ја, али то ни је раз лог да све ово не пред ста вља по че так јед ног див ног при ја тељ ства, ка ко је већ на зна че но Хем фри ју Бо гар ту од стра не фран цу ског по ли циј ског пре фек та Ка за блан ке на кра ју исто и ме ног фил ма.

Зад ње, али не и по след ње: по гла вље КРУ ЦИ ФИКС је је ди но има ло дру га чи ји об лик од са да шњег. Иза те ме Кант бес ко нач но се крио ду ги и до сад ни со нет ни ве нац по све ћен из ве сној у то вре ме мла дој да ми име да јој не спо ми њем ни ти да га упо ре ђу јем са Петрар ки ном Ла у ром, Дантеoвом Бе а три че или Ју ли јом При ми цо вом Фран ца Пре шер на. Де вој ка ко ју сам нај ви ше во лео од свих же на мог жи во та сма тра ју ћи је не ком вр стом сво је лич не ико не (има ла је од све га што сам во лео све по ма ло, да кле би ла је иде ал на) ни је тај со нет ни ве нац ни са чим за слу жи ла. Ра нив ши јед но дру го довољ но ду бо ко да нам жи во ти кре ну пот пу но дру га чи јим то ком од оног ко јим смо ми сли ли да се кре ће мо (то у ства ри ва жи са мо у мом слу ча ју), на кон вре ме на ко је је про ла зи ло и, што је нај ва жније, за бо ра вља ло, схва ти ли смо (или сам, бар, ја то учи нио) да сву да где по сто ји љу бав пре ста је по е зи ја, од но сно, да је љу бав без ко је не би ни све та би ло та ко про сто ду шна и глу па да не осе ћа по тре бу за сти хо ви ма. Да би пе сник пи сао сти хо ве, по де фи ни ци ји, мо ра да па ти или бу де не за до во љан: срећ ни пе сни ци не по сто је – срећ них пе сни ка не ма. Зна те већ, сви срећ ни пе сни ци су срећ ни на исти на чин, а сва ки не сре тан пе сник је не сре тан на свој на чин ка ко гласи па ра фра за, оно га шта бе ше а да мо жда ни је, Ла ва Ни ко ла је ви ча Тол сто ја и по чет ка ње го вих спи са ни ја о по ро дич ном ра ту и ми ру ка да се у јед ној ку ћи све из ко ре на из о кре ну ло, а ка сни је у дру гој ку ћи јед ној го спо ђи за сме та ле уши свог су пру га по чи јем име ну је дру ги ве ли ки пи сац Ми лан Кун де ра у „Књи зи сме ха и за бо ра ва“ на звао свог књи жев ног ју на ка ру ског хр та. Не срећ не пе сни ке памти мо, срећ не нај че шће пре ска че мо као не ин те ре сант не. Та вр ста сре ће ко ју до но си љу бав учи ни ла ме је глу пим и та да ис пе ва ни со нет ни ве нац је и дан да нас те шко сра ње осим оног пре див ног вре ме на пат ње по све ће ног ње му док сам га ско ро три го ди не ра дио ри му ју ћи и ак цен те не са мо сло го ве. Не по ја вљи ва ње мог со нет ног


12

вен ца је до би так за по е зи ју, ако скром но (и искре но) оце ним сво је „умет нич ко“ до стиг ну ће. Да на шњи об лик Cru ci fixа, по го то ву онај ис пи сан у књи зи Ко мен та ра, што би се ре кло, збир ку пе са ма „Збогом Лу Са ло ме, кћи ру ског ге не ра ла“ умно го ме раз ре ша ва, а по том јој да је и ди мен зи ју ко ја на ди ла зи днев ну по ли ти ку и свр ста ва је у ан га жо ва ну умет ност. За што то на зи вам умет но шћу, а не ста вљам зна ке на во да ис пред и иза ре чи умет ност? Од го вор је лак: умет ност не мо гу да одво јим од жи во та оста вља ју ћи до вољ но сло бо де ал терна ти ви да је не све дем на жи вот сам. Је ди но што од со нет ног вен ца по све ће ног де вој ци три вијал ног име на ка квим се зо ве сва ка дру га или мо жда тре ћа Срп ки ња тре ба за пам ти ти су сти хо ви Ни ки те Стане скуа ко ји су се на ла зи ли ис под на сло ва пе сме. Ти сти хо ви гла се:

“Кад бих се ма ло са гао и у сто па ло те по љу био, не би ли по сле то га ма ло хра ма ла пла ше ћи се да ми по љуп це не згње чиш“. Са да шњи об лик Кру ци фик са го во ри о сло но ви ма ко ји су те, као и сва ке друге, по љуп це згње чи ли. Али то се све не укла па у по е зи ју, то су већ ко мен та ри. Да кле, оно што је пре о ста ло на кон свих ових го ди на су по е зи ја (или „по е зи ја“) и ко мен та ри. „Збо гом Лу Са ло ме, кћи руског ге не ра ла“ је та ко ис па ла спој по е зи је и ко мен та ра, а ја сам се тру дио да на тај на чин сле дим и на ста вим ли ни ју мо дер не у срп ској књи жев но сти ко ја је от по че ла са Ми ло шем, иако би он ви ше во лео да сам на пи сао Ми ло шом, Цр њан ским и ко мен та ри са њем Ита ке, ишла пре ко Бо ри са ва Пе ки ћа и ње го вих го ди на ко је су му по је ли ска кав ци све до суд би не и ко мен та ра још увек на шег са вре ме ни ка Ра до сла ва Пет ко ви ћа. На рав но, не мам пре тен зи ја да сво ју по е зи ју и њој при до да те ко мен та ре по ре дим, па ни са књи га ма ко је су ми дра ге и ко је су ути ца ле на ме не, што опет не зна чи да при да јем не ку ве ћу ва жност аутен тич но сти свог по ступ ка ни ти њим пот хра њу јем су је ту. Па, ја и не мам сво ју су је ту, да сам је би ло ка да имао зар би сти хо ви „ Збо гом Лу Са ло ме, кћи ру ског ге не ра ла“ че ка ли два десет го ди на на об ја вљи ва ње и то у „пре сти жној“ еди ци ји иза ко је се кри је из да ње ауто ра.

За вр ши ћу круг са оним чи ме сам и по чео: „Збо гом Лу“ је једна нео бич на књи га чуд не суд би не о ко јој се не да ис при ча ти ду га вр ло ду га при ча. А мо жда сам вам је не где уз пут на стра ни ца ма ко је су пред ва ма и ис при чао. Мо жда ће те је от кри ти уко ли ко сте до вољ но ду бо ко по све ће ни и при вр же ни по е зи ји. На дам се да ће те том при ли ком скло пи ти коц ки це сла га ли це ве ру ју ћи да је осмех тај ко ји пре о ста је на кра ју кад сав сми сао не по врат но иш че зне у бе сми сле но сти ствар ног. На дам се, та ко ђе, да сво јим ко мен та ри ма ни сам по ква рио сво ју по е зи ју или “по е зи ју“. По е зи ја се не да комен та ри са ти, а чи ни ми се да је исти слу чај и с „по е зи јом“.

Ни ка да не ма по след ње ре чи, па да раз ја сним још јед ну ствар. За што баш, па ре дом Ни че о ва, Ре о ва, Ан дре а со ва, Фрој до ва, Рил


13

ке о ва и ко зна још чи ја, Лу Са ло ме као ар хе тип сво ђе ња на ап сурд ар ти фи ци јел не ствар но сти? На то пи та ње још увек ни сам про нашао за до во ља ва ју ћи од го вор ма да оправ да но прет по ста вљам да је у ве зи са стра хом од де фло ра ци је при кри ве ним про му ску и тет ним по на ша њем за ма ски ра ним кроз не го ва ње пла тон ских љу бав них ве за. Ли це мер ност ма ло гра ђан ског све та чи ни ла ми се са вр ше ним ди зај ном ко ме тре ба те жи ти као иде а лу, али је прет ход но по требно до бро га исме ја ти. Ли це мер но од ме не, не ма шта. У то име на мо јим усна ма се још увек на ла зи осмех за ко ји прет по ста вљам да ми ни ко и ни шта ни ка да не ће ски ну ти са ли ца. Без осме ха шта ће би ти с на ма, а он је увек нај бо ље ре ше ње.

Ђорђе САВИЋ

ЗБОГОМЛУ САЛОМЕ,КЋИ РУСКОГ

ГЕНЕРАЛА(поезија или „поезија“)

17ЗБОГОМ ЛУ САЛОМЕ, КЋИ РУСКОГ ГЕНЕРАЛА(мефистофеловска метафизика метастазе тренутка)

РЕД НЕРЕДА ИЛИ НЕРЕД РЕДА

КАКО ДА УЂЕМ У ДВАДЕСЕТИ ВЕК?

VIVЕ LА FRANCE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . дада . . . . . . 25

КАНТ тема 0 (или Шта могу да знам) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

ДОК САМ БИО У ФРАНЦУСКОЈ ВОЈСЦИ . . . . . . . . . . . . . . кан кан . . . . . 28QUAND J’ETAIS DANS L’ARMEE FRANÇAISE . . . . . . . . . . . can can . . . . . 29БЕЧКА ОПЕРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . сецесија . . . . . . 32SWITZERLAND . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . рокенрол . . . . . . 33СИБИР (BLUES) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . љубавна . . . . . 34SIBERIE (BLUES)) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . pepeletvorism . . . . . . 35ХОМО РЕЛИГИУС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . модерна . . . . 36ХОМО НИХИЛИУС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . дада . . . . . . 37ЗАВОД ЗА АНАТОМИЈУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . levis legend live art . . . . . . 38INSTITUT POUR L’ANATOMIE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . surealisme . . . . . 39

18 КАНТ тема 00 (или Шта могу да радим) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

ПРАСКОЗОРЈА БУДУЋНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . футуризам . . . . . . 45ИСТРАГА ХАОСА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . дечија поезија . . . . . 46ПЕТ МИСЛИ О ИСТИНИ И ЈЕДНО ПЉУНИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . надреализам . . . . . . 47ПРОТЕСТНИ МИТИНГ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . конструктивизам . . . . . 48МОНТАЖА АТРАКЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . хуманизам и ренесанса . . . . . 50ДРУГИ ПОГЛЕД НА СВЕТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . егзистенцијализам . . . . . . 53ДА ЛИ ВОЛИТЕ НАУЧНУ ФАНТАСТИКУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . сајнсфикшн . . . . . 54AIMEZ-VOUS LA SCIENCE FICTION . . . . . . . . . . . . la science fiction . . . . . . 55

КАНТ тема 000 (или У шта треба да верујем). . . . . . . . . . . 57

ШТА ЈЕ УМЕТНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ларпурлартизам . . . . . 59ПОРТРЕТ УМЕТНИКА У МЛАДОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . поезија XIX века . . . . . 60БАЛАДА О ЦРНОМ КВАДРАТУ КОЈИ ТОНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . динамизам . . . . . . 61ЦРНО У ПОЕЗИЈИ ПО ПРВИ ПУТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . рефлексивна . . . . . . 62NOIR DANS LA POESIE POUR LA PREMIERE FOIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . blaisepascalism . . . . . . 63ЦРТЕЖ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . кубизам . . . . . 66 МАЈАКОВСКИ BLUES . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . регтајм . . . . . 68ЦРВЕНИ ЧЕТВОРОУГАО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . суперматизам . . . . . 69

КАНТ тема 0000 (или Ко сам ја). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

ПОНЦИЈЕ ПИЛАТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . мистицизам . . . . . 72PONCE PILAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . jeanpaulsartreism . . . . . 73КОЛУМБО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . брут арт . . . . . . 76

19ЦРЊАНСКИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . аустроугарски експресионизам . . . . . . 77Г.В.Ф. ХЕГЕЛ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . флуксус . . . . . . 78РАСКОЉНИКОВ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . романтизам . . . . . 79ПАС ГОСПОДИНА ЏОЈСА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . симболизам . . . . . . 81ЏОН КЕЈЏ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . нихилизам . . . . . . 83КОРТО МАЛТЕЗЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . хиперреализам . . . . . 84

КАНТ тема 00000 (или Знак питања) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

АПСУРД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . минимализам . . . . . 89

КАНТ тема бесконачно (или Круцификс) . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

ШЕМА 15 х 15 х 15 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . сонетни венац . . . . . . 93

празна страница без броја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

КАКО ДА ИЗАЂЕМ ИЗ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА?

SO LONG, ЛУ САЛОМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . сумрак богова . . . . . 98

РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту) . . . . . . . . . . . . . . 101

РЕВОЛВЕР Г-ЂИЦЕ ЛУ САЛОМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . љубавна . . . . 102LE REVOLVER DE M-selle LOU SALOME . . . . . . . . . . . . . . revolverism .... 103I WANT YOU, BERETTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . енформел . . . . 104РЕВОЛВЕР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . рођење трагедије . . . . 105РУСКИ РУЛЕТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . фатализам . . . . 106

20

БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . родољубива . . . . 108КОЛАЧИ СА ПЕКМЕЗОМ ОД ШЉИВА . . . . . . . . . . . . . . . . реализам . . . . 109НЕ (Елегија бр. 67) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . тетка десин шеширизам . . . . 110NON (Elégie nu. 67) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . simonedebouardeism . . . . 111

ЛУДИЛО (Је сјајна ствар кад немаш осврт). . . . . . . . . . . . 115

БУЛЕВАР РЕВОЛУЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . несврстана . . . . 116BOULEVARD DE LA REVOLUTION . . . . . . . . . . . . . . . . . . jeaned'arcism . . . . 117КАФАНА „МЕТАФИЗИКА“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . упиши сам . . . . 120LE CAFÉ „METAPHYSIQUE“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . brigitebardism . . . . 121ЕЛЕГИЈА бр. 68 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . бирократизам . . . . 124ELEGIE N° 68 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . jeanemoroism . . . . 125ГРОТЕСКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . гротеска . . . . 128GROTESQUE x2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . grotesque . . . . 129ГАЛЕБ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . осврт . . . . 131СОНЕТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . jazz . . . . 132SONNET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . piaf . . . . 133

SUICIDE (Самоубиство је само убиство) . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

СКАНИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . suicide art . . . . 137ГАЛОПИРА ЦРВЕНА КОЊИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . руски уметнички експеримент . . . . 139 ПОСЛЕДЊИ ВОЗ ЗА ЗАГРЕБ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . јејтс suicide art . . . . 141ВЕЛИКИ ПОЖАР ЛОНДОНА . . . . . . . . . . . . . . . . само selfsuicide art . . . . 143СПОМЕНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . пост модерна . . . . 144SIBERIA(BLUES) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . лед арт . . . 145ПЛАГИЈАТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . танго кортасар . . . . 147

PARACHUTE (Падобран) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

АНАТЕМА У ТРАМВАЈУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . поинтилизам . . . . 151SLOVENSKA KRAVATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . фуцк то алл . . . . 152РЕЛИКВИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . соцреализам . . . . 153АПОЛО 11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . порнографска . . . . 154

APOLO 11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . hard core . . . . 155LE BOEUF SUR LE TOIT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . фовизам . . . . 156LE BOEUF SUR LE TOIT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . lamuvizam . . . . 157СЛОВО ТУГЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . парацхуте . . . . 160ВОЛИМО ФРАНЦУСКУ ВИШЕ НЕГО ШТО ЈЕ ОНА НАС ВОЛЕЛА . . . . . . . . . марш у пизду материну . . . 164

ТХЕ ЕНД (Ово је крај) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

ЦИТАТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . рефлексивна . . . . 171

ЛА БИОГРАПХИЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

LA BIOGRAPHIE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . in memoriam . . . . 173LES TEMPES MODERNE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ayar . . . . 176L’ENFANCE D’UN ECRIVAIN FRANÇAIS . . . . . . . . . . . . . . . jeanrenoir . . . . 177LA NOUVEL OBSERVER . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . press . . . . 182

ЗАШТО (Увек постоји то зашто) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

WHY IS A BECAUSE WHY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . therefore . . . . 186

КОШ (или Корпа за отпатке) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

КАФАНА „ПРОЛЕЋЕ“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . brownsugar . . . . 190ГРЛОМ У ЈАГОДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . јагоде у грлу . . . . 192ХОТЕЛ „ЕВРОПА“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . севдах . . . . 193БОСНА ЕКСПРЕС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . карасевдах . . . . 194КЛАСИЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . mail art . . . . 195КАД БИХ БИО ЛУД . . . . . . . . . . . . . . . . . . everybody knows my troubles . . . . 196ДАН КАД САМ БИО УМРО . . . . . . . . . nobody knows my troubles . . . . 197

ПОЗИТИВ НЕГАТИВА И НЕГАТИВ ПОЗИТИВА . . . 198

КАКО дА УЂЕМ У дВАдЕСЕТИ ВЕК?

25„Нема више сликара, нема више писаца, немавише музичара, нема више вајара, нема вишерелигија, нема више републиканаца, нема вишеројалиста, нема више империјалиста, немавише анархиста, нема више социјалиста,немавише бољшевика, нема више политичара,нема више пролетера, нема више демократа,нема више армија, нема више полиције, немавише нација, нема више идиотлука, нема више,нема више НИЧЕГА, НИЧЕГА, НИЧЕГА.Зато се надамо да ће се то ново, које ће битионо што не желимо, родити мање искварено,да ће у самом почетку бити мање ГРОТЕСКНО.“

Луј Арагон, 5.фебруар 1920. годинеСалон Независних, Париз, Франце, VIVЕ LA FRANCE

КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)

КАНТ

тема 0(или ШТА МОГУ дА ЗНАМ)

Како да уђем у двадесети век?

28 ДОК САМ БИО У ФРАНЦУСКОЈ ВОЈСЦИ

француска војска седии посматра брда око себе. док сам био у француској војсциповлачио сам мрак за собом.француски народ је волеофранцуску војску.

касарне француске војскесмрделе су више него чекаоницена успутним железничким станицама.

француски војници спремали су сеза велики рат.магацини француске војскебили су пуни.француски народније имаошта да једе.гетоа и геноцидацрно на белоније било.

КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ дА ЗНАМ)

29QUAND J’ETAIS DANS L’ARMEE FRANÇAISE

L’armée française est assise et contempleles collines environnantes.Quand j’étais dana l’armée françaisej’attirais les tńèbres avec moi.Le peuple français aimaisl’armée française.

Les casernes de l’armée françaisepuaientplus queles salles d’attentes passagèresdes gares de chemin de fer.

Les soldats françaisse préparaientpour la grande guerre.Les magasins de l’armée françaiseétaient pleins.Le peuple françaisn’avais pasde quoi manger.de ghettos et de génocidenoir sur blancnon pas.


30 док сам био у француској војсци седео сам и посматрао брда око себеи јео трешње.онде бог није имао своје.онде је киша падалаиз ведра неба.онде су времена билалепа времена.француска војскамаршира улицама француских градова.француска војска одражавадух француског народа.француска војскаодлази увелики прљави рат.француски народ маше за њом.


31Quand j’étais dans l’armée françaisej’étais assi et je regardaisles collines environnanteset mangeais des cerises.lors ce que le dieu n’avait pasles siennes.alors il pleuvaisdu ciel clair.la bas les temps etaientles beaux tempsl’armée françaisemarchaitdans les rues des villes française.L’armée françaisemaintienl’esprit du peuple français.l’armée françaisepartala grande sale guerre.Le peuple françaislui faisait des signes des mains.


32 БЕЧКА ОПЕРА

Чекао сам те.Испред бечке опере.А ти,ти ниси дошлау дванаест и пет.Испред бечке опере.

Мрзео сам те.Испред бечке опере.А ти,ти ниси дошла.А увертира је прошла.У дванаест и петнаест.


33SWITZERLAND (SWISS MADE)

„Проћи ће живот,као што су прошла и Азорска острва.“

Владимир Владимирович Мајаковски

Switzerland is a fuck off landPEACE LOVE FREEDOMtwist again.

Peace love freedomtwist againSwitzerland is a fuck off land.

Switzerland is a fuck off landPEACE LOVE FREEDOMtwist again.


34

СИБИР (BLUES)

Држим је за руку.А људи пролазе.Идемо у месту.Опет је прошаоФјодор Михајлович.Лично он.Јавио ми се.Опет проблеми.И даље идемо у месту.Фјодор није био пизда.Срећан сам.Лично ја.Извините, ја.Хладно нам је.Греје нас љубав.Љубим је.Мој геније се пита:FUCK OFF, TIMES?Идемо.Љубавници.(Кораци).

„Откуд ви!Зар ви нисте извршили самоубиство?“Лед је, јеах.Лед је, јеах.Лед је, јеах.Зима је, јеах.Зашто је хладно?Идемо у круг.Оно постоји,јер постоји,јер је ствар по себи.Идемо у круг.


35

SIBERIE (BLUES)

Je la tiens par la main.Et les gens passaient.Nous marchons sur placeIl est passé de nouveau.Fjodor Mihajlovitch.Lui en personne.Il m’a salué.De nouveau les problèmesNous continuons sur place.Fjodor n’était pas un con.Je suis heureux.Personnellement moi.Exusez, moi.Nous avons froid.L’amour nous réchaufeJe l’embrasse.Mon genie se demande:FUCK OFF, TIMES?Allons.Les amoureux.(Les pas).„D’ou vous!N’avez vous pasaccomplis le suicide?"La glace est, yeah.La glace est, yeah.La glace est, yeah.L’hver est,yeah.Pourqoi faitil froid?Nous allons en rond.Cela existe,car ça existe,car c’est la chose par soimme.Allons en ronde.


36

ХОМО РЕЛИГИУС

„Уђите, ја сам извршио самоубиство.“Албер Ками

„Уђите без куцања, али вас молим даизвршите самоубиство пре него што уђете.“

Луј Арагон „La Revolution Surrealisme“

„Ако преживим ову ноћ, написаћу најлепшу песму на свету. Још девет минута до поноћи.“

Ђорђе Савић

Не треба веровати у вештице,јер, ево, већједан сат вештице нема.Не треба веровати у враџбине,јер, ево, већдва сата вештице нема.Не треба веровати у зле виле и вилењаке,јер, ево, већтри сата вештице нема.Не треба веровати у Ивицу и Марицу(они су све измислили),јер, ево, већчетири сата вештице нема.Не треба веровати у вампире и зле патуљке,јер, ево, већпет сати вештице нема.Не треба веровати у те зајебанције,јер, ево, већшест сати вештице нема.Не треба веровати ни у шта,јер, ево, већседам сати вештице нема,осам сати вештице нема, и не могу више да чекам,одлучио сам тако,смрт долази запиши то да не заборавиш. А ја? А ја сам као у тунелу и бежим испред воза што долази.


37

ХОМО НИХИЛИУС (тема хаоса један)

„Он није волео метафизичке разговоре.“Михаил Јурјевич Љермонтов

ГОСПОДИНЕ НИХИЛИСТО, добар дан, чуј пријатељу, упао си у некау нека говна и нема...Као да нас нема. Мислим, једноставно као да нас нема. Јеби га.Почео сам да трчим, трчим. Све.

Све је летело око мене.Смрт.Смрт која се креће.Смрт која се креће и нисам се окретао. Нисам се окретао.Плашио сам се сивих зидова,

сивих зидова.

Руски анархисти су почетком века сматрали најстрашнијом смрћу ону смрт када се метак креће заједно са жртвом која трчи и називали су је СТРЕЉБА ПО МА КЕ-ДОН СКИ.


38 ЗАВОД ЗА АНАТОМИЈУ

„Маша лежи на столу. Да ли ћу се видети са Машом?“

Фјодор Михајлович Достојевски

У заводу за анатомијунису хтелида ми дајуда читамФ. Михајловича.Морао сам.А, морао сам.Свеједно што је он биопизда,злочинац,реакционари фашист.Шта сам овим хтео да кажем?Ја сам овим хтео да кажем:Фјодора нису стрељали.Фјодора нису гиљотинирали.Фјодора нису обесили.Фјодора нису ставили на ел. столицу.Фјодор је умро природном смрћу,вероватно са блаженим осмехом,јер је у задњем тренутку савсрећан мислио управона тебе,на твоје тело,


39INSTITUT POUR L’ANATOMIE

„Macha est couchée sur la t ble, Est-ce que je me verrai avec Macha“

Fyodor Mihailovich Dostojevski

A l’institut pour l’anatomien’ont pa voulume permetre de lireF. Mikhaiovitch. J’étais obligé.Oh, j’étais obligé.C’est egal que lui étaiun con,criminel,réaccionnaireet fasciste.Que voulaije dire avec ceci?Je voulai dire avec cela:Fedor n’a pas été fusilléFedor n’a pas été guillotinéFedor n’a pa été pendu.Fedor n’a pas été mis sur la chaise éléctrique.Fedor est mort de mort naturelle,vraisenblablement avec un doux sourir,car au dernier moment justement toutheureux pensaita toi,a ton corps,


40 на твој ум.Легенда живи, легендарни писацје у самртном ропцудрхтао сматрајућида на овом светупостоји једна дивна женаза коју вреди умрети.Он је умро.У то нећу да улазим.Он је све нас оставио у дубокој тузи.Мислим да нас све спашаваљубав према теби.


41a ton esprit.La légende des vivantsécrivain légendaireet dans son râle morteltremblait croyantque sur ce mondeexiste une femme admirablepour laquelle on voudrait mourir.Lui est mort.Je ne veux pas me mêler de çaLui nous a tous laissé en profonde tristesse,Je crois qu’il nous sauve tous.L’amour envers toi.

КАНТ тема 00 (или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)

КАНТ

тема 00(или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)

КАНТ тема 00 (или ШТА МОГУ дА РАдИМ)

45

ПРАСКОЗОРЈА БУДУЋНОСТИ

ла ла, ла,Ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла,ла, ла,ла,ла,ла,лал,ле,леро,лала, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла,ла,ла,лал,ла,ла,ла, ла, ла.ла, леро, ла, лр,лл, ло,

о лола,ла,ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, х ла х х а х хм. а х а х а х а х а хм х х

ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,леро,ла,ла,ла.б и о сам јесам и бићу на линији.

ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ал,ал,ла,ла,ла.ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал.ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал, ла,лала,,ла,ла,ла,ла,ла. генерална линија лал а.


46

ИСТРАГА ХАОСА

Данилу Хармсу

„Па где је излаз? - питао је друг Стаљин.- Излаз је, - одговарао је друг Стаљин - у прелазу...

Другог излаза нема.“Историја СКП(б) стр.326

Оптужен.Ухапшен.Смрт.Обериути.реакционарно жонглерство.литералних хулигана.распада се.стварање антисовјетске.монархистичке организације.у области.дечије књижевности.

Истрага је утврдила.смишљено иступање.бесмисленим стиховима.како би одвратили.радничку класу.од изградње социјализма.деструкција.безизлазност.теме хаоса.и безнадног Ничега.Покој му души.Амин.(Истрага је у току)


47

ПЕТ МИСЛИ О ИСТИНИ И ЈЕДНО ПЉУНИ

„Енглеска од вас захтева да извршите своју дужност.“ Лорд Хорације Нелсон пред битку код Трафалгара

Мисао број један: Истина увек вређа.Мисао број два: Вређај док имаш кога.Мисао број три: Истини је тешко погледати у очи.Мисао број четири: Истина нема очи.Мисао број пет: Није важно, ипак ћемо пљунути истини у очи.

Пљуни.


48 ПРОТЕСTНИ МИТИНГ

Запалити Рајхстаг.Набити Неронау Александријску библиотекуи гледати како гори.Гледати крах, хаоси рушење Бабилона.После отићи и снимити филмПРОТЕСTНИ МИТИНГиспод насловастоји поднасловЗА СЛОБОДНО КРЕТАЊЕ.Пратити човека којилежи на улици.Камера све времедржи исти кадар.Све нормално течеи улази у кадар,улица,живот,судбине,ко још...Видети масакр поезије.Немогућност плакања.Бити с ону страну временаБити онда кад настанеишчашење времена(свакако наћи погодан тренутак).Поезија обмане,


49

лаж,тонепостоји.Све се снима.Војник два пута бржиод сопствене сенкеје дошао тихои ушао у легенду.Деца читају у читанкамао масакру поезије.Махнито бунило.А мисли које не постоје,мисли којих немаи не долазе.Око Александријске библиотекеналазе се жице,а неки луд човекцрта кругове.Луд човек устанепонекади дуго шета у круг.Онда поново написати:Поезија обмане,лаж,тонепостоји.Све се снима.А мисли које не постоје,мисли којих немаи не долазе.


50МОНТАЖА АТРАКЦИЈЕ

Андреју Вишинском, врховномдржавном тужиоцу СССР-а

„Сахрањују великог Вишинског.“Пабло Неруда

„Велике цивилизације се познају по лимузинама.“Betty Blue,„37,5“

Господар није хтео да прља руке,све своје непријатељепребацивао је на вас.Имали сте добар обичај:носили сте, као Мајаковски, сапун у десном џепу плашили сте се да вам неко, онако пријатељски,не стисне руку.Ко би се сећаоимена инквизитора,па има их на сваком кораку:историје се поклапају са црним хроникаманико их више не чита ни у новинама.Господаре сви воле да служешто више зла остаје за њимато у њих више верују.Једино поштовање је страхопоштовање,у сваком анархисти крије сепо један разочарани диктатор.Спасили сте човечанство,


51побили сте 20 милиона диктатора,колико би сапуна само требалодок се све што би они могли да направе не опере.Добро, радили сте свој посао.Све што је могло да се стрељастрељали сте.Све што је могло да се обесивешали сте.Све што је могло да се затворизатворили сте.Све што је могло у Сибиротишло је.А онда сте у паничном страхучекали да дође следећа чистка:шта онда кад господарпрестане да лута лавиринтимасивих соба где се светло никада не гасии седне у своју црну лимузину

„Завода имена Стаљин“која га вози поспаним улицама Москвеи док се бркови са задњег седишта осмехују пахуљицамазаустави испред ваше зграде?Шта онда док ви пренути из полусна са прозора посматратекако му двојица у кожним мантилима отварају вратаи он се отресајући снег са једноставног капутапење ка вашем спратуи шта онда када чујате кораке степеништем? Кораци вам доносе чињеницу да стетроцкистичко говно,империјалистичко ђубре,презрени авантуриста,проклета гадост,анархоиндивидуалиста,издајник социјализма,


52 шпијун страних сила,ситнобуржоаска мрцина,смрдљива гомила људских отпадака,бесни и прљави пас,страна агентура,фашистички гнојавко,сарадник опозиције,непријатељ народа,завереник против Стаљина и совјетске власти,проклета мешавина лисице и свиње,слуга буржоазије,припадник банде крвавих убица,плаћеник британске дворске камариле,не би ли онда за себезахтевали смртну казну?Добро, радили сте свој посао,а онда сте у паничном страхугледали сваке ноћи кроз прозорможда лимузина „Завода имена Стаљин“, баш сада,кад изнова пада снег пахуљицама слеђенихосмехом бркова са задњег седишта,стаје испред ваше зграде.Искрено, радили сте свој посао,пахуљице немају разлога да вас не пусте да спавате.Радили сте свој посао, доказе нисте проверавали,свако од оптужених је и онако све признао.


53ДРУГИ ПОГЛЕД НА СВЕТ

бацио сам други поглед на свет

видео сам ванвременску тачкуи даље су два и два једнако

добро је


54 ДА ЛИ ВОЛИТЕ НАУЧНУ ФАНТАСТИКУ?

Да ли тај и тај глумац игра у том филму?Игра.А да ли тај и тај глумац игра у том филму?Игра.А да ли та и та глумица игра у том филму?Па, игра.Да ли она глумица игра у том филму?Игра.Да ли ова глумица игра у том филму?Наравно.Да ли тај глумац игра у том филму?Да, игра.Да ли онај глумац игра у том филму?Игра.Да ли овај глумац игра у том филму?Игра.Да ли ти играш у том и том филму?Играм.Да ли волиш научну фантастику?


55AIMEZVOUS LA SCIENCE FICTION?

Estce que tel ou tel acteur joue dans ce film?Il joue.Et, estce que tel et tel joue dans ce film?Il joueEstce que telle et telle actrice joue dans ce film?Mais elle joue.Estce que cette actrice joue dans ce film?Elle joueEstce que cette autre actrice joue dans ce film?Naturellement,Estce que cet acteur joue dans ce film?Vue, il joue.Estce que cet autre acteur joue dans ce film?Il joue.Estce que celui autre acteur joue dans ce film?Il joue.Estdu que cet joue dans ce film?Je joue.Aimeztu la science fiction?

КАНТ

тема 000(или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)

КАНТ ТЕМА 000 (или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)


58

КАНТ ТЕМА 000 (или У ШТА ТРЕБА дА ВЕРУЈЕМ)

59ШТА ЈЕ УМЕТНОСТ?

Мишљах то бејаше квадратно поимањекруга што се бесомучно вијаше наднама самима чекајући набескрајне дубинерађања,ембрион ништавила.


60

ПОРТРЕТ УМЕТНИКА У МЛАДОСТИ

„Пратим ток мисли.“Џејмс Џојс

Знаш, имам проблеме. Долазе људи отуђеног светапричају оприродним лепотама отуђеног света.Или о фудбалу.Бојим се да мислим.Ланац је ипак довољно дуг.Све је ствар имагинације.Ланац је ствар имагинације.Пас лаје колико је ланац дуг.Писали сте поезију?Боље,били сте поета.Не говорите,не говорите,грађанине.Знам,знам,говорим глупости.Куда то води,грађанине?У хистерију.У лудило.У хисторију.Не.Не умем да напишем химну.Не знам како изгледаписати химне.Шта је уметност?Нема места за велике речи.Was ist kunst?Бездан је занос.What is art?Шта је писац хтео да каже?


61

БАЛАДА О ЦРНОМ КВАДРАТУ КОЈИ ТОНЕ


62 ЦРНО У ПОЕЗИЈИ ПО ПРВИ ПУТ

„Једна вечери шетао сам неком стазом. С једнестране лежао је град, а са друге фјорд. Био

сам уморан и болестан, стао сам и погледао -сунце је залазило - облаци су били натопљени

крвавим црвенилом. Осетио сам како сеприродом пролама врисак; Ту слику сам сликао

- насликао сам облаке као праву крв. Боје су вриштале. То је постала слика ВРИСАК.“

Едвард Мунк

Ова песма мора да буде лична, јер не срећеш сваког дана солипсисту,и ниси тако репресивно толерантан да отераш првог на кога наиђешу пизду материнуу спонтанитет тренуткау субјективну категорију говна.Мора да сам постао опет радикални скептик,а није ми то требало,јер сам лепо шетао Кнезом ФИЈУ ФИ ФИЈУ ФИса освртом на добре рибе.И са освртом тако идеш и наиђеш на тамни вилајет, и пази, јеботе, стварно тамни вилајети то тамни вилајет могућност избораи тамни вилајет немогућност избора,у ствари црно је наш уметнички изразса освртом црно је само црно. Свиње.


63NOIR DANS LA POESIE POUR LA PREMIERE FOIS

„Un soir je me premenais seul dans une allée. D’un coté s’étendait la ville, de l’autre un fiord. J’étais fatigue et

malade, je me suis arrêté et j’ai regarde le soleil se couchait - les nuages étaient trempé d’un rouge sanglant. J’avais le

sentiment que dans la nature se produisait un roulement de cri; Cette peiture je l’a créais - j’ai créé les nuages

comme du vrai sang. Les couleurs criaient. Cela est devenu la peinture LE CRI.“

Edouard Mounk

Cette poésie est obligatoirement personnelle,car tu ne rencontre pas tous les jours le solipsiste,et tu n’est pas si repressivement tolérantpour chasser le premier que tu rencontredans le con de sa mèredans la spontanéité de l’instantdans la catégorie subjective de merde.Certainement que je suis devenu un sceptique radical,et cela ne m’était pas néssaire,car je me promenai bien avec le duc FIJU FI FIJU FIavec le regard sur les jolies sirènes. Et avec le regard tu vaset tu rencontre le sombre village natal (le vilajet)et tiens, enculé, vraiment le sombre vilajet et le sombre (vilajet) possibilité de choixet le sombre vilajet ville natale impossibilité de choix,en réalité le noir est notre expression artistiqueavec le regard en arrière le noir c’est le noir. Les cochons


64 Нема љубави. Нема поверења. Нема пријатеља.Само мириси. Смрад ближњег твог.Постоји само: 1. математика 2. музика 3. лака музикаЗашто ја хоћу смрт, кад ме одавденишта не би диглочак ни светска револуција?Не питајте ме откуд то знам.Изгледа да сам опет проклето у праву.I 'm professional. I 've killed for money.But, you are my friend. I 'll kill you for nothing.


65il n’y a pas d’amour. Pas de confiance. Pas d’ami.Seulement l’odeur. Puanteur de son proche.Il existe seulement: 1. la mathématique 2. la musique 3. la musique légère Pourquoi moi je veux la mort, car d’ici rien ne me lèveraimeme la révolution mondiale?Ne me demandez pas d’ou saisje cela.Il me semble que je suis encor sacrément en véritée.I’m professional. I’ve killed for moneyBut, you are my friend. I’ll kill you for nothing


66 ЦРТЕЖ

Драгану Лубарди

трешња, лист, додир,цвет, бор, звезда, радост, смрт,линија.

почни да црташ!трешња, лист, додир,цвет, бор, дрво,светлост, тама,цртеж.почни да црташ:цртеж ћути.пет пута је одболоваозапаљење плућау паризутрчећи за туберкулозомони са туберкулозомдобијали су малу топлусобуу паризу.

јурио јесмрт и кугуи јахао је


67глад и страхжелео је да црта и читау малој топлој собиу паризу.трешња, лист, додир,цвет, бор, звезда,светлост, тама,цртеж.

а ње нема.нема у.проклетство.рефрен:идетрешња, лист, додир,цртам трешњу,цртам лист,цртам реч,цвет, бор, звезда.мало црташ.

у паризу сесећаодок су штенад кевталана монмартруочеве молитве,три прстаи пса који лаје да зло долази.згариште, трешња, лист, додир,цвет, бор, лавеж, звезда,светлост, смрт.цртеж ћути.


68 МАЈАКОВСКИ BLUES

Поводом 55годишњицеsamoubojstva изашло јепригодноilustrirano издање

“В.В. Мајаковски живот и смрт у сликама„.Том приликомВ.В. Мајаковски јенаписао:

“Владимир Мајаковски јестановао у улициВладимира Мајаковског број девет.„Следи потпис.14. travnja 1985.године.


69ЦРВЕНИ ЧЕТВОРОУГАО

„Лепо је што су још сан и уметност привлачни.“Василиј Кандински

Излаз из уклетог круга.Трећа улица лево.Нешто сам постао уклет.Луталица Холанђанин.Nizozemac.У име успомене на Кандинскогнацртао сам велики троугаои написао КРАЈ.Путовање на Запад.Reise nacht Osten.Рушење западне декаденције.Прича са Дивљег Истока.Долази 1984.

КАНТ

тема 0000(или КО САМ ЈА)

КАНТ тема 0000 (или КО САМ ЈА)


72

ПОНЦИЈЕ ПИЛАТ

Шта је то истина?Реци ми, Исусе, шта је то истина и како се постаје боги зашто ја остајем са тобом,ја скептик, који не верујем ни у једногБога, ни у тридесет сребрењака, ни у те цркве које долазе за пророцима и гледам те бедног испред себе знам:нема чуда.Они који те сад издају учинићетвоје име славним,док се тамни облаци надвијају над земљом јудејскомти који си ишао небом висићеш главом окренут надоле.Заборавишта је то истинаи како се постаје боги да сам ја остао са тобомсамо,реци ми, Исусе, шта је то истина,шта је то истина,шта је то истина.Петар ће направити цркву, Павле ће бринути да ко не задоји народнеком другом науком света, а не од бога,Јован ће твоју љубав претворитиу милосрђе,Матеј ће се вући за тобом као псето,док те буду разапињали на крст и кад ни у шта више не будеш веровао,онда ће после растргнути твоје тело и пљунуће на твој наук,а ти


73

PONCE PILAT

Qu’estce la vérité?Dismoi, Jésus, qu’estce que c’est la véritéeet comment devienton dieuet pourqoi je reste avec toi,moi sceptique qui ne croit en aucunDieu ni au trente piastres ni a ceséglises qui viennent avec les prophétes et je regarde ce misérabledevant moi je connais:il n’y a pas de miracle.Ceux qui te trahissent a presentrendront ton nom célèbre,pendant que les nuages sombre se lèvent audessus de la terre judaïqetoi qui allais avec le ciel tu serà pendu avec la tête tournée en bas OublisQu’estce la véritéeet comment devienton dieuet moi si j’étai resté avec toiseulement,dis moi Jésus,qu’estce la véritée,qu’estce la vŕitéequ’estce la véritée.Pierre fera l’eglise,Paul s’occupera que personne n’allaite le peupled’une autre science mondiale, et non de dieu,Jean va changer ton amouren miśericordeMatthieu se trainera après toi comme un chienquand il te crucifierons sur la croix et quandtu ne croiera plus a rien,et alors après il vont déchiqueter ton corps etcracher sur ta science,et toi


74

Бог бићеш мртави бићеш сами бићеш остављен од свих.Знам,чуда не постоје,не остаје ништа за намапук је прост не схватаи проклињаће сви име твојеи презираће дан кад си сишао међу Јевреједа би постао ISUS NAZARENUS REX IUDEAM,али плашиће те се.Помисли колико глупости у свему томе:Исус Назарећанин, цар јудејски,који није са овога света,онај који доноси љубави нек буде воља твоја и нек земљом завладастрахи нек све прекријефатум.Никад се нико неће вратити,добро знаш да је могуће побити читаве народеи да ће тећи крв и земљом и небоми да сотона ништа није крив.Само,ко ће теби, Исусе,све опростити,иако богове руше,богови никад не умируи неће бити довољно добре црне рупеу којој ћеш моћи да се сакријеш.А Јуда,Јуда те је једини волео.Самореци ми, Исусе,шта је то истина,шта је то истина,шта је то истина.


75

Dieu tu seras mortet tu seras seulet tu seras abandonné de tous.Je saisles miracles nexistes pas,il ne reste rien après nousl’oignon est simple il ne comprend paset maudiront tous ton nomet mépriseront le jour quand tu est descendu entre les Juifspour devenir JESUS NAZARENUS REX IUDEAM,mais ils vous craindront.Pense combien de bêtise dans tout cela:Jesus de Nasareth, empereur judaïque,qui n’est pas de ce monde,celui qui apporte l’amouret que soit ta volontéeet qu’avec la terre commence le reignede la terreuret qu’il couvre toutfatum.Personne ne reviendra jamais,tu sais bien qu’il est possible de tuer des peuples entieret que le sang va couler sur terre et au cielet que le démon n’est pa coupable de rien.SeulementJésus qui va a toitout pardonner,quoique les dieux détruis entles dieux ne meurent jamaiset il ne serons pas sufisament bonne les trous noiresdans les quels tu pourras te cacher.Et Judas,Judas étais le seul a t’aimer.Seulementdis moi, Jésus,qu’estce la véritée,qu’estce la véritée,qu’estce la véritée


76 КОЛУМБО

„Одисеја дубоко уснулог искрцаше на Итаку“

Копно је било на видику.Мисао проструја кроз њега:Можда бих баш сад могао да је откријем!

ДО КУРЦА! разлеже се палубом.Па ово није Америка. А м е р и к а и Енглеска биће земља пролетерска.


77ЦРЊАНСКИ

„Одисеја дубоко уснулог искрцаше на Итаку“

Копно је било на видику.Мисао проструја кроз њега:Можда бих баш сад могао да је откријем!

ДО КУРЦА! разлеже се палубом.Па ово није Америка. А м е р и к а и Енглеска биће земља пролетерска.

Пут је био блатав.Све сам изгубионегде у лишћу.Био сам врло нежан,млади господин.Али ја већ у детињствунисам могао да спавам.


78 ГЕОРГ ВИЛХЕЛМ ФРИДРИХ ХЕГЕЛ (parachute)

нешто ми се зајебало у глави бацио сам камен и дуго врло дуго сам гледаокругове на водизнам доста дуго знам нешто ми сезајебало у погледу на светглаву одавно не носим са собомидемидем у пизду материнувраћам се одмах


79РАСКОЉHИКОВ

„Она је тако растројена.Њој треба фина нега.“

Фјодор Михајлович Достојевски

Историја лудила у доба социјализма.Данима је тражила добро степениште.Ниједно није довољно смрдело на влагу.Ниједно није било покривено кречомкоји уништава све оне бубице које сепретварају баш у Франца Кафку,човека моје крви који ме чекада му се придружимкад и ја довољно посивим.Онда ми је показаластепениште и рекла: БАБА.Записао сам адресу.Данима смо писали писма са цитатима из ЗЛОЧИНА И КАЗНЕ.Онда је и то било готовои било је време да је посетимо.Баба је отворила врата,позвала нас да уђемо у салони рекла да нас већ данима чека.Отишла је да скува кафуи док смо ми гледалигомилу наших неотворених писамабаба се вратиладржећи секиру иза леђа.


80 Баба је у руци скривеној иза леђа држала секиру.Баба је у руци скривеној иза леђадржала секиру.Баба је у руци скривеној иза леђадржала секиру.Баба је у руци скривеној иза леђадржала секиру.


81ПАС ГОСПОДИНА ЏОЈСА

„Без варвара шта ће бити са нама,а они беху неко решење.“

Константин Кавафи

„Судбина им је презриво дала попуст на своје вредности.“

Џејмс Џојс

Господин Џојс вечерас нећеизаћи у шетњу.Вечерас пада киша.Из ведра неба.И ту бог нема своје.

„Првом приликом“ каже господин Џојс,

„да, првом приликомкупићу кишобран.“Сва друга господа имају кишобране.Само господин Џојс нема.Сва друга господа могу да шетају по кишии по највећем пљуску.Само господин Џојс...Господин Џојс вечерас неће изаћи у шетњуса својим псом.Вечерас пада киша.


82 И пас господина Џојсаје остао у кућици.Иако је време пасје.А и из небеса се сручиоогроман пљусак.На земљу.Пас господина Џојсаволи старог отменог господина Џојса.Зато што...Зато што стари отмени господин Џојснема кишобран.Сва остала господаимају кишобране.Само господин Џојс нема.Сва остала господа изводе своје псеу шетњу по кишии по највећем пљуску.Само господин Џојс...


83JOHN CAGE


84 КОРТО МАЛТЕЗЕ

„Исусе, све сам их побио!“Дастин Хофман

у филму Сема Пекинпоа „Пси од сламе“

Да ли ти се чини да овај град личи на Витлејем?Не, не чини ми се да овај град личи на Витлејем.Полиција, руке горе!Говорите ли енглески?Имате право на адвоката!Какве потребе има за новим Христом,па и овај је одавно мртав.Мртав је, мртав је.Спасио је свет једном за свагда.Ако хоћеш зови Корта Малтезеаможда би он могао да им помогне.Шта Корто ради са својом депресијом,можда је баца ајкулама,можда је пушта да остане на киши,истреса је као семе на под испред огледала,можда је нема, можда му није ништа само му је рупа од меткаизнад левог ува и само се смешка зато што му грамофон није пао на главу док му је догоревала последња цигарета.Да ли ти се чини да овај град личи на Витлејем?Да, овај град личи на Витлејем.Човече, ово је Падова.Ово је двадесети век.Бог је одавно мртав.


85

И овај град је одавно мртав.Црвене бригаде, шта је са њима?Не постоје.Зашто смо онда долазили овамо?Добро, ви сте Хуго Прат?Да, ја сам. Касните вечерас. Шта вам треба?Кортов број телефона.Хало, Корто...Пробудили сте ме.Неки момци. Да. Brigate rosse. Да. Упали су у депресију.Сутра нико неће знати ништа о тим лудим анархистима.Да, двадесети век. Слепо црево. Да. L' homme revolte. Оловна времена. Да, тероризам. Учини нешто.Кажи нешто?Па, то није мој стрип.Малтезе, настави да спаваш.Нека те нико не буди.Ово није стрип.Да ли овај град личи на Витлејем?Ове године је краљ послушао пророчанство:Све их је побио.

КАНТ тема 00000 (или ЗНАК ПИТАЊА)

КАНТ

тема 00000(или ЗНАК ПИТАЊА)

КАНТ тема 00000 (или ЗНАК ПИТАЊА)

89АПСУРД

Ја.

КАНТ

тема бесконачно (или КРУЦИФИКС)

КАНТ тема бесконачно (или КРУЦИФИКС)

КАНТ

тема бесконачно (или КРУЦИФИКС)


92


93ШЕМА 15 х 15 х 15

На овим стра ни ца ма се на ла зио Со нет ни ве нац – ту жно бу га ра ње у пет на-е стер цу, пет на ест основ них стро фа са пет на ест по чет них сло ва име на и пре зи ме на же не чи је име ни је за слу жи ло да уђе у срп ску књи жев ност. Срп ска књи жев ност ти ме ни је ни шта про пу сти ла. Срп ским пе сни ци ма и сту ден-ти ма књи жев но сти по кла њам ше му да сво јим љу бље ни ма, ако има ју пет-на ест сло ва у име ну и пре зи ме ну, јер се мо ја иде ал на дра га сво јом ви сосшћу ни је укла па ла у про пи са них че тр на ест, ис пе ва ју со нет не вен це. Ше ма мог со нет ног вен ца са пет на ест стро фа пет на ест сло го ва и пет на ест ре до ва са ста вље на од пет на ест раз ли чи тих мо де ла со не та пет на ест нај ве ћих свет-ских пе сни ка по чи ња ла је са Алек сан дром Сер ге је ви чем Пу шки ном и ње го вом фор мом АБ БА АБ БА А АБЦБЦ че му сам до да вао мој по след њи пет на е сти ред А. На ста вља ла се истим тим по след њим ре дом из пр вог со не та са да у вер зи ји Фран че ска Пе трар ке АБ БА АБ БАЦДЦДЦД са мо јим пет на е стим ре дом Б. На кон Пе трар ке до ла зио је Дан те Али ги је ри, та ко ђе по чи њу ћи мо јим по след-њим сти хом, са со нет ском струк ту ром АБ БА АБ БАЦ ДЕ ЕДЦ и за вр ша ва-ју ћи при до да тим пет на е стим сти хом В. Че твр ти со нет је био из ва јан по узо ру на Ми ке лан ђе ла ди Ло до ви ка ди Ле о нар да ди Бу о на ро ти ја ди Си мо ни ја по чи њу ћи са мо јим Вје ди за вр ша ва ју ћи са Гла гол. Мој по след њи пет на е сти ред Г отва рао је ула зак у Ше но и но АБ БА АЦ ЦАД ДЕФ ФЕ, а Аугу ста бих оста вљао ис пе вав ши стих Д, ко јим бих по чи њао за јед нич ку шет њу са Ива ном В. Ла ли ћем по ет ском ста зом ко ја се ус пи ња ла ка бе смрт но сти мар шу том АБАБЦДЦДА ЦА Е ДЕ до вр ша ва ју ћи пет на е сти стих озна чен по чет ним сло вом мо га име на Ђ, ко јим сам у сед мом со не ту при ла зио Ви ли ја му Шек-спи ру и ње го вим драм ским АБАЦ ДЦДЕ ФЕФГГ до да ју ћи им по след њи ред Е сле де ћи Ада ма Миц ки је ви ча АБАБЦДЦДЕФ ФЕЦЦ ис ко рак нув ши као не ко Ж у пет на е стом ре ду. Тим истим сти хом ко га сам жац нуо са Ж сле дио сам у де ве том со не ту нај че шћу и нај ста ри ју фор му со не та АБ БА АБ БАЦ ДЕЦ ДЕ ко ју, ка ко све фор ме има ју не ког свог Твор ца, при пи су ју по што ва ном Ано ни му-су. На то сам мо рао на кра ју да ста вим сво је З чи ме сам и у де се том со не ту


94 со нет ног вен ца от по чео не што мо дер ни ју ва ри јан ту фор ме вен ча не за со нет А1Б2Б2А1Ц (са сто ји се од А) Д (са сто ји се од Б2) Ц (са сто ји се од А) Е1Е2 (са сто ји се од Е) ДД2 (са сто ји се од Д1) ДД2 и на кон то га да за вр шим са И као по след њим пет на е стим ре дом де се тог и пр вим по чет ним је да на е стог пе ва ња у ко ме сам опет не што ма ло мо рао да струк ту ру со не та раз мр дам и учи ним са АБАБЦДЦДЕ ФЕГФГ ин те ре сант ни јом. На кра ју кец кец со не-та био је ред Ј ко ји је био по че так два на е стог апо стол ског у ко ме сам сле дио АБАБ БА БАЦ ЦДЕ ЕД ста вив ши у ре ду број 15 и сло ви ма пет на ест сло го ва озна чив ши их са К ко јим је по чи њао три на е сти бак су зни со нет са пра вил ним рас по ре дом, па та кав со нет струк ту ре АБ БА АБ БАЦ ЦДЕ ЕД не без раз ло га зо ву пра ви лан. Мој пет на е сти по след њи ред пра вил ног со не та пре тва рао се у пр ви че тр на е стог у оба слу ча ја но се ћи Л као ин ден ти фи ка ци о ну кар ту. Са Л по чи ње и пр во име у име ну Лу Са ло ме, па је глав на ше ма тог код свих дру-гих за вр шног осим код ме не со не та би ла у фор мал ном смислу фор ме пре у зе та од Рај не ра Ма ри је Рил кеа и гла си ла је у ис тој тој по ет ско-ше мат ској фор ми АБАБЦДЦДЕ ФЕГФГ (про на ђи те где сам сво је ле во кри ло Рај нер Ма ри ју Рил кеа још ста вио у ма три цу). По след њи пет на е сти ред чи ни ли су сти хо ви озна че ни са по чет ним сло вом ре чи Љу бав, а та ко је от по чи њао и пет на е сти со нет ко ји је сво јом вер зи јом АБ БАЦ ДДЦЕ ЕФГГФ нај че шће пе вао Алек са Шан тић. На кон то га, по сле за вр шног ре да А са ко јим сам же лео да по ка жем да смо се све вре ме вр те ли у кру гу, сле дио је ше сна е сти со нет саст а вљен од по чет них сти хо ва прет ход них пет на ест. Ше ма тог ше сна е стог ни је би ла АБВГДЂЖЗИЈ КЛЉА ка ко сам вам пред ста вљао већ АААААААААААААААА у сми слу да су се сви сло го ви и све ре чи ри мо ва ле (и сви ак цен ти у њи ма, што је до са да у срп ској кул ту ри је ди но по шло за ру ком Дра ги ши Ста но је ви ћу (па ни ко од вас ни је ни чуо за Дра ги шу Ста но је ви ћа, пр вог срп ског ре пу бли кан ца, анар хи сту, ра ди кал ца, на уч ног со ци ја ли сту и та ко да ље и та ко да ље све пр-вог) док је у по жа ре вач ком за тво ру пи сао ок та ва ри ма ма свој спев „Ми лош Оби лић“ и увод ну по е му „Ра ва ни ца“ уз гред ма е страл но пре во де ћи Ари о сто вог

„Би је сног Ро лан да“, Та сов „Осло бо ђе ни Је ру са лим“ и Дан те о ву „Бо жан стве ну глу му“ за шта му се за хвал но по том ство оду жи ло та ко што су тек 20 и 40 го ди на на кон ње го ве смр ти нај зад об ја ви ли пре во де). Мо де лом со не та Алек се Шан ти ћа сам за вр шио из раз ло га што сам знао суд бу и све што ме че ка, али страх ми ни је за ле дио гру ди, јер во ло ви ја рам тр пе, а не љу ди. Со нет ним вен-цем сам на пра вио круг, јер сам све вре ме и ишао у круг.

ПРАЗНА СТРАНИЦА

БЕ

З БР

ОЈА

КАКО дА ИЗАЂЕМ ИЗ дВАдЕСЕТОГ ВЕКА?

Како да изађем из двадесетог века?

98 „Али Лу, каква ви писма пишете. Такопишу мале осветољубиве ученице...Разумите једанпут: ја хоћу да се Випредамном уздигнете, не да сами себесмањујете...Збогом, моја драга Лу, ја Вас више нећу видети. Сачувајте своју душу одсличних радњи, и поправите наддругима, а нарочито на момепријатељу Реу оно, што на менивише поправити не можете.“

Фридрих Ниче, поледње писмоЛу Саломи


99

РЕВОЛВЕР

(или Бубица Убијена У Месту)

РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту)

РЕВОЛВЕР

(или Бубица Убијена У Месту)


102 РЕВОЛВЕР Гђице ЛУ САЛОМЕ

И Ви ћете ме убити.Напунићете Ваш пиштољ.Водом.Уперићете цев воденог пиштољау моје лицеи дуго врло дуго прскаћете.Волим да Вас посматрам, госпођице,док се дуго врло дуго смејете.Волим да Вас посматрам, госпођице,док се дуго врло дуго смејете.Стајаћу мирно и Ви ћете се смејати.Ви ћете се дуго врло дуговрло дуго смејати.Ваш смех ће се сливатиса водом низ моје лице.


103LE REVOLVER DE Mselle LOU SALOME

Et vous allez me tuer.Vous allez armer votre pistolet.Avec de l’eau.Vous allez pointer le canon de votre pistolet a eauvers ma figureet longtemps très longtemps vous m’arroserez.J’aime a vous regarder, mademoiselle,tant que vous riez très longtemps riez.J’aime a vous observer, mademoiselle,pendant que vous riez riez très longtempsje serai debout au garde a vousvous rieréVous allez longtemps très longtempstrès longtemps rire.Votre rire va ruisseleravec l’eau sur ma face.


104 I WANT YOU, BERETTA

„Do what you wanna do,but I love you, LU SALOME.“

Friedrich Wilhelm Nietzsche

And you will kill me.You will charge your pistol.With water.You will aim the tube of your waterpistolAt my face.And long very long you will spurt.I like to observe you, mademoiselle,While you’re laughing long very long.I like to observe you, mademoiselle,While you’re laughing long very long.I’m gonna stay stilland you’ll be laughing.You’ll be long very longvery long laughing.Your laughter will be pouring downwith water on my face.So long, Lu Saloma,I WANT YOU, BERETTA!


105РЕВОЛВЕР

Whitebourg, ХХ век„Свако убија оногког највише воли.“

Оскар Вајлд

Поштована госпођице Лу Саломе,

чекаћу вас 6.априла 1941.године с почетком у 12 часова

на Калемегдану испред споменика захвалности Француској.

Понећу револвер са собом и будите савршено сигурни да ћу вас

том приликом убити.

Искрено с љубављу,

Ђорђе Г. Савић

П.С. Као знак распознавања носићу црвени шал.


106 РУСКИ РУЛЕТ

„Сваки Пољак који путује у иностранство је гроф.“Фјодор Михајлович Достојевски

10 PRINT ”У ОВОМ ПРОГРАМУ ИГРАМ И ЈА!”20 PRINT

30 PRINT ”ХОЋЕШ ЛИ ДА ИГРАМО РУСКИ РУЛЕТ?”40 INPUT A$50 IF A$ = ”НЕ” THEN 17060 RANDOMIZE70 N = INT (RND * 6)80 IF N = THEN 19090 PRINT ”КЛИК!”100 PRINT 110 PRINT ”ЈА САМ НА ПОТЕЗУ!”120 RANDOMIZE130 M = INT (RND * 6)140 IF M = 6 THEN 210150 PRINT ”КЛИК!”160 GO TO 30170 PRINT ”КУКАВИЦЕ!” 180 GO TO 220190 PRINT ”БУМ! МРТАВ СИ!”200 GO TO 220210 PRINT ”БАНГ! МРТАВ САМ!”220 STOP230 END


107

Предлог за побољшање програма:

На почетку програма штампати „КАКО СЕ ЗОВЕШ?“ и увес ти променљиву B$ која ће означавати име корисника. На редба 190 у том случају гласи: 190 PRINT „БУМ! МРТАВ СИ“ „B$“!“

Због субјективних слабостии објективних околности овом приликом прилажем

Упутство за употребу:Желим да играм руски рулет са Наполеоном.Или са Франсоа Вијоном, уклетим песником.


108

БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК

„Помоћ! Помоћ! Мавар је отео моју госпу!“Вилијам Шекспир

Прво сам купио БРАУНИНГ.Онда сам купио МАУЗЕР.Па сам купио СМИТ ВЕСОН.Затим ПАРАБЕЛУМ. КАЛАШЊИКОВ.КОЛТ. ЛУГЕР. МЕРЦЕДЕС БЕНЦ.ДИЛИНЏЕР. И на крају БЕРЕТУ.Берету сам ставио на главуи кренуо у шетњу.Према јунаку из романа никад не можеш да се односиш као према свом суседу.А и прави хероји су бар једном у свом животу били мртви.

“Збогом мој мали мили дечаче,кајаћете се једном, али знајтеда вам ја ништа не замерам.„

Ово је БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК. Да, да, да... ОВО САМ ЈА... Ц, ц, ц... И ОВО САМ ЈА... Кад си задњи пут туцао? Јуче. Данас! Добро данас. Откуд знаш? Сигурна сам да ћу полудети, осећам да не могу поновода пролазим кроз она страшна времена.

Зар си то ти? Свакако. Ово је песма. Молим те, погрешио си песму. Боже, она је риба!? Љубав није представа за друге људе. ЖВАЋ, ЖВАЋ,ЖВАЋ. Дама је појела ловца.

Данас опет бацају бомбе на Београд.Киша пада већ седми дан.Сунце више никад неће изаћи.


109

КОЛАЧИ СА ПЕКМЕЗОМ ОД ШЉИВА

жртвама

Пуцали метки.Било и мртви.Биланс тужан.Биланс тужан.

Die Kugeln knallten.

Es gab auch Toten.

Die Bilanz traurig.

Die Bilanz traurig.

KUCHEN MIT PFLAUMENMUS (traube traume)


110 НЕ (елегија бр. 67)

можда други путсамо на то мислишпусти ме да читамуморна самболи ме главакасно јеидем кућизаборавила сам пилулицуболе ме леђа нисам расположеначуће нас комшијесувише си пиохоћу да буде из љубависпава ми сехладно ми једобила сам данастопло ми јемогу да нас чују маторинемој садугаси светлоне могу у мракути хоћеш само тоупали радиоугаси радиопусти музикуугаси музикунађи неку другуја те волим другачије


111NON (Elégie nu. 67)

Peutêtre une autre foistu pense seulement a çalaisse moi lireje suis fatiguéej’ai mal a la têteil est tardje vais a la maisonj’ai oublié la petite pilulej’ai mal au dosje ne suis pas disposéeles voisins vont, nous entendretu as trop buje veux que ce soit d’amourj’ai sommeilj’ai froidje les ai en aujourd’huij’ai chaudles vieux pourraient nous entendrepas maintenantéteint la luméreje n’eu peu pas dans l’obscuritétu veux seulement çaallume la radioeteind la radiolâche la musiqueeteinds la musiquecherche une autremoi je t aime autrement


112 то мора да буде другачијенећу овдеја сам романтичнанисам ја кривасве се види кроз ролетнеопет галопира црвена коњицаљубав нема везе са сексомто нема везе са намапа видиш да не може да ти се дигненисам мислила на тосмрдиш на цигарете хоћу да гледам уметничко клизањехоћеш да попијеш нештосад је добар филм на телевизијиима временанапила сам се од једне чашиценемам временаморам да идем у куповинуне могу да дођемсамо да скинем шминкуспремам марксизамти увек на то мислишја сам невина.


113ça doit être diffèrentje ne veux. pas icije suis romantiquece nest pas fauteon voit tout a travers les jalousiesde nouveau galope la cavalerie rougel’amour n’a pas de rapport avec le sexecela n’a pas de rapport avec noustu ne vois donc pas qu’il ne peux pas te se leverje ne pensai pas a çatu puŝ sur les cigarettesje veux regarder le patinage artistiqueveuxtu boire quelque chosea présent il y a bon film a la télévisionil y a du tempsje me suis saoulée d’un petit verreje n’ai pas de tempsje dois aller aux achatsje ne peux pas venirseulement de me démaquillerje prépare le marxismetoi tu pense toujours a celamoi je suis pucelle.

ЛУДИЛО

(или је сјајна ствар кад немаш осврт)

ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)

ЛУДИЛО

(или је сјајна ствар кад немаш осврт)


116 БУЛЕВАР РЕВОЛУЦИЈЕ

Ред влада у Београду!Циклус Роза Луксембург

Петнаест минута после поноћичистачи улицаперу Булевар револуције.Увек је тужно кад једна класасилази са историјске позорнице.Можда бих могао да постанеманархиста.Можда бих могао да отмемтрамвај.Можда ћу имати онда више среће са женама.Шта ако постоји морал?Шта ако постоји слобода воље?Шта ако постоји бог?Кажи ми формулу револуције?Љуби ме много као да нам је ово последњи пут.Бубица Убијена У Месту.Шта могу да знам?Шта треба да радим?У шта треба да верујем?Ко сам ја?Уљез.Лудило је сјајна стваркад немаш осврта.

ЛУдИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)

117BOULEVARD DE LA REVOLUTION

L’ordre règne a Belgrade!Cycle Rose Luksembourg

Quinze minutes après minuitles balayeurs de rueslavent le Boulevard de la Revolution.C’est toujours triste quand une classedescene de la scène historique.Peutêtre que je pourrai deveniranarchiste.Peutêtre que je pourrai kidnapperun tramway.Peutêtre que j’aurai ensuite plus de chanceavec les femmes.Quoi s’il existe le moral?Quoi s’il existe la libre volonté?Quoi s’il existe le dieu?Dis moi la formule de la révolution?Embrasse moi beaucoup comme si c’est notredernière fois.Insecte tué sur Place.Que pourrai je savoir?Que dois je faire?En quoi dois je croire?Qui suis je moi?Intrus.La folie est une chose épatantequand tu na pas de regard sur soimême.


118 Молимо све путникенема места панициово је само отмицатрамваја на линијиброј два.Генерална проба је успела.Народ је аплаудирао.Последњи позив.Сви који учествују у представинека заузму своја места.Представа почиње.Молимо публикуда се у реду и мируразиђе својим кућама.


119Nous prions tous les voyageursil n’y a pas de place pour la panique.Ceci est seulement un enlèvementde tramway sur la lignenuméro deux.L’essai général a réussi.Le peuple a applaudit.Dernier appel.Tout participant au spectacleprend sa place.La séance commence.Nous prions le publiquede ce en ordre et en paixdiriger a leùr maisons.


120 КАФАНА „МЕТАФИЗИКА“

Волим те, Наполеоне БонапартаГрета Гарбо

Не одлазите, молим вас.Шта сте хтели да кажете?Ништа. Идите.Наилази лош ветар.Страст.То не постоји.Не би ли нам мало лажи поправило истину?Ако делимо исти страхне дозволи ми да ти на овакопрљав начин кажем да те волим.Шта пишеш сад?(Тебе.)Пиши ме.Кажи нешто...Ништа ми није јасно.Мислим да све могу.Знаш како је умрла Исидора Данкан?Је л' знаш да се љубиш?Ја сам понекад патетичносентиментално ужасна.Ја сам скво.Управо сам изашла из купатила.(О мој боже,свако има своје затамњење.Живот је роман.


121LE CAFÉ „METAPHYSIQUE“

Je t’aime, Napoléon BonaparteGreta Garbo

Ne partez pas, je vous prie.Que voulezvous dire?Rien. Partez.Arrive le mauvais vent.Passion.Cela n’existe point.Un peu de mensonge nous corrigeraitil la vérité?Si nous partageons la même craitene me permets pas que, de cette manièresale (infesté), je te dis je t’aime.Qu’écristu a présent?(Toi)Ecris moi.Dis quelque chose...Rien ne m’est clair.Je pense que je peu tout.Saistu comment mourut Isidora Dankan?Saistu t’embrasser?Je suis parfois pathétiquementsentimentalement affreuse.Je suis skwo.Je viens de sortir de la salle de bain.(0 mon dieu,tout a son assonbrissement.La vie est un roman.


122 Живот није роман.Живот је негде другде.Без тебе.)Земља Босна.КАФАНА МЕТАФИЗИКА.Ја имам Суаду.Суада је лепша од пола СФРЈ.Поштарина плаћена код поште.Добро је што нема више Фердинанда.Гаврило.Гаврило Принцип.


123La vie n’est pas un roman.La vie est quelque part ailleurs.Sans toi.)La Terre la Bosnie.LE KAFÉ METAPHYSIQUEMoi j’ai Souada.Souada est plus belle que la moitié de la YOUGOSLAVIE.Port payé a la poste.C’est bien qu’il n’y a plus de Ferdinand.Gavrilo. Gavrilo Princip.


124 ЕЛЕГИЈА БР. 68

Поштована mademoiselle,хоћеш ли да се удаш за менебез обзира на радне људе и грађане,народе и народности, становништво нашеземље и наших градова, на језера, реке,брда и планине, и речне долине питоме,на поштовану публику, светске токове историје,на вашу идеолошку опредељеност, грађанскедужности и грађанске норме понашања,расну, класну и политичкуприпадност,вероисповест,обојеност ваше коже,на јавне манифестацијепрегледе анатомијебез обзира на то што ниси много паметнана твоје животне ставовебез обзира на љубави на то што циљ оправдава средствона боловена то што ти трну ноге шљампавечак и на то што нам се мишљења разликујуи нема пуно сличностиизмеђу мог и твог расуђивањабез обзира на противречност наших погледа на светбез обзира на друштвени положаји раслојавањаи признатост активне мирољубиве коегзистенцијеу светским оквирима


125ELEGIE N° 68

Honorable mademoiselle,veuxtu m’épousersans égard pour les gens travailleurs et les citoyens,le peuple et la nationalitée, les habitaants de notreterre et de nos villes, des lacs, des rivières,collines et montagnes, et les vallées des rivières doucesdu publiqe éstimé, de cours mondiale historiqe,sur votre orientation idéologique, citoyennesobligations et normes de comportement populaires,de race, et de classe et de politique.appartenance,religion,la couleur de votre peau,sur les manifestations publiquecontrole de l’anatomiesans tenir compte que tu n’est pas très intelligentesur tes positions vitalessans égard pour l’amouret sur ce que le but justifie les moyenssur les douleurssur ce que tes jambes rebutantes engourdissaientmême sur ce que nos opinions se différentet il n’y a pas beaucoup de différencesentre ton et mon raisonementsans tenir compte de la contradiction de nos opinions sur le mondesans tenir compte du milieu socialeet démembrementet l’accord pour l’activité pacific de coexistencea l’envergure mondiale


126 без обзира на позиције са којих делујешна револуционарне променена животне ситницена бирократску фразеологијуна еволутивни развојна ратна разлике у постојањуна разлике у јединствуна јединство у разликамабез обзира на потешкоћебез обзира на сексуалну сигурностеротски набојјасно опредељене ставовена несаницуслободу повратак из тамеразличиту кутију цигаретаполитикантске манипулације са љубављукњижевне памфлетеспекулативно стање духапрограме ништапочетак вођења међудржавних разговорадруштвени договор о убијању каубоја и индијанацагладне деце Африке и Азијена суштинуна непријатељство у нашим редовимана сталну будностбез обзира на пол.


127sans égards depositions de quelles tu agissur les transformations révolucionnairessur les détails vitalessur la bureaucratie phraséologiquesur le développement évolutionnairesur la guerre, sur les différences de l’éxistencesur les différences unitilitairespour l’unitëe’dans les différencessans égards sur les difficultéessans égards de la sexualité sûrle comprimé erotiqueorientation clair des opinionssur l’insomniela libertéretour des ténébresune différente boite de cigarettesles manipulations politisé avec amourles pamphlé littérairesetat spéculatif de l’espritprogrammeriencommencement des pourparler des etatsaccord social pour l’homicide des cowboy et des indiensdes enfants affamés d’Afrique et d’Asiesur l’essencielsur l’hostilité dans nos rangssur la vigilence continuellesans egard du sexe.


128 ГРОТЕСКА

Туцао сам је.Уза зид.Стрељао сам је.

Туцао сам је.Са леђа.Уза зид.Стрељао сам је.После је била сва усрана.Ћутао сам.


129GROTESQUE

Je me l’a suis tapée,contre le mûr.Je l’ai fusillée.

Je me l’a suis tapéè.Par derrière.contre le mûr.je l’ai fusillée.Aprés elle était toute emmerdée.Je me taisais.


130 GROTESQUE

I screwed her.Against the wall.I gunned her.

I screwed her.From the back.Against the wall.I gunned her.Afterwards, she was all shitup.I was silent.


131ГАЛЕБ

„Изненада се на кеју појавилоново лице: дама са псетанцетом.“

Антон Павлович Чехов

Испловиш на пучину, станеш, мореоко себе погледаш, почнеш да скачеш,да урлаш, да вриштиш, да тонеш сведок не потонеш на дно мора


132 СОНЕТ

„Маша... Живи негде и дан данас.“Иван Сергејевич Тургењев „Бретер“

Краљице, на колена је палаваша дворска будалаи одјекује тужан смех, сироти уклети поетаорао је море једини је њему грех.

Тражио сам гроб песникана стратишту по странико песника може да сахранисмрт је само сан весникакуд се дену песме краснекада срце лудо једном згасне.

Човек један иде, носи штапиз небеса тмурних пану капгде си досад била моја милаох, каква је то киша лила.

Представа почиње народеуморан сам као пасглавни јунак моје песменема више глас.


133SONNET

„Macha... vit quelque part aujourd’hui même."Ivan Sergejevic Turgenjev „Breter“

La Reine a genoux est tombéevotre fou de la couret retentit un malheureux rire,le pauvre damné poételabourait la merétait son seul péché.

J’ai cherché la tombe du poétea l’échafaud de cotéqui peu enterrer un poétela mort n’est qu’un rêve du messagerd’ou se perche la poésie superbequand le coer affolé s’éteint.

L’homme marche seul, il porte une cannedes cieux sombres une goutte tombed’ou etais tu jusqu’a présent ma chérieoh, comment est cette pluie qui tombe.

La séance commence peupleje suis fatigué comme un chienle héros principal de ma poesien’a plus de voix.

SUICIDE

(самоубиство је само убиство)

SUICIDE (самоубиство је само убиство)

SUICIDE

(самоубиство је само убиство)


136


137СКАНИЈА

„Био сам нежан, силовити варварин...“Морис Вламенк

(циклус „ECOLES DES BEAUX ARTS“)

Презиме и име:Црнић Јеленко.Занимање: ВОЗАЧ.

“Румија транс„ из Бара или “Бојана„ са Цетиња.Упиши шта хоћеш.Просечно паметан.Школа: ОСНОВНА.Нормалан.Рођен пре двадесет чет`ри.Стање: ЗДРАВ.Стање: НЕОЖЕЊЕН.Дана тог и тогсам десном страномтерао СКАНИЈУи из супротног правца,мојом страном,долазио ми је у сусретвозач на моторуса швалерком.Ја сам кочио чим сам приметиода ми долази у сусрет,ја сам кочио...Траг кочењапронашли су после и милицајци.Мотор се зашикао у СКАНИЈУ


138 и само су се делови видели.Од мотора ништа није остало. Кад сам изашао из камионада се уверимуверио сам седа од мотора ништа није остало.Вратио сам сеу камион,узео пиштољ,принео га устима,онда су притрчали људии одвраћали ме од намере да сеубијем.Њих сам све побацаоиз кабинеи опалио.Следећег тренуткасам био мртав.Ту се моја причазавршава.Безусловно.Необични су путеви господњи,још то да кажем.

Крај црне хроникео самоубиству возача СКАНИЈЕ:возач на моторуи његова швалеркасу живи и здравиизашлииспод камионаи потписали записник.


139ГАЛОПИРА ЦРВЕНА КОЊИЦА

„Ово је суров свет, треба се тући само са најјачима.Свитала је зора. Све је било тихо. Али чекајте ... Шта

то трепери? Они су тамо.Куцнуо је час битке, време је да будем жив.“

Сер Винстон Черчил (пред последњи јуриш 21. коњичке бригаде

септембра 1898. године ког Ондурама носећи у свом пртљагу 6 боца портоа, 24 флаше

брендија и 18 флаша вискија.)

Бели квадрат на белој позадини позитив.Црни квадрат на црној позадини

негатив.

Галопира црвена коњицашибамо руски рулетгалопира црвена коњицакако је леп овај свет.

Девојка,девојке су своје очи клелекада пољем јашу нам козацисве црвене армије јунаци.


140 Галопира црвена коњицашибамо руски рулетгалопира црвена коњицајуриш тратратратратруеттаптаптапбомтап а а а а а а галопир х а а а а а а

Бели квадрат на црној позадини позитив.Црни квадрат на белој позадини

позитив.


141ПОСЛЕДЊИ ВОЗ ЗА ЗАГРЕБ

„Не дижите му споменик!“Рајнер Марија Рилке

Балада о човеку што на вешала идеСАМОУБИСТВОа тако је биозатворен у четири зида

“ПОЛИТИКА„ среда 15. фебруар 1961.

“трагична смрт књижевникаБранка МиљковићаЗагреб14.фебруару тренуцимапсихолошке депресијетрагично завршио животмлади књижевникБранко Миљковићнађен мртав уКсаверској шумицина излазу из ужег градског подручја ЗагребаОргани установилиради се о смртивешањемсамоубиство


142 даклењегово телоиспраћено од пријатељаи поштовалацапренето јеу Београд.„На гробу увек стоји цвет.Балада о човекузатвореном у гроб.И нема ту зидазатворен гроб.


143ВЕЛИКИ ПОЖАР У ЛОНДОНУ (parachute)

Запалио сам цигарету.Комшије су на време приметиле пожар.

Један апарат за гашење пожара.Други апарат за гашење пожара.

Трећи апарат за гашење пожара...


144 СПОМЕНИК

„Ви свиње! Хоћете ливечно да живите?“

Фридрих Велики, пруски краљ,у бици код Лојтена, 1757. године

Сви људи нису људи.Неки људи су велики људи.Велики људи добијају споменике.Као А. Г. Матош:

Депресију која ме посећујес почецима марта, априла и мајаостављам у Загребу код свогпријатеља А. Г. Матошаса којим најбоље могу да ћутим пушим слушам звоњаву са Грича.


145SIBERIA (BLUES)

„Добро је упознао своје столеће,добро је упознао свој департман

и сада је богат.“Мари Анри Бејл Стендал „Le rouget et le noir“

I hold her hand.And people are pasing by.We`re walking in the same spot. He has passed againFiodor Mihailovich. Personally him.He greeted me.Problems again.We’re walking in the same spot.Fiodor was not a cunt.I’m happy.Personally I.Sorry, I.We’re cold.Love warms us.I kiss her.My genies is asking:FUCK OFF, TIMES?We’re walking.Lovers.(Steps)

“Why, you!Haven’t you


146 committed a suicide?„An ice, yeah.An ice, yeah.An ice, yeah.Winter, yeah.Why it’s cold?We’re walking the circle.It exists,because it exists,because it’s thinginitself.We’re walking the circle.


147ПЛАГИЈАТ

„Волите ли Годара?“

Џезабел.You are so beautiful but you gotta die some day,You are so beautiful but you gotta die some day,All I wants a little lovin'before you pass away.

PARA CHUTE

(падобран)

PARACHUTE (падобран)

PARA CHUTE

(падобран)


150


151АНАТЕМА У ТРАМВАЈУ

Свети отац грчке црквенајзад је у четрнаестом веку скинуо анатему теконако бачену на јадне србеса књижевности српске тојош нико није урадио а тода се најбоља вода са изворагосподин помилуј, раба божијегјер то је као са трамвајемдок стојиш напољу испред трамваја и улазиш вичеш имаима места кад уђеш у трамвајкажеш нема места, нема места,а тако је хладно, пада сива кишаи стар сам сто година. (обратите пажњу на тачку)


152SLOVENSKA KRAVATA

Nas ne bu bilo, svega bude bilo,Nas bude bilo, nikaj ne bu bilo,Nas ne bu bilo, curica bu bilo,Nas ne bu bilo, gemišteka bu bilo,Nas ne bu bilo, juhica bu bilo,Nas ne bu bilo, indijančeka bu bilo,Kaj z nami nekad bude bilo,nikaj z nami niš ne bu bilo,Kak to krasno veli gospon Krleža:Morti nekaj z menom ni u redu,Morti nisam trebal fukatprofesoricu kemije,Morti sam bolezan od demižonakaj mi je gemište spravljalakak da sam pokusni kunić.Bum si narihtalprofesoricu marksizmabu delala kak švicarski tobleron,Morti mi to nekaj bu pomoglo,Prosim vas, ljepa,tam si se budem istresel i v Lenina i v Marksa i v Engelsa,tek si budem izravnal račun z njima.Ak‘ stričeki buju došliPobegel bi tam gde nikdar nikog ne bu bilogde z bregima gemišti curijugde pimpeki banderama jurijuAk‘ bi sve tekel po planu,Mene ne bu bilo, vodu bu pustilkak krasno veli gospon Krleža:kak su vremena došelni drek z menu ne bu ostal.


153РЕЛИКВИЈА

Икона стоји на зидуСветац поново пробада аждахуТри прста се савијају у молитвуМајка спушта поглед к столуОтац почиње Отче нашЦрвене заставе пролазе испод прозораИже јеси на небесјехРадници украшавају свечану трибинуДа свјатисја имја ТвојеМаршеви одјекују са звучникаДа приидет царствије ТвојеПрвомајска поворка пева “Друже Тито„Да будет воља ТвојаПионири машу заставицамаЈако на небеси и на земљиЉуди из црних лимузина отпоздрављајуХљеб наш насушниј дажд нам днесАкцијаши се осмехују упаљени сунцемИ остави нам долги нашијаТелевизија преноси дочек најдражег гостаЈакоже и ми остављајем должником нашимСтадион аплаудира учесницима слетаИ не во веди нас во искушенијеРадни људи и грађани играју козарачко колоНо избави нас от лукавагоДеда почиње да срче супуНије требало да добијем овај рат.


154 АПОЛО 11

„то је мали корак за човечанство,али велики за моју маму.“

Нил Армстронг је посматраоса Mесеца Трнову Ружицукако се убада на вретено.Едвин Олдрин је посматраоса Mесеца Трнову Ружицукако се убада на вретено.Мајкл Колинс је посматрао са Mесеца Трнову Ружицукако се убада на вретено.А бабе, као бабе,и даље скривајувретена.Нил Армстронг је посматраоса Mесеца како остају две три капи крви.Едвин Олдрин је посматрао са Mесеца како остајудве три капи крви.Мајкл Колинс је посматраоса Mесеца како остајудве три капи крви.


155APOLO 11

„Mo est un petit pas pour l’humanité, mais grand pour ma mère."

Neil Armstrong observaisde sur la Lune la Rose Epineusequi se pique dans le fuseau.Edvin Oldrin observaisde sur la Lune la Rose Epineusequi se pique dans le fuseau.Michael Kollins observaisde sur la Lune la Rose Epineusequi se pique dans le fuseau.Les grandsmères, comme les grandsmèrescontinuent a cacherles fuseaux.Neil Armstrong observaisde sur la Lune comment restentdeuxtrois gouttes de sang.Edvin Oldrin observaisde sur la Lune comment restentdeuxtrois gouttes de sang.Michael Kollins observaisde sur la Lune comment restentdeuxtrois gouttes de sang.


156 LE BOEUF SUR LE TOIT

„Нажалост немогуће је напустити своје столеће.“Милош Црњански

Во на крову!Во на крову!Пази во на крову!Во на крову!Во на крову!Шта ће во на крову?Во на крову!Во на крову!Стварно во на крову.Во на крову!Во на крову!Ајде, воле сиђи доле!Ајде, воле сиђи доле!Сиђи доле, кад те моле,сиђи воле, сиђи доле!Тебе моле, глупи воле,сиђи воле, сиђи доле.Глупи воле, тебе моле,сиђи доле, сиђи воле.Нећу доле, шта ме боле,кад ме моле, нећу доле.Сад ће воле, да те боле,чујеш воле, сиђи доле!Нећу доле, хоћу роле,дај ми роле, сад ћу доле.


157LE BOEUF SUR LE TOIT

„Malheureusement il est impossible de quitter son siècle“Miloš Crnjanski

Le boeuf sur le toit!Le boeuf sur le toit!Regarde le boeuf sur le toit!Le boeuf sur le toit!Le boeuf sur le toit!Que fait le boeuf sur le toit?Le boeuf sur le toit!Le boeuf sur le toit!Vraiment le boeuf sur le toit.Le boeuf sur le toit!Le boeuf sur le toit!Allons, le boeuf descends en bas!Allons, le boeuf descends en bas!Descends en bas, puisque tu est prié,descends le boeuf, descends en bas!Tu est prié, le boeuf niais,descends le boeuf, descends en bas.Le boeuf niais, tu est prié,descends en bas, descends le boeuf.Je ne veux point en bas, qu estce j’en ai a foutre,puisqu’il me prie je ne veux pas en bas.A présent le boeuf, tu vas te faire foutre,tu entends le boeuf, descends en bas!Je ne veux pas en bas, je veux...donne moi et je descends en bas.


158 Нема воле, нема роле,видиш доле, краве голе,краве моле: сиђи воле,сиђи доле; краве голекраве доле памет соле,краве воле књиге золе.Шта ми соле сиђи волекраве воле нек су голе.Нећу доле, нек ме моле,нек ме моле, нећу доле.Во на крову, во на крову!Сви га моле, неће доле.Во на крову, во на крову!Неће доле, сви га молепашћеш воле, пашћеш доле.Плачу моле краве голе:Пашћеш доле, пашћеш воле.


159I n’y a pas le boeuf, il n’y a pas de ....,tu vois le boeuf, les vaches nues,Les vaches prient: descends en bas le boeuf,descends en bas; les vaches a poilles vaches en bas remontre,les vaches aiment les livres de Zola.Que me remontrentelles descends le boeufles vaches aiment êtres a poils.Je ne veux pas enbas, qu’elles me prient,qu’elle me prient, je ne veux pas en bas.Le boeuf sur le toit, le boeuf sur le toit!Tous le prient, il ne veux pas en bas.Le boeuf sur le toit, le boeuf sur le toit!Il ne veux pas en bas, tous le prienttu tomberas le boeuf, tu tomberas en bas.Pleurent suplient les vaches a poil:Tu tomberas en bas, tu tombers le boeuf.


160 СЛОВО ТУГЕ

Смеран сам и горд, не узимај узалуд име моје,ја паства нисам и део стада твог, и целомудрен сами развратан, и не молим се за оне који су на власти,њима је добро и без мене, ти ниси Господ Бог мој и не треба ми ниједан од богова многих, не тиче ме седа ли постојите, у вас не могу да поверујем, шта јеглупост коју доносите са собом спрам слободе ничегада осведочиш себи да си достојан живота без Бога.

Лепоти васкликните богови сугубу јектенију,свјатоме царству њеноме, хвалите је у висинама,хвалите је на небесима и на земљи, клањајте се светости њеној и славите име њено, само је онадостојна смисла над анђелима и људима, и није јесотона случајно изабрао васпостављајући слободутајне да прах будеш њен, да трзај несталог тренадодирнеш, и молитве словите раскајању црва што неуђосте чисте душе у чудесност храмова њених, некабуде воља њена и нека вас Она помилује.

Откуд толико мрака у мени, кад светлостобасјава јестаства љубави моје, јестаства кротостисједињења тела нашега и док се небеса растварајуизмеђу ногу и васпоставља се царство додира у какав све мрак завијамо себе не би ли животињском силиномспајања показали колико не можемо сами да делимоочај нестајања, то што те волим, то што могу да тењушим, то што те милујем, то што водимо љубав –занос је бездана нашег да прођемо кроз невременаи оставимо трагове за нама што прођосмо.


161

Вед векова молчанија вашего ништа нисте добилиод звезде витлејемске, чувајте се не би ли вас ко опетзавео к богу, јер проста је душа ваша за небеса силна,царству небеском корен лежи у покорењу, и благојављањесамо сиромашнима духом биће и беше, а ваш заум је снажнији од наума чиста срца и плитке памети и немасогрешења вашего и не покајте се пошто грехе нистени чинили, и неће бити судњег дана, јер нема мудростидуха свјатога и к познању себе жив ваш наук љубављусамо са овог света у бесмртност вас води тела вашего,даха вашего, лепоте ваше.

Обала крајеве нису спојили, и не треба правитимостове, тамо где мостови никад нису постојали, идубока вода дели наду од стрепње, и страву од смеха,и срећу од патње, и љубав од мржње, и светлост од мрака, и чежњу од гнева, и необични су путеви наши, и не знамо ништа од света, и не треба тражити оно чега нема, оно што остаје је оно што је могло да буде.

Тиховања созреценију душе миропомазанијем повинуј се, молитвенију у славу отца и сина и свјатога духа повинуј се, монах јест си у славу других повинуј се, јеретичке књиге не читај повинуј се,молчанија твоја нек' одагнају сумње твоје повинуј се,све су то искушенија нечастивога повинуј се, нек'господин помилује твој леш и нек' му не дозволи смрад ближњег и нек' души твојој отвори вратарајска повинуј се, во имја отца, сина и свјатога духаАМЕН.


162 Ума јасна недорасло беше схватање тамницепростора, јер затворен у трен човек не може да успоставивременитост. Бекства никад нису била могућаи судба је свих само поигравање са временом. То коликопропадамо у тамници простора зависи од тога колико нам је падобран добар. Колико успорава пропадање.Понекад пожелим да свој падобран никад не отворим.Док висиш на облацима главом окренут надоле мислиш да летиш, кад отвориш падобран знаш да ћеш се просутина земљу кад тад.

Г ласника искрцаше на другу обалу и не имакоме да слово јави, јер полк тај речи те не разумеи кљаст и клет остаде да тугу своју слови где своганема и сна му нестаде. Само од тад дуго гледаше море и чекаше лађе да наиђу да га превезу да своје слово јави и живеше крај обала мора док му со не изједе очи и док му шкољке не заклопише језик и исисаше уши и док слово своје не заборави. Оста туга на песку и прекрише је таласи, а слова слова се више нико не сећа.

Е легија преостаје на крају кад заборавимо комедијеи трагедије, кад нас ни богова ни ничега више не буде,кад свему ономе чему мислимо да дајемо смисао смисао нестане,остаје само слово туге, ако је и оно некад постојало.Елегија преостаје на крају кад се светови руше,кад патетика уступа место разарању, кад туга прекрије нитима небеса,и кад је свеједно са каквим намерама долазимо, ако нема ни раја ни пакла,и када би се онда препустили кајању кајали би се једино зато што се нисмо довољно смејали. Сва времена су увек модерна времена и једино је смеху дато схватање.


163Смеран сам и горд

Лепоти васкликните богови

Откуд толико мрака у мени

Вед веков молчанија вашего

Обала крајеве нису спојили

Тиховања созреценију душе

Ума јасна недорасло беше

Гласника искрцаше на другу обалу

Елегија преостаје на крају

Смеран Лепоти Откуд Вед Обала

Тиховања Ума Гласника Елегија


164 ВОЛИМО ФРАНЦУСКУ ВИШЕ НЕГО ШТО ЈЕ ОНА НАС ВОЛЕЛА

„Лакедемоњане обавестипутниче да овде лежимо

мртви, јер тако је гласиладомовине заповед.“

А лон занфан д ла патри,е л шур д глуар е тариве,контр ну д ла тирание,ле тандар сан глан телве,а тенде ву дан ле кампањ,мижирос се солдаил вјен жиск дон абрае горже но фис, но кампањ.О зарм ситуајен,дорме во батајонМаршон, маршон,кен сан ен пиро брев но сијом!Било је то у једној земљи на брдовитом Балкануживео је народ између Француза и Русаочајници што јуришашена нож или на метак.Славе су славили,свеце нису имали,веровали нису у Бога,


165

ни у мога ни у твога,волели Француску вишенего што је она њих волела.Морем је пловила лађа францускаговорили су пизда вама материна,и био је рат и палили су топапсовали су јебала вас сва Јевропа.И певали су дуње ранке дуње ранкејебо кости своје мајкеи певали су крушке караманкеи вама стерам мајке.Марширали се, марширали се,марш на Дрину, марш на Дрину,па марш у пичку материну.Уместо доброг јутрајебали су оца, јебали су мајку,јебали су кућу, јебали су њиву,С првом ракијом неумивеницомјебали су сина, јебали су снајку,јебали су шљиву ранку,док су се умивалијебали су слику своју,док су се бријали


166 јебали су сестру, јебали су ћеру, јебали су дете,с првим благословомјебали су брата, јебали су керу, јебали су тете,док су били у пољујебали су семе, јебали су клицу,с погачом и сољујебали су племе, јебали су жицу,с погледом у небојебали су птицу у лету,с погледом у земљујебали су слину детињу,застајали су поред путада пропишају мајчино млекои да се јебу у уста,у поднејебали су сунце жарко у пичку,поподнеодгризали су пасја муда,пред спавањенабијали су курац у дупе,са сном су ишли у курац красни,с месечином се враћали из невратајебајући јежа и зечја врата,Клетве су на њих падалеи умирали су од смеха,и усравали се од страха,и умирали су од страха,и усравали се од смеха,док се нису испсовали псовкама масовним,док се нису угушили у говнима сопственим.Још само морнари што плове моримасвоје псовке дугују Србима.Цигани стој. Паз` сад!


167Тихо: свилен конац, а француски крој,хеј Словени набијем вас на мој, још сте живи, сунце ли вам слатко,проклет био, јебаћу вас глатко.Музика стој. `Ајд` сад.Туш:О зарм ситуајен, дорме во батајон,маршон, маршон,кен сан ен пиро брев но сијом!Опса. Волимо Француску више него што је она нас волела.Ситно. Опс. Опс. Мулен руж.Паз` сад:МАРШОН, МАРШОНДОРМЕ ВО БАТАЈОНМАРШ НА ДРИНУ,МАРШ НА ДРИНУ,ПА МАРШ У ПИЧКУ МАТЕРИНУ.

ТХЕ ЕНД

(ово је крај)

ТХЕ ЕНД (ово је крај)

ТХЕ ЕНД

(ово је крај)

ЦИТАТ

Не желим да ме ико цитира.

ТХЕ ЕНд (ово је крај)

171

ЛА БИОГРАПХИЕ




174


175ИН МЕМОРИАМ

није носио бркове као Ј. В. Стаљиннити левис фармерке као Ф. М. Достојевскине пије кокаколу као В. В. Мајаковскиникад од њега ништа није постало као ни од О. Вајлданикакве жеље није имао као што их није имао ни Мишиманосио је црвени шал као Исидора Данканније се играо са људима уместо Марлон Бранда, Марине Цветајеве и Стива Мек Квинавише се није препознавао у огледалу као ни гроф Л. Н. Толстојзапалио Рајхстаг уместо Ван Дер Либеапогинуо у вијетнамском ратувише се не смеје


176 ДЕТИЊСТВО ЈЕДНОГ ФРАНЦУСКОГ ПИСЦА

Ро ди те љи су ме оста ви ли, оти шли су да по ги ну у са о бра ћај ној не сре ћи. Са ма мом ни сам био до бар. Стал но смо се сва ђа ли. Отац мо је мај ке, мој де да, је био жан дар. Мо ја ма ма је увек пре ту ра ла по мо јим џе по ви ма и од го ва ра ла на те ле фон ске по зи ве: „Не, он ни је код ку ће. Он је не стао. Оста ви те по ру ку, али он се ни ка да не ће вра ти ти“. Мо ја ма ма је чи та ла мо је књи ге пре ме не. Да би ви де ла шта уну тра пи ше. После ми ни кад ни је до зво ља ва ла да чи там мо је књи ге. Мој та та је но сио ше шир и дуг цр ни ки шо бран и имао је ду ге цр не бр ко ве. Он ни ка да ни је до ла зио ку ћи и ја не пам тим сво га оца. Ви део сам га на фо то гра фија ма ко је су ста ја ле на ноћ ном ор ма ри ћу и на још јед ној фо то гра фи ји из над брач ног кре ве та. Мог оца и мо је мај ке.

Ја во лим сво га оца и во лим сво ју мај ку. Се ћам се јед ном ишао сам ули цом са мај ком и ма ма ми је ре кла по ка зу ју ћи на чо ве ка ко ји је ишао дру гом страном: „По гле дај до бро, оно је твој отац!“ Ја сам по чео да га до зи вам „Та та, та та...“ , али чо век ко ји је био мој отац ни је се окре тао. Мо жда ме је мо ја ма ма сла га ла. Све јед но, ја сам био по но сан на свог оца. И пам тим да су не ки љу ди ста ја ли у не ком ре ду и по здра вља ли мог оца и мо ја мај ка је по ка зи ва ла „БО ЖЕ, КА КО ЈЕ ЛЕП. Оно је твој отац.“ Пи тао сам је „Ко је он, ма ма, ко је он ма ма?“ Она је ре кла: „Онај ле во!“ Он да сам от при ли ке знао. Сва ка ко, имао сам ле по де тињ ство. Жи вео сам срет ним жи во том. Да нас, не пам тим ништа. Све сам за бо ра вио.


177L’ENFANCE D’UN ECRIVAIN FRANÇAIS

Mes parents m’abandonnèrent, partirent périr dans un accident de la circulation. Avec maman je n’étais pas bon. Nous nous disputions toujours. Le père de ma mère, mon grandpère était gendarme. Ma maman trifouillait toujours mes poches et répondait aux appelles téléphonique: „Non, il n’est pas la maison. Il est disparu. Laissez le message, mais lui il ne reviendra jamais“. Ma mëre lisait meslivres avant moi. Pour voir qu’y a til d’écrit a l’intérieur. Après elle ne me permet ait jamais de lire mes livres. Mon papa portait un chapeau et un long parapluie noir et il avait de longues moustaches noir. Il ne venait jamais a la maison et moi je ne me souviens pas de mon père. Je l’ai vue sur les photographies qui étaient sur la table de nuit et encore sur une photographie en dessus du lit cojugal. De mon et de ma mère.

Moi j’aime mon père et j’aime ma mère. Je me souviens un jour dans la rue je marchais avec ma mère et maman m’a dit en montrant un homme qui marchait de l’autre côté: „Regarde bien, c’ est lui ton père!" Moi je commençais a l’appeler „Papa papa..." mais l’homme qui était mon père ne se retournait pas. Peutêtre que ma mère m a menti. C’est égal, moi j’ étai fière de mon père. Et je me souviens que certaine personnes qui attendaient en rang et saluaient mon père et ma mère montrait „MON DIEU COMME IL EST BEAU, c’est lui ton père“. Je lui ai demandé "Qui est lui, maman, qui estil maman?" Elle a dit „Celui de gauche“ Alors je le savais a peu près. Assurément j’ai eu l’enfance bel. J’ai vécu une vie heureuse. Aujourd’hui, je ne me souviens de rien. J’ai tout oubllié.


178 Је дан пут ме је мој де да, ко ји је био жан дарм и ко ји је сав мири сао на љу те, јев ти не ци га ре те, по вео са со бом у про дав ни цу нао ча ра и по ка зи вао ми нај но ви је мо де ле. У то вре ме ја сам већ био слеп и ни сам мо гао да ода бе рем ни је дан мо дел. Ту би се мој де да за пла као и го во рио ми ту жно: „Де те мо је, ни кад од те бе не ће поста ти ни шта увек ћеш оста ти сле пац.“ По сле би ме во дио на пи ре са кре мом ко ји сам ја во лео. Не знам да ли сам ви ше во лео пи ре са кре мом или мог де ду.

На по љу је бе снео рат. То ми је ба ба ре кла. Пи тао сам „Ба ба, шта је то рат?“ Она је ре кла: „То ти је кад ти вој ни ци умар ши ра ју у ку ћу!“ Он да су нам ти вој ни ци умар ши ра ли у ку ћу. Мо ја ба ба је узе ла КА ЛА ШЊИ КОВ и све их ре дом сли сти ла. Ба ба је ми сли ла на це лу по ро ди цу. Ста ви ла је вој ни ке у фри жи дер и по сле пра ви ла чор бу од њих. Мо ја по ро ди ца је има ла ме со док је на по љу бе снео рат. Ба ба је че сто док је ку ва ла сво ју чор бу пе ву ши ла пе сми цу о то ме да ако хо ћеш да је деш ме со мо раш да уби јаш. Мој де да је читао но ви не и ни шта ни је го во рио. Мо ја ма ма ни је чи та ла но ви не. Го во ри ла је: „Чи та ти но ви не то мо гу са мо они ко ји зна ју да чи та ју и има ју вре ме на на пре тек. Ја за то не мам вре ме на.“ Мој отац се још увек ни је вра ћао ку ћи.

Ја сам се сву да осе ћао као код сво је ку ће. Он да сам по чео да ба цам бом бе. Пр во јед ну, па дру гу, па ре дом. Он да ми је ма ма забра ни ла да ба цам бом бе. Ком ши је, они ко ји су пре жи ве ли, жа ли ле су се мо јој ма ми да пра вим не сно сну бу ку. Ја сам во лео сво ју по роди цу и ви ше ни кад, ни кад ни сам ба цао бом бе. Ком ши је сам ре шио да уни шта вам дру гим сред стви ма. С вре ме на на вре ме би убио по не ког ком ши ју и уско ро ни је би ло ни јед ног су се да у бли зи ни на ше ку ће. Де да је го во рио да хе ро ји бар је дан пут уми ру у свом жи во ту и да ћу ја би ти хе рој кад по ра стем. Ја ни сам хтео да по ра стем, јер бих он да умро. Пи тао сам де ду кад ће он да умре. Он да је он ре као да че ка на ред. Кад је до шао ред, он да је де да умро и ја сам га пи тао:

„Де да, де да, је л’ си умро?“, он је ре као да је сте и ја сам био сре тан, јер ви ше ни сам имао де ду.


179Une fois mon grandpère, qui était gendarme, et qui sentait les cigarettes acres a bon marchè, m’a emmené avec lui dans une boutique de lunettes et me montrait les plus nouveaux modelées. En ce temps la j’étais déja aveugle et je ne pouvais pas chois ire aucun model. La mon grandpère se mettrait a pleurer et parlerait tristement, „mon enfant, tu ne deviendras jamais rien — toujours tu resteras aveugle“. Apil me conduirait au purée a la crème que j’aimais. Je ne sais pas si j’aimais plus la purée a la crème ou mon grandpère.

Dehors la guerre faisait rage. C’est ma grandemère qui me l’a dit. J’ai demandé „Grandmère qu’est ce que c’est la guerre?" Elle m’a dit: C’est quand les soldats te rentre dans la maison!" Alors les soldats nous sont rentrés a la maison. Ma grandmère a pris le KALACHNIKOV et les a tous effacés a tour de rôle. Grandmère pensait toute la famille. Elle a placé les soldats dans le frigo et après en faisait du bouillon. Ma famille avait de la viande pendant que dehors la guerre faisait rage. Grandmère souvent pendant qu’elle cuisait le bouillon chevrotait une chansonnette qui disait si tu veux manger de la viande tu dois tuer. Mon grandpère lisait le journal et ne disait rien. Ma maman ne lisait pas les journaux. Elle disait „Lire les journaux peuvent seulement ceux qui savent lire et qui ont un surplus de temps. Moi pour ça je n’ai pas de temps. „Mon père ne revenait pas encore a la maison.

Moi je me sentait partout comme a la maison. Alors j’ai commencé a lancer les bombes. Tout d’abord une, ensuite une deusième, ensuite les autres. Ensuite ma mère ma interdit de jeter les bombes. Les voi sins, qui ont survécus, ce sont plain a ma mère que fais un bruit insu pportable. Moi j’aimais ma famille et jamais plus, je n’ai jeté de bombe. Les voisins j’ai résolu de les exterminer d’une autre façon. De temps en temps j’en tuerai un par un et bientôt il n’en restait aucun voisin dans les environs de notre maison. Grandpère disait que les héros mourraient au moins une fois dans sa vie et que moi je serai un héros quand je serai grand. Moi je ne voilai pas grandir, car je ne voudrai pas mourir. J’ai demandé a mon grandpère quand lui va moúrir. Lui il m’a dit qu’il attend son tour. Quand son tours est venu il est mort et moi je lui ai demandé. „Grandpère, grandpère, t’est mort?, lui il a dit oui et moi jetai heureus, car je n’avai plus de grandpère.


180 У ства ри, ни сам још био сре тан, јер тре ба ло се осло бо ди ти де ди ног ле ша ко ји је ја ко за у да рао. То са де ди ним ле шом ни сам ја сре дио, то су сре ди ле пти це гра бљи ви це зва не ле ши на ри, ко је сам ја по зај мио од свог нај бо љег при ја те ља Мар се ла, ко ји их је др жао у ка ве зу у по дру му сво је ку ће и хра нио их де вој чи ца ма из на шег оде ле ња. Док га на став ни ца раз ред не на ста ве ни је ту жи ла код њего вих ро ди те ља са ко ји ма он ни је жи вео у њи хо вој ку ћи. Ње го ви ро ди те љи су одав но ку пи ли по ро дич ну гроб ни цу и про во ди ли су све сво је сло бод но вре ме у њој. Мој де да ни је во лео Мар се ла, за то што Мар сел ни је во лео де вој чи це и ни је знао да пе ва Мар се ље зу, а де да је го во рио да сва ки ма ли Фран цуз мо ра да во ли де вој чи це и мо ра да зна да пе ва Мар се ље зу. И де да је че сто го во рио: „Жи ве ла Фран цу ска, Фран цу ска има фран цу ску омла ди ну. Сре тан на род, срет на омла ди на.“ Кад је де да умро, ба ба је би ла ту жна и пу но је пла ка ла. Ми ло ва ла ме по ко си и ре кла: „Си ро ти де ча че, ти ви ше не маш де ду, а твој отац се не вра ћа ку ћи.“ Ја сам био сре ћан. Ба ба је би ла вр ло ту жна и стал но је ишла трам ва јем на гроб мо га де да и он да се ви ше ни кад ни је вра ти ла. Пи тао сам ма му где је оти шла ба ба, а она је од го во ри ла: „Јад ни мој ма ли ми ли деч ко, ти не маш ви ше ни ба бу ни де ду. Ти не маш пра во на де тињ ство.“

Да нас не пам тим ни шта. Све сам за бо ра вио. По не кад се пи там КО САМ ЈА и ни ка ко не знам ко сам. Мо ра ћу да пи там фран цу ску по шту или да опљач кам не ку бан ку. На дам се да ћу нај зад са зна ти КО САМ ЈА.

(LES TEM PES MO DER NE)


181Au fait, je n’étai pas tout a fait heures, car il fallait se débarrasser du cadavre de grandpère qui commençait a se sentir. En ce qui con cerne le cadavre de grandpère ce n’est pas moi qui a réglé ce problème, ce sont les oiseaux rapaces appelé charognards que j’ai emprunter de mon meilleur ami Marcel, qui les tenait dans une cage a la cave de sa maison et les nourrissait avec les fillettes de notre classe. Jusqu au moment que la maltresse d’école a porté plainte contre lui a ses parents avec qui il ne vivait pas dans leur maison. Ses parents depuis longtemps ont achetés une tombe familiale et passaient tous leurs temps libre dedans. Mon grandpère n’aimait pas Marcel, parceque Marcel n’aimmait pas les fillettes et qu il ne savait pas chanter la Ma r seillaise, et grandpère disait que tout les petits français doivent aimer les fillettes et ils sont obliges de savoir chanter la Marseillaise. Et grandpère souvent disait:

„Vive la France, la France a la jeunesse française. Peuple heureus, heureuse jeunesse. "Quand grandpère est mort, grandmère était triste et a beaucoup pleuré. Elle me caressait les cheveux et m’a dit: „Pauvre garçon, tu n’a plus de grandpère, et ton père ne reviendra pas a la maison“ Grandmère était très triste et elle allait joujours en tramway a la tombe de mon grandpère et ensuite est n’est jamais revenu. J’ai demandé a maman ou est parti grandmère, et elle m’a répondu „Mon pauvre petit chéri garçon, tu n’as plus ni grandmère ni grandpère. Tu n’as pas le droit a l’enfance."

Aujourd’hui je ne me souviens de rien. J’ai tout obligé. Parfois je me demande QUI JE SUIS et je ne sais pas du tout qui je suis. Je vais être obligé de demander une poste française ou de piller une banque. J’espère enfin que je vais savoir, QUI JE SUIS.

(LES TEMPS MODERNE)


182

„GE OR GE SA VIC (15. сеп тем бар 1963.) са вре ме ни фран цу ски пе сник ко ји кра јем два де се тог ве ка по ку ша ва да вра ти до сто јан ство по е зи ји. Ње го ве пе сме ка рак те ри ше пост мо дер ни при ступ, од суство ме та фо ре ко ја се про фа ни са ла и не га тив но од ре ђе ње по е зи је (тзв. не га тив на по е зи ја). Струк ту ра ње го вих пе са ма под ра зу ме ва фа бу ли ра ност рад ње и ми сти ку ак ци је схва ће не као спон та ни тет. По треб но је стра хо ви то до бро по зна ва ти исто ри ју мо дер не по е зије, као и са вре ме не фи ло зоф ске те о ри је да би се про др ло у ду бину ње го вих ме та фи зич ких по бу да. До сад об ја вио не ко ли ко књи га по е зи је, ко је су иза зва ле ин те ре со ва ње ме ђу чи та о ци ма и убр зо су рас про да не. Пре во ђен на ви ше свет ских је зи ка, да нас је је дан од нај зна чај ни јих свет ских ауто ра.“

(LA NO U VEL OB SER VER)

ОВО ЈЕ БИ ЛА ЗБИР КА ПЕ СА МА „ЗБО ГОМ ЛУ СА ЛО МЕ, КЋИ РУ СКОГ ГЕ НЕ РА ЛА“.КАО ШТО ЈЕ БИ ЛО КА дА ЈЕ С ПРО ЛЕ ЋА 1988. ПО СЛА ТА НА КОН КУРС КЊИ ЖЕВ НЕ


183

„GEORGE SAVIĆ 15. septembre 1963. le poète contemporain français qui a la fin du vingtième siècle essait de rendre la dignité a la poésie. Ses chansons caractrisent l’accès posmoderne, manque de métaphore qui est profané et négativement défini (pour ainsi dire la poésie négative). La structure de ses chansons comprend la fabulation des fonctions et la mystique des actions comprissent comme spontanéité. Il est nécessaire de parfaitement connaître l’histoire de la poésie moderne, comme la théorie contemporaine philosophique pour percer la profondeur de ses tendances métaphysique. Jusqu’à ce jour a publié plusieurs livres de poésie, qui sont rapidement vendu. Traduite sur plusieurs langues mondiales, aujourd’hui il est un des auteurs très important dans le monde entier“.)

(LA NOUVEL OBSERVER)

СВЕ ПЕ СМЕ СУ ПИ СА НЕ Од 1981. дО 1988. ГО дИ НЕ. СВЕ УНУ ТАР ЗБИР КЕ ЈЕ ИСТО ОМЛА дИ НЕ СР БИ ЈЕ ЗА ПР ВУ КЊИ ГУ КО ЈА ЈЕ ОБ ЈА ВЉИ ВА НА У ЕдИ ЦИ ЈИ „ПЕ ГАЗ“.

ЗАШТО (увек постоји то зашто)

ЗАШТО

(увек постоји то зашто)


186 WHY IS A BECAUSE WHY? (Зашто је зато што зашто?)

Зашто сам ја заправо почео да пишем песме? Два отку ца на папирића из гимназијских дана заостала у мојој никад сре ђеној личној архиви пружају ми одговор на горе постављено питање.На првом папирићу пише:

„Ја нисам песникскупљам поезију свеколикусвуда.Људи су поезија.Песма тражењегажење песма песма милењетињање песма ...“На другом папиру величине половине пелира нешто краћег А5 формата откуцао сам портабл ИБМ машином са најмањим словима на свету следеће редове:

„ -------------------Реч има материјалну странусвака реч стоји на папиру црно на белореч има тежинусвака реч кроји мисаореч је превртљива колебљивареч воли и реч оптужује,и реч праштаи реч је истина и лаж је реч

ЗАШТО (увек постоји то зашто)

187

и има више врста истина, и није свака истина истинаа реч може: ...и може јој се. Реч истинска истина истинеДОСТА!ТИШИНУУСАЛИ МОЛИМ. Осуђујем вас да пишете ПОЕЗИЈУ.“Да кле, ја сам био осу ђен да пи шем по е зи ју. Још пре ци зни је: ја сам са-мог се бе осу дио да пи шем по е зи ју. Чи ни ми се да да нас мо гу да пру жим тач ни ји од го вор сле де ћи Сиг мун да Фр ој да, јед ног од ју на ка Два де се-тог ве ка. Сиг мунд Фр ојд, отац пси хо а на ли зе и је дан од при ја те ља по што ва не го спо ђи це Лу Са ло ме, би ре као: „Да ме, све се вр ти око вас!“ И ме ни се чи ни да су пре су дан раз лог у мом слу ча ју чи ни ле по што ва не мла де да ме око ко јих се вр тео чи тав мој жи вот. О то ме ће те на дам се чи та ти у књи зи са истим на сло вом „Збо гом Лу Са ло ме, кћи ру ског ге не ра ла“ са мо што ће та исто и ме на књи га са др жа ва ти ко мен та ре те нај ва жни је чи ње ни це мог жи во та. На рав но, иако је то био пре су-дан раз лог ни је до бро све оста ле раз ло ге све сти са мо на ње га. Жи вот је по ма ло ком пли ко ва ни ји да би се свео са мо на да ме око ко јих се све вр ти, а и мој име њак Бај рон за љу бље но сти као јед ном од раз ло га за пи са ње по е зи је до да је и оча ја ње не опре де љу ју ћи се ко ји је у ње го вом слу ча ју био пре су дан.

КОШ (или корпа за отпатке)

КОШ

(или корпа за отпатке)


190 КАФАНА „ПРОЛЕЋЕ“

Је л` бреје л` ти се породилажена?Није, бре.Кад ће да се породи жена?Матора јеона. Је л`, бреје л` његоводете?Није, бре.А, чијеје?Лепотица,не знам.Значиради чега,бре.Кол` ко дођем?Плаћаш све.Ја доби` сина. Ја плаћам све.Ти добио сина,а овај части?Какав си,никаки


191

нисичовек.Пусти дете,убио га бог.Је л` бре?Је л` имапоследица?


192 ГРЛОМ У ЈАГОДЕ

Ова песма тражида напусти границе овог листаи да се проспе са сјајем сунчевимбрдима и земљом да човека нађеМОЖДА ЋЕ: човека песма наћи кад Диоген није.


193ХОТЕЛ „ЕВРОПА“

Земља Босна.Кафа дочекуша.Ђес` , ба?Шта има?Кафа разговоруша.Лепо:туфахије.Кафа сиктеруша.Јевропа.Хотел „Европа“.Кафа, кахва и кава.

„Кафу. Дуплу слађу.“Пијем дуплу слађу.


194 БОСНА ЕКСПРЕС

Нема више Фердинанда. Гаврило Принцип.Одсвирај то опет, Сем.Гаврило Принцип.Нема више Фердинанда.


195КЛАСИЦИ

Релативност класика долази у питањеАјнштајномАјнштајновом теоријом Ајнштајновом теоријом релативности.


196 КАД БИХ БИО ЛУД

Кад бих био лудразбијао бих тањире.Кад бих био незреодржао бих састанке.Кад бих био паметансмејао бих се. Самоме себи.


197ДАН КАД САМ БИО УМРО

Данас сам био умро.Људи су питали:

„Ко је био тај?“Келнер је односио и разносионову туруи рек`о је успут:

„Нико и ништа.“.

Никакве биографије немам као што је никад нисам ни имао.Нисам ништа заборавио нити се нечега сећам.

Нити сам нешто био нити сам ништа постао нити ћу некад нешто постати.Никада од мене неће бити ништа.

Нити шта радим нити од нечега живим нити шта имам.Ничега немам ни из чега не могу да га створим нити из ничега ништа може настати.

Немам никога, ничега ни ништа.Ни у шта никада нисам веровао нити ни у шта сада верујем. Не верујем, чак, ни у то

ништа.Никада нисам знао ко сам ја нити сад знам. Не знам ни ко сам ја нити ко нисам

нити знам нисам ли ја који сам ја ја. Не знам да ли сам нико нити знам нисам ли то. Не знам да ли сам нико и ништа нити да ли нисам нико и ништа. Ништа више ни не

знам, ништа никада нисам ни знао.Не мислим више о ничему.

Ни о чему више не мислим.Ништа више и немислим.

Aucune biographie je n’ai comme je n’en ai

jamais eu.Je n’ai rien oublié je ne me souviens

de rien.Je n’est été rien je

ne deviendrai jamais rien.

Jamais de moi deviendrai

quelque chose.Je ne fais rien je ne vie de rien je

n’ai rien.Je n’ai rien de rien je ne peu

créer que rien de rien peu devenir

rien.Je n’ai personne,

ni rien de rien.Je n’ai jamais cru

a rien ni maintenant je ne crois a rien. Je ne

crois, même pas en rien.

Je n’ai jamais sus quije suis je ne le sais même pas a

présent. Je ne sais ni qui je suis ni

qui je ne suis pas je ne non plus ne

seraije pas moi qui est moi. Je ne

sais pas si je ne suis personne ni

si je suis ça. Je ne pas si je suis

personne et rien ou je ne suis pas

personne et rien. Je ne sais ni plus

rien, je n’ai jamais

ЗБОГОМ ЛУ САЛОМЕ, КЋИ РУСКОГ ГЕНЕРАЛА(поезија или „поезија“)

ИЗДАЊЕ АУТОРА и

ЦЕНТРА СЛОБОДАРСКИХ ДЕЛАТНОСТИ д.о.о.

За издавача:Ђорђе Савић

Коректор:Јелена Максимовић

Лектор:Невенка ВитковићМилојевић

Штампарија:Преспринт, Крагујевац

Тираж:888

Библиофилски број

уписан руком

Издавање књиге је помогао Град Крагујевац

821.163.411САВИЋ, Ђорђе, 1963 Збогом Лу Саломе, кћи руског генерала : [(поезија или "поезија")] / Ђорђе Савић ; [илустрације Славко Ђурић, Горан Димић ; фотографије Предраг Циле Михајловић, Небојша Радосављевић Раус]. Крагујевац : Ђ. Савић : Centar slobodarskih delatnosti, 2009 (Крагујевац : Centar slobodarskih delatnosti). 197 стр. : илустр. ; 21 cm. (Biblioteka Libertarium)

Део текста упоредо на срп. и франц. и енгл. језику. Ауторова слика. Тираж 888.

ISBN 9788687863040 (ЦСД)COBISS.SRID 169445388

CIP Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

Documents

Djordje Savic - Zbogom Lu Salome, kci ruskog generala