DOBRA VEST JE BOLJA NEGO STO MISLITE - Robert Dz. Vilend

8/6/2019 DOBRA VEST JE BOLJA NEGO STO MISLITE - Robert Dz. Vilend

1/120


2/120

DOBRA VEST JEBOLJA NEGO TO

MISLITE

Robert D. Vilend

www.najvaznijevesti.com


3/120

Robert. D. Vilend

DOBRA VES JE BOLJA NEGO O MISLIENaslov originala:

Te Good News is better than you thinkBy Robert J. Wieland

Prevod sa engleskog:

Mirjana eri

Pesme prepevao:Zvonimir Kosti Palanski

Izdava:

Eden kua knjige, Novi Sad, 2015

tampa:Apollo Graphic Production, Beograd; tira 50 primeraka

Dizajn korice:Goran Vidas [email protected]

Elektronska verzija knjigeDobra vest je bolja nego tomislite besplatno je dostupna na Internetu, za linu

upotrebu. Ukoliko elite da nabavite ovu knjigu utampanom obliku, moete je naruiti na:

www.eden.rs; (+381) 062/[email protected]; (+381) 064/40-29-428


4/120

S

1. Morate nauiti kako daverujete u dobru vest! . . . . . . . . . . . 5

2. Zato Boja dobra vest ima eksplozivnu mo? . . . . . . . . . .15

3. Jo vie o toj dobroj vesti: Boja ljubav je aktivna, a ne

pasivna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .254. Jedini protivotrov za uas: Iupati strah iz korena . . . . . . 40

5. Bog neprestano pokuava da nas spase . . . . . . . . . . . . . . . . 49

6. Unapred ste odreeni za spasenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62

7. Bog spasava ak i prostitutke, ukoliko .... . . . . . . . . . . . . . .73

8. Bog spasava ak i samopravedne ljude, ukoliko ... . . . . . .83

9. rava moda nije zelenija na drugoj strani . . . . . . . . . . . . .90

10. Najbolja od svih vesti: as Bojeg suda . . . . . . . . . . . . .103


5/120

NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni teksto-

vi Novog zaveta preuzeti su iz prevoda Emilijana arnia, doksu starozavetni tekstovi preuzeti iz prevoda ure Daniia.


6/120

5

Prvo poglavlje

MORATE NAUITI KAKO DAVERUJETE U DOBRU VEST!

(Lake je verovati u lou vest zato to smo tomeskloni po roenju)

Naznaimo odmah s poetka svoju tezu, tako da bi napotovani italac mogao da odustane ukoliko, umesto ove, elida ita neku drugu knjigu:

Naa ideja je udarna i kontroverzna: ispostavilo se daje ono to su ljudi smatrali jevaneljem postalo mnogo bolja

dobra vest nego to bi se mnogi usudili da pomisle. Poput poasti, loa vest je poluskrivena harala hri-

anskom Crkvom tokom veeg dela perioda od dve hiljadegodina. Ona paralie ljude u duhovnom smislu, ali oni nemogu da zamisle zato su tako mlaki u svojoj slubi Bogu.

Prema tome, moramo otkriti prvobitnu ideju dobrevesti koja proima Novi zavet.

Kada je jevanelje u poetku poelo da se objavljuje, Hri-stovi apostoli su bili optueni da su preokrenuli svet (Delaapostolska 17,6 KJV). Nije to bila posledica njihove jake li-nosti ili sposobnosti da se svojim umeem nametnu drugima;oni su jednostavno posedovali veliku ideju koja je sama po

sebi bila revolucionarna.Ljudi koji su je uli reagovali su na naine koji su mogli bitinazvani jedino silovitou sam Isus je rekao za one kojima sedopala: ...carstvo nebesko na silu se uzima, i siledije dobijajuga (videti Matej 11,12). o jest, kada su poverovali u ono tosu uli, verovali su na jedan eksplozivan nain prigrlili su je


7/120

6

Dobra vest je bolja nego to mislite

svom snagom koju su imali. Bilo je neega u samoj toj dobrojvesti to ih je automatski oslobaalo inhibicija i preobraavalou njene radosne (da, neustraive!) sposobne prenosioce.

A Oni su takoe postajali siloviti ali u proganjaju onih

kojima se vest dopala. Otuda itate o hrianima koji su u rim-skim amfiteatrima sluili lavovima kao hrana.

oveanstvo je doivelo katalizu1zahvaljujui toj naoko

divljoj ideji da je jevanelje bolja dobra vest od one koju biljudski rod uopte mogao da zamisli. Na Bibliju se gledalo kaona nebeske najaktuelnije novine, a oni koji su zavoleli dobruvest u njoj sve su se vie oduevljavali. Njihov entuzijazam zaV i Video materijale njihovog vremena iezao je pre-kono (da, oni su imali svoje zabave, mnogo ee od naih

sportova - istinske trke dvokolicama, gladijatorske borbe, isve to uz besplatan ulaz). i vernici su otkrili da je Boja dobravest do te mere zanimljiva da je ono to su dotada smatralizabavnim postalo dosadno i odbojno.

Ono to je dobru vest uinilo tako udesno dobrombilo je otkrie onoga to je Hristos ostvario za ljudski rod.Valja naglasiti da to nije bilo ono to je Onpokuao da ostvari,

nego ono to je zaista uinio. Oni su vikali sa krovova: Hristosje spasao svet! On je otkupio oveanstvo! On je dao dar spa-senja svakoj dui! I sada, verujte u to, govorili su oni.

Ali, onda je smesta na povrinu izbio jedan problem: na-rodu nije bilo lako da poveruje. Oni su toliko bili navikli daveruju u lou vest da je bilo bolno poeti verovati u dobru. I taj

problem nas navodi da bacimo pogled na nau tezu. Premda

1 Kataliza(gr.) rastvaranje; hemijski: ubrzavanje jedne reakcije prostimprisustvom jedne materije (katalizatora), koja pritom ne pretrpi nikakvustalnu promenu. katalizator(gr. rastvaram) hemijski: supstanca koja imasvojstvo da ubrzava hemijske procese ili da ih izaziva na znatno nioj tem-peraturi od one na kojoj bi se ti procesi sami sobom izvrili.


8/120

7

Morate nauiti kako da verujete u dobru vest!

je Isus kazao da je Njegov jaram blag, a breme lako, On pritom nije mislio da je nama ljudima lako da poverujemo daje Njegov jaram blag. Kao to emo kasnije videti, lako je bitispasen a teko biti izgubljen ukoliko verujemo i razumemokoliko je dobra ta dobra vest; ipak, nauiti da verujemo jedinije teak korak ako odluimo da Ga sledimo.

To dolazi otuda to smo mi kao ljudska bia roeni iodgajani u neverstvu. o je takoe razlog zato smo sklonida strahujemo. Za nas je prirodno da ne verujemo. Eto zato

se Isus, kad je doao da nas spase, suoio s tako ogromnimneverovanjem koje je navelo ljude da Ga razapnu (kada bi da-nas trebalo ponovo da doe, kao nekada, svet bi Ga ponovorazapeo). A to duboko ukorenjeno neverstvo vodi onome tose naziva greh.

Izdavai Sajmon end uster [Simon and Schuster] iz Nju-

jorka objavili su jednom prilikom bestseler koji je napisao BenD. Vatenberg [Wattenberg], pod naslovom Dobra vest glasida je loa vest pogrena [Te Good News Is Te Bad News IsWrong]. o ljude nije ostavilo ravnodunim - milioni su biliuvereni da su njihove pesimistike slutnje o naoj ekonom-skoj, politikoj i moralnoj situaciji pogrene. Dobra vest onaoj naciji bila je mnogo bolja nego to su mislili, po reima

te knjige.Vest o Bojoj volji u pogledu vae budunosti daleko je

znaajnija. Novac i politika mo ne mogu kupiti ni trenutakistinske sree, a srea je poput igre. (Seate se kako je direktorEnrona prodao akcije za 35 miliona dolara, a ipak se zatvo-rio u svoj novi Mercedes i pucao u sebe?) Dobra vest o kojoj

govorimo tie se nae line sree danas i zauvek. Ona ispunja-va srce radou ak i ako moramo da ivimo u siromatvu,bolesti i usamljenosti. o je neto to milioneri ele, ali nikadne dobijaju.

Ako stvarnosti pogledamo pravo u oi, veina od nasje skoro odustala od nade da se takva srea moe dosegnuti.


9/120

8


Oekujemo da ivimo svoje dane uporno podrivani rustraci-jom i razoarenjem, iako nestalni ukus zadovoljstva povreme-no ini da nam ivot izgleda vredan ivljenja. Meutim, onajpodvodni tok ponovo izbija na povrinu, pa nas neodreenaoseanja depresije poput renih brzaka odvlae u oaj. ak imnogi mladi koji nisu zaradili 35 miliona dolara pokuavajuda oduzmu sebi ivot. Potrebno nam je neto bolje od onogato smo uli.

Re jevanelje nosi u sebi ugraeni smisao dobre ve-

sti. Isus je doao... da objavi Boju dobru vest (Marko 1,13 Barclay). Njegova vest je studirala staze ka srei. Devetsigurnih prepisanih lekova blistaju u Njegovoj Propovedi naGori, a svaka poinje reima: Blago onima koji... (Matej 5,3-12). Moda e vas iznenaditi da nam nijedna od tih preporukane kae ta treba da inimokako bismo bili sreni, ve ta da

verujemo.Ako srea zavisi od mog ispravnog postupanja, uvek sezapliem u zamku nemogunosti da inim ono to je pravo.Uvek postoji neki element nedostinosti. Ako mi Bog obeaneto dobro pod uslovom da ja najpre pravilno postupam,Njegova obeanja se sigurno nee ispuniti zato to nisam ustanju da ispunim uslove. Bog mi moda obeava nebo, ali nije

li to svirepi trik ako Njegova obeanja bivaju ponitena ne-moguim preduslovom? Da li ste ikada elektronskom potomdobili pismo, a delovalo je sasvim zvanino, da ste na putuda dobijete glavnu nagradu? Ako je Boja dobra vest slinapodvala, onda ispada da je On najvei obmanjiva na Zemlji.Samoubistva tinejdera ne bi bila ono to su da deca nisu od-

nekud nasledila takvu ideju.

Z B

Fantastino je, enomenalno ude se nebeski aneli kojito posmatraju kako ogromna veina ljudskog roda vie voli


10/120

9


lou vest od dobre. Kad je Neko doao u nau sredinu, dono-sei nam dobru vest, mi smo bili do te mere uznemireni dasmo ustali i razapeli Ga. (Moda ete rei: Ah, da, ali to je bilopre 2000 godina i to su bili loi ljudi; mi smo drugaiji. Mi tonikada ne bismo uinili.)

I eto korena naeg problema: mi ne razumemo sami sebe.Biblija kae da smo svi isti po svojoj prirodi. Nova engleskaBiblija ovako prevodi Rimljanima 3,23: Svi smopodjednakosagreili, a to je oigledno ono to kae Pavle, jer u 8,7 dodaje:

Zato je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu. aj te-lesni um je standardna oprema DNK za sve nas, niko nijeizuzet od tog univerzalnog naslea, ak ni Devica Marija.Sva ljudska bia roena su u stanju odvojenosti od Boga; mimoramo da nauimo kakoda verujemo u dobru vest (Marijaje to nauila!). Ne moemo tvrditi da smo u pogledu vrline

superiorniji od ljudi koji su iveli pre 2000 godina. U jednomkolektivnom smislu, oni su bili mi.Ne moemo verovati u ono to Hristos kae, sem ako ve-

rujemo da je Njegov jaram blag a Njegovobreme lako.Ali,svakako, poteni zdrav razum nam govori da verovatiu tu do-bru vest nije lako. Mi, ljudska bia, u crkvi ili izvan nje, ne-prestano zapadamo u koloteinu neverovanja, poput Izrailja

koji nije mogao ui u Obeanu zemlju zbog neposlunosti(Jevr. 4,6; u engleskom KJVprevodu2zbog neverstva). Ne-verstvo je jo uvek na zajedniki greh.

Budui da Bog za nas ima samo dobru vest, oito je danaa sklonost ka looj vesti mora biti posledica toga to smootueni od Boga i neprijateljski nastrojeni svojim smera-

njem (KJV: odvojeni od Boga i ... neprijatelji u svom umu),tako da je na greni um neprijateljstvo Bogu (Koloanima1,21; Rimljanima 8,7). Mi smo kao i ostali u svom prirod-nom stanju (Eescima 2,3). Dok ne uspemo da spoznamo koje On, ta odvojenost od Boga ini da imamo smisao tamom

2 KJV King James version


11/120

10


pokriven... zbog okorelosti njihova srca (Eescima 4,18). odolazi otuda to imamo pogrenu predstavu o Bojem karak-teru. Mi smo je, na kraju krajeva, nasledili od svojih paganskihpredaka. Ona je prokrila sebi put u crkvu kao oseaj da jeBog neprijatelj koga treba umilostiviti. Mi moramo neto ui-nitida bismo se zatitili od Njegovog gneva.

Danas kaemo da smo bezbedno prevazili to globalnostanje adolescencije, ali uroeno stanje straha i dalje izbija napovrinu. Posle naeg uasnog 11. septembra, nai moder-

ni pronalasci i ugodnosti izgledaju nemoni da ublae naeunutranje strahove. Loa vest nas je sve prilino uzbudila. Jouvek se borimo sa svojim strahovima od kancera, siromatva,nesrea, terorizma. Ankete ukazuju da veina mladih Ameri-kanaca misli da e jednoga dana umreti u nuklearnom ratu,ba kao to se mnogo mladih u 1930-im plailo da e umreti u

ratu sa nemakim nacizmom (a mnogi i jesu). Sva ta negativnaoseanja zebnjesrazmerna su naoj emocionalnoj udaljenostiod Boga, to znai da smo roeni sa sklonou da poverujemou lou vest.

I Kobra koja vreba plen moe da paralie svoju strahom

obuzetu, hipnotisanu rtvu pre nego to je napadne. Isto tako,verovanje u lou vest paralie ljudsku duu. injenica je dasu vraevi u Arici uspevali da prokunu bespomone rtvekoje bi potom legle i umrle bez nekog organskog razloga. Me-utim, tekst u Jevrejima 2,14 na grkom jeziku kae da je Spa-sitelj doao da paralie tog neprijateljanaih dua i da izbavi

one koji su strahujui od smrti celog ivota bili u ropstvu.Kad je Hristos razapet, avo nije bio ubijen, na veliko razoa-renje mnogih; ali, bio je paralisan.

Saul, car drevnog Izrailja, predstavlja pravi primer kakosnaan ovek moe delovati kao da ga je kobra paralisala, zatoto veruje u lou vest. Dodue, on se bio pobunio protiv Boga i


12/120

11


praktino sve pogreno radio. Njegovo carstvo bilo je u opasno-sti a njegova vojska obeshrabrena, suoena sa neprijateljskimsnagama daleko nadmonijih Filisteja. Car je odbio sva sredstvakojima je Bog eleo da mu pomogne, a ipak mu Bog nije poslaoporuku o propasti. Saul je jo uvek imao izbora da se pokaje.

On je odluio da to ne uini; naprotiv, otiao je kod spi-ritistikog medijuma, traei neku ideju kako da postupi. Vra-arom je upravljao sotona, te je uasnutom caru saoptila itavniz nesrea koje e Gospod poslati na njega da bi unitio i

njega i narod. Meutim, Bog nije poslao caru takvu vest; Saulje poverovao u njenu lou vest. Njena vest ugasila je u njegovojdui i poslednju iskru nade. On je okonao svoj ivot potpunonepotrebnim samoubistvom. (1. Samuilova 28,31)

Bog nikada nije naveo neku duu na samoubistvo, ma ko-liko greaka da je uinila. Saul je mogao da se pokaje, prizna

svoje silne grehe i pozove narod na molitvu za osloboenjeod neprijatelja. Milostivi Bog bi odgovorio kao to je to estoinio. akva poniznost ispoljena u dui bila bi beskrajno boljaod samoubistva.

Bez obzira koliko se loe oseali ili koliko vai izgledi bilibeznadeni, Gospod za vas ima dobru vest: Da se ne plaisrce vae, verujte Boga, i mene verujte. I ta god zaitete u

oca u ime moje, ono u vam uiniti... I ako to zaitete u imemoje, ja u uiniti. Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam:ne dajem vam ga kao to svet daje, da se ne plai srce vae, i dase ne boji (Jovan 14,1.13.14.27).

Isus je ovde prepoznao duboki psihijatrijski princip nemoete biti paralisani loom vesti, sem ukoliko odluite da ne

poverujete u dobru vest. Loa vest moe kucati na vaa vrata,ali nikada ne moe ui u vau duu sve dok vi ne kaete: Ui!Da se ne plai srce vae, i da se ne boji, podstie nas On. Dase ne... znai da vi dajete svoj pristanak. Dakle, da se... plaisrce vae znailo bi da pristajete da verujete u sotoninu louvest. o je stvar vaeg htenja.


13/120


14/120

13


koji su znali da je On ustao iz mrtvih. I ukori ih zbog njiho-vog neverovanja i tvrdoe srca, to ne poverovae onima kojisu ga videli vaskrslog iz mrtvih (Marko 16,14). Da, tih jeda-naest uenika suoilo se s najteim testom vere kome su ikadabila podvrgnuta ljudska bia dobra vest bila je tako antasti-no nemogua da se inilo da je daleko iznad njihove moida poveruju u vest: On je ustao!

Stavite se na njihovo mesto. Eto vas u najdubljem oaja-nju koje ste ikada iskusili, va Spasitelj je mrtav, sahranjen u

grobu; vae nade su skrhane najveim buldozerom svih vre-mena raspeem. Na kraju vaeg tunela kao da ne svetluca ninajslabiji traak svetlosti. I sada, moete li verovati u izvetajenekih uzbuenih ena, kakva je bila Marija Magdalena, kojegovore da su Ga videle vaskrslog? Dobro razmislite o tome.Moda ete poeleti da kleknete sa tim ukorenim uenicima

i prihvatite posledicu neverovanja u dobru vest!Nije udno to pisac Jevrejima poslanice preklinje: Gle-dajte, brao, da kako ne bude u kome od vas zlo srce koje neveruje, pa da otpadne od ivoga Boga, nego bodrite jedandrugoga svaki dan, dok god se kae danas, da koji od vas neotvrdne od prevare greha. (Jevrejima 3,12.13)

Najbolja dobra vest koju jedno zbunjeno ili oajem slo-

mljeno ljudsko bie moe uti jeste da je ta moralna i duhovnaparalisanost zapravo bolest zvana greh, koja je ve bila izlee-na u licu Sina Bojeg isceljena u naem palom, grenom telu.On je postao jedan od nas, uzeo na sebe nau prirodu, stvarnose poistovetio s naim sutinskim problemom otuenosti odBoga, i upravo tu otklonio na greh.

Tako je On za celo oveanstvo ustanovio novi iden-titet u sebi, bez obzira na to koliko strani bili nai gresi.On je uinio da otuenost, greh i strah postanu stvar minulogvremena u veoj meri nego to je to ivot peinskog oveka.Mrano stanje uma je sada prolost, neto nepotrebno. Zahva-ljujui onome to je Hristos ostvario (a ne samo pokuao da


15/120

14


ostvari) ljudski oaj postaje anahronizam. Bog i ceo Njegovuniverzum svetlosti pozdravljaju nas dobrodolicom kao pri-hvaene u voljenome Sinu Bojem (Eescima 1,6). o pod-stie um da shvati ta je On uinio.

Pa i vas koji ste nekada bili otueni i neprijateljski na-strojeni svojim smeranjem u zlim delima, sada je izmirio smr-u njegovog ljudskog tela, da vas svete, neporone i bespre-korne postavi preda se (Koloanima 1,21.22). Ali, rei etevi, meni se mnogo ta moe zameriti. U dubini due vidim

sve mogue razloge zato zasluujem prekor.Da, mane i krivica jo uvek su tu (kao to je to sluaj za

tolike milijarde ljudskih bia svuda u svetu). Ipak, rtva kojuje poloio za nas daje Hristu zapanjujue pravo da nas izve-de pred Oca i Njegov svemir kao svete u Njegovim oima,bez mane i osloboene optube. Prava sutina te izvanredno

dobre vesti ogleda se jednostavno u ovome: sav greh i tama izagaenost koji nas pritiskaju istrajavaju upravo zbog naegstalnog neverovanja u Njegovu dobru vest!

Kad se u dui napregnemo da poverujemo, Njegovo oslo-boenje poinje smesta da deluje u naem srcu, da proizvodipromene za koje smo mislili da nikada nee biti mogue.


16/120

15

Drugo poglavlje

ZATO BOJA DOBRA VESTIMA EKSPLOZIVNU MO?

(Ova se nalazi u samoj vesti)

Zato se spasenje pre dobija verovanjem u dobru vestnego dobrim delima?

o nipoto nije zbog Boje proizvoljne odluke. Dobradela ne mogu promeniti nijedno ljudsko srce.

I to nije neka mrana teoloka tajna. Obian zdrav razum

daje ovakvo objanjenje: poto uinite sve dobro koje moetezamisliti, ustanoviete da je vaa prvobitna sebinost jo uveknetaknuta. Ona je moda preruena da je jedva prepoznajete,ali istorija je prepuna religioznih ljudi koji se iscrpljuju do-brim delima, inei sve to iz egocentrinih razloga. Ma kolikozamaskirana, njihova stvarna motivacija bila je postizanje po-ena radi nagrade. Istinska ljubav nikada nije imala izgleda da

ue u srce. I ako hranei siromahe razdelim sve svoje imanje,i ako predam svoje telo da budem spaljen, a ljubavi nemam,nita mi ne koristi (1. Korinanima 13,3).

Lana dobra vest rekla bi vam da je malo sebinosti sa-svim u redu, jer nema svrhe nadati se istinskoj promeni srca;to je nemogue. Jednostavno prilagodite svoje miljenje. Dru-

gi ljudi to ine; zato ne biste i vi?akva alsifikovana dobra vest takoe tvrdi da e samBog biti zadovoljan nama ako nastavimo takvi kakvi smo, svedok ne kaemo da prihvatamo Isusa. On e na konanomsudu zatakati nae grehe.


17/120

16


B Najjasnije poglavlje na ovu temu jeste ono kada Isus opisu-

je kako nam se valja ponovo roditi. lan visokog vea, Niko-dim, znao je da mu je neophodna pomo. Brinulo ga je sopstve-no licemerje. Doavi dosta posle radnog vremena, Nikodim jepotraio Isusa da bi Mu postavio izvesna pitanja. On je prilinonespretno zapoeo razgovor, uz bojaljivo izreenu pohvalu:

Znamo da si ti kao uitelj doao od Boga... U svom od-govoru Isus je izjavio: Zaista, zaista, kaem ti, ako se ko ne

rodi odozgo, ne moe videti carstva Bojeg.Kako ovek moe da se rodi kad je star? - upita Niko-

dim. Zar moe po drugi put da ue u utrobu svoje majke i dase rodi?

Odgovori Isus: zaista, zaista, kaem ti, ako se ko ne rodivodom i Duhom, ne moe ui u carstvo Boje.

to je roeno od tela telo je, a to je roeno od Duha duh je (Jovan 3,2-6).Neke stvari koje je Hristos rekao te noi bile su sline tem-

piranim bombama smetenim u Nikodimovom umu. Kakoje vreme proticalo, one su oslobaale svoju monu energiju.Lepe zvui metaora da su te istine kao seme cvea zasaenou pustinji, seme koje izgleda kao mrtvo sve dok ih prolene

kie i suneva svetlost ne probude u ivot bujnosti.

P

Spasitelj nije kazao Nikodimu da on sam mora da proi-zvede sopstveno novoroenje. Valja ti se nanovo roditi nije

znailo da je re o poduhvatu po principu uradi sam. Isus jenastavio da objanjava dobru vest da to udo ini Gospod, a neovek. Obeshrabrujue je neprestano govoriti jednoj osobi damora ponovo da se rodi, ako ona misli da je na njoj da samaobavi taj posao. Nijedno ljudsko bie nije samo sebe rodilo(izvinite, potreban nam je novi glagol), ve jednostavno tre-


18/120

17

Zato Boja dobra vest ima eksplozivnu mo

ba da prepusti svojim roditeljima da to uine za njega. Dakle,kae Isus, Nikodim treba da dozvoli Svetom Duhu, koji zame-njuje njegove roditelje, da u njemu ostvari novoroenje:

Nemoj da se udi to ti rekoh: treba da se rodite odoz-go. Vetar duva gde hoe i fijuk njegov uje, ali ne zna odakledolazi i kuda ide. ako je sa svakim koji je roen od Duha(Jovan 3,7.8).

B

Ma koliko to delovalo iznenaujue, dobra vest je veomadobra: (1) Sveti Duh ostvaruje delo novoroenja, i (2) On eto uiniti ukoliko Ga vi ne budete ometali. (Ljudima koji volelou vest ovo se nee dopasti.)

aj vetar [duh] zauvek unosi seme nebeske istine u umi srce. Niko nije dovoljno mudar da kae otkuda on dolazi, jer

blagodat Boja deluje na ljudska srca na mnotvo naina jood poetka vremena. Ono to su nam govorili roditelji, prija-telji, pesme hvale, biblijske poruke koje smo uli ili proitali,propovedi, izrazi istinske ljubavi sve to mogu biti sredstvakoja Sveti Duh koristi da misao o dobroj vesti usadi u ove-kovo srce.

o seme moda lei negde duboko, neprepoznato godi-

nama, ali e sigurno proklijati zato to svako sadri u sebi ta-janstveni princip venog ivota. Svako seme istine o dobrojvesti je sila Boja na spasenje (Rimljanima 1,16).

Evo jo jedne ilustracije kako boanska re istine ostva-ruje svoj cilj:

Jer kako pada dad ili sneg s neba i ne vraase onamo, nego natapa zemlju i ini da raa i da sezeleni, da daje semena da se seje i hleb da se jede,tako e biti re moja kad izie iz mojih usta: nee sevratiti k meni prazna, nego e uiniti to mi je drago,i sreno e svriti na to je poljem (Isaija 55,10).


19/120

18


Hristova ilustracija o vetru koji duva gde hoe pred-stavlja sliku Boje saoseajne brige za svakog oveka. Ba kaoto na svom obrazu oseate kretanje vetra, isto je tako sigurnoda Sveti Duh pokuava da vas preobrazi. Bog ne gleda ko jeko. (Dela apostolska 10,34)

o je veoma uzbudljivo, jer povremeno moete skoroose-titi kako to seme istine klija u vaoj dui kao to trudna enaosea bebu kako raste u njoj. Ona je ushiena novim ivotomkoji se stvara. Kakve li ogromne radosti kad iskusimo neto jo

divnije Ponovo se raam!

A, ,

Odgovor je jasan: mnogi, moda ak veina, praktikujeneku vrstu abortusa novoroenja. Oni neprestano gase novi

ivot koji im Boji Duh dodeljuje.Ovo se otkriva u Steanovim reima upuenim jevrej-skim voama njegovog vremena. Oni su inili ono na ta ihje sasvim prirodno podsticala neobraena ljudska priroda.vrdovrati..., vi se jednako protivite Duhu Svetome, kako vaioevi tako i vi (Dela apostolska 7,51).

o je aktivno otuenje ili neprijateljstvo u odnosu na

Boga. Nema nikakvog smisla u takvom postupanju, ali budi-mo realni mi upravo to inimo. o je kao kad izgladneli ljudiiskorenjuju svaku malu biljku koja se pomalja iz tla i treba dadonese rod. o je suludo!

E

Isus je ispriao jednu parabolu da ilustruje sudbinu kojaobino zadesi Njegovo seme istine.

Gle, izie seja da seje. I kad je sejao,1) Jedna zrna padoe kraj puta, i ptice dooe i pozobae

ih.


20/120

19


2) Druga padoe na kamenito tle, gde nemahu mnogozemlje, i odmah iznikoe, jer nemahu dubinu zemlje. A kadasunce sinu, sagore ih, i kako nemahu korena, osuie se.

3) rea padoe u trnje, i naraste trnje i ugui ih. (Matej13,3-7)

On je potom objasnio svoju priu. Seja predstavlja Nje-ga, koji seje seme dobre vesti u svako ljudsko srce i na sva-kom mestu, zahvaljujui radu Svetoga Duha vetra. Meu-tim, On kae da je okorelo srce ovoga naroda i uima teko

ue, i oi svoje zatvorie da kako ne vide oima i ne uju ui-ma (Matej 13,15). Nema svrhe sejati seme u zemlju koju jemnotvo ugazilo i napravilo stazu. ak i ako mnogo semenapadne na tvrda srca, ono ne moe da se ukoreni.

I

1) Svakome koji slua re o carstvu a ne razume do-lazi zli i otima to je posejano u njegovom srcu, to je kraj putaposejano.

2) A posejani na kamenito tle, to je koji re slua i od-mah je s radou prima; ali nema korena u sebi, nego je nesta-lan, pa kada nastane nevolja ili gonjenje zbog rei, odmah se

sablanjava.3) A posejani u trnje, to je koji re slua, no briga za

ovaj svet i prevara bogatstva gui re, te neplodan biva (stiho-vi 19-22). Do sada je to loa vest.

Ali ekajte, postoji u preostalom delu prie i dobra vest:4) etvrta pak padoe na dobru zemlju i donoahu plod,

jedno po stotinu, drugo po ezdeset, a tree po trideset. Aposejani na dobru zemlju, to je koji slua re i razume, obja-snio je Isus (Matej 13,8.23). On je neko ko verujeu dobru vest,ko je prima, pozdravlja je dobrodolicom i stalo mu je do nje.

On joj doputa da ue u njegovo srce umesto da pozo-ve ptice pokraj puta da je se domognu, da dozvoli trnju da je


21/120

20


ugui, ili prepusti skrivenom kamenju gajenih telesnih eljada sprei razvoj njenog korena. On jednostavno ne vri abor-

tus, zvani neverstvo, da bi je ubio.o je vienje dobre vesti iz

Isusove parabole.Niko jo nije shvatio koji je to dinamiki aktor kojipro-

izvodi novoroenje, zato to se ljubav nikada ne moe vide-ti. Isus je unapred ispriao Nikodimu priu o svom krstu, toovaj naravno nije mogao da razume te noi. Ali ono to je uoostalo je duboko u njegovom umu sve dok nije video ta se do-

godilo; tada se sve uklopilo, i on je iskoraio iz svog skrovitada bi se otvoreno poistovetio sa Hristom.

N

Isus je dalje objanjavao:

I niko se nije popeo na nebo sem onoga to je siao saneba, Sin oveiji. I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji,tako treba da se podigne Sin oveiji, da svaki ko veruje ima u njemu ivot veni (Jovan 3,13-15).

Isus podsea na neto to se desilo tokom Izrailjevih luta-nja kroz pustinju. Narod je putovao kroz pustinju ka obeanojzemlji (da, bilo je tegoba). Ali tano prema obrascu koji vai

za sva ljudska bia, oni su svoje potekoe inili jo gorim takoto su verovali u lou vest: Narod je na putu postao nestr-pljiv (NIV1). I vikae narod na Boga i na Mojsija: zato nasizvedoste iz Egipta da izginemo u ovoj pustinji? (4. Mojsijeva21,4.5). Oni nisu morali da umru, jer ih je Bog vodio; sami suprizivali avet propasti, bez ikakvog razloga (Psalam 105,37).

Njihove sumnje pretvorile su se u suto neverovanje, nepo-trebno su brinuli o neemu to je bilo plod njihove bezverni-ke mate.Meutim, takvo ponaanje bilo je greh.

1 New International Version


22/120

21


N Greno neverovanje i gunanje liilo je narod Boje po-

sebne zatite koja bi im po pravu pripadala. o to je Mojsijenainio zmiju od mesinga i podigao je visoko na jednoj motkipredstavljalo je slikovito proroanstvo o Hristu koji e biti po-dignut na krst.

I gospod re Mojsiju: naini zmiju vatrenu, i metni je namotku, i koga ujede zmija, neka pogleda u nju, pa e ozdravi-ti... Koga god ujede zmija, on pogleda u zmiju od medi (me-

singa), i ozdravi (4. Mojsijeva 21,8.9).Ali, kako jedna zmija otrovnica moe da prikazuje Hrista?

Evo odgovora: Onoga koji nije znao greha Bog je uinio grehomza nas, da mi u njemu postanemo pravednost Boja (2. Korina-nima 5,21). u vidimo koliko nam se Hristos pribliio. On nika-da nije zgreio, ali se do te mere poistovetio s nama da je uzeo

nau palu, grenu prirodu. Bio je uinjen neim to On u stvarinije. U tom smislu se nae spasenje povezuje sa zmijama.Zapazite koliko je bilo lako isceliti se: sve to je narod tre-

balo da ini bilo je da pogleda. Isus je rekao Nikodimu: imaneega na krstu to valja videti pogledaj. No, to je vie odupornog promatranja raspea. Pogledati znai verovati utom smislu da srce ceni ono to je Hristos platio umro je na

krstu da bi nas radi bio uinjen grehom i da bi nas spasao.(o je znailo da je On umro smru koju smo mi zasluili.)

Osoba bolesna od greha biva isceljena ukoliko ceniono to je On uinio. I, naravno, isceljenje je tano isto to toi novoroenje.

Zatim je Isus izgovorio dobro poznate rei koje su postale

najomiljeniji stih u itavoj Bibliji: Jer Bogu tako omilje svet daje i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga verujene pogine, nego da ima ivot veni (Jovan 3,16 Karadi).

Oigledno, sila se nalazi u Onome na krstu, a ne u drve-nim gredama samog krsta. Kako se grena srca menjaju kadponu da veruju i cene Boji in ljubavi i davanja?


23/120

22


Jedan od Hristovih sledbenika pojanjava kako je tounkcionisalo u njegovom sluaju. On to izraava kao principkoji deluje u svakom onom ko pogleda i kae hvala za onoto je Hristos ostvario. Pavle se branio od optube da je njego-va bezrezervna predanost Hristu praktino bezumlje (njegovavera delovala je slino onoj silovitosti o kojoj je Isus govoriou naem prethodnom poglavlju). On je prolazio kroz nevero-vatne nevolje i progonstva zbog Hrista, ali - skoro neverovat-no zvui pevao je od radosti dok je sve to doivljavao.

Misao da je onuopte neto rtvovao kao da nije pro-lazila kroz njegov um. Vie puta je bio bievan (a jednom ikamenovan skoro do smrti!), bacali su ga u tamnicu, postioje, trpeo hladnou nedovoljno odeven, doivljavao brodolom,glad, oseao umor od svega. Njegova karijera misionara nasta-vila se decenijama, do duboke starosti. Zato on nije obuzdao

tu svoju pobonost spremnu na rtvovanje sebe, da bi se skra-sio i uivao u valjano steenoj penziji? Zar nije bilo vreme dapone da razmilja o prednostima stavljanja sopstvene linostina prvo mesto?

Ne, za njega nije. On kae: Jer ako nismo bili pri istojpameti to je bilo za Boga; ako smo razboriti za vas smo. JerHristova ljubav nas obuzima kad smo doli do ovoga zaklju-

ka: jedan je umro za sve; znai da su svi umrli [to jest, svi bibili mrtvi da On nije umro za njih; i mi smo se toliko poisto-vetili s Hristom da smo, kad je On umro, umrli i mi2]. A on jeumro za sve, da ivi vie ne ive sami za sebe, nego onome kojije za njih umro i vaskrsnut bio. (2. Korinanima 5,13-15).

Ovde vidimo neto to je izgledalo nemogue razume-

ti. Pavle nije bio bolja osoba od nas, niti je bio vei heroj. Onje jednostavno neto videoto je sva njegova rtvovanja inilolakim:

On je videoda bi se naao u grobu bez nade da Nekonije umro umesto njega.

2 j. u Njegovoj smrti sadrana (obuhvaena) je i naa smrt


24/120

23


On je videoda svaki sledei udisaj duguje Hristovojrtvi na krstu.

On jevideo

sebe kao roba kupljenog ljubavlju, kojiodgovara na tamo prolivenu krv.

On je videoda nita to je posedovao ne moe da ra-una kao stvarno svoje.

Otuda bi on mogao da zapeva duhovnu pesmu AjzakaVotsa:

Kada gledam udesni krst Golgote,Na kojemu Gospod slave strada,ad sve je nita spram te lepote,I gordost moja u prah pada.

I kada bi sav svet pripao meni,ime bih vratio tek mali deo,Jer Boja ljubav to me pleni,Zahteva duu i ivot ceo.

Ba kao to su Izrailjci koji su verovali bili lako izleeniod smrtonosnih zmijskih ujeda, isto se tako lako novoroenje

deava u srcu svakoga ko vidi krst onako kako ga je Pavlevideo.

Razume se, on ga nije doslovno video budui da nijepripadao prvobitnoj dvanaestorici. Video ga je verom, i nje-govo iskustvo je stoga ohrabrenje za nas koji ga takoe nismonikada doslovno videli. Ono to je on video verom izgleda da

je na njega ostavilo mnogo dublji utisak nego stvarni dogaajna apostole koji su bili oevici svega toga. Niko od njih, inise, nije tako ivo uhvatio njegov smisao kao to je to Pavle us-peo. o je od posebnog znaaja za nas koji nikada nismo videlisam fiziki dogaaj poput jedanaestorice (ni hiljade filmovane mogu to da prikau!). Mi smo izuzetno sreni zato to ta


25/120

24


ista verom nadahnuta pobonostmoe biti i naa. Zahvaljujuiveri, Pavle je morao imati bolju vest od ostalih apostola! Veraotrije razaznaje od naih fizikih oiju.

Pretpostavite da neko gleda, ali neceni Hristovu rtvu.Srce moe da otvrdne ukoliko odluimo da neverujemo, toodmah postaje greh neverstva. Isus dalje govori Nikodimuda niko nee biti izgubljen usled svojih prolih greha, jer jeHristos ve umro i platio za njih kaznu. Nae sopstveno ne-verovanje navodi nas na osuivanje po principu uradi sam:

Bog, naime, nije poslao Sina u svet da sudi svetu, negoda se svet spase njegovim posredstvom. Ko veruje u njega,tome se ne sudi; a ko ne veruje ve je osuen to nije vero-vao u ime jedinorodnoga Sina Bojeg. A ovo je sud: svetlost jedola na svet, a ljudi zavolee mrak vie nego svetlost, jer delanjihova behu zla (Jovan 3,17-19).

Dakle, sudbina svakog oveka zavisi od reakcije srca nataj krst. Novoroenje se dogaa ne tako to emo uraditiovajili onaj nemogui zadatak, ve gledanjem oima iskrene vereu ono ta taj udesni krst znai. Isceljujua mo nalazi se usamoj rei; ona sadri dobru vest. A ona je ve vaa; ve vamje bila data u Njemu; nemojte je odbaciti.

Neka ona ue u vae srce. Neka uhvati korena. Nemojte

izvriti pobaaj. Negujte je. Molite se Bogu svom svojom du-om za Njegov dar vere. On je obeao da e vam dati sve, i ononajmanje, to ste voljni da negujete.

Ne postoji tako neto kao to je loa vest, sem ako je tra-imo, ako se za nju odluimo i time svojevoljno navuemo nasebe konanu osudu izabrati tamu iako smo prethodno vi-

deli Svetlost.


26/120

25

ree poglavlje

JO VIE O TOJ DOBROJ VESTI:BOJA LJUBAV JE AKTIVNA,

A NE PASIVNA(Pogledajmo ponovo: da li je novoroenje

muan posao?)

Znamo da nam je potrebno da se promenimo iznutra.Godinama smo ono to smo i to nas je utvrdilo na naim pu-tevima, bar tako oseamo. Nai problemi su deo nas samih, upotpunosti, bez obzira da li je to pouda, apetit, ljubomora ili

bilo ta to ima vlast nad nama. Kako moemo postati zaistarazliiti u odnosu na ono to smo?Mi moemo promeniti boju svoje kose, ali kako da pro-

menimo boju svojih oiju? Ako smo roeni da budemo niski,kako moemo postati visoki? Samoiva osoba, kako se ini,nije u stanju da postane nesebina. I to je najbolnije, izgledada je poudnoj, seksualno neistoj osobi (otmiaru? zlostav-

ljau?) potpuno nemogue da postane istog srca tako kaunaa sudska pravila. (Otuda i nastojimo da ih zauvek drimopod kljuem.)

A onda dolazi Isus kazujui nam da ako se ko ne rodiodozgo, ne moe videti carstva Bojega (Jovan 3,3). Mnogimljudima ovo zvui kao posmrtno zvono. Ja sam ono to sam i

nema naina da postanem drugaiji! Ako samo plavooki ljudimogu da uu u nebo, onda sam propao, poto su moje oismee boje!

Sedite i proitajte u celini 3. poglavlje Jovanovog je-vanelja. Biete iznenaeni koliko Isusovo objanjenje o no-voroenju predstavlja samu dobru vest:


27/120

26


1. Zbog onoga to je Hristos ostvario svojom rtvom,

Sveti Duh je postao novi roditelj svakog oveka. Kada jeosenio Devicu Mariju da bi donela na svet Isusa, On je uljudski rod usadio boansko seme venog ivota koji e se ra-zviti iz njega. On neprestano seje seme istine u ljudska srca, jerHristos je istinita svetlost, koja osvetljava svakog oveka kojidolazi na svet (Jovan 1,9). Podsticati ljude na novoroenje istoje kao kad majka raa dete. Oseam istu muku za vas dok seHristova priroda ne obrazuje u vama kae Pavle (Galatima

4,19 prevod GNB).2. Novoroenje ne znai da vi sami sebe ponovo ra-

ate (izvinite, potreban nam je tu novi glagol!). Isus je re-kao: Vetar duva gde hoe... ako je sa svakim koji je roen od[Svetog] Duha.

3. Dakle, nemojte izvriti abortus tog novog ivota

koji Sveti Duh stalno stvara u vama. Prestanite da mu seodupirete. Kad proniknete u ono to se dogodilo na krstu,spoznaete da se tamo nalazi sila koja preobraava srce i ivot.Pavle je to ovako izrazio:

Ja se, naime, ne stidim jevanelja [dobre vesti] jer je onosila Boja za spasenje svakome ko u njega veruje... pravednike iveti od vere (Rimljanima 1,16.17).

Isti apostol kazao je Korinanima: Jer sam odluio dameu vama znam samo Isusa Hrista i to raspetoga... Mojgovor i moja propoved ne bee u nagovorljivim reima ljudskemudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile (1. Korinanima2,2-4). Nije nemogue da i mi isto tako jasno shvatimo kao tosu to razumeli Korinani!

O Prestraeni neprijatelji jevanelja priznali su da je uticaj

apostola bio ogroman: Ovi to su ceo svet uzbunili, doli su iovamo (Dela apostolska 17,6).


28/120

27

Jo vie o toj dobroj vesti: Boja ljubav je aktivna, a ne pasivna

Re koja je izvrila taj veliki podvig bila je re malo ko-riena u grko-rimskom svetu grki termin agape. Znailaje ljubav, ali bila beskrajno daleko od nae uobiajene idejeo ljubavi.

Ispostavilo se da je ona nosila u sebi pozitivnu duhovnusnagu koja je menjala ljudski um. Podelila je oveanstvo udva tabora - jedan za, a drugi protiv te ideje. Oni koji su bilinjeni zagovornici pretvorili su se u dinamine Isusove sledbe-nike, spremne da izgube imovinu, da dopadnu tamnice, ili ak

umru muenikom smru.S druge strane, oni koji su reagovali protiv nje, brzo su

postali svirepi, krvoedni progonitelji onih koji su prihvatiliovu ideju o ljubavi. Niko nije mogao da uje tu dobru vest oljubavi agapea da ostane neopredeljen.

ajanstveni eksploziv u toj verbalnoj bombi bila je radi-

kalno drugaija ideja o ljubavi, koju svetski filozofi ili moralniuitelji nikada nisu nauavali. Bio je to novi izum kojim su iprijatelji i neprijatelji ostali zateeni.

Nije da ljudi drevnog sveta nisu imali nikakav koncept oljubavi; oni su mnogo o njoj govorili. U stvari, Grci su imalitri ili etiri rei za ljubav (nai savremeni jezici imaju samojednu). Meutim, ona vrsta ljubavi koju je izraavala agape

nemilosrdno je sve ostale ideje o ljubavi razotkrivala kao ne-ljubav ili kao anti-ljubav.

Ljudski rod je iznenada shvatio da je ono to je bilo na-zivano ljubavlju zapravo bila samo zamaskirana sebinost.Ljudska psiha bila je ogoljena zahvaljujui tom novom otkri-venju. Ako ste je prihvatali sa dobrodolicom, i sami ste se

odevali u agape. Bivali ste promenjeni iznutra. Ako bi vas onarazljutila, cepanjem svoje haljine od tobonje dobrote, pretva-rali ste se u pobesnelog neprijatelja nove vere. Otuda progon-stva. I niko nije mogao da vrati asovnik vremena unazad, jeragapeje predstavljala ideju za ije je ispunjenje upravo dolovreme.


29/120

28


Kada je Jovan uzeo pero da ispie svoju uvenu jednainuBog je ljubav (1. Jovanova 4,8), morao je da se odlui izme-u nekoliko grkih rei. Svakodnevna re

eros nosila je

sama po sebi prodornu snagu. Kao neto tajanstveno i mono,erosje smatran izvorom sveg ivota. Poput bujice koja nasta-je probijanjem brane, on prelazi preko svih prepreka ljudskevolje i mudrosti, kao talas emocija zajednikih celom ove-anstvu. Bio je to izvor uda stvaranja beba duboka tajna.Ako je majka volela svoje dete, njena ljubav bila je eros ple-

menita i ista. Slino tome i ljubav dece prema roditeljima odkojih zavise, i meusobna ljubav prijatelja. I uzajamna ljubavizmeu mukarca i ene bila je neto duboko i ozbiljno s imse moralo raunati.

D B

Da, odgovarali su njihovi filozofi, ukljuujui velikog Pla-tona, zato to je erosjai od ljudske volje. On stvara porodicei prijatelje. I on boravi u svakome po prirodi. Prema tome, onmora da je iskra boanstva.

Za drevne narode, ljubav je bila daleko vie od onoga toje ljubav za nas danas: slatka tajna ivota, eliksir koji inaenepodnoljivo postojanje ini snoljivim. Platon se nadao da

e preobraziti svet nekom vrstom ljubavi koju je on smatraonebeskim erosom. Rei izvedene iz termina eros imaju danasiskljuivo seksualno znaenje, ali je Platon eleo da svet izvu-e iz te movare pomou ideja koje duhovno uzdiu, pomouneeg plemenitog i nadahnjujueg. emelj toga bilo je penjanjeka sve veim visinama, izvlaenje iz gliba isto fizike senzual-

nosti, stremljenje ka veem dobru za duu. Veoma duhovno.Ali, Jovan nikada nije mogao da natera sebe da napiekako je Bog eros. On je uznemirio mislioce svoga doba, govo-rei: Bog je agape. A izmeu te dve ideje prua se ogromanponor, vei od odstojanja izmeu istoka i zapada. Nema ni do-bre vesti ni sile u erosu, nego su obe sadrane u ljubavi agape.


30/120

29


D Kako se agape tako mnogo razlikuje od uobiajene ideje

o ljubavi? Kako je apostolska ideja mogla da predstavlja takvupretnju za Platonov plemeniti koncept?

Odgovor se nalazi u nekoliko otrih kontrasta:1. Uobiajena ljudska ljubav zavisi od lepote ili dobrote

svog objekta. Mi biramo za prijatelje one koji su ljubazni premanama, koji nam se sviaju. Zaljubljujemo se u osobu suprotnogpola koja je lepa, srena, inteligentna i privlana, a odvraamo

se od osobe koja je runa, opaka, neznalica ili neprijatna. Nasu-prot tome, agape nije podstaknuta lepotom ili dobrotom svogobjekta, niti od njih zavisi. Ona stoji sama, suverena, nezavisna.Otuda je ona slobodna da voli i rave ljude, ak i neprijatelje!Niko od drevnih ljudi nikada nije ni sanjao o takvoj ljubavi.

Oni imaju jednu priu da bi ilustrovali najuzvieniju ide-

ju o toj ljubavi. Admet, plemenit, lep mladi sa izvrsnim li-nim kvalitetima, razboleo se od bolesti za koju je proroitebogova izjavilo da e biti atalna, ako neko ne bi umro umestonjega. Njegovi prijatelji ili su od jednog do drugog: Da li bibio voljan da umre za Admeta? Izvinite, govorili su oni,mi ga volimo, ali ne bismo umrli umesto njega. Kad su upi-tali njegove roditelje, ovi su kazali: Oh, volimo svog sina, ali,

ao nam je, ne bismo mogli da umremo za njega. Konano sunjegovi prijatelji upitali lepu devojku koja ga je volela, Alcestu.Da, odgovorila je ona, zato to je on tako dobar ovek i zatoto je toliko potreban svetu, ja sam voljna da umrem za njega!

Filozofi su likovali:oje ljubav neko ko je spreman daumre za dobrog oveka! Ali su apostoli prigovorili da to i nije

neto naroito. Jedva e ko umreti za pravednika; za dobrogamoda bi se ko i usudio da umre. Ali Bog pokazuje svoju lju-bav prema nama time to je Hristos umro za nas kad smo jobili grenici (Rimljanima 5,7.8).

Vest poput ove ili vam sasvim obuzme duu, ili uini dapobesnite od gneva.


31/120

30


2. Prirodna ljudska ljubav poiva na oseanju potrebe.

Ona se sama po sebi osea praznom i potreban joj je objekatda obogati sopstveni ivot. Mu voli svoju enu zato to mu jepotrebna, a ena voli svog mua iz istog razloga. Dva prijateljavole jedan drugog zato to su neophodni jedan drugom. Svakose osea praznim i usamljenim bez odgovarajue druge osobe.

Beskrajno bogata sama po sebi, agapene osea nikakvupotrebu. Apostoli su govorili da nas Bog voli ne zato to smoMu potrebni, ve zato to je On agape. Jer vi znate blagodat

Gospoda naega Isusa Hrista, da je on, budui bogat, postaosiromaan vas radi da se vi obogatite njegovim siromatvom(2. Korinanima 8,9). Mi smo zapanjeni idejom o ljubavi kojane trai svoje (1. Korinanima 13,5). ak i crkve izgleda bi-vaju navedene da Boju ljubav predstave kao ljubav koja traisvoje, nadahnutu boanskim instinktom gramzivosti. Bog je

u nama zapazio skrivenu vrednost, pretpostavlja se; i On jejednostavno napravio dobar pazar kad nas je kupio. ime senegira Boja istinska ljubav.

Mi poinjemo da liimo na ono to oboavamo, te semnotvo njih klanja takvom Bogu zato to i sami tee danaprave dobar pazar. Njihova religija je u sutini gramzivost ono to oni ele da steknu jeste nebo i nebeska nagrada i

ta sebina pobuda goni ih napred. Kad agapeprodre u njiho-vu egocentrinu sredinu, reakcija je dosta slina onoj koja sejavila kad je agape granula i obasjala svet u vreme apostola.Sebina srca se preobraavaju, a neki dobri ljudi se gneve.

3. Prirodna ljudska ljubav poiva na oseaju vrednosti.

Mnogi Arikanci jo uvek se dre drevnog obiaja plaanja odre-

ene cene za nevestu, to verno odslikava jo veu prepredenostu osnovi svih ostalih oblika nae kulture. Iznos koji valja platitiza nevestu zavisio je od trokova za obrazovanje koje su roditeljidevojke uloili u nju. Obino je bilo dovoljno nekoliko krava zaonu koja jedva ume da nakraba svoje ime; astronomski iznoszahteva se za devojke koje su zavrile na Oksordu ili Kembridu.


32/120

31


U principu, i mi smo isti. Mi razvrstavamo druge po ka-tegorijama. Malo njih se prema ubretaru odnosi utivo kaoto bi to inili kad su u pitanju gradonaelnik ili guverner.Ako, poput vode koja tei da dostigne sopstveni nivo, ljubiteone koji vas ljube, kakvu nagradu imate? Zar ne ine to isto icarinici? I ako pozdravljate samo svoju brau, ta odvie ini-te? pita Isus (Matej 5,46.47). Ljudi slave tebe to ugaasebi (Psalam 49,18). Mi smo svi krajnje sebini.

Nasuprot tome, agape je osveavajue razliita. Umesto

da zavisi od vrednosti svog objekta, ona u svom objektu stvaravrednost.

Pretpostavite da u ruci drim jedan grubi kamen. Poku-pio sam ga negde u polju. Ako pokuam da ga prodam, nikomi nee dati za njega nijednu paru. Ne zato to je kamen u su-tini lo, nego zato to je isto toliko obian koliko i bezvredan.

A sada pretpostavite da ja mogu, dok ga drim u ruci,da zavolim taj kamen kao to majka voli svoju bebu. I pretpo-stavite da bi moja ljubav mogla da deluje kao alhemija i da gapretvori u komad istog zlata. Obogatio bih se.

o je ilustracija onoga to agape ini. Sami po sebi mivredimo koliko i sumnjiva hemijska vrednost sastojaka na-eg tela. Ali Boja ljubav preobraava nas u vrednost jednaku

vrednosti Njegovog sopstvenog Sina: Uiniu da e ovek vievredeti nego zlato isto, vie nego zlato ofirsko (Isaija 13,12).

Verovatno znate za neke primere ljudi sa dna, koji supreobraeni u osobe beskrajne vrednosti. Don Njutn (1725-1807) bio je jedan od njih. Bezboni moreplovac koji se baviotrgovinom arikih robova, pretvorio se u pijanu propalicu i

pao kao rtva ljudi koje je pokuao da uini robovima. Najzad,agapese dotakla njegovog srca. Odustao je od svog gnusnogposla i preobrazio se u asnog nosioca radosne vesti. Milioniga pamte po njegovoj himni koja otkriva da je postao zlatoisto:


33/120

32


udesna blagodat! kako to zvui Za mene, bednika, bila je nada,Nekada izgubljen, vraam se kui,Bio sam slep, al vidim sada.

Od te blagodati drhti mi srce,Al nemam straha od onog asaKada je blesnula kao sunce

I kad sam verom primio Spasa!

4. Prirodna ljudska ljubav smatra da mora poi u po-

tragu za Bogom. Sve neznaboake religije zasnovane su naideji da nam Bog izmie, ba kao i lek protiv kancera. Ljudizamiljaju da se On s nama igra murke. Da se povukao i

udaljio od ljudskih bia. Jedino su posebni ljudi dovoljnomudri ili pametni da otkriju gde se On skriva. Milioni idu naduga hodoaa u Meku, Rim, Jerusalim, ili druga svetilitau potrazi za Njim. Stari Grci su nas sve nadmaili u gradnjivelianstvenih mermernih hramova na najviim brdima, ose-ajui da tu morajupotraitiBoga.

I opet, agapese pokazala kao neto sasvim suprotno. Ona

nije ljudsko traganje za Bogom, ve Boje traganje za ovekom:Jer je Sin oveij doao da nae i spase to je izgubljeno (Luka19,10 Karadi). Pastir je ostavio svojih devedeset devet ova-ca koje su bile bezbedne i izloio sopstveni ivot opasnosti dabi pronaao izgubljenu. ena je upalila sveu i pretraila kuukako bi pronala jedan izgubljeni dinar. Duh Boji tragao je za

srcem bludnog sina i vratio ga kui. Nema nijedne prie u Bi-bliji o tome da izgubljena ovca mora da pronae svog pastira!Pavle je prosto bio opsednut ovom sjajnom idejom: A

pravednost koja je od vere ovako govori: Nemoj da kae usvom srcu: ko e se popeti na nebo? o jest, da svede Hrista. Iliko e sii u bezdan? o jest, da izvede Hrista iz mrtvih. Nego


34/120

33


ta ona govori? Blizu ti je re, u tvojim ustima i u tvom srcu,to jest, re vere koju mi propovedamo (Rimljanima 10,6-8).

a re vere tesno je povezana sa ljubavljuagape

kaootograski negativ sa otograskim otiskom. Vera je odgovorskruenog ljudskog srca na to izvanredno otkrivenje agape, aPavlova je poenta da nam je ta re blizu. o dokazuje da vasBog ve trai tamo gde ste se sakrili. Dobri Pastir je uvek upohodu, tragajui za vama.

Ali zar Biblija ne kae da je na nama da traimo Gospo-

da dok se moe nai (Isaija 55,6)? Da, ali tekst nastavlja daljeda bi naglasio Boju blizinu, a ne Njegovu udaljenost.Jevrejskare za traiti (dharash) znai raspitivati se za, traiti u smislubirati. Isaija nastavlja: Prizivajte ga dok je blizu, ukazujui daje Gospod ve veoma blizu nas (videti takoe Dela apostolska17,27). Problem je u tome to mi nismo shvatili koliko nam je

On blizu! I ponovo, ova ideja zapanjuje ljudski um.5. Naa ljudska ljubav uvek nastoji da se popne vie.Svaki prvak eli da to pre poe u drugi razred; dete koje imaest godina kae: Uskoro u napuniti sedam. Niko ko traiposao ne eli nii, ve vii poloaj. Dravni politiari eznu dauu u nacionalnu igru, i verovatno svaki senator u izvesnomtrenutku sanja da dospe u Belu kuu.

Ko je ikada uo da je neki predsednik drave dobrovolj-no dao ostavku kako bi postao seoski sluga? Platon sa svojomidejom o ljubavi nikada ne bi mogao tako neto da zamisli. Ani mi!

Ono to je zaudilo stari svet bio je pogled na Nekog vi-eg od predsednika koji se sputao sve nie i nie, sve do spra-

ve za muenje i smrti zloinca. U tekstu Filibljanima 2,5-8 kojiverovatno predstavlja prikaz Pavlove omiljene vesti, moemopratiti sedam jasno ocrtanih stepenika kojima se Hristos spu-tao da bi nam pokazao ta je to agape:

1. Iako je bio u obliju Bojem, On nije smatrao jed-nakost sa Bogom neim to treba prigrabiti (6. stih prevod


35/120

34


sa eng.).Kad dospemo do visokih poloaja u politici, biznisu,pa ak i u crkvi, u naoj je prirodi da brinemo da ne padnemo.Neugodno spava krunisana glava, veli jedna stara poslovica.Ali Sin Boji se dragovoljno odrekao krune, motivisan tomljubavi agape.

2. On je ispraznio samoga sebe (7. stih prevod saeng.),ili liio sebe ugleda (NKJV). Mi ljudi boriemo se dosmrti za svoju ast ili ugled. Ali odvana, hrabra dela nisuuvek isto to i isprazniti sam sebe, kao to je to Hristos uinio,

jer neko moe predati telo svoje da bude spaljeno, a da muipak nedostaje agape. Kad Pavle kae da je Hristos isprazniosam sebe, on je pri tom govorio o dobrovoljnom predanju zavenostsvega to nam je drago, a to je gotovo nemogue ui-niti nezavisno od agape.

3. On je uzeo oblije sluge, doslovno, roba (7. stih).

Moete li zamisliti neki sumorniji ivot od onog kad je o-vek stalno prisiljen da radi bez plate i zahvalnosti? Za aneleje reeno da su sluge, slubeni duhovi poslati da nam slue(Jevrejima 1,14). Da je Sin Boji postao jedan od njih, to bi vebilo veliko ponienje za njega, budui da je bio njihov Zapo-vednik. No, On se spustio jo nie:

4. On je postao kao i drugi ljudi (7. stih Karadi)

Bog Ga je uinio malo manjega od anela (videti Psalam 8,5).Ne do velianstvenog sjaja poput sunevog u kome je, kako tokae 1. Mojsijeva, Adam bio stvoren, nego do najnieg nivoapalog oveka. Bilo je to stanje duboke unienosti svojstvenegrko-rimskom svetu. Nijedno ljudsko bie nije nikada tako ni-sko palo a da Sin Boji nije mogao da dopre do njega tamo gde

se nalazio. A kad agapejednom prokri put do naeg srca, svizaostali tragovi onog duha svetiji-sam-od-tebe nestaju prednjom i mi shvatamo da je mogue dopreti do srca drugih ljudi.

5. I naavi se u liku kao ovek, on je unizio samogasebe (8. stih). Drugim reima, On nije roen, kako to poslo-vica kae, sa srebrnom kaikom u ustima. Niti je doao na


36/120

35


svet u Cezarevoj ili Irodovoj palati. Njegova majka rodila gaje u tali neugodnog mirisa, primorana da ga umota u krpei poloi u magareve jasle. Ja sam do sada sreo samo jednuosobu roenu u tali sa piliima i kozama!1Hristos je vodiomukotrpan ivot seljanina. Ali, ni to nije bilo dovoljno.

6. On je postao posluan do smrti(8. stih). Ova bre-menita reenica znai neto drugo od samoubistvenog ludogskoka u prazno. Nijedno samoubistvo nikada nije poslunostdo smrti. u je u pitanju neposlunost, elja da se izbegne od-

govornost. Vrsta smrti kojom je Hristos pokazao da je poslu-an nije predstavljala izbegavanje odgovornosti. o nije liilona Sokratovo ispijanje otrova od kukute. Bila je to iva, svesnaosuda svake elije bia pred zahtevima pravde. Sedmi stepe-nik pri Hristovom sputanju jasno oznaava stepen Njegovogponienja:

7. Do smrti na krstu(8. stih). U Isusovo doba, smrt nakrstu smatrana je izuzetno poniavajuom i beznadenom. Nesamo to je bila jedna od najsvirepijih ikada smiljenih negoje bila i veoma sramna. akav osuenik nag je visio na krstu,a svetina bi esto razdragano posmatrala agoniju umirueg.Smrt na takvoj spravi za pogubljenje nosila je u sebi ugraenistrahoviti uas, bez nade na iiju pomo.

B Uvaeni stari pisac Mojsije izjavio je da je svako ko umre

na drvetu proklet pred Bogom (5. Mojsijeva 21,23). I svi suu to verovali. Kada bi zloinac bio osuen na smrt maem iliak da bude iv spaljen, on je ipak mogao da se moli i veruje

da e mu Bog oprostiti i milostivo ga pogledati. Mogao je priumiranju da oseti izvesnu podrku.Ali kada bi sudija rekao: Mora umreti na drvetu, nesta-

jalo je svake nade. Svi su oekivali da e Bog okrenuti lea ta-kvom jadniku. Otuda Pavle i kae da je Hristos postao kletva

1 Pisac je dugi niz godina radio u Arici kao misionar


37/120

36


za nas, jer je napisano: Neka je proklet svaki to visi na drvetu(Galatima 3,13). Smrt kojom je Hristos umro bila je smrt izgu-bljenih koji na kraju moraju propasti u beznadenom oaju ona koju Otkrivenje naziva druga smrt. Razume se, Hristu jebilo beskrajno tee da to podnese nego to e biti njima, zato toje Njegova osetljivost na patnju bila neuporedivo vea od nae.

Zamislite oveka razapetog na krst. Gomila prilazi damu se ruga kao to mi danas masovno odlazimo na udbalskuutakmicu. Slian staroj olupini od kola na koju deca bacaju

kamenice, on je otpisano ljudsko bie, preputeno poruzi izlostavljanju u neizrecivom uasu. Vi ak ne smete da izrazi-te ili osetite saaljenje ili saoseanje prema njemu, jer ako touinite, idete protiv Boje osude. Vi ste na Bojoj strani ako gagaate pokvarenim jajima ili paradajzom i ako ga proklinjete.Ljudi su razmiljali na takav nain.

To je bila smrt do koje je Isus postao posluan. Usvom oajanju uzviknuo je: Boe moj, Boe moj, zato meostavi? (Matej 27,46). Razmiljajte o ovome u tiini i dubo-kom strahopotovanju. rebalo je da vi i ja proemo kroz sveto da On nije zauzeo nae mesto.

Uzgred budi reeno, ova ideja o ljubavi agape iezava iz

uma mnogih koji tvrde da su Hristovi sledbenici, zato to sejedan paganski pojam neprimetno uvukao u na nain razmi-ljanja uenje o prirodnoj besmrtnosti due. a doktrina jezaista uperena protiv Hrista jer osporava Njegovu istinsku lju-bav prema svetu. Ako ne postoji tako neto kao to je stvarnasmrt, onda ni Hristos nije stvarno umro. Da je On otiao u raj

onoga dana kad je umro na krstu (kako to mnogi pogreno ve-ruju zato to zarez u Luki 23,43 nije na pravom mestu), ondanije bilo ni istinskog Hristovog ponienja, ni prave smrti nakrstu, ni umiranja drugom smru.

Doktrina o prirodnoj besmrtnosti due, logino, pred-stavlja Hristovu rtvu kao varku, inscenirano podnoenje


38/120

37


Bojeg gneva umesto grenika, dok je u stvari On sve vremebio ojaan da izdri uzdanjem u nagradu.

Meutim, kada je Hrista na Golgoti obuzela tama, sve-tlost Oevog lica bila je potpuno povuena. Njegov vapaj. Za-to si me ostavio? nije bio gluma. Isaija je bio u pravu: Jer jedao duu svoju na smrt (Isaija 53,12) koja je jednaka dru-goj smrti (Otkrivenje 2,11).

ako je pagansko verovanje u ovekovu prirodnu besmrt-nost razvodnilo istinsko znaenje ljubavi agape. o je poelo

ubrzo posle apostolskih vremena, jer Hristos ovako opominjeprvu od sedam simbolinih crkava u Otkrivenju: Ali imamneto protiv tebe, to si ostavio svoju prvu ljubav (Otkrivenje2,4). Kad je Boji neprijatelj video kakva je sila sadrana u tojideji o ljubavi, on je najpre poveo ranu Crkvu u otpad u po-gledu tog sutinskog pitanja. I zaista se moe dokumentovati,

korak po korak, postepeno naputanje ideje o ljubavi agapeod strane crkvenih otaca. Avgustin je napravio sintezu ljubaviagapei ljubavi usredsreene na sebe i nazvao je caritas. Ovaje postala temelj srednjovekovnog katolicizma. Luter je poku-ao da agape postavi na pravo mesto, ali, tuno je rei, njegovisledbenici vratili su se doktrini o prirodnoj besmrtnosti, i po-novo je agapegotovo iezla. Svet je danas zreo za oivljavanje

biblijske doktrine o ljubavi agape.

M

Ukoliko nije obogaena ljubavlju agape, naa ljubav jezaista preruena sebinost. ak i roditeljska ljubav moe biti

samo ljubav koja trai svoje.Naa sadanja epidemija brane nevernosti dovoljan jedokaz o sebinom aspektu seksualne ljubavi. esto je ljubavizmeu prijatelja zasnovana na sebinim pobudama. Nasu-prot tome, agape ne trai svoje i ne prestaje nikada (1. Ko-rinanima 13,5.8).


39/120

38


Poto je sve reeno, ostaje jo jedan dodatni kontrast iz-meu ljudske i Boje ljubavi: Prirodna ljudska ljubav eli na-

gradu besmrtnosti; agape se usuuje da je se odrekne.Upravo je

to preokrenulo sve vrednosne sisteme starog veka!Bog nije napisao za nas enciklopediju da bi objasnio

agape. Umesto toga, poslao je svog Sina da umre na krstu, dabismo je mi mogli videti. Njeno istinsko znaenje jeste da jeona bezgranina, potpuna i vena. Hristos je otiao nas radiu grob, ne zato to je to zasluio, nego zato to smo mi to za-

sluili. U onih poslednjih nekoliko sati dok je visio na krstu utami, On je ispio au ljudske bede do dna. Blistave sunevesvetlosti u kojoj je hodio dok je bio na Zemlji sada je nestalo.Svaka misao o buduoj nagradi iezla je iz Njegovog uma. Onnije mogao da vidi drugu stranu iz mranog i stranog grobakoji se otvarao pred Njim. Bog je agape, Hristos je Bog, a gle

kako umire smru koju smo mi zasluili. (injenica da Gaje Otac vratio u ivot treeg dana ni na koji nain ne umanjujestvarnost Njegovog potpunog predanja na krstu nas radi.)

A sada dolazimo do neeg uznemirujueg. Nije dovoljnoda kaemo: Odlino, drago mi je to je On kroz sve to proao;no, zar vi mislite da ja moram da nauim da volim agape lju-bavlju? Nemogue!

Dobra vest istie da za ljubav, koju mi smatramo nemo-guom, Bog kae dajemogua. Mi greni, egocentrini smrt-ni ljudi moemo nauiti da volimo ljubavlju agape, jer Jovankae. Ljubav [agape] je od Boga i svako ko voli [ljubavlju aga-

pe] od Boga je roen i poznaje Boga. A ko ne voli [ljubavljuagape] nije poznao Boga, jer Bog je ljubav [agape] (1. Jova-

nova 4,7.8). Mojsije je najbolji primer oveka koji je to nauio.Jednoga dana Gospod ga je podvrgnuo testu. Izrailj jeraskinuo zavet, klanjajui se zlatnom teletu; Bog je stoga pred-loio Mojsiju da ih zbrie sa lica zemlje boanskom H-bom-bom i pone od nule s novim narodom Mojsijevim potom-cima. Mojsije je shvatio da je greh Izrailja ovoga puta bio suvi-


40/120

39


e veliki da bi bio oproten. Iskuenje da zauzme mesto Avra-ma, Isaka i Jakova kao otac nove nacije bilo je veoma stvarno.Video je sebe izloenog opravdanom gnevu Boga kome je vebilo dosta Izrailja. Mojsiju se inilo da je uzaludno moliti seBogu da oprosti izrailjskom narodu. Dakle, ta da uini daprihvati ponuenu ast i prepusti Izrailja propasti?

Mojsije se kidao i silno patio u dui. Nikada u ivotu nijetoliko plakao. Oslunite kako glasom isprekidanim od jecajaovaj smrtnik poput nas pokuava da promeni Boji naum:

Molim ti se, ovaj narod ljuto sagrei nainivi sebi bo-gove od zlata! Ali oprosti im greh... Ovde Mojsije zastaje; nemoe da dovri reenicu. On baca pogled na uas venog pa-kla pred sobom ako bude delio sudbinu Izrailja. Ipak, odlu-uje; reava da propadne s njima: Ako li nee, izbrii me izknjige svoje koju si napisao (2. Mojsijeva 32,31.32).

Mojsije je poloio test. Mogu da zamislim kako Gospodrukama ljubavi grli svog uplakanog slugu ustanovio je da jepronaao oveka po svom srcu.

Pavle je imao u svom srcu istu ljubav agape, jer je ontakoe eleo da bude odluen od Hrista u korist svog iz-gubljenog naroda (videti Rimljanima 9,1-3). Svako ko shvatata je u stvari krst i veruje, doivljava udo agape ljubavi u

svom sopstvenom srcu. On otkriva za sebe koliko je tano daje Hristovo jevanelje [dobra vest] sila Boja na spasenje sva-kome ko u njega veruje (Rimljanima 1,16). Njegova panjabiva skrenuta sa sopstvene linosti, u kojoj nema spasenja, kastvarnom izvoru sile.

Moete li zamisliti da bilo ta moe predstavljati bolju

vest od agape? Posmatrajte je; vidite kakvu nam je ljubav daoOtac (1. Jovanova 3,1). Moe li ita biti lake od posmatranjate ljubavi?


41/120

40

etvrto poglavlje

JEDINI PROTIVOTROV ZA UAS:IUPATI STRAH IZ KORENA

(Agape unitava ono to strah ini uasnim)

ak i ivotinje imaju neku vrstu ugraenog straha. Od

naeg najranijeg svesnog trenutka, taj bezimeni ogromni strahod nepoznatog pritiska svakoga od nas. okom celog ivota,ak i u trenucima kad umiremo, mi neprestano ivimo s njim.Sreni i bezbedni u jednom trenutku, moemo ve u sledeemosetiti uasan strah, i sruie se nae kule bliznakinje nju-jorkog rgovinskog centra.

Strah sa svojim korenom zebnjom i uznemirenoupredstavlja sloj ljudskog postojanja. Kako je suvie dubok dabismo ga razumeli, on nas moe uiniti bolesnim tako to na-griza ivotne snage nae due sve dok bar jedan fiziki organne oslabi i postane podloan bolesti. Mogu protei godine prenego to vidimo i osetimo da je oteen, ali oslabljeni orga-ni najzad propadnu, a lekari bivaju primorani da pokuaju da

poprave tetu koju je prouzrokovao strah.a sveopta injenica o ljudskoj prirodi prepoznaje se

u jednoj od najradosnijih izjava o dobroj vesti, koja se moenai: Hristos nas oslobaa od loe vesti koju donosi strah: Kakopak deca imaju uea u krvi i ploti tako i on uze uee utome, da smru obesnai onoga koji ima vlast nad smru, to

jest avola. I da izbavi one koji su strahujui od smrti celogivota bili u ropstvu (Jevrejima 2,14.15; re obesnaiti u ori-ginalu ima znaenje paralisati).

Sve dok oseamo taj strah od smrti, sve dotle smo uropstvu. Uopte govorei, to vie neko uiva u ivotu i to jezdravijeg uma i tela, to e se vie gnuati smrti.


42/120

41

Jedini protivotrov za uas: Iupati strah iz korena

Smrt nije jednostavno odlazak na spavanje. San je odmorkoji je uvek dobrodoao, dok je smrt neto zastraujue. Onaje svesno, unitavajue raspadanje svega to jednog pojedincaini osobom. o znai da je sve ono to preti da narui naujedinstvenost ili vrednost kao osobe obojeno tom vrhunskompretnjom, strahom od smrti, od ega je Hristos doao da nasoslobodi.

Sve to umanjuje snagu nae linosti predstavlja vid togstraha od smrti koji ljudi oseaju celog ivota. O tom stal-

nom oseaju nesigurnosti koji mui sva ljudska bia u jednomili drugom obliku upravo i govori Poslanica Jevrejima.

Neka vas niko ne zavarava da mislite kako vi nemate tajproblem. Ako ste ljudsko bie, obavezno ete se suoiti s tomalosnom injenicom i prihvatiti je. ak i kraljevi i predsedni-ci to znaju. Kada se jedan predsednik SAD-a naao u situaciji

da izgubi predsedniki poloaj, i to vrlo sramotno, emocio-nalno se sasvim izgubio. ako bi se oseala i svaka razumnaosoba u slinim okolnostima, sem ukoliko nije u potpunostiusvojila dobru vest o kojoj govorimo. Bez obzira da li jeneko tinejder ili je u svojim devedesetim, umanjenje oseajasopstvene vrednosti je razarajue iskustvo, a svaki njegov ste-pen predstavlja pribliavanje konanom umanjenju smrti.

K Poto Hristova rtva savreno pokazuje agape, ona je i

savreni lek za strah. U ljubavi [agape] nema straha, nego sa-vrena ljubav izgoni strah, jer strah ima kaznu; a ko se boji nijedoao do savrenstva u ljubavi [agape] (1. Jovanova 4,18). Da

je to tano vidi se po tome to agape, dok se suprotstavlja tomkonanomstrahu i pobeuje ga, u tom procesu savlauje i svemanje strahove.

ri stvarnosti lee u osnovi ove istine:1.Kad je postao ovek, Hristos je postao na lini pred-

stavnik ili zamenik, u veoj meri no to advokat predstavlja


43/120


44/120

43


agonije svog Uitelja (videti Matej 26,40). to se vie bude-mo poistovetili s Njim u tom asu kad je On pobedio strah,to e potpunije biti nae osloboenje od straha. Svaka osobaistinski raspeta s Hristom (kroz veru) nauie da prezire strah.

Budui da je sotona zaetnik straha i da koristi uas kaojedno od svojih najefikasnijih orua, oigledno je da on elida sakrije od nas otkrivenje Hristovog krsta. Upravo je tamosotona bio zbaen (Otkrivenje 12,10). Jedna od njegovihnajveih lai ogleda se u tome to nam govori da je nemogue

da shvatimo ta se dogodilo kada je Hristos umro za nas, bakao to ne razumemo ni sve komercijalne zakoljice u organi-zaciji nae osiguravajue kompanije. Samo imajte poverenja,to je sve, i usmerite panju na neto drugo to je, po naemmiljenju domet naeg hrianskog iskustva. Samo verujteu Njega, to je sve; i zadovoljite se time da ostanete malo dete

to se tie razumevanja.

A N Sotona eli da ostanemo deca u pogledu znaenja ovog

predmeta. ano je da kao smrtni ljudi mi nikada ne moemopotpuno da shvatimo i cenimo tu rtvu, ali zadovoljiti se da ne na-predujemo u njenom razumevanju isto je to i prezirati je. Nae

razumno poistoveivanje sa Hristom u Njegovoj smrti omogu-uje nam da delimo i Njegovu pobedu nad strahom i smru.

Ne samo to Hristos udi da budemo u tenjoj zajednici sNjim nego je i razoaran kad mi tome ne teimo. Kako biste sevi oseali da ste rizikovali svoj ivot da spasete voljenu osobu,a ona vam potom lakomisleno i povrno zahvaljuje kao da ste

samo pokupili novi koji je ona ispustila? Jedan od razlogato mnogi jo uvek u velikoj meri robuju strahu jeste to toodve malo razumeju i cene ono to je Hristos uinio da binas iskupio.

2.Naa lina vera u Hrista omoguuje da s Njim po-delimo Njegovu pobedu nad strahom. Svi znamo koliko smo


45/120

44


skloni da se poistovetimo sa glumcem u nekom filmu ili dra-mi. Mnogi idu tako daleko da bez stida plau, saoseajui saglumcem ili glumicom. U takvim sluajevima zamene isku-stva sa drugom osobom nema nieg nalik otkupljenju, ali kadvidimo Isusa u Njegovoj agoniji kako se rtvuje za nas, onda

je to otkupljenje. Poistoveivanje s Njim donosi dui isceljenje,zato to se On istinski poistovetio s nama, a to onda proizvodinae poistoveivanje s Njim. Plan Hristove bitke za savlaiva-nje straha i smrti prikazan je u sledeim reima:

Ali Isusa za malo uinjenog manjim od anelavidimo slavom i au ovenana za smrtnu patnju,da bi po milosti Bojoj za sve okusio smrt. Jer jedolikovalo njemu, za koga je sve i kroz koga je sve,poto je mnoge sinove doveo u slavu, da stradanji-

ma uini savrenim zaetnika njihovog spasenja. Jeri onaj koji osveuje i oni koji se osveuju svi su odjednoga; zbog toga se ne stidi da ih naziva svojombraom... Kako pak deca imaju uea u krvi i ploti[tijelu Karadi], tako i on uze uee u tome, dasmru obesnai onoga koji ima vlast nad smru, tojest avola. I da izbavi one koji su strahujui od smrti

celog ivota bili u ropstvu (Jevrejima 2,9-11.14.15).

Kada bismo sami morali da okusimo sopstvenu stvar-nu smrt, njen otrov bi nas zauvek unitio, jer nema nade navaskrsenje posle druge smrti (videti Otkrivenje 2,11; 20,14).akva konana smrt podrazumeva uas apsolutne samoosude

koja e u potpunosti i veno unititi ljudsku linost. Poto suljudska bia smrtna stvorenja, oni ni na koji nain ne mogupodnositi neko dugotrajno unitavanje. Drati se takvog gle-dita znai pasti u kontradikciju. Upravo je ovekova svest oosudi na sudu i izoptavanje od svetlosti i ivota ono stvarnomuenje koje predstavlja druga smrt.


46/120

45


Isus je okusio smrt za svakoga dok je visio na krstuu tami. Iako sam blagosloven, postao je kletva za nas, jer jenapisano: Neka je proklet svako ko visi na drvetu (Galatima3,13). Oseaj da Ga se Otac odrekao predstavljao je ispijanjeveoma gorke ae tuge, nezaslaene ni najmanjom nadom.

Premda se Isus bojao smrti (videti Jevrejima 5,7), nijeispravno rei da je On podlegaotom strahu. On se suoiosastrahom venog odvajanja od Boga, i za svakog osetio pot-puni neizrecivi uas tog sutinskog straha. A ipak ga je u pot-

punosti pobedio.

P H Uz najdublje strahopotovanje, mogli bismo rei da je

Hristos u figurativnom smislu otiao u pakao, i da se zatimvratio. Apostol Petar je na dan Pedesetnice izgleda prepoznao

da je to bila prava priroda Njegove rtve: Ali ga Bog oslobodismrtnih bolova i podie ga, jer nije bilo moguno da ga smrtdri (Dela apostolska 2,24). Prevod Kralja Dejmsa ovakoprenosi Petrov navod Psalma 16,10: i nee ostaviti mojuduu u paklu; niti e dozvoliti da tvoj Sveti istrune (Pakao[jevrejski sheol]ovde znai veni grob.) Kad je Hristos daoduu svoju na smrt (Isaija 53,12), On je osetio da ga se Otac

zauvek odrekao.Niko od nas ne moe ponoviti Hristovu rtvu, jer bi to

bilo nemogue. On je bio beskonani Sin Boji, a mi smo samostvorenja ija bi rtva (kad bismo i mogli da je prinesemo) bilabez ikakvog znaenja. Mi nikada ne moemo biti sopstvenispasitelji. Ali moemo i te kako cenitiNjegovu rtvu nas radi.

o isteruje iz nae due nae uskogrude, egocentrine po-bude. Zadivljeni i puni strahopotovanja pred agape ljubavljukoja je odvela Isusa na krst, mi pokazujemo prezir prema sop-stvenoj sebinoj elji da samo izbegnemo kaznu vene smrti izadobijemo raj zbog njegove nagrade. Iznenada, potpuno novapobuda obuzima nau duu strastvena tenja da veliamo i


47/120

46


proslavljamo Onoga koji nas je otkupio po tako beskrajnoj ceni.o je kao kad bismo kazali: Hvala ti to spasava nau duu!Pri takvoj zahvalnosti, sebine pobude bivaju prevaziene.

Isto tako sigurno kao to posle dana uvek usledi no, tanova motivacija iskorenjuje strah. Kad se vera poistoveti saHristom, ovek se nikada vie ne osea sam i usamljen, jerverom uestvujemo u Hristovoj nemilosrdnoj borbi sa nepri-jateljem u Njegovim stranim asovima na Golgoti. Hristos jesagradio most koji prelazi preko ponora vene smrti; sada mi

jednostavno prelazimo preko tog ponora u Njemu.

N

Biblijsko proroanstvo nam govori da e strah i uas bitisastavni deo konanog testa iga zverinog. Sotonin usavr-

eni metod kuanja bie tako izvrstan da e privui u njegoveredove sve one koji tada budu podloni uasu izazvanom gre-nim robovanjem strahu. I uini da svi, mali i veliki, bogati isiromani, slobodni i robovi, naine sebi ig na svojoj desnojruci ili na svom elu. Da niko ne moe ni kupiti ni prodati semonoga ko ima ig, ime zveri ili broj njenoga imena (Otkrive-nje 13,16.17).

Savremeno drutvo je nasilno lieno povezanosti sa ze-mljom i poljoprivredom, sabijeno u ranjivim megalopolisima,potpuno zavisno kad je re o preivljavanju od ekonomskihintegracija, sastavljeno od ljudi iji je um doveden u eljenostanje vetim prezentacijama mas medija, nenadmanih u po-gledu stvaranja horor filmova i politikog okupljanja. Sve e se

to iskombinovati da bi smrt postala pretnja koja uliva najveido sada znani uas.I moemo biti sigurni da e autor iga zverinog tako-

e izazvati uasni duhovni strah putem sotonskih alsifikata,lanog hrista i lanog svetog duha. Ukljuena u taj konanitest bie i njegova isabrikovana pretnja o Bojoj venoj osudi


48/120

47


za sve one koji se usude da stanu uz istinu. Ako smo jo uvekpodloni strahu, propaemo!

Opasnost od izgladnjivanja i ekonomskog i drutvenogostrakizma1prestraie mnotvo onih koji nikada nisu nauilita je agape,zato to nisu s Hristom kleali u Getsimaniji.

Ali postojae jedan ostatak koji se sa tom uasavaju-om pretnjom suoava ispoljavajui sveto spokojstvo. Onisu pre svega opisani kao oni ije je ime od postanka sveta ...upisano u ivotnoj knjizi Jagnjeta koje je zaklano (8. stih).

Zajednica sa Hristom kao raspetim Jagnjetom predstavlja taj-nu njihove neustraivosti. Oni su takoe prepoznati kao ljudikoji dre Boje zapovesti. Otkrivenje 14,12. Istinsko dranjezapovesti jeste iskustvo ljubavi agape, jer je samo ljubav... is-punjenje zakona (Rimljanima 13,10).

3. Jovan dodaje jo jednu duboku misao o tome kako

ljubav pobeuje strah. Ljubav [agape] je kod nas dola dosavrenstva u tome da mi imamo pouzdanje na sudnji dan;jer kakav je on, takvi smo i mi na ovom svetu (1. Jovanova4,17). Bez takve ljubavi agape,neizbeno je da se ovek zgr-i od uasa kad se suoi s tim konanim sudom. Meutim,ako ima agape, on neustraivo hoda u Bojem prisustvu, po-red svih svetih anela, bez ikakvog stida i straha. Oni koji se

poistoveuju sa Hristom jesu marinci koji su se borili rameuz rame u najeim, najopasnijim bitkama sa neprijateljemnaih dua, koje opasnost nije ni zbunila ni uznemirila. Nae

1 Ostrakizam je bila politika mera u antikoj Atini koja se sastojalaiz progonstva na 10, kasnije na 5 godina, kakvog uglednog graanina zakoga su smatrali da se odvie osilio te da bi zbog toga mogao biti opas-an. Prvobitno je bila uperena protiv ljudi koji su eleli da vrate tiraniju uAtini, ali se ubrzo pretvorila u sredstvo politikog razraunavanja meuneistomiljenicima. Veti politiari su pomou ostrakizma uspevali da seree svojih najopasnijih protivnika. U kontekstu ovog teksta autor je mislio na ekonomsko i drutveno od-bacivanje i progonstvo pojedinaca koji se ne budu sloili sa verskim stavovi-ma veine prim. izdavaa


49/120

48


uee verom sa Hristom u Njegovom pomirenju iskoreni-lo je strah iz nae due, zato to je iskorenjena i egocentrinamotivacija. Dakle, u dui nije ostalo nita to bi na sudu moglodovesti do osude.

A ja sam daleko od toga da se hvalim (diim) iim dru-gim sem krstom Gospoda naega Isusa Hrista, kojim je svetza mene raspet i ja za svet (Galatima 6,14). Dobra vest o tomkrstu predstavljae radost koja nikada nee prestati.


50/120

49

Peto poglavlje

BOG NEPRESTANO POKUAVADA NAS SPASE

(Niko drugi nije toliko uporan)

Ako Bog pokua da nas spase a potom odustane kad vidi

koliko smo teki, to je loa vest. Ako je On stazu prema nebuuinio munom, a stazu koja vodi u propast lakom, to je ta-koe loa vest.

, , BJedan od naina da to saznate bio bi da se zapitate da li

je ova tvrdnja tana ili pogrena: Lako je biti izgubljen, a te-ko biti spasen. Ako odgovorite ano, onda kao da je vaaosnovna ideja o Bogu neugodno slina razmiljanju ovekakoji je, poto je dobio samo jedan talanat, iskopao rupu i zako-pao blago u zemlju. Kad se gospodar konano suoio s njim,sluga je uzvratio: Gospodaru, znao sam da si tvrd ovek, a-nje gde nisi posejao i skuplja gde nisi vejao [arni]; stoga

sam se uplaio [engl. prevod]! (Matej 25,24.25)Mnogi ljudi danas boje se Boga i vide Ga kao prilino

tvrdu osobu koja nam oteava da se spasemo, a ini lakim dabudemo izgubljeni. I ako je to tano, onda Bog sedi nezainte-resovano, dok velika veina zemaljskih stanovnika, neopome-nuta, srlja u stanje vene izgubljenosti. On doputa da se staza

prema paklu pretvori u najiri autoput kojim se bez ikakvognapora kreete ka venoj propasti.tavie, ako je ta uobiajena ideja tana, onda On skriva

put ka nebu tako veto podiui sve mogue prepreke, soton-ski smiljene da obeshrabre to vie ljudi. I Bog stoji po stra-ni, u senci, zadovoljno posmatrajui mase koje tom klizavom


51/120

50


stazom idu u propast, dok samo aica ljudi ima ono to jepotrebno da prokre sebi put kroz taj lavirint i uspeno stignuna nebo. I to je navodno dobra vest?

Prirodno ljudsko srce, sem u sluaju izrazitog uda, u ne-prijateljstvu je sa Bogom (Rimljanima 8,7). Ko god misli danikada nije imao ovaj problem naivan je, jer smo mi svi neka-da iveli u svojim plotskim (telesnim Karadi) poudama,inei plotske elje i smeranja, pa smo kao i ostali po prirodibili podloni Bojem gnevu (Eescima 2,3). Dobar nain da

se otpone sa izbacivanjem tog zakopanog gneva iz najdu-bljih dubina due jeste otkriti istinu: zaista je teko biti izgu-bljen, a lako biti spasen ukoliko ovek razume i veruje koliko jedobra vest stvarno dobra. Bog je linost koja se mnogo vie davoleti nego to smo to skloni da verujemo, a Njegova dobravest mnogo je bolja nego to smo mislili.

Ne bi trebalo dovoditi u pitanje neto to je Isus jasno ka-zao. Ipak, mnotvo koje govori da veruje u Bibliju odustaje odjedne od Njegovih najjasnijih izjava: Doite k meni svi kojiste umorni i optereeni, i ja u vas odmoriti... Jer je moj jaramblag i moje breme je lako (Matej 11,28-30). Ljudska prirodaje izgleda odluna da veruje da je Njegov jaram teak. Mnogismatraju da je biti pravi hrianin avolski teak poduhvat,

herojsko dostignue ijem se ostvarenju moe ponadati samonekolicina.

P I

Pogledajmo takoe izvetaj apostola Pavla o njegovom

linom razgovoru sa Bogom na putu za Damask. Pavle, tadajo poznat kao Savle, pun besa okomio se na Isusove sledbeni-ke, odluan da se bori protiv njihove vere do poslednjeg deliasvoje snage. Imao je novac, zvanini uticaj, javno mnjenje icrkvene sankcije na svojoj strani. Da li je on tu stazu smatraolakom?


52/120

51

Bog neprestano pokuava da nas spase

Spolja gledano, moda. Ali, ekajte. Mogli bismo pretpo-staviti da je on, kao na nekakvom toboganu, jurio pravo u pa-kao. No, taj isti Isus, koji nam govori da je Njegovo breme...lako, rekao je Savlu:put kojim ide zapravo je teak.

Evo kako Pavle opisuje svoje iskustvo:Kad sam pri tom putovao u Damask sa ovlaenjem i

odobrenjem od prvosvetenika, usred bela dana, na putu, okralju [kralj Agripa], videh svetlost s neba, koja mene i mojesaputnike obasja jae od sunanog sijanja... I uh glas kako

mi govori jevrejskim jezikom: Savle, Savle, zato me goni?(Dela apostolska 26,12-15).

B injenica je da je Bog istinski voleo Savla. Jadni ovek

bio je uporan u svom zlom naumu, ali su prepreke bile postav-

ljene na navodnom autoputu za pakao, a ne na stazi premanebu! Grenik Savle susretao se sa svim vrstama unutranjihprepreka koje su njegov put inile tekim. Sveti Duh ga jetoliko voleo da je neprestano delovao na njegovu duu ube-ujui ga u greh. Danju i nou Savle je oseao kao da ga nekodotie bodilom: Savle, ono to ini je pogreno. Zaustavise! Okreni se nazad! Pred tobom je opasnost!

Ni na koji nain Sveti Duh nije hteo da dopusti Savlu daneometano, glatkom stazom juri u propast. Kako bi mogaoda nastavi sa svojom bezumnom kampanjom protiv Hrista,Savle je morao da potiskuje i obezvreuje sva ta ubeivanja ipodsticaje Svetoga Duha. Gospod je toliko voleo Savla da muje oteavao pokuaje da uniti samog sebe.

Kad je Savle postao apostol Pavle, nikada nije zaboraviotu pouku. On je otkrio dobru vest. A Gospod nas voli ne ma-nje nego to je voleo tog svojevoljnog oveka iz starih vremena.

Hristos je istinita svetlost, koja osvetljava svakog ovekakoji dolaae na svet (Jovan 1,9). Sveti Duh ne ograniava todobro delo na samu aicu avorizovanih ljudi, nego dokaza-


53/120

52


e svetu da ima greha (Jovan 16,8). Bog eli da svi ljudi buduspaseni (1. imotiju 2,3.4). Nemojte nastavljati da osujeujete

Njegovu nameru!N

Kao primer Pavlove nezadrive dobre vesti, razmotrimojedan od njegovih odlomaka koji se obino pogreno razume,kao da govori suprotno od onoga to je apostol nameravao:Jer plot [telo] ivi protiv Duha, a Duh protiv ploti; ovo se jed-

no drugom protivi, da ne inite to biste eleli (Galatima 5,17).Postoje dva naina da se ovo shvati: (1) Zlo na koje nas

podstie telo tako je snano da je ak i Sveti Duh nemoan danam pomogne, i mi jednostavno nismo u stanju da inimo (do-bre) stvari koje bismo hteli. Ili (2), dobro na koje Sveti Duh pod-stie vernika postaje tako mona motivacija da telo gubi svoju

tiransku kontrolu nad njim, i Sveti Duh spreava vernika u Hri-stu da ini zle stvari koje bi inae bio programiran da uini.Tumaenje broj jedan je loa vest. Ideja bi bila ova: sve

dok imate telo u kome ivite, osueni ste na neprekidni po-raz. Otuda se mnogi oseaju prisiljeni da veruju. Njihovo isku-stvo kao da stalno pojaava tu misao; jer, oni smatraju telosvemonim. Nedozvoljena ljubav, senzualnost, zavisnost od

cigareta, alkoholizam, droge ili materijalizam guraju od sebeDuha; a iskuenje ini da Mu se takvi ljudi uzastopno suprot-stavljaju. Svakako, Gospodnje srce je puno ljubavi za njih. Onzna koliko su samo puta nakvasili suzama svoj jastuk, razmi-ljajui o sopstvenim promaajima u toku dana.

Tumaenje broj dva pojavljuje se kao najbolja dobra

vest koju bi ovek mogao da zamisli. Sveti Duh je trenutnona poslu; On radi protiv tela. Dok smo mi moda mislili daprepreke predstavljaju smetnju na naoj stazi ka nebu, otea-vajui je to je mogue vie, stvarnost je drugaija: On podieprepreke na naem putu u propast. On je jai od tela. Svakogtrenutka svakoga dana, On ini vidljivim svoj uticaj protiv


54/120

53

Bog neprestano pokuava da nas spase

tela, protiv poriva nae grene prirode, i uz na pristanakus-peva da ih u potpunosti sve porazi. On toliko vremena provo-di sa svakom osobom u toj stalnoj borbi protiv zla, kao da je taosoba jedina na ovoj Zemlji.

K Ako joj se dopusti da govori u kontekstu, Biblija bez okle-

vanja izgovara dobru vest, budui da je samo ona u harmonijisa Isusovim reima o tome da je Njegov jaram blag. Upravo

stoga to zna da moni Duh Sveti podie teki teret, On nasuverava: Moje breme je lako.

Ali nemojte sebe obmanjivati mislei da vas, poto seobratite, vaa grena priroda nikada vie nee ponovo pod-sticati da inite ono to je zlo. Mi ne dobijamo sveto telo svedok smo na ovom grenom svetu. Istinski obraena osoba jo

uvek je podlona iskuenju, moda ak i vie nego ranije. SamIsus je u svaemu iskuan, kao i mi (Jevrejima 4,15 Kara-di). Da li je iko bolji od Njega?

ovek koji sledi Hrista ima isto greno telo koje je uvekimao, ali nije vie rob da udovoljava eljama tela [engl. pre-vod] (Galatima 5,16). Njega sada Duh vodi (18. stih) ka no-voj slobodi (1. stih).

Imamo na svojoj strani Nekoga ko je vie nego Spasiteljsamo po imenu: Jer, to zakonu bee nemogue, jer mu jetelo oduzimalo snagu , Bog je osudio greh u telu, poslavi,zbog greha, Sina svoga u telu jednakom telu greha, da bi sepravda zakona ispunila u nama, koji hodimo ne po telu negopo duhu. (Rimljanima 8,3.4 Bakoti)

N : K

Izgubio sam silne godine muei se zbog pogrenog ve-rovanja! Neprijatelj je napravio plan da uini nejasnim isto,istinito jevanelje, iskrivio ga i pretvorio u lou vest.


55/120

54


Documents

DOBRA VEST JE BOLJA NEGO STO MISLITE - Robert Dz. Vilend