Med Pregl 2011; LXIV (11-12): 583-587. Novi Sad: novembar-decembar. 583
Uvod
Gram-negativne bakterije su esti uzronici bol-nikih infekcija. Meu njima, poslednje dve decenije bakterijske vrste iz roda Acinetobacter privlae po-sebnu panju. Prvi put ovaj rod je opisao krajem 19. veka Moraks (Morax). Tokom 20. veka doiveo je brojne taksonomske izmene, a naziv Acinetobacter dobio je pedesetih godina prolog veka. Unutar ovog roda nalazi se vie od 20 razliitih vrsta, a najznaaj-niji meu njima je Acinetobacter calcoaceticusbau-mannii kompleks uzronik veine humanih infekcija [13].
Acinetobakter moe biti deo normalne flore koe i sluznica ili razliitih sekreta zdravih ljudi; koloni-zuje usnu duplju, respiratorni i gastrointestinalni trakt. Kao oportunistika bakterija moe biti znaa-jan uzronik razliitih tekih bolnikih infekcija. Najee to su bakterijemije; nozokomijalne pneu-monije koje se javljaju kod pacijenata koji zahtevaju mehaniku ventilaciju; infekcije urinarnog trakta, koe i mekih tkiva, kao i meningitisi i endokarditisi [4,5]. Ovim infekcijama su podloniji imunokom-promitovani pacijenti, pacijenti sa tekom osnovnom boleu, kao i oni kod kojih su raene invazivne di-jagnostike procedure. Faktori rizika za kolonizaciju i infekciju su i skoranje operacije, centralni venski kateteri, traheostome, parenteralna ishrana i nekon-trolisana upotreba antibiotika irokog spektra (cefa-losporina III generacije, fluorokinolona, karbapene-ma) [1,2].
Acinetobacter baumannii je postao vaan uzro-nik bolnikih infekcija prvenstveno zbog velike spo-sobnosti preivljavanja i irenja u bolnikoj sredini i
brzog razvoja rezistencije na brojne antibiotike. Ovo moda najbolje opisuje naziv koji se poslednjih go-dina spominje kao sinonim za ovaj mikroorganizam, a to je Gram-negativni Staphylococcus aureus rezi-stentan na meticilin (MRSA) [6].
Uestalost bolnikih infekcija koje je uzrokovao Acinetobacter baumannii na hirukim odeljenjima i u jedinicama intenzivne nege je u porastu [5]. U evropskim zemljama ona iznosi od 2% do 10% svih infekcija uzrokovanih Gram-negativnim mikroorga-nizmima, dok je u Americi oko 2,5% [7].
Acinetobakter je rezistentan na veliki broj anti-mikrobnih lekova koji pripadaju razliitim grupama. Njegovi multirezistentni izolati sve su uestaliji i-rom sveta i infekcije koje oni izazivaju predstavljaju ozbiljan terapijski problem [5].
Karbapenemi (imipenem, meropenem) su -laktamski antibiotici s najirim spektrom delovanja. Kada su se pojavili osamdesetih godina prolog veka dugo su bili lekovi prvog reda za leenje infekcija iza-zvanih Gram-negativnim nefermentativnim uzronici-ma, tj. predstavljali su novu mogunost za leenje te-kih infekcija. Brojni su mehanizmi koji dovode do rezi-stencije na karbapeneme: produkcija karbapenemaza i oksacilinaza koje hidrolizuju karbapeneme, smanjena propustljivost spoljanje membrane usled gubitka ili promene porina i penicilin-vezujuih proteina (PVP) to dovodi do smanjenog ulaska leka u bakterijsku eli-ju. Takoe, vaan je i mehanizam efluks pumpe, tj. po-jaano izbacivanje karbapenema iz elije. Kod acineto-baktera esto se javljaju kombinacije vie mehanizama [8]. Meutim, smatra se da su karbapenemaze i oksaci-linaze znaajnije u ekspresiji rezistencije na karbapene-me u odnosu na sve ostale navedene mehanizme [9,10].
Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad Struni lanakCentar za mikrobiologiju Professional article UDK 615.281.015.8:579.61 DOI: 10.2298/MPNS1112583M
REZISTENCIJA NA KARBAPENEME KOD SOJEVA ACINETOBACTER SPP IZOLOVANIH IZ BRISEVA RANA TOKOM 2009. I 2010. GODINE
CARBAPENEMS RESISTANCE OF ACINETOBACTER SPP STRAINS ISOLATED FROM WOUND SWABS DURING 2009-2010
Deana MEDI, Mira MIHAJLOVI UKROPINA, Vera GUSMAN, Zora JELESI i Biljana MILOSAVLJEVI
Saetak Acinetobacter spp je postao vaan uzronik bolnikih infekcija zbog velike sposobnosti preivljavanja i irenja u bolnikoj sredini kao i brzog razvoja rezistencije na brojne antibiotike. Cilj istraivanja bio je da se ispita osetljivost na karbapeneme i ostale najee koriene antibiotike kod sojeva Acinetobacter spp izolovanih iz briseva rana pacijenata leenih u Klinikom centru Vojvo-dine u Novom Sadu i da se utvrdi na kojim institutima i klinikama je njegova uestalost najvea. Ispitivanje osetljivosti 271 primoizo-lata Acinetobacter spp na antimikrobne lekove vreno je standardnom disk difuzionom tehnikom prema preporukama Clinical and Laboratory Standards Institute. Zastupljenost sojeva rezistentnih na karbapeneme je bila veoma visoka i iznosila je 67,4% za imipe-nem i 64,4% za meropenem. Rezistencija na cefalosporine tree i etvrte generacije kao i ciprofloksacin iznosila je 100%. Kljune rei: Karbapenemi; Bakterijska rezistencija na lekove; Multipla rezistencija na lekove; Acinetobakterije; Bolnike infekcije; Infekcije rane + mikrobiologija; Infekcije rane + komplikacije; Infekcije hirurke rane
Adresa autora: Asist. mr sc. med. Deana Medi, Institut za javno zdravlje Vojvodine,21000 Novi Sad, Futoka 121, E-mail: [email protected]
Medi D, i sar. Rezistencija acinobaktera iz briseva rane584
Iako su karbapenemi bili dugo aktivni protiv ovog uzronika bolnikih infekcija, sve vie se izvetava o njegovoj rezistenciji i na ovu grupu antibiotika [5].
Cilj ovog rada bio je da se utvrdi prisustvo i ue-stalost rezistencije na karbapeneme i ostale najee koriene antimikrobne lekove kod sojeva Acineto-bacter spp izolovanih iz briseva rana i na kojim in-stitutima i klinikama Klinikog centra Vojvodine (KCV) je njegova uestalost najvea.
Materijal i metode
Ispitivanjem su obuhvaeni sojevi Acinetobacter spp izolovani iz briseva rana bolniki leenih pacije-nata na institutima i klinikama KCV u Novom Sadu u periodu od 1.1.2009. do 31.12.2010. godine. Svi sojevi su izolovani i identifikovani u Centru za mikrobiolo-giju Instituta za javno zdravlje Vojvodine u Novom Sadu. Ukupno je izolovano 538 sojeva (271 primoizo-lat) i ispitana je osetljivosti diskdifuzionom tehni-kom po KirbyBaueru, na MullerHinton agaru na sledee antibiotike: ceftriakson (CRO), ceftazidim (CAZ), piperacilin + tazobaktam (TZP), ampicilin+sulbaktam (SAM), gentamicin (GM), ami-kacin (AN), kotrimoksazol (sulfametoksazol-trimeto-prim) (SXT), ciprofloksacin (CIP), imipenem (IMP), meropenem (MEM) primenom diskova proizvoaa BioRad, SAD. Izvoenje postupka diskdifuzione metode i oitavanje rezultata vreno je prema prepo-ruci i uputstvima koja je dao Clinical and Laboratory Standards Institute (CLSI 2010) [1114]. Sojevi sa in-termedijernim stepenom osetljivosti svrstavani su u rezistentne (R). Multirezistentnim su smatrani oni so-jevi koji su ispoljili rezistenciju na tri i vie grupa an-timikrobnih lekova. Odreena je i osetljivost na nave-dene antibiotike. Za odreivanje statistiki znaajne razlike izmeu pojedinih podataka korien je Pirso-nov 2 test. Za kontrolu kvaliteta testova osetljivosti korieni su sojevi iz American Type Culture Collec-tion (ATCC) Esherichia coli 25922.
Rezultati
Istraivanjem je obuhvaen 271 primoizolat Aci-netobacter spp.
U Tabeli 1 izneti su rezultati ispitivanja osetlji-vosti na antimikrobne lekove 136 izolata acinetobak-tera dobijenih iz briseva rana tokom 2009. godine.
Izolati acetinobaktera ukazuju da se radi o multi-rezistentnoj bakteriji. Na dejstvo imipenema i mero-penema razvila se rezistencija od 61,8%. Na cefalos-porine III generacije i CIP rezistencija je ak 100%, odnosno 97,8%, a na cefalosporine IV generacije (ce-fepim) je 96,3%. Neto nii procenat rezistencije za-beleen je na SXT (94,9 %) i na aminoglikozide GM (90,4%) i AM (91,9%). Na kombinaciju TZP ova bak-terija ispoljava rezistenciju od 84,4%.
U Tabeli 2 prikazana je osetljivost na antimi-krobne lekove 135 izolata acinetobaktera izolovanih iz briseva rana tokom 2010. godine.
Testirani sojevi acinetobaktera tokom 2010. godine takoe su multirezistentni. U odnosu na prethodu godi-nu ispoljili su jo veu rezistenciju na neke antimikrob-ne lekove. Rezistencija na IMP i MEM je neznatno vea
SkraeniceMRSA Staphylococcus aureus rezistentan na meticilinPVP penicilin-vezujui proteinKCV Kliniki centar VojvodineCRO ceftriaksonCAZ ceftazidimTZP piperacilin + tazobaktamSAM ampicilin+sulbaktamGM gentamicinAN amikacinSXT kotrimoksazol (sulfametoksazol-trimetoprim)CIP ciprofloksacinIMP imipenemMEM meropenemCLSI Clinical and Laboratory Standards InstitutePDR pandrag rezistentni
Tabela 1. Osetljivost na antimikrobne lekove izolata Acinetobac-ter spp izolovanih iz briseva rana tokom 2009. godineTable 1. Susceptibility of Acinetobacter spp strains isolated from wound swabs during 2009 to antibiotics
AntibiotikAntibiotic
Broj izolataNumber of isolates % S %R
Ceftriakson/Ceftriaxone 136 0 100Ceftazidim/Ceftazidime 136 0 100Cefepim/Cefepime 135 3,7 96,3Piperacilin + Tazobaktam Piperacillin+Tazobactam 135 15,6 84,4
Gentamicin/Gentamicin 136 9,6 90,4Amikacin/Amikacin 136 8,1 91,9Kotrimoksazol/Cotrimoxazole 136 5,1 94,9Ciproflokcasin/Ciprofloxacin 136 2,2 97,8Imipenem/Imipenem 136 38,2 61,8Meropenem/Meropenem 136 38,2 61,8S senzitivan/S sensitive; R rezistentan/R resistant
Tabela 2. Osetljivost na antimikrobne lekove sojeva Acinetobac-ter spp izolovanih iz briseva rana tokom 2010. godineTable 2. Susceptibility of Acinetobacter spp strains isolated from wound swabs during 2010 to antibiotics
AntibiotikAntibiotic
Broj izolataNumber of isolates % S %R
Ceftriakson/Ceftriaxone 135 0 100Ceftazidim/Ceftazidime 135 0 100Cefepim/Cefepime 134 0 100Piperacilin + Tazobaktam Piperacillin+Tazobactam 135 4,4 95,6
Ampicilin + SulbaktamAmpicillin+Sulbactam 105 28,6 71,4
Gentamicin/Gentamicin 135 11,1 88,9Amikacin/Amikacin 135 5,2 94,8Kotrimoksazol/Cotrimoxazole 135 12,6 87,4Ciprofloksacin/Ciprofloxacin 135 0 100Imipenem/Imipenem 135 32,6 67,4Meropenem/Meropenem 135 35,6 64,4S senzitivan/S sen
