4

Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 2: 4-12

ORGINALNI NAUČNI RAD

Orginalni naučni rad

Borislav Cicović, Slavko Ždrale

Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta , Univerzitet u Istočnom. Sarajevu

UDK: 796.853.23:572.087

DOI: 10.7251/SHT1302004C

RELACIJE MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA SA REZULTATIMA

FLEKSIBILNOSTI KOD DŽUDISTA

Sažetak

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 94 ispitanika, učenika srednjih škola, uzrasta 15 i 16

godina ± 6 mjeseci, obuhvaćeni trenažnim procesom sa tri časa nedjeljno u džudo klubovima

Istočnog Sarajeva. Osnovni cilj istraživanja je bio utvrđivanje statistički značajnih kanoničkih

relacija između morfoloških karakteristika (kao prediktorski sistem) na pojedinačne

kriterijske varijable dimenzije fleksibilnosti džudista, radi postojanja mogućnosti formiranja

što racionalnijih procedura za optimalno planiranje, programiranje i kontrolu treninga, kako

bi se provjerila usklađenost njihovog razvoja i po mogućnosti odredile valjanije i svrsishodne

projekcije njihovog daljeg željenog razvoja. Kao prediktorski sistem primjenjeno je deset

antropometrijskih mjera morfoloških dimenzija:1.longitudionalna dimenzionalnost skeleta:

visina tijela (AVIST), dužina noge (ADNOG) i dužina ruke (ADUŽR); 2.cirkularna

dimenzionalnost i masa tijela: srednji obim grudnog koša (AOGRK), obim nadlaktice

(AONDL), obim potkoljenice (AOPTK) i masa tijela (ATEŽT); 3.potkožno masno tkivo: kožni

nabor trbuha (ANTRB), kožni nabor nadlaktice (ANNDL); kožni nabor potkoljenice

(ANPTK). Za procjenu fleksibilnosti, kao kriterijumski sistem, korišćene su varijable: duboki

pretklon na klupi (MDPK), špagat (MŠPA) i iskret palicom (MISK). Rezultati istraživanja

obrađeni su na osnovu statističkog programa „Statistica“ 8.0 for Windows za izračunavanje

osnovnih statističkih parametara i kanoničke korelacione analize morfoloških karakteristika i

fleksibilnosti. Dobijeni rezultati istraživanja su na osnovu veličine koeficijenta kanoničke

korelacije (Can. R) i procenta zajedničke varijanse (Can. R2), pokazali, da se rezultati

testova fleksibilnosti ispitanika u velikoj mjeri statistički značajno manifestvuju (P=. 030) u

zavisnosti od njihovih morfoloških karakteristika.

Ključne riječi: Morfološke dimenzije, fleksibilnost, kanonička korelaciona analiza, džudisti.

1. UVOD

Džudo kao sportska aktivnost ima pozitivan uticaj na antropološke karakteristike ličnosti,

jedna je od vodećih motoričkih aktivnosti i gotovo nema dimenzije na koju ne bi imao

5

pozitivan uticaj. Potvrdu vrijednosti džudoa kao sredstva za pozitivnu transformaciju

sposobnosti i osobine djece, mladih i studenata dala su istraživanja (Ćirković, 1996; Obadov,

2005; Cicović, 2008; Kuleš, 2008; Bratić i sar., 2008 i drugih). Ovi autori ukazuju da se

programiranim treningom džudoa ispoljavaju veće pozitivne promjene antropološkog statusa

djece, mladih i studenata, nego programiranim tradicionalnim oblicima vježbanja u nastavi

fizičkog vaspitanja.

Procesom učenja i vježbanja džudoa, koji je posebno zahtevan i naporan sport, ne djeluje se

samo na motoriku i kognitivne sposobnosti, već i na formiranje specifične strukture

sposobnosti i osobina ličnosti. Na treninzima džudoa stiče se samopouzdanje, otpornost na

bol i stres, stvaraju se radne i higijenske navike, razvija samokritičnost i samodisciplina i

druge pozitivne osobine. Negativne osobine umanjuju se ili potpuno odstranjuju, uz

odgovarajuću pomoć trenera, posebnim praktičnim i verbalnim metodama treninga.

Fleksibilnost (gipkost, savitljivost) je sposobnost izvođenja pokreta sa velikom amplitudom

koja je dominantna, određena elastičnošću ligamenata, tetiva i mišića i građom zglobova

(Pržulj, 2006). Slobodan pokret zglobova, koji je mjera fleksibilnosti zglobnih sistema,

posebna je karakteristika džudista.

Džudisti se odlikuju velikom fleksibilnošću ramenog pojasa, vratnog i lumbalnog djela

kičme, stopala i šake, što im olakšava izvođenje bacanja pretklonom, zaklonom, rotacijom

trupa, pokretljivost u parteru i druge motoričke radnje. Nedovoljan nivo dimenzije

fleksibilnosti najprije utiče slabijom koordinacijom, tehnikom i sporijim učenjem motoričkih

kretanja, slabijom mogućnošću razvoja snage i brzine pokreta džudista.

Fleksibilniji džudisti postižu veću brzinu izvođenja tehnike džudoa i veću početnu brzinu,

bolje prilagođavanje protivniku za vrijeme bacanja i time veću efikasnost u borbi.

Fleksibilnost u tom slučaju treba da bude nešto veća od zahtjevane maksimalne amplitude.

Na povećanje fleksibilnosti nekog zgloba može se znatno uticati zbog niskog koeficijenta

urođenosti (80%), međutim, i pored toga, nepovoljna građa zglobnog tijela može ponekad

pojedincu ograničiti njegov razvoj.

Malo je bilo istraživanja relacija morfoloških karakteristika sa rezultatima

fleksibilnosti na populaciji učenika srednjih škola, obuhvaćenih trenažnim procesom u džudo

klubovima.

Imajući u vidu da su morfološki i motorički prostor međusobno povezani i da znatno utiču na

rezultatsku efikasnost trenažnih sadržaja može se sa pravom pretpostaviti da morfološke

karakteristike imaju znatnog udjela i na rezultate fleksibilnosti džudista.

Problem istraživanja je ispitivanje statistički značajnih relacija između latentnih dimenzija

odgovarajućih morfoloških karakteristika i dimenzije fleksibilnosti, koja je relevantna u

pojedinim aktivnostima borbe u džudou, da bi se, sa jedne strane, kod džudista ovog uzrasta

6

mogla provjeriti i zadržati željena antropološka harmoničnost, a sa druge strane, da se

realizuje željena trenažna tehnologija i usavršavanja dimenzije fleksibilnosti.

Osnovni cilj istraživanja je utvrđivanje statistički značajnih kanoničkih relacija između

morfoloških karakteristika (kao prediktorski sistem) na pojedinačne kriterijske varijable

dimenzije fleksibilnosti džudista, uključenih u džudo klubovima, radi postojanja mogućnosti

formiranja što racionalnijih procedura za optimalno planiranje, programiranje i kontrolu

treninga, kako bi se provjerila usklađenost njihovog razvoja i po mogućnosti odredile

valjanije i svrsishodne projekcije njihovog daljeg željenog razvoja.

Utvrđivanje relacija morfoloških karakteristika sa rezultatima motoričke fleksibilnosti

predstavlja aktualan praktičan i teorijski problem, koji je od velikog značaja, pre svega zbog

mogućnosti formiranja racionalnih procedura za optimalnu orijentaciju i selekciju mladih

sportista, planiranje, kontrolu i programiranje treninga, kao i efikasno praćenje razvoja

relevantnih antropoloških karakteristika u toku trenažnog procesa.

2. METOD ISTRAŽIVANJA

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 94 ispitanika, učenika srednjih škola, uzrasta 15 i 16

godina ± 6 mjeseci, obuhvaćeni trenažnim procesom sa tri časa nedeljno u džudo klubovima

Istočnog Sarajeva.

Za utvrđivanje relacija između morfoloških karakteristika i fleksibilnosti džudista primjenjeno

je deset antropometrijskih mjera morfoloških dimenzija:1.longitudionalna dimenzionalnost

skeleta: visina tijela (AVIST), dužina noge (ADNOG) i dužina ruke (ADUŽR); 2.cirkularna

dimenzionalnost i masa tijela: srednji obim grudnog koša (AOGRK), obim nadlaktice

(AONDL), obim potkoljenice (AOPTK) i masa tijela (ATEŽT); 3.potkožno masno tkivo:

kožni nabor trbuha (ANTRB), kožni nabor nadlaktice (ANNDL); kožni nabor potkoljenice

(ANPTK). Predloženi model uzorka antropometrijskih mjera za procjenu morfoloških

karakteristika korišćen je na osnovu preporuka Internacionalog Biološkog programa (Lohman,

Roche i Martorell, 1988).

Kod procjene fleksibilnosti korišćeni su varijable: duboki pretklon na klupi (MDPK), špagat

(MŠPA) i iskret palicom (MISK). Predloženi model testova fleksibilnosti korišćen je iz

istraživanja Kurelića i saradnika (1975).

Rezultati istraživanja obrađeni su na osnovu statističkog programa „Statistica“ 8.0 for

Windows za izračunavanje osnovnih statističkih parametara i kanoničke korelacione analize

morfoloških karakteristika i fleksibilnosti.

7

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA

Tabela 1. Osnovni statistički parametri za procjenu morfoloških dimenzija

Mere N Mean Min. Max. Std.

Dev Skewn. Kurtos.

AVIST 94 176.34 165.00 189.00 4.15 0.424 1.616

ADNOG 94 97.63 92.00 103.00 5.57 0.562 1.853

ADUŽR 94 78.56 72.00 84.00 2.94 0.043 0.264

AOGRK 94 86.74 78.00 97.0 4.13 0.554 0.773

AONDL 94 25.68 21.00 29.00 7.04 0.124 1.084

AOPTK 94 34.23 31.00 38.00 8.02 0.050 1.752

ATEŽT 94 66.82 58.00 83.00 5.11 0.052 0.726

ANTRB 94 10.35 7.00 16.00 1.42 -0.143 -0.610

ANNDL 94 8.76 5.00 13.00 5.77 -0.793 -1.127

ANPTK 94 9.82 6.00 14.00 8.95 -0.325 -1.413 Legenda: aritmetička sredina (Mean), minimum (Min.), maksimum (Max.), standardna devijacija (Std. Dev.),

skjunis (Skewn.), kurtozis (Kurtos.)

Utvrđeni rezultati u tabeli 1 kod ispitanika u prostoru morfoloških dimenzija pokazuju da

nema značajnih odstupanja rezultata antropometrijskih mjera od normalne distribucije s

obzirom da vrijednosti skjunisa ni kod jedne mjere ne prelaze 1.00, kao i vrijednosti

kurtozisa koji se kreću ispod normalne vrijednosti distribucije 2.75, što čini distribuciju

platikurtičnom ili rasplinutom.

Tabela 2. Osnovni statistički parametri za procjenu dimenzije fleksibilnosti

Varijable N Mean Min. Max. Std.

Dev. Skewn. Kurtos.

MDPK 94 48.62 37.00 54.00 4.62 -0.583 1.467

MŠPA 94 165.24 132.00 187.00 4.01 0.351 1.572

MISK 94 78.56 62.00 92.00 3.49 -0.432 -2.038

Legenda: aritmetička sredina (Mean), minimum (Min.), maksimum (Max.), standardna devijacija (Std. Dev.),

skjunis (Skewn.), kurtozis (Kurtos.)

Dobijeni rezultati u tabeli 2 kod ispitanika u prostoru varijabli fleksibilnosti pokazuju da

nema značajnih odstupanja rezultata od normalne distribucije s obzirom da vrijednosti

skjunisa ni kod jedne antropometrijske mjere ne prelaze 1.00, kao i vrijednosti kurtozisa koji

se kreću ispod normalne vrijednosti distribucije 2.75, što čini distribuciju platikurtičnom ili

rasplinutom.

Tabela 3. Kanonička korelaciona analiza prediktora i kriterijuma

1 Can.R Can.R2 Chi-sqr. df P- Level

0 .62 .46 57.23 42 .030*

Legenda: koeficijent kanoničke korelacije (Can.R), koeficijent determinacije (Can.R2), Hi-kvadrat test (Chi-

sqr.), stepen slobode (df.), značajnost (P- Level)

8

Rezultati kanoničke korelacione analize pokazuju (tabela 3) da su u relacijama između

sistema prediktora, koje čine antropometrijske mjere za procjenu morfoloških dimenzija i

kriterijuma, koje čine varijable za procjenu fleksibilnosti, dobijen je jedan statistički značajan

par kanoničkih faktora.

Kanonički faktor značajno objašnjava nivo povezanosti seta prediktorskih mjera morfoloških

dimenzija sa kriterijumom (Can.R=.62), kao i njihova zajednička varijansa (Can. R2=.46),

čime je uticaj morfoloških karakteristika na uspješnost rezultata fleksibilnosti objašnjen

koeficijentom determinacije sa 46%. Značajnost koeficijenta determinacije testirana je

Bartlettovim X2 testom koji ima visoku vrijednost (Chi-sqr. 57.23), te je time vjerovatnoća

greške za odbacivanje hipoteze o tome da li je funkcija značajna ili ne, utvrđena između

prediktora i kriterijuma (P=.030) na nivou 97%.

S obzirom na veličinu koeficijenta kanoničke korelacije (Can. R) i procenta zajedničke

varijanse (Can. R2), može se izvesti zaključak da će testovi fleksibilnosti ispitanika u velikoj

mjeri manifestvovati u zavisnosti od njihovih morfoloških dimenzija.

Tabela 4. Kanonički faktori antropometrijskih mjera morfoloških dimenzija

Antropometrijske mjere Root 1

AVIST 0.38

ADNOG 0.45*

ADUŽR 0.48*

AOGRK 0.37

AONDL 0.32

AOPTK 0.28

ATEŽT -0.34

ANTRB -0.51*

ANNDL -0.28

ANPTK -0.35

Uvidom u strukturu kanoničkih faktora (tabela 4), uočava se da primarni faktori mjera

morfoloških dimenzija ne učestvuju podjednako u formiranju strukture kanoničkog faktora.

Može se konstatovati da veći broj faktora utiče na efikasno izvođenje varijabli fleksibilnosti,

stim što je njihov uticaj različit. Najveći uticaj na kanonički faktor imaju kožni nabor trbuha

(ANTRB -0.51), dužina ruke (ADUŽR 0.48) i dužina noge (ADNOG 0.45).

Tabela 5. Kanonički faktori varijabli fleksibilnosti

Varijable Root 1

MDPK 0.56*

MŠPA 0.45*

MISK -0.28

Kanonički faktori fleksibilnosti (tabela 5) ukazuju na postojanje jednodimenzionalne strukture

prostora. Faktor uspješnosti fleksibilnosti statistički značajno je definisan testom duboki

pretklon na klupici (MDPK 0.56) i špagatom (MŠPA 0.45), a znatno manje varijablom iskret

palicom (MISK -0.28).

9

Tabela 6. Kroskorelaciona analiza morfoloških dimenzija i fleksibilnosti

Antropometrijske mjere MDPK MŠPA MISK

AVIST 0.23 0.18 0.14

ADNOG 0.47 0.39 0.45*

ADUŽR 0.36 0.38 0.42*

AOGRK 0.22 0.28 0.19

AONDL 0.15 0.18 0.26

AOPTK 0.28 0.26 0.25

ATEŽT 0.15 0.15 0.16

ANTRB -0.37 -0.38 -0.35*

ANNDL -0.25 -0.27 -0.25

ANPTK -0.21 -0.19 -0.23

Iz matrice kroskorelacija mjera morfoloških dimenzija i varijabli uspješnosti u

fleksibilnosti (tabela 6), kod ispitanika, može se uočiti različiti nivo koeficijenata korelacije.

Antropometrijske mjere dužina noge (ADNOG ), dužina ruke (ADUŽR) i nabor trbuha

(ANTRB) u korelaciji sa testovima fleksibilnosti ukazuju na najveću povezanost.

4. DISKUSIJA DOBIJENIH REZULTATA

Džudo spada u grupu polistrukturalnih acikličnih sportova u kojima dominiraju aciklična

nepredvidljiva kretanja, gde rezultat najčešće predstavlja binarnu varijablu (pobjeda - poraz),

a kretanje se izvodi i ograničava u direktnoj borbi sa protivnikom.

Savremeni džudo zahtjeva da se borba odvija u veoma brzom tempu i obiluje velikim brojem

tehničko-taktičkih aktivnosti, a od specifičnih motoričkih sposobnosti dominantnu ulogu ima

brzina, koordinacija, eksplozivna i repetitivna snaga i brzinsko-snažna izdržljivost.

Iako fleksibilnost nema vodeći značaj u džudo borbi, njeno usavršavanje je potrebno. Zato

nema ni jednog treninga bez relativno velikog obima ovih vježbi, opšteg ili specifičnog

karaktera u uvodnom ili završnom djelu treninga. Bez njenog učešća teško je govoriti o

racionalnom izvođenju tehnike džudoa. Racionalno i ekonomično izvođenje tehnika, kao npr.

ura nage, o uchi gari, sode tsuri komigoshi, kata guruma i sl., u velikoj mjeri zavisi od

fleksibilnosti (Obadov, 2005; Kuleš, 2008; Bratić, 2008).

Iz rezultata prikazanih u tabeli 3 jasno se može vidjeti da relacije između sistema

antropometrijskih mjera za procjenu morfoloških dimenzija, kao prediktorski sistem, i

10

varijabli za procjenu fleksibilnosti, kao kriterijumski sistem kod džudista, iznosi .62 i da je on

statistički značajan na nivou .030.

Isto tako, iz rezultata koji su prikazani u tabeli 4 kanonički faktori antropometrijskih mjera

morfoloških dimenzija, uočava se statistički značajne korelacije dužine nogu (ADNOG),

(ADUŽR) i nabora trbuha (-ANTRB) označene zvjezdicom (*) sa kanoničkim faktorom.

U matrici strukture kanoničkih faktora testova fleksibilnosti (tabela 5) uočavaju se statistički

značajne korelacije varijabli duboki pretklon na klupici (MDPK) i špagat (MŠPA), takođe

označene zvjezdicom (*) sa kanoničkim faktorom, osim varijable iskret sa palicom (MISK).

Iz matrice kroskorelacija mjera morfoloških dimenzija i varijabli uspješnosti u

fleksibilnosti (tabela 6), kod ispitanika, uočeno je da antropometrijske mjere dužina noge

(ADNOG), dužina ruke (ADUŽR) i nabor trbuha (ANTRB) u korelaciji sa testovima

fleksibilnosti ukazuju na najveću povezanost.

Novija naučna istraživanja ukazuju da je u višegodišnjem procesu treninga na fleksibilnost

potrebno uticati vrlo rano, jer je tada, prema senzibilnim fazama (Pržulj, 2012) uticaj na nju

jednostavniji i bolji. U uzrastu od 11. do 14. godine najviše se može uticati na njen razvoj

vježbama iz sportske gimnastike, sportskih igara i plivanja. Kvalitetan razvoj fleksibilnosti u

ovom uzrastu omogućiće da se u kasnijim fazama rasta i razvoja, proporcionalno

dimenzijama tjela, ona održava na dostignutom nivou.

Rezultati istraživanja nekih autora ukazuju (Malacko i Popović, 2001; Obadov, 2005; Bratić i

sar., 2008.) da u sprovođenju treninga fleksibilnosti, džudisti razvijaju dva osnovna oblika

fleksibilnosti: aktivni i pasivni. Prvi se postiže aktivnošću vlastite muskulature punim

obimom pokreta, aktivnom metodom, a drugi pomoću tegova, partnera ili vlastitih mišića i

težine, ili tzv. pasivnom metodom. Prema ovim autorima, za džudo su važna oba vida

fleksibilnosti: prvi za izvođenje tehnika u stojećem položaju, a drugi za parternu tehniku, pa

ih u treningu treba kombinovati, jer su u relativno visokoj korelaciji.

Primjenom ove dvije metode i manjim intenzitetom povećava se rezerva fleksibilnosti,

smanjuje negativan uticaj hipertrofije i drugih adaptacija mišića tokom razvoja snage, a

takođe se ublažava i tenzija mišića, usled čega dolazi do povećanja cirkulacije i nervne

provodljivosti. Pomenuto smanjenje tenzije mišića takođe doprinosi smanjenju zamora i

pomaže u uklanjanju metaboličkog otpada (mliječne kiseline).

Osnovna sredstva za razvoj fleksibilnosti su vježbe dinamičnog i statičnog istezanja. Vježbe

za povećanje dinamične fleksibilnosti, naročito one sa malim opterećenjem (medicinka, mali

tegovi) mnogo su važnije i uz fleksibilnost istovremeno povećavaju snagu agonista i

sposobnost dinamičnog istezanja antagonista.

Problem opuštanja muskulature antagonista, kao uslova za povećanje fleksibilnosti, rešava se

u praksi na dva načina. Vježbanjem svjesnog opuštanja muskulature (nedopuštanja

kontrakcije antagonista), pri čemu se na povećanje fleksibilnosti utiče u samom toku

11

izvođenja vježbe i opuštanjem u sauni ili toploj kupki, omogućuje se preventivno opušta

muskulatura za trening fleksibilnosti koji slijedi. Potrebno je dodati, da su postupnost u

vježbanju, intervali odmora u treningu i kvaliteta završnog dijela treninga najvažniji za

sprečavanje “krutosti” muskulature.

Džudisti, rvači i dizači tegova koriste mogućnost unapređivanja svoje snage na račun

fleksibilnosti (leđna muskulatura). Djeca koja isuviše koriste vježbe fleksibilnosti, mogu u

nekim pokretima da izgube sposobnost ispoljavanja snage. Ukoliko se vježbe fleksibilnosti

izvode sa maksimalnom amplitudom i prikladnim manjim opterećenjima (medicinke i mali

tegovi), tada se izbegavaju navedeni negativni trenažni efekti, te se harmonično razvija

fleksibilnost i snaga (Ćirković, 1996; Metvejev, 2000; Pržulj, 2006.).

U godišnjem ciklusu treninga, džudisti vježbe fleksibilnosti treba da izvode svakodnevno, u

svakom periodu i etapi. To je utvrđeno tradicionalnim načinom vježbanja u ovom sportu

(Drabik, 1996.). Primjenom istezanja intenziteta 30 do 40 % subjektivne procjene napora,

džudisti treba da izvode odgovarajuće istezanje bez istegnuća, čime se smanjuje razvoj

ožiljnog tkiva i mikropovreda. Držanje određenog položaja istezanja u trajanju od 60 sekundi

pomaže da se reoblikuje sistem vezivnog tkiva i mišićnih grupa. Ponavljanjem istezanja

pojačava se adaptacija nervnomišićnog sistema. Drabik (1996) posebno ukazuje da u

trenažnom procesu treba posebno voditi računa da kada džudisti pravilno realizuju trening

fleksibilnosti, održavajući pri tome integritet vezivnog tkiva i mišića, razvija se rezerva

fleksibilnosti koja doprinosi poboljšanju postignuća, odnosno omogućava džudisti da izvede

pokret bez prekomjernog naprezanja. Ta rezerva takođe smanjuje otpor mišića koji su

izduženi u određenoj fazi pokreta i štiti mišić od povrede.

Zato je pri sastavljanju odgovarajućeg programa za trening fleksibilnosti džudista potrebno

voditi računa o različitom opterećenju vezivnih tkiva. Dobro osmišljen program vježbi

doprinosi povećanju fleksibilnosti neelastičnih tkiva (ligamenata i tetiva), otklanjanju ožiljnog

tkiva i smanjenju mogućnosti za povredu koju izaziva istegnuće.

5. ZAKLJUČAK

Džudisti sa dobrom fleksibilnošću mogu da izvode vježbe ili nastupe na takmičenjima

snažnije, brže i izražajnije. Snaga, brzina i izdržljivost predstavljaju karakteristike svakog

sporta. Fleksibilnost, međutim, određuje koliko će sportisti moći efikasno da primjene

pomenute motoričke sposobnosti. Fleksibilnost u sportovima izdržljivosti i sportovima snage

od suštinskog je značaja za veću ekonomičnost motoričkog sistema, a takođe doprinosi i

razvoju sportske forme i koordinacije. Sportisti koji poseduju optimalan nivo fleksibilnosti

ostvaruju ispoljavanje sile u većem obimu pokreta, što utiče na povećanje njihove brzine.

Utvrđene relacije morfoloških dimenzija i fleksibilnosti u ovom istraživaju imaju teorijsku i

praktičnu vrijednosti za trenažni proces džudista, jer su dobijene naučne i stručne informacije

za dimenzije morfoloških karakteristika koje najviše utiču na rezultatsku efikasnost varijabli

fleksibilnosti.

Time se opravdano pruža mogućnost u trenažnom radu sa džudistima da se omogući više

prostora za posebno naglašen razvoj onih antropometrijskih mjera koje imaju veću

prediktivnu vrijednost na rezultate fleksibilnosti, što bi doprinijelo povećanju rezultatske

12

efikasnosti u džudo borbi. Osim toga, rezultati morfoloških dimenzija i fleksibilnosti mogu da

doprinesu individualizaciji trenažnog rada, tako što će planiranje, programiranje, sprovođenje

i kontrola trenažnog procesa biti primjerena individualnim sposobnostima i osobinama

džudista.

6. LITERATURA

1. Bratić, M., Radovanović, D. i Nurkić, M. (2008). Efekti trenažnog programa

pripremnog perioda na mišićnu snagu vrhunskih džudista. Acta Medica Medianae 1.

2. Cicović, B. (2008). Promjene motoričkih, situaciono motoričkih i funkcionalnih

sposobnosti kod selekcionisanih džudista pod uticajem trenažnih aktivnosti. Doktorska

disertacija. Istočno Sarajevo: Fakultet fizičke kulture.

3. Ćirković, Z. (1996). Kondiciona priprema u džudou. Beograd: SM Desing.

4. Drabik, J. (1996). Children & Sports Training. (Deca i sportski trening). Island Pond,

Vermont: Stadion Publichig Company, Inc.

5. Kurelić, N., Momirović, K., Stojanović, M., Radojević, Ž. i Viskić-Štalec, N. (1975).

Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine, Beograd: Institut za

naučna istraživanja. Fakultet za fizičku kulturu.

6. Lohman, T.G., Roch, A.F. & Martorell, R. (1988). Antropometric standardization

reference manual. Chicago: Human Kinetics Books.

7. Malacko, J. i Rađo, I. (2004). Tehnologija sporta i sportskog treninga. Sarajevo:

Fakultet za sport i tjelesni odgoj Univerziteta u Sarajevu.

8. Malacko, J. (1982). Osnove sportskog treninga – kibernetički pristup. Beograd: IGRO

„Sportska knjiga“.

9. Malacko, J. i Popović, D. (2001). Metodologija kineziološko antropoloških

istraživanja. Treće dopunjeno izdanje. Leposavić: Fakultet za fizičku kulturu.

10. Metvejev, L.P. (2000). Osnovi savremenog sistema sportivnoj trenirovki. Moskva:

FIS.

11. Milanović, L. (2007). Metodika treninga brzinsko-eksplozivnih svojstava kod djece i

mladih, Kondiciona priprema sportaša. Zagreb: Kineziološki fakultet Sveučilišta u

Zagrebu.

12. Obadov, S. (2005). Džudo. Novi Sad: Edicija.

13. Pržulj, D. (2006). Osnovi antropomotorike. Pale: Fakultet fizičke kulture.

14. Pržulj, D. (2012). Dijagnostika antropoloških obeležja i treniranosti sportista. Pale:

Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta.

13

Pregledni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 2: 13-22

PREGLEDNI NAUČNI RAD

Pregledni naučni rad

Данијела Цицовић,

Факултет физичког васпитања и спорта Источно Сарајево

UDK: 371.3:004.7

DOI: 10.7251/SHT1302013C

МОГУЋНОСТИ И ЕФЕКТИ ПРИМЈЕНЕ МУЛТИМЕДИЈА У НАСТАВИ

Сажетак:

Циљ рада је да истакне опште карактеристике модерног доба и напретка

информационе технологије као и могућности употребе компјутера у настави.

Потребе људи, стил живота и радно окружење су се промијенили, што је посљедица

технолошке револуције, па је потребно промијенити и наставни процес. Напредак

информационе технологије захтијева већу употребу компјутера у настави. То отвара

питање улоге наставника који би требало да активније користи информациону

технологију. Предмет овога рада представља истраживање о томе колико су

мултимедија значајна за унапређивање цјелокупног наставног процеса, тј. какви су

ефекти примјене мултимедије у класичној настави. Наведене су теорије и

истраживања мултимедија у учењу и настави у свијету и на нашим просторима из

области унапређивања образовања.

Кључне ријечи: ученик, наставник, настава, мултимедиј, наставне методе,

иновације, информационе технологије, компјутер.

УВОД

Квалитет рада традиционалне школе не може у довољној мјери да задовољи

потребе савременог друштва. Модерно друштво захтијева од појединца да самостално

прикупља информације, да управља њима, анализира их и претвара у употребљиво

знање. Недостаци традиционалне наставе посебно се огледају у домену

индивидуализације наставе и учења, подизања унутрашње и спољашње мотивације и

реалнијег и објективнијег вредновања знања ученика. Традиционална настава захтијева

од ученика да репродукује научене садржаје, а не активно усвајање знања. Притом је

активан наставник а не ученик. Слабост традиционалне наставе се огледа у

нефлексибилности времена и мјеста похађања наставе. У овој настави неопходно је да

сви ученици буду у исто вријеме на истом мјесту, што се у примјени информационе

технологије превазилази.

Експанзија и развој информационо-комуникационих технологија (ИКТ) у

друштву довели су до њихове имплементације и у образовању. Савремене образовне

технологије постале су саставни дио наставног процеса, са тенденцијом да га

14

унаприједе и да га у основи мијењају. Употреба мултимедија уносе трансформације у

наставни процес. У овом раду смо покушали идентификовати и анализирати важније

ефекте примјене мултимедија у настави.

Мултимедији су одувијек будили интересовање наставника због своје

способности да олакшају и побољшају комуникацију између наставних садржаја и

ученика, као и да обезбиједе ефикасније учење. Током 80-их и 90-их година двадесетог

вијека концепт мултимедија попримио је ново значење. Створени су нови медији са

великим могућностима. У комбинацији са унапријеђеним хардверима и софтверима, ти

мултимедији су у могућности да пруже унапријеђено, богато учење, са усмјерењем на

специфичне потребе сваког ученика понаособ. Приликом дефинисања појма

мултимедија јављају се различита тумачења, у зависности од перспективе посматрања.

Заједничко становиште које одређује (дефинише) појам мултимедија је да мултимедија

представља интеграцију више од једног медија (текст, звук, видео, анимација и сл.) који

се међусобно допуњују и обогаћују за пренос информација. Суштина

мултимедијалности је интерактивност као главно обиљежје медија. Када се то пренесе

на поље наставне ситуације, онда можемо рећи да примјена мултимедија у настави

представља емитовање, тј. приказ васпитних, образовних и наставних садржаја путем

међусобно повезаних, интерактивних медија и омогућава различите методе и облике

учења.

1. КЛАСИЧНИ НАСТАВНИ ОБЛИЦИ

У историји дидактике појавио се читав низ различитих наставних облика од

којих ћемо укратко образложити најчешће спомињане: фронтални рад, групни рад, рад

у пару и индивидуални рад.

Фронтални рад је заступљен у највећој мјери у нашем образовању. Стручњаци

тврде да је разлог популарности ове методе удобност и искуство наставника. Удобност

значи, да је ово најкраћи и најједноставнији начин предавања и за припрему часа

одузима најмање вријеме. Ова метода је била коришћена код остваривања најбројнијих

наставних циљева. Коришћење софтвера у фонталном раду могуће је уз коришћење

БИМ пројектора, дигиталне табле или великог екрана (монитора), како би цијели

разред јасно видио слику.

Групни рад се остварује тако, да једна група ученика ради на једном рачунару

или појединци (и рачунари) раде координирано на једном задатку. Повезаност

индивидуалаца омогућује школска мрежа, која може да буде локална мрежа или

Интернет.

Рад у пару се може остваривати на такав начин да парови раде на једном

рачунару или појединци (и рачунари) раде координирано на једном задаку. Повезаност

индивидуалаца омогућује школска мрежа, која може да буде локална мрежа или

Интернет.

Индивидуални рад: у већем дијелу случајева се остварује коришћењем софтвера

на наставном часу на једном рачунару (један ученик – један рачунар. Индивидуални

рад се може користити прекидањем фронталног рада (рјешавање задатака – коришћење

софтера индивидуално на рачунару или код табле, електронске табле или код

рачунара).

Најефикасније методе учења у настави јесу оне методе које ученика стављају у

адекватну активну позицију у процесу стицања знања. Потребно је стварање ситуација

учења у којима ће доћи до изражаја различите активности ученика које омогућују

различите начине учења.

15

2. ПРИМЈЕНА МУЛТИМЕДИЈА У НАСТАВИ

Продукција стручних и научних информација довела је до све веће потребе за

њиховим усвајањем, коришћењем, па у таквим условима наставник и уџбеник нису

више једини извори информација. У настави долази до све веће потребе за примјеном

информационо-комуникационе технологије и мултимедија, како би се омогућило

ученику да стиче знања и образовање у медијско обогаћеном окружењу, које ангажује

више рецептора приликом добијања информација, индивидуализује садржај и начин

учења, чиме су ефекти наставног процеса умногоме већи. Треба нагласити да приликом

примјене мултимедија у настави треба водити рачуна да се информације које ти медији

емитују не понављају непланирано. Сваком медију би требало да се максимално

искористе предности, тако да се приликом емитовања наставних садржаја интензивира

онај медиј који најквалитетније може да испуни додијељени му задатак. Мултимедији у

настави треба да доведу до интензивирања, унапређивања и рационализације процеса

наставе и учења. Настава потпомогнута мултимедијом постаје очигледнија,

убједљивија, што се постиже спајањем писаног текста, слике, скице, звука, анимације

приликом рада с наставним садржајима. Примјена мултимедија у настави оставила је

класичне наставне методе (монолошку, дијалошку, текстуалну), али приликом таквог

рада имплементирају се аудитивни и визуелни елементи и они имају убједљиву

превагу. Ученици 21. вијека се од претходних генерација разликују по другачијем

начину живота и рада. Сваки дан су окружени мултимедијима, проток информација је

бржи него прије па су и дјеца данас информисанија него раније. Свакодневно траже

информације и употребљавају их. Ученици вјешто користе рачунар, мобилни телефон,

двд и друге мултимедије. Зато њихове потребе превазилазе ниво традиционалне

наставе. Нове технологије, саставни су дио многих људских дјелатности па имају

примјену и у васпитању и образовању од предшколских установа до факултета (уп. Д.

Мандић, 2010: 34)

Техничко-технолошки напредак након што је успјешно примијењен у свим

сегментима друштва, рефлектује се и у настави те је нужно мијења. Нажалост, те

промјене у школству често касне. Међутим, и у успореном темпу наставни процес се

осавремењује, како оспособљавањем кадра, тако и употребом медија и мултимедија,

гдје технички савременија наставна средства и потискују застарјела. Међутим, треба

истаћи да и уколико је нека школа опремљена најсавременијим мултимедијима, то још

увијек не гарантује њихову функционалну употребу у настави. Да би се то остварило,

значајне су личне и стручно-професионалне компетенције наставника, од којих зависи

и да ли ће се мултимедији користити у традиционалном или у развојном смислу.

Основни циљ је у настави да се мултимедији користе и примјењују у смјеру

еманципацијског развоја ученика и усмјерености на квалитет поучавања. Стога се

обликују нове наставне стратегије које су развојно усмјерене на ученике. Научно

потврђена теза је да ученик, просјечних способности, може да запамти 10 процената

прочитаног садржаја, 20% садржаја које је чуо, 30% оног којег је видио, 50% оног што

је истовремено и чуо и видио, 70% онога што може сам да драматизује и напише, а чак

90% онога што сам осмисли, каже, реализује, уради. Овакви резултати морају имати

утицаја на наставнике да ученицима обезбиједе такву наставну концепцију, што

повољнији наставни амбијент који би окупирао сва чула ученика уз партиципацију

његових ментално-когнитивних, психомоторичких способности. Без сумње, ово се

најбоље постиже употребом мултимедија у наставном процесу.

Захтјеви модерног доба и развој информационе технологије захтијевају промјене

у читавом друштву, па тако и у процесу наставе. Увођењем информационе технологије

у наставни процес превазилазе се слабости традиционалне наставе. Поред бројних

16

недостатака традиционалне наставе, не смијемо заборавити ни на њене предности.

Позитивна карактеристика традиционалне наставе јесте развијање индивидуе у

социјалном окружењу, што се не смије изгубити из вида увођењем информационе

технологије у наставу. За традиционалну наставу са фронталним обликом рада

Вилотијевић каже: „Из тога концепта извучен је максимум и не може се очекивати да

он донесе нове квалитете. А кад се једна технологија потпуно исцрпи, морају се

уводити нове јер настава не смије остати на досад постигнутом“ (М. Вилотијевић, 2003:

18). Информациона технологија пружа бројне могућности иновирања наставе које

друштво мора искористити за превазилажење слабости традиционалне наставе.

Употреба информационе технологије може побољшати учење свих ученика, како оних

са слабијим способностима, тако и онихг са натпросјечним способностима. Употреба

различитих медија у настави може информацију ученицима да учини много

привлачнијом. Једна од основних карактеристика савремене наставе у којој се

употребљава информациона технологија јесте могућност активације ученика и њихове

самосталности у раду. Информациона технологија омогућава ученику да користи већи

број извора информација и да самостално истражују и тестирају своје хипотезе.

Ученици више нису објекти у настави, сада су мисаоно активни и учествују у свом

образовању. Савремена информациона технологија и њено постепено увођење у

наставни процес потискује традиционални начин рада у коме су наставник и уџбеник

једини извори информација. Овим се знатно мијења улога наставника у наставном

процесу. Наставник постаје организатор, савјетник и евалуатор. Промјена улоге

наставника захтијева од њега нова знања и способности у области коришћења нових

технологија, а све у циљу подизања квалитета наставе.

3. МУЛТИМЕДИЈИ И „ДИДАКТИЧКИ ТРОУГАО“

Наставни фактори (чиниоци) у дидактичком смислу представљају се тзв.

дидактичким (наставним) троуглом: наставни садржаји, ученик, наставник. Можда је у

савременом тренутку могуће говорити о дидактичком четвероуглу гдје би медиј

представљао четврти угао односно фактор. Ово мишљење произилази из све веће

потребе за информатизацијом наставног процеса који се постепено утемељује у

школама. Питање је само времена и средстава за обезбјеђивање довољних техничко-

технолошких услова у школама и едукације кадрова, које ће довести до тога.

Употребом мултимедија у раду са наставним садржајима постижу се бројне

предности:

приближавају се наставни садржаји путем очигледности презентација,

интерактивним софтверским пакетима, Интернета;

амбијент учења и радно окружење за рад са наставним садржајима је обогаћен,

активира се више чула у контакту са наставним садржајима;

наставни садржаји су обогаћени, могућа је лака континуирана повезаност и

прављење паралеле, корелације наставних садржаја из више предмета.

Примјена мултимедија је императив свремене наставе. Ефекти које мултимедији

имају на наставни процес зависе од њихове употребе. Уколико се имплементирају и

одаберу на прави начин, мултимедији имају капацитет да обогате и повећају учење, али

на начин у коме ће ученицима бити пријатно. Потенцијал мултимедија у наставној

средини је јак. Ипак, и најсавременији мултимедији могу у настави довести до

дидактичких промашаја. Дакле, посебно је важно правилно одабрати, организовати и

примијенити мултимедије у настави, на основу потреба, могућности, циљева који се

имају у датом тренутку у наставном процесу. Извјесно је да мултимедији имају

значајне ефекте на наставни процес. Ипак, не треба ограничено приступати њиховој

17

примјени. Најбоље је комбиновати мултимедије са другим средствима, изворима,

приступима, а наставник треба да управља, организује, прати ефекте наставе и да врши

корекције, дозирањем одређених мултимедија.

Наставник мора бити добар дидактичар, методичар и познавалац могућности

које пружају мултимедији, јер ће једино такав наставник створити мултимедијски

подржану наставу која ће максимално искористити све капацитете одабраних

мултимедија, а њихове слабости свести на најмању мјеру, а некад их и превазићи. То ће

довести до ефикасније и ефектније наставе. Наставник је носилац наставне ситуације,

креатор, менаџер наставног рада. Прије примјене мултимедија у настави, он је био

водећи (једини, осим уџбеника) извор информација. Положај и улога наставника

умногоме су подлегли промјенама, под утицајем примјене мултимедија у настави.

Међутим, да би мултимедији имали позитиван утицај на наставника, наставник мора

бити оспособљен за њихову примјену. Потребно је организовано, темељно

припремање, лишено стихијског увођења мултимедија. Савремена школа захтијева

наставника високе педагошке, техничке и технолошке културе, који је способан да

организује, руководи и обезбјеђује наставну комуникацију подржану мултимедијалним

електронским технологијама.

Улога ученика у наставном процесу знатно се мијења примјеном мултимедија. Умјесто

да памти, он као чинилац наставе који сазнаје, мора бити способан да активира,

покрене сазнајни систем и да из депонованих образовних садржаја преузме оне

најзначајније, најбоље, најпотпуније. На нивоу својих потенцијала, способности

(интелектуалних и физиолошких), ученик има на располагању системе информација,

чињеница, појмова различитог нивоа општости, окружен наставном ситуацијом која је

мултиперцептивна, а уз све то има и наставника који га у процесу учења води,

усмјерава, подржава (уп. Н. Шољан, 1972: 72).

.

4. ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ НЕДОСТАТАКА ТРАДИЦИОНАЛНЕ НАСТАВЕ

Као једна од негативних карактеристика традиционалне наставе спомиње се

низак степен мотивисаности ученика. Мотивисаност ученика је фактор који највише

утиче на процес учења. У традиционалној настави доминира спољашња мотивација.

Ученици су најчешће мотивисани жељом да задовоље очекивања наставника,

родитеља, да добију добре оцјене због даљег школовања, али често и жељом да се не

осрамоте пред вршњачком групом. У традиционалној настави развијање унутрашње

мотивације није примарнио циљ. Ученици су веома пасивни, њихова активност се

своди на праћење излагања наставника. Ученици тада ријетко увиђају да су одговорни

за своје учење, јер најчешће немају активну улогу у извршавању појединих задатака.

Унутрашња мотивација ученика слаби и усљед неусклађености наставе са потребама и

могућностима ученика. У традиционалној настави фаворизује се учење из књига и пуко

механичко меморисање, умјесто да се инсистира на самосталном проналажењу

информација и њиховим анализирањем како би се дошло до примјењивог и

стваралачког знања. У традиционалној настави не постоји могућност приказивања

информације на више начина. Тако се занемарује један од основних дидактичких

принципа, а то је принцип очигледности гдје се инсистира на томе да ученик саазнаје

стварност са више чула. Основна метода у традиционалној настави је предавачка

метода, односно акценат је на вербалном преношењу знања. У традиционалној настави

уџбеник је основни, а често и једини извор знања. Уџбеници су системски сређена

знања која су ученику увијек доступна. Ова метода је економична, њоме се развијају

самосталност и интересовања. Међутим, метода рада на тексту није прилагођена

18

индивидуалним способностима ученика јер је садржај уџбеника исти за све ученике. У

процесу образовања у традиционалној школи било је неопходно да сви ученици као и

наставник буду у исто вријеме на истом мјесту. У традиционалној настави не постоји

могућност самоорганизовања времена за учење. Традиционална настава је, такође,

ограничена временским периодима. Напретком нових технологија као и

идентификовањем недостатака традиционалне наставе, створила се потреба за

коришћењем информационе технологије у настави. С обзиром да је информациона

технологија присутна у свим друштвеним сферама, оспособљавање наставника за

коришћење нових технологија се мора ускладити са захтјевима данашњице. Као

најчешћи проблем у области иновирања наставе наводи се неадекватна опремљеност

школа новим технологијама. Уколико школе имају могућност коришћења нових

технологија, проблем се јавља у недовољној оспособљености наставника за њихово

коришћење.

5. КОМПЈУТЕР У НАСТАВИ

Дјеца у основној школи имају солидно знање што се тиче коришћења рачунара.

Ученици су отворени према новим сазнањима. Углавном нису доживјели неуспјех у

коришћењу рачунара и њихов став је позитиван према рачунарима. Они (нарочито први

и други разред) све доживљавају као средство за игру. То није другачије ни код

рачунара. Спретан и стручан учитељ планира и спроводи учење уз помоћ рачунара и

(уводне) часове информатике да би их ученик доживљавао као једну нову и

интересантну игру. У нижим разредима основне школе, важно је да ученици (преко

игре) заволе рачунар, користе га за нова сазнања и упознају његове огромне

могућности (моћ рачунара и моћ рачунарске мреже).

Важно је да ученици упознају образовне софтвере и мултимедијско учење

(учење уз помоћ више чула). Ученици би требало да науче основне информатичке

изразе (миш, екран, штампач, да препознају елементе хардвера итд. Суштина оваквог

учења је да буде непримјетљиво и да се заснива на игри као природној дјелатности

ученика. Знамо да људи (нарочито дјеца) која у великој мјери користе рачунар се

отуђују од спољњег свијета. Али знамо да забрана коришћења рачунара доноси јако

скромне резултате и често има супротан ефекат.

Поред бројних позитивних, Интернет садржи неколико негативних, штетних и

опасних особина за дјецу. Рачунари и језик корисника рачунара имају негативан утицај

на језичку културу. Језик Интернета је осиромашена верзија енглеског језика, који је

препун скраћеница и знакова емоција. Корисници се труде да буду кратки и зато

углавном користе просте реченице и зато нијансе ријечи, реченица и цијелог језика

нестају из језика Интернета. На тај начин језик комуникације постаје примитивнији.

Ученици користе рачунар за разне игре. На широј скали ових игара најпопуларније су

агресивне игре. Друге популарне игре су стратегијске игре. Овдје читаву војску

управља корисник. Циљ је коначна побједа по сваку цијену (чак и са једним

преживјелим од сто). Није нам циљ да анализирамо дјеловање ових игара на развој

личности. Нажалост, логичке игре нису ни приближно популарне као поменуте. Један

од циљева информатичара у образовању требало би да буде изналажење алтернативних

рјешења насупрот агресивним софтверима (као што је то у осталим развијеним

државама).

Кад су у питању дјеца, о рачунару се најчешће говори као о бауку и извору

бројних опасности. Притом се често заборавља на бројне предности које рачунар има у

процесу образовања дјеце те развоју вјештина и стицању осјећања самопоуздања.

Рачунар и Интернет су ту и сигурно неће нестати из савременог образовног система

19

него ће се још више развијати и напредовати. Дјецу не треба изоловати од нових

технологија с којима ће се морати служити у животу и касније на радном мјесту, треба

само посматрати њихову употрбу рачунара и научити их да буду опрезни, да рачунар

користе као алат који ће им олакшати учење, а израду задатака учинити бржим,

тачнијим и занимљивијим. Дјецу не треба плашити рачунаром него им треба помоћи да

га упознају и овладају знањима и вјештинама које су неопходне за коришћење

рачунара. Бројне су предности употребе рачунара, ако га дијете користи паметно и

мудро. Родитељи морају надзирати дијте и побринути се да употреба рачунара буде

прије свега сигурна. Важно је одабрати програме примјерене дјечјем узрасту, и барем

повремено провјерити чиме се дијете бави на рачунару.

Физички је немогуће обезбиједити по једног наставника за сваког ученика, али у

савременом друштву имамо могућност коришћења компјутера у настави. На тај начин

сваки ученик може да напредује у складу са својим способностима. Коришћење

компјутера у настави би требало да учини лекције ученицима много привлачнијим

чиме се подстиче активно учење, али и већа мотивисаност ученика. Информације треба

да буду интересантније, лекције су више прилагођене потребама, могућностима,

интересовањима ученика, темпу рада ученика (уп. Н. Шољан, 1972: 23).

Коришћењем компјутера у настави превазилазе се слабости традиционалне

наставе: фронтални рад, одсуство повратне информације, мања трајност знања,

неповезаност теорије са реалним животом. Информациона технологија пружа

могућност иновирања организације наставе, употребу нових метода, облика рада и

дидактичких медија. Недостаци традиционалне наставе се огледају у наставни

циљевима и задацима који су прилагођени просјечном ученику. Употреба

информационе технологије у настави омогућава да се наставни циљеви и задаци одреде

на основу индивидуалних способности ученика и да се избр садржаја врши на основу

предзнања, могућности, способности и интересовања сваког појединца. Тиме се настава

индивидуализује, настава се више не прилагођава просјечном ученику, чиме су

занемарени ученици са већим и ученици са мањим способностима. Ученици су у

могућности да уче својим темпом, независно од других ученика. Заступљеност

фронталног облика рада, такође, је једна од замјерки традиционалној настави.

Увођењем информационе технологије у школе, настава се индивидуализује.

Индивидуализацијом наставног процеса учење сваке индивидуе неће бити ометано

туђим способностима или слабостима. Ученик губи улогу објекта у наставном процесу

и постаје активан субјекат, чиме се повећава његова пажња и мотивисаност.

Мотивација је најчешће у вези са повратном информацијом. Информациона

технологија омогућава подјелу садржаја на мање сегменте и пружа ученицима

могућност да уче „корак по корак“. На тај начин је постављени циљ ученицима

догледан и они виде могућност да га достигну. То знатно подиже мотивацију ученика.

Повратна информација може услиједити након сваког и најмањег корак у процесу

стицања знања. На тај начин ученик, али и наставник стиче увид у постигнућа сваког

ученика што знатно доприноси подизању мотивације и охрабривању ученика да

настави даље. Коришћењем информационе технологије и дидактичких медија ученици

могу усвајати знања „корак по корак“ и добијати повратну информацију након сваког

корака чиме наставници, али и ученици стичу увид о знању сваког ученика. Употребом

информационе технологије сада имамо интерактивност између ученика и наставника,

ученика и других ученика, ученика и садржаја (Д. Мандић, 2010: 112)

Предавачка метода заступљена у традиционалној настави се готово потпуно

губи употребом информационе технологије. Наставник више није предавач већ је

сарадник и савјетник ученицима који су активни и самостално својим темпом усвајају

знања. Наставник ће појачати своју евалуаторску функцију, добија више времена за

20

планирање и организацију слободног времена ученика. Недовољна употреба

различитих дидактичких медија и немогућност да се информација прикаже на више

начина јесте један од проблема традиционалне наставе који се превазилази употребом

информационе технологије. Развој науке и технике донио је мноштво нових

дидактичких медија чијом се употребом ангажују сва ученичка чула. Ученицима је на

тај начин далеко интересантнија. Један од дидактичких принципа који је у

традиционалној настави често занемарен јесте принцип очигледности. Ово се догађа

најчешће због немогућности приступа одређеним образовним материјалима који су

неопходни за обраду одређених садржаја. Информације се, такође, не могу приказати

на више начина, већ најчешће предавачком методом. Тада мотивација ученика знатно

опада. Информационе технологије омогућавају израду мултимедијалних презентација.

Кроз мултимедијалне презентације ученицима је информација занимљивија, они

активније учествују у процесу сазнавања и повећава се мотивисаност. Ученици се

самостално ангажују у учењу и постају одговорни за своје учење, подстиче се

радозналост и жеља за учењем. Ученик користећи се информационим технологијама

самостално долази до информација, чиме се повећава њихова активност. Уџбеници и

наставници више нису једини извори информација. Ученици добијају информације из

више извора, самостално анализирају, закључују и долазе до знања која више нису на

нивоу репродукције, већ су у стању да знања и примијене. Тада ученици имају осјећај

да су усвојена знања у вези са животом, да је теорија у вези са праксом чиме се

повећава и трајност знања. Нефлексибилност времена и мјеста похађања наставе се

превазилази употребом информационе технологије, јер ученици добијају могућност да

уче у исто вријеме на истом мјесту; у исто вријеме на различитом мјесту; у различито

вријеме на различитом мјесту. На тај начин ученици нису ограничени условом да буду

у исто вријеме на истом мјесту. Ово нарочито одговара ученицима који су често било

одсутни из школе због болести и тиме су доста пропустили, а пропуштено су тешко

надокнађивали. Сада су у позицији да уче и код куће.

Потреба за усвајањем нових знања, вјештина и ставова, односно потреба за

брзим промјенама, дефинише промјене састава образовања врло важним друштвеним

задатком. Управљање промјенама захтијева низ „добро“ одрађених корака:

анализирање, планирање, имплементирање и најважније, ангажовање људи.

Промјене које васпитно-образовни рад у школи чине бољим називамо развојним,

иновативним промјенама – иновацијама. Да би школа ишла укорак са брзим

друштвеним промјенама, потребно је да стално унапређује свој рад. Квалитативну

димензију рада школе чине педагошке иновације. Зато је управљање иновацијама

важан чинилац унутрашње реформе школе. Иновативна школа подразумијева

иновативног наставника, тако да је однос наставника према промјенама важан сегмент

управљања иновацијама у школи (Ј. Ђорђевић, 1986: 26).

6. ОБЛИЦИ ПРИМЈЕНЕ КОМЈУТЕРА У НАСТАВИ

Компјутер омогућује коришћење симулација у настави. Симулација (лат.

симулатио) је имитирање, опонашање. Симулирање је процес израде модела који

замјењују реални састав у процесу образовања. Већина средстава образовне

технологије даје нам статичне симулације. Филмске технике су прве омогућиле

динамичке моделе. Компјутер нам омогућава жељени ток и редосљед излагања.

Симулацијом можемо презентовати низ реалних модела, нарочито оних који нису

реално доступни ученику (нуклеарни реактор, рад срца…). Симулација рачунаром

омогућава нам и креирање едукативних игара које ученика едуцирају на

21

најприхватљивији начин кроз игру. На примјер, учење писања страног језика кроз игру

„вјешала“. То је једноставна симулација игре.

Презентације су програмски алати који омогућавају реализацију неког

замишљеног сценарија којим наставу квалитативно побољшавамо. С обзиром да код

нас, заправо нема великог избора образовних садржаја на тржишту, очекује се да сваки

наставник може неке једноставније захвате учинити сам или са ученицима сарадницим.

Похвални су покушаји да се презентује школа, активности школе и креирају

презентације за такмичење. Тако настају врло добри радови, који, нажалост, не дођу у

већину школа, али представљају вриједно искуство за ученике и наставнике који их

креирају.

Могуће је за презентацију користити и готове мултимедијске садржаје са ЦД или

садржаје који се налазе на веб страницама Интернета. Компјутери омогућују и провјере

знања кроз разне врсте тестова и квизова. Такав вид испитивања је објективан,

примјерен сваком ученику (јер вријеме рада зависи од вјештине самог ученика),

забаван (нешто ново у настави) и примјењив у свим предметима. Данас можемо

користити и испитивање користећи веб и учење на даљину. Такви позитивни примјери

постоје, али нису масовно присутни у школама.

Све наведено треба бити мотив наставницима да користе компјутер у настави.

Таквим приступом у нашем би се образовном систему могла направити база наставног

градива која би у информацијском систему образовања чинила базу. Сви готови

материјали (енциклопедије, атласи, историјски периоди, математика итд.) нису једнако

примјењиви у свим разредима, али све се то да прилагодити. Наши образовни програми

нису идентични са европским нити америчким образовним програмима. То донекле

ствара проблеме, тј. отежава цјеловито коришћење готових материјала. Постоје

енциклопедије које имају пуно садржаја које само морамо одабрати и уклопити у своје

предавање.

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Организација наставног рада у савременој школи неопходно је да прати

промјене које настају у економској, политичкој и техничко-технолошкој сфери

друштвеног живота. Питања визије, циљева, раста и развоја школског курикулума и

цјелокупне организације школе увијек су наставак тих истих питања у осталим

сегментима друштвеног живота.

Данас је неприхватљива настава у којој нису заступљена наставна средства нове

технологије која се развијају из дана у дан и стварају бројне могућности у процесу

наставе. Неопходно је уводити наставнике, као и ученике, у нови свијет стицања и

преношења знања. Нова наставна средства омогућавају брже и квалитетније

реализовање циљева и задатака васпитања, подстичу већи број чула код ученика,

развијају радозналост у даљем учењу и стицању знања и вјештина, као и то да су

ученици активни субјекти у реализовању наставе.

Основни циљ нове наставне технологије је уклањање формализна из знања

ученика и,уопште, подизање квалитета наставе на виши ниво. То се постиже тиме што

се наставна технологија прилагођава потребама наставе. Она се мијења и усавршава у

складу са усавршавањем педагошке теорије и праксе, с промјенама у схватањима

наставе као организованог система образовања. Настава се подиже на виши ниво и

самим тим се обезбјеђује континуитет у сазнању.

Настава у којој би се више примјењивале савременије дидактичко-информатичке

иновације треба бити индивидуализована, гдје се активност ученика повећава у

процесу учења, тако они усавршавају своје способности и проширују знања. У

22

савременој настави би требало да доминира групни и индивидуални облик рада, гдје би

се ученицима дефинисали задаци које би они самостално или у групи рјешавали, те

саопштавали другима како су дошли дорјешења. На тај начин би се кроз дискусију

развијао критички однос ученика према садржајима, изграђивала креативност и

способност анализирања и закључивања.

Интензивне промјене у друштву поставиле су императив промјена у домену

васпитно-образовног рада. Покретач позитивних активности, усмјерених ка повећању

квалитета образовног процеса је примјена информационо-комуникационих технологија

у настави. Основ за успјешну примјену је добра оспособљеност наставника основних

школа за увођење новина примјеном савремених медија у образовању. У овом раду је

конкретније говорено о примјени компјутера у настави и његовим могућностима да се

осавремени наставни процес и превазиђу бројне слабости традиционалне наставе.

Изгледа да је данас незамисливо организовати наставни процес на било ком нивоу

образовање без примјене компјутера чије су могућности неисцрпне и сваким даном све

богатије и употребљивије. Литература

1. Вилотијевић, М.,(1999). Дидактика 3, Учитељски факултет, Београд

2. Вилотијевић, М.(2003). Од традиционалне ка информационој дидактици,

Образовна технологија, број 1-2 Београд.

3. Ђорђевић, Ј.(1986). Иновације у настави, Просвета, Београд

4. Ђорђевић, Ј. (1981). Савремена настава, Научна књига, Београд

5. Мандић, Д. (2010). Интернет технологија, Чигоја, Београд,

6. Шољан, Н. (1972) Настава и учење уз помоћ компјутора, Педагошко-књижевни

збор, Загреб http://www.milance.edu.rs/course/category.php?id=11http:/www.brainpop.com/educators/home/http://www.mul

tisoft.co.rs

http://www.silvy1010.wordpress.com/

ttp://www.edu-soft.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/ciljevi_i_zadaci__.pdf

http://prosvjetnirad.cg.yu/broj3-4_06g/05.htm

23

Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 2: 23-32

ORGINALNI NAUČNI RAD

Orginalni naučni rad

Radovan Čokorilo1, Milana Grk

2, Danijela Cicović

3

1Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Istočno Sarajevo;

2Filozofski fakultet, Novi Sad

3Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Istočno Sarajevo

UDK: 796.071.4:371.3

doi: 10.7251/SHT1302023C

LIČNE I PROFESIONALNE KARAKTERISTIKE TRENERA I SVEST O ZNAČAJU

PEDAGOŠKE DIMENZIJE NJIHOVOG DELOVANJA

Abstrakt:

Neophodno je da trener kontinuirano tokom svog rada usavršava svoja znanja u cilju jačanja

pedagoških kompetencija, a značajnu ulogu u njegovom pedagoškom razvoju ima

menadžment obrazovanja sportske organizacije. Ideja koja deluje kao kohezivna sila između

menadžera i zaposlenih jeste učenje kao prirodna čovekova potreba i način razvijanja

ukupnih potencijala i postizanja ličnog uspeha i uspeha sportske organizacije. To je jedini

način na koji ona može da osigura opstanak u ekonomiji znanja ali i zdrav razvoj i visoka

profesionalna postignuća mladih sportista. Ranija istraživanja ovog problema ukazala su na

postojanje korelacije između uslova za pedagoško usavršavanje trenera koje pruža sportska

organizacija i svesti o značaju pedagoške kompetentnosti u radu trenera. Cilj ovog

istraživanja je da se utvrdi (ne)postojanje razlika u navedenim varijablama u odnosu na lične

i profesionalne karakteristike trenera kako bi se rasvetlila priroda i poreklo ispitivanih

pojava.

Rezultati servej istraživanja sprovedenog na 84 trenera sa područja južno-bačkog okruga

ukazuju na na to da je njihova percepcija uslova za pedagoško usavršavanje koje organizacija

pruža treneru i njihove svesti o značaju pedagoške kompetentnosti u njihovom radu nezavisna

od ličnih i profesionalnih karakteristika trenera kada su u pitanju varijable pol, starost, godina

trenerskog iskustva i vrste sporta dok u odnosu na uzrasnu grupu koju treniraju postoje

statistički značajne razlike kada je u pitanju svest trenera o značaju pedagoške dimenzije

njihovog delovanja. Dobijeni rezultati mogu poslužiti prilikom analize i identifikacije

obrazovnih potreba trenera za pedagoškim usavršavanjem i prilikom regrutovanja trenera za

programe stručnog usavršavanja. Takođe, smatramo da će rezultati doprineti izgradnji

teorijske osnove za razvoj menadžmenta obrazovanja u sportskim organizacijama.

Ključne reči: lične karakteristike, trener, obrazovne potrebe, sportska organizacija,

menadžment obrazovanja

24

UVOD

U savremenom društvu, u kome je jedino promena konstantna, pred čoveka se

postavlja zahtev za permanentnim aktivnim prilagođavanjem i doživotnim učenjem. U

takvom okruženju, kontinuirano i konstantno razvijanje kompetencija u svim područjima

delovanja postaje uslov opstanka ali i preduslov čovekove samorealizacije. Pojam

kompetentnosti (lat. competere - dolikovati, težiti nečemu) objašnjava se kao područje u

kome neka osoba ima znanja i iskustva, odnosno ovlašćena je ili osposobljena da sudi ili radi

na tom području (Bezinović, 1988). Kompetentnim se smatra pojedinac koji je „sposoban da

koristi prirodne i lične resurse (izvore) da bi postigao dobar razvojni rezultat“ (Voters i Črouf

(Waters&Sroufe), 1983: 81; prema Ljubetić i Kostović-Vranješ, 2008).

Budući da kompetencije imaju svojstvo razvojnosti, za njihovo jačanje neophodno je

obrazovanje, proces u kome značajnu ulogu ima učenje. Učenje je širok i složen pojam.

Učenje, kao hiperinkluzivan pojam, uglavnom je definisan sa aspekta nekog od tri

međusobno suprotstavljena glavna pristupa: bihejvioralnog, kognitivinog i socijаlnog /

konstruktivnog. Za sada u naučnoj teoriji ne postoji jedinstvena i sveobuhvаtna teorija učenjа

nа kojoj se zаsnivа profesionalni razvoj trenerа. Uprkos tome što su izgrađene pretpostаvke o

učenju u pogledu toga kаko ljudi uče, pristupi učenju trenera uglavnom se ne razmatraju kao

specifični u okviru pojedinih teorija učenja. S druge strane, dokаz o korišćenju,

implementаciji i uticаju nа prаksu nekog od ovih pristupа učenju još uvek nije dostupаn.

Razlog tome verovatno leži u relаtivno malom broju empirijskih istrаživаnjа iz oblasti učenja

sportskih trenera, odnosno ne postoji razrađena teorijska osnova u odnosu na ovu oblast, već

se učenje trenera razmatra uglavnom kroz prizmu učenja nastavnika, iako postoje evidentne i

ne tako zanemarljive razlike između ova dva nosioca vaspitno-obrazovnog procesa.

Obrazovanje i učenje trenera je pod uticаjem kompleksnih mešаvinа formаlnog,

neformаlnog, informаlnog obrazovanja i iskustva stečenog samostalnim učenjem. Međutim,

ovа rаzvojna mešаvinа je zа trenere u velikoj meri individualizovana i аd hoc. Dok literаturа

sugeriše da u obrazovanju trenera postoji tendencija ka informаlnom obrazovanju, optimаlni

balans mogućih načina učenja i osposobljavanja trenera tek treba da bude određen. U tom

smislu, pristupi istraživanju obrazovanja sportskih trenera su ogrаničeni tendencijom dа se

fokusirаju nа vrhunske trenere- prаktičаre. Ovа grupа trenerа je pokаzаlа dа fаvorizuje

sаmostаlno učenje. U istraživanjima se retko raspravlja o nastavnim i preferencijama u učenju

sportskih trenera i njihovim potrebama u vezi s tim. Takođe, veoma malo su istraživani

razvojni pravci u oblasti trenerske struke (specifičniji i konkretniji načini i pravci, kao i

priroda razvoja sportskih trenera kroz usavršavanje i obrazovanje).

Bez obzira na stanje u teoriji, sa praktičnog aspekta, da bi pozitivno uticao na razvoj i

profesionalni uspeh sportiste, trener mora razvijati i usavršavati svoje pedagoške

kompetencije putem kontinuiranog pedagoškog osposobljavanja. Istraživanja su pokazala da

se pedagoška kompetentnost može shvatiti kao kontinuum od kompetentnosti do

nekompetentnosti, a metaanaliza (samoprocena) sopstvenih postupaka ima značajnu ulogu u

razvoju pedagoške kompetencije (Ljubetić, 2006). Zbog toga je neophodno osposobiti

trenerski kadar za kvalitetnu samoprocenu svoje trenažne prakse i svojih postupaka. Iako

čovek po svojoj prirodi teži samorealizaciji, iako je obrazovanje proces personalnog rasta i

ostvarivanja unutrašnjih potencijala čoveka ne sme se prenebregnuti uloga sredine od koje, u

25

zavisnosti od toga kakve uslove pruža, zavisi i razvoj čovekovog identiteta. Ovde se očekuje

od sportskog kluba i njegovog menadžmenta, u skladu sa politikom organizacije koja uči, da

osposobi trenere za kvalitetnu refleksiju sopstvene trenažne prakse i to putem njihovog

pedagoškog osposobljavanja.

S druge strane, menadžment sportske organizacije koji očekuje od obrazovnog rada da

podrži ciljeve sportske organizacije vidi korist od obrazovanja u kvalifikaciji svojih saradnika,

za koju je poželjno da bude u uskoj povezanosti sa ciljevima saradnika i ciljevima

organizacije. Može se zaključiti da se u pedagoškom osposobljavanju trenera koje

podrazumeva obrazovanje uz rad prelamaju interesi i dece i trenera i menadžmenta.

Stručno usavršavanje, kao zadatak obrazovanja u organizaciji, podrazumeva ponudu

mera za obrazovanje putem kojih saradnici mogu da prilagode svoje kvalifikacije promenama,

mogu da odgovore potrebama, vlastitim sposobnostima i interesima (Andevski, 2007). Ovo je

naročito važno jer je uspešan menadžment obrazovanja u organizacijama danas važniji nego

ikada, što jednako važi i za sportski klub kao profitnu organizaciju. Danas se uloga

rukovodioca u obrazovnom radu u organizaciji ogleda kroz predočavanje ciljeva kao dela

odgovornih ciljeva, a uloga učesnika, odnosno trenera se ostvaruje kroz interaktivno učenje,

sticanje znanja i iskustva (Andevski, 2007). Međutim, pedagoško usavršavanje trenera kao

cilj menadžmenta obrazovanja podrazumevalo bi prethodnu analizu obrazovnih potreba

trenera u koju je neophodno da i sam bude uključen jer najbolje poznaje obrazovne potrebe

sopstvene kvalifikacije. U vezi s tim, postoje i ograničenja jer se potreba za obrazovnjem

često i ne prepoznaje. Po prirodi stvari, čovek veoma teško opaža nedostatak znanja upravo

zato što znanje nije mjerljivo u nekom egzaktnom i kvantitativnom obliku, nego više skriveno

i fluidno. Džef Stes (Jef Steas) (Piler (Pieler), 2001: 57; prema Andevski, 2007) razlikuje

četiri stanja u kojima se može naći pojedinac, ali pod određenim okolnostima i cela

organizacija. Razmotrimo li ta stanja u kontekstu pedagoških kompetencija trenera možemo

govoriti o:

nesvesno pedagoški nekompetentnom,

svesno pedagoški nekompetentnom,

svesno pedagoški kompetentnom i

nesvesno pedagoški kompetentnom treneru

Nesvesno pedagoški nekompetentan trener ne zapaža da bi uz bolje pedagoško obrazovanje

efektivnije radio.

Svesno pedagoški nekompetentan trener shvata da bi uz bolje pedagoško obrazovanje

efektivnije radio ali (još) ne širi svoje sposobnosti.

Svesno pedagoški kompetentan trener poseže za pedagoškim obrazovanjem u okviru svog

posla, kada god u svom radu oseti potrebu za njim.

Nesvesno pedagoški kompetentan trener je trener kome je pedagoško obrazovanje i

osposobljavanje nešto što se podrazumeva.

Uobičajene analize obrazovnih potreba počinju kod druge stepenice – svesne nekompetencije.

Mora se uzeti u obzir da se tek pod određenim okolnostima može izgraditi svest o kompetencijama

koje nedostaju. Otuda, treba manje ciljati na trenera kao najodgovornijeg za sopstvenu

kvalifikovanost, a više na definisanje obrazovnih potreba i kompetencija u dijalogu između trenera,

menadžmenta i stručnjaka. U planiranju obrazovanja treba se držati participativne forme-

26

uključivanjem trenera u spoznavanje svojih obrazovnih potreba jer se može očekivati efekat

motivacije što može doprineti humanizaciji rada i dovesti do jače integracije svih zaposlenih.

U odnosu na sve napred rečeno, paradoksalna je činjenica da (iako većina svetskih skupova o

obrazovanju poslednjih godina kao uvodne referate ima sadržaje u vezi sa obrazovanjem uz rad, a ne

redovnim obrazovanjem) su kod nas obrazovanje uz rad i permanentno obrazovanje gotovo

zanemarljivi. Koji su uzroci tome ako bi ono svima, u ovom slučaju i mladima (razvoj i profesionalni

uspeh) i treneru (samorealizacija i samopoštovanje) i klubu (opstanak na tržištu i profit) donelo samo

napredak? Odgovor se nalazi u brojnim preprekama u osposobljavanju za učenje i za promene u

organizaciji. Otežavajuća okolnost je ta da se prepreke, po pravilu, ne javljaju izolovano, već se

preklapaju pa čak i uzajamno pojačavaju. Navešćemo niz takvih ometajućih uzroka (Andevski, 2007:

220):

1. Pridržavanje proverenog – dokle god se ne jave ozbiljni problemi ne postoje stimulansi za

napuštanje proverenih staza.

2. Paradigme – razmišljanje u vidu određenih šema, čime se ograničava sposobnost opažanja i

zapostavljaju kreativni procesi.

3. Zadržavanje pogrešnih odluka – pridržavanje pogrešnih odluka kada su se one već odavno

pokazale kao pogrešne.

4. Kognitivna disonanca – izbegavanje kognitivne disonance jer uočavanje razlike u sopstvenom

razmišljanju i delovanju izaziva nelagodnost. Da bi se ona izbegla, mnogi treneri skloni su

tome da informacije interpretiraju na način koji potvrđuje njihove dosadašnje stavove ili da

ignorišu suprotne informacije.

5. Samodokazivanje – pozitivni događaji se interpretiraju kao lični uspeh, a nesuspesi se

pripisuju drugima.

6. Samoprecenjivanje – preveliko samopuzdanje koje postaje smetnja daljem usavršavanju.

7. Perfekcionizam – postavljanje suviše visokih i nedostižnih ciljeva i očekivanja od promena.

8. Koncentracija na nebitno- pposvećenost malim stvarima koje je lako obaviti umesto

donošenja odluka koje će zaista biti značajne za budućnost.

Kao što je navedeno, čovekova samorealizacija i razvoj identiteta delom su uslovljeni

sredinskim uslovima ali isto tako čovek na spoljašnje uslove i uticaje reaguje kroz prizmu

svojih ličnih i profesionalnih karakteristika. U istraživanju ovog problema pošlo se od

sledećih stavova:

da postojeće prirodne razlike između polova kroz fiziološke i emocionalne karakteristike čoveka

utiču i na njegove reakcije na spoljašnje uslove i uticaje, ali i na ličnu percepciju;

da starost trenera kroz njegove psihološke karakteristike (određene životnim fazama kroz koje

pojedinac prolazi u pojedinim periodima života (Levinson (1986); prema Dimec i Kajtna, 2009))

takođe ima odraza i na svest o postojećim obrazovnim potrebama;

da trenerski staž (kao faktor razlika u stečenom iskustvu, gde se podrazumeva formativna uloga

individualnog iskustva u razvoju čoveka) bitno determiniše njegove pedagoške sposobnosti i

sklonosti;

zatim da uzrasna grupa koju on trenira takođe predstavlja bitan faktor pedagoškog pristupa

(imajući u vidu razvojne karakteristike dece na pojedinim uzrastima i neophodnost adekvatnog

pristupa na svakom uzrastu) a samim tim i stepen ispoljenosti pedagoških obrazovnih potreba ;

dalje,

27

da stepen obrazovanja trenera (ulogu obrazovanja u razvoju svesti čoveka ali i pedagoška znanja

stečena tokom školovanja, zatim karakteristika obrazovnih potreba kao jedinih potreba koje se

razvijaju) određuje i svest o značaju pedagoških kompetencija a saobrazno tome i potrebu za

pedagoškom usavršavanju; i konačno,

da vrsta sporta (individualni i grupni) zahteva od trenera drugačiji pristup sportisti uopšte pa

samim tim i specifičan pedagoški pristup ispitano je postojanje razlika u stepenu ispoljavanja

obrazovnih potreba trenera u odnosu na navedene varijable koje su skupa definisane kao lične i

profesionalne karakteristike trenera.

Odnos trenera prema pedagoškom obrazovanju je od izuzetnog značaja za jačanje

njegovih pedagoških kompetencija (Čokorilo i Grk, 2010), a samim tim i lični i profesionalni

razvoj sportiste i ishode trenažnog procesa (Dimec i Kajtna, 2009). Pedagoško usavršavanje

tako postaje značajan zadatak sportske organizacije, budući da ima pozitivne refleksije i za

trenera (samoostvarenje) i za sportistu (pravilan razvoj i profesionalni uspeh) i za sportsku

organizaciju (postizanje ciljeva organizacije, rang i profit, u skladu sa usvojenim etičkim

kodeksima) (Grk, 2010). Kako bi dali najbolje rezultate, neophodno je osvestiti kod trenera

potrebu za jačanjem njihovih pedagoških kompetencija, odnosno postojanje obrazovne

potrebe. Stoga ovo istraživanje može ukazati na neophodne smernice u tom procesu, imajući

u vidu značaj identifikovanja obrazovnih potreba za pravac, kvalitet i ishod obrazovnog

procesa. Specifičnost obrazovnih potreba je upravo u činjenici da poseduju svojstvo

razvojnosti, odnosno da za razliku od ostalih potreba, čijim zadovoljavanjem se potreba gasi,

ovde zadovoljavanje potrebe stvara još veću potrebu za obrazovanjem.

METOD

Osnovni cilj ovog istraživanja bio je da se sagledaju relacije između svesti trenera o

značaju pedagoške dimenzije njihovog delovanja i njihovih ličnih i profesionalnih

karakteristika. Cilj je realizovan kroz : a) ispitivanje stavova trenera prema značaju

pedagoške dimenzije njihovog delovanja; b) utvrđivanje ličnih i profesionalnih karakteristika

trenera. Glavna hipoteza istraživanja je da postoje razlike u svesti trenera o značaju

pedagoške dimenzije njihovog delovanja u odnosu na njihove lične i profesionalne

karakteristike. Uzorak je činilo 84 trenera 17 različitih sportova i sportskih disciplina od toga

42 muškarca i 42 žene sa područja južno-bačkog okruga. Visoku stručnu spremu ima 41

ispitanik, a srednju stručnu spremu njih 43. Takođe, strukturu uzorka u odnosu na grupni i

individualni sport čini 49 odnosno 25 trenera. Raspon starosti trenera je od 24 do 63 godine,

srednja vrednost je 40,86 godina, a standardno odstupanje iznosi 8,93 godine. Raspon uzrasta

sportiste je od 5-18 godina uz prosečnu vrednost od 14,07 godina i standardnim odstupanjem

od 3,5 godine. Najzad, raspon godina iskustva trenera je od 1-35 godina uz srednju vrednost

od 10,56 godina i standardno odstupanje od 8,55 godina. U radu je primenjena deskriptivna

metoda, koja obuhvata prikupljanje, obradu, prezentaciju i interpretaciju podataka. U fazi

prikupljanja podataka primenjene su istraživačke tehnike anketiranje i skaliranje, a za potrebe

ovog istraživanja korišćena su dva merna instrumenta: 1) Skala pedagoškog usavršavanja

trenera (SPUT) koja je konstruisana za ovu priliku. Instrument sadrži 5 ajtema formiranih u

obliku tvrdnji, a ispitanik zaokružuje jedan od pet mogućih odgovora na skali slaganja - od

28

potpuno se slažem (broj 5) do uopšte se ne slažem (broj 1). S obzirom na mali broj ajtema u

ovoj skali, nije rađen test pouzdanosti; 2) Skala stava trenera o značaju pedagoške dimenzije

njihovog delovanja (SOPT) koja je konstruisana za ovu priliku. Skala se sastoji od 8 ajtema

formiranih u obliku tvrdnji a ispitanik zaokružuje jedan od pet mogućih odgovora na skali

slaganja - od potpuno se slažem (broj 5) do uopšte se ne slažem (broj 1). Skala ima dobru

unutrašnju saglasnost i Kronbahov koeficijent alfa od 0,819. Podaci su obrađeni u

programskom paketu za statističku obradu podataka SPSS.18, a osim preliminarnih analiza

primenjeni su Man- Vitnijev U test za testiranje razlika između medijane dve nezavisne grupe

na neprekidnoj skali za varijable pol i vrsta sporta i Kruskal-Volisov H test za testiranje

razlika između srednjih rangova različitih grupa za ostale nezavisne varijable.

REZULTATI I DISKUSIJA

U Tabeli 1. prikazane su relativne frekvencije odgovora na skali SPUT, a u Tabeli 2.

Relativne frekvencije odgovora na skali SOPT.

Tabela 1. Relativne frekvencije odgovora na skali SPUT

Naziv varijable X σ

Potpuno

se

slažem

Uglavnom

se slažem

Nisam

siguran

Uglavnom

se ne

slažem

Uopšte

se ne

slažem

1 Moj klub veoma vodi računa o

pedagoškom usavršavanju trenera 3,63 1,143 27,5 31,4 19,6 19,6 2,0

2 Često idem na seminare preko svoje

sportske organizacije 3,31 1,177 14,7 39,2 14,7 25,5 5,9

3 Zadovoljan sam postojećim brojem

seminara i kurseva za trenere 2,65 1,021 2,9 17,6 34,3 31,4 13,7

4

U mom klubu se ne poklanja

dovoljno pažnje pedagoškom

usavršavanju trenera

3,42 ,927 10,8 37,3 38,2 10,8 2,9

5

U mom klubu se ne poklanja nimalo

pažnje pedagoškom usavršavanju

trenera

2,97 1,238 9,8 28,4 27,5 17,6 16,7

Tabela 2. Relativne frekvencije odgovora dobijenih na skali SOPT

Naziv varijable X σ Potpuno

se slažem

Uglavno

m se

slažem

Nisam

siguran

Uglavno

m se ne

slažem

Uopšte

se ne

slažem

1

Pedagoško-psihološki sadržaji

su neophodni u ovom poslu i

redovno ih konsultujem

4,12 ,988 42,2 38,2 11,8 4,9 2,9

2

Seminari o pedagoškom

obrazovanju su nepotrebno

oduzimanje vremena

1,72 1,181 3,9 9,8 3,9 14,7 65,7

3

Potrebno mi je više

pedagoškog znanja ali nemam

vremena za to

3,20 1,126 11,8 33,3 23,5 25,5 5,9

4

Bez konstantnog pedagoškog

usavršavanja nema napretka u

poslu

3,93 1,027 33,3 41,2 11,8 12,7 1,0

5

Kada ne znam kako da

postupim sa sportistima uvek

nađem način kako da se

informišem o tome

3,75 1,048 22,5 49,0 13,7 10,8 3,9

6 Ne smatram da bi mi 2,16 1,069 1,0 13,7 18,6 33,3 33,3

29

pedagoško obrazovanje

doprinelo boljim rezultatima

u radu

7

Voleo bih da imam bolje

pedagoško obrazovanje ali ne

znam gde bih ga stekao

2,16 1,136 2,9 28,4 28,4 22,5 17,6

8

Radim na svom pedagoškom

obrazovanju kada god naiđem

na problem u timu

3,76 ,956 20,6 49,0 18,6 9,8 2,0

Za utvrđivanje međupolnih razlika u svesnosti trenera o značaju pedagoške dimenzije

njegovog delovanja korišćen je Man Vitnijev test. S obzirom da ne postoji značajna razlika

između medijana dveju različitih grupa (muškarci: Md=35,50, žene: Md=35,50) odnosno

vrednost U=860,000; z = -.198, a nivo značajnosti je manji od 0,01 (p=.843) možemo

zaključiti da ne postoje statistički značajne međupolne razlike u svesti trenera o značaju

pedagoške dimenzije njihovog delovanja. Isto važi i za njihovu percepciju uslova za

pedagoško usavršavanje koje im pruža sportska organizacija budući da medijana za subuzorak

muškaraca iznosi Md= 16 i isto toliko za subuzorak žena, odnosno da je U= 325,000, z=-.187,

i da nivo značajnosti takođe ne dostiže statističku značajnost (p=.902).

Takođe, za testiranje razlika u svesnosti trenera o značaju pedagoške dimenzije njegovog

delovanja u odnosu na stepen obrazovanja korišćen je Man Vitnijev test. S obzirom da ne

postoji značajna razlika između medijana dveju različitih grupa (SSS: Md=30, VSS: Md=31)

odnosno vrednost U=834,500; z = -.422, a nivo značajnosti je manji od 0,01 (p=.673)

možemo zaključiti da ne postoje statistički značajne razlike u svesti trenera o značaju

pedagoške dimenzije njihovog delovanja u odnosu na stepen obrazovanja. Isto važi i za

njihovu percepciju uslova za pedagoško usavršavanje koje im pruža sportska organizacija

budući da medijana za subuzorak trenera sa srednjim obrazovanjem iznosi Md= 16 i Md=17

za subuzorak trenera sa visokim obrazovanjem, odnosno da je U= 688,500, z=-1.741, i da

nivo značajnosti takođe ne dostiže statističku značajnost (p=..082).

Kruskal-Volisovim H testom istražen je uticaj starosti trenera na svest trenera o značaju

pedagoške dimenzije njihovog delovanja, merene skalom SOPT. Subjekti su po starosti

podeljeni u tri grupe (grupa 1: 37 i manje godina (Md=31); grupa 2: 38-46 godina (Md=31);

grupa 3: 47 i više godina (Md=31). S obzirom da je vrednost X2= (2, N= 84)= 1.046, a nivo

značajnosti je veći od 0.01 (p=.593) možemo zaključiti da test nije otkrio značajne razlike u

svesti trenera o značaju pedagoške dimenzije njihovog delovanja u odnosu na njihove godine.

Isto važi i za razlike u percepciji uslova za pedagoško usavršavanje koje pruža sportska

organizacija gde su dobijene sledeće vrednosti: 1: 37 i manje godina - Md=31; grupa 2: 38-46

godina -Md=31-; grupa 3: 47 i više godina - Md=31, X2(2, N=84)= 3.718, p= .156.

Takođe, za utvrđivanje uticaja uzrasta sportiste na svest trenera o značaju pedagoške

dimenzije njihovog delovanja korišćen je Kruskal-Volisov test. U odnosu na uzrast sportiste

koji treniraju formirane su tri grupe (grupa 1: 12 i manje godina (Md= 32); grupa 2: 13-16

godina (Md=30); grupa 3: 17-18 godina (Md=29). Utvrđeno je da postoji statistički značajna

razlika između uzrasnih grupa sportista: X2(2, N=84)= 10,002, a nivo značajnosti je manji od

0.05 (p=.007) te možemo zaključiti da uzrast sportista statistički značajno utiče na svest

trenera o značaju pedagoške dimenzije njihovog delovanja. Treneri koji treniraju grupe

mlađeg uzrasta imaju veće vrednosti medijane, odnosno veću svest o značaju pedagoške

30

dimenzije svoga delovanja, a možemo primetiti da se ta svest sa povećanjem uzrasta sportista

smanjuje. To nije slučaj i sa percepcijom uslova za pedagoško usavršavanje trenera koje mu

pruža organizacija budući da nema statistički značajne razlike između medijana, odnosno da

je X2(2, N=84)= .650, a nivo značajnosti je veći od 0.05 (p=.722)

Uticaj trenerskog staža na svest o značaju pedagoške dimenzije u svom delovanju

ispitana je Kruskal-Volisovim H testom. Subjekti su po godinama trenerskog iskustva

podeljeni u tri grupe: (grupa 1: 4 i manje godina, Md= 30; grupa 2: 5-12 godina, Md=29,5;

grupa 3: 13 i više godina staža, Md= 31). Nije utvrđena statistički značajna razlika na nivou

p<0.05 u SOPT rezultatima tri grupe u odnosu na godine trenerskog staža: X2(2, N=84)=

1.756, a nivo značajnosti je veći od 0.05 (p=.416) te možemo zaključiti da godine iskustva ne

utiču značajno na subjektivni svest trenera o značaju pedagoške dimenzije njihovog

delovanja. Ipak, posmatrajući medijane grupa, može se uočiti da treneri početnici i oni sa 13 i

više godina trenerskog iskustva postižu nešto veće skorove. Isto važi i za razlike u percepciji

uslova za pedagoško usavršavanje koje im pruža organizacija, budući da je X2(2, N=84)=

1.898, p= .387.

Uticaj vrste sporta na svesnost trenera o značaju pedagoške dimenzije njihovog

delovanja istražen je pomoću Man Vitnijevog testa i nije utvrđena značajna razlika u

vrednostima pripadajućih medijana između trenera individualnog sporta (Md=31) i trenera

grupnog sporta (Md=31); U= 600,500, z= -.138, p=.890. Isto važi i za razlike u njihovoj

percepciji uslova za pedagoško usavršavanje koje im pruža sportska organizacija: (grupni

sport: Md=16; individualni sport: Md=15), U= 592,000, z = -.236, p=.814

ZAKLJUČAK

U ovom istraživanju ispitivali smo relacije između ličnih i profesionalnih

karakteristika trenera i njihove svesti o značaju pedagoške kompetentnosti u njihovom radu i

njihove percepcije uslova za pedagoško usavršavanje koje im pruža sportska organizacija.

Iako su treneri uglavnom zadovoljni brigom sportske organizacije kada je u pitanju njihovo

pedagoško usavršavanje i prilično često pohađaju seminare preko svoje sportske organizacije,

ipak nisu u potpunosti zadovoljni postojećim brojem kurseva za trenere. Oni izražavaju

potrebu za povećanjem sadržaja koji se odnose na tematiku njihovog pedagoškog

osposobljavanja. Generalno, treneri su nesvesno pedagoški kompetentni, što znači da su

svesni pedagoške dimenzije njihovog delovanja te da je pedagoško usavršavanje za njih nešto

što se podrazumeva.

Ispitivanjem postojanja razlika između trenera u svesti o značaju pedagoške dimenzije

njihovog delovanja, došlo se do zaključka da nju od ličnih i profesionalnih karakteristika

trenera determiniše jedino uzrasna grupa koju treniraju, dok pol, stepen obrazovanja, godine

trenera i trenerskog staža, kao i vrsta sporta nemaju značajnijeg uticaja. Takav rezultat je

razumljiv, budući da je svest o značaju pedagoške dimenzije njihovog delovanja najizraženija

u najnižem uzrastu, te da sa godinama postepeno opada ako se uzme u obzir da su pedagoški

uticaju najfunkcionalniji u najmlađem dobu. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom

regrutacije trenera za potrebe stručnog i pedagoškog usavršavanja, ali i prilikom uticaja na

razvijanje svesti trenera o značaju pedagoškog usavršavanja gde je, prema našim rezultatima,

najpotrebnije uticati na trenere starijih uzrasnih grupa. Kada je u pitanju percepcija uslova za

31

pedagoško usavršavanje koje im pruža sportska organizacija, ne postoje statistički značajne

razlike između medijana ni po jednoj merenoj varijabli. Kohezivna sila razvoja sportske

organizacije na temelju obrazovnog menadžmenta svakako je pedagoško ali i stručno

permanentno usavršavanje trenera kao centralne poluge sportske organizacije. Razvoj

sportske organizacije zasnovane na menadžmentu obrazovanja ima pozitivne refleksije na

svim nivoima: treneru se omogućava da stekne neophodne kompetencije a samim tim i

samopoštovanje (kao posledica percepcije lične kompetencije) i osećaj zadovoljstva u ulozi

trenera što za posledicu ima adekvatne vaspitne uticaje na razvoj sportiste i stvaranje uslova

za njegovu samorealizaciju, ali i njegov profesionalni uspeh, što se povratno reflektuje na

sportsku organizaciju u vidu sticanja profita i njenog daljeg prosperiteta.

LITERATURA

1. Andevski, M. (2007). Menadžment obrazovanja, Novi Sad: Cekom books d.o.o.

2. Barić, B. ,Horga, S. (2006). Psihosocijalni i odgojni aspekti interakcije trenera i djeteta

sportaša. U: Sport i zdravlje djece i mladih - Zbornik radova (str. 78-83), Zagreb : Quo vadis

tisak.

3. Bezinović, P. (1988). Percepcija osobne kompetentnosti kao dimenzija samopoimanja,

(doktorska disertacija), Zadar: Filozofski fakultet.

4. Bloom, G., Durand-Bush, N., Schinke, R., & Salmela, J. (1998). The importance of mentoring

in the development of coaches and athletes. International Journal of Sport Psychology, 29,

267-281.

5. Blundell, D. & Cunningham, P. (2008) Making room for the community sport coach, in Ross,

A. & Cunningham, P. (eds.) Reflecting on Identities: Research, Practice and Innovation.

London: CiCe, pp. 705 – 712.

6. Choi, D.-W., Cho, M.-H., & Kim, Y.-K. (2005). Youth Sport Coachesʼ Qualities for

Successful Coaching. World Leisure Journal, 47(2), 14-22.

7. Čokorilo, R., Grk, M. (2010). Samoprocena pedagoških kompetencija trenera. U: Krsmanović,

B., Dolga, M., Haraši, T. (Ur.), 18. Međunarodni simpozijum Ekologija, sport i zdravlje

mladih, Novi Sad: Novosadski maraton.

8. Čokorilo, R., Jovanović, M (2002). Stil ponašanja nastavnika i stavovi učenika o vrijednosti

nastave fizičkog vaspitanja. U Glasniku radova 40. kongresa Antropološkog društva

Jugoslavije, SV. (37), Beograd: Antropološko društvo Jugoslavije.

9. Čokorilo, R. (2012). Pedagogija i pedagogija sporta. Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog

vaspitanja.

10. Dimec, T., & Kajtna, T. (2009). Psychological Characteristics of Younger and Older Coaches.

Kinesiology, 41(2), 172-180

11. Evans, R.J., Light, L., Richard (2007). Coach development through collaborative action

research: A rugby coach’s implemention of game sense pedagogy. Asian Journal of Exercise

& Sports Science 4 ( 1), (1-7);

12. Findak, V., Neljak, B. (2006). Kvaliteta rada u područjima edukacije, sporta i sportske

rekreacije. U: Findak, V. (Ur.), Zbornik radova 15. Ljetnje škole kineziologa Republike

Hrvatske (16-26), Zagreb: Hrvatski kineziološki savez.

32

13. Grk, M. (2010). Pedagoške kompetencije trenera u organizaciji koja uči.U: Mikalački, M.

(Ur.), 1. Međunarodni naučno-stručni skup studenata “Mladi o sportskoj nauci i struci” (str.

49-57), Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu.

14. Hasbrook, C. A., Hart, B. A., Mathes, S. A., & True, S. (1990). Sex bias and the validity of

believed differences between male and female interscholastic athletic coaches. Research

quarterly for exercise and sport, 61(3), 259-267.

15. Kuljić, R., Čokorilo, R., Grk, M. (2010). Socio-professional status of coaches and subjective

experience of pedagogical competence. In: Simović, S. (Ed.), 2nd International Scientific

Conference, Banja Luka: Faculty of physical education and sports.

16. Ljubetić, M. Vranješ, V. (2008). Pedagoška (ne)kompetencija učitelja za učiteljsku ulogu.

dostupno na www.hrcak.hr.

17. Milanović, D. i sar. (2006). Kvaliteta rada u sportu. U: Findak, V. (Ur.), Zbornik radova 15.

Ljetnje škole kineziologa Republike Hrvatske Zagreb: Hrvatski kineziološki savez.

18. Nash, C., Sproule, J. (2009). Career development of expert coaches. International Journal of

Sport Science&Coaching. 19. Trudel. P., & Gilbert, W. (2004). Communities of Practice as an Approach to Foster Ice

Hockey Coach Development. In D. J. Pearsall & A. B. Ashare (Eds.), Safety in Ice Hockey:

Fourth Volume. West Conshohocken, PA: ASTM International.

20. Trudel, P. & Gilbert, W. (2006). Coaching and coach education. In D. Kirk, M. O’Sullivan, &

D. McDonald.(Eds.), Handbook of Research in Physical Education. London: Sage.

21. Werthner, P., & Trudel, P. (2006). A new theoretical perspective for understanding how

coaches learn to coach. The Sport Psychologist, 20 (2).

33

Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 2: 33-39

ORGINALNI NAUČNI RAD

Orginalni naučni rad

Ekrem Hadžić¹, Bojan Guzina²

¹Oružane snage Bosne i Hercegovine

²Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Univerzitet u Banjoj Luci, Bosna i Hercegovina

UDK: 796.012.1:341.462.1

DOI: 10.7251/SHT1302033H

EFIKASNOST PROGRAMA FIZIČKE OBUKE KOD PROFESIONALNIH VOJNIH

LICA U GODIŠNJEM OCJENJIVANJU FIZIČKE SPREMNOSTI

SAŽETAK

Cilj istraživanja je bio da se utvrde kvantitativne razlike u morfološkim karakteristikama,

motoričkim i funkcionalnim sposobnostima pod utjecajem programa fizičke obuke u

godišnjem ocjenjivanju PVL. Testiranja su vršena na početku (ulazni test tjelesne spremnosti)

i nakon šest mjeseci (izlazni test fizičke spremnosti). Ispitivanje je sprovedeno na uzorku od

88 PVL (profesionalnih vojnih lica) pripadnika ZS i PZO (Zračnih snaga i protivzračne

odbrane) OS BiH. U sprovedenom istraživanju mjerni instrumenti za procjenu morfoloških

karakteristika, motoričkih i funkcionalnih sposobnosti sastojao se od: tjelesne mase, sklekova,

podizanja trupa – trbušnjaka i trčanja na 3,2 km.

Za analizu razlika između inicijalnog i finalnog mjerenja korišten je T-test. Prikazani

rezultati su pokazali statističko značajne vrijednosti u finalnom mjerenju u odnosu na

inicijalno u svim varijablama, odnosno povećanje repetitivne snage ruku, ramenog pojasa i

trupa, aerobne izdržljivosti i smanjenje tjelesne mase.

Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da pravilna i redovna fizička obuka

omogućava uspješno savladavanje testa fizičke spremnosti u godišnjem ocjenjivanju.

Ključne riječi: test fizičke spremnosti PVL, motoričke sposobnosti, T-test, program fizičke

obuke.

34

1. UVOD

Nivo fizičke spremnosti vojnika ima direktan utjecaj na njegovu borbenu sposobnost.

Mnoge bitke naglašavaju veoma važnu ulogu koju tjelesna spremnost igra na bojnom polju.

Tjelesni odgoj (fizička obuka) je temelj borbene spremnosti i mora biti integralni dio života

svakog vojnika, podoficira i oficira koji ih vode. Fizička obuka je sastavni dio borbene obuke.

To je planski, sistematski i trajni proces obrazovanja i vaspitanja vojnika i starješina (u daljem

tekstu: vojnika). Sprovodi se organizovanim kreativnim aktivnostima koje dioprinose

tjelesnom razvoju, razvijanju psihofizičkih sposobnosti i oblikovanju moralnog lika

pripadnika Oružanih snaga.

Cilj fizičke obuke je podizanje psihotjelesnih sposobnosti svih pripadnika OS na nivo

neophodan za uspješno izvršavanje i najsloženijih zadataka u miru i ratu. Ciljevi i zadaci

fizičke obuke ostvaruju se realizacijom planova i programa za sve oblike fizičke obuke:

jutarnje vježbanje, časovi fizičkog vježbanja, kondiciono i primijenjeno fizičko vježbanje,

sportski dan i slobodne sportske aktivnosti. Fizička obuka prema karakteru, obliku i namjeni

dijeli se na: savlađivanje prostora i prepreka, borenje, atletiku, plivanje, gimnastiku, sportske

igre, sportska takmičenja, provjeru fizičkih sposobnosti, teoriju fizičkog vježbanja, metodičko

sposobljavanje.

Promjene „stanja vježbača“ najčešće se manifestuju u području nekih sposobnosti i

osobina, a naročito u sferi motoričkih znanja. Sve te antropološke karakteristike mogu se

mijenjati u kvantitativnom i kvalitativnom smislu. Pri tom se pod kvantitativnim promjenama

podrazumijevaju one promjene koje su izražene u porastu ili padu efikasnosti neke

sposobnosti, osobine i/ili motoričke informacije, dok se pod kvalitativnim promjenama

podrazumijevaju promjene odnosa između spomenutih karakteristika.

U hipotetičkoj jednačini specifikacije kondicijskih sposobnosti vojnih jedinica, prvo je

mjesto gotovo rezervisano za izdržljivost. U izdržljivost se ubraja aerobna i mišićna

izdržljivost. Aerobna izdržljivost zauzima prvo mjesto, a pokazalo se da je sposobnost trčanja

povezana s faktorom snage (Maleš i sar., 2001). Mišićna izdržljivost je kombinacija snage i

izdržljivosti; to je sposobnost izvođenja velikog broja ponavljanja vježbi s određenim

otporom kroz duže vrijeme (Bompa i Carrera, 2005). Nema sumnje da je uz trening aerobne

izdržljivosti, trening snage temelj na kojima se gradi daljnja uvježbanost vojnika. Također,

mišićna izdržljivost ima pozitivan transfer na kardiorespiratornu (aerobnu) izdržljivost

(Bompa i Carrera, 2005). Kod vojnika, s obzirom na zadatke, specifična snaga mišića nogu –

trčanje, hodanje; ruku i ramenog pojasa – penjanje, nošenje tereta; leđa – penjanje; trupa –

stabilizatori u svim radnjama (planinarenje i alpinizam kao dio je borbene obuke specijalnih i

brdsko-planinskih jedinica u policiji i oružanim snagama, Hadžić i Mujanović, 2009).

Motoričke sposobnosti i visokoj mjeri i na različite načine utiču na: dugotrajnu eksploataciju

bazičnih motoričkih znanja, učinkovito savladavanje biomehanički složenih i biomehanički

jednostavnih motoričkih zadataka (učinkovitost savladavanja vojnog poligona pješadisjkih

prepreka, Metikoš i sar., 1988). Izuzetno je važna snaga nogu, ramenog pojasa i ekstenzora

trupa kod vrlo bitne aktivnosti vojnika – dugotrajna hodanja s nošenjem tereta. Struktura

bazičnih motoričkih sposobnosti i antropometrijskih karakteristika u toku vojne obuke

određena je uglavnom specifičnim vojnim zadacima (Bajrić i Mikić, 2002). U mnogim

stranim jedinicama ovu aktivnost smatraju najbitnijom za vojnika (Deuster, 1997). Svi

programi fizičke obuke u početnoj ulaznoj obuci moraju uraditi sljedeće: postepeno

unaprijeđenje kondicije i ojačavanje vojnika za vojne dužnosti; razvoj samopouzdanja, pravila

i timskog duha vojnika; razvoj zdravog životnog stila kroz podučavanje; unaprijeđenje fizičke

spremnosti do najvećeg mogućeg nivoa (Heberlein i sar. 2005). Povezanost poligona

pješadijskih prepreka sa nekim fizičkim sposobnostima na neselekcionisanom uzorku

35

ispitanika i utvrđena je značajna korelacija sa latentnim dimenzijama koordinacije i aerobno-

anaerobne izdržljivosti, te donekle i eksplozivne snage (Rodić, 1988). S obzirom na

specifične aktivnosti specijalnih jedinica postoji potreba za različitim oblicima treninga snage

(Šopar, 2008). Proučavanje posljedica djelovanja procesa vježbanja na ljudski organizam

jedan je od najznačajnihih predmeta interesa kineziološke nauke (Mraković, 1994). Efikasnost

nastave fizičkog vaspitanja, odnosno razvoj motoričkih sposobnosti studenata vojne

akademije u toku četverogodišnjeg školovanja u vojnoj akademiji predmet je u istraživanju

(Marić, 2008).

Predmet ovog istraživanja će se usmjeriti na ispitivanje i analizu segmenata antropološkog

statusa vojnika: morfološke karakteristike (1 varijabla – tjelesna masa), motoričke

sposobnosti (2 varijable – sklekovi i podizanje trupa – trbušnjaci) i funkcionalna sposobnost

(1 varijabla – trčanje na 3,2 km).

Osnovni problem istraživanja je analiza kvalitativnih (strukturalnih) i kvantitativnih

promjena morfoloških karakteristika, motoričkih i funkcionalnih sposobnosti pod utjecajem

programa fizičke obuke.

Glavni cilj ovog istraživanja je utvrđivanje efikasnosti programa fizičke obuke praćenog

kroz dvije vremenske tačke na kvalitativne i kvantitativne promjene morfoloških

karakteristika, motoričkih i funkcionalnih sposobnosti.

2. METODE RADA

2.1. Uzorak ispitanika

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 88 PVL (profesionalnih vojnih lica) pripadnika

ZS i PZO (Zračnih snaga i protivzračne odbrane) OS BiH.

2.2. Uzorak varijabli

Proces testiranja i mjerenja, odnosno procjene morfoloških karakteristika, motoričkih i

funkcionalnih sposobnosti je obavljeno kroz 4 varijable:

1. Tjelesna masa (ATLMAS)

2. Sklekovi (MRESKL)

3. Dizanje trupa – trbušnjaci (MREDTT)

4. Trčanje na 3.200 m (FAET32)

Inicijalno mjerenje (ulazni test fizičke spremnosti) je realizovano krajem mjeseca aprila a

finalno mjerenje (izlazni test) početkom mjeseca oktobra 2010. Godine. Sva testiranja su

realizovana u prijepodnevnim satima na nogometnom stadionu sa atletskom stazom.

Ovi testovi omogućavaju mjerenje kardiorespiratorne mišićne i tjelesne izdržljivosti. To je

test koji omogućava izražavanje fizičke sposobnosti vojnika. Standardi su prilagođeni

godinama starosti. Namjera ovog testa za provjeru fizičkih sposobnosti je da da procjenu

programa fizičke obuke. PVL imaju ovaj test najmanje dva puta godišnje svake godine sa

minmalnim razmakom od 4 mjeseca ako se daju samo dva testa za evidenciju. Svi vojnici

36

moraju postići najmanje 60 poena na svakoj vježbi (sklekovi, dizanje trupa – trbušnjaci i

trčanje na 3.2 km) a ukupno ne manje od 180 poena.

Za ocjenu težine tijela korištena je prenosiva vaga na pero, tačnost mjerenja ove vage koja

se obezbjeđuje je 0,5 kg, vaga je bila postavljena na čvrsto tlo (betonska podloga) i njena

tačnost je provjerena tegovima mase 10 kg.

Za procjenu repetitivne snage mišića prsa, ramena i tricepsa korišten je test sklekovi.

Mjeri se broj pravilno izvedenih sklekova u toku 2 minute.

Za procjenu repetirivne snage abdominalnih mišića i mišića bokova korišten je test

dizanje trupa – trbušnjaci. Mjeri se broj pravilno izvedenih trbušnjaka u toku 2 minute.

Za procjenu aerobne izdržljivosti i mišićne izdržljivosti nogu korišten je test trčanje na 3,2

km. Mora se istrčati staza od 3,2 km u što kraćem vremenu.

2.3. Metode obrade podataka

Za utvrđivanje kvantitativnih razlika između rezultata inicijalnog i finalnog mjerenja

morfoloških karakteristika, motoričkih i funkcionalnih sposobnosti korišten je T-test.

3. REZULTATI SA DISKUSIJOM

Analiza razlika između inicijalnog i finalnog stanja morfoloških karakteristika, motoričkih

i funkcionalnih sposobnosti kod PVL vršeno je primjenom T-testa.

Analizom dobijenih rezultata može se zaključiti da je u toku eksperimentalnog perioda, u

finalnom u odnosu na inicijalno mjerenje, utvrđena statistički značajna razlika u testovima

morfološke karakteristike (tjelesna masa FATLMAS .000), repetitivna snaga (sklekovi

FMRESKL .000 i dizanje trupa – trbušnjaci FMREDTT .000) i aerobna izdržljivost

(FFAET32 .000). Tabela 1. Parametri deskriptivne statistike: aritmetička sredina(Mean), uzorak ispitanika

(N), standardna devijacija (Std.Deviation), standardna greška aritmetičke sredine (Std.Error

Mean).

Paired Samples Statistics

Mean N Std. Deviation

Std. Error

Mean

Pair 1 ATLMAS 85.89 88 10.340 1.102

FATLMAS 85.09 88 9.634 1.027

Pair 2 MRESKL 46.50 88 9.839 1.049

FMRESKL 48.55 88 9.897 1.055

Pair 3 MREDTT 49.72 88 9.869 1.052

FMREDTT 51.24 88 9.845 1.049

Pair 4 FAET32 16.27489 88 1.418370 .151199

FFAET32 16.10364 88 1.341349 .142988

Pair 5 BODSKL 71.10 88 8.210 .875

FBODSKL 73.23 88 8.045 .858

Pair 6 BODDTT 69.45 88 7.652 .816

37

FBODDTT 71.13 88 7.247 .773

Pair 7 BODT32 72.17 88 10.929 1.165

FBODT32 73.70 88 10.069 1.073

U varijabli tjelesna masa (ATLMAS) došlo je do značajnih promjena. Pod utjecajem

programa fizičkog vježbanja došlo je do smanjenja masnog tkiva što se vidi u razlici finalnog

mjerenja u odnosu na inicijalno. Tome je svakako doprinijelo i pravilno doziranje distribucija

i kontrola primijenjenih opterećenja, metodičko oblikovanje trenažnog rada u kome su

posebno značajne bile metode vježbanja u skladu sa individualnim sposobnostima I

osobinama ispitanika. Varijabla sklekovi (MRESKL), koja procjenjuje sposobnost

dugotrajnog izometrijskog rada, kao i rada na osnovu naizmjeničnih kontrakcija i relaksacija

(izotoničnog) mišićnih grupa ruku i ramenog pojasa, je u finalnom mjerenju pokazala najveći

napredak u odnosu na preostale varijable. Također, u varijabli dizanje trupa- trbušnjaci

utvrđena je statistički značajna razlika u odnosu na inicijalno mjerenje. U varijabli trčanje na

3.2 km koja procjenjuje aerobnu izdržljivost i mišićnu izdržljivost nogu, može se zaključiti da

je u toku perioda fizičke obuke u finalnom u odnosu na inicijalno mjerenje utvrđena statistički

značajna razlika (FAET32 16.27489 – FFAET32 16.10364). Sve te pomake možemo pripisati

učincima programiranog plana i programa fizičke obuke.

Tabela 2. Korelacije parova varijabli inicijalnog i finalnog mjerenja (Correlation), nivo

značajnosti (Sig.)

Paired Samples Correlations

N Correlation Sig.

Pair 1 ATLMAS & FATLMAS 88 .997 .000

Pair 2 MRESKL & FMRESKL 88 .976 .000

Pair 3 MREDTT & FMREDTT 88 .987 .000

Pair 4 FAET32 & FFAET32 88 .986 .000

Pair 5 BODSKL & FBODSKL 88 .960 .000

Pair 6 BODDTT & FBODDTT 88 .965 .000

Pair 7 BODT32 & FBODT32 88 .976 .000

Tabela 3. Multivarijantni Hottelingov T-test: razlika aritmetičkih sredina finalnog i

inicijalnog mjerenja (Mean), razlika standardnih devijacija (Std.Deviation), razlika

standardnih greški aritmetičkih sredina (Std.Error Mean), interval povjerenja za aritmetičku

sredinu (95 % Confidence Interval of the Difference), vrijednosti donjeg kvartila (Lower),

vrijednosti gornjeg kvartila (Upper), t –test (t), stepeni slobode (df), nivo značajnosti (Sig.).

38

Uvidom u Tabelu 3. može se zaključiti da su dobijene statistički značajne razlike

na svim varijablama. Najveću statistički značajnu razliku ostvarila je varijabla (MRESKL -

2.045), zatim varijabla dizanje trupa-trbušnjaci (MREDTT -1.523), varijabla tjelesna masa

(ATKMAS .795) i varijabla trčanje na 3.2 km (FAET32 .171250). Dobijeni rezultati su bili

očekivani s obzirom na strukturu i cilj programiranog šestomjesečnog trenažnog procesa

fizičke obuke.

4. ZAKLJUČAK

Rezultati dobijenih vrijednosti T-testa pokazali su da je na kraju eksperimentalnog

tretmana primjenom programa tjelesnog vježbanja na razvoj motoričkih i funkcionalnih

sposobnosti kod ispitanika došlo do statistički značajnih promjena. Pojedinačni doprinos

utvrđenim značajnim razlikama ostvaren je na svim testovima motoričkih i funkcionalnih

sposobnosti, kao i na antropometrijskoj mjeri tjelesna masa.

Na osnovu rezultata iz ulaznog testa (inicijalno mjerenje) znamo da test fizičke

spremnosti nisu zadovoljili 13 pripadnika od 88 PVL, dok je na izlaznom testu (finalno

Paired Samples Test

Paired Differences

t df

Sig. (2-

tailed)

95% Confidence

Interval of the

Difference

Mean

Std.

Deviation

Std.

Error

Mean Lower Upper

Pair 1 ATLMAS -

FATLMAS .795 1.019 .109 .580 1.011 7.324 87 .000

Pair 2 MRESKL -

FMRESKL -2.045 2.144 .229 -2.500 -1.591 -8.951 87 .000

Pair 3 MREDTT -

FMREDTT -1.523 1.619 .173 -1.866 -1.180 -8.825 87 .000

Pair 4 FAET32 -

FFAET32 .171250 .246053 .026229 .119116 .223384 6.529 87 .000

Pair 5 BODSKL -

FBODSKL -2.125 2.298 .245 -2.612 -1.638 -8.673 87 .000

Pair 6 BODDTT -

FBODDTT -1.670 2.021 .215 -2.099 -1.242 -7.753 87 .000

Pair 7 BODT32 -

FBODT32 -1.534 2.473 .264 -2.058 -1.010 -5.820 87 .000

39

mjerenje) nije zadovoljilo 2 pripadnika od 88 PVL. Dobijene statistički značajne razlike

možemo pripisati provedenom programu fizičke obuke koji je bio saturiran sadržajem

repetitivne snage ruku, ramenog pojasa i trupa, kao i sadržajima za razvoj aerobnih

sposobnosti. Dakle, kontinuirani i programirani proces fizičke obuke doprinosi potrebnom

razvoju PVL u motoričkom, funkcionalnom i zdravstvenom pogledu, te omogućava uspješno

savladavanje testa fizičke spremnosti u godišnjem ocjenjivanju.

5. LITERATURA

1. Bajrić, O., Mikić, B.(2002). Latentna struktura bazičnih motoričkih sposobnosti i parcijalnih

situaciono-motoričkih zadataka regruta, Sport u teoriji i praksi, Sarajevo,

2. Bompa, T., Carrera, M.(2005). Periodization training for sports. Champaign, IL: Human

Kinetics

3. Deuster, P.(1997). Navy Seal physical fitness. Official – issue guide Naval Special Warfare

Command. Department of Military and Emergency Medicine. Uniformed Services University

of the Health Sciences, F. Edward Hebert School of Medicine.

4. Hadžić, E., E. Mujanović(2009). Planinarstvo i alpinizam u funkciji sporta i zdravlja, Zbornik

naučnih i stručnih radova – Sport i zdravlje, Tuzla,

5. Heberlein, P. E., Heather, A.N., Egger, K.(2005). Fizička kondicija, ishrana i vojna spremnost,

JCTP Seminar, Sarajevo,

6. Maleš, B., R. Katić, E. Hofman. (2001). Utjecaj vojnog tretmana na povezanost manifestacija

snage i trčanja različitih dionica, Zbornik radova 10. Ljetne škole pedagoga fizičke kulture

RH, Rovinj, str. 59-61

7. Maleš, B., B. Sekulić, R. Katić. (2004). Morphological and motor-endurance changes are

highly related in Croatin Navy recruits. Millitary Medicine. 169, 65-70,

8. Marić, L, Krsmanović, B. (2008). Uticaj motoričkih sposobnosti na motoričku efikasnost

studenata vojne akademije, Časopis za sport, fizičko vaspitanje i zdravlje Sport Mont, br.

15,16,17/VI str.317-322, Podgorica,

9. Metikoš, D., M. Labudović, R. Pejić. (1988). Utjecaj nekih motoričkih sposobnosti na

efikasnost savladavanja pješadijskih prepreka. Kineziologija, 20/2: 117-125,

10. Mraković, M. (1994). Programiranje i kontrola procesa vježbanja (Praktikum sistematske

kineziologije), Fakultet za fizičku kulturu, Zagreb

11. Rodić, N. (1988). Latentna struktura nekih situaciono-motoričkih testova potrebnih za

oružane snage. Kineziologija, 20/1: 25-34,

12. Šopar, J. (2008). Trening jakosti specijalnih postrojba vojske, Kondicijski trening, volumen 6,

broj 1, str.72-76,

40

Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 2: 40-46

ORGINALNI NAUČNI RAD

Orginalni naučni rad

Saša Jovanović Fakultet Fizičkog vaspitanja i sporta Banja Luka

UDK: 796.412→793.3

doi: 10.7251/SHT1302040J

DISTINKCIJA U BRZINI USVAJANJA ELEMENATA SPORTSKE I RITMIČKE

GIMNASTIKE I ELEMENATA PLESA

SAŽETAK

Načini na koji neka individa uči i usvaja gradivo već su istraživani i klasifikovani.

Ipak brzina usvajanja nekog elementa ili dijela gradiva jedna je od pretpostavki usvojenosti

gradiva. Naravno treba uzeti u obzir i vremenske limite u vidu ograničenog broja časova

kojima je predviđeno izučavanje, te složenost elemenata koji se izučavaju kroz predmete

Gimnastika 1 i 2, Ritmička gimnastika i Plesovi. Ovo istraživanje je sprovedeno na uzorku od

67 studenata, starosne dobi između 19 i 21 godine, sa ciljem utvrđivanja brzine usvajanja

usvajanja elemenata sportske i ritmičke gimnastike kao i elemenata različitih plesova, radi

mogućih izmjena redoslijeda obučavanja u nastavnom procesu (po akademskim godinama)

slijedeći princip od lakšeg ka težem. Za potrebe ovog istraživanja korištene su tri varijable iz

gimnastike, tri varijable iz ritmičke gimnastike te tri varijable iz plesova. Analiza varijanse

ukazala je da je potreban manji broj pokušaja za usvajanje elemenata izvedenih na parteru

(ritmička gimnastika) i preskoku,gredi i parteru (sportska gimnastika),kao i jedna varijabla

plesa-džajv nego za usvajanje preostalih elemenata ritmičke gimnastike i plesova. Ovim

istraživanjem ukazalo se na potrebu razmatranja redoslijeda obučavanja, ne samo elemenata

sportske i ritmičke gimnastike te plesova, nego i realizacije nastavnih sadržaja ovih predmeta

na različitim akademskim godinama, kao i na potrebu provođenja istraživanja ovakvog tipa,

radi efikasnije realizacije nastavnog procesa i edukovanja kvalitenije ospobljenih budućih

pedagoga fizičkog vaspitanja.

Ključne riječi: sportska gimnastika, ritmička gimnastika,plesovi, brzina usvajanja

UVOD

Sportska i ritmička gimnastika te plesovi pripadaju sportovima acikličnog karaktera sa

izraženom esteskom komponentom. Karakteristike djelovanja na određene motoričke

sposobnosti kao i simbiotski način djelovanja u skladu sa razvojem vremensko prostornih

formi doprinosi opštem i sveobuvatnom usavršavanje kretnih sposobnosti. Sadržaji sportske

gimnastike mogu se dijeliti na vježbe na spravama, vježbe na tlu i preskoci. Vježbe na

spravama sadrže raznolike i specifične elemente ali muzička pratnja se po propozicijama

koristi samo kod izvođenja vježbe na parteru-djevojke gdje može sadržati samo

41

instrumentalnu izvedbu melodije. Ritmička gimnastika sadrži raznolika jednostavna i složena

kretanja koja se izvode bez i sa različitim rekvizitima (loptama, vijačama, čunjevima,

obručima, trakama, velovima itd.) koji uslovno rečeno i karakterišu načine izvedbi pojedinih

elemenata. Plesovi izvođeni solo ili u paru praćeni su najčešće različitim muzičkim

podlogama tražeći dobro poznavanje tehnike kretanja kao i odnosa vremensko prostornih

formi za postizanje dobrih rezultata pri samoj izvedbi. Upravo ti sadržaji ritmičke i sportske

gimnastike te plesova predstavljaju predmete izučavanja i obučavanja na fakultetu, pri čemu

su uočene poteškoće kod studenata prilikom usvajanja određenih elemenata. Prema važećem

nastavnom planu svi predmeti se izučavaju na istoj akademskoj godini. Istraživanje je

provedeno sa ciljem utvrđivanja brzine usvajanja elemenata sportske i ritmičke gimnastike i

plesova, radi mogućih izmjena redoslijeda obučavanja u nastavnom procesu (po akademskim

godinama) slijedeći princip od lakšeg ka težem.

METODE

Istraživanje je sprovedeno na početku školske 2011/12 godine, u sklopu dijagnostičkog i

gimnastičkog kabineta kao i kabineta za ritmiku i plesove. Korišten je uzorak ispitanika

odabran iz populacije studenata banjalučkog Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta, koji su

redovno upisali prvu godinu studija i po programu nisu imali nastavu iz gimnastike, ritmičke

gimnastike i plesova. Kako bi se obezbijedila reprezentativnost uzorka, selekcionisan je

uzorak od 67 studenata, starosne dobi između 19 i 21 godine, koji se ranije nisu aktivno

bavili sportskom i ritmičkom gimnastikomte nekim od vidova plesa. Za potrebe ovog

istraživanja obuhvaćene su 3 varijable iz sportske gimnastike (preskok zgrčeno izvođen na

konju; premet strance izvođena na parteru obostrano; hodanje sa počučnjem i okret u čučnju

izvođeno na gredi) te 3 varijable iz ritmičke gimnastike (prva varijabla –kombinacija šase-a

naprijed i dječijeg poskoka izvođena na parteru obostrano u ritmu TA-TE TA TA-TE TA;

druga kombinacija je valcerov trokorak izvođen na parteru u ritmu TA-TE-TI i treća

kombinacija su iskoraci sa visokim prednoženjem i usponom izvođeni na gredi obostrano u

ritmu TA TA TAA,). Vraijable iz oblasti plesova predviđale su izvođenje osnovni koraka

čačača (šase sa iskoracima napred nazad izvođen u ritmu TA-TE TA TA TA), džajva

(kombinacija modifikovanog šasea sa korakom nazad izvođenim u ritmu TA TA TA-TE-TA),

te osnovnog koraka bi-bapa (kretanje napred nazad sa tep korakom u ritmu (TA-TE TA TA).

Budući da su to osnovni elementi sportske i ritmičke gimnastike kao i plesova koji oni su

našli svoje mjesto u nastavnom planu i programu fizičkog vaspitanja u školama, kao takvi su

poslužili za varijable u ovom istraživanju. Poslije demonstracije ispitanik je imao 10 pokušaja

da izvede element, i ocijenjen je od strane tročlane komisije. Manji broj pokušaja značio je i

brže usvajanje datog elementa. Podaci su obrađeni statističkim paketom SSPRS 17.0, i

korištena je statistička analiza varijanse - ANOVA.

REZULTATI

Tabela 1. Osnovni statistički parametri procjenjene brzine usvajanja različitih ritmičkih

struktura iz sportske i ritmičke gimnastike

Aritmetička sredina SD

Preskok 3.28 2.740

Sportska gimnastika Greda gim 4.58 2.835

Parter gim 4.64 3.911

Ritmička gimnastika

Parter rtg 9.39 2.944

Parter rtg 2 3.25 2.699

Greda rtg 6.36 3.189

Čačača 7.39 3.321

Plesovi Džajv 4.25 3.207

42

Bi bap 5.72 3.797

Posmatrajući aritmetičke sredine brzine usvajanja različitih elemenata sportske gimnastike

može se reći da prednjači usvajanje elementa na konju sa nešto manjom vrednošću

aritmetičke sredine 3.28, ukazujući na prosječno manji broj pokušaja koji su bili potrebni za

usvajanje navedenog elementa. Vrijednosti aritmetičkih sredina za prosječan broj pokušaja

preostala dva elementa, na gredi i parteru se pokazao relativno bliskim ostvarujući vrijednosti

od 4.58 i 4.64 respektivno. Što se tiče brzine usvajanja elemenata ritmičke gimnastike

pokazalo se da su ispitanici prosječno najbrže usvajali valcerov trokorak kao element na

parteru 3.25, potom elemente na gredi sa prosječnim brojem pokušaja 6.36 dok izvođenje

elementa ritmičke gimnastike na parteru je tražilo najveći broj pokušaja 9.39. Rezultati koje

su ispitanici postigli usvajajući varijable iz plesova ukazuju da su džajv najbrže usvajali 4.25

pokušaja te da im je trebao nešto veći broj pokušaja, u prosjeku, za bi bap 5.72. Najslabija je

bila brzina usvajanja osnovog koraka čačača zakojiim je u prosjeku trebalo 7.39 pokušaja.

Tabela 2. Rezultati dobijeni primjenom analize varijanse

Preskok

greda gim -1.299 .431 .132 -2.738 .141

parter gim -1.358 .565 .688 -3.246 .529

parter rtg -6.104* .457 .000 -7.629 -4.580

parter rtg2 .194 .430 .963 -1.242 1.630

greda rtg -3.209* .504 .000 -4.893 -1.525

čačača -4.104* .523 .000 -5.849 -2.359

džajv -.970 .484 .928 -2.584 .644

bi bap -2.433* .539 .001 -4.232 -.634

Greda gim

preskok 1.299 .431 .132 -.141 2.738

parter gim -.060 .527 .899 -1.820 1.701

parter rtg -4.806* .388 .000 -6.100 -3.512

parter rtg2 1.493* .425 .029 .074 2.911

greda rtg -1.910* .506 .012 -3.601 -.220

čačača -2.806* .490 .000 -4.442 -1.170

džajv .328 .492 .911 -1.313 1.970

bi bap -1.134 .565 .897 -3.019 .751

Parter gim

preskok 1.358 .565 .688 -.529 3.246

greda gim .060 .527 .899 -1.701 1.820

parter rtg -4.746* .497 .000 -6.404 -3.088

parter rtg2 1.552 .522 .148 -.190 3.295

greda rtg -1.851 .583 .082 -3.797 .095

čačača -2.746* .596 .001 -4.735 -.758

džajv .388 .490 .933 -1.248 2.024

bi bap -1.075 .602 .866 -3.084 .935

Parter rtg

preskok 6.104* .457 .000 4.580 7.629

greda gim 4.806* .388 .000 3.512 6.100

parter gim 4.746* .497 .000 3.088 6.404

(I) vježba (J) vježba (I-J) SGr Znač.b 95% Interval povjerenja

Donja gr. Gornja gr.

43

parter rtg2 6.299* .424 .000 4.884 7.713

greda rtg 2.896* .438 .000 1.433 4.358

čačača 2.000* .510 .008 .296 3.704

džajv 5.134* .436 .000 3.678 6.591

bi bap 3.672* .492 .000 2.029 5.314

Parter rtg2

preskok -.194 .430 .963 -1.630 1.242

greda gim -1.493* .425 .029 -2.911 -.074

parter gim -1.552 .522 .148 -3.295 .190

parter rtg -6.299* .424 .000 -7.713 -4.884

greda rtg -3.403* .506 .000 -5.094 -1.712

čačača -4.299* .485 .000 -5.917 -2.680

džajv -1.164 .444 .389 -2.646 .318

bi bap -2.627* .542 .000 -4.435 -.818

Greda rtg

preskok 3.209* .504 .000 1.525 4.893

greda gim 1.910* .506 .012 .220 3.601

parter gim 1.851 .583 .082 -.095 3.797

parter rtg -2.896* .438 .000 -4.358 -1.433

parter rtg2 3.403* .506 .000 1.712 5.094

čačača -.896 .462 .786 -2.438 .647

džajv 2.239* .433 .000 .792 3.685

bi bap .776 .469 .801 -.789 2.341

Čačača

preskok 4.104* .523 .000 2.359 5.849

greda gim 2.806* .490 .000 1.170 4.442

parter gim 2.746* .596 .001 .758 4.735

parter rtg -2.000* .510 .008 -3.704 -.296

parter rtg2 4.299* .485 .000 2.680 5.917

greda rtg .896 .462 .786 -.647 2.438

džajv 3.134* .412 .000 1.760 4.509

bi bap 1.672 .528 .084 -.091 3.434

Džajv

preskok .970 .484 .928 -.644 2.584

greda gim -.328 .492 .911 -1.970 1.313

parter gim -.388 .490 .933 -2.024 1.248

parter rtg -5.134* .436 .000 -6.591 -3.678

parter rtg2 1.164 .444 .389 -.318 2.646

greda rtg -2.239* .433 .000 -3.685 -.792

čačača -3.134* .412 .000 -4.509 -1.760

bi bap -1.463* .427 .038 -2.888 -.037

Bi bap

preskok 2.433* .539 .001 .634 4.232

greda gim 1.134 .565 .897 -.751 3.019

parter gim 1.075 .602 .866 -.935 3.084

parter rtg -3.672* .492 .000 -5.314 -2.029

parter rtg2 2.627* .542 .000 .818 4.435

greda rtg -.776 .469 .801 -2.341 .789

44

čačača -1.672 .528 .084 -3.434 .091

džajv 1.463* .427 .038 .037 2.888

Primjenom analize varijanse (tabela 2) dobijeni su rezultati koji ukazuju na postojanje

statistički značajne razlike između gotovo svih korištenih varijabli. Naime, pokazala se

statistički značajna razlika između varijable Preskok sa varijablama Parter rtg .000; Greda

rtg .000;čačača .000 i bibap .001. Statistički značajne razlike pojavile su se posmatrajući i

odnos varijable Greda gim sa ostalim varijablama Parter rtg .000; Parter rtg2 .005; Greda

rtg .001i čačača .000. Treća varijabla sportske gimnastike Parter gim ostvarila je statistički

značajnu razliku samo sa varijablama Parter rtg .000; i čačača .001 isključujući preostale

varijable. Posmatrajući međusobni odnos varijabli ritmičke gimnastike Parter rtg vidimo da

postoji statistički značajna razlika sa svim korištenim varijablama i to na nivou značajnosti od

.01. Varijabla Parter rtg2 se statistički značajno razlikuje od varijabli Greda gim .29; Parter

rtg .000; Greda rtg .000;čačača .000 i bibap .000 dok sa ostalima nije bilo statistički značajne

razlike. Slično je i sa varijablom Greda rtg kod koje je u međusobnom odnosu sa preostalim

varijablama utvrđena statistički značaja razlika na nivou od .005, (Preskok .000; Greda gim

.012; Parter rtg .000; Parter rtg2 .000 te džajv .000. Za varijablu plesa čačača utvrđena je

statistički značajna razlika sa svim varijablama na nivou značajnosti .01 osim kod varijabli

Greda rtg i bibap. Plesna varijabla džajv statistički se značajno razlikuje od varijabli Preskok

gim .000; Greda rtg .000; čačača .0000 i bibap .038. Posljednja posmatrana varijabala je

bibap i ona se statistički značajno razlikuje od varijabli Preskok .001; Parter rtg .000; parter

rtg2 .000 te džajv .038.

DISKUSIJA

Analizom podataka dobijenih deskriptivnom statistikom, uočava se da je najmanji broj

pokušaja potrebnih za izvedbu elemenata sportske gimnastike bio pri izvedbi na konju, dok je

za izvedbu elemenat na druge dvije sprave bilo je potrebno više pokušaja - nešto malo manje

za izvedbu na gredi nego na parteru. Ovi podaci ukazuju i na brzinu usvajanja pojedinih

elemenata ritmičke gimnastike, pri čemu se uočava da je potrebno najkraće vrijeme za

usvajanje jednostavnijih elemenata (valcerov korak) baziranih na osnovnim kretnim

aktivnostima (skakanje i hodanje), dok je za uspješniju izvedbu nešto složenijih elemenata

(šase sa poskokom) potrebna aktivacija većeg broja motoričkih sposobnosti (Veličković, S.&

Petković, E. 2005; Popović, B.& Radanović, D. 2010). Što se tiče brzine usvajanja osnovnih

plesnih struktura najmanji broj pokušaja ispitanicima je trebao da pravilno izvedu osnovni

korak džajva ( u strukturi šase korak sa kretnjom naprijed nazad) dok je nešto veći broj

pokušaja trebao da se realizuje usvajanje osnovnih koraka bibapa i čačača. Dakle, prilikom

usvajanja elemenata sportske i ritmičke gimnastike te plesova, utvrđeno je da je redoslijed

usvajanja tekao prema principu od jednostavnog ka složenijem, s tim što se pokazalo da je

dodatni faktor koji je uticao na izvedbu elemenata ritmičke gimnastike i plesa bio ritam u

kome su se elementi izvodili. Mogući razlozi za ovakve rezultate su uzrast ispitanika, različiti

nivoi usvojenosti gimnastičkih pokreta i pokreta iz ritmičke gimnastike i plesova u njihovom

dosadašnjem edukativnom procesu (nastava fizičkog vaspitanja u osnovnoj i srednjoj školi

(Moskovljević, L.& Orlić, A. 2012;Šumanović M i sar. 2005)), te razvijenosti i nivo

motoričkih sposobnosti, kao i sličnosti elemenata sa prirodnim oblicima kretanja. Takođe,

izvođenje elemenata ritmičke gimnastike i plesa zahtijevalo je izvođenje prema određenom

ritmu, što je svakako otežavajući faktor za ispitnike. Budući da kretanje u ritmu, pored

uključivanja većeg broja motoričkih sposobnosti, zahtijeva aktivaciju i centra za sluh i viših

nervnih centara, moguće je da izvođenje elemenata ritmičke gimnastike i plesa omeo

Based on estimated marginal means *. The mean difference is significant at the .05 level.

b. Adjustment for multiple comparisons: Least Significant Difference (equivalent to no adjustments).

45

individualni osjećaj za ritam i nenaviknutost na kretanje u ritmu ili uz muziku (Kocić, J.,

Tassotti, F.& Marković, E. 2002; Lazarević, L.B., Petrović, B.& Damnjanović, K. 2012;

Petković, E. 2004;Šebić-Zurić L.&sar 2008). Analiza varijanse ukazala je indirektno na

redoslijed brzine usvajanja elemenata gde je najbrže usvojen valcerov korak na parteru

(parter rtg2),potom preskok (gim parter) zatim element plesova džajv,sportske gimnastike na

gredi(greda gim), element sportske gimnastike na parteru(parter gim), bibap pa ga slijedi

element ritmičke gimnastike na gredi(greda rtg), te element plesa čačača i na kraju usvajanje

elementa ritmičke gimnastike šase korak sa poskokom u parteru(parter rtg). Budući da je

manji broj pokušaja od prvih pet navedenih elementa, bio za tri varijable sportske gimnastike

može se pretpostaviti da je potreban manji broj pokušaja za usvajanje elemenata sportske

gimnastike, nego za usvajanje elemenata plesova i ritmičke gimnastike.

ZAKLJUČAK

Na osnovu navedenih rezultata pretpostavka je da bi za potrebe efektnijeg obučavanja i

podizanja kvaliteta znanja usvojenosti elemenata od strane studenata, bilo poželjno

upotrebljavati varijable korištene u ovom istraživanju za inicijalno utvrđivanje nivoa znanja iz

sportske i ritmičke gimnastike te plesova, na osnovu čega bi se mogle formirati homogenije

grupe studenata sa kojima bi se prema njihovom umijeću realizovala nastava navedenih

predmeta. Obzirom da je ispitanicima trebao različit broj pokušaja za usvajanje elemenata,

shodno tome bilo bi poželjno razmotriti raspodjelu fonda časova predviđenih za rad na

usvajanju pojedinih elemenata ili bar uvesti u redovan plan i program dodatne časove na

kojima bi studenti bili u mogućnosti da izvrše veći broj pokušaja usvajanja potrebnih

elemenata. Takođe, ukazalo se na potrebu razmatranja redoslijeda obučavanja, ne samo

elemenata sportske gimnastike i ritmičke gimnastike kao i plesova, nego i realizacije

nastavnih sadržaja ovih predmeta na različitim akademskim godinama. Ovim istraživanjem

ukazalo se na potrebu provođenja istraživanja ovakvog tipa, radi efikasnije realizacije

nastavnog procesa i edukovanja kvalitetnije osposobljenih budućih pedagoga fizičkog

vaspitanja.

LITERATURA

1. Kocić, J., Tassotti, F.& Marković, E. 2002, "Ritmička gimnastika, plesovi i njihov

uticaj na muzičko-ritmičke sposobnosti učenika mlađih razreda osnovne škole",

Godišnjak Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, no. 11, pp. 208-216.

2. Lazarević, L.B., Petrović, B.& Damnjanović, K. 2012, "Osobene odlike mladih

nadarenih ritmičkih gimnastičarki", Facta universitatis - series: Physical Education and

Sport, vol. 10, no. 2, pp. 115-126.

3. Moskovljević, L.& Orlić, A. 2012, "Relacije između sposobnosti i stavova studenata i

uspešnosti u ritmičkoj gimnastici - polne specifičnosti", Fizička kultura, vol. 66, no. 2,

pp. 129-137.

4. Petković, E. 2004, "Relacije situaciono-motoričke koordinacije i takmičarske

uspešnosti gimnastičarki", Facta universitatis - series: Physical Education and Sport,

vol. 2, no. 1, pp. 25-33.

5. Popović, B.& Radanović, D. 2010, "Relacije morfoloških karakteristika i koordinacije

kod devojčica koje se bave gimnastičkim aktivnostima", Glasnik Antropološkog

društva Srbije, no. 45, pp. 243-252.

6. Šebić-Zuhrić, L, Manić, G, Bonacin,D& Hmjelovjec, I. 2008,Relacije bazično-

motoričkih sposobnosti i stilizovanih kretnih struktura u muškoj ritmičkoj gimnastici,

HomoSporticus (1512-8822) 10, 1; 18-21.

7. Šumanović M.,Filipović V.&Sentkiralji G.2005,“Plesne strukture djece mlađe školske

dob“,Život i škola,LI,14;40-45

46

8. Veličković, S.& Petković, E. 2005, "Objektivnost mernih instrumenata situaciono-

motoričke koordinacije u sportskoj gimnastici", Facta universitatis - series: Physical

Education and Sport, vol. 3, no. 1, pp. 69-80.

Za korespodenciju:

Saša Jovanović

Fakultet Fizičkog vaspitanja i sporta Banja Luka,

Bulevar P.Bojovića 1a

065-799-581

jsasa1@yahoo.com

47

Stručni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 2: 47-57

STRUČNI RAD

Stručni rad

Saša Karačić1,Dejan Gojković

2

1Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Niš, Srbija

2 Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Pale, Istočno Sarajevo

UDK: 616.711-007.53:796.012-053.5

doi: 10.7251/SHT1302047K UTICAJ PROGRAMA ZA KOREKCIJU LORDOZE I MOTORIČKIH VJEŽBI SA

TJELESNIM DEFORMITETIMA

SAŽETAK

Cilj istraživanja je bio da se utvrdi program za korekciju lordoze i bazično motoričkih vježbi

djece sa tjelesnim deformitetima kod eksperimentalne grupe ispitanika..Uzorak ispitanika je

činio dio populacije učenika osnovnih škola sa posebnim potrebama muškog pola starih 10

godina u Nišu obuhvaćenih programom za korekciju lordoze.Uzorak od 66 ispitanika bio je

podijeljen na dvije grupe:eksperimentalnu i kontrolnu grupe.Predmet istraživanja je

proučavanje programa za korekciju lordoze i bazično motoričkih vježbi kod učenika razredne

nastave uzrasta 10 godina u Kliničkom centru u Nišu.Problem istraživanja je postavljeno da

se dobiju pouzdane informacije o tri osnovna problema:

Prvi problem je da se ispita da li primjenjena sredstva,metode i opterećenja u procesu

realizacije programa za korekciju lordoze i bazično motoričkih vježbi kod učenika razredne

nastave uzrasta 10 godina mogu da utiču statistički značajne adaptivne procese motoričkih

sposobnosti na kraju eksperimentalnog perioda kod eksperimentalne grupe ispitanika. Drugi

problem je da se ispita da li primjenjena sredstva,metode i opterećenja u procesu realizacije

programa za korekciju lordoze i bazično motoričkih vježbi kod učenika razredne nastave

uzrasta 10 godina mogu da utiču statistički značajne adaptivne procese motoričkih

sposobnosti na kraju eksperimentalnog perioda kod kontrolne grupe ispitanika. Treći

problem je da se dobije odgovor na pitanje da li se eksperimentalna grupa statistički

značajno razlikuje u nivou motoričkih sposobnosti od ispitanika kontrolne grupe na finalnom

mjerenju.

Ključne riječi: diskriminativna analiza, lordoza i i bazično motoričke vježbe, učenici razredne

nastave sa posebnim potrebama,eksperimentalna i kontrolna grupa

1. UVOD

Posturalni poremećaji i tjelesni deformiteti predstavljaju problem koji u velikoj mjeri

određuje sposobnost i produktivnost budućih generacija i direktno utiče na zdravstveni status

ljudi. Ukoliko se zanemare urođeni faktori koji doprinose nastanku i razvoju posturalnih

poremećaja, a analiziraju se samo stečeni faktori, konstatacija se kreće u pravcu fizičkog

angažovanja i loših navika držanja tijela. U većini slučajeva faktori koji su doprinijeli

nastanku lošeg držanja tijela se sagledavaju kroz smanjenu fizičku aktivnost uz određene loše

navike držanja tijela.

48

Rezultati sistematskih pregleda pokazuju nezadovoljavajuće stanje posebno s obzirom na

odstupanja od normalnog a stopala i kičmenog stuba,učestalost loših držanja i sve veći

postotak djece sa prekomernom težinom.

Smanjena fizička aktivnost se može definisati kao savremena bolest, prozrokovana naučnim i

tehnološkim dostignućima u sferi elektronike, telekomunikacije, tehnike, saobraćaja.

Današnja djeca rastu i razvijaju se uz domen uticaja kompjutera, video igrica, satelitskog

programa. Njihovo fizičko kretanje je velikim dijelom svedeno na pešačenje od škole do

kuće. Mali broj učenika je uključen u sportske klubove i sve manje je zainteresovane djece za

bavljene sportom i rekreacijom. Korektivna gimnastika ima za cilj da odgovarajućim

programom fizičkih vježbi utiče na tjelesni status djece i odraslih kao preventivno i

korektivno sredstvo. Osnovno sredstvo za rad u korektivnoj gimnastici je pokret. Da bi se u

potpunosti razumio pokret, odnosno snaga i posljedica rezulatat primjene pokreta u

preventivne i korektivne svrhe moraju se upoznati karakteristike svih elemenata bez kojih je

nemoguće izvesti pokret.

Bjeković.G je (2004) u svom istraživačkom radu ukazao da organizovano bavljenje djece i

omladaine fizičkim aktivnostima treba da započne još od predškolskog preko osnovnog i

srednjeg obrazovanja i vaspitanja.Pred obrazovne ustanove postavlja se obavezni zadatak

podsticanja tjelesnog rasta i razvoja djece,očuvanje zdravlja, razvoj motoričkih sposobnosti i

odnosa prema fizičkoj kulturi.U obrazovnim ustanovama učenici nailaze na odgovarajuće

podsticaje za normalan rast i razvoj.Međutim dugotrajno sjedenje na časovima nastave i

učenje i kod kuće negativno utiču na optimalan tjelesni i psihički razvoj djece.Autor u radu

ističe nezamjenljivu ulogu profesora fizičke kulture u podsticaju rasta i razvoja djece,a

posebno u preventivi i korekciji postojećih odstupanja od normalnog stava. Pržulj D. Je 2007

godine izvršio istraživanje na uzorku od 35 ispitanika,učenika osnovnih škola u Istočnom

Sarajevu,uzrasta 11-12 godina obuhvaćeni trenažnim radom za razvoj kondiocionih

sposobnosti u pripremnom periodu.Cilj istraživanja je bio da se utvrde kvantativne razlike u

motoričkim sposobnostima ispitanika na kraju eksperimentalnog perioda koji je obuhvatio 18

trenažnih sati.Izvršena su dva mjerenja motoričkih sposobnosti ispitanika.Jedno na početku a

drugo na kraju eksperimentalnog perioda.Dobijeni rezultati obrađeni su multivarijantnom

analizom varijanse.Autor konstatuje da su primjenjena sredstva tjelesnih vježbi u

eksperimentalnom periodu povećala kod ispitanika sposobnost bržeg i potpunijeg aktiviranja

motoričkih jedinica,što je doprinijelo porastu jakosti cijelog organizma. Pržulj i Cicović

(2011) ostvarili su istraživanje na uzorku od 54 ispitanika,učenika osnovnih škola u Istočnom

Sarajevu,muškog pola uzrasta 13 i 14 godina obuhvaćenih redovnom nastavom fizičkog

vaspitanja.Cilj istraživanja je bio da se na osnovu metrijskih testova duboki preklon(MDPK) i

iskret palicom(MISK) utvrdi njihova pouzdanost,namijenjena za mjerenje fleksibilnosti kao

latentne dimenzije u istraživanju motoričkih sposobnosti.Rezultati istraživanja su pokazali

statistički značajne i visoke koeficijenten osjetljivosti,valjanosti i pouzdanosti primjenjenih

mjernih instrumenata za procjenu testova:duboki preklon na klupici(MDPK) i iskret

palicom(MISK).

Predmet istraživanja je proučavanje programa za korekciju lordoze i bazično motoričkih

vježbi kod učenika razredne nastave uzrasta 10 godina i njihovih antropoloških obilježja u

kliničkom centru u Nišu (eksperimentalna grupa). Osim toga predemet istraživanja je i

proučavanje programa za korekciju lordoze kod učenika razredne nastave uzrasta 10 godina i

49

njihovog antropološkog obilježja u Kliničkog centru u Nišu (kontrolna grupa).

Prvi problem istraživanja je da se ispita da li primjenjena sredstva metode i opterećenja u

procesu realizacije programa za korekciju lordoze i bazično motoričkih vježbi kod učenika

razredne nastave, uzrasta 10 godina. Drugi problem je da se ispita da li primjenjena sredstva,

metode i opterećenja u procesu realizacije programa za korekciju lordoze kod učenika

razredne nastave uzrasta 10 godina mogu da utiču na statistički značajne adaptivne procese

motoričkih sposobnosti na kraju eksperimentalnog perioda kod kontrolne grupe ispitanika.

Treći problem je da se dobije odgovor na pitanje da li eksperimentalna grupa statistički

značajno razlikuje u nivou motoričkih sposobnosti od ispitanika kontrolne grupe na finalnom

mjerenju. Može se predpostaviti da će primjenjeni program za korekciju lordoze i bazično

motoričke vježbe kod eksperimentalne vježbe kod eksperimentalne grupe ispitanika u ovom

istraživanju doprinijeti statistički značajnim adaptivnim procesima na povećanje

antropoloških obilježja a dobijeni rezultati će doprinijeti kvalitetnijem planiranju,

programiranju i sprovođenju procesa korektivnog vježbanja. Na osnovu postavljenog

predmeta i problema istraživanja cilj istraživanja je utvrđivanje programa za korekciju

lordoze i bazično motoričkih vježbi i njihov uticaj na transformacione procese antropoloških

karakteristika djece sa tjelesnim deformitetima kod eksperimentalne grupe ispitanika. Cilj

istraživanja je i utvrđivanje programa za korekciju lordoze i njegov uticaj na transformacione

procese antropoloških karakteristika djece sa tjelesnim deformitetom kod kontrolne grupe

ispitanika. Na osnovu predmeta, problema i cilja istraživanja postavljene su sljedeće

hipoteze:

H1-Postoje statistički značajne promjene motoričkih sposobnosti na finalnom mjerenju u

odnosu na inicijalno stanje kod ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe.

H2-Postoji statistički značajne razlike motoričkih sposobnosti na finalnom mjerenju između

ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe.

2. METOD RADA

2.1. Uzorak ispitanika

Uzorak ispitanika činio je dio populacije učenika osnovnih škola sa tjelesnim deformitetima

muškog pola starih 10 godina u Nišu obuhvaćenih programom za korekciju lordoze. Uzorak

od 66 ispitanika bio je podijeljen u dvije grupe:eksperimentalnu i kontrolnu grupu. Prvu

eksperimentalnu grupu čine 30 ispitanika a drugu kontrolnu grupu čine 36 ispitanika.

2.2. Uzorak mjernih instrumeata

Uzorak mjernih instrumenata za procjenu motoričkih sposobnosti činili su sljedeće

dimenzije: fleksibilnost, (duboki preklon na klupi- MDPK, špagat- MŠPA, iskret palicom-

MISP), segmentarna brzina (taping nogom- MTAN, taping rukom- MTAP, taping nogom o

zid-MTAZ), eksplozivna snaga (skok iz dalja-MSDM, troskok iz mjesta- MTRS, bacanje

loptice-MBLP), repetitivna snaga (dizanje trupa za 30 sekundi-MD30, mešoviti zgibovi-

MMZG, čučnjevi-MČUČ).

50

Mjerni instrumenti za procjenu motoričkih sposobnosti uzeti su na osnovu istraživanja

Kurelića i saradnika, 1975 godine.

3. REZULTATI I DISKUSIJA

Tabela 1.Osnovni statistički parametri za procjenu motoričkih sposobnosti eksperimentalne

grupe na inicijalnom mjerenju

Legenda:artimetička sredina (Mean), minimum (Min), maksimum (Max), standarna

devijacija (Std.dev), skjunis (Skewn), kurtozis (kurtos)

Analiza tabele 1 kod ispitanika eksperimentalne grupe u prostoru testova motoričkih

sposobnosti ukazuje da nema statistički značajnih odstupanja rezultata od normalne

distribucije. Rezultati testova kojima su procjenjivane motoričke sposobnosti ispitanika

ukazuju da je distribucija pozitivna. To potvrđuju rezultati asimetrije distribucije (skjunosis)

koji ne prelazi 1.00 a to znači da testovi nisu teški (do +1.00) ni laki (do -1.00), već

odgovaraju istraživačkoj populaciji i ispod jedinice. Homogenost rezultata ukazuje da je

prisutna dobra osjetljivost jer su dobijene vrednosti ispod 2.75. Dobijeni rezultati motoričkih

sposobnosti ne odstupaju od rezultat sličnih istraživanja proverenih kod nas na ovoj

populaciji ispitanika te je time omogućena primjena multivarijantnih metoda obrade rezultata

u ovom istraživanju.

varijable N Mean Min Max Std.dev. Skewn. Kurtos

MDPK 30 41.53 28.00 48.00 6.90 0.725 1.006

MŠPA 30 133.28 120.00 153.00 10.21 0.744 -0.272

MISP 30 68.45 46.00 87.00 10.36 -0.707 -2.212

MTAN 30 21.83 15.00 26.00 25.73 -0.387 -0.047

MTAP 30 29.34 22.00 35.00 25.23 -0.382 0.144

MTAZ 30 13.62 10.00 17.00 1.34 -0.902 1.605

MSDM 30 152.85 144.00 178.00 17.05 0.226 2.312

MTRS 30 438.24 395.00 510.00 6.96 -0.105 2.621

MBLP 30 18.56 15.00 25.00 5.23 -0.345 2.144

MD30 30 11.73 7.00 16.00 1.34 -0.952 0.672

MMZG 30 3.67 0.00 6.00 17.05 0.206 0.302

MČUČ 30 7.26 3.00 13.00 16.96 -0.158 0.601

51

Tabela 2.Osnovni statistički parametri za procjenu motoričkih sposobnosti eksperimentalne

grupe na finalnom mjerenju

Legenda:artimetička sredina (Mean), minimum (Min) ,maksimum (Max), standarna

devijacija (Std.dev), skjunis (Skewn), kurtozis (kurtos)

Prikazani rezultati u tabeli 2 kod ispitanika eksperimentalne grupe u prostoru testova

motoričkih sposobnosti na finalnom mjerenju ukazuju da nema značajnih odstupanja

rezultata od normalne distribucije. Rezultati testova kojim su procjenjivane motoričke

sposobnosti ispitanika ukazuju da je distribucija pozitivna. To potvrđuju rezultati asimetrije

distribucije (skjunis)koji ne prelazi 1.00 a to znači da testovi nisu teški (do+1.00) ni laki (do-

1.00) već odgovaraju istraživačkoj populaciji i ispod jedinice.Homogenost rezultata

(kurtozis)ukazuje da je prisutna dobra osjetljivost jer su dobijene vrijednosti ispod 2.75.

Tabela 3.Osnovni statistički parametri za procjenu motoričkih sposobnosti kontrolne grupe na

inicijalnom mjerenju

varijable N Mean Min Max Std.dev. Skewn. Kurtos

MDPK 36 42.28 36.00 48.00 2.50 0.742 -0.698

MŠPA 36 134.15 112.00 146.00 1.50 0.602 1.020

MISP 36 67.82 53.00 78.00 10.02 0.122 -1.209

MTAN 36 22.56 19.00 26.00 5.24 0.455 1.045

MTAP 36 28.74 22.00 34.00 32.15 0.155 -2.648

MTAZ 36 14.15 11.00 18.00 2.12 0.274 -1.547

MSDM 36 151.26 138.00 178.00 5.51 0.299 -1.524

MTRS 36 441.43 390.00 496.00 2.47 0.274 -1.105

MBLP 36 19.72 15.00 26.00 25.22 0.455 1.045

MD30 36 12.10 6.00 17.00 21.11 0.155 -1.642

MMZG 36 3.14 0.00 5.00 20.12 0.274 -0.517

MČUČ 36 7.82 3.00 12.00 15.51 0.204 -0.004

Legenda:artimetička sredina (Mean), minimum (Min), maksimum (Max), standarna

varijable N Mean Min Max Std.dev. Skewn. Kurtos

MDPK 30 43.24 29.00 49.00 32.27 -0.414 1.410

MŠPA 30 138.53 122.00 155.00 33.23 0.600 2.258

MISP 30 62.38 43.00 82.00 15.14 -0.358 -0.552

MTAN 30 23.76 18.00 31.00 12.24 -0.345 -2.344

MTAP 30 31.50 25.00 37.00 21.51 0.253 -1.241

MTAZ 30 14.83 12.00 18.00 25.52 0.352 1.459

MSDM 30 168.64 149.00 181.00 10.27 0.027 2.304

MTRS 30 542.72 410.00 592.00 15.10 0.745 -2.240

MBLP 30 28.34 17.00 32.00 15.15 -0.358 -0.502

MD30 30 16.15 8.00 19.00 12.27 -0.311 -0.340

MMZG 30 5.45 2.00 8.00 20.52 0.223 -0.201

MČUČ 30 10.88 5.00 16.00 9.54 0.332 0.450

52

devijacija (Std.dev), skjunis (Skewn), kurtozis (kurtosis)

Analiza rezultata u tabeli 3 kod ispitanika kontrolne grupe u prostoru testova motoričkih

sposobnosti na inicijalnom mjerenju ukazuju, da nema statistički značajnih odstupanja

rezulutata od normalne distribucije. Rezultati testova kojim su procjenjivane motoričke

sposobnosti ispitanika ukazuju da je distribucija pozitivna.

Tabela 4. Osnovni statistički parametri za procjenu motoričkih sposobnosti kontrolne grupe

na finalnom mjerenju

varijable N Mean Min Max Std.dev. Skewn. Kurtos

MDPK 36 43.82 37.00 49.00 25.74 0.587 0.633

MŠPA 36 136.43 116.00 153.00 3.30 0.341 1.226

MISP 36 65.72 50.00 74.00 22.52 0.051 2.025

MTAN 36 24.18 20.00 30.00 1.22 0.599 -1.963

MTAP 36 30.76 23.00 37.00 25.45 0.025 -1.115

MTAZ 36 16.13 12.00 19.00 5.31 0.165 0.304

MSDM 36 154.10 140.00 178.00 12.15 0.024 2.925

MTRS 36 472..56 395.00 525.00 13.12 0.542 0.226

MBLP 36 21.43 16.00 29.00 1.22 0.500 -1.795

MD30 36 12.90 7.00 18.00 25.45 0.022 -1.112

MMZG 36 3.74 1.00 6.00 5.31 0.160 0.302

MČUČ 36 8.34 4.00 14.00 12.15 0.024 2.025

Legenda: artimetička sredina (Mean), minimum (Min), maksimum (Max), standarna

devijacija (Std.dev), skjunis (Skewn), kurtozis (kurtos)

Prikzani rezultati u tabeli 4 kod ispitanika kontrolne grupe u prostoru motoričkih sposobnosti

na finalnom mjerenju ukazuju da nema statistički značajnih odstupanja rezultata od normalne

distribucije. Rezultati testova kojim su procjenjivane motoričke sposobnosti ispitanika

ukazuju da je distribucija pozitivna.

Tabela 5.Univarijantna analiza motoričkih sposobnosti između eksperimentalne i kontrolne

grupe ispitanika na inicijalnom mjerenju

Testovi Mean(E) Mean(K) F-odnos Q

MDPK 41.53 42.28 1.56 .135

MŠPA 133.28 134.15 1.96 .242

MISP 68.45 67.82 1.28 .257

MTAN 21.83 22.56 1.38 .104

MTAP 29.34 28.74 1.59 .158

MTAZ 13.62 14.15 1.55 .122

MSDM 152.85 151.26 1.54 .109

53

MTRS 438.24 441.43 1.75 .130

MBLP 18.56 19.72 1.54 .128

MD30 11.73 12.10 1.56 .225

MMZG 3.67 3.14 1.82 .109

MČUČ 7.26 7.82 1.69 .150

Legenda: artimetička sredina eksperimentalnih grupa (mean e), artimetička sredina kontrolna

grupa (mean k), vrednost F-testa (F odnos), nivo značajnosti (Q)

U tabeli 5 prikazana je univarijantna analiza varijanse testova motoričkih sposobnosti

upoređivanjem rezultata artimetičkih sredina eksperimentalne i kontrolne grupe na

inicijalnom mjerenju. Na osnovu koeficijenta F-odnosa i njihove značajnosti (P level) može

se konstatovati da njije utvrđena statistički značajna razlika nivoa motoričkih sposobnosti

između eksperimentalne i kontrolne grupe.

Tabela 6 Univarijantna analiza motoričkih sposobnosti između eksperimentalne i kontrolne

grupe ispitanika na finalnom mjerenju

Testovi Mean(E) Mean(K) F-odnos Q

MDPK 43.24 43.82 1.67 .196

MŠPA 138.53 136.43 1.54 .155

MISP 62.38 65.72 1.54 .136

MTAN 23.76 24.18 1.52 .128

MTAP 31.50 30.76 1.55 .196

MTAZ 14.83 16.13 1.42 .180

MSDM 168.64 154.10 1.35 .149

MTRS 542.72 472.56 7.00 .000

MBLP 28.34 21.43 5.78 .000

MD30 16.15 12.90 10.54 .000

MMZG 5.45 3.74 8.54 .000

MČUČ 10.88 8.34 11.52 .000

Legenda:artimetička sredina eksperimentalnih grupa (mean e), artimetička sredina kontrolna

grupa (mean k), vrednost F-testa (F odnos), nivo značajnosti (Q)

U tabeli 6 prikazana je univarijantna analiza varijanse testova motoričkih sposobnosti

upoređivanjem rezultata artimetičkih sredina eksperimentalne i kontrolne grupe na finalnom

mjerenju. Na osnovu koeficijenta F odnosa i njihove značajnosti (P level) može se

konstatovati da je utvrđena statistički značajna razlika nivoa motoričkih sposobnosti između

eksperimentalne i kontrolne grupe kod sljedećih motoričkih testova: u troskoku iz mjesta

(MTRS .000), bacanje loptice (MBLP.000), dizanje trupa za 30 sekundi (MD30 .000),

mešovitim zgibovima (MMZG .000), i čučnjevima (MČUČ .000).

54

Tabela 7.Značajnost razlika između artimetičkih sredina eksperimentalne grupe:

Testovi Mean(i) Mean(f) T-value P

MDPK 41.53 43.24 1.61 .214

MŠPA 133.28 138.53 1.54 .185

MISP 68.45 62.38 1.65 .146

MTAN 21.83 23.76 1.42 .123

MTAP 29.34 31.50 1.52 .128

MTAZ 13.62 14.83 1.56 .120

MSDM 152.85 168.64 1.52 .125

MTRS 438.24 542.72 5.00 .000

MBLP 18.56 28.34 5.61 .000

MD30 11.73 16.15 6.52 .000

MMZG 3.67 5.45 7.60 .000

MČUČ 7.26 10.88 6.40 .000

Legenda: artimetička sredina inicijalno (Mean i), artimetička sredina finalno (Mean f),

vrednost T-testa (T-value), i nivo značajnosti (p)

U tabeli 7 sadrži rezultate t-testa motoričkih sposobnosti između inicijalnog i finalnog

mjerenja eksperimentalne grupe. Nakon analize dobijenih rezultata zaključuje se da postoji

statistički značajna razlika u u troskoku iz mjesta (MTRS .000), bacanje loptice (MBLP.000),

dizanje trupa za 30 sekundi (MD30.000), mešovitim zgibovima (MMZG .000), i čučnjevima

(MČUČ .000).

Tabela 8 Značajnost razlika između artimetičkih sredina ispitanika kontrolne grupe

Testovi Mean(i) Mean(f) T-value P

MDPK 42.28 43.82 1.47 .122

MŠPA 134.15 136.43 1.54 .184

MISP 67.82 65.72 -1.52 .254

MTAN 22.56 24.18 -1.54 .215

MTAP 28.74 30.76 -1.21 .267

MTAZ 14.15 16.13 -1.45 .219

MSDM 151.26 154.10 1.54 .145

MTRS 441.43 472.56 1.21 .289

MBLP 19.72 21.43 -1.52 .117

MD30 12.10 12.90 -1.25 .262

MMZG 3.14 3.74 -1.47 .227

MČUČ 7.82 8.34 1.58 .148

Legenda: artimetička sredina inicijalno (Mean i), artimetička sredina finalno (Mean f),

vrednost T-testa (T-value), i nivo značajnosti (p)

U tabeli 8 sadrži rezultate t testa motoričkih sposobnosti između inicijalnog i finalnog

mjerenja ispitanika kontrolne grupe. Nakon dobijenih rezultata zaključuje se da ne postoji

statistički značajna razlika u testova motoričkih sposobnosti.

55

Tabela 9 Značajnost izolovane diskriminativne funkcije motoričkih spososbnosti

eksperimentalne grupe

Disc

Func

Eigenvalue Cannonical

R

Wilks

Lambada

Chi-Sqr. df P-Level

1 4.074 .88 .127 147.30 12 .000

Legenda: kvadrati koeficijenta diskriminacije (eugenvalue), koeficijenti kanoničke relacije

(Cannonical R), vrednosti Bertletovog testa (Wilks Lambada, veličina Hi kvadrat testa (Chi-

sqr), stepen slobode (df), nivo značajnosti koeficijenta determinacije (P-Level).

Dobijena je jedna značajna diskriminativna funkcija visokog intenziteta (CR=88%) koja

pokazuje u kojoj je korelaciji skup podataka na osnovu koja je izvršena diskriminativna

analiza dobijenih rezultata. Rezultati diskrinativne jačine motoričkih varijabli dati Wilks-

Lambda (.127), što ukazuje da su razlike između inicijalnog i finalnog mjerenja u prostoru

motoričkih sposobnosti eksperimentalne grupe značajnosti (p=.000) jer veličina Hi kvadarat

testa ima visoku vrednost (Chi-Sqr=147.30).

Tabela 10 Značajnost izolovane diskriminativne funkcije motoričkih spososbnosti kontrolne

grupe

Disc

Func

Eigenvalue Cannonical

R

Wilks

Lambada

Chi-Sqr. df P-Level

1 0.289 .24 .746 13.85 12 .287

Legenda: kvadrati koeficijenta diskriminacije (eugenvalue), koeficijenti kanoničke relacije

(Cannonical R), vrednosti Bertletovog testa (Wilks Lambada, veličina Hi kvadrat testa (Chi-

sqr), stepen slobode (df) ,nivo značajnosti koeficijenta determinacije (P-Level)

Dobijena je jedna diskriminativna funkcija srednjeg intenziteta CR=.24% koja pokazuje u

kojoj je korelaciji skup podataka na osnovu koje je izvršena diskriminativna analiza dobijenih

rezultata. Rezultati jačine varijabli dati su testom Wilks Lambada (.746),što potvrđuje da

razlike između inicijalnog i finalnog mjerenja u prostoru motoričkih sposobnosti kontrolne

grupe nisu značajne (P-Level=.287) jer veličina Hi kvadrat testa ima nisku vrijednost (Chi-

Sqr= 13.85).

Tabela 11.Multivarijntna analiza varijanse motoričkih sposobnosti između eksperimentalne i

kontrolne grupe na finalnom mjerenju

Wilks,Lambda Rao

,s R Q

.198 10.77 .000

Legenda: vrednosti Bertletovog testa (Wilks, Lambda), Raova F aproksimacija (Rao

,s R) i

nivo značajnosti (Q)

56

U tabeli 11 prikazani rezultati multivarijantne analize varijanse između ispitanika

eksperimentalne i kontrolne grupe na finalnom mjerenju ukazuju da je prisutna statistički

značajna međugrupna razlika u motoričkim sposobnostima pošto WILK,S LAMBDA iznosi

.198, što Raovom F aproksimacijom daje značajnost razlika na nivou od Q=.000. Prema tome

u primjenjenom sistemu motoričkih sposobnosti ispitanika utvrđene su statistički značajne

razlike.

4. ZAKLJUČAK

Uzorak od 66 ispitanika bio je podijeljen na dvije grupe: eksperimentalnu i kontrolnu grupu.

Eksperimentalnu grupu čine 30 ispitanika a kontrolnu grupu 36 ispitanika. Predmet

istraživanja je proučavanje programa za korekciju lordoze i bazično motoričkih vježbi kod

učenika razredne nastave uzrasta 10 godina u Kliničkom centru u Nišu. Predmet istraživanja

je i proučavanje programa za korekciju lordoze kod učenika razredne nastave uzrasta 10

godina i njihovog antropološkog obilježja u Kliničkom centru u Nišu. Prvi problem

istraživanja je da se ispita da primjenjena sredstva metode i opterećenja u procesu realizacije

programa za korekciju lordoze i bazično motoričkih vježbi kod učenika razredne nastave

uzrasta 10 godina mogu da utiču na statistički značajne adaptivne procese motoričkih

sposobnosti na kraju eksperimentalnog perioda kod eksperimentalne grupe ispitanika. Drugi

problem je da se ispita da li primjenjena sredstva metode i opterećenja u procesu realizacije

programa za korekciju lordoze kod učenika razredne nastave uzrasta 10 godina mogu da utiču

na statistički značajne adaptivne procese motoričkih sposobnosti na kraju eksperimentalnog

perioda kod kontrolne grupe ispitanika. Treći problem je da se dobije odgovor na pitanje da li

eksperimentalna grupa statistički značajno razlikuje u nivou motoričkih sposobnosti od

ispitanika kontrolne grupe na finalnom mjerenju. Na osnovu postavljenog predmeta i

problema istraživanja cilj istraživanja je utvrđivanje programa za korekciju lordoze i bazično

motoričkih vježbi i njihov uticaj na transformacione procese antropoloških karakteristika

djece sa tjelesnim deformitetima kod eksperimentalne grupe ispitanika. Cilj istraživanja je i

utvrđivanje programa za korekciju lordoze i njegov uticaj na transformacione procese

antropoloških karakteristika djece sa tjelesnim deformitetom kod kontrolne grupe ispitanika.

Izvučeni su sljedeći zaključci:

-Rezultati kanoničke diskriminativne funkcije ukazuju da na finalnom u odnosu na inicijalno

mjerenje kod eksperimentalne grupe došlo do statistički značajnih promjena motoričkih

sposobnosti.

-Može se zaključiti da postoje statistički značajne promjene rezultata motoričkih sposobnosti

na finalnom mjerenju u odnosu na inicijalno stanje kod ispitanika eksperimentalne i

kontrolne grupe ispitanika.

-Rezultati multivarijantne analize kovarijanse ukazuju da efekat eksperimentalnog programa

eksplozivne snage i i koordinacije na razvoj motoričkih sposobnosti u odnosu na kontrolnu

grupu.Postoji statistički značajne razlike rezultata motoričkih sposobnosti na finalnom

mjerenju između ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe.

57

5. LITERATURA

1.Bjeković,G.(2006).Igra kao metod korektivnog vježbanja djece predškolskog uzrasta.Drugi

kongres Crnogorske akademije i treće međunarodne naučne konferencije .Herceg

Novi:Crnogorska akademija

2.Cicović, B.,Pelemiš,V.(2011).Kanoničke relacije morfoloških karakteristika i funkcionalnih

sposobnosti sa rezultatima motoričke koordinacije džudista.Naučno-stručni časopis iz oblasti

sporta i fizičke kulture“ SPORT I ZDRAVLJE“,(9-12).Pale,Fakultet fizičkog vaspitanja i

sporta

3.Dejanović,A.(2006).Relacije antropometrijskih karakteristika i izometrijskog mišićnog

potencijala lumbalne i abdominalne regije kod djece.Doktorska disertacija,Niš:Fakultet

fizičke kulture

4.Đurašković,R.,Dondur.S.(2007).Razlike u razvojnim karakteristikama učenika starih 10

godina merenih 1985 i 2007 godine.XLVI Kongres Antropološkog društva Jugoslavije sa

međunarodnim učešćem.Beograd:Antropološko društvo Jugoslavije

5.Fulurija,D.,Vukajlović,V.(2011).Relacije motoričkih sposobnosti i preciznosti kod mladih

fudbalera.Sport i zdravlje,6(1),43-48

6.Gojković,D.,Fulurija,D.(2012):Učestalost deformiteta kičmenog stuba kod djece drugog i

trećeg razreda osnovnih škola. Naučno-stručni časopis iz oblasti sporta i fizičke kulture“

SPORT I ZDRAVLJE“,(70-76). Pale,Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta

7.Kurelić,N.,Momirović,K.,Stojanović,M.,Radojević,Ž.,VISKIĆ-Štalec,N.(1975).Struktura i

razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine.Beograd:institut za naučna istraživanja

Fakulteta za fizičko vaspitanje Univerziteta u Beogradu

8.Pržulj.D(2007).Kondiciona priprema sportista,Udžbenik.Pale:Fakultet fizičke kulture

9. Pržulj.D(2008).Efekti bazične pripreme na razvoj funkcionalnih i motoričkih sposobnosti

sportista,sport i zdravlje,3(1),5-9

10.Pržulj,d.,Bicović,B(2011).Metrijske karakteristike testova za procjenu fleksibilnosti kod

školske djece. Sport i zdravlje 6(1),24-26

58

Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 2: 58-64

ORGINALNI NAUČNI RAD

Orginalni naučni rad

Slađan Karaleić, Ivana Andjelković, Vesko Milenković

Fakultet za sport i fizičko vaspitanje Leposavić, Univerzitet u Prištini, Srbija

UDK: 616.711-007.5:796.012.1-053.5

DOI: 10.7251/SHT1302058K

ADAPTIVNE PROMENE MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI POD UTICAJEM

PROGRAMA ZA KOREKCIJU KIFOTIČNOG LOŠEG DRŽANJA

SAŽETAK

Osnovni cilj ovog istraživanja bio je da se utvrde promene motoričkih sposobnosti na kraju

eksperimentalnog perioda kod eksperimentalne grupe ispitanika obuhvaćenih korekcijom i

sanacijom kifotičnog lošeg držanja tela. Uzorak ispitanika činilo je 100 učenika osnovnih

škola, muškog pola, uzrasta 10 godina (± 6 meseci) u Nišu. Uzorak je bio podeljen na dve

grupe: Prva grupa je imala 50 ispitanika obuhvaćenih korekcijom i sanacijom kifotičnog

lošeg držanja tela (eksperimentalna grupa). Druga grupa je imale 50 ispitanika obuhvaćenih

nastavom fizičkog vaspitanja u okviru redovnih školskih obaveza po planu i programu

(kontrolna grupa). Uzorak mernih instrumenata predstavljao je motoričke sposobnosti u vidu

kojih su posmatrane sledeće dimenzije: Repetitivna snaga: dizanje trupa za 30 sekundi,

mešoviti zgibovi, čučnjevi; Segmentarna brzina: taping nogom, taping rukom, taping nogama

o zid; Koordinacija: okretnost u vazduhu, koordinacija sa palicom, okretnost na tlu. Sirovi

podaci obrađeni su Studentovim T-testom, kanoničkom diskriminativnom analizom i analizom

varijanse. Rezultati su pokazali da je program korekcije i sanacije kifotičnog lošeg držanja

tela imao pozitivan uticaj na motoričke sposobnosti ispitanika.

Ključne reči: kifotično loše držanje, motoričke sposobnosti, učenici, kanonička

diskriminativna analiza, analiza varijanse.

1. UVOD

Pojedina istraživanja slobodnog vremena učenika osnovnih škola pokazuju

nezadovoljavajuću nivo bavljenja nekim sportskim aktivnostima u slobodno vreme, posebno

kod učenica. Istraživanja navedenih u popisu domaće i inostrane literature ističu nedostatak

edukacije o uticaju redovnog fizičkog vežbanja na zdravlje učenika. Autori su istaknuli

problem velikog procenta roditelja koji se u slobodno vreme ne bave sportskim aktivnostima

te na taj način ne mogu da budu primeri deci, da bi kod njih podsticali stvaranje navike za

vežbanjem.

Iz mnogobrojnih stručnih analiza može se zaključiti da obim i kvaliteta telesnog vežbanja

utiče na zdravstveno stanje. Ne kretanje uslovljava loše stanje lokomotornog i nervnog

sistema te je sve veći broj mladih ljudi sa poremećajima lokomocije, posebno zglobova i

kičme.

59

Kifotično loše držanje ili kifoza, je posturalni poremećaj ili telesni deformitet, lociran na

aktivnim i pasivnim elementima kičmenog stuba, izraženim u sagitalnoj ravni. Osnovna

karakteristika kifotičnog lošeg držanja, ogleda se u naznačenoj krivini, koja je najčešće parci-

jalnog (lokalnog) tipa, i locirana je u grudnom (torakalnom) delu.

Konveksitet te krivine je okrenut prema nazad, tako da kod izraženih i težih oblika kifotičnog

lošeg držanja, oblik kičmenog stuba, zajedno sa aktivnim snagama odaje sliku sličnu grbi,

tako da se ovaj telsni deformitet u narodu često naziva pogrbljenost.

Kifoza se bajčešće javlja kao parcijalni deformitet, i lociran je u predelu grudnog koša

(torakalni deo kičmenog stuba), zahvatajući 12 grudnih pršljenova.

U zavisnosti od činjenice, da li je zahvaćen samo sistem aktivnih snaga (mišići), ili je

zahvaćen i pasivni sistem (ligamenti), može se izdvojiti:

1. lakše funkcionalne kifoze (funkcionalne kifoze I stepena),

2. teže funkcionalne kifoze (funkcionalne kifoze II stepena)

Generalno se može istaći da su funkcionalne kifoze reduktibilne, moguće ih je u potpunosti

sanirati, i program koji se može upotrebiti u tu svrhu je program korektivne gimnastike.

Po svom poreklu nastanka, kifoza može biti urođena i stečena. Za proučavanje posturalnih

poremećaja iz ugla korektivne gimnastike, od značaja su stečene kifoze. Najčešći stečeni

uzrok kifoze je rahitis, zatim loše navike držanja tela. Pored toga, vrlo česti uzrok nastanka

kifoze su zapaljiva kifoza, kao uzrok nekih zapaljivih procesa u grudnom predelu kičmenog

stuba (tuberkulozni, reumatski procesi). U moguće stečene uzroke se ubrajaju i moguće

mehaničke povrede u predelu grudnog koša.

Juvenilna kifoza, kao jedna od najprisutnijih stečenih skolioza, je zapažena kod školske dece

posebnih stručnih škola, sa praktičnom nastavom, u kojoj se specifično fizičko angažovanje

učenika, može smatrati indikovanom pojavom za nastanak nekih posturalnih poremećaja i

telesnih deformiteta.

Redovna nastava fizičkog vaspitanja sa tri časa nedeljno po 45 minuta prema

mnogobrojnim rezultatima istraživanja nedovoljna je za optimalan individualan razvoj

antropoloških obeležja učenika. To potvrđuju sve više rezultati istraživanja koji ističu

problem opadanja pojedinih sposobnosti. Poseban problem je sa motoričkim sposobnostima

čije je opadanje zabrinjavajuće, posebno kada treba realizovati jednostavne svakodnevne

motoričke zadatke koje su povezane sa funkcionalnim sposobnostima (Višnjić, Jovanović i

Miletić, 2004; Višnjić, 2002, Janković, 2008).

Zato osim hipokinezije koja je prisutna kod određenog broja dece, pretilost (debljina)

je sledeća u nizu poremećaja koje nastaju kao posledica nedovoljne fizičke aktivnosti. Veća

visina i telesna masa usled nedovoljnog kretanja i relativno slabe mišićne muskulature

direktno utiču na kosti i zglobove, što je i statistički potkrepljeno rezultatima sistematskih

pregleda u osnovnim školama i problemima lošega držanja tela kao i deformitetima kičme i

stopala.

Rezultati sistematskih pregleda pri upisu u prvi razred dve osnovne škole u 2011.

godini u Nišu pokazuju da 23% učenika ima nepravilno držanje, a odstupanja od normalnog

stopala je utvrđena kod 33% dečaka i 30% devojčica. Strukturalne deformacije kičme su

češća pojava kod devojčica. U prilog tome su podaci koji se odnose na pojavu skolioze u

osnovnim školama koja je registrovana kod 3,5% dečaka i 4,5%

Postoji opravdano bojazan da je kod dece i omladine hipokinezija označila nove

nazive populacije mladih ljudi koji su skloni sedentarnom načinu života i koju su na našim

prostorima označeni terminima kao; «homo-sedentska populacija» i/ili «populacija mladih

staraca».

Osnovni cilj ovog istraživanja bio je da se utvrde promene motoričkih sposobnosti na kraju

eksperimentalnog perioda kod eksperimentalne grupe ispitanika obuhvaćenih korekcijom i

sanacijom kifotičnog lošeg držanja tela.

60

2.METOD RADA

2.1.Uzorak ispitanika

Uzorak ispitanika činilo je 100 učenika osnovnih škola, muškog pola, uzrasta 10 godina (± 6

meseci) u Nišu. Uzorak je bio podeljen na dve grupe: Prva grupa je imala 50 ispitanika

obuhvaćenih korekcijom i sanacijom kifotičnog lošeg držanja tela (eksperimentalna grupa).

Druga grupa je takođe imala 50 ispitanika obuhvaćenih nastavom fizičkog vaspitanja u

okviru redovnih školskih obaveza po planu i programu (kontrolna grupa).

2.2 Uzorak mernih instrumenata

Konstatacija kifotičnog lošeg držanja tela izvršena je na sistematskom pregledu ispitanika i to

kliničkom somatoskopskom metodom.

Motoričke sposobnosti činile su sledeće dimenzije: Repetitivna snaga: dizanje trupa za 30

sekundi (MD30), mešoviti zgibovi (MMZG), čučnjevi (MČUČ); Segmentarna brzina: taping

nogom (MTAN), taping rukom (MTAP), taping nogama o zid (MTAZ); Koordinacija:

okretnost u vazduhu (MOKV), koordinacija sa palicom (MKOP), okretnost na tlu (MONT).

Primenjeni skup motoričkih varijabli uzet je iz istraživanja Kurelića i saradnika (1975). Sirovi

podaci obrađeni su Studentovim T-testom, kanoničkom diskriminativnom analizom i

analizom varijanse

2.3 Eksperimentalni program

Eksperimentalni program vežbi za korekciju i sanaciju kifotičnog lošeg držanja tela na

časovima korektivne gimnastike realizovan je u Domu zdravlja u Nišu. Eksperimentalni

program trajao je dva meseca, sa tri časa vežbanja nedeljno, što ukupno iznosi 24 časa

korektivne gimnastike.

Trenažni rad za realizaciju eksperimentalnog programa vežbi za korekciju i sanaciju

kifotičnog lošeg držanja tela i programa vežbanja koordinacije imao je sledeću strukturu:

Uvodni deo časa (5 min) imao je cilj da zagreje organizam ispitanika i “uvede” ih

organizovanoi rad za realizaciju zadataka u glavnom delu časa.

Pripremni deo časa (10 min) imao je cilj angažovanja celog mišićnog sistema, pripremu

mišića, posebno tetiva i ligamenta, za potpuniju pripremu organizma za realizaciju zadataka

korektivnog vežbanja u glavnom delu časa.

Glavni deo časa (35 min) sadržao je motorička vežbanja za korekciju i sanaciju kifotičnog

lošeg držanja tela i programa vežbanja koordinacije.

Završni deo časa (10 min) imao je cilj da podstiče procese oporavka, odnosno postepeno

smirivanje svih funkcija organizma i emocija učenika primenom sredstava manje

dinamičnosti i slabog intenziteta (npr. relaksirajući poskoci, labavljenje i istezanje ramenog i

karličnog pojasa).

Obim rada i intenzitet opterećenja na časovima bio je usklađen sa individualnim

sposobnostima i osobinama ispitanika eksperimentalne grupe.

Vežbe korišćene za korekciju i sanaciju kifotičnog lošeg držanja tela

Kao primer kompleksa vežbi koji se koristio za korekciju i sanaciju kifotičnog lošeg

držanja, opisane su vežbe iz početnog položaja ležeći na trbuhu. Pored ovog početnog

61

položaja, korićeni su i početni položaj stojeći, sedeći, u visu i modifikovani, osnovni početni

položaj, klečeći.

Vežba 1. Iz p.p. (ruke pored tela) dizanjem ramena pripajati lopatice uz kičmeni stub.

Istovremeno dizati glavu od tla.

Vežba 2. Iz p.p. kao u vežbi 1. Dizati ruke sa dlanovima okrenutim prema tlu i licem prema

podlozi.

Vežba 3. U p.p. ruke su na podu, savijene u laktovima, tako da podlaktica i nadlaktica čine

ugao od 90°. Laktovi su u visini ramenog pojasa. Dizati glavu, grudni deo kičme i

ruke do primicanja lopatica uz kičmeni stub.

Vežba 4. U p.p. ruke su savijene u laktovima prepletenih prstiju na potiljku. Dizati se što

više od tla, glavu i grudni deo kičme.

Vežba 5. Iz p.p. dizati glavu što više gore. Lice okrenuto prema tlu. Prepletenih prstiju na

potiljku davati snažan otpor.

Vežba 6. Iz p.p. ruke pored tela, dlanovi prema podlozi. Odižući ruke, dovesti ih kroz

odručenje do uzručenja. Ceo pokret se odvija iznad nivoa ramenog pojasa uz

dizanje grudnog dela kičme i glave. Istim putem vatiti se u p.p.

Vežba 7. U p.p. ruke su iza tela sa prepletenim prstima. Opružati ruke povlačeći ih što više

unazad i gore sa istovremenim okretanjem dlanova unazad i pripajanje lopatica uz

kičmeni stub.

Vežba 8. Iz p.p. ruke saviti, laktovi i prsti u visini ramena. Nadlaktica i više podlaktica pod

uglom od 90°. Uz opružanje grudnog dela kičmenog stuba (elongacija) povlačiti

podlaktice što više unazad.

Vežba 9. U p.p. ruke su savijene u laktovima, prsti prepleteni, dlanovi na potiljku. Povlačiti

laktove što više unazad ne odvajajući dlanove od potiljka, grudni koš isturiti

unapred.

Vežba 10. Iz p.p. sa rukama oslonjenim na karlicu istegnuti kičmeni stub odupirući se

rukama. Pri tome glava ostaje u produžetku kičmenog stuba, rameni pojas povlačiti

prema dole.

Vežba 11. U p.p. ruke su u odručenju dlanovima okrenutim unapred. Povlačiti ruke nazad

pripajajući lopatice uz kičmeni stub. Pri izvođenju ovog pokreta paziti da ruke ne

idu ispod nivoa ramena.

Vežba 12. Ruke savijene, prsti prepleteni sa dlanovima na potiljku. Opružati ruke iznad

glave, okrećući dlanove gore. Ne raspličući prste povlačiti što više ruke unazad.

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA

3.1 Studentov T-test

Tabela 1. Značajnost razlika između aritmetičkih sredina eksperimentalne grupe:

Testovi Mean(i) Mean(f) T-value p

MDT30 11.01 15.87 7.48 .000

MMZG 1.47 3.71 7.55 .000

MČUČ 10.58 16.79 5.29 .000

MTAN 22.75 25.15 1.75 .346

MTAP 27.87 28.68 1.46 .165

MTAZ 15.48 16.87 1.15 .380

MOKV 19.54 17.28 2.79 .007

62

MKOP 13.85 12.63 6.84 .000

MONT 49.52 46.66 3.16 .001

Legenda: aritmetička sredina inicijalno (Mean (i)), aritmetička sredina finalno (Mean (f)),

vrednost T-testa (T-value) i nivo značajnosti (p)

Tabela 1 sadrži rezultate T-testa motoričkih sposobnosti između inicijalnog i finalnog merenja

eksperimentalne grupe. Nakon analize dobijenih rezultata zaključuje se da postoji statistički

značajna razlika u dizanju trupa za 30 sekundi (MDT30 .000), mešovitim zgibovima (MMZG

.000), čučnjevima (MČUČ .000), okretnosti u vazduhu (MOKV .007), koordinaciji sa

palicom (MKOP .000) i okretnosti na tlu (MONT .001).

3.2 Diskriminativna analiza

Tabela 2. Značajnost izolovane diskriminativne funkcije eksperimentalne grupe

Disc

Func.

Eigenvalue Cannonical R Wilks'

Lambda

Chi-Sqr. df P-Level

1 3.102 .86 .158 148.83 9 .000

Legenda: kvadrati koeficijenta diskriminacije (Eugenvalue), koeficijenti kanoničke korelacije

(Cannonical R), vrednosti Bertletovog testa (Wilks' Lambda), veličina Hi kvadrat

testa (Chi-Sqr), stepeni slobode (df) i nivo značajnosti koeficijenta determinacije

(P-Level)

Dobijena je jedna značajna diskriminativna funkcija visokog intenziteta (CR=86%) koja

pokazuje u kojoj je korelaciji skup podataka na osnovu koje je izvršena diskriminativna

analiza dobijenih rezultata (tabela 2). Rezultati diskriminativne jačine motoričkih varijabli

dati su testom Wilks-Lambda (.158), što ukazuje da su razlike između inicijalnog i finalnog

merenja u prostoru motoričkih sposobnosti eksperimentalne grupe značajne (p=.000). jer

veličina Hi kvadrat testa ima visoku vrednost (Chi-Sqr = 148.83).

Tabela 3. Faktorska struktura izolovane diskriminativne funkcije eksperimentalne grupe

Varijable Root 1

MDT30 0.525

MMZGB 0.475

MČUČN 0.435

MOKV -0.404

MKOP -0.321

MONT -0.300

MTAN 0.272

MTAP 0.242

MTAZ 0.200

U tabeli 3 data je struktura diskriminativne funkcije učešća varijabli motoričkih sposobnosti u

formiranju značajnih diskriminativnih funkcija. Prikazani centroidi grupa predstavljaju

aritmetičke sredine rezultata inicijalnog i finalnog merenja. U cilju provere efikasnosti

eksperimentalnog tretmana, izmereno je devet motoričkih testova, za koje se predpostavlja da

su dobri prediktori istraživanog prostora. Prikazani rezultati ukazuju da najveći doprinos

diskriminativnoj funkciji imaju dizanje trupa za 30 sekundi (MDT30 0.525), mešoviti zgibovi

(MMZG 0.475) i čučnjevi (MČUČ 0.435).

Tabela 4. Centroidi merenja eksperimentalne grupe

Merenje Root 1

Inicijalno -3.258

Finalno 3.258

63

Rezultati u tabeli 4 predstavljaju diskriminativnu funkciju centroida na osnovu svih

motoričkih testova koja iznosi 3.258 i -3.258. Značajnost prikazanih centroida merenja koja je

testirana kroz značajnost diskriminativne funkcije ukazuje da je njihova udaljenost

(diskriminacija) značajna.

Tabela 5. Klasifikaciona matrica eksperimentalne grupe

MERENJE Inicijalno Finalno Ukupno

Inicijalno 47 3 50

Finalno 2 48 50

Inicijalno 94% 6% 100%

Finalno 4% 96% 100%

Razdvajanje grupa koje je prikazano u tabeli 5 kao Percentili, ukazuju da se izvršeno

razdvajanje (diskriminacije) rezultata merenja pojašnjava sa preciznošću od 95% (srednja

vrednost procenta samih grupa) od koeficijenta kanoničke korelacije koji iznosi CR = 86%.

Dobijeni rezultati diskriminativne analize motoričkih sposobnosti u finalnom u odnosu

na inicijalno merenje kod eksperimentalne grupe ukazuju da je pod uticajem

eksperimentalnog tretmana, došlo do značajnih promena motoričkih sposobnosti ispitanika.

3.3 Analiza varijanse

Tabela 6. Multivarijantna analiza varijanse između eksperimentalne i kontrolne grupe na

finalnom merenju

Wilks’ Lambda Rao’s R Q

.175 12.22 .000

Legenda: vrednosti Bertletovog testa (Wilks' Lambda), Raova F-aproksimacija (Rao’s R) i

nivo značajnosti (Q)

U tabeli 6 prikazani rezultati multivarijantne analize varijanse između ispitanika

eksperimentalne i kontrolne grupe na finalnom merenju ukazuju, da je prisutna statistički

značajna međugrupna razlika u motoričkim sposobnostima pošto WILK’S LAMBDA iznosi

.175, što Raovom F-aproksimacijom od 12.22 daje značajnost razlika na nivou od Q= .000.

Prema tome, u primenjenom sistemu motoričkih sposobnosti ispitanika utvrđene su statistički

značajne razlike.

Tabela 7. Univarijantna analiza varijanse između eksperimentalne i kontrolne grupe na

finalnom merenju

Testovi Means (E) Means (K) F-odnos Q

MDT30 15.87 11.22 9.46 .000

MMZGB 3.71 1.28 5.57 .000

MČUČN 16.79 11.34 6.87 .000

MTAN 25.15 26.10 1.35 .128

MTAP 28.68 30.68 1.38 .322

01 MTAZ 16.87 17.05 1.76 .255

MOKV 17.28 20.75 11.15 .000

MKOP 12.63 17.32 10.89 .000

64

MONT 46.66 49.24 6.47 .000

Legenda: aritmetička sredina eksperimentalna grupa (Mean (e)), aritmetička sredina kontrolna

grupa (Mean (k)), vrednost F-testa (F-odnos) i nivo značajnosti (Q)

U tabeli 7 prikazana je univarijantna analiza varijanse testova motoričkih sposobnosti

upoređivanjem rezultata aritmetičkih sredina eksperimentalne i kontrolne grupe na finalnom

merenju. Na osnovu koeficijenata F-odnosa i njihove značajnosti (P-Level) može se

konstatovati da je utvrđena statistički značajna razlika nivoa motoričkih sposobnosti između

eksperimentalne i kontrolne grupe kod sledećih motoričkih testova: u dizanju trupa za 30

sekundi (MDT30 .000), mešovitim zgibovima (MMZG .000), čučnjevima (MČUČ .000),

okretnosti u vazduhu (MOKV .000), koordinaciji sa palicom (MKOP .000) i okretnosti na tlu

(MONT .000).

4. ZAKLJUČAK

Rezultati Studentovog T-testa i kanoničke diskriminativne analize ukazuju da je u finalnom u

odnosu na inicijalno merenje kod eksperimentalne grupe došlo do statistički značajnih

promena motoričkih sposobnosti.

Rezultati multivarijantne analize varijanse ukazuju na razlike između eksperimentalne i

kontrolne grupe na finalnom merenju u motoričkim sposobnostima.

Stoga se može reći da je program za korekciju i sanaciju kifotičnog lošeg držanja tela na

časovima korektivne gimnastike, koji je trajao dva meseca, sa tri časa vežbanja nedeljno,

doneo pozitivne promene u nivou motoričkih sposobnosti.

5. LITERATURA

1. Bjeković, G. (2006). Igra kao metod korektivnog vežbanja dece predškolskog uzrasta,

Drugi Kongres Crnogorske akademije i treće međunarodne naučne knferencije.

Herceg Novi: Crnogorska sportska akademija.

2. Bjeković, G., Tanović, I i Pelemiš, М. (2011): Korektivna gimnastika sa

kineziterapijom - II dopunjeno izdanje, Istočno Sarajevo: Fakultet fizičkog vaspitnja i

sporta.

3. Bjeković, G., Vuković, M., Ždrale, М i Mandić, М. (2011): Teorija i praksa

korektivne gimnastike. Istočno Sarajevo: Zavod za izdavanje uđbenika i nastavna

sredstva.

4. Janković, I. (2008). Adaptivne promene nekih antropoloških obeležja u toku

šestomesečnog izvođenja nastave fizičkog vaspitanja kod učenika osnovnih škola.

Doktorska disertacija, Pale: Fakultet fizičke kulture i sporta.

5. Kurelić, N., Momirović, K., Stojanović, M., Radojević, Ž. i Viskić-Štalec, N. (1975).

Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine. Beograd: Institut za

naučna istraživanja Fakulteta za fizičko vaspitanje Univerziteta u Beogradu.

6. Pržulj, D. (2001). Antropomotorika. Pale: Fakultet za fizičku kulturu.

7. Pržulj, D. (2005). Osnovi antropomotorike. Pale: Fakultet fizičke kulture.

8. Višnjić, D. (2002). Nastava fizičkog vaspitanja. Beograd: Fakultet za fizičku kulturu.

9. Višnjić, D., Jovanović, A. i Miletić, K. (2004). Teorija i metodika fizičkog vaspitanja,

Udžbenik, Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.

65

Naučna kritika, polemika SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 2: 65-71

NAUČNA KRITIKA, POLEMIKA

Naučna kritika, polemika

Vladan Markovic1

Milomir Trivun2

1 Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd

2Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu

UDK: 797.212.4

DOI: 10.7251/SHT1302065M

ANALIZA ZAVESLAJA PLIVANJA KRAUL TEHNIKOM

SAŽETAK

U radu je analizirano je pravilno izvođenje tehnike zaveslaja kraul stila. Analizirane su i

slikovito prikazane faze tokom zaveslaja. Izvršena je biomehanička analiza zaveslaja kraul

tehnike i opisan je najracinalniji način izvođenja tehnike uz segmente od kojih ona zavisi.

Bitni segmenti od kojih zavisi racionalnost kretanja su: dužina zaveslaja (SL- stroke length);

frekvencija zaveslaja(SR-stroke rate); broj zaveslaja(Nb movements); površina kojom se

djeluje(uslovljeno antropološkim dimenzije); brzina (odnos dužine i frekvencije zaveslaja);

kontinuiranost kretanja(kordinacija nogu,ruku i disanja). Tabelarnoje prikazana analiza

rezultata i takmičarskih elemenata u finalnoj trci 100 m slobodno tokom Olimpijskih igara u

Atini 2004. godine.

Ključne riječi: plivanje, zavslaj, tehnika, frekvencija

UVOD

Plivanje je sposobnost održavanja tijela na površini vode uz kretanje kroz vodu

odgovarajućim pokretima ruku, nogu i tela. U vodi se prilikom plivanja javljaju određeni

otpori koji se značajno razlikuju od kretanja na suvom, tako da je potrebno izvesno vreme da

se organizam adaptira na vodenu sredinu i savlada tehniku kretanja u vodi (plivanja). Kretanje

u vodi je proizvod akcije i reakcije, (III Njutnov zakon), tj. sile propulzije (proizvod

kontrakcije mišića ekstremiteta), koja pokreće telo. Dobro odmereni zaveslaji (primena

propulzivnih impulsa) i dobra hidrodinamika poboljšavaju odnos propulzije i otpora. Što je

propulzija jača i otpor manji, plivač brže pliva, a što je koordinacija pokreta uskladjenija,

manje se umara. Tokom vremena razvili su se različiti načini plivanja iz kojih su se kasnije

razvile i tehnike koje se danas koriste u sportskom plivanju (Zahorijević 1991).

U plivanju postoje četiri osnovne tehnike plivanja: 1. Kraul, 2. prsno, 3. leđno i 4. delfin.

Kraul tehnika

Većina svjetski poznatih teoretičara, jednoglasno je ocijenila da kraul stil predstavlja osnovu

za takmičarsko plivanje, a to je potkrepljeno sa faktom da je kraul najracionalniji, najbrži i na

svakom plivačkom takmičenju najzastupljeniji (disciplina 50, 100, 200, 400, 800, 1500 m

muški i ženski i dve štafete 4x100 i 4x200 – muški i ženski).

Kod kraul tehnike tijelo „leži“ na grudima, na površini vode blizu horizontale, sa minimalnim

napadnim uglom, tako da su glava i rameni pojas malo više postavljeni u odnosu na kaudalni

deo i stopala. Glava je uronjena sa licem u vodi, postavljena tako da je brada neznatno

66

odvojena od grudi. U toku plivanja, primećuje se naizmenično okretanje tela u lijevu i desnu

stranu oko donje ose (rotacija). To je rezultat kretanja rukama koji pomaže u redukciji čeonog

otpora i produžetku zaveslaja.

Rad nogu je naizmeničan u pravcu – gore-dole (propulzivni deo je naglašen udarcima stopala

na dole, a retropulzivni deo predstavlja kretanje stopala na gore). Ti pokreti treba da su

ritmički koordinisani, tako što se pokreti naizmenično izvode - gore-dole, oko donje ose tela.

Rad nogu, iako ima sekundarnu ulogu u ukupnoj propulziji pri kretanju plivača (gipkost

skočnog zgloba značajno povećava efikasnost rada nogu), značajno doprinosi pravilnom

položaju tijela i glave. Kod kraul specijalista, različite distance, primećuje se nekoliko varijanti tehnike, a najčešće:

šestoudarni, četvoroudarni i dvoudarni kraul za jedan ciklus kretanja rukama (desna-leva), 2, 4 ili 6

pokreta nogama. Rad rukama je cikličan, ostvaruje najveću propulziju i ima primarnu ulogu u

pokretanju tijela napred. Karakteristično je, i neophodno, da se šake u propulzivnom dijelu zaveslaja,

kreću krivolinijskom traektorijom (S zaveslaj), što se postiže savijanjem ruke u zglobu lakta (položaj

aktivanog lakta) i njegovim kretanjem ispod tela.

Faze zaveslaja u kraulu

U toku zaveslaja rukom prepoznatljive su dve osnovne faze (slika 1): propulzivne - koja se

sastoji od vučenja (insweep) i odgurivanja vode (upsweep) i pripremne – vađenja i prenoa

ruke kroz vazduh (exit and relex), ulazak u vodu, produženja zaveslaja (entry and stretch) i

zahvatanja vode (downsweep to catch).

Slika 1. Faze zaveslaja kraul tehnike

Zaveslaj rukama kraul počinje ulaskom desne ruke u vodu i početka rotacije tela uz visok

položaj ramena kroz fazu ’’entery to stretch’’, dok lijeva ruka počinje fazu zahvata vode -

downsweep to catch (Slika 2).

Slika 2. Faza zahvata vode

Desna ruka je ušla u vodu, rotacija se nastavlja, a lijeva ruka naglo ubrzava pokret u odnosu

na desnu i ulazi u propulzivnu fazu vučenja - insweep phase (Slika 3).

67

Slika 3. Faza vuče

Dok desna ruka daje pravac kretanju tela i potpomaže rotaciji koja produžava moment

kretanja i izbegava čeoni otpor koji je nastao izazvanom silom potiska lijeve ruke, (koja je u

fazi odgurivanja –upsweep), glava se okreće zbog udaha a lijeva noga pokretom na dole

uravnotežnava kretanje lijeve ruke na gore (Slika 4).

Slika 4. Faza otiskivanja

Tokom pasivnog dijela zaveslaja lijeve ruke (relex phase) telo se rotira do krajnje tačke na

lijevu stranu, glava se polako vraća u početni položaj a desna ruka se priprema za početak

zaveslaja (Slika 5).

Slika 5. Retropulzivni dio zaveslaja kraul tehnike

Kad lijeva ruka počne ulaziti u vodu desna je prati kroz fazu zahvata vode (downsweep), što

daje idealnu simetričnost zaveslaju (Slika 6).

Slika 6. Postavljanje ruke u vodu kod kraul tehnike

Lijeva ruka je potpuno uronjena u vodu, a glava se nalazi u osi tela. Ovo je osnovni aspekt

zaveslaja - glava je uronjena u trenutku kad ruka ulazi u vodu (Slika 7). Obratiti pažnju na

ugao koji ’’zaklapa’’ ruka (oko 90 stepeni).

Slika 7. Priprema za početak zaveslaja lijeve ruke kod kraul tehnike

Desna ruka ubrzava jer ulazi u propulzivnu fazu a lijeva se ispravlja, održavajući pravac

kretanja i ravnotežu (Slika 8).

Slika 8. Faza vuče desne ruke kod kraul tehnike

68

Mjehurići koji nastaju oko lijeve ruke označavaju da postoji sila potiska (downsweep) koja

podiže telo a kružni mjehur iza desne ruke označava kraj zaveslaja, tj. gde je izvršena

propulzija (Slika 9).

Slika 9. Faza zahvata vode lijevom i odgurivanja desnom rukom kod plivača kraul tehnikom

Ruka se prvo kreće na početku zaveslaja. Brzina ruke u tom trenutku je približno jednaka

brzini kretanja tela. Prebrz ulazak šake u vodu smanjuje brzinu plivanja. Za vreme ulaska ruke

u vodu i prvog dijela zaveslaja, lakat se nalazi iznad šake. Visok položaj lakta osigurava jaku

polugu i visok položaj tela. Na polovini zaveslaja (insweep phase) lakat bi trebao biti

maksimalno savijen od 90˚. Nakon ulaska u vodu, šaka kratko vuče prema dole i ka spolja

nešto više od širine ramena, do tačke kada mijenja smjer prema unutra (downsweep to catch

phase). Od ove faze šaka ubrzava svoje kretanje. Ubrzavanjem šake nastaje dodatna sila koja

plivaču omogućava da pređe veću udaljenost svakim zaveslajem. Dok šaka ubrzava stvarajući

dodatnu propulzivnu silu, druga ruka klizi prema tački ulaska u vodu sa znatno manjom

brzinom. Ulazak šake u vodu je spor jer u suprotnom bi se poremetio moment kretanja druge

ruke. Telo se ravnomerno vrti oko svoje ose, poboljšavajući hidrodinamičan položaj u vodi i

izbegavajući čeoni otpor. Tijelo se na početku rotira na stranu ruke koja se nalazi ispred a na

završetku zaveslaja na suprotnu stranu. U pasivnom delu zaveslaja ruka se odmara, lakat ima

visok položaj a podlaktica se prenosi lagano napred (kao klatno), u polukrugu, do trenutka

kada je šaka 5-10 cm ispred lica. Tada šaka ulazi u vodu na zamišljenoj liniji produžetka

pazuha. Dok se ruka ispruža plivač dopušta tijelu da nastavi kretanje, koristeći moment

kretanja stečen predhodnim zaveslajem. Pasivni deo zaveslaja treba posebno kontrolisati jer

utiče na hidrodinamični položaj tela i ravnotežu. Drugi deo pasivnog zaveslaja je kad šaka

klizi ispred lica kroz vodu napred i pomaže boljoj rotaciji tijela slika 10.

Slika 10. Kraul tehnika pogled sa frontalne strane (rad ruku)

Racionalnost tehnike kraul

S’obzirom da je cilj da se u toku jednog zaveslaja zahvati što veća masa vode na što dužem

putu, tako da najbolji plivači danas uglavnom koriste spiralni zaveslaj (sl.11). Na taj način

putanja šake i ruke se produžava, što dovodi do duže propulzivne faze. Zaveslaj kraul tehnike

se izvodi u „S“ putanji,a za dobru propulziju potrbno je imati dobor osećaj. Counsilmanovo

istraživanje pokazalo je da u svim tehnikama plivanja zaveslaj ne prati ravnu crtu, već se

69

sastoji od niza malih zaveslaja (sculling) ili impulsa promijenjivog smjera, dok šaka ide

zakrivljenom putanjom preko zamišljene linije smjera kretanja tijela. Zaveslaj u obliku slova

,,S“ sastoji se iz tri pokreta. Nakon ulaska u vodu šaka ide malo prema napolje (pripremni

pokret za bolje zahvatanje vode). Nakon toga menja smer prema unutra i prelazi sredinu tela

negde na polovini zaveslaja (faza zahvata i vučenja vode). Kad šaka pređe kukove zaveslaj se

završava. Pokreti ispod trupa, prema napolje i prema unutra proizvode jake impulse

propulzivne sile iako se ukupna brzina šake menja tokom zaveslaja (Slika 5). Plivanje je

uslovljeno znatnom rotacijom šake i podlaktice u kombinaciji s kontinuiranim

prilagođavanjem i visokim položajem lakta. Takođe odvajanjem palca od šake (alula efekat) i

postavljanjem šaka i podlaktica, od vrha malog prsta do vrha lakta (u obliku polumeseca),

pospešujemo održavanje strujanja oko šake i podlaktice. Navedeni položaj ruku sprečava

potonuće tijela i zadržava ga u ravnom položaju, što silom potiska stvara cirkulaciju strujanja

neophodnu za stvaranje efikasne propulzije.

Slika 11. ,,S" putanja

Analiza elemenata zaveslaja kraul tehnike

Plivanje je ciklično kretanje i njegova brzina se može izračunati kao proizvod dužine

zaveslaja (S) i njegove frekrencije(F).V=SxF. Samo na prvi pogled možemo doći do

zaključka da se maksimalno brzina postiže pri maksimalnoj dužini i maksimalnoj frekvenciji

zaveslaja. Međutim ako je veća dužina zaveslaja, mora se praviti veća pauza da bi telo prešlo

duži put, što istovremeno smanjuje frekvenciju zaveslaja. Ovo nas dovodi do zakljička da se

brzina postiže pri optimalnoj kombinaciji frekvencije i dužine zaveslaja. Utvrđeno je da

kvalitetni plivači imaju veću frekvenciju zaveslaja i plići zaveslaj usled visoke pozicije lakta

ali zato dužu fazu provlaka, završetka provlaka šake i ruke kroz vodu (outsweep phase),.

tj.imaju veću dužinu zaveslaja (SL- stroke length) za razliku od prosečnih plivača (Craig &

Pendegrast,1979;Keskinen,1989). Dužina pojedinačnog zaveslaja kod vrhunskih plivača

iznosi 2,35+0.7 m, a 1.77+0.2 kod plivača niže klase (Chatard 1990). Usled toga ovi zaveslaji

se izvode energetski ekonomičnije i Entropija je manja (mera za rasipanje E prilikom nekog

rada).

Bitni segmenti od kojih zavisi racionalnost kretanja su:

-dužina zaveslaja(SL- stroke length)

-frekvencija zaveslaja(SR-stroke rate)

-broj zaveslaja(Nb movements)

-površina kojom se deluje(uslovljeno antropološkim

dimenzije)

-brzina (odnos dužine i frekvencije zaveslaja)

70

-kontinuiranost kretanja(kordinacija nogu,ruku i disanja) Ako posmatramo analizu plivanja sa Olimpijskih igara u Atini 2004 i ostvarenje olimpijskog

pobednika Pieter Van den Hoogebanda (sl.12.), može se zaključiti da rezultat dijelom zavisi od

optimalnog odnosa dužine, broja i frekvencije zaveslaja koja je individualna i opisuje stil svakog

pojedinca, ali i od drugih faktora kao; taktika trke, tehničke usavršenosti elemenata starta i okreta kao i

tehnike slobodnog plivanja, utreniranosti,motivisanosti.. itd.

100 m SLOBODNO FINALE MUŠKARCI

PREZIME Neethling Iles Magnini Schoeman Van den Hoogenband

Karpalov Draganja Thorpe

IME Ryk Salim Filippo Ronald Mark Pieter Andrey Duje Ian

Finalno vreme (sek) 48,63 49,30 48,99 48,23 48,17 49,30 49,23 48,56

Vreme leta 1.06 1,12 1,00 1.05 1,18 1,10 1,09 0,95

Vreme prvog pokreta u vodi 3,83 3,12 4,12 4,28 3,92 3,96 3,45 3,42

Vreme 15m 5,52 5,96 6,00 5,44 6,00 6,00 5,76 5,92

Vreme prvih 25m 10,40 10,64 10,68 10,16 10,76 10,68 10,48 10,72

Vreme drugih 25m 12,65 12,54 12,96 12,44 12,51 12,92 12,73 12,95

Vreme prvih 50m 23,05 23,18 23,84 22,60 23,27 23,60 23,12 23,57

Vreme na 75m 35,28 35,44 35,96 34,80 35,28 35,80 35,52 35,72

Vreme trećih 25m 12,23 12,26 12,12 12,20 12,01 12,20 12,31 12,15

Vreme četvrtih 25m 13,35 13,86 13,03 13,43 12,89 13,50 13,71 12,84

Vreme drugih 50m 25,58 26,12 25,15 25,63 24,90 25,70 26,02 24,99

% prvih 25m/Finalno vreme 21,39 21,58 22,21 21,07 22,34 21,66 21,29 22,08

% drugih 25m/Finalno vreme 26,01 25,44 26,45 25,79 25,97 26,21 25,86 26,46

%trećih 25m/Finalno vreme 25,15 24,87 24,74 25,30 24,93 24,75 25,01 25,02

% četvrtih 25m/Finalno vreme 27,45 28,11 26,60 27,85 26,76 27,38 27,85 26,44

Vreme 7,5m pre okreta 4,09 3,90 4,08 3,80 3,91 4,08 3,93 3,93

Vreme kliženja od prvog okreta 2,32 2,40 2,76 2,37 2,37 2,16 1,93 3,37

Vreme 7,5m posle okreta 2,91 3,14 3,16 3,04 3,21 3,16 2,99 3,07

Vreme okreta(15m) 7,00 7,04 7,24 6,84 7,12 7,24 6,92 7,00

Vreme poslednjih 7,5m 3,75 4,14 3,71 3,87 3,77 3,90 3,99 3,64

Startna frekvencija zaveslaja 57,69 61,86 58,82 57,69 70,59 63,83 63,16 62,50

Frekvencija zaveslaja na 25m 55,56 60,43 53,48 53,86 55,90 60,19 55,05 56,03

Frekvenc. zaveslaja drugih 25m 52,96 57,75 48,29 50,00 51,61 52,63 49,03 46,83

Frekvenc. zaveslaja trećih 25m 50,47 54,84 53,07 50,63 51,39 51,61 49,03 47,16

Frekve. Zaveslaja četvrtih 25m 49,05 54,68 51,02 50,51 50,18 48,31 46,27 45,78

Dužina zaveslaja prvih 25m 2,21 2,12 2,30 2,36 2,25 2,13 2,31 2,23

Dužina zaveslčaja drugih 25m 2,32 2,10 2,45 2,43 2,37 2,26 2,43 2,51

Dužina zaveslčaja trećih 25m 2,23 2,10 2,21 2,26 2,32 2,25 2,30 2,45

Dužina zaveslčaja četvrtih 25m 2,23 1,98 2,21 2,17 2,29 2,26 2,33 2,49

Broj zaveslaja prvih 50m 33 38 32 31 33 35 33 33

Broj zaveslaja drugih 50m 39 44 39 40 39 40 39 34

Ukupan broj zaveslaja 72 82 71 71 72 75 72 67

Slika 12. Analiza rezultata i takmičarskih elemenata u finalnom plivanju 100 m kraul

tehnikom na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine

ZAKLJUČAK Već u ranoj mladosti djecu bi trebalo učiti prepoznavanju i manipulaciji strujanja tokom plivanja.

Mladi plivači bi trebali da budu svjesni da su funkcionalna postavljanja dlanova i ruku važni aspekti

tehnike plivanja. Nije potrebno plivače opterećivati različitim izrazima kao što su: potisak, idealni

napadni ugao i putanja kretanja zaveslaja. Uz osnovna obaveštenja i prikaz mogu se izdvojiti

talentovani plivači koji će brzo steći vještinu efikasnijeg usmeravanja i primenjivanja strujanja. Gotovi

plivači, mogu poboljšati tehniku kada postanu svesni strujanja. Učenje stvaranja osećaja i

prepoznavanja idealnog nastalog strujanja vode daje plivaču povratnu informaciju o efikasnosti

njegovog zaveslaja. Sva ova zapažanja oko efikasnijeg izvođenja tehnike i kretanja u vodi dobar trener

treba da zna da prilagodi plivačevim individualnim sposobnostima. Ljudi su različiti, drugačije

veličine, oblika i miologije zbog čega se i različito kreću u vodi. Neki lako plutaju, drugi ne, neki su

uz to hidrodinamičniji, neki brzo prihvataju predočene koncepte i imaju razvijen taktilni osećaj tempa,

neki su razgibaniji. Upravo zbog toga, stručno osposobljen i iskusan trener razmotriće sve ove

karakteristike pre nego što odluči na koji način će stil svog plivača učiniti efikasnijim.

71

LITERATURA

1. Ahmetović Z., Matković I.(1995). Teorija plivanja,Plivački Savez Jugoslavije Novi

Sad

2. Bone,M.,Cappaert J.,Arredondo S.,Troup J. .(1990):Stroke patterns of sprint and

distance freestyle swimmers,Medicine and Science in Sports and Exercise,Suppl.

22(2):S2,abbstr.83

3. Counsilman J, (1978). Nauka o plivanju, Sportska knjiga, Beograd4.

4. Costill, D.,Maglischo E.,Richerdson A.(1992). Swimming, Blackwell Scientific

Publications LCD. Oxford 5. Chatard

5. J.,Maglischo E.,Maglischo C.,Collomp E. (1990):Swimming skill and stroking

characteristics of front crawl swimmers,Int

6. J. Sports Med,11(2):156-1616.Jarić S.(1993). Biomehanika humane lokomocije sa

osnovama biomehanike sporta, FFK u Beogradu

7. Maglischo E. (1993). Swimming even faster,Mayfield publishing Company,mountain

View,California,USA

8. .Zahorijević A. (1991). Plivanje kroz vekove, Institut fizičke kulture, Fakultet fizičke

kulture, Novi Sad

9. .Zahorijević A. (1991). Osnovi biomehanike plivanja, Institut fizičke culture, Novi

Sad

10. Stevanović V. (1980). Plivanje, Fakultet fizičke kulture, Beograd

11. Swimming technique. (1997) Mastering freestyle, Vol.34,N.1april-june

12. Opavski P. (1982). Osnovi biomehanike (četvrrto izdanje), Naučna knjiga, Beograd

13. Toussant H.,Knops W.,de Groot G.,Hollander P.(1990). The mechanical efficiency of

front crawl swimming , edicine and Science in Sports and Exercise, 22 (3): 402-408

14. www. swimm.ee

72

Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 2: 72-83

ORGINALNI NAUČNI RAD

Orginalni naučni rad

Danko Pržulj1, Milan Jovanović

2

1Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta , Pale, Univerzitet u I. Sarajevu

2Doktorant Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta , Pale, Univerzitet u I. Sarajevu

UDK: 796.012.15:371.3-053.5

DOI: 10.7251/SHT1302072P

MODEL TRENAŽNOG RADA SA ASPEKTA RAZVOJA MOTORIČKIH

SPOSOBNOSTI DJECE RAZREDNE NASTAVE

Sažetak

Osnovni cilj istraživanja je utvrđivanje efekata modela trenažnog rada u eksperimentalnom periodu

kod selekcionisanih sportista razredne nastave, uključenih u dodatnoj nastavi u osnovnim školama

Istočnog Sarajeva. Realizacijom ovako postavljenog cilja ostvarila bi se mogućnost primjene

racionalnijih procedura za optimalno planiranje, programiranje i kontrolu redovne nastave fizičkog

vaspitanja i trenažnog procesa u dodatnoj nastavi. Time bi se provjerila usklađenost njihovog razvoja

i po mogućnosti odredile valjanije i svrsishodnije smjernice daljeg željenog motoričkog razvoja djece

selekcionisane za sport. Uzorak ispitanika predstavlja dio populacije učenika osnovnih škola razredne

nastave, muškog pola, starih 10 godina (± 6 mjeseci ) u Istočnom Sarajevu. Uzorak od 68 ispitanika

podjeljen je na dvije grupe: eksperimentalnu i kontrolnu grupu. Eksperimentalnu grupu čine 34

ispitanika predhodno selekcionisani za sport i uključeni u trenažni proces vježbanja u okviru dodatne

nastave za razvoj motoričkih sposobnosti. Kontrolnu grupu čine takođe isti broj ispitanika obuhvaćeni

samo redovnom nastavom fizičkog vaspitanja. Za utvrđivanje uticaja modela trenažnog rada

eksperimentalne grupe u eksperimentalnom periodu izvršena su dva mjerenja (inicijalni i finalno).

Primjenjeno je osam testova za definisanje motoričkih dimenzija koordinacije, brzine, eksplozivne

snage i repetitivne snage. Rezultati kanoničke diskriminativne analize su pokazali da je na kraju

eksperimentalnog perioda, u finalnom iu odnosu na inicijalno mjerenje, primjenom modela trenažnog

rada kod eksperimentalne grupe došlo do statistižki značajnog povećanja nivoa motoričkih

sposobnosti na multivarijantnom nivou (P-Level=.000). Rezultati multivarijantne analize varijanse

pokazali su da se eksperimentalna grupa na finalnom mjerenju statistički značajno razlikuje većim

nivoom motoričkih sposobnosti od kontrolne grupe ispitanika (Q=.000).

Ključne reči: model trenažnog rada, inicijalno i finalno mjerenje, diskriminativna analiza, učenici

razredne nastave.

1. UVOD

Redovna i dodatna nastava fizičkog vaspitanja kao kompleksne i delikatne društvene

djelatnosti imaju cilj da primjenom sredstava tjelesnih vježbi i specifičnih oblika rada

obezbede pozitivne transformacije antropoloških dimenzija i povećaju nivo motoričkih znanja

učenika. Za realizaciju tako visoko postavljenog cilja najodgovorniji je pedagog fizičkog

vaspitanja koji treba da obezbjedi uspostavljanje racionalnog i svrsishodnog odvijanja

redovne i dodatne nastave fizičkog vaspitanja.

73

Nastava fizičkog vaspitanja se najčešće planira prema prosečnim učenicima, čime se negiraju

osnovne biološke zakonitosti, ne uvažavaju međusobne različitosti kako u fizičkim tako i u

intelektuanim potencijalima. Takav pristup nastavi nosi niz neželjenih posledica u smislu

angažovanja i napredovanja učenika, jer su za neke učenike nastavni sadržaji prelaki a za neke

preteški.

Zato nastavni proces redovne i dodatne nastave1.

mora da bude u funkciji naučno zasnovane

zakonitosti biološkog, psihološkog i sportskog razvoja djece i omladine u pojedinim fazama

motoričkog usavršavanja, s obzirom da njihov organizam predstavlja specifičan anatomsko-

fiziološki i funkcionalni sistem koji je u stalnom diferencijalnom i progresivnom razvoju.

Sposobnosti i osobine djece, posebno u periodu od 10-te godine najuspješnije se mogu

razvijati u tzv. „senzibilnim fazama“ kada se na osnovu prirodnih zakonitosti ostvaruje

najznačajniji tempo razvoja individue, povećavaju adaptivne mogućnosti u odnosu na

egzogene faktore i stvaraju posebno povoljne pretpostavke za formiranje određenih

motoričkih znanja. U skladu sa tim, primena sredstava tjelesnih vježbi treba da bude pravilno

metodički organizovana u funkciji razvoja sposobnosti i osobina, pri čemu sadržaji, metode i

opterećenja treninga treba da stimulišu dinamičan razvoj, rukovodeći se prije svega znanjima

o transformacionim procesima za razvoj antropoloških dimenzija (Bala, 1981; Malacko,

2010; Pržulj, 2012).

Ovakav transformacioni pristup u razvoju sposobnosti i osobina najbolje se može postići

primjenom submaksimalnih i maksimalnih opterećenja, dok se srednja i niža opterećenja

primjenjuje u cilju regeneracije ili pri bavljenju rekreativnim aktivnostima.

Generalno istraživači ukazuju da pravilno doziranje opterećenja omogućuje optimalan razvoj

treniranosti i postizanje očekivanih rezultata djece odgovarajućeg uzrasta. Međutim, u radu na

razvoju motoričkih sposobnosti kod djece mlađeg uzrasta treba voditi računa da primjena

većih specifičnih opterećenja i vježbi može dovesti do relativno brzog iscrpljenja fizičkog i

psihičkog potencijala organizma mladog sportiste, što se ne retko dešava u atletskim,

plivačkim, teniskim, gimnastičkim i drugim sportskim klubovima.

Problem ovog istraživanja je da se ispita da li primjenjeni model trenažnog rada sa planiranim

sredstvima tjelesnih vježbi, metodama i opterećenjem utiče na statistički značajno povećanje

motoričkih sposobnosti na kraju eksperimentalnog perioda (u finalnom u odnosu na inicijalno

mjerenje) kod selekcionisanih sportista razredne nastave u dodatnoj nastavi u osnovnim

školama Istočnog Sarajeva.

1.

Dodatna nastava se organizuje za učenike od 3. do 8. razreda osnovne škole, u vidu sekcija u kojima

učestvuju učenici koji ispoljavaju posebnu sklonost za razvoj motoričkih sposobnosti ili interesovanje za

određenu sportsku granu.

74

Osnovni cilj istraživanja je utvrđivanje efekata primjene modela trenažnog rada u

eksperimentalnom periodu kod selekcionisanih sportista razredne nastave uključenih u

dodatnoj nastavi u osnovnim školama Istočnog Sarajeva. Realizacijom ovako postavljenog

cilja ostvarila bi se mogućnost primjene racionalnijih procedura za optimalno planiranje,

programiranje i kontrolu redovne nastave fizičkog vaspitanja i trenažnog procesa u dodatnoj

nastavi. Time bi se provjerila usklađenost njihovog razvoja i po mogućnosti odredile valjanije

i svrsishodnije smjernice daljeg željenog motoričkog razvoja djece selekcionisane za sport.

2. METOD ISTRAŽIVANJA

Uzorak ispitanika predstavlja dio populacije učenika osnovnih škola razredne nastave,

muškog pola, starih 10 godina (± 6 mjeseci ) u Istočnom Sarajevu. Uzorak od 68 ispitanika

podjeljen je na dvije grupe: eksperimentalnu i kontrolnu grupu.

Eksperimentalnu grupu čine 34 ispitanika predhodno selekcionisanih za sport i uključenih u

trenažni proces vježbanja u okviru dodatne nastave za razvoj motoričkih sposobnosti.

Kontrolnu grupu čine takođe 34 ispitanika obuhvaćeni samo redovnom nastavom fizičkog

vaspitanja.

Za utvrđivanje uticaja model trenažnog rada eksperimentalne grupe i redovne nastave fizičkog

vaspitanja kod kontrolne grupe u eksperimentalnom periodu u dva mjerenja (inicijalni-

finalno), primjenjeno je osam testova motoričkih dimenzija: 1. Koordinacija: okretnost u

vazduhu (MOKV), slalom sa tri medicinke (MS3M); 2. Brzina: trčanje na 20 m visokim

startom (M20VS), trčanje na 30 m visokim startom (M30VS); 3. Eksplozivna snaga: skok u

dalj iz mjesta (MSDM), troskok iz mjesta (MTRS); 4. Repetitivna snaga: dizanje trupa na

švedskoj klupi (MDTK), čučnjevi (MČUČ). Primjenjeni skup motoričkih varijabli uzet je iz

istraživanja Kurelića i saradnika (1975).

Rezultati istraživanja obrađeni su na osnovu statističkog programa „Statistica“ 8.0 for

Windows za izračunavanje osnovnih statističkih parametara, analize varijanse i kanoničke

diskriminativne analize motoričkih sposobnosti.

2.1. Program vježbanja u eksperimentalnom periodu

Istraživanje uticaja model trenažnog rada na razvoj motoričkih sposobnosti djece razredne

nastave, selekcionisane za sport, realizovano je u Istočnom Sarajevu, van redovnih časova

fizičkog vaspitanja u dodatnoj nastavi u trajanju od 8 nedelja sa 24 časa trenažnog rada (tabela

1.). Kod eksperimentalne i kontrolne grupe ispitanika izvršena su u istom vremenskom

periodu inicijalno (prije početka tretmana) i finalno mjerenje (po završetku tretmana)

motoričkih sposobnosti. Struktura opterećenja bila je fleksibilno prilagođena prema

individualnim adaptacionim mogućnostima svakog ispitanika, na osnovu odgovarajućih

reakcija organizma, a to je:

• obim motoričke aktivnosti: procjenjen brojem ponavljanja serija.

75

• intenzitet opterećenja: procjenjen brojem serija i ponovljenih vježbi u seriji, dok je

pokazatelj reakcije organizma na primjenjena opterećenja bio veličina pulsa.

Tabela 1. Program realizacije strukture modela sportsko rekreativnih sadržaja

PROGRAMSKE CJELINE BROJ SATI

INICIJALNA DIJAGNOZA MOTORIČKE SPOSOBNOSTI pre realizacije

programa

2. vježbe brzine trčanja 5

3. vježbe koordinacije 5

3. vježbe fleksibilnosti 3

4. vježbe snage 3

4. vježbe agilnosti 5

5. vježbe za razvoj funkcionalnih sposobnosti 3

6. program vježbi istezanja na svakom času

7.vježbe oblikovanja na svakom času

FINALNA DIJAGNOZA MOTORIČKE SPOSOBNOSTI

poslije

realizacije

programa

Ukupno: 24 sata

U okviru realizacije trenažnog rada kod eksperimentalne grupe ispitanika, primjenjene vježbe

ostvarene su pretežno submaksimalnim i maksimalnim intenzitetom, sa vremenski doziranim

relaksacionim intervalima uz nastojanje, da ritam disanja bude što ravnomjerniji, kako nebi

došlo do pojave velikog napora organizma ispitanika. Istraživanje efikasnosti redovne nastave

fizičkog vaspitanja kod kontrolne grupe ispitanika razredne nastave na razvoj motoričkih

sposobosti bilo je ostvareno u redovnoj nastavi u trajanju od 8 nedjelja sa 24 časa na osnovu

realizacije plana i programa koji su sačinili nastavnici razredne nastave. Struktura

programskih sadržaja u redovnoj nastavi imala je pretežno transformacioni karakter za razvoj

motoričkih sposobnosti.

3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA

3.1. Razlike između eksperimentalne i kontrolne grupe ispitanika u motoričkim sposobnom na

inicijalnom mjerenju

Tabela 2. Multivarijantna analiza varijanse motoričkih sposobnosti između

eksperimentalne i kontrolne grupe ispitanika na inicijalnom mjerenju

WILK’S LAMBDA TEST .501

RAO-va F-aproksimacija 1.37

Q .104

Legenda: vrijednosti Bertletovog testa (Wilks' Lambda), Raova F-aproksimacija (Rao’s F) i

nivo značajnosti (Q)

Analizom tabele 2. u kojoj su prikazani rezultati testiranja značajnosti razlika nivoa

aritmetičkih sredina svih motoričkih testova između inicijalnog mjerenja uzorka

76

eksperimentalne i kontrolne grupe nije utvrđena statistički značajna razlika, pošto WILK’S

LAMBDA iznosi .501, što Raovom F-aproksimacijom od 1.37 da je značajnost razlika na

nivou od Q= .104. Prema tome, u primjenjenom sistemu motoričkih sposobnosti ispitanika

nisu utvrđene statistički značajne razlike.

Tabela 3. Univarijantna analiza varijanse motoričkih sposobnosti između

eksperimentalne i kontrolne grupe ispitanika na inicijalnom mjerenju

Testovi Mean (E) Mean (K) F-odnos Q

MOKV 17.63 18.26 1.75 .174

MS3M 8.45 8.95 1.45 .188

M20VS 4.66 4.87 1.56 .171

M30VS 5.85 5.96 1.84 .099

MSDM 126.34 120.54 1.42 .173

MTRS 392.57 386.28 1.44 .177

MDTK 5.36 6.10 1.49 .108

MČUČ 8.43 7.84 1.41 .124

Legenda: aritmetička sredina eksperimentalna grupa (Mean (e)), aritmetička sredina

kontrolna grupa (Mean (k)), vrijednost F-testa (F-odnos) i nivo značajnosti (Q)

U tabeli 3. prikazana je univarijantna analiza varijanse testova motoričkih sposobnosti

upoređivanjem rezultata aritmetičkih sredina eksperimentalne i kontrolne grupe na

inicijalnom mjerenju. Na osnovu koeficijenata F-odnosa i njihove značajnosti (Q) može se

konstatovati da nije utvrđena statistički značajna razlika nivoa motoričkih sposobnosti između

eksperimentalne i kontrolne grupe.

3.2. Kanonička diskriminativna analiza motoričkih sposobnosti eksperimentalne grupe

Tabela 4. Značajnost izolovane diskriminativne funkcije motoričkih sposobnosti

eskperimentalne grupe

Disc

Func.

Eigenvalue Cannonical R Wilks'

Lambda

Chi-Sqr. df P-Level

1 3.142 .80 .177 117.23 8 .000

Legenda: kvadrati koeficijenta diskriminacije (Eugenvalue), koeficijenti kanoničke korelacije

(Cannonical R), vrijednosti Bertletovog testa (Wilks' Lambda), veličina Hi kvadrat testa (Chi-

Sqr.), stepeni slobode (df) i nivo značajnosti koeficijenta determinacije (P-Level)

Dobijena je jedna značajna diskriminativna funkcija visokog intenziteta (CR=80%) koja

pokazuje u kojoj je korelaciji skup podataka na osnovu koje je izvršena diskriminativna

analiza dobijenih rezultata (tabela 4.). Rezultati diskriminativne jačine motoričkih varijabli

dati su testom Wilks-Lambda (.177), što ukazuje da su razlike između inicijalnog i finalnog

mjerenja u prostoru motoričkih sposobnosti eksperimentalne grupe značajne (P-Level =.000).

jer veličina Hi kvadrat testa ima visoku vrijednost (Chi-Sqr = 117.23).

77

Tabela 5. Faktorska struktura izolovane diskriminativne funkcije motoričkih sposobnosti

eksperimentalne grupe

Varijable Root 1

MOKV 0.754

MS3M 0.596

M30VS 0.572

M20VS 0.478

MSDM 0.442

MTRS 0.412

MDTK 0.307

MČUČ 0.280

U tabeli 5. data je struktura diskriminativne funkcije učešća varijabli motoričkih sposobnosti

u formiranju značajnih diskriminativnih funkcija. Prikazani centroidi grupa predstavljaju

aritmetičke sredine rezultata inicijalnog i finalnog mjerenja. U cilju provjere efikasnosti

trenažnog procesa za realizaciju trenažnog procesa vježbanja, izmjereno je osam motoričkih

testova, za koje se predpostavlja da su dobri prediktori istraživanog prostora. Prikazani

rezultati ukazuju da najveći doprinos diskriminativnoj funkciji ima okretnost u vazduhu

(MOKV 0.754) i slalom sa tri medicinke (MS3M 0.596).

Tabela 6. Centroidi mjerenja motoričkih sposobnosti eksperimentalne grupe

Mjerenje Root 1

Inicijalno -4.050

Finalno 4.050

Rezultati u tabeli 6. predstavljaju diskriminativnu funkciju centroida na osnovu svih

motoričkih testova koja iznosi -4.050 i 4.050. Značajnost prikazanih centroida mjerenja koja

je testirana kroz značajnost diskriminativne funkcije ukazuje da je njihova udaljenost

(diskriminacija) značajna.

Tabela 7. Klasifikaciona matrica motoričkih sposobnosti eksperimentalne grupe

MJERENJE Inicijalno Finalno Ukupno

Inicijalno 40 5 45

Finalno 3 42 45

Inicijalno 88.88% 11.12% 100%

Finalno 6.67% 93.33% 100%

Razdvajanje grupa koje je prikazano u tabeli 7. kao procenat, ukazuju da se izvršeno

razdvajanje (diskriminacije) rezultata mjerenja pojašnjava sa preciznošću od 91.10% (srednja

vrijednost procenta samih grupa) od koeficijenta kanoničke korelacije koji iznosi CR = 80%.

3.3. Kanonička diskriminativna analiza motoričkih sposobnosti kontrolne grupe

Tabela 8. Značajnost izolovane diskriminativne funkcije motoričkih sposobnosti kontrolne

grupe

78

Disc

Func.

Eigenvalue Cannonical R Wilks'

Lambda

Chi-Sqr. df P-Level

1 0.514 .24 .690 15.76 8 .359

Legenda: kvadrati koeficijenta diskriminacije (Eugenvalue), koeficijenti kanoničke korelacije

(Cannonical R), vrijednosti Bertletovog testa (Wilks' Lambda), veličina Hi kvadrat testa (Chi-

Sqr), stepeni slobode (df) i nivo značajnosti koeficijenta determinacije (P-Level)

Dobijena je jedna diskriminativna funkcija srednjeg intenziteta CR=24% koja pokazuje u

kojoj je korelaciji skup podataka na osnovu koje je izvršena diskriminativna analiza dobijenih

rezultata (tabela 8.). Rezultati diskriminativne jačine varijabli dati su testom Wilks' Lambda

(.690), što potvrđuje da razlike između inicijalnog i finalnog mjerenja u prostoru motoričkih

sposobnosti kontrolne grupe nisu značajne (P-Level = .359), jer veličina Hi kvadrat testa ima

nisku vrijednost (Chi-Sqr = 15.76).

Tabela 9. Faktorska struktura izolovane diskriminativne funkcije motoričkih sposobnosti

kontrolne grupe

Varijable Root 1

MOKV 0.145

MS3M 0.122

MČUČ 0.103

M20VS 0.102

MSDM 0.085

MTRS 0.070

MDTK 0.060

M30VS 0.022

U tabeli 9. data je struktura diskriminativne funkcije učešća varijabli motoričkih sposobnosti

u formiranju značajnih diskriminativnih funkcija. Prikazani centroidi grupa predstavljaju

aritmetičke sredine rezultata inicijalnog i finalnog mjerenja. Da bi se utvrdila značajnost

razlika između inicijalnog i finalnog mjerenja kod kontrolne grupe izmjereno je osam

motoričkih testova, za koje se pretpostavlja da su dobri prediktori istraživanog prostora.

Prikazani rezultati ukazuju koeficijenti niže vrijednosti, pa se na osnovu ukupnog doprinosa

svih motoričkih testova može zaključiti da nije došlo do statistički značajnih transformacionih

procesa u motoričkom prostoru kontrolne grupe ispitanika.

Tabela 10. Centroidi mjerenja motoričkih sposobnosti kontrolne grupe

Mjerenje Root 1

Inicijalno 0.277

Finalno -0.277

Rezultati u tabeli 10. predstavljaju diskriminativnu funkciju centroida na

osnovu svih motoričkih varijabli koje iznose 0.277 i -0.277. Značajnost prikazanih

79

centroida mjerenja koja je testirana kroz značajnost diskriminativne funkcije ukazuje

da njihova udaljenost (diskriminacija) nije značajna.

Tabela 11. Klasifikaciona matrica motoričkih sposobnosti kontrolne grupe

MJERENJE Inicijalno Finalno Ukupno

Inicijalno 25 20 45

Finalno 18 27 45

Inicijalno 55.55% 44.45% 100%

Finalno 40% 60% 100%

Razdvajanje grupa koje je prikazano u tabeli 11. kao procenat, ukazuju da se izvršeno

razdvajanje (diskriminacija) rezultata mjerenja pojašnjava sa preciznošću od 57.77% (srednja

vrijednost procenata samih grupa) od koeficijenta kanoničke korelacije koji iznosi CR = 24%.

3.4. Razlike između eksperimentalne i kontrolne grupe na finalnom mjerenju u motoričkim

sposobnostima

Tabela 12. Multivarijantna analiza varijanse motoričkih sposobnosti između eksperimentalne

i kontrolne grupe na finalnom mjerenju

Wilks’ Lambda Rao’s R Q

.122 20.79 .000

Legenda: vrijednosti Bertletovog testa (Wilks' Lambda), Raova F-aproksimacija (Rao’s R) i

nivo značajnosti (Q)

U tabeli 12. prikazani rezultati multivarijantne analize varijanse između ispitanika

eksperimentalne i kontrolne grupe na finalnom mjerenju ukazuju, da je prisutna statistički

značajna međugrupna razlika u motoričkim sposobnostima pošto WILK’S LAMBDA iznosi

.122, što Raovom F-aproksimacijom od 20.79 daje značajnost razlika na nivou od Q= .000.

Prema tome, u primjenjenom sistemu motoričkih sposobnosti ispitanika utvrđene su

statistički značajne razlike.

Tabela 13. Univarijantna analiza varijanse motoričkih sposobnosti između

eksperimentalne i kontrolne grupe na finalnom mjerenju

Testovi Means (E) Means (K) F-odnos Q

MOKV 15.24 17.83 4.24 .001

MS3M 6.75 8.54 5.17 .000

M20VS 4.27 4.72 4.54 .002

M30VS 5.28 5.75 5.49 .003

MSDM 138.95 124.34 5.36 .000

MTRS 453.57 395.36 4.28 .000

MDTK 10.83 7.25 6.36 .004

MČUČ 14.65 8.73 6.26 .009

80

Legenda: aritmetička sredina eksperimentalna grupa (Mean (e)), aritmetička sredina kontrolna

grupa (Mean (k)), vrijednost F-testa (F-odnos) i nivo značajnosti (Q)

U tabeli 13. prikazana je univarijantna analiza varijanse testova motoričkih sposobnosti

upoređivanjem rezultata aritmetičkih sredina eksperimentalne i kontrolne grupe na finalnom

mjerenju. Na osnovu koeficijenata F-odnosa i njihove značajnosti (P-Level) može se

konstatovati da je utvrđena statistički značajna razlika nivoa motoričkih sposobnosti između

eksperimentalne i kontrolne grupe kod sljedećih motoričkih testova: okretnost u vazduhu

(MOKV .001) i slalom sa tri medicinke (MS3M .000), trčanje na 20 metara visokim startom

(M20VS .002), trčanje na 30 metara visokim startom (M30VS .003), skok udalj iz mjesta

(MSDM .000), troskok iz mjesta (MTRS .000), dizanje trupa na klupi (MDTK .004), čučnjevi

(MČUČ .009).

4. DISKUSIJA

Rezultati kanoničke diskriminativne analize motoričkih sposobnosti ispitanika razredne

nastave eksperimentalne grupe su pokazali (tabele 4-7) da je na kraju eksperimentalnog

perioda pod uticajem primjenjenog modela trenažnog rada došlo do statistički značajnih

adaptivnih promjena praćenih motoričkih dimenzija (P-Level=.000).

Može se pretpostaviti da su ove promjene nastale kao rezultat adekvatnog metodičkog

oblikovanja eksperimentalnog modela trenažnog rada u procesu planiranja, programiranja,

doziranja, distribucije i kontrole primjenjenih opterećenja u skladu sa autentičnim potrebama i

mogućnostima ispitanika.

Neki istraživači (Željaskov, 2004; Duraković, 2006; Malacko, 2010.) ovakve oblike

transformacionih procesa objašnjavaju adaptivnim procesima koji unutrašnjom

preraspodjelom u organizmu omogućuju povećanu ekscitaciju mišićnog sistema i razvoj

poluga i ligamenata.

Važno je da se u procesu trenažnog rada primjenjuju odgovarajući naučni postupci za

utvrđivanje strukture dimenzija i njihovih relacija kao i da se uvažavaju razvojne zakonitosti

organizma, radi postizanja željenih adaptivnih promjena antropoloških dimenzija.

Da bi primjenjena opterećenja izazvala očekivane efekte, obim i intenzitet opterećenja

treba postupno, progresivno povećavati, u skladu sa uzrasnim karakteristikama i

funkcionalno-motoričkim stanjem učenika, što omogućuje povećanu aktivnost centralnog i

perifernog nervnog sistema, neophodnu za ostvarivanje brzine prenosa nervnih impulsa za

aktviranje najvećeg broja motoričkih jedinica, kao i pokretanje funkcije srčano-disajnog

sistema, kojim se obezbjeđuje transport kiseonika i aerobni energetski proces.

Naučno je utvrđeno da je efikasnost upravljanja vježbanjem u trenažnom procesu

uslovljena endogenim i egzogenim faktorima ograničenja. U endogene faktore ograničenja

spadaju genetski potencijal (koeficijenti urođenosti) i krivulja razvoja (promjena)

81

antropoloških karakteristika, a egzogene faktore čine frekvencija vježbanja treninga,

kadrovski, materijalni i organizacioni uslovi. 2

Zato pri izboru i umjeravanju djece za sport, treba uzeti u obzir i činjenicu da su

nasleđene i stečene antropološke karakteristike kao i određeni nivo funkcionalnih sposobnosti

organa, organskih sistema i organizma u cjelini, jedan od osnovnih preduslova uspjeha.

Upravo zato uvid u vrijednosti i kapacitete tih sposobnosti bitno olakšava i unapeđuje sistem

selekcije kandidata za neki sport, kao i planiranje, programiranje i kontrolu efekata trenažnog

rada.

Dobijeni rezultati srednjih vrijednosti motoričkih sposobnosti eksperimentalne i

kontrolne grupe ispitanika na finalnom mjerenju (tabele 12 i 13) obrađeni multivarijantnom i

univarijantnom analizom varijanse pokazali su, da se ispitanici eksperimentalne grupe

statistički značajno razlikuju povećanim nivoom ispitivanih dimenzija motoričkh sposobnosti

u odnosu na kontrolnu grupu ispitanika.

Može se pretpostaviti da su razlike nastale pod uticajem modela trenažnog rada koji je

imao višestrani uticaj na razvoj motoričkih sposobnosti kod eksperimentalne grupe.

2 Autori koji su proučavali genetsku uslovljenost motoričkih sposobnosti ističu da najveći koeficijent

genetske determinisanosti imaju: preciznost oko 90%, brzina oko 90-95%, koordinacija preko 85%, eksplozivna

snaga preko 80%, repetitivna i statička snaga oko 50%, fleksibilnost 80%. Procente genetske determinisanosti

treba prihvatiti kao orjentacione.

82

5. ZAKLJUČAK

Model trenažnog rada u ovom istraživanju, s obzirom na ciljnu usmjerenost, može se

definisati kao adaptacioni proces razvoja motoričkih sposobnosti, zdravstvenog statusa

selekcionisanih učenika razredne nastave za sport i za tu svrhu potrebnih motoričkih znanja.

Trenažni rad je bio usmjeren na poboljšanje funkcionisanja sposobnosti svih topoloških regija

tjela, podizanje efikasnosti organa i organskih sistema, povećanja nivoa brzine trčanja,

koordinacije, fleksibilnosti, snage, agilnosti i unapređenja funkcionalnih sposobnosti, te se

može definisati kao proces skladnog ili višestranog razvoja sposobnosti i osobina

selekcionisane djece za sport.

Povećani nivo sposobnosti i osobina djece selekcionisane za sport ne može se u cjelini

neposredno primjeniti u nekom konkretnom sportu, nego se javlja kao faktor kasnijeg razvoja

specifičnih sposobnosti.

6. LITERATURA

1. Duraković, M. (2008). Kinotropologija, Biološki aspekti tjelesnog vežbanja, Zagreb:

Kineziološki fakultet sveučilišta u Zagrebu.

2. Fulurija, D., Cicović B. i Tošić, J. (2010). Dinamika razvoja motoričkih sposobnosti

uzrasta od 7 do 18 godina. Sport i zdravlje, 5 (1), 43-48.

3. Gajić M. i sar. (1985). Osnovi motorike čovjeka. Novi Sad: Fakultet fizičke kulture.

4. Janković, I. (2008). Adaptivne promene nekih antropoloških obeležja u toku

šestomesečnog izvođenja nastave fizičkog vaspitanja kod učenika osnovnih škola.

Doktorska disertacija, Pale: Fakultet fizičke kulture i sporta.

5. Kurelić, N., Momirović, K., Stojanović, M., Radojević, Ž. i Viskić-Štalec, N. (1975).

Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine. Beograd: Institut za

naučna istraživanja Fakulteta za fizičko vaspitanje Univerziteta u Beogradu.

6. Lohman, T.G., Roche, A.F. i Martorell, R. (1988). Antropometric standardization

reference manual. Chicago: Human Kinetics Books.

7. Malacko, J. (2002). Sportski trening. Novi Sad: Fakultet fizičke kulture.

8. Malacko, J. (2010). Utjecaj genotipa i fenotipa u treningu brzine, agilnosti i

eksplozivnosti. 8. godišnja međunarodna konferencija “Kondicijska priprema sportaša

2010.” Zagreb. Kineziološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu.

9. Metvejev, L.P. (2000). Osnovi savremenog sistema sportivnoj trenirovki. Moskva:

FIS.

10. Bala, G. (1981). Struktura i razvoj morfoloških dimenzija djece SAP Vojvodine. Novi

Sad: Fakultet fizičke kulture Univerziteta u Novom Sadu (OOUR Institut fizičke

kulture).

11. Pržulj, D. (2006). Osnovi antropomotorike. Udžbenik.Pale: Fakultet fizičke kulture.

12. Pržulj, D. (2012) Dijagnostika antropoloških obeležja i treniranosti sportista,

Udžbenik. Pale: Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta.

83

13. Zdanski, I. i Galić, M. (2002). Didaktika fizičkog vaspitanja, Organizacioni oblici

nastave u fizičkom vaspitanju (148-165). Banja Luka: Fakultet fizičkog vaspitanja i

sporta.

14. Višnjić, D. (2006). Nastava fizičkog vaspitanja: od V do VIII razreda osnovne škole:

Priručnik za studente, nastavnike i profesore. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna

sredstva.

84

Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 2:84-89

ORGINALNI NAUČNI RAD

Orginalni naučni rad

Nikola Stojanović1 , Jasmin Bilalić

2, Sanjin Hodžić

2

1Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Univerzitet u Nišu, Srbija

2Fakultet za tjelesni odgoj i sport, Univerzitet u Tuzli, Bosna i Hercegovina

3Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Univerzitet u Banjoj Luci, Bosna i Hercegovina

UDK: 796.51:612.172

DOI: 10.7251/SHT1302084S

STATISTIČKA ANALIZA FIZIOLOŠKIH POKAZATELJA OPTEREĆENJA

STUDENATA NA PLANINARSKO-PJEŠAČKOJ TURI

Sažetak

Ovo istraživanje sprovedeno je sa ciljem da se pomoću frekvencije srca, na osnovu realnih

statističkih pokazatelja, prikaže stvarni intenzitet opterećenja studenata Fakulteta za tjelesni

odgoj i sport Univerziteta u Tuzli prilikom organizovanog pješačkog pohoda planinom

Konjuh u sklopu terenske nastave za realizaciju programa nastavnog predmeta „Aktivnosti u

prirodi“. U tu svrhu je na uzorku od 5 studenata, muškog spola, starosne dobi 21-23 godina

izvršeno praćenje frekvencije srca preko monitora srčane frekvencije Polar Team System-a

(Polar Electro Oy, Finland), čija se utilitarnost sve više nalazi u okviru dijagnostike, treninga

i rehabilitacije.

Ključne riječi: dijagnostika, monitor srčane frekvencije, zone opterećenja, sportske

performanse

1. UVOD

Svim sportsko-rekreativnim aktivnostima cilj je pozitivno djelovanje na antropološki status

pojedinca, ali ciljevi se mogu postići samo ako su intenzitet i ekstenzitet aktivnosti

prilagođeni potrebama pojedinaca. Sama neaktivnost dovodi do pretilosti i razvoja

kardiovaskularnih bolesti (Hubert, 1983), a posebno bolesti lokomotornog sistema (Must,

1999) i to u svim dobnim uzrastima (Vieno, 2005).

Osnovni statistički pokazatelji, primjenom Polar Team Sistema, baziraju se na osnovi srčane

frekvencije. Srce je bez sumnje najvažniji mišić u tijelu. Funkcija čitavog organizma zavisi o

radu srca, a preko te jedne karakteristike srce ukazuje i na druge važne fiziološke funkcije. To

je ujedno, za sada, jedina tjelesna karakteristika koja pouzdano ukazuje na stanje organizma, a

moguće ju je objektivno pratiti u gotovo svim situacijama. Opterećenje se može odrediti sa

velikom tačnošću, jer se fiziološke manifestacije mogu bilježiti (Hottenrott, 2006). Cilj ovog istraživanja je praćenje intenziteta opterećenja u realnim uslovima tokom

organizovanog pješačkog pohoda planinom Konjuh pomoću monitora srčane frekvencije

Team Polar System, te upoznavanje sa načinom kontrole intenziteta, planiranja i

programiranja trenažnog opterećenja u sportu, nastavi i rekreaciji implementacijom inoviranih

tehnologija.

2.METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

85

2.1. Uzorak ispitanika

Uzorak ispitanika sačinjavalo je 5 studenata Fakulteta za tjelesni odgoj i sport Univerziteta u

Tuzli, muškog spola, hronološke dobi od 21-23 godine. Svi ispitanici bili su klinički zdravi

bez vidljih tjelesnih aberacija.

2.2.Uzorak varijabli

Transmisijom podataka sa primopredajnika preko bazne stanice na računar, te uz pomoć

programskog paketa Polar Precision Performance 4SW za svaki item utvrđeni su sljedeći

parametri:

HRbeats - ukupan broj srčanih otkucaja

HRmin – minimalna vrijednost frekvencije srca

HRmax - maksimalna vrijednost frekvencije srca

HRstart – prosječna vrijednost frekvencije srca prije opterećenja

HRaverage – ukupna prosječna vrijednost frekvencije srca

HR1 – prosječna vrijednost frekvencije srca na etapi 1

HR2 – prosječna vrijednost frekvencijie srca na etapi 2

HR3 – prosječna vrijednost frekvencije srca na etapi 3

HR4 - prosječna vrijednost frekvencije srca na etapi 4

HR5 – prosječna vrijednost frekvencije srca na etapi 5

HR6 – prosječna vrijednost frekvencije srca na etapi 6

HR7 – prosječna vrijednost frekvencije srca na etapi 7

2.3. Mjerna oprema i opis programa

Srčana frekvencija je praćena i registrovana putem monitora srčane frekvencije Polar Team

System (Polar Electro Oy, Finland). Primopredajnik integrisan na elastični elektrodni pojas,

koji se postavlja oko grudi ispod grudnih mišića ispitanika, detektovao je frekvenciju srca i

druge parametre svakih 5 sekundi za vrijeme uspona u vremenskom periodu od 3 sata i 15

minuta, te podatke pohranio na internu memoriju. Nakon mjerenja primopredajnici su

konektovani na baznu stanicu, koja je putem sofisticiranog programa zadužena za prijem i

prenos pohranjenih informacija na računar.

Organizovani pješački pohod planinom Konjuh realizovan je u sklopu terenske nastave

nastavnog predmeta Aktivnosti u prirodi. Polazna tačka pohoda se nalazila u podnožju

planine Konjuh na nadmorskoj visini od 367 mnv, dok se primarni cilj nalazio na vrhu

Bandijerka na nadmorskoj visini od 1209 mnv, nagon čega je uslijedilo spuštanje do

planinarskog doma Javorje , koje je stacionirano na 930 mnv. Uspon je realizovan kroz 7

etapa. Dužina i vrijeme parcijalnih etapa, odgovarajućih pauza, te brzina hoda prilagođeni su

uzorku ispitanika.

2.4.Metode obrade podataka

Obrada i analiza podataka izvršena je na Fakultetu za tjelesni odgoj i sport Univerziteta u

Tuzli pomoću softverskog paketa Polar Precision PerformanceTM

4SW, te statističkog paketa

Statistica 8, sa osnovnim centralnim i disperzionim parametrima.

3. REZULTATI I DISKUSIJA

Transmisijom podataka sa primopredajnika preko bazne stanice na računar, te uz pomoć

programskog paketa Polar Precision PerformanceTM

4SW utvrđeni su sljedeći pokazatelji:

86

Distribucije individualnih frekvencija srca (primjer za jednog ispitanika) u realnom vremenu

prezentirane su na grafikonu 1. Na taj način moguće je analizirati trajanje i karakteristike

opterećenja u svakom dijelu uspona.

Grafikon 1. Frekvencija srca jednog ispitanika u realnom vremenu.

Detekcija frekvencija otkucaja srca praćena je u realnom vremenu uspona u trajanju od 3 sata

i 15 minuta. Od toga je za savladavanje uspona po etapama utrošeno 2 sata i 30 minuta, dok

je ostatak vremena otpadao na faze oporavka između etapa.

Već površinskom opservacijom može se uočiti diskontinuirano kretanje frekvencije srca

ispitanika za vrijeme uspona. Naime, frekvencije srca doživljavaju blage i nagle poraste i

padove po etapama, shodno fiziološkom opterećenju u pojedinim fazama uspona. Prosječne

vrijednosti frekvencije srca za vrijeme uspona grafički su prikazane isprekidanim

horizontalnim projekcijama.

Na grafikonu 2. vizuelno su predstavljene distribucije frekvencija srca svih ispitanika u

realnom vremenu prema zonama opterećenja, gdje se mogu zapaziti značajna odstupanja

frekvencija srca između ispitanika. Navedene oscilacije uzrokovane su individualnim

adaptacijama ispitanika na postavljena opterećenja, što se može pripisati subjektivnom

psihofizičkom stanju, odnosno sportskoj formi.

Grafikon 2. Frekvencije srca svih ispitanika u realnom vremenu.

87

Rezultati koji uključuju sve relevantne statističke i fiziološke pokazatelje individualno za

svakog ispitanika predočeni su u pripadajućim info-box-ovima (Grafikon 3.).

Grafikon 3. Info-box relevantnih statističkih i fizioloških parametara jednog ispitanika.

Od navedenih pokazatelja izdvojeni su sljedeći parametri koji omogućuju uvid u karakter i

obim opterećenja, te njihovu analizu:

HRbeats - ukupan broj srčanih otkucaja

HRmin – minimalna vrijednost frekvencije srca

HRmax - maksimalna vrijednost frekvencije srca

HRaverage – ukupna prosječna vrijednost frekvencije srca

Manuelnim pristupom koristeći alate koje nudi Polar Precision PerformanceTM

4SW softver

za svaki entitet utvrđeni su sljedeći statistički pokazatelji (Grafikon 4.):

HRstart – prosječna vrijednost frekvencije srca prije opterećenja

HR1 – prosječna vrijednost frekvencije srca na etapi 1

HR2 – prosječna vrijednost frekvencijie srca na etapi 2

HR3 – prosječna vrijednost frekvencije srca na etapi 3

HR4 - prosječna vrijednost frekvencije srca na etapi 4

HR5 – prosječna vrijednost frekvencije srca na etapi 5

HR6 – prosječna vrijednost frekvencije srca na etapi 6

HR7 – prosječna vrijednost frekvencije srca na etapi 7

Grafikon 4. Manuelno utvrđivanje statističkih pokazatelja.

Softverskim paketom Statistica 8 utvrđeni su osnovni deskriptivni statistički parametri

analiziranih fizioloških indikatora opterećenja i to aritmetička sredina (Mean), standardna

88

devijacija (Std.Dev.), raspon (Range), minimalna (Minimum) i maksimalna (Maximum)

vrijednost rezultata.

Tabela1. Osnovni deskriptivni parametri istraživanih varijabli.

Variable Descriptive Statistics

Mean Minimum Maximum Range Std.Dev.

HRbeats 26292,00 25713,00 26909,00 1196,000 550,2136

HRmin 80,60 63,00 91,00 28,000 11,0589

HRmax 183,00 176,00 188,00 12,000 4,8990

HRaverage 134,60 132,00 137,00 5,000 2,3022

HRstart 91,20 82,00 98,00 16,000 6,6106

HR1 119,60 111,00 128,00 17,000 6,9857

HR2 146,40 141,00 155,00 14,000 5,3666

HR3 149,00 139,00 160,00 21,000 8,5732

HR4 153,80 149,00 159,00 10,000 4,3243

HR5 139,60 140,00 146,00 6,000 2,5495

HR6 160,20 154,00 169,00 15,000 5,6303

HR7 125,40 122,00 129,00 7,000 3,3615

Prosječna vrijednost frekvencije srca svih ispitanika tokom uspona iznosila je 134,4 otk/min,

uz realnu mjeru odstupanja od 2,3 otk/min. Prosječni minimalni puls iznosi 80,6 otk/min dok

je ostvarena vrlo visoka prosječna maksimalna vrijednost srčanog ritma od 183 otk/min.

Dalje možemo zapaziti kako vrijednosti prosječnih parametara opterećenja postepeno rastu

od starta do završetka četvrte etape uspona, nakon čega bilježe nagli pad, da bi u šestoj etapi

doživjeli nagli skok, te ostavarili maksimalne rezultate kao posljedica najvećeg uspona.

Prema statističkim pokazateljima završna etapa obiluje znatno nižim vrijednostima, koje

odgovaraju vrlo laganom fiziološkom opterećenju.

Navedene oscilacije uzrokovane su individualnim adaptacijama ispitanika na opterećenja

kojima su izloženi, što se može pripisati subjektivnom psihofizičkom stanju, odnosno

sportskoj formi. Za sve učesnike postavljeni zahtjevi izazvali su umjereni i visoki

funkcionalni podražaj, te pozitivne adaptacijske procese koji se u skladu sa individualnim

trenažnim zonama mogu i očekivati.

Ove informacije treba shavatiti orijentacijski, a ne kao podatak za planiranje i programiranje

trenažnog procesa imajući u vidu individualne karakteristike svakog ispitanika.

4.ZAKLJUČAK

Srčani monitoring omogućuje kvalitetan pristup analizi, tj. pruža uvid u stvarno opterećenje

koje kineziološki tretmani predstavljaju za svakog pojedinca. Povratne informacije govore o

efektima postavljenih programa, te otvaraju prostor za optimalno planiranje i programiranje

trenažnih sadržaja shodno potrebama pojedinca u cilju razvijanja sportskih performansi, što u

potpunosti opravdava implementaciju monitora srčane frekvencije u sportu, nastavi i

rekreaciji..

5. LITERATURA

1. Bar-Or T., Bar-Or O., Waters H., Hirji A., Russell S. (1996). Validity and social

acceptability of the polar vantage xl for measuring heart rate in preschoolers. USAPediatr

Exerc Sci 8(2): 115-121.

2. Burke, E.R. (1998). Precision heart rate training. Human Kinetics.

89

3. Dias A., Fisterer B., Lamla G., Kuhn K., Hartvigsen G., Horsch A. (2009). Measuring

physical activity with sensors: a qualitative study. Stud Health Technol Inform 150:475-9.

4. Fox, S.M., Naugthton, J.P., Gorman, P.A. (1972). Physical activity and cardiovascular

health: III. The exercise prescription: frequency and type of activity. Mod Concepts

Cardiovasc Dis, 41: 25-9.

5. Hottenrott, K. (2006). Training with the heart rate monitor. Oxford:Meyer & Meyer Sport.

6. Must A, Spadano J, Coakley EH, et al.(1999). The Disease Burden Associated with

Overweight and Obesity. Journal of the American Medical Association; 282(16): 1523-1529.

7. Porto LG. (2009). Comparison of time-domain short-term heart interval variability analysis

using a wrist-worn heart rate monitor and the conventional electrocardiogram. Junqueira LF

JrPacing Clin Electrophysiol 32(1):43-51.

8. Protić, J. (2006). Sportsko rekreativno vježbanje u grupi ili osobnom programu. 15. Ljetna

škola kineziologa Republike Hrvatske, zbornik radova.

9. Rohde, H.C., T. Espersen (1987). Work intensity during soccer training and match-play.

10. Thivierge M., Leger L. (1988). Validity of heart rate monitors. Department of Physical

Education, University of Montreal, CanadaSci et Sports 3(3): 211-221.

11. Thivierge M., Leger L. (1989). Critical review of heart rate monitors. Department of

Physical Education, University of Montreal, CanadaCAHPER J 55(3): 26-31.

12. Vieno A., M. Santinello, MC. Martini, (2005.): Epidemiology of overweight and obesity

among Italian early adolescents: relation with physical activity and sedentary behaviour.

Epidemiologia e psichiatria sociale 14(2):100-107.

13. Vogelaere P., De Meyer F., Duquet W., Vandevelde P. (1986). Sport tester pe 3000 vs

holter ecg for the measurement of heart frequency. Hoger Instituut voor Lichamelijke

Opvoeding, Vrije Universiteit Brussel, BelgiqueSci et Sports 1(4): 321-329.

90

Stručni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 2: 90-93

STRUČNI RAD

Stručni rad

Slavko Ždrale, Dragana Mandić, Nenad Ždrale

Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta , Univerzitet u Istočnom. Sarajevu

UDK: 611.712:796

DOI: 10.7251/SHT1302090Z

BOL U GRUDIMA KOD SPORTISTA

SAŽETAK

Sportisti se često žale na različite tegobe prilikom sportskog treniga, kod mladih se najčešće

radi o simptomima koji imaju benigni značaj, slabost, malaksalost i iscrpljenost kao posledicu

dehidratacije, bol u grudnom košu (ima tipičan anginozni bol) kao posledicu

muskuloskeletnih povreda tokom treniga (posebno u kontaktnim sportovima i kod dizača

tegova), palpitacije, kao posledica prijevremenih kontrakcija i nedostatka vazduha a ponekad

i gušenje kao posledica bronhospazma indukovano naporom. Pojava sinkope je alamrmantan

i dramatičan znak u neposrednoj ugroženosti sportiste i predstavlja simptome koji zahtjevaju

detaljno ispitivanje (sinkopa je mogući prediktor iznenadne srčane smrti).

1. UVOD

Bol u grudima kod mladoih sportista je relativno česta tegoba zbog koje se obraćaju

dežurnoim sliužbama hitnog internističkog prijema. Medjutim, bol u grudima kod mlađih

sportista najčešće je benigne prirode. Posle dijagnostičkog postupka koji uključuje uzimanje

anamneze, podatke o kardiovaskularnoim obolenjima u porodici, fizikalnog pregleda, EKG i

dopunskih pretraga po potrebi, najčešće se postavlja dijagnoza idiopatskog bola u grudima.

Refleksna bolest jednjka, costochondritis, bronhijalna astma i bol psihogenog porijekla treba

uvjek diferencirati od bola kardijalnog porijekla.

2. CILJ RADA

Da ukaže na bolove u grudnom košu koji imaju benigni karakter i naznače simptome koji

gube karakter benignosti.

3. RAZMATRANJE TEME

Bol u grudima koji se kod sportista javlja kratkotrajno i rijetko, najčešće je benigne prirode.

Prolongirani bol u grudima, kao i bol koji se često javlja i pri naporu manjeg inteziteta

zahtjeva posebnu pažnju ljekara. Sinkopa, presinkopa i omaglica pri naporu kod mladih

sportista uvijek predstavljaju alarmantan znak koji zaslužuje najveću pažnju ljekara.

Ehokardiogram je u svim sliučajevima nepohodan i može biti od velike pomoći potvrđivanje

dijagnoze kardiomiopatije hipretrofične i drugih srčanih obolenja). Takodje, kateterizacija

srca sa selektivnom koronagrafijom može biti indikovana u daljnjem dijagnostičkomm

postupku radi ispitivnja morfologoije koronarnih arterija, anomalije kod mladih sportista,

koronarna bolest kod starijih).

91

Kod sumnje na postojanje sprovodnih abnormalnosti indikovan je Holter - EKG monitoring

uz eventualno elektrofiziološko ispitivanje. Sportisti kod kojih nastane kardiorespiratorni arest

najčešće se prežive ovaj događaj. Upravo zbog toga, poslednjih godina aktuelizovano je

pitanje instaliranje automatskih spoljih defibrilatora u sportskim objektima, kao njihove

primjene od strane nemedicinskog osoblje. U našoj zemlji nema uslova za kontinuirano

sprovođenja kardiopulmonalne reanimacije, na različitim nivoima kako zdravstvene, tako i za

nezdarvstvene radnike. U nekim zemljama (SAD npr.) i službe spasavanja (vatrogasci,

policija, službe obezbjeđenja) imaju zakonske obavezu započinjenja reanimacije i primjne

spoljnog automatskog defibrilatora na javnim mjestima. Ukoliko bi se ove mjere ubuduće

sprovodile i na sportskim terenima, smatra se da bi došlo do smanjenja broja smrtnih ishoda

kod sportista koji je doživio srčani zastoj. Ipak treba istaći da svaki simptom kod elitnih

sportista zahtjeva neophodna ispitivanja koja će ohrabriti sportistu i uvjeriti ljekara da se radi

o benignoj prirodi simptoma

Važno je naglasiti da postoji razlika između infarkta i iznenadnog srčanog zastoja. Infarkt ili

srčani udar nastaje kao prekid dotoka krvi u koronarnoj arteriji ili u njenim granama, što dalje

prekida dotok krvi u srce, a na taj način oštećuje srčani mišić.

Nasuprot tome, iznenadni srćani zastoj nastaje kada električni signali koji kontrolišu

sposobnost pumpanja naprave kratak spoj. Iznenada, srce može da počne da kuca veoma brzo

izazivajući komoru srca da treperi umjesto da pumpa krv na koordiniran način. Ovaj

poremećaj ritma zove se ventrikularna fibrilacija i nastaje kao odgovor na problem srca koji

može, ali i ne mora biti otkriven.

Ventrikularna fibrilacija remeti pumpanje srca, zaustaljajući dotok krvi do ostatka tijela.

Osoba koja pretrpi iznenadni srčani napad, iznenada se sruši, gubi svjest, puls i prestane da

diše.

Bez neposredne kardiopulmonalne reanimacije ili udara iz automatskog defibrilatora, osoba

obično premine u roku od nekoliko minuta zbog čega se zove iznenadna srčana smrt.

Međutim postoji veza izneđu srčanog udara i iznenadnog srčanog zastoja. Srčani udar može

da pokrene „električni kvar u srcu“, koji može dovesti do iznenadnog srčanog udara.

4. DISKUSIJA

Evidentno je da je na vrijeme važno registrovati probleme koji dovode do iznenadnog srčanog

zastoja jer smo u mogućnosti da primjenimo određenu terapiju koja može smanjiti rizik od

istog. Neki mladi ljudi su možda u tolikoj opasnosti da će se morati da prestanu da se bave

sportom, dok će drugi morati da uzimaju beta - blokatore kako bi sprječili srce da prebrzo

kuca ili će im biti neophodno hirurško ugrađivanje defibrilatora koji može šokovima vratiti

srce u normalan ritam. Trebalo bi sve učiniti da se ovakvi tragični događaji efikasno spriječe.

Predtakmičarski skrining (kontrola) sportista na okultna kardiovaskularna oboljenja

najefikasniji je način prevencije. Imajući u vidu veliki broj mladih osoba koje se redovno

bave sportom, uključujući đake i studente na obaveznoj nastavi fiskulture, skrining mora biti

tako organizovan da bude efikasan u otkrivanju mogućih uzoraka iznenadne srča

ne smrti sa jedne strane, i ekonoomski održiv i proilagođen specifičnoj7stima svake zemlje, s

druge strane.

U cilju sniženja broja tragičnih smrtnih događaja u sportu u Italiji, Skandinavskim zemljama i

posebno SAD-u već nekoliko decenija redovno se sprovode programi predtakmičarskog

kardiovaskularnog skrininga. Nedavno je i evropsko udruženje kariologa publikovalo

zajeničke evropske preporuke za kardiovaskularnni skrinig, takmičarkih sportista. Osnovni

cilj evropskih preporuka je sprovođenje m

inimalnih osnovnih dijagnostičkih kardiovaskularnih pretraga takmičarskih sportista u svim

evropskim zemljama.

92

5. ZAKLJUČAK

S obzirom da fizička aktivnost i uključivanje u sport imaju pozitivan efekat na mentalno i

tijelesno zdravlje, preporučuje se kod sportista korisna procjena funkcionalnog kardiološkog

statusa i anatomskih promjena kroz ulogu ordinirajućeeg kartiologa i individualnih protokola

za svakog pojedinačno. Međutim, iako veoma rijedak, zbog svoje tragičnosti svaki slučaj

iznenadne smrti sportista uvijek izaziva i ogroman publicitet i opšte društvene javnosti i

zdravstveno – sportskih institucija i pokrećee neizbježno pitanje da li je mogao biti spriječen i

da li su bile preduzete sve neophodne mjere da se izbjegne. U našoj zemlji, nažalost, još

uvijek ne postoje nacionalne preporuke koje bi bie obavezne za skrining takmičarskih

sportiista. Sportski savezi i klubovu odgovorni su za organizovanje skrininga i redovnnih

sistematskih pregleda sportiste.

LITERATURA

1. Leon AS , Connett J, Jacobs Jr, Rauramaa R. Leisure-time physical activity levels and risk of

coronary heart disease and death. The multiple risk factor intervention trial. JAMA. 1987;

258:23888-95.

2. Drezner JA, Courson RW, roberts WO, Mosesso VN,Link MS, Maron BJ. Inter-association

task force recommendations on emergency preparedness and management of sudden carddiac

arrest in high schooll and college athletic programs: a consensus statement. J Athl Train. 2007;

42:143-58.

3. Maron BJ, Shirani J, Poliac LC,Mathege R, Roberts WC, Mueller FO. Sudden death inyoung

competitive athlets : clinical, demographic, and pathologic profiles. JAMA. 1996; 276:199-

204.

4. Aranđelović A, Pavlović S, Mazić S, Aleksandrić B. Naprasna srčana smrt sportista : Srp Arh

Celok Lek. 2004; 132:194-7.

5. Lorvidhaya P, Stephen-Huang SK. Suddden cardiac death in athletes. Cardiology. 2003;

100:186-95.

6. Maron BJ. Sudden ddeath in young athlets. New Engl J Med. 2003;349:1064-75.

7. Koesteer MC. A review of sudden cardiac death in young athletes and strategies for

preparticipation cardiovascular screening. J Athl Train. 2001; 36.197-204.

8. Sharma S, Whyte G, McKenna WJ. Sudden deth from cardiovascular disease in young

athletes: fact or fiction ? Br J Sports Med- 1997, 31:269-76.

9. Pedoe DT. Sudden cardiaac deth in sport-specctre or preventable risk ? Br J Sport Med .

2000; 34:137-40.

10. Popović D, Mazić S, Nešić D, Vellkovski S, Stojiljković S, Mijić N, et al, Sindrom sportsog

srca . Srp Arth Celok Lek. 2007;135:222-30.

11. Wight JN , Salem D. Suddenn caddiaac death and the „ athlete s heart“. Arch Intern Med.

1995;155:1473-80-

12. Mazić S, Životić_Vanović M, Igrrački I, Živanović S, Velkovski S.Jednostavan, pouzdan

step-test za indirektnu procenu aerobne sposobnosti. Med prgl.2001; 54(11-12).521-9.

13. Futterman LG, Myerburg R. Sudden death in athletes: an update. Sports med. 1998,26:335-

50.

14. Shephard RJ. THE athletes heart . is big beautiful. Br J Sport med. 1996;30:5-10.

15. Mazić S, Životić-Vanović m, Igrački I, Malićević S, Živanić S, Nešić D, et al. Beograddski

ergometrijski step ( BEST )- novi test za brzu procenu fizičke sposobnosti. Nova sportska

praksa. 2000; (3-4):544-9.

16. Epstein SE, maron BJ. Sudden ddeath and competitivve athlete. Perspectives on

preparticipation screening studies. J Am coll Cardiol 1986, 7:220-30-

93

17. Popović D , mazzić S, Nešić D, Šćepanović Lj, Aleksandrić B, Ostojić M. Incidencija

iznenadne srčane smrti sportista. Med Preg. 2006, 59:342-6.

18. Whang W, manson JE, Hu FB, Chae CU, Rexrrode KM , Willet WC, et al. Physical exertion,

exercise,and sudden cardiaac death in women. JAMA. 2006; 295.1399-403.

19. Firoozi S, Sharma S, mcKenna WJ. Risk of competitivve sport in young athletes with hea.

94

Stručni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 2: 94-97

STRUČNI RAD

Stručni rad

Slavko Ždrale, Dragana Mandić, Nenad Ždrale

Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta , Univerzitet u Istočnom. Sarajevu

UDK: 616.12:796

DOI: 10.7251/SHT1302094Z

SPORTSKO SRCE – RAZLIKOVANJE NORMALNOG OD PATOLOŠKOG

NALAZA

SAŽETAK

Sportsko srce predstavlja značajno povećanje veličine i funkcionalne sposobnosti srca kao

rezultat adaptibilnog odgovora na intezivni – dugotrajni trening prije svega opšte aerobne

sposobnosti. Promjene u organizmu koje izaziva intenzivan trening su velike: funkcionalne i

anatomske, i to kako kratkoročne – tokom treninga, tako i dugoročne – poslije više godina

treninga. Većina tih promjena vodi povećanoj radnoj aktivnosti te su tako i korisne po

zdravlje ali neke od njih na žalost nisu, te se sportom mogu podstaći izvjesni patološki

procesi.

1. UVOD

Razlikovanje fizioloških od patoloških promjena kod sportista, bilo da su one nastale kao

odgovor na treniranje bilo da su u pitanju neotkrivena prethodna oboljenja, veoma je važno u

smislu sprečavanja obolijevanja i iznenadnog umiranja sportista. U tom smislu je

najznačajnije razlikovanje sindroma „sportskog srca“ od hipertrofijske kardiomiopatije,

dilatativne kardiomiopatije, aritmogene displazije desne komore i miokraditisa, kao najčešćih

uzroka iznenadnih srčanih smrti u sportu. Sprovođenje redovnih pregleda sportista, kako prije

početka bavljenja sportom, tako i tokom treninga i takmičenja jedini su način da se pojava

iznenadnih smrt u sportu svede na minimum.

2. METOD

3. CILJ RADA

Cilj rada je da se ukaže kako razlikovati fiziološke od patoloških promjena i značaj

provođenja kardiovaskularnog skrininga kako bi se preduprjedile patološške promjene na

srcu.

4. RAZMATRANJE TEME

Fiziološka adaptacija sportista na intenzivan fizički napor obuhvata strukture i funkcionalne

promjene kardiovaskularnog sistema koji se ponekad mogu pogrešno proglasiti patološki.

Dinamički sportovi, npr. veslanje i plivanje dovode do uvećanja srčanih šupljina i mase

miokarda lijeve komore. Statički sportovi, npr. dizanje tegova, uzrokuju uvećanje debljine

zidova lijeve komore i mase lijeve komore, ali bez uvećanja srčanih šupljina. Navedene

95

promjene u veličini i debljini zidova lijeve komore mogu promjeniti elektrokardiografski

nalaz koji se tada može pogrešno protumačiti kao patološko opterećivanje lijeve komore,

ishemija ili inflamacija miokarda. Dinamički sportovi, takođe dovode do ubrzavanja srčane

frekvencije u miru i povećanja vagalnog tonusa dovodeći do nastanka atriovertikularnog

bloka prvog stepena i lutajućeg atrijalnog vodiča srčanog ritma. Bradikardija može provocirati

pojavu većeg broja ventikularnih ekstrasistola i kratkotrajnu ventrikularnu tahikardiju. Svi ovi

poremećaji ritma normalno nestaju tokom fizičkog opterećenja sportista (tokom treninga kao i

tokom testa fizičkim opterećenjem). Miokarditis je nekada teško razlikovati od atletskog srca.

To može biti ili infektivnog porjekla, ili posledica upotrebe (zloupotrebe) pojedinih lijekova i

doping sredstava. Kako u aktivnoj fazi, tako i nakon nje moguće su kompleksne aritmije usled

nestabilne električne aktivnosti srca. One su veoma često uzrok iznenadnih smrti kod aktivnih

sportista. Stepen uvećanja dimenzija i hipertrofija lijeve komore dobro koleriše sa stepenom

aerobnog treninga što se iskazuje maksimalnom potrošnjom kiseonika (MVO2) pri vršnom

opterećenju. Otuda, sportisti sa najvećim MVO2 (npr. biciklisti i maratonci) imaju veoma

uvećano srce. S druge strane, sportisti sa niskoaerobnim treningom (npr. igrači golfa) nemaju

uvećano srce. Dizači tegova (statički sport) imaju često veoma zadebljane zidoove lijeve

komore i do 16 mm. Sportisti sa uvećanim srčanim komorama mogu imati izmjenjen fizikalni

nalaz, sistolni šum, čujan treći i četvrti srčani ton. Lažno pozitivan (abnormalan) EKG u

velikom broju slučajeva čini dijagnostički proces još kompleksnijim. Tako su Pelliccia i

saradnici procjenjujući EKG kod vše od 1000 sportista pokazali da je 17% muškaraca i 8%

žena imalo jasno abnormalan EKG a još dodatnih 28% muškaraca i 14% žena blago

abnormalan EKG. Kad su dalje evaluirali sportiste čiji je EKG bio jasno abnormalan,

pokazalo se da se većina ovih sportista bavilo visoko aerobnim sportovima. Od 145 osoba sa

jasno promjenjenim EKG nalazom daljom evaluacijom utvvrđeno je da 14 ima

kardiovaskularna oboljenja, a kod preostalih 131 ehokardiografski se utvrđuje hipertrofija ili

uvećanje lijeve komore. Iz ovoga proizilazi da velika većina sportista sa abnormalnim EKG-

om nema kardiovaskularna oboljenja već se radi o lažno pozitivnim rezultatima.

Da bi se izbjegla mogućnost incidentnih situacija kao što je iznenadna smrt prevencija

povreda kao i prevencija nedijagnostikovanih povreda u većini zemalja uveden je

kardiovaskularni skrining. Preporuka američkog kardiološkog udruženja sugerišu sprovođenje

prvog skrininga prije započinjanja bavljenja sportom a zatim redovno svake četvrte godine

počevši od gimnazije pa do koledža. Američko kardiološko udruženje sasatvilo je jednostavan

skrining progaram od 12 tačaka koji uključuje uzimanje anamneze i osnovnog kliničkog

pregleda. Prema ovim preporukama EKG se ne obavlja rutinski iz finansijskih razloga.

Evropsko kardiološko udruženje i italijanski skrining program u svojim preporukama zauzima

bitno drugačiji stav: EKG je obaveza u sklopu svakog pregleda. Za evaluaciju sportista, je

takođe neophodno poznavanje i tipa sporta kojim se osoba bavi – dinamički ili statički sport i

stepen intenziteta fizičke aktivnosti. Izvještaj 36. koncenzus konferencije eksperata po

preporukama za bavljenje sportom kod osoba sa kardiovaskularnim oboljenjem održane 2005

u Bethesdi SAD, daje detaljan pregled svih glavnih sportova, intenzitet fizičkog napora u

svakom sportu pojedinačno, kao i preporuke ,,koji je nivo fizičke aktivnosti prihvatljiv kod

sportistasa dijagnostikovanim strukturnim ili funkcionalnim poremećajima kardiovaskularnog

sistema, tako npr. osobe sa blagom aortnom stenozom mogu učestvovati u svim takmičarskim

sportovima,, dok se osobe sa umjerenom teškom aortnom stenozom mogu baviti samo nisko

do umjereno intenzivnim statičkim i dinamičkim sportovima. Osobe koje odbijaju

antikoagulantnu terapiju ne bi trebali da se bave napornijim sportovima i aktivnostima u

kojima postoji mogućnost povređivanja. Opšte poznata činjenica je da je obaveza svakog

ljekara da radi u najboljem interesu svakog pacijenta, što važi za sportistu. Iz ovog proizilazi

da ljekar ukoliko posumnja na postojanje kardiovaskularnog oboljenja dužan da uskrati

dozvolu takvoj osobi za daljnje bavljenje sportom, dok se suspektno oboljenje ili poremećaj

96

ne potvrdi ili isključi. Skrining starijih sportista (preko 35 godina starosti) koji žele da se bave

rekreativnim fitnes programima poseban je izazov. Ovdje je potrebno pimjeniti zdravstveni

benefit koji se postiže primjenom umjerene fizičke aktivnosti kao i mogući rizik. Regularna

fizička aktivnost snižava rizik od iznenadne srčane smrti, ali iznenadna srčana smrt najčešća

je i nastupa tokom fizičke aktivnosti. Isključiti postojanje prije svega koronarne bolesti

savjetuje se izvođenje testa fizičkim opterećenjem prije započinjanja aktivnosti, a zatim

redovno na godinu dana.

5. DISKUSIJA

S obzirom na veliki broj osoba koje se bave sportom na različitim nivoima (srednje škole,

fakulteti, profesionalci, amateri), imaju nisku incidenciju iznenadne srčane smrti kod

sportista, kao i potrebe za finansijski održivim zdravstvenim sistemom, u nekim zemljama

(SAD) kardiovaskularni skrining sportista izvode i „dobro trenirani zdravstveni profesionalci“

neljekari (medicinski tehničari). Po evropskim preporukama skrining sportista mogu vršiti

isključivo ljekari, sa adekvatnim znanjem sportske medicine. Do sadašnja iskustva u

efikasnosti postojećih skrining programa (posebno američkog koji neobuhvata obavezan

EKG) u prevenciji iznenadne srčane smrti nisu, na žalost pretjerano ohrabrujuća. Npr. u

jednoj retrospektivnoj studiji 24 od 134 mlada sportista koji su umrli iznenadnom smrću, 115

je bilo podvrgnuto skrining programu, kod samo 4 bio je postavljen izvjestan stepen sumnje

na postojanje nekog kardiovaskularnog poremećaja (bez traženja dopunske dijagnostike), a

kod samo jednog sportiste bila je jasno postavljena dijagnoza kardiovaskularnog oboljenja.

Ova studija podkrepljuje sumnju da američki skrining program nije dovoljno senzitivan za

otkrivanje važnih kardiovaskularnih oboljenja mladih sportista (senzitivnost oko 3%).

Kardiovaskularni skrining sportista ima i brojne objektivne poteškoće. Anamneza i fizikalni

pregled imaju malu specifičnost za otkrivanja oboljenja koja mogu dovesti do iznenadne

srčane smrti: ventrikularne tahiaritmije, anomalije koronarnih arterija i koronarna bolest imaju

uglavnom negativan nalaz. Specifičnost EKG nalaza je niska. Takođe, i drugi neinvazivni

testovi (test opterećenja, ehokardiografija) su u nekim slučajevima nesenzitivni (anomalija

koronarnih arterija, npr.). Sofisticiranija tehnologija (multi – slice CT, NMR), zbog visoke

cijene nemaju svoje mjesto u skriningu, već isključivo kod simptomatskih sportista u daljem

dijagnostičkom postupku.

6. ZAKLJUČAK

Sprovođenje kardiovaskularnog skrining programa ima za cilj smanjenje učestalosti

iznenadne srčane smrti kod sportista. Potrebno je donijeti nacionalne preporuke koje bi

trebale jasno da definišu obim, organizaciju i sprovođenje skrininga i redovnih sistematskih

pregleda sportista.

U međuvremenu dok se ne donesu posebne nacionalne preporuke smatramo da je neophodno

da se svi klinički ljekari koji se bave sportskom medicinom detaljno upoznaju sa važećim

evropskim i američkim preporukama.

LITERATURA

1. Maron BJ, Gohman TE, Aeppli D. Prevalence of sudden cardiac death during competitive

sport activities in Minnesota high

97

2. Hernelahti M, Heinonen OJ, Karjalainen J, Nylander E, Borjesson M. Sudden cardiac

death in young athletes: time for a Nordic approach in screening? Scand J Med Sci Sports

2008; 18:132-9.

3. Maron BJ, Douglas PS, Graham TP, Nishimura RA, Thompson PD.

Task Force 1: Preparticipation screening and diagnosis of cardiovascular

disease in athletes. J Am Coll Cardiol 2005; 45: 1321-5.

4. Maron BJ. How should we screen competitive athletes for cardiovascular disease? Eur

Heart J 2005; 26: 428-30.

98

UPUTSTVO ZA AUTORE Časopis Sport i Zdravlje publikuje radove iz oblasti fizičkog vaspitanja i sporta i dodirnih bio-

medicinskih, humanističkih, društvenih i prirodnih nauka, sa neobjavljenim rezultatima naučnih

istraživanja i novim empirijskim iskustvima. Dostavljen rukopis koji nije pripremljen u skladu sa

Uputstvom za autore biće odmah vraćen autoru na doradu. Autor je u potpunosti odgovoran za sadržaj i

leksiku rada. Svi radovi podležu recenziji.

KATEGORIZACIJA RADOVA

Časopis objavljuje članke, polemike, osvrte, tematske bibliografije, patente, izveštaje i vesti o naučnim

i stručnim skupovima i slične dokumente značajne za oblast fizičkog vaspitanja i sporta.

Kategoriju članka određuju recenzent i Redakcija. Recenzirani radovi se svrstavaju u sledeće

kategorije:

• izvorni naučni članak,

• pregledni članak,

• prethodno saopštenje,

• referat na naučnom / stručnom skupu, pozivno predavanje i saopštenje,

• naučna kritika, polemika, osvrt

• stručni članak.

RUKOPIS RADA

Rukopis treba da se preda na srpskom jeziku, napisan ćiriličnim/latiničnim pismom i na engleskom

jeziku, vrsta slova Times New Roman, veličina slova 11, razmak između redova single. Rukopis rada obuhvata: opremu rukopisa, tekst, fusnote, citiranu literaturu, priloge (tabele, slike,

grafikone i sl.).

TEKST

Dužina teksta ograničena je na 10 štampanih strana, format papira A4, margine 2cm. Generalno tekst

treba da bude napisan u sledećim poglavljima: Uvod, Metod, Rezultati sa diskusijom, Zaključak. U tekstu rada citirana literatura se navodi prema APA sistemu (videti: Publication Manual ofthe

American Psychological Association, ^vww.apastyle.org) navođenjem autora i godine na koje se navod

odnosi.

LITERATURA Uz tekst rada navodi se popis isključivo onih dela koja se citiraju u radu. Radovi se citiraju prema APA

sistemu (videti: Publication Manual of the American Psychological Association; www.apastyle.org).

Popis otpočeti na novoj strani (iza teksta) pod naslovom Literatura, sa kontinuiranom paginacijom

arapskim ciframa.

Radove slati na adresu: Časopis Sport i Zdravlje Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta

Stambulčić bb

71420 Pale, BiHili elektronski na e-mail:

dekanffk@paleol.net ffvs@paleol.net

milomirtrivun@gmail.com