Embed Size (px)
Citation preview
Alfa BK univerzitet
Akademija umetnosti
Beograd
Studijski program
Umetnost dokumentarnih formi
MASTER RAD
Dokumentarni film – kreativni dokumentarni film
„Niko nas nije zvao“
Kandidat: Mentor:
Ivana Đokić Dejan Petrović
Broj indeksa: 2/2016
Beograd, jul 2020.
1
APSTRAKT
Master rad Dokumentarni film – kreativni dokumentarni film „Niko nas nije zvao“ bavi
se snovima i ţeljama osobe s posebnim potrebama i procesom suoĉavanja protagonistkinje s
realnošću. Put protagonistkinje vodi od neopisive ţelje za udajom, prihvatanjem i potrage za
iskrenom ljubavlju u sopstvenom imaginarnom svetu do ostvarenja u realnom svetu.
Imajući u vidu zdravstveno stanje protagonistkinje, retko se beleţe priĉe o
emocionalnim potrebama koje se podrazumevaju u svakodnevnom ţivotu pojedinca. Kroz
zacrtani put i odluku protagonistkinje vidimo koja je polazna taĉka u procesu prikazivanja ove
velike ţelje i zašto postoji potreba da se protagonistkinja emocionalno ostvari.
Ova tema je znaĉajna iz socioloških i humanih razloga. Priĉa ima jak potencijal da od
jedne uobiĉajene teme preraste u sveopšti problem bilo koje osobe.
Jedna ţena, pedesetdevetogodišnjakinja s dijagnozom Imbecilitas, s mentalnom
zrelošću deteta od 6 do 15 godina, pokazuje odluĉnu ţelju da promeni svoj trenutni braĉni
status od „neudata“ u „udata“. Interesantna je polazna taĉka ili inicijalni momenat te njene
odluke. Suoĉavanje sa ĉinjenicom da se njena bratanica, koju je ona posmatrala kako odrasta i
ide u školu, udaje pre nje.
Prolaznost vremena kojeg postaje svesna, ljuta i ljubomorna, donosi odluku i kreće ka
ostvarenju svog cilja.
Naša protagonistkinja pokušava da pronaĊe svoju svrhu u svetu u kom ţivi. Njena
sestriĉina Ivana, koja deli iste ţelje i snove, ne preduzima ništa tokom celog filma Niko nas
nije zvao.
Svet viĊen iz vizure protagoniste, obojen svet, ţivot u bajci i princeza koja ĉeka svog
princa. San svake ţene.
Ideja ovog filma jeste ţelja da prikaţem kakvi su ljubavni snovi i ţelje osobe s
posebnim potrebama i kakve su mogućnosti za njihovo ostvarenje.
Glavni sukob u filmu jeste izmeĊu snova i realnih mogućnosti za njihovo ostvarenje.
Ključne reči: dokumentarni film, stvarnost, mašta, ljubav, diskriminacija.
2
ABSTRACT
The master thesis Documentary film - creative documentary film "Nobody called us"
deals with the dreams and desires of a person with special needs and the process of
protagonist's confrontation with reality. The main character's journey goes from the
indescribable desire for marriage, acceptance and a search for true love in her own imaginary
world until their fulfilment in the real world.
Having in mind the protagonist's health condition, it is very rare that stories of
emotional needs implied in person’s everyday life are recorded. Following the protagonist's
mapped journey and her decision, we can understand the beginning of the process of presenting
her big wish and the reason behind her need to be emotionally fulfilled.
This topic is important for sociological and humanitarian reasons. The story has a
strong potential to grow from an ordinary topic into a universal problem of any person.
A 59-year-old woman with the diagnosis Imbecilitas, with a mental maturity of a child
aged 6 to 15, shows a strong desire to change her current marital status from "single" to
"married." The starting point or the initial moment of her decision is interesting. Faced with the
fact that her niece, whom she watched growing up and starting school, marries before her.
Becoming conscious of the passage of time, angry and jealous, she makes a decision
and moves towards achieving her goal.
Our protagonist tries to find her purpose in the world she lives in. Ivana, her niece,
sharing the same wishes and dreams, does not act upon them during the entire film Nobody
called us.
A world seen from the perspective of the protagonist, a coloured world, a fairy tale life
and a princess waiting for her prince. Every woman's dream.
The idea behind this film is my wish to show the desires and dreams of love of a person
with special needs as well as the possibilities for their realization.
The main conflict in the film is a clash between dreams and real possibilities for their
fulfilment.
Keywords: documentary film, reality, imagination, love, discrimination.
3
SADRŢAJ
1. UVOD........................................................................................................................5
1.1 Ciljevi rada..............................................................................................................5
1.2 Pojmovno-hipotetiĉki okvir....................................................................................6
1.3 Metodološka razmatranja.............................................………..............................8
1.4 Obrazloţenje koncepta funkcionalnog umetniĉkog projekta................................8
1.5 Oĉekivani doprinos rada.......................................................................................10
2. SNOVI I STVARNOST
2.1 Stvarnost i istina....................................................................................................10
2.2 Stvarnost u dokumentarnom filmu........................................................................11
2.3 Stvarnost osoba s posebnim potrebama................................................................12
3. PRIKAZ DISKRIMINIŠUĆE STVARNOSTI
3.1 Poloţaj osoba s posebnim potrebama u Republici Srbiji......................................13
3.2 Kreiranje lika u dokumentarnom filmu................................................................14
3.3 Kreiranje stvarnosti i imaginarnog u dokumentarnom filmu..............................14
4. REALIZACIJA UMETNIĈKOG PROJEKTA
4.1. Sinopsis.................................................................................................................15
4.2 Tritment................................................................................................................16
4.3 Scenario.................................................................................................................18
4.4 Rediteljska eksplikacija.........................................................................................20
4.4.1 Tema filma i motivacija..........................................................................20
4.4.2 Ideja filma................................................................................................21
4.4.3 Struktura filma........................................................................................21
4.4.4 Likovi u filmu...........................................................................................22
4.4.5 Vizuelno-zvuĉni koncept.........................................................................23
4
5. PLAN REALIZACIJE UMETNIĈKOG PROJEKTA..............................….......24
6. MOOD BOARD......................................................................................................25
7. ZAKLJUĈAK.........................................................................................................32
8. BIBLIOGRAFIJA..................................................................................................32
9. BIOGRAFIJA.........................................................................................................33
5
1. UVOD
1.1 Ciljevi rada
Prikaz cilja rada jeste ideja autora da posredstvom vizuelnih slika prenese najdublje
emocije kroz portret koji je autentiĉan.
U procesu istraţivanja i umetniĉkog izraza bilo je znaĉajno predstaviti ovaj portret kroz
ţanr a da to nije sociološko pitanje, već uskladiti ga s temom, a samim tim protagonistu
posmatrati bez osećaja diskriminacije u pogledu ţelja i mogućnosti.
Polazna taĉka jeste imaginarni svet protagonistkinje. Prikazan je kroz pozorišni komad
Začarani princ žabac. Protagonistkinja se identifikuje kroz lik zle vile i stvarno i imaginarno se
prepliću s tendencijom da stvarno nadvlada imaginarno.
Cilj mi je da prikaţem pogled stvarnog u odnosu na imaginarno i imaginarnog u odnosu
na stvarno. Pogled Ivaninog stvarnog na Mirino imaginarno i Mirino stvarno u odnosu na
Ivanino imaginarno u pozorišnoj predstavi. Koliko je Ivanino stvarno uistinu stvarno?
Miru diskriminiše njena stvarnost. Šta je to što Ivanu spreĉava da ostvari isti cilj? Da li
je bekstvo u imaginarno Ivanina jedina stvarnost?
Posebno sam ţelela da istaknem ţensku emocionalnu potrebu kroz protagonistkinju,
koja nam na vrlo duhovit naĉin predstavlja ţenski svet bez razlika i predrasuda.
Cilj mi je da prikaţem da sa osobama s posebnim potrebama treba ţiveti u uzajamnom
radovanju i brizi kao i s drugim ljudima s kojima saraĊujemo na vaţnim poslovima. Time se
uzajamno proţimamo, razvijamo kao bića i kao ljudi – i to prepoznajemo kao vaspitni odnos i
meĊusobni uticaj.
Kroz istoriju se permanentno ukazivalo na to da se moraju uvaţavati individualne
razlike i shodno tome postavljati odreĊeni primereni zahtevi.
Ĉovekova sreća se ogleda u saznanju da je svaka osoba znaĉajna, da je individualna i
razliĉita od drugih bez obzira na to koji posao obavlja i kolike su njene mogućnosti, kao i u
spremnosti da se daju podrška i ohrabrenje, u smislu da je svako znaĉajan, vaţan i potreban,
„nema izgubljenog sluĉaja“.
6
U procesu stvaranja vizuelnog prikaza portreta protagonistkinje vodim je kroz razne
situacije iz potrebe da prikaţem odluĉnost, istrajnost i ţelju da stigne do cilja.
Umetniĉki cilj rada na dokumentarnom filmu Niko nas nije zvao, ĉiji se naslov provlaĉi
kroz ceo film, jeste sudar stvarnosti i imaginarnog. Koristim imaginarni lik u pozorišnom
komadu i imaginarni svet stvarnog lika.
1.2 Pojmovno-hipotetiĉki okvir
Ključni pojmovi: dokumentarni film, stvarnost, mašta, ljubav, diskriminacija.
Dokumentarni film (engl. documentary/non-fiction; fr. documentarie) jedan je od
filmskih rodova koji svoj sadrţaj zasniva na verodostojnosti i prikazivanju stvarnosti uhvaćene
okom kamere u datom trenutku. Pojam „dokumentarni film“ prvi je upotrebio Dţon Grirson
1926. godine. Izveden je iz francuske reĉi dokumentarie, a oznaĉavao je putopisne filmove.
Stvarnost (lat. veritas) pojam je koji oznaĉava nešto što realno postoji. U razliĉitim
granama nauke kao što su filozofija, fizika, psihologija i drugim naukama pojam stvarnosti se
razliĉito tumaĉi. Filozofija i psihologija definišu stvarnost kao fiziĉku i unutrašnju, odnosno
psihiĉku stvarnost, a to su naše misli, snovi i osećanja. Fizika pojam stvarnosti definiše kao
celokupnost pojava koje se mogu dokazati fiziĉkim postojanjem.
Mašta (lat. imagination) razmišljanje je o dogaĊajima koje priţeljkujemo da nam se
dese u budućnosti, kombinovanjem razliĉitih ideja koje nisu postojale u našem dosadašnjem
ţivotu. Mašta je kreativan proces, stvaralaĉki, koji je osnov za umetnost i nauku, kao i za
stvaranje inovacija u svakodnevnom ţivotu. Pod uticajem snaţnih ţelja naša mašta se pokreće.
Neki pak smatraju da je mašta mehanizam odbrane ili bekstvo od stvarnosti.
Ljubav (lat. caritas) sila je koja ne podleţe jednoj definiciji. U svakodnevnom govoru
se misli na meĊuljudsku ljubav, ljubav izmeĊu muškarca i ţene, roditeljsku ljubav, prijateljsku
ljubav i ona koju definišemo kao ljubav prema domovini, ljubav prema bogu, ljubav prema
cilju, sportu i umetnosti.
Diskriminacija (lat. diskriminare – odvajati, praviti razliku) pojam je koji predstavlja
nizak prag tolerancije prema razliĉitostima. Diskriminacija se odnosi i na razliĉito i
neadekvatno postupanje prema pojedincima i grupama ljudi koji kao parametar uzimaju
utemeljenu ĉinjenicu koja ih odreĊuje kao „razliĉite“. Time se narušavaju ljudska prava i
7
dostojanstvo. Najĉešći razlozi diskriminacije su rasna, religijska, nacionalna, polna pripadnost,
seksualna orijentacija, invaliditet i socijalni i braĉni status.
„Film nije istina, već specifiĉna laţ, koja sluţi višoj istini. On je nešto drugo od ţivota i
zato ja prostor aranţiram za film, ne za simulaciju ţivota – onda na platnu postaje uverljivo.
Realno sadrţi bitno i nebitno, a film suţava stvarnost na veštaĉko, falsifikat stvarnosti.
MeĊutim, sa stanovišta filmske estetike, to je bolje i istinitije.“1
Polazna hipoteza jeste tretiranje pojma stvarnosti u imaginarnom svetu osobe s
posebnim potrebama.
Stvarnost je ono što postoji nezavisno od nas i našeg mišljenja. Stvarnost saznajemo
preko svojih ĉula, prateći svet oko sebe. Istina je uslovljena verovanjem u njenu istinitost i
mora biti potkrepljena ĉinjenicama. Koliko smo puta ubedili sebe u istinitost jedne istine, a
onda smo nakon izvesnog vremena posumnjali u nju, odnosno ona je postala neistina/laţ.
„Skrivati, pretvarati se da nemamo ono što imamo. Simulirati i pretvarati se da imamo
ono što nemamo.“2
„Simulirati ne znaĉi pretvarati se. Simulacija, meĊutim, postavlja pitanje izmeĊu
’istinitog’ i ’laţnog’, ’stvarnog’ i ’imaginarnog’.“3
Primenjujući ovaj Bodrijarov teorijski pristup, vaţan je doţivljaj stvarnosti
protagoniste. Subjektivna i objektivna stvarnost. Subjektivna stvarnost je liĉni osećaj
protagoniste, a objektivna stvarnost je snimljena u kadrovima kroz sekvence koje nose poentu
filma, odnosno sliku stvarnosti.
Motiv koji je pokretaĉ mog rada jeste diskriminišuća stvarnost protagonistkinje, Mire
Slijepĉević, koja je sputava da imaginarno proţivi u stvarnom svetu, u poreĊenju s njenom
sestriĉinom Ivanom, koja bekstvom u imaginarni svet ţivi svoju realnost.
Pojam simulacije izmeĊu imaginarnog i stvarnog jeste da je stvarnost imaginarna.
1 Goran Marković: Odiseja filma (TV serijal). Autori: Karolj Viĉek / Ivan Obrenov. Struĉni konsultanti: Dušan
Stojanović / Ranko Munitić. Reţija Karolj Viĉek. TV NS, 1992. 2 Ţan Bodrijar, Simulakrumi i simulacije, str. 6, Novi Sad: Svetovi, 1991. 3 Ţan Bodrijar, Simulakrumi i simulacije, str. 6, Novi Sad: Svetovi, 1991.
8
1.3 Metodološka razmatranja
Pisani deo rada sastojaće se od teorijskog dela, za koji će biti korišćena dostupna
literatura na srpskom i engleskom jeziku, uz analizu stvarnog i imaginarnog u vizuelnom
postupku prilikom stvaranja dokumentarnog filma Niko nas nije zvao.
Metode koje će biti korišćene u pisanom radu jesu: studija sluĉaja, induktivna metoda i
metoda sinteze.
Studija sluĉaja – Za ovu studiju uzeli smo u obzir sluĉaj jedne osobe s posebnim
potrebama. Osobe s dijagnozom Imbecilitas i osobe koja je, pored toga, 99% gluva. Pratili smo
njen naĉin rasuĊivanja, samoinicijativu, ţelje, odluĉnost za ostvarenje cilja. Da li su njeni
stavovi ĉvrsti ili promenljivi u odnosu na novonastalu situaciju i kakvi su kriterijumi kad je
izbor partnera u pitanju.
Induktivna metoda – Metoda kojom smo na osnovu jedne ţene, koju nismo ţeleli da
tretiramo samo kao osobu s posebnim potrebama, jer je svakoj osobi svojstvena potreba za
emocionalnom privrţenošću, došli do saznanja da je njena potreba zapravo potreba svake ţene
za ljubavlju i samim tim ţelja da sretne svog „princa“.
Metoda sinteze – Ovim postupkom spajanja i povezivanja razliĉitih situacija i prepreka
došli smo do zakljuĉka da sva dešavanja koja su deo njenog puta ka cilju prikazuju jednu
odluĉnu ţenu koja, sa svim preprekama i ţivotnim iskušenjima, ne odustaje na putu do
ostvarenja svojih snova. Njen svet je oslikan simboliĉno kroz prikaz pozorišne predstave. Jake
boje, svetlucanje novogodišnje rasvete i ukrasa, sjaj u oku koji oslikava nadu da će se snovi
ostvariti. Vedar duh koji ne posustaje šta god da se dogodi.
Kreativni dokumentarni film koji će nam prikazati kakav je Mirin svet, a kako ga Ivana
vidi posmatrajući svoju tetku Miru.
1.4 Obrazloţenje koncepta funkcionalnog umetniĉkog projekta
Glavni deo master rada jeste dokumentarni film Niko nas nije zvao, koji za cilj ima da
prikaţe ţivot, snove i mogućnosti osobe s posebnim potrebama, pojam stvarnosti u ţivotu
protagonistkinje, koja sama po sebi diskriminiše osobe s posebnim potrebama.
9
Protagonistkinja filma je pedesetdevetogodišnja Mira, osoba s posebnim potrebama
koja ţivi u svetu mašte i sanja da jednog dana pronaĊe svoju ljubav i uda se. Ţivi u porodiĉnom
domu svoje sestre Nade, sa sestriĉinom Ivanom, koja je glumica. Ivana je Mirino ogledalo i
neko na koga se ona ugleda. Ĉesto ponavlja reĉenice koje su deo Ivaninog razmišljanja.
Pomaţe joj u kućnim poslovima koliko joj mogućnosti dozvoljavaju. Misli i priţeljkuje da se
uda pre Ivane, jer treba ići po redu. Momenat saznanja da se mnoge udaju pre nje pojaĉava
njenu ţelju. Njen karakter je nešto što dominira u kadru i ĉini ga interesantnim ĉak i kad nema
govorne radnje.
Mira u spoljašnjem svetu prikazana je u svom svetu mašte jer je 99% gluva i nosi slušni
aparat, koji ĉesto gubi kontakt, tako da i ona gubi kontakt sa okolinom. To joj je dodatna
prepreka.
U scenama je prikazana komunikacija sa svim preprekama, tako da je glava koja priĉa
suvišna, sve je vizuelno prikazano.
Poĉetak filma otvaram scenom koja nam prikazuje protagonistu u svakodnevnim
situacijama, još ne otkrivam da je u pitanju osoba s posebnim potrebama.
Liĉni ritam protagoniste je i ritam filma. Mira ĉesto tokom dana odlazi u kupovinu, to
joj je dodir sa spoljašnjim svetom jer nema društveni ţivot. Voli da se druţi, ali nema ĉesto
priliku za to. Ponekad odlazi na pozorišne predstave svoje sestriĉine Ivane i uţiva u tome. Na
jednoj od tih predstava predstavljena je imaginarno njena stvarnost. Simboliĉno – njene ţelje,
snovi i diskriminišuća stvarnost.
Za snimanje ćemo koristiti foto-aparat nikon D750, objektiv 24-120 mm, f4, prirodno
svetlo zbog atmosfere topline doma u prednovogodišnjoj euforiji gde dominiraju ukrasi i
lampice na prozoru. Nema dodatne rasvete.
Zakljuĉna sekvenca će prikazati da li su sav njen trud i napor za ostvarenje cilja
uzaludni ili ne. U odnosu na poĉetak, koji je malo više dinamiĉan i pun nade i ţelje za
promenom, poslednja sekvenca donosi mirnije i statiĉne kadrove.
Montaţa filma ima veliku ulogu u prikazivanju stvarnosti i imaginarnog u ţivotu
protagonistkinje. Muzika je autorska i prati emociju protagonistkinje. Muzika je deo njenog
imaginarnog sveta.
10
1.5 Oĉekivani doprinos rada
Cilj mog rada jeste kreativni dokumentarni film koji će prikazati protagonistu tako da
nenametljivo prenese poruku svih onih koji su drugaĉiji od nas, a deo su našeg društva i dele
iste emocionalne potrebe.
Vizuelna komunikacija je primarna da bi se gledalac poistovetio s protagonistom. Liĉni
doţivljaj je presudan, ne nameće se konkretno poruka, individualna inteligencija u
prepoznavanju simbola i liĉni doţivljaj uĉiniće da ovaj film prenese poruku liĉne identifikacije
s protagonistom. Autentiĉnost lika, neoĉekivane reakcije i snaga karaktera koja nadvladava
zdravstvenu barijeru nešto je zbog ĉega ćemo se svi identifikovati s protagonistom. I tu se ruše
sve predrasude. Prikaz diskriminišuće stvarnosti slika je naše stvarnosti i vremena u kom
ţivimo.
Oĉekujem da film prikaţe da li je stvarnost koju Mira ţivi samo imaginacija njenog
ţivota ili svih nas koji ţivimo u svetu gde sebe i svoj ţivot koji je imaginaran predstavljamo
kao stvaran. Da li smo licemerni kada kaţemo da je njena stvarnost diskriminišuća, a naša nije?
To ćemo videti na kraju filma posmatrajući Miru i njenu sestriĉinu u novogodišnjoj noći.
Trebalo bi da rad sa umetniĉke strane doprinese tome da autori pokaţu više smelosti u
radu s kreativnim formama i otkriju nove alate u prikazivanju stvarnosti. Da bez predrasuda,
koje inaĉe prate ovu temu, krenu s više smelosti u neke nove forme.
Ĉari kreativnog dokumentarca jesu u tome da se, bez obzira na pripremu i plan, treba
prepustiti osećaju i dozvoliti da nas vode priĉa i pozitivan osećaj.
Ako verujete u ono što radite i što je vaš krajnji cilj, uspeh neće izostati.
2. SNOVI I STVARNOST
2.1 Stvarnost i istina
Postoje razliĉita tumaĉenja stvarnosti. I kao što sama reĉ kaţe, stvarnost je pojam koji
oznaĉava ono što zaista postoji. Stvarnost je neposredno iskustvo pojedinca u kome on aktivno
11
uĉestvuje, odnosno postojanje jedinke u odreĊenom trenutku na odreĊenom mestu. Stvarnost je
svesnost jednog trenutka. Da bi se stvarnost dokazala, mora postojati fiziĉki svet.
S pojavom fotografije, koja je omogućila realistiĉno prikazivanje svetla, dobili smo
mogućnost da prikaţemo stvaran svet oko nas. „Objektivnost fotografije u odnosu na
slikarstvo poĉiva na suštinskoj objektivnosti fotografije“4
Fotografija je kao najrealistiĉniji medij preslikavanja stvarnosti imala jedan nedostatak,
a to je dvodimenzionalnost. Jer sve je bilo statiĉno uprkos verodostojnosti. Nedostajala je
simulacija ţivota, odnosno pokret. A za to je bio potreban novi medij – film. Film, kao
vizuelna umetnost koja se zasniva na registrovanju pojedinaĉnih fotografija, pri brzini od 24
sliĉice u sekundi, najrealistiĉniji je od svih umetnosti ili naĉina predstavljanja. Pokret je nešto
što filmu daje mogućnost potpunog podraţavanja stvarnosti.
Istina je liĉni doţivljaj pojedinca. Istina je ono što naš mozak ţeli da prihvati kao istinu.
Kad ovo kaţem, mislim na neka naša ubeĊenja, na naše stavove i sopstveni ţivot uopšte.
Ponekad je teško pomiriti se sa ĉinjeniĉnom istinom i priznati samom sebi da je istina samo
trenutno stanje neĉije svesti.
Istina je višeznaĉni pojam u filozofiji, nauci i svakodnevnom ţivotu. Suprotno od istine
je laţ.
2.2 Stvarnost u dokumentarnom filmu
Nakon otkrića fotografije i pojave filma beleţe se pokušaji da se statiĉne fotografije na
neki naĉin pokrenu. Edvardu Mejbridţu je pošlo za rukom da snimi niz fotografskih sliĉica na
kojima se vidi konj u galopu i u jednom momentu sa sve ĉetiri noge u vazduhu. Ali to još uvek
nije bila slika pravog pokreta.
Na prvoj projekciji, koja je odrţana 28. decembra 1895. godine u jednoj dvorani Grand
kafea, braća Ogist i Luj Limijer prikazali su deset jednostavnih filmova u trajanju od po minut.
Trajanje od minut bilo je iz tehniĉkih razloga. Filmovi ove duţine kasnije su nazvani „kadar
Limijer“.
Njihovi filmovi su bili dokumentarni snimci svakodnevnih dogaĊaja, a cilj je bio da se
preko njih pokaţe realistiĉnost slike novog medija.
4 Bazen, A. (1967) Šta je film? I tom, Ontologija i jezik, Institut za film, Beograd
12
Specifiĉnost dokumentarnog filma jeste to što u odnosu na film fikcije poĉiva na
realnosti, na istinitom prikazivanju sveta. Kamera snima realne dogaĊaje i registruje dešavanja
u prirodi ili društvu.
Autor dokumentarnog filma zainteresovan je za ono što je pronašao u realnosti, u
stvarnim likovima, stvarnim dogaĊajima, jer mu je to mnogo zanimljivije od onoga što bi
mogao zamisliti i pretoĉiti u fikciju.
Dokumentaristi se ne bave izmišljanjem dogaĊaja i likova, već prikazuju prizore iz
stvarnog ţivota. Dokumentarni film se od poĉetka razgranao na veliki broj vrsta: obrazovni,
nastavni, putopisni, propagandni...
Grirson je pokušao da sistematizuje dokumentarni film kroz nekoliko bitnih
karakteristika:
1. Izlaţenje kamere u spoljni svet i izbegavanje studija i veštaĉke pozadine,
2. Snimanje lika u realnom ambijentu umesto glumca,
3. Snimanje materijala na licu mesta, u vidu spontane akcije.
Dokumentarni film se razvio u dva pravca:
– „ĉist“ dokumentarni film,
– doku/fikcija – kombinacija dokumentarnog i igranog filma.
Tako da je fenomen stvarnosti u dokumentarnom filmu prisutan od njegovog poĉetka.
2.3 Stvarnost osoba s posebnim potrebama
Biti osoba koja ima samo toleranciju nije dovoljno, već je potrebno imati i ljubavi
prema razliĉitostima.
Sa evolutivne strane, razlike predstavljaju suštinu opstanka ţivog sveta. S pozicije
razvoja ĉoveĉanstva, razlike podstiĉu ideje, stvaralaštvo, mogućnosti savladavanja izazova. Sa
aspekta saznanja, razlike podstiĉu radoznalost i pronalaţenje ideja.
Razlike omogućavaju formiranje individualnosti.
Kvalitet ţivota s razvojnim smetnjama niţi je od ţivota neometenih vršnjaka, posebno u
ekonomski nerazvijenim sredinama. Veći je morbiditet i mortalitet, vaspitanje i obrazovanje je
manje kvalitetno, dok je zadovoljavanje fiziĉkih, psihiĉkih i socijalnih potreba ozbiljno
ugroţeno. U savremenom svetu problem ostvarivanja prava i osposobljavanja za ţivot dece sa
13
smetnjama u razvoju postaje sve vaţniji problem, kako zdravstveni i socijalni, tako i
ekonomski. Ometenost ima ekonomske, zdravstvene, psihiĉke i socijalne posledice po dete,
njegovu porodicu i ĉitavu zajednicu.
Mentalno zaostalom decom smatraju se osobe (deca) ĉiji je intelektualni koliĉnik ispod
70 poena. Pod mentalnom retardacijom podrazumeva se stanje zaustavljenog ili nepotpunog
mentalnog razvoja koje se ispoljava u poremećajima onih sposobnosti koje se pojavljuju tokom
razvojnog perioda i koje doprinose opštem nivou inteligencije. A to se odnosi na kognitivne,
govorne, motorne i socijalne sposobnosti. Ţivot osobe nepotpunog mentalnog razvoja zavisi od
uslova porodiĉnog okruţenja i egzistencije. Da li je porodica tretira kao osobu, s mnogo
ljubavi, razumevanja, paţnje i strpljenja. Ukoliko se nalazi u okruţenju koje je posmatra kao
ravnu sebi, takva osoba će imati potrebu da tako i ţivi, sanja snove, razmišlja tako što prisvaja
mišljenje svog okruţenja, imaće potrebu za druţenjem, ljubavlju... Osim svakodnevnog ţivota
i navika, svakodnevnih radnji koje realizuje poloviĉno i uz pomoć drugog lica, stvarnost je da
takve osobe nisu u stanju da ostvare sve ono što zamisle i vrlo je teško objasniti im da postoje
granice u ostvarenju tih radnji, snova i ţelja. Prednost je da osoba koja ne poznaje granice
svojih mogućnosti ne odustaje od svog cilja jer ne razmišlja o preprekama – i to je ono ĉime se
bavim u ovom filmu. To je nešto što me je pokrenulo da ispriĉam ovu priĉu.
Svestan ĉovek zna koje su mu granice i mogućnosti, a nesvestan ne. Radost njihovog
ţivota je da nikad ne gube nadu jer ne poznaju granice.
3. PRIKAZ DISKRIMINIŠUĆE STVARNOSTI
3.1 Poloţaj osoba s posebnim potrebama u Republici Srbiji
Po analizi o poloţaju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u Republici Srbiji
koju su sproveli Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boraĉka i socijalna pitanja, Ministarstvo
zdravlja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Unicef, u Srbiji, prema
podacima, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ĉine tek oko 0,7% ukupne populacije
dece, što je u suprotnosti s globalno opšteprihvaćenim procenama da deca sa smetnjama u
14
razvoju i invaliditetom ĉine 5% populacije dece. Ohrabruje rad na razvoju Registra dece sa
smetnjama u razvoju, koji realizuje Ministarstvo zdravlja, odnosno Institut za javno zdravlje
Batut. Oĉekuje se da će njegov završetak doprineti jasnom utvrĊivanju broja dece sa
smetnjama u razvoju.
Problemi s kojima se suoĉavaju roditelji dece s posebnim potrebama jesu
nerazumevanje kod poslodavaca, slobodni dani, egzistencijalni problemi (nedovoljno sredstava
za zdravstvenu negu), diskriminacija u društvu i roditelja dece s posebnim potrebama i same
dece s posebnim potrebama. Statistika je poraţavajuća kada su u pitanju egzistencija, odnosno
siromaštvo porodica koje imaju dete s posebnim potrebama, nemogućnost da svaka opština
pruţi podršku roditeljima u vidu dnevnog boravka, asistencije, obrazovanja dece s posebnim
potrebama...
3.2 Kreiranje lika u dokumentarnom filmu
Lik u dokumentarnom filmu jeste neko koga moramo pre svega dobro upoznati,
moramo dobro razraditi priĉu i truditi se da je vodimo u pravcu koji će nas dovesti do cilja.
Treba pre svega napraviti ţivotopis lika, otkriti njegov karakter zbog saradnje i oĉekivanog
ponašanja tokom snimanja. U ovom sluĉaju, kad se radi o osobi s posebnim potrebama, moja
prednost je bila to što poznajem osobu, delimo ţivotni prostor i svakodnevne aktivnosti – i
samim tim sam bila u prednosti da u kratkom periodu krenem u snimanje. PredviĊene situacije
su njene usporene reakcije na zadatke koje treba da obavi tokom snimanja, prepreke zbog
oštećenja sluha i prilagoĊavanje atmosfere liku, tako da izgleda da se ne dešava ništa veliko što
bi remetilo njenu koncentraciju. Njen temperament diktira tempo i naĉin na koji vodi priĉu.
Akter u dokumentarnom filmu je jedina osoba od koje zavisi naš film. Razumevanje,
strpljenje i dobro osmišljen scenario olakšaće nam put koji ponekad moţda vodi i u nepoznato.
3.3 Kreiranje stvarnog i imaginarnog u dokumentarnom filmu
Kreiranje stvarnog u dokumentarnom filmu unapred je osmišljen scenario koji će aktera
odvesti do ţeljenog cilja, koji moţe biti unapred osmišljen ili samo oĉekivani cilj koji ne mora
nuţno biti ostvaren. U filmu sam se vodila svim svakodnevnim aktivnostima koje akter obavlja
15
– njene rutinske radnje, snovi, ţelje – i kreirala njenu svakodnevnu stvarnost. Njena stvarnost
je, u odnosu na stvarnost njene sestriĉine, imaginarna. Mislim na njene ciljeve i oĉekivanja.
Sve što znamo o njoj jeste da je osoba s posebnim potrebama i jasno je da ţivi u sadašnjem
trenutku bez velikih planova i oĉekivanja da će se njen ţivot promeniti. Jedino što ona toga nije
svesna, nada se, raduje se svakoj novoj prilici koju joj ţivot pruţa. Kroz ceo film se vidi sjaj u
oku i vera da nada postoji.
Imaginarno sam prikazala kroz pozorišnu predstavu Začarani princ žabac.
4. REALIZACIJA UMETNIĈKOG PROJEKTA
4.1 Sinopsis
Logline: Mira, osoba s posebnim potrebama, ima ţelju da se kao i svaka druga ţena
uda, pronaĊe svog princa i da bar na jedan dan bude princeza.
MIRA SLIJEPĈEVIĆ (59), već deset godina ţivi sa svojom sestriĉinom Ivanom pod
starateljstvom svoje sestre Nade. Mira je osoba s posebnim potrebama. Završila je specijalnu
školu. Kroz svakodnevni ţivot upoznajemo Miru kao jednu vrlo milu osobu, s mnogo ljubavi
prema svima, druţeljubivu i ţeljnu društva. Ţeli da pomogne u obavljanju kućnih poslova, ide
u nabavku, loţi vatru, donosi drva. Ona je 99% gluva i nosi slušni aparat. Budući da ţivi u
takvom porodiĉnom okruţenju, u njoj se javlja ţelja da upozna nekog deĉka, uda se kao i svaka
druga osoba. Njena sestriĉina Ivana takoĊe ima tu ţelju, ali se to ne vidi u toj meri kao kod
Mire, koja je direktna i otvoreno priĉa o svojim ţeljama. Ukljuĉena je u društveni ţivot koliko
joj to mogućnosti dozvoljavaju.
Jednog dana odlazi sa Ivanom na pozorišnu predstavu Začarani princ žabac. Ivana igra
u toj predstavi zlu vilu koja pokušava da pronaĊe svog budućeg muţa. Zaljubljuje se u princa
koji se na kraju ţeni princezom.
Jednog dana u njihovom domu pojavljuje se jedan deĉko za kojeg se Mira vrlo
zainteresuje. Dogovara sastanak s njim i ţeli da sazna sve o njemu.
16
Razmišlja o novogodišnjoj noći, kako i s kim će je provesti.
Jedna po jedna devojka se udaje, a ona ne – i to je zabrinjava.
Odlazak na pozorišnu predstavu u kojoj igra njena sestriĉina Ivana pojaĉava njenu ţelju
da bar na jedan dan, kao svaka ţena, bude princeza!
U novogodišnjoj noći Mira i Ivana sede na krevetu i gledaju ljubavni film.
4.2 Tritment
MIRA SLIJEPĈEVIĆ (59 GODINA) sedi u publici, gleda deĉju pozorišnu predstavu
Začarani princ žabac u Pan teatru.
Zla vila govori kako ţeli da se uda, ali nema nikoga na vidiku. A onda se pojavljuje
princ. Sledi scena gde ona pokušava da ga osvoji, prvo suptilno, a zatim navalentno, agresivno
kad vidi da on nije zainteresovan. Hoće da ga natera da se oţeni njome. Plan joj kvari princeza
u koju se princ zaljubljuje... Sve će pokušati samo da ne bi zauvek ostala u tom bunaru
neudata. Mira i lik zle vile imaju isti cilj, ali i istu energiju i upornost. Ne odustaju lako od
zacrtanog cilja... Mira s paţnjom gleda i uţiva. Slabije ĉuje jer je gluva, a slušni aparat ne
pomaţe baš uvek.
Nakon predstave Mira i Ivana odlaze u šetnju kroz Beograd. Prolaze kroz Knez
Mihailovu. Mira posmatra grad, momke, zaljubljene parove... Nailaze na SALON
VENĈANICA. Mira, naravno, ima ţelju da proba venĉanicu. Ona i Ivana zajedno uţivaju u
predivnim kreacijama. Bio je to jedan dug i naporan dan. Pada mrak i njih dve se vraćaju u
Banatski Karlovac.
Sutradan ujutru Mira i Ivana sede u trpezariji, obe u istim piţamama. Piju kafu. Mirin
omiljeni ritual. Vidi se da Mira uţiva u ispijanju prve jutarnje kafe i u razgovoru o predstavi sa
svojim sestriĉinom Ivanom. Planiraju šta će tog dana spremiti za ruĉak. Mira pije lekove za
srce i pritisak. Oblaĉi se, loţi vatru. Ivana joj daje novac i spisak stvari koje treba da kupi u
prodavnici. Na putu do prodavnice i nazad Mira posmatra ljude, ponekom se javi.
Uvek zastane kod nekog izloga s garderobom. Ulazi da pogleda jer je kupoholiĉarka.
Po povratku kući nije kupila sve sa spiska. Ivana joj nešto objašnjava, ali Mira ne ĉuje.
Zaboravila je da stavi slušni aparat, tako da se zvuk ne ĉuje dok ga Mira ne stavi.
17
Nakon nekoliko šetnji do prodavnice i nazad Mira pomaţe sestriĉini oko pripreme
ruĉka.
Ona samo pomaţe oko pripreme, jer ne zna da kuva. Voli da jede i srećna je kad je na
trpezi ono što ona voli da jede. A oboţava i kolaĉe.
Dok pomaţe Ivani, njih dve razgovaraju o tome koga je Mira srela na putu do
prodavnice i nazad.
Mira ima ţelju da pokaţe kako ume da radi još neke poslove po kući, pa poĉisti kuću,
donese drva i loţi vatru. Ivana joj kao nagradu za trud skuva još jednu kaficu i uglavnom njih
dve razgovaraju u tim momentima o ljubavi, snovima, ţeljama. Mira vrlo ĉesto prelazi s teme
na temu, pa se ĉesto seti dogaĊaja iz mladosti, školovanja, drugara iz škole i uĉiteljice. Voli da
priĉa o tom periodu svog ţivota i tu ćemo dosta saznati o njoj.
Susret s momkom koji joj se dopada. Ona je uvek u tim momentima usplahirena. Ne
moţe da doĊe sebi od uzbuĊenja. Ţeli da podeli taj momenat sa Ivanom. Jako ţeli da se uda za
njega, ali ne zna kako da ubrza taj proces. Otvoreno mu govori da ţeli da izaĊe s njim, da doĊe
kod njega. Sada je više nego rešena da ga osvoji. Uvek tako reaguje kad ga vidi. Nema
ĉekanja... Jer jedna po jedna se udaje, a ona još ne. Svesna je da mora da preuzme inicijativu,
baš kao zla vila u predstavi Začarani princ žabac.
Mira voli da boji bojanku i kad završi sa svim kućnim poslovima, uzima bojice i
bojanku. Kupili su bojanku Začarani princ žabac. Ivana ţeli da s njom popije kafu i malo
porazgovara. Mira je duhovita i tu je smeh uvek zagarantovan. Ivana uvek ima za nju neko
iznenaĊenje. Ovog puta je to ĉokolada. Mira se raduje kao malo dete. Malo razgledaju Mirine
crteţe.
Mira vrlo drţi do sebe. Voli da je ofarbana, da ima lepu frizuru, da je lepo obuĉena, da
stavi parfem... Ivana je farba. Mira išĉekuje svog momka.
Taj momak je porodiĉni prijatelj. Obiĉno se ne zadrţava mnogo. Svrati nakratko i s
Mirinim zetom razgovara u dvorištu. To je prilika da porazgovaraju o njihovoj „vezi“ i svadbi.
On se kratko zadrţava i Mira ne dobija priliku da ostvari svoju zamisao. Razoĉarana je. Osim
toga, tog dana Ivana priprema pasulj, Mirino najomraţenije jelo. Mira lije krokodilske suze, ali
jede... Njeni razlozi zašto ne treba jesti pasulj vrlo su duhoviti i na nivou deteta od šest godina.
18
Mira voli svadbe i tog dana, odlazeći do prodavnice, zastaje pored crkve i posmatra
veselje, mladu, mladoţenju, svatove... Puna utisaka, vraća se kući da to podeli sa Ivanom. Još
jedna se udala, a ona još nije.
Kratak, neplanirani susret s njenim potencijalnim mladoţenjom. Toliko kratak susret
koji je dovodi do suza. Ona nekako ima osećaj da se tu nešto dešava. Ne zna kako da pita zeta,
jada se Ivani, ali nema odgovora. Uvek plaĉe kad je nemoćna... Ona nije osoba koja lako
odustaje, uvek ima rezervu. MeĊutim, rezervni momak je u Slovaĉkoj. Sad se postavlja pitanje
s kim će proslaviti Novu godinu. Obiĉno kad shvati da neće biti s momkom, kaţe Ivani da ne
brine, da se tetka neće udati. Kaţe kroz suze: „Ne mogu ja da se udam, pa tebe da ostavim
samu. Kako ćeš ti sama? S kim ćeš da priĉaš?“
Na kraju njih dve kite jelku. Dok kite jelku, na televiziji gledaju ljubavni film. Njih dve
same doĉekuju Novu godinu. Niko ih ne zove da ĉestita.
4.3 Scenario
KUHINJA/ENTERIJER/DAN
Mira boji bojanku na kojoj su princ i princeza. Simboliĉno, crvenom bojom koja
predstavlja ljubav. Ona zamišljeno crta. Obraća se Ivani pitanjem: „ Je l’ neko zvao?“ Ivana
odgovara da nije niko zvao.
POZORIŠTE PAN TEATAR / ENTERIJER/ DAN
Zla vila pogledom išĉekuje princa, ali niko ne dolazi. Otvoreno govori da je princeza
nervira što se igra blizu njenog stana. Govori iz bunara. Mira prati predstavu s radoznalošću.
KUHINJA/ENTERIJER/JUTRO
Mira pije lekove. Ona i Ivana doruĉkuju i priĉaju o predstavi.
19
KUHINJA/ENTERIJER/DAN
Ivana farba Miru. Mira je zamišljena. Ivana joj nudi da popije kafu. Mira loţi vatru.
Njih dve razgovaraju o Maji, Mirinoj bratanici koja se udaje. Mira je vidno uznemirena.
Razgovaraju uz kafu i krempitu.
PARK/EKSTERIJER/DAN
Ivana i Mira šetaju kroz park, odlaze u butik da Miri kupe bluze.
POZORIŠTE PAN TEATAR / ENTERIJER / DAN
Mira gleda pozorišnu predstavu, uţiva. Zla vila se udvara princu, koji nije baš
zainteresovan za nju, već za princezu. Pokušava na sve naĉine da ga osvoji.
KUHINJA/ENTERIJER/DAN
Mira i dalje boji bojanku na kojoj su princ i princeza. U svojim je mislima. To će nam
doĉarati muzika koja uvek najavljuje kad je ona u svom svetu mašte. Pojavljuje se Ivanin
školski drug, donosi joj nešto i Ivana ga ponudi da sedne i popije sok. Mira je zainteresovana
da se upozna i lako ulazi u razgovor s njim. Raspituje se da li je oţenjen, da li ima automobil,
kuću. Dogovaraju doĉek Nove godine.
PRODAVNICA/ENTERIJER/DAN
Mira ide u nabavku namirnica.
KUHINJA/ENTERIJER/DAN
Mira pomaţe Ivani oko pripreme ruĉka. Ivana u jednom momentu, prilikom obraćanja
Miri, shvati da je Mira ne ĉuje i da nema slušni aparat.
KUHINJA/ENTERIJER/DAN
Ruĉak. Mira jede pasulj, svoje najomraţenije jelo. Demonstrativno ustaje. Uzima
bojanku i boji. Opet pita da li je neko zvao, ali, naţalost, Ivana kaţe da niko nije zvao. Išĉekuje
poziv od nekog momka.
20
POZORIŠTE PAN TEATAR / ENTERIJER/DAN
Zla vila juri princa po sceni da ga poljubi. Mira uţiva i osmehuje se. Zla vila shvata da
je princ ne voli i da će ceo ţivot ostati u bunaru neudata.
KUHINJA/ENTERIJER/DAN
Ivana i Mira pakuju novogodišnje poklone.
DNEVNA SOBA / ENTERIJER / DAN
Novogodišnja noć. Ivana i Mira sede na krevetu i gledaju filmove, jedna drugoj
ĉestitaju Novu godinu. Mira opet pita da li je neko zvao, ali niko nije zvao ni da ĉestita.
4.4 Rediteljska eksplikacija
4.4.1 Tema filma i motivacija
Tema filma su ljubavni snovi i ţelje osobe s posebnim potrebama i njene mogućnosti u
realnom svetu. Ljubav kao nasušna potreba svakog ţivog bića, bez obzira na pol, godine i
mentalnu inteligenciju. Naša protagonistkinja pokušava da pronaĊe svoju svrhu u svetu u kom
ţivi. Pokušava da ostvari snove o kojima mašta svaka ţena, da bude voljena i pronaĊe svog
princa.
Znaĉaj ove teme jeste u tome što će prikazati istinsku ţelju jedne osobe za pripadanjem,
potrebom za ljubavlju. I iskreno se nadam da će mnogi koji budu pogledali ovaj film prihvatiti
razliĉitosti i sliĉnosti onih koji su samo malo drugaĉiji od nas i shvatiti da smo im potrebni isto
kao i oni nama. Ponekad da nas samo nasmeju, ponekad da shvatimo svrhu svog postojanja,
ponekad da osetimo zahvalnost jer smo sposobni da brinemo o sebi i o drugima...
Junakinja filma, Mira, moja je tetka, odrastala sam s njom, posmatrala njen ţivot,
slušala o njenim ljubavima, ţeljama i snovima. Njena potreba da ima nekoga i bude voljena
zajedniĉka nam je. Interesantno mi je da i pored svih ograniĉenja ona ne odustaje od svojih
snova.
21
4.4.2 Ideja filma
Filmom ţelim da prikaţem da su i ţivot, navike i ţelje nas i osoba s posebnim
potrebama iste, bez obzira na mentalnu razvijenost, uzrast i pol.
4.4.3 Struktura filma
Na poĉetku filma je pozorišna predstava Začarani princ žabac. Paralela izmeĊu njenog
ţivota i ţivota lika iz predstave. Da li svaku ţenu u odreĊenim godinama hvata panika zbog
prolaznosti vremena, da li postoji sliĉnost i u kojoj meri je ţelja za „princem“ jednaka kod njih
dve?
Ona dolazi iz provincije i za nju je susret s Beogradom poseban doţivljaj. Jedan mali,
naizgled bezazlen momenat, a to je ulazak u salon venĉanica, pokazaće njenu ţelju i odluĉnost
da se uda.
Svakodnevni rituali i njene navike daće nam jasniju sliku o njoj. Publika još uvek ne
zna da se radi o mentalno zaostaloj osobi. Sve radnje koje svakodnevno obavlja neće nam dati
jasnu sliku sve do momenta kad njena sestriĉina pokaţe nezadovoljstvo oko neke loše izvršene
radnje. TakoĊe, velika prepreka u njihovoj komunikaciji jeste ta što je Mira gluva – i to je
trenutak kada će publika shvatiti o kakvoj je osobi reĉ. Mira nakon kupovine pomaţe Ivani oko
pripreme ruĉka. Voli da jede, a naroĉito kolaĉe, i samo onda kad je na trpezi njeno omiljeno
jelo, ona je istinski srećna. Ţelim da prikaţem njen odnos sa sestriĉinom. Njihovu bliskost. Taj
njihov mali svet iluzije o lepom princu biće prikazan u njihovim razgovorima uz kaficu. Kafica
je za Miru kao jedna mala nagrada za njen svakodnevni trud.
Prvi susret s momkom koji joj se dopada. Njihova komunikacija: da li je sve dobro
ĉula, s obzirom na to da ne ĉuje, da li izmišlja svoju verziju priĉe i kakva su njena osećanja u
tom momentu? Da li će imati hrabrosti da mu kaţe šta oseća i kakvi su njeni planovi za
budućnost? Jer ona je vrlo direktna i otvorena.
Kroz bojenje bojanke shvatamo da je ona u duši dete i da emocionalna zrelost varira od
deteta od 6 godina do devojĉice od 15 godina.
Smatra da je fiziĉki izgled presudan i ţeli da joj frizura i garderoba budu besprekorne.
Ona je uvek obuĉena kao da ide na neku zabavu, roĊendan i sliĉno. Ponovni susret s momkom.
Ivana tog dana priprema pasulj za ruĉak, a to je Mirino najomraţenije jelo. Odugovlaĉenje
njenog „princa“ oko svadbe i vrhunac – pasulj za ruĉak. To će biti drugi incidentni momenat,
22
gde sad ona već gubi strpljenje, svest o lepom ponašanju... otvoreno pokazuje nezadovoljstvo i
ljutnju prema Ivani. Moţda ne bira reĉi.
Svadba u selu je nešto što ponovo podstiĉe njenu ţelju i maštanja. Još jedna se udala, a
ona još nije. Ponekad teši svoju sestriĉinu govoreći da se neće udati. Ne moţe Ivanu da ostavi
samu. Misli da Ivana neće imati s kim da razgovara ako se ona uda. Jasno je da poseduje jake
emocije i empatiju. Saznaje da joj se bratanica udaje i da je trudna...
Još jedan kratak susret s momkom. Sad već ne zna na ĉemu je. Bliţi se Nova godina, a
da li će je provesti zajedno?
I na kraju – Ivana i Mira zajedno kite jelku i jasno je da će zajedno doĉekati Novu
godinu.
Inicijalni momenat u filmu jeste kad Mira sretne svog potencijalnog momka i oĉekuje
da će njihov razgovor voditi u pravcu planiranja zajedniĉkog ţivota i venĉanja. MeĊutim, taj
razgovor se brzo završi i Mira ostaje nezadovoljna susretom.
Glavni sukob u filmu jeste sukob izmeĊu snova i ţelja i realnih mogućnosti za njihovu
realizaciju. Mira ţeli da pronaĊe svog princa, ali njen kontakt s potencijalnim momkom je
nedefinisan i ona nije zadovoljna. Svaki susret je sve kraći, bez plana za zajedniĉki cilj. Ostaje
bez odgovora, tuţna, u neznanju šta će se desiti s njenom ljubavlju.
Ţivotopis protagonistkinje Mire gradi se imaginarnim i realnim oĉekivanjima. Njena
ţelja i istrajnost usmerene su ka ostvarenju cilja. Film prati neizvesnost i nada za ostvarenjem
cilja.
4.4.4 Likovi u filmu
Mira (59), moja tetka, osoba s posebnim potrebama. Izgleda starije nego što jeste. Vodi
raĉuna o svojoj higijeni i stilu oblaĉenja, ali s nemogućnošću da 100% samostalno brine o sebi.
Završila je specijalnu školu, voli muziku, voli da crta, boji bojanku, voli pozorište i ljubavne
filmove. Kroz svoj karakter i reakciju na odreĊene situacije pokazaće svoju snagu i ţelju da
nikad ne odustane od svog cilja. Kroz jedan pozorišni komad u kojem igra njena sestriĉina
Ivana (ja), Začarani princ žabac, prikazaću paralelu izmeĊu Mirinog ţivota, snova i ţelja sa
likom zle vile iz predstave. Karakter lika i Mire gotovo je isti – upornost, ţelja, krajnji cilj, pa
ĉak i modni stil kao spoljašnji momenat koji ima dosta sliĉnosti, a i emocije koje nose u sebi
veliki su dar. Istog su, snaţnog temperamenta i gaje duboke i iskrene emocije.
23
Ivana (41), Mirina sestriĉina, glumica, po profesiji. Ivana, u odsustvu svoje majke, koja
je Mirin staratelj, brine o Miri. Ivana kuva, pravi kolaĉe, farba Miru, kupa je, vodi je u
pozorište u kom igra. Ivana vodi drugaĉiji ţivot u odnosu na Miru, ali su im snovi i ţelje isti,
samo što ih Ivana potiskuje. Ivana razume Miru i ţeli da joj udovolji koliko je u mogućnosti
tako što će joj spremiti jelo koje Mira voli, okupati je, srediti frizuru i ukljuĉiti u društveni
ţivot.
4.4.5 Vizuelno-zvuĉni koncept
U ekspoziciji filma Niko nas nije zvao kroz detalj, pa krupan plan, prikazati
protagonistkinju koja, osim što obavlja svakodnevne radnje, radi i neke male stvari koje
ispunjavaju njenu dušu. Film poĉinjem širim planom, gde ona sedi i gleda pozorišnu predstavu
Začarani princ žabac. Tu najavljujem njenu priĉu, koju će ona kasnije ispriĉati.
Opštim planom prikazati njeno trenutno stanje, emocije, njeno ĉekanje.
Srednje krupni plan, krupan plan kada ţelimo da vidimo njenu reakciju, odluku. Lik je
autentiĉan i zanimljiv.
Pozorišna predstava se u nekoliko navrata u širokom planu pojavljuje samo da najavi
naredni dogaĊaj.
U enterijeru su uglavnom krupni i srednje krupni plan, osim u momentima gde ţelim da
prikaţem njeno ĉekanje i usamljenost.
Nakon incidentnog momenta, kad saznaje da se njena bratanica udaje, poĉinje da pravi
plan kako da se njena ţelja za udajom što pre ostvari.
Kamera u pokretu dok je prati u eksterijeru, u prodavnici.
Kompozicijom u enterijeru ţelim da prikaţem toplinu doma – preovladavaju tople boje,
najavljuju novogodišnju euforiju koja je obuzela i protagonistkinju. Svakodnevna dešavanja s
njenom sestriĉinom. Najviše vremena provode u kuhinji.
Total je zastupljen kada ona kreće u nabavku, gde ţelim da prikaţem prostor, mesto
gde ona svakodnevno prolazi dok ide u prodavnicu. U tim momentima muzika daje naznaku
njenog raspoloţenja. Zadovoljstvo, nada i mašta prepliću se kroz muziĉku temu.
Malo širi plan kad se pojavljuje momak koji je za nju, u tom trenutku, potencijalni
princ. Krupnim planovima moţemo da vidimo da je ona odluĉna i vrlo konkretna u svojim
24
namerama da osvoji tog momka. Njene reakcije na njega veoma su vaţne i jedino krupni
kadrovi daju snaţan momenat njene direktnosti i odluĉnosti.
S vremena na vreme tokom filma, dok uţiva da boji bojanku, pita Ivanu da li ju je neko
zvao. Ĉeka poziv, pozdrav od nekoga, jer u svemu vidi priliku.
Na kraju filma je total, gde Ivana i Mira sede na krevetu i gledaju ljubavni film u
novogodišnjoj noći. Same. Mira ponovo pita da li ju je neko zvao. Ivana je takoĊe usamljena. I
ona oĉekuje poziv koji se nije dogodio.
GraĊenje atmosfere filma jeste promena stanja protagonistkinje. Sreću, razoĉaranje i
nadu da bolje sutra postoji i da će princ doći prikazaću kroz paralelnu priĉu njene stvarnosti i
pozorišne predstave, odnosno njenog imaginarnog.
Zvuĉni efekti u filmu uglavnom predstavljaju protagonistkinjina emocionalna stanja,
njen doţivljaj sveta koji je okruţuje. Ona je gluva, ali nosi slušni aparat, tako da je to jedan od
momenata koji će publici pruţiti i tu informaciju, spontano. Zvuk će nam takoĊe doĉarati
prostor u kom ţivi, prostor u kom se kreće dok ide u nabavku. Muzika neneametljiva i ima je
vrlo malo. Najviše u momentima kad je sama sa svojim mislima.
5. PLAN REALIZACIJE UMETNIĈKOG PROJEKTA
PRIPREME
29. 10. 2019 – 8. 12. 2019.
SNIMANJE
14. 12. 2019 – 16. 12. 2019. i 21. 12. 2019.
POSTPRODUKCIJA MONTAŢA SLIKE
20. 5. 2020 – 30. 7. 2020.
MONTAŢA ZVUKA
1. 7. 2020 – 3. 7. 2020.
KOLOR KOREKCIJA
3. 7. 2020 – 5. 7. 2020.
25
6. MOOD BOARD
26
27
28
29
30
31
32
7. ZAKLJUĈAK
Tokom rada na projektu Dokumentarni film – kreativni dokumentarni film „Niko nas
nije zvao“ došla sam do saznanja da svi maštamo, svi sanjamo iste snove. Da osoba s
posebnim potrebama jedino ima problem s tim što je diskriminiše njena stvarnost, a to je
nemogućnost da samostalno krene u ostvarenje svojih snova. I da ako ne poznajemo sopstvene
granice, onda za nas ne postoje prepreke. Ali kao svesna bića, bez problema s mentalnom
razvijenošću, ne usuĊujemo se da te barijere srušimo i imamo više samopouzdanja. Ona, kao
osoba koja nije svesna svojih ograniĉenja, s nadom u oĉima, svaku prepreku doţivi kao novu
šansu.
8. BIBLIOGRAFIJA
1. Barnou, E. (1981) Istorija dokumentarnog filma, Beograd; Aleksandar Mandić
2. Bazen, A. (1967) Šta je film?, I tom – Ontologija i jezik, Beograd: Institut za film
3. Bodrijar, Ţ. (1991) Simulakrum i simulacija, Novi Sad: Svetovi
4. Kuk, Dejvid A. (2007) Istorija filma I, II, III, Beograd: Clio
5. Keler D. (2004) Medijska kultura, Beograd: Clio
6. Moren, Edgar (1967) Film ili čovek iz mašte, Beograd; Institut za film
7. Munitić, R. (2009) Filmska slika i stvarnost, Beograd: Filmski centar Srbije
8. (1993) Leksikon filmskih i televizijskih pojmova, Beograd: Naučna knjiga,
Univerzitet umetnosti u Beogradu
9. ŢiropaĊa Lj., (2012), Uvod u psihologiju, Beograd: Čigoja
33
9. BIOGRAFIJA
Ivana Đokić – glumica, roĊena 1978. godine. Diplomirala na klasi profesora Petra
Banićevića na Akademiji umetnosti Braća Karić u Beogradu 2004. godine.
Iskustvo imam kao glumica u serijama, filmovima i pozorišnim predstavama, izmeĊu
ostalog u:
1. Sitkom „U SOS-u“, lik – komšinica Jeca, TV Pink
2. Sitkom „Andrija i AnĊelka“, lik – Nevenka, TV Prva
3. Tv serija „Miris kiše na Balkanu“, lik – gospoĊa Ninković, RTS
4. Tv serija „Seljaci“, lik – novinarka, TV Pink
5. Tv serija „Jesen stiţe, Dunjo moja“, lik – Eugenija, RTS
6. Dugometraţni igrani film „Odbaĉen“, lik – zavodnica
7. Deĉja predstava Pan teatra „Princeza bez zrna graška“, lik – kraljica
8. Deĉja predstava Pan teatra „Alisa u zemlji Oza“, likovi – strašilo i kraljica
9. Deĉja predstava Pan teatra „Ivica i Marica“, lik – veštica
10. Deĉja predstava Pan teatra „Zaĉarani princ ţabac“, lik – zla vila
11. Dugometraţni igrani film „Ĉarlston za Ognjenku“, lik – ţena iz sela, RTS
12. Predstava „Ţenska šovinistiĉka farsa“, Kult teatar, lik – pevaĉica
13. Kratki igrani film „Triznakinje“, likovi – Jelena, Marija, Nataša
14. Diplomska predstava „Kuĉka“, lik – glumica
15. Predstava „Morska so“, Leskovaĉko pozorište
16. Predstava „MeĊu nama i bogovima“, pozorište Dadov, lik – Pandora
17. Predstava „Harold i Mod“, Beogradsko dramsko pozorište, lik – narednik Dopl
18. Predstava „Rodoljupci“, Beogradsko dramsko pozorište, lik – duh vremena
