8

Smer: EKONOMIJATema: PLATNI PROMET I DOKUMENTARNI AKREDITIVISEMINARSKI RAD

Beograd, 2013SADRAJ............................................................................................................................1UVOD....................................................................................................................................2

1. PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM.........................................2 1.1. Instrumenti meunarodnog platnog prometa................................................3 1.1.1. Bankarska doznaka...........................................................................................4

1.1.2. Meunarodni ek.................................................................................................4 1.1.3. Inkaso poslovi.....................................................................................................5

1.1.4. Kreditno pismo.........................................................................................................5

2. DOKUMENTARNI AKREDITIVI...............................................................5

2.1. Poreklo i definicija..................................................................................................5 2.2. Vrste akreditiva........................................................................................................7 2.3. Uesnici u akreditivnom poslu ............................................................................8 2.4. Otvaranje akreditiva..............................................................................................9 2.4.1 Uslovi u vezi sa datumima u akreditivu .........................................................10

2.4.2 Isplatne klauzule kod akreditiva .....................................................................10 2.5. Korienje akreditiva............................................................................................11 2.6. Podnoenje dokumenata.......................................................................................12 2.6.1.Podnoenje dokumenata...................................................................................13 2.7. Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive.................13

ZAKLJUAK................................................................................................................14

LITERATURA...............................................................................................................15

UVOD

Meunarodna plaanja, odnosno platni promet sa inostranstvom, organizovana su tako da se celokupna aktivnost vezana za plaanje neke obaveze, obavlja putem sistema multilateralnih plaanja i naplata ili sistema plaanja i naplata u konvertibilnim valutama, kao i sistema bilateralnih plaanja i naplata ili sistema kliringa.

Sistem multilateralnih plaanja zasniva se na valutnoj konvertibilnosti koja omoguava da se odreena valuta, odnosno potraivanje u jednoj zemlji, moe po odreenom paritetu koristiti za odreena plaanja u bilo kojoj drugoj valuti i u bilo kojoj drugoj zemlji. Multilateralni sistem plaanja se obavlja putem konvertibilnih rauna ovlaenih domaih banaka koji se vode kod inostranih banaka.Sistem bilateralnog naina plaanja zemlje ugovaraju tako da reguliu meusobnaplaanja na klirinkoj osnovi, po kojoj se meusobne obaveze i potraivanja kompenzuju putem klirinkih rauna. Klirinkim plaanjem se po pravilu regulie celokupno meusobno plaanje zemalja ugovornica na jedinstven nain i pojedinstvenom ne oscilirajuem paritetu, iskljuujui iz tog plaanja svaku treu stranu valutu.Pored centralnih banaka, samo ovlaene banke mogu biti nosioci platnog prometa sa inostranstvom, odnosno ako je deo deviznih rezervi zemlje na njihovim raunima u inostranstvu, one imaju posebno mesto i ulogu na organizovanom finansijskom tritu. Ovo istovremeno podrazumeva i njihovu posebnu odgovornost za praenje izvoznih i uvoznih poslova svojih komitenata.Sadraj poslovanja koji proizilazi iz ovlaenja da banka vri platni promet sa inostranstvom srednje ovlaenje, ili da vri platni promet sa inostranstvom i kreditne poslove sa inostranstvom veliko ovlaenje, podrazumeva da banka ima odgovarajuu korespondentsku i kontokorentnu politiku. To znai da izborom inostranih banaka, poslovnih partnera, domaa banka obezbedi uslove zapouzdano obavljanje celine svojih poslova.

Istovremeno, ovlaena banka, izmeu ostalog:

-mora biti lan SWIFT-a,(radi brze, pouzdane i ekonomine razmene naloga sa inostranstvom u plaanju i naplati)

-ukljuena u sisteme EDI i EDIFACT eme i sistemi za elektronsku razmjenu podataka.

Ovlaena banka mora voditi rauna o primeni meunarodnih pravila, obiaja i standarda koji se donose uokviru Meunarodne trgovinske komore u Parizu (UNCITRAL-a), odnosno u okviru BIS-a. Pored toga, ovlaena banka vodi aktivnosti za jaanje kvaliteta instrumenata obezbeenja plaanja kod izvoznih poslova u cilju poveanja verovatnoe naplate, tj.otklanjanja kreditnih i komercijalnih rizika.Takoe, ona radi na pripremi hartija od vrednosti koje glase na stranu valutu (obveznice, blagajniki zapisi, sertifikati o depozitu), radi plasmana u inostranstvu umesto korienja inokredita. Ovlaena banka inicira i pomae uvoenje ISO9000 standarda kod svojih komitenata, posebno kod onih koji imaju nameru da izvoze. Ove banke su odgovorne da "grade"ponudu savremenih bankarskih proizvoda i inovacija i da ostvaruju najiru meubankarsku saradnju po svim ranije navedenim pitanjima.

1. PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOMPlatni promet oznaava postupak u vezi sa novanim plaanjima koja nastaju iz materijalno-pravnog odnosa subjekata koji u njemu uestvuju, a njegov je cilj da olaka nain takvog plaanja. Osnov plaanja izmeu subjekata koji uestvuju u platnom prometu moe proizilaziti iz obaveza koja se odnose na plaanja u vezi sa: prometom proizvoda, izvravanjem odreenih usluga i radova, plaanja u vezi duniko-poverilakih odnosa kao i obaveza koje proizilaze iz finansijskih odnosa.

Poslovi platnog prometa sa inostranstvom ubrajaju se u grupu posrednikih (uslunih) bankarskih poslova i oni su znaajni i veoma cenjeni bankarski poslovi. Ove poslove, banke, uz naplatu odreene provizije i eventualnih stvarnih trokova, obavljaju u svoje ime ali za tu raun koristei ve postojei aparat banke.

Predmet ispitivanja uloge platnog prometa sa inostranstvom najee se ne odnosi na plaanja koja se obavljaju u gotovom novcu ve na ona koja se u veini sluajeva koriste posredstvom jedne ili vie banaka. U postupku realizacije platnog prometa najee uestvuje vei broj subjekata: nalogodavac koji nareuje, odnosno izdaje nalog za plaanje, banka jedna ili vie (posrednik) i korisnik plaanja (primalac). S obzirom na znaaj koji platni promet sa inostranstvom ima za svaku zemlju, po pravilu, regulie se jedinstvenim propisima. Sredstva plaanja u platnom prometu sa inostranstvom su najee devize, valute, kao i plemeniti metali (veinom zlato).

Sa sve veim porastom meunarodne trgovine i njene uloge u funkciji proizvodnje i potrebe breg razvoja nerazvijenih zemalja poveava se znaaj i uloga koju u obavljanju svetskog prometa imaju instrumenti plaanja. Znaaj instumenata plaanja u meunarodnom platnom prometu je sve vei s obzirom da se isti ne primenjuje samo kada su u pitanju plaanja u vezi sa izvozom proizvoda ve i na ona koja se odnose na nerobna plaanja a koja inae rastu znaajno sa porastom svetskog izvoza, turistikih putovanja i dr.

Platni promet sa inostranstvom koga ne karakterie samo prostorna udaljenost ve i injenica postojanja prebivalita subjekata u razliitim suverenim dravama i sa razliitim zakonodavstvima i propisima, ima za cilj da omogui obavljanje raznovrsnih trgovinskih transakcija u devizama, konvertibilnim i nekonvertibilnim, kliringu i nacionalnim valutama korienjem raznih instrumenata plaanja i u kontaktima subjekata koji se esto i ne poznaju. Okolost da su subjekti koji uestvuju u realizaciji robnog i nerobnog prometa domicilirani u zemlji na suvereno razliitim teritorijama suoeni sa elementima nesigurnosti i neizvesnosti koje mogu proisticati ne samo u vezi sa njihovim materijalnim poloajem ve esto i usled uticaja raznih institucionalnih faktora u jednoj ili drugoj zemlji, ima uticaja da zainteresovani subjekti nastoje da koriste takve instrumente plaanja koji bi im po svojim karakteristikama mogli da prue maksimalnu sigurnost u pogledu s jedne strane naplate realizacije izvoza i, s druge strane, dobijanje ugovorenih proizvoda, odnosno izvrenje i naplatu usluge.

1.1.Instrumenti meunarodnog platnog prometa

U platnom prometu sa inostranstvom najee se nalaze u primeni sledei instrumenti plaanja: dokumentarni akreditiv, doznaka, dokumentarni inkaso, ek, kreditino pismo, kreditna karta.

Kada e se koji od instrumenata plaanja u meunarodnom platnom prometu vie primenjivati zavisi od veeg broja razliitih faktora i uticaja. Svakako da meusobni odnosi poznavanja i poverenja ugovornih partnera izvoznika-prodavca i uvoznika-kupca mogu imati presudan znaaj i uticaj na njihovo opredeljenje u izboru instrumenata plaanja. Meutim ne sme se izgubiti ni injenica da s obzirom da u ugovornom odnosu uestvuju partneri koji su domicilirani na suvereno razliitim teritorijama na kojima se primenjuju ili se mogu primenjivati spoljnotrgovinski i devizni propisi, pravila i uzanse prometa koji mogu imati i tetnog uticaja na pojedine subjekte u realizaciji odreenog posla. Oni mogu imati presudan uticaj na opredeljenje kod konane odluke o izboru instrumenata plaanja.

Isto tako i konjukturni inioci kao i svi oni koji utiu, ili mogu uticati, da se pojedini proizvodi ili usluge lake ili tee mogu plasirati na meunarodnom tritu, mogu takoe biti od uticaja prilikom donoenja definitivne odluke u vezi izbora odgovarajueg najpodesnijeg instrumenta plaanja.

Od efikasnosti instrumenata plaanja u odnosima subjekata domae zemlje sa subjektima iz inostranstva zavisie da li e doi do odreenih realizacija plaanja a koja mogu imati za posledicu smanjenje kreditnog potencijala banaka, smanjenje stepena likvidnosti pojedinih subjekata, grana i privrede u celini. Primena instrumenata plaanja koji dovode do sigurnih i brzih naplata imae za posledicu povoljnije efekte kako za pojedine subjekte koji uestvuju kao partneri u meunarodnim trgovinskim i finansijskim operacijama tako i za itavu privredu.

Platni promet sa inostranstvom se obavlja u skladu sa propisima svake zemljeposebno s jedne, i sa prihvaenim meunarodnim standardima, pravilima i uzansama s druge strane. Kontrolu meunarodnog platnog promjeta obavljajucentralna banka, devizni inspektorat kao poseban organ u kriluMinistarstva za finansije i carinski organi. Osnovni ciljinstrumenata platnog prometa sa inostranstvom jeste da zatite interese i kupca i prodavca koji se nalaze u razliitim zemljama.

1.1.1. Bankarska doznaka

To je pismeni telegrafski ili SWIFT nalog jedne banke drugoj banci za isplatu tano odreenog iznosa odreenom licu korisniku. To je najstariji i najee korieni instrument u meunarodnim plaanjima, naroito kada su u pitanju ne robna plaanja, a koristi se i kod robnih plaanja, u situacijama kada postoji punopoverenje izmeu ugovornih strana (ne postoji rizik za ugovorne subjekte).

Kao uesnici u poslovima sa doznakama, pojavljuju se:

-nalogodavac (uesnik koji inicira plaanje prema inostranstvu i koji se za tu svrhu obraa svojoj poslovnojbanci),

-poslovna banka kao posrednik (koja izvrava nalog samostalno ili preko svojih korespondenata),

-banka korespondent,

-korisnik doznake.

U platnom prometu se primenjuju dve vrste doznaka: nostro i loro doznaka. Kod nostro doznake se radi o slanju sredstava iz zemlje davaoca naloga za doznaku uinostranstvo, posredstvom domae i inostrane banke. Kod loro doznake je u pitanju transfer sredstava iz inostranstva, uz uee inostrane i domae banke (primalac je domai subjekt).Jo su poznate: robna i nerobna doznaka, uslovna i bezuslovna doznaka, obina,telefaks i, najzad, SWIFT doznaka (s obzirom da je u savremenom bankarstvu skoropotpuno naputena praksa da se doznake alju potom).

1.1.2. Meunarodni ek

Kao instrument plaanja, jeste strogo formalna hartija odvrednosti kojom trasant daje nalog trasatu (banci, poti) da plati odreeni iznos po vienju, naznaenom korisniku (remitentu) ili donosiocu ili nekom drugom licu po naredbi remitenta. Kao instrument bezgotovinskog plaanja, ek je potisnuo upotrebugotovog novca i prua znaajne prednosti sa aspekta rizika i trokova.

1.1.3. Inkaso poslovi

Podrazumevaju takve bankarske poslove kod kojih banka preuzima obavezu da e po nalogu i za raun svog komitenta (prodavca, nalogodavca) naplatiti novano potraivanje koje ovaj ima prema treem licu (kupcu, trasatu), uz istovremenupredaju odreenih dokumenata, dok se komitent (nalogodavac)obavezuje da e za to platiti banci proviziju i trokove koje je imala prilikom izvrenja dobijenog naloga i instrukcija. Dokumenta su obino ili finansijska (menice, ekovi,promisori note), ili komercijalna (transportna dokumenta, fakture, sertifikat o osiguranju i dr.).

Osnovni uesnici poslova dokumentarnog inkasa su:

-nalogodavac(koji angauje svoju banku radi naplatepotraivanja),

-dostavna banka (remitent) i

-inkaso banka (duna je da trasatu prezentira dokumenta i daod njega trai naplatu novanog potraivanja u zemlji plaanja).

Kada su u pitanju sloeniji poslovi,mogue je da se u ovom poslu pojavi vie banaka.

1.1.4.Kreditno pismo

Kreditno pismo moemo definisati kao pismeni nalog domae banke kojim ona ovlauje banku kontokorenta u inostranstvu da licu koje je navedeno u pismu isplati odreenu sumu novca, odjednom ili delimino, u unapred definisanom vremenskomperiodu. Ima autora koji kreditno pismo smatraju i posebnim oblikom dokumentarnog akreditiva. Razlike izmeu ova dva instrumenta ipak postoje. Kao prvo, dokumentarni akreditiv je instrument obezbeenja plaanja i instrument izvrenja plaanja, dok je kreditno pismo samo instrumentplaanja. Kao drugo, kreditno pismo je uvekneprenosiva i neopoziva isprava, to kod akreditiva ne mora da bude sluaj. I tree,kreditno pismo se najee predaje direktno u ruke korisniku, dok kod akreditiva korisnik samo dobija informaciju da mu je otvoren akreditiv pod odreenim uslovima.

2. DOKUMENTARNI AKREDITIVI

Akreditiv je nastao iz prakse meunarodne trgovine kao instrument robnog i platnog prometa. Koliki je znaaj dokumentarnog akreditiva najbolje pokazuje injenica da se pomou njega obavlja oko 80% meunarodne trgovine. Teko je utvrditi kada je dokumentarni akreditiv nastao, ali nas istraivanje moe dovesti i u stari Rim gde je bilo situacija i poslova koji podseaju na dokumentarni akreditiv. Dokumentarni akreditiv slian dananjem nastaje negde krajem XVIII veka.U irem znaenju, dokumentarni akreditiv je ugovor, sporazum ili utemjeljenje na osnovukoga banka koja otvara akreditiv po nalogu svog komitenta (nalogodavca)preuzima obavezu da e izvriti plaanje korisniku akreditiva (treem licu), ili pak da e ovlastiti neku drugu banku da izvri plaanje uz podnoenje pismenog dokumenta. Akreditiv u uem smislu predstavlja samo pravni odnos koji se uspostavlja izmeu akreditivne banke i korisnika akreditiva.

2.1.Poreklo i definicija

Sa relativnom sigurnou naplate dokumentarnim akreditivom i sa dodatnim prednostima za dobijanje kredita i drugih oblika finansiranja, akreditivi predstavljaju glavni instrument u obavljanju finansiranja spoljne trgovine.

Akreditivi su stari skoro isto koliko i banke. Nastali su kada su putnici i trgovci, zamoreni neizvesnostima koje prati noenje zlata i novca od mesta do mesta da bi mogli da obavljaju svoje poslove.Poeli su da prave aranmane sa svojim bankama da im novac bude stavljen na raspolaganje u inostranstvu kroz tamonje lokalne banke sa kojima su njihovi bankari onda razvijali zaetke poslovnih odnosa sa inostranstvom. U tim danima javili su se poeci korespondentskog bankarstva podnoenjem autentifikovanog pisma svojih bankara i drugim bona fide identifikacijama, putnik je bio u mogunosti da podie novac u lokalu, znajui da e odgovarajuim iznosom biti tereen njegov raun u banci u njegovoj zamlji. Autentifikovani instrument je bio poznat pod nazivom akreditiv i dalje se razvijao.

Prvi primeri akreditiva koji su bili korieni u obliku koji se sree danas javili su se tokom 30-ih godina 19-og veka kada je najvei deo spoljne trgovine Velike Britanje bio plaen menicama koje su glasile na funte. Mali trgovci ili oni ija je kreditna sposobnost bila pod nekom senkom sumnje imali su problema da dobiju kredite bez neke vrste garancije i odatle je proizala potreba za razvojem modernog akreditiva. Pioniri u stvaranju tog koncepta bili su BrownShipley&Co. Ltd i Baring Bros koji su pozajmljivali svoje ime tim manjim trgovcima piui formalna pisma njihovim dobavljaima kojima ih ovlauju da vuku svoje menice ne na trgovce nego na njih. Ovo formalno pismo je takoe sadralo specifikaciju dokumenata koja e da se priloe uz vuene menice da bi BrownShipley&Co. Ltd i Baring Bros bili sigurni da je roba zaista isporuena pre nego to e da akceptiraju menice.

Ova formalna pisma su prvo dobila naziv akreditiv a, zbog dokumenata koja su zahtevana, tokom vremena su nazvana dokumentarni akreditiv.Tek posle prvog svetskog rata ova praksa se proirila kod komercijalnih banaka u Evropi i SAD i od tada se razvila u moderan i dobro regulisani instrument koji se intenzivno koristi. Moderno poslovanje sa dokumentarnim akreditivima regulisano je kodeksom pravila razvijenim u okviru Meunarodne trgovinske komore u Parizu pod nazivom Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive. Sada vaea Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive objavljena su u publikaciji No. 600, vae od 1. jula 2007. i poznate su pod nazivom UCP 600.

lan 2 ovih pravila definie dokumentarni akreditiv kao: svako utanaenje, bez obzira na naziv ili opis, koje je neopozivo i kojim se konstituie definitivna obaveza akreditivne banke da honorie usklaenu prezentaciju.

Honorisati znai:

a)platiti po vienju, ako je akreditiv raspoloiv sa plaanjem po vienju

b)preuzeti obavezu za odloeno plaanje i platiti na dan dospea, ako je akreditiv raspoloiv sa odloenim plaanjem

c)akceptirati menicu vuenu od strane korisnika i platiti na dan dospea ako je akreditiv raspoloiv uz akcept

Razliiti nazivi kojim se zamenjuje izraz akreditiv zaista zbunjuju mnoge poslovne ljude tako da se moe uti za L/C, komercijalni akreditiv, bankarski akreditiv ili samo akreditiv. Ne postoji jo uvek standardni naziv, to nije nerazumno kada se ima u vidu da svaki akreditiv tei da bude razliit od drugog u nekim detaljima i lan 2. UCP 600 razjanjava da je sutina efekta koji proizvodi odreeni akreditiv tj. ono to prua znaajnije od njegovog naziva.

2.2.Vrste akreditiva

U bankarskoj teoriji postoje mnogobrojne podele dokumentarnih akreditiva. Meutim, Jednoobrazna pravila sadre odredbe samo o nekim najvanijim vrstama dokumentarnih akreditiva. Ovde navodimo one vrste akreditiva koji se najee javljaju u meunarodnoj poslovnoj praksi.

1. Podela prema kretanju robe uvoz-izvoz: UVOZNI (NOSTRO) i IZVOZNI (LORO)

Ova podela akreditiva vezana je za pojam uvoza i izvoza u odnosu na domaeg uesnika u akreditivnom poslovanju.Ako se akreditiv otvara po nalogu domaeg uvoznoka u korist inostranog izvoznika govorimo o uvoznom akreditivu. Obzirom na pravac kretanja ovog akreditiva u praksi ga nazivamo i nostro odnosno odlazei akreditiv. Ako je akrediiv otvoren po nalogu inostranog uvoznika u korist domaeg izvoznika govorimo o izvoznom akreditivu, a obzirom na pravac njegovog kretanja nazivamo ga i loro odnosno dolazei akreditiv.

2. Podela akreditiva prema mogunosti prenosa akreditiva na drugog korisnika: PRENOSIVI i NEPRENOSIVI

Dokumentarni akreditivi su po pravilu neprenosivi. Akreditiv se moe preneti samo ako je izriito oznaen kao prenosiv od akreditivne banke. Prenosivi akreditiv moe biti prenet samo jedanput. Prvi korisnik prenosivog akreditiva moe ga preneti na drugog korisnika u istoj ili drugoj zemlji, ukoliko akreditiv izriito ne odreuje drugaije.

3. AKREDITIVI DOMICILIRANI U ZEMLJI ILI U INOSTRANSTVU

Svaki akreditiv pored ostalih elemenata, sadri i odredbu u pogledu mesta plaanja. Odrediti mesto plaanja (domicil) znai odrediti mesto gde e se izvriti plaanje uz prezentaciju akreditivnih dokumenata. Kada se isplata vri u zemlji domaeg uvoznika ili izvoznika onda kaemo da je akreditiv domiciliran u zemlji. Meutim, kada se isplata vri kod banke u zemlji inostranog uvoznika ili izvoznika ili u nekoj treoj zemlji, onda se kae da je akreditiv domiciliran u inostranstvu.

4. Podela akreditiva prema nainu plaanja: AKREDITIV PO VIENJU, AKCEPTIVNI AKREDITIV i AKREDITIV SA ODLOENIM PLAANJEMAkreditiv po vienju znaenje po vienju ovde podrazumeva da se po osnovu akreditiva plaa odmah po podnoenju dokumenata koja striktno odgovaraju uslovima akreditiva.

Akceptni akreditiv ovde postoji namera da kupac ima odloeno plaanje (moda 60 do 120 dana). Kada se dokumenta podnesu, ukljuujui pored ostalog, prema uslovima iz akreditiva, ronu menicu koja, im se utvrdi da su dokumenta saglasna sa uslovima i odredbama iz akreditiva, biva akceptirana tako da predstavlja obeanje da se plati korisniku akreditiva u roku od 60 odnosno 120 dana ili drugi rok koji je ve predvien akreditivom. Normalno menica je vuena i akceptirana od strane avizirajue/konfirmirajue banke, ali ponekad akreditiv zahteva da bude vuena na akreditivnu banku ili kupca. MTK ne podrava prava na vuenje menice na kupca i to treba izbegavati. Akceptivni krediti se nekad nazivaju i roni akreditivi, po ronim menicama koje se vuku u vezi sa njima.

Akreditiv sa odloenim plaanjem u ovom sluaju , jedan od uslova iz samog akreditiva oznaie tano kada e biti izvreno plaanje po akreditivu, naravno uvek pod ulovom da su ispunjeni svi drugi uslovi i odredbe akreditiva. Ako je akreditiv sa odloenim plaanjem treba da bude konfirmiran, bez menice koja se moe akceptirati, onda e konfirmirajua banka izdati pisanu obavezu, kojom garantuje plaanje uz prijem prihvatljivih dokumenata.

5. JEDNOKRATAN (OBIAN) i ROTATIVAN (REVOLVING) AKREDITIV

Jednokratan (obian)akreditiv predstavlja takav dokumentarni akreditiv koji se iskorienjem akreditivnog iznosa gasi a koristi se uglavnom kada je u pitanju jedna odreena poslovna transakcija.

Kod jednokratnog akreditiva nema uticaja injenica da se isti prilikom ispunjavanja ugovora moe da povea u vrednosti ili da mu se produi rok. Izmene u smislu poveanja vrednosti ili produivanjaroka vano je da se vre u toku ispunjavanja konkretno zakljuenog posla.

Rotativan (revolving) akreditiv predstavlja takav akreditiv na osnovu koga kupac-uvoznik ovlauje prodavca-izvoznika da akreditivni iznos moe koristiti sve do isteka krajnjeg roka, odnosno do iscrpljenja ukupnog iznosa, veeg od iznosa na koji je akreditiv prvobitno glasio.

6. SPECIJALNE VRSTE AKREDITIVA

Podakreditiv (back to back)

To je u neku ruku varijanta prenosivog akreditiva, samo to se on koristi ba onda kada nije dozvoljeno prenoenje akreditiva sa jednog na drugog korisnika. Otvara se na osnovu prvobitnog akreditiva sa potpuno istim uslovima izuzev: cene po jedinici, datum utovara i vanosti su skraeni (da bi se zamenila faktura). esto je potrebno da prvi korisnik, poto primi dokumenta, sem zamene fakture, izvri jo i druge radnje, npr. zameni otpremna dokumenta, pribavi dokumenta o osiguranju za dalju realizaciju itd.

Podakreditiv se otvara tako to mu neki ve postojei akreditiv slui kao finansijska podloga. Znai, korisnik prodavac koristi neki ve postojei akreditiv otvoren u njegovu korist kao finansijsku podlogu za otvaranje drugog akreditiva tako to on sva svoja prava naplate po prvom akreditivu ustupa banci koja treba da ga finansira. Tako banka ima izvesnu sigurnost da e svoja sredstva uloena u finansiranje podakreditiva moi naplatiti iz prvog, osnovnog akreditiva.

Standby akreditivi

Ova vrsta akreditiva nastala je u praksi SAD ije je zakonodavstvo do skora zabranjivalo izdavanje garancija. Standby akreditiv je slian garanciji za dobro izvrenje posla i u meunarodnoj praksi se sve vie primenjuje. Ovaj specifini akreditiv slui za osiguranje od rizika neizvrenja dunikove obaveze iz osnovnog ugovora, to praktino znai da ovaj instrument ima slinosti i sa dokumentarnim akreditivom ali bez njegovog najbitnijeg elementa nema robnih i transportnih dokumenata.2.3.Uesnici u akreditivnom posluU poslovanju po dokumentarnim akreditivima pojavljuju se najmanje tri uesnika i to: nalogodavac, banka i korisnik akreditiva.

Po lanu 2. pravilnika UCP 600 akreditivna banka je: banka koja izdaje akreditiv na zahtev nalogodavca ili za svoj sopstveni raun. Otvarajui akreditiv, akreditivna banka stupa u neposredne i pravno potpuno samostalne odnose prema kupcu i prema prodavcu.

U skladu sa tim za akreditivnu banku proizilaze sledee obaveze:

Prema kupcu (nalogodavcu):

da akreditiv otvori blagovremeno tj. odmah po prijemu ispravnog naloga za otvaranje akreditiva,

da akreditiv otvori tano prema primljenim instrukcijama koje treba da budu potpune i precizne,

prilikom korienja akreditiva da paljivo ispita dokumenta da bi utvrdila da li odgovaraju akreditivnim uslovima,

da dokumenta dostavi kupcu ili da sa njima postupi prema dobijenim instrukcijama.

Prema prodavcu (korisniku):

da izvri plaanja , da akceptira ili negocira menice, u zavisnosti od naina realizacije akreditiva samo ukoliko su ispunjeni akreditivni uslovi, da se, prilikom pregleda dokumenata, pridrava samo uslova sadranih u njenom izvetaju o otvaranju akreditiva.

Pored akreditivne banke u meunarodnoj trgovini kod realizacije dokumentarnog akreditiva uastvuje jo neka banka. Uglavnom je to banka u zemlji korisnika akreditiva. Ona moe biti avizirajua ili konformirajua banka, u zavisnosti od uloge i ovlaenja koja je dobila od akreditivne banke.

Po lanu 2. pravilnika UCP 600 avizirajua banka je: banka koja na zahtev akreditivne banke avizira akreditiv, tj. obavetava prodavca o otvaranju akreditiva u njegovu korist, saoptavajui mu sve uslove otvorenog akreditiva. Ova banka je obino u zemlji korisnika akreditiva i ne preuzima obaveze prema njemu sem u pogledu tanosti prenoenja uslova i autentinosti akreditiva.

Po lanu 2. pravilnika UCP 600 konfirmirajua banka je: banka koja dodaje svoju konfirmaciju na akreditiv po ovlaenju ili na zahtev akreditivne banke. Konfirmacija predstavlja definitivnu obavezu konfirmirajue banke, koja se dodaje obavezi akreditivne banke, da akceptira ili negocirauskladjenu prezentaciju.

Rambursna banka je banka koja je ovlaena od akreditivne banke da prihvati rambursni zahtev isplatne ili negocirajue banke za vrednost dokumenata koja je podneo korisnik akreditiva.

2.4.Otvaranje akreditiva

Kod otvaranja akreditiva nalogodavac predaje ovlaenij banci zahtev za otvaranje akreditiva navodei sve neophodne elemente. Sluba deviznog reima banke (clientrelationshipmanager) utvruje ispravnost zahteva sa stanovita deviznih propisa u zemlji i raspoloivosti pokria a zatim ga prosleuje slubi platnog prometa sa inostranstvom koja pribavlja saglasnost od slube deviznog disponibiliteta, registruje nalog i izvrava ga. Takoe, proverava da li su sve instrukcije nalogodavca precizne i jasne i da li su u skladu sa jednoobraznim pravilima za dokumentarne akreditive. Instrukcije nalogodavca moraju biti u skladu sa komercijalnim ugovorom ali se ne mogu iz njega prepisivati ve treba da budu definisani finansijskom klauzulom u ugovoru.

Ugovorne strane mogu da traeod svojih banaka da im napiu predlog teksta akreditiva tj. draft kako bi pri potpisivanju ugovora imale i tekst budueg akreditiva, usklaen za poljima S. W. I. F. T. poruke mt 700 za otvaranje dokumentarnog akreditiva i s toga je potrebno posebno obratiti panju na sledee podatke:

ime korisnika,

iznos akreditiva i valuta,

vrsta akreditiva,

nain otvaranja akreditiva,

avizirajua banka banka proverava da li je isti njen korespondent i ako jeste otvara akreditiv preko naznaene banke,

krajnji rok za utovar, mesto utovara i krajnje odredite,

datum i mesto isteka vanosti dokumentarnog akreditiva,

period vremena od datuma otpreme u okviru koga se dokumenta moraju podneti banci radi plaanja,

da li je akreditiv plativ po vienju, uz akcept, negociranjem ili na odloeni rok,

da li su dozvoljene delimine isporuke i pretovar ako je primenljivo

da li su jasne instrukcije u pogledu dokumenata koja treba prezentirati da bi se akreditiv koristio.

2.4.1.Uslovi u vezi sa datumima u akreditivu

Kada je akreditiv sa rokom vaenja za jedan mesec, za est meseci itd. smatrae se da taj rok tee od datuma otvaranja akreditiva, ako nije drugaije odreeno.

Pored datuma isteka vaenja svi akreditivi u kojima se zahtevaju dokumenta o transportu treba takoe da utvrde datum do koga transportna dokumenta i druga dokumenta moraju biti podneta banci. Ako takav rok nije utvren, banke e odbiti dokumenta koja su joj podneta posle isteka roka od 21 dan od datuma otpreme.

Ukoliko je poslednji datum za podnoenje dokumenata nedelja ili drugi neradni dan, banke mogu prihvatiti dokumenta koja su podneta prvog narednog radnog dana.

Ukoliko je period vaenja akreditiva produen, rok za otpremu ili period od 21 dan se ne produava automatski, ve se mora izriito produiti.

Izraze kao to su promptno, odmah, im pre je mogue i slino ne treba upotrebljavati. Ako su upotrebljeni, banke e ih zanemariti kao da nisu ni zapisani.

Izrazi kao na i oko znaie za banke da e otprema biti izvrena u periodu od 5 dana pre naznaenog datuma ili 5 dana posle tog datuma, ukljuujui prvi i poslednji datum.

Izrazi do (to, untill, till), od (from) znaie, ako se primene, za bilo koji datum ili period u akreditivu u vezi sa utovarom, da obuhvataju i naznaeni datum.

Izrazi kao poetak meseca, prva polovina meseca i dr. koji se ne odnose na odreeni datum razumee se na sledei nain:

prva polovina meseca od 1. do i ukljuujui 15. u mesecu

druga polovina meseca od 16. do i ukljuujui poslednji dan u mesecu

poetak meseca od 1. do i ukljuujui 10. u mesecu

sredinom meseca od 11. do i ukljuujui 10. u mesecu

krajem meseca od 21. do i ukljuujui poslednji dan u mesecu

Re posle (after) tumaie se da iskljuuje naznaeni datum.

2.4.2.Isplatne klauzule kod akreditiva

Veoma znaajan segmant u sadraju jednog akreditiva ima isplatna klauzula. Ona sa kod nostro akreditiva odreuje zavisno od odnosa ovlaene banke sa korespondentnom preko koga se avizira akreditiv, zatim od vrste akreditiva, instrukcija nalogodavca i trenutne likvidnosti.

U praksi se najee mogu sresti sledee klauzule:

Banka ima raun kod strane banke

A)Domicil u inostranstvu:

Ukoliko su svi akreditivni uslovi ispunjeni, izvolite izvriti plaanje na teret naeg rauna kod vas, uz izvetaj nama.

B)Domicil u zemlji:

Po prijemu dokumenata kod nas koja striktno odgovaraju akreditivnim uslovima, ovlastiemo vas da izvrite isplatu na teret naeg rauna kod vas.

Strana banka ima raun kod ovlaene banke (raun loro) Domicil kod ovlaene banke:

Po prijemu dokumenata kod nas koja odgovaraju akreditivnim uslovima, odobriemo njihovu vrednost vaem raunu kod nas, uz izvetaj vama.

Akreditiv otvoren preko nekontokorenta ili kontokorenta kod koga nema raun u valuti plaanja

A)Domicil u inostranstvu:

Ukoliko su svi akreditivni uslovi ispunjeni, molimo uputite va rambursni zahtev ____________ (naziv banke), za vrednost dokumenata, koju smo ovlastili da va zahtev prihvati. Po prijemu traenog iznosa, molimo izvrite isplatu korisniku.

B)Domicil u zemlji:

Po prijemu dokumenata kod nas mi emo vam doznaiti njihovu vrednost preko _____________ (naziv banke).Akreditivi se danas najee otvaraju putem S.W.I.F.T.-a korienjem autentifikovane poruke tipa MT700/701, s tim to se SWIFT pridrava standarda MTK (Meunarodana trgovinska komora) i pravila UCP 600. To to znai da se automatski podrazumeva da se na akreditiv otvoren putem SWIFT-a primenjuju pravila UCP 600.

Tekst akreditiva koji je otvorila strana banka(akreditivna banka) mora se proitati,od strane avizirajuetj.korisnikove banke, sa veoma mnogo panje da bi se moglo utvrditi da li su sve instrukcije jasne i logine. U sluaju bilo kakvih nejasnoa, treba odmah reagovati i kontaktirati akreditivnu banku radi razjanjenja, kako ne bi dolo do problema u momentu plaanja. U ovom sluaju ovlaena banka samo radi informacije obavetava korisnika.

Ukoliko je ovlaena banka pozvana da akreditiv notificira korisniku, njena dunost je da tano prenese uslove akreditiva kako su i navedeni.Meutim, moe se dogoditi da strana banka u svom izvetaju pozove ovlaenu banku da konfirmira njen akreditiv. Korisnik nije imao poverenja u nalogodavevu banku i trai dodatno obezbeenje konfirmaciju svoje banke.Problem konfirmacije akreditiva je dugi niz godina prisutan kod naih banaka, jer da bi se dala prava konfirmacija, trebalo bi za to nai izvore, a to je gotovo nemogue. Zato se ova instrukcija preuti ili se doda tzv. soft konfirmacija: Isplatu emo izvriti odmah po prijemu pokria.

Banka koja avizira akreditiv mora voditi rauna o instrukcijama akreditivne banke. Konfirmacija se dodaje samo na izriit zahtev akreditivne banke. Sve ostalo van njenih instrukcija avizirajua banka ini na svoj rizik.

2.5.Korienje akreditiva

Da bi mogao da naplati vrednost isporuene robe, korisnik mora podneti banci (nominovanoj, avizirajuoj ili konfirmirajuoj) dokumenta koja striktno odgovaraju uslovima i odredbama u akreditivu. Dokumenta se moraju podneti banci u rokovima utvrenim takoe u akreditivu.Kada banka primi dokumenta, ona proverava sa razumnom panjom da li su izdata u skladu sa zahtevima iz akreditiva. Kada utvrdi njihovu saglasnost sa uslovima, banka ih alje akreditivnoj banci koja, u cilju zatite svog klijenta nalogodavca, takoe pregleda dokumenta. Ukoliko su svi zahtevi zadovoljeni, izvrava se plaanje kako je i ugovoreno, a dokumenta se uruuju kupcu da bi uz transportna dokumenta mogao doi u posed robe.

Ponekad se moe dogoditi da korisnik prodavac podnese dokumenta koja nisu u skladu sa uslovima iz akreditiva. U tom sluaju banka moe postupiti na jedan od sledeih naina:

1) Vratiti dokumenta korisniku da ih ispravi i da ih ponovo u roku dostavi banci radi naplate.

2) Poslati dokumenta navodei sva odstupanja i zatraiti saglasnost akreditivne banke (nalogodavca) da se isplata izvri bez obzira na odstupanja.

3) Zadrati dokumenta i traiti na najbri nain od akreditivne banke saglasnost za plaanje, akcept ili negociranje (zavisno od sluaja).

4) Izvriti plaanje pod rezervom, poslati dokumenta uz instrukcije da se ista mogu uruiti nalogodavcu samo ukoliko ovaj skine rezervu, odnosno prihvati dokumenta kakva su i podneta. Rizik za isplatu pod rezervom je na banci koja je i platila. Plaanje po akreditivu se vri samo uz uredna dokumenta, koja su podneta banci u okviru predvienih rokova.

Dakle, korisnik prima sredstva po akreditivu poto podnese dokumenta i izvri se detaljan pregled istih. Primenjuje se postupak korak po korak, u kome banka ima na raspolaganju razumno vreme za pregled dokumenata koje ne moe biti due od pet bankarskih dana. Ovo je sluaj kada je plaanje po akreditivu po vienju.

Meutim, u sluaju akceptnog akreditiva izvoznik vue ronu menicu ili na akreditivnu ili na konfirmirajuu banku, ili na neku drugu banku, zavisno od uslova. Datum plaanja po akceptnom akreditivu moe biti, npr. 90 dana posle datuma fakture ili datuma transportnih dokumenata. Kada se dokumenta podnesu, umesto plaanja akceptira se menica. Ako menice akceptira trea strana, akreditivna i konformirajua banka garantuju akceptiranje menice i njeno plaanje o dospeu. Akceptant menice preuzima neopozivu obavezu da menicu plati na dan dospea.

Ako akreditiv predvia negociranje preko jedne ili vie banaka, akreditivna i konfirmirajua banka imaju obavezu po akreditivu da plate rone menice ili da obezbede da budu plaene bez prava na regres prema transantu i/ili prema savesnom draocu.

2.6. Podnoenje dokumenata

FAKTURA:Detalji treba da budu to jednostavniji. Ako se zahteva da faktura bude potpisana, overena ili legalizovana, moraju se dati precizne instrukcije u tom pogledu, uvek imajui na umu da instrukcije moraju biti u skladu sa komercijalnim ugovorom(tzv. finansijska klauzula).

TRANSPORTNA DOKUMENTA: Mnogi problemi po dokumentarnim akreditivima su povezani sa dokumentima o transportu. Transport moe biti pomorski, vazduni, drumski, elezniki, reni, kombinovani, potom ili kurirom. Uvoznik ne mora da poznaje sve ove razne vrste prevoza, ve e savet zatraiti od lokalnog peditera, prevoznika ili njegovog agenta, kako bi koristio najpogodniji nain i sredstvo.Zahtev za otvaranje akreditiva obino ve ima navedene osnovne vrste transportnih dokumenata kao to su: konosman (B/L Bill of Lading), avionski tovarni list (AWB AirWay Bill), dokument o Multimodalnom transportu (roba u kontejneru i koristi se vie vrsta prevoza npr. more, avion, kamion i sl.). Treba voditi rauna kako treba da glase i druge vrste dokumenata kao to su ona koja pokrivaju drumski prevoz ili elezniki.Najvanije je da se uvoznik i njegov partner isporuilac dogovore o pravom nainu prevoza kako bi se dale jasne i precizne instrukcije za otvaranje akreditiva.

DOKUMENTA O OSIGURANJU:Moe biti polisa ili certifikat o osiguranju, zavisno od sluaja. Mora se voditi rauna da je roba osigurana od momenta utovara i da datum polise o osiguranju ne moe biti posle datuma otpreme robe. Polisa se izdaje obino u dva originala i oba moraju biti podneta banci.

DRUGA DOKUMENTA:Certifikat o poreklu:U cilju da se roba uveze u zemlju a novac plati napolju, lokalne vlasti mogu da zahtevaju certifikat o poreklu koji izdaje trgovinska komora ili konzularno predstavnitvo.

Kada, meutim, akreditiv samo zahteva certifikat o poreklu, bez kvalifikacija, dovoljno je da se obezbedi posebna izjava u smislu da se potvruje da roba na koju se odnose pratea dokumenta ima takvo i takvo poreklo i da se obezbedi da takvu izjavu potpie slubenik izvozne kompanije.Mnogi izvoznici stavljaju takvu izjavu certifikatom u vidu peata na posebnoj kopiji komercijalne fakture, ime se ne ostavlja sumnja da se unesena izjava odnosi na tu odreenu transakciju. Certifikat mora meutim da bude posebno potpisan. Potpis koji autentifikuje fakturu nee biti dovoljan da verifikuje sam certifikat.

Certifikat o inspekciji:Jedan broj zemalja iz treeg sveta insistira na tome da sav njihov uvoz bude pregledan u luci otpreme da bi se proverilo da roba koja e se isporuiti ima odgovarajui kvalitet, da ima odgovarajuu cenu i da nije tetna po zdravlje. Vrlo esto akreditivi otvoreni u tim zemljama odravaju zvanine zahteve postavljajui uslov da se meu dokumentima koja se podnose nae i certifikat o inspekciji koji pokazuje jasan izvetaj o nalazu.Poslednjih godina se uju mnoge primedbe na kompanije koje se bave inspekcijom, naroito u pogledu sporosti u izdavanju certifikata i cene koju naplauju za svoju uslugu.

2.6.1.Podnoenje dokumenata

Najodgovorniji deo poslovanja sa akreditivima ovlaene banke predstavlja pregled akreditivnih dokumenata. Primljena dokumenta se moraju veoma paljivo razmotriti, da bi se utvrdilo da su u skladu sa uslovima akreditiva. U sluaju da se primeti bilo kakvo odstupanje, banka je duna da odmah o tome obavesti korisnika ili banku od koje je primila dokumenta. Moraju se navesti sva odstupanja. U protivnom, banka gubi pravo prigovora da dokumenta ne odgovaraju uslovima akreditiva.

2.7.Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive

*Ovde emo navesti neke, po nama, najvanije lanove pravilnika UCP 600:

lan 1. Primena UCP

Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive, Revizija 2007, Publikacija MTK br. 600 (UCP) su pravila koja se primenjuju na svaki dokumentarni akreditiv (akreditiv) (ukljuujui, u meri u kojoj se mogu primeniti, svaki standby akreditiv) kada je u tekstu akreditiva izriito naznaeno da akreditiv podpada pod ova pravila. Ona obavezuju sve strane uesnice ukoliko u akreditivu nisu izriito modifikovana ili iskljuena.

lan 2. Definicije

U ovim pravilima:

Nalogodavac znai: strana na iji zahtev je izdat akreditiv.

Bankarski dan znai: dan na koji je banka redovno otvorena u mestu u kome e se izvriti radnja koja podpada pod ova pravila.

Korisnik znai: strana u iju korist je izdat akreditiv.

lan 3. TumaenjaAkreditiv je neopoziv ak i kad nema naznake u tom pogledu.Filijale banke u razliitim zemljama se smatraju odvojenim bankama.

lan 4. Akreditivi i ugovoria) Akreditiv je po svojoj prirodi odvojena transakcija od komercijalnog ili drugog ugovora na kome moe biti zasnovan. Banke nemaju nikakve veze sa takvim ugovorom niti ih isti obavezuje, ak ni u sluaju da se na takav ugovor poziva u akreditivu. Shodno tome, obaveza banke da honorie, negocira ili izvri svaku drugu obavezu po akreditivu, nije predmet zahteva ili odbijanja od strane nalogodavca koji proizilaze iz njegovog odnosa sa akreditivnom bankom ili korisnikom.

6)Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditiveUCP 600 ZAKLJUAKI za kraj da navedemo prednosti akreditivnog poslovanja koje ine akreditiv najeim i najsigurnijim platnim instrumentom u meunarodnoj trgovini:Za kupca:-Davanjem naloga za otvaranje akreditiva kupac obezbeuje posao odreivanjem uslova za odgovarajui prijem robe

-Njegov novac je zatien od rizika avansnog plaanja nepoznatom prodavcu

-Kupac ne mora da poseduje sredstva sve do momenta plaanja

-Kupac moe trgovati robom dok je jo u transportu a na osnovu dokumenta koja mu daju pravo vlasnitva nad robom

-Kupac je siguran da njegova banka nee bez njegove saglasnosti da plati dokumenta koja ne odgovaraju akreditivnim uslovima

-Profesionalan pregled dokumenta.

Za prodavca:

-Sigurnost prodavca da e mu banka platiti uredna dokumenta, ak i pre nego to kupac primi robu

-Smanjuje se komercijalni rizik poto je plaanje obezbeeno od strane banke koja je otvorila akreditiv tj. ne zavisi od volje kupca

-Prodavac moe da povea obim kapitala prodajui dokumenta (koja se odloeno plaaju) uz eskont

-Prodavac moe koristiti akreditiv za dalje finansiranje (za otvaranje back to back L/C ili da prenese L/C na proizvoaa)

-Nema zakanjenja u odnosu na rokove plaanja

-Prevazilazi se raskorak izmeu isporuke robe i plaanja

Dokumentarni akreditiv nudi jedinstven, univerzalno prihvaen nain plaanja u meunarodnoj trgovini, jer titi interese kako prodavca tako i kupca. Prodavac je siguran da e podnoenjem urednih otpremnih i robnih dokumenata navedenih u akreditivu, pod pretpostavkom da je ispunio sve uslove iz akreditiva, moi da naplati protivvrednost izvezene robe, odnosno izvrene usluge, jer mu za plaanje garantuje banka koja je otvorila akreditiv i/ili konformirala akreditiv. S druge strane, i kupac je siguran da e plaanje iz akreditiva biti izvreno samo u sluaju ako prodavac, unutar predvienih rokova podnese sva uslovljena akreditivna dokumenta.

,,Dokumentarni akreditiv je uslovna obaveza banke da plati. Potpunija definicija bi bila da je to pismena obaveza banke (akreditivne banke) data prodavcu (korisniku) na zahtev i prema instrukcijama kupca (nalogodavca) da plati po vienju ili na budui utvreni rok, iznos koji ne prelazi iznos akreditiva, uz dokumenta predviena u akreditivu i podneta u rokovima utvrenim u akreditivu i saglasno Jednoobraznim pravilima i obiajima za dokumentarne akreditive Meunarodne trgovinske komore u Parizu (UCP 600).

LITERATURA

1. Staki dr. Budimir, Finansijski i devizni menadment u turizmu, FTHM, 2007;

2. Cvijeta Anelkovi, Dragoslav Vukovi, Instrumenti obezbeenja i instrumenti plaanja u meunarodnom platnom prometu-spoljna trgovina i banke, Institut za poslovna istraivanja MBA, 2004;

3. Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive (UCP 600), 2007;

4. Bara dr. S, Staki dr. B, Hadi dr. M, Ivani dr. M, Organizacija bankarstva, FFMO, Beograd, 2005;

5. Bara dr. S, Staki dr. B, Meunarodne finansije, FFMO, Beograd, 2007.

1)Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive, revizija 2007, Nacionalni odbor MTK Srbije

2)Staki dr. Budimir, Finansijski i devizni menadment u turizmu, FTHM, 2007

3)Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive, revizija 2007, Nacionalni odbor MTK Srbije

4)Staki dr. Budimir, Finansijski i devizni menadment u turizmu, FTHM, 2007