U OVOM BROJUSVET, HRANA I SIROMAŠTVO

Hrana - oružje moćnih Strana 4.

LJILJANI NEDELJKOVIĆ, NAGRADA ZA FILANTROPIJU

Za lepši život u selu Strana 11. SMS MALI OGLASI

063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina VI • Broj 97 • 17. februar 2017. • cena 40 dinara

od 6.2. do 10.2. 2017.

Fo to

: M

. M

ileu

snić

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006

SREMSKA

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006www. jankovic-mes.co.rs

Fo to

: M

. M

ileu

snić

DOMAĆINSKI

Ma nji pro met ži ta ri ca

De ša va nja na svet skim ber za ma

Šid je pro te klog vi ken da bio do ma ćin ju bi lar ne, dva de se te po re du “Srem-ske svi njo ko lje i ko ba si ci ja de”, ko-

ja pro mo vi še tra di ci ju i obi ča je ve za ne za srem ski svi njo kolj i sva ke go di ne oku plja ve li ki broj po se ti la ca iz ze mlje i re gi o na.

Stra na 20.

Ugovorima do sirovine

Da bi obezbedili siguran i trajan izvor sirovina i kvalitetnu stoku, „Mitros fl ajšvaren” je počeo

akciju promocije fi rme i prezentacije draft ugovora sa proizvodjačima svinja koji će, kako se smatra, doneti saradnju na obostrano zadovoljstvo.

Nakon Ležimira, Manđelosa, Čalme i Kuzmina, ovi ugovori su prezentovani i stočarima u Martincima.

MITROS FLAJŠVAREN • PROMOCIJA I PREZENTACIJA

Strana 5.

2 17. februar 2017.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Miroslav Ninković, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Austri ja će svo jim po zi tiv nim is ku stvi ma po mo ći or ga ni zo-va nje srem skih i ma čvan skih

sto ča ra ka ko bi se bo lje or ga ni zo-va li i tr ži štu is po ru či va li kva li te tan pro iz vod. Sa mo udru že ni, ma li pro-iz vo đa či, mo gu ra ču na ti na tran sfer austrij ske teh no lo gi je i na osni va nje re pro-cen tra ko ji će bi ti do bra osno-va za kva li te tan ge net ski ma te ri jal u sto čar skoj pro iz vod nji – re če no je na sa stan ku pred stav ni ka Aso ci ja ci-je sto ča ra „Srem – Ma čva“, "Sa ve-za austrij skih pro iz vo đa ča svi nja", mi ni stra po ljo pri vre de Bra ni sla­va ne di mo vi ća i ata šea za po ljo-

pri vre du Am ba sa de Austri je Kri sti ja na Bra ven ca, ko ji je ne dav no odr žan u Srem skoj Mi tro vi ci.

Ka ko je is ta kao mi ni star Bra ni slav Ne di mo vić. pro je-kat tre ba da re zul ti ra tran sfe-rom zna nja austrij skih sto-ča ra, a osnov ni cilj pro jek ta da se oku pe ma li pro iz vo đa či ko ji tr ži štu is po ru ču ju do sto-ti nak to vlje ni ka u tur nu su ka-ko bi se udru ži li i ta ko or ga ni-zo va ni za šti ti li od uce nji va nja pre ra đi va ča.

- Raz vi ja mo pro je kat ko-ji će slu ži ti tran sfe ru zna nja austrij skih pro iz vo đa ča svi-nja za upra vlja nje pro ce som pro iz vod nje i za for mi ra nje po seb-nog ob li ka or ga ni zo va nja sto ča ra Sre ma i Ma čve ko je za kraj nji ob-lik ima pra vlje nje nji ho ve za dru ge i for mi ra nje re pro – cen tra gde bi se do bio kva li te tan ge net ski ma te-ri jal za raz voj sto čar stva u Sre mu i Ma čvi. Ovo je me đu re gi o nal ni pro-je kat, ima mo sa gla snost Austrij ske raz voj ne agen ci je ko ja je sprem na da in ve sti ra, a uklju či će se i na še mi ni star stvo i par ti ci pi ra ti sred stva za re a li za ci ju pro jek ta. Ide ja nam je po ve ća nje pro iz vod nje svi nja, po di za nje kva li te ta pro iz vod nje i

do no še nje pra vil ni ka za me re nje kva li te ta me sa na li ni ji kla nja. To su no ve pro ce du re ko je pri me nju ju ne ki pre ra đi va či, a mi mo ra mo da stan dar di zu je mo pra vi la ka ko je to pred vi đe no u evrop skim okvi ri ma – re kao je Ne di mo vić

On je re kao da će pro je kat tra ja ti tri go di ne, a da će se usko ro pot pi-sa ti ugo vo ri iz me đu dve aso ci ja ci je pro iz vo đa ča svi nja.

Aso ci ja ci ja srem skih i ma čvan-skih sto ča ra, za sa da, oku plja sto ti-nak čla no va, a mi ni star po ljo pri vre-de Bra ni slav Ne di mo vić re kao je da

je osnov ni cilj da se oku pe ma li pro iz vo đa či ko ji na tr ži šte iz ba cu ju do sto ti-nak to vlje ni ka u tur nu su.

- Že li mo da se oni udru že ka ko bi bi li kon ku-rent ni na tr ži štu, ali i da se za šti te jer su oni naj če šće iz lo že ni svim pri ti sci ma od stra ne pre ra đi va ča. Na ovaj na čin, oni bi po sta-li part ne ri pre ra đi va či ma, na na čin ka ko to fun ci o-ni še u Austri ji – re kao je Ne di mo vić i pod se tio da mi ni star stva po ljo pri vre-de Sr bi je i Austri je ima ju i po se ban spo ra zum o raz-vo ju po ljo pri vre de i tran-

sfe ra teh no lo gi je.Kri sti jan Bra venc ata še za po-

ljo pri vre du i šu mar stvo Am ba sa de Austri je, ka že da je reč o va žnom pro jek tu i da je cilj austrij skih i srp-skih part ne ra da se po ve ća pro iz-vod nja svi nja u Sr bi ji.

- Kraj nji cilj je po spe ši va nje ru-ral nog raz vo ja i po ve ća nje pro iz-vod nje jer su šan se za srp sko me so u evrop skoj za jed ni ci i Ru si ji ve o ma do bre – re kao je Bra venc.

august Jost, ko ji ima ve li ko is-ku stvo sa for mi ra njem udru že nja za uz goj svi nja i ko ji je za jed no sa srp-skim part ne ri ma kre i rao ovaj pro-gram, ka že da u Sr bi ji ima mno go po ljo pri vred ni ka ko ji ima ju že lje i vo lje da una pre de pro iz vod nju.

- Austrij ski eks per ti, za jed no sa srp skim ko le ga ma, pla ni ra ju osni-va nje jed nog ta kvog udru že nja sa že ljom da na še zna nje i teh no lo gi-ju sta vi mo na ras po la ga nje srp skim po ljo pri vred ni ci ma i da na taj na čin da mo do pri nos za po bolj ša nje si tu-a ci je u Sr bi ji – is ta kao je Jot i do-dao da će sle de ći ko rak bi ti stu dij-ske po se te srp skih sto ča ra Austri ji ka ko bi se bo lje upo zna li s ra dom austrij skih ko le ga.

Jost je na gla sio da je je dan od ci lje va da se srp skim sto ča ri ma kroz udru že nje obez be di ja ko upo ri šte ka ko bi mo gli da uti ču na ce nu svo-jih pro iz vo da.

Pred sed nik Aso ci ja ci je sto ča ra „Srem – Ma čva“ zo ran erić, is ta-kao je je aso ci ja ci ja osno va na s ide-jom da or ga ni zu je što vi še srem-skih i ma čvan skih sto ča ra ko ji se ba ve to vom svi nja i da ih pri pre mi za no ve uslo ve po slo va nja.

- Part ne ri iz Austri je su do bro do-šli jer su od 1995. go di ne čla no vi EU i po sti gli su za vi dan ni vo or ga ni za ci-je i za šti te ma lih i sred njih sto ča ra, ta ko da od njih ima mo šta da na u či-mo – po ru čio je Erić.

U ra du ovog sku pa uče stvo va li su i gra do na čel nik Srem ske Mi tro-vi ce Vla di mir Sa na der i Vla di mir na sto vić, na čel nik Grad ske upra-ve za po ljo pri vre du i za šti tu ži vot ne sre di ne.

Ž. ne go va no vić – s. nik šić

SREM SKA MI TRO VI CA • austri Ja pO Ma Že sreM ske i Ma čvan ske stO ča re

sa mo udru že ni bi će ja ki na tr ži štu

Zo­ran­Erić

"Mi tros" po ve ća va pro iz vod nju

Ka ko je sa op štio mi ni star Ne di movć, u po sled nja tri me-se ca sko čio je iz voz fi nal nih pro zvo da od me sa na pro sto ru EU iz Sr bi je, a za to je za slu žan i „Mi tros Flaj šva ren“ ko ji je mi-ni star ta ko ]e po se tio.

- „Mi tros Flaj šva ren“ sa da ima 250 za po sle nih, a u na-red nih me sec da na ima će 310 za po sle nih. Dnev no se pre ra di 700 do 800 to vlje ni ka i že li mo da za o kru ži mo pro ces od pro iz-vod nje, pre ko kva li tet nog me-re nja i pre ra de, do tr ži šta. Ni-šta u po ljo pri vre di ne mo že mo us pe ti ako ne ma mo za o kru žen pro ces od pro iz vod nje do tr ži-šta – pod vu kao je Ne di mo vić.

Di rek tor Agen ci je za ru ral ni raz voj gra da pe tar sa mar džić ka že da je ide ja ovog pro gra ma kre i ra nje pro iz vo đač ke za jed ni ce u Srem skoj Mi tro vi ci što pod ra-zu me va no si o ca stra te škog pro-gra ma unaš re đe nja raz vo ja svi-njar stva i pro iz vod nje kva li tet nog me sa u Sr bi ji. Ana li zom eks pe ra ta utvr đe no je da su Srem i Ma čva ide al ni po uslo vi ma i mo guć no-sti ma da bu du no si lac pro gra ma i da upra vo ov de poč ne re a li za ci ja ovog stra te škog pro gra ma.

- Ta pro iz vo đač ka za jed ni ca naj pre pod ra zu me va udru ži va nje pro iz vo đa ča svi nja sa na šeg pro-sto ra u ve li ku aso ci ja ci ju, za tim kre i ra nje cen tra za ge ne ti ku i kan-ce la ri je ko ja će bi ti struč no, sa-ve to dav no te lo u ovom pro jek tu. Ta kan ce la ri ja bi pod ra zu me va la po sre do va nje u na bav ci ma te ri ja-

la i opre me za fun ci o ni sa nje ove aso ci ja ci je i po sre do va nje pri li kom pro da je pre ra đi vač koj in du stri ji, kao i za ru ko vo đe nje pro iz vo đač-

kom aso ci ja ci jom. U kan ce la ri ji bi bi li struč nja ci iz Austri je i pro fe so ri sa na ših po ljo pri vred nih fa kul te ta i, na rav no, sa mi pro iz vo đa či ko ji će bi ti an ga žo va no u okvi ru Aso-ci ja ci je sto ča ra. Cilj tog part ner-stva je da se for mi ra za jed ni ca ko ja će na stu pa ti na tr ži štu kao ve li ki ku pac u smi slu na bav ke i kao ve li ki pro da vac, ali i ve li ki pro iz vo đač kva li tet nog me sa ta-ko da će oni mo ći na tr ži štu da dik ti ra ju od re đe ne uslo ve pri li-kom for mi ra nja ce ne me sa – re-kao je Sa mar džić.

Ovaj pro gram su po dr ža li grad, Agen ci ja za ru ral ni raz voj i Grad-ska upra va za po ljo pri vre du, pri če mu će zna čaj na ulo ga Agen ci je bi ti u po čet nim go di na ma ka da se bu du or ga ni zo va le po se te pro iz vo-đa či ma u EU i to kom for mi ra nja aso ci ja ci je i kan ce la ri je.

zna čaj na po dr ška agen ci je za ru ral ni raz voj

Pe­tar­Sa­mar­džić

Sa sa stan ka u Srem skoj Mi tro vi ci

Mi­ni­star­Bra­ni­slav­Ne­di­mo­vić

Kri sti jan Bra venc i August Jost

317. februar 2017.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ured ba o pod sti ca ji ma u po ljo­pri vre di za 2017. usvo je na je na po čet ku go di ne. Pra vil ni ci

ko ji pro iz i la ze iz nje su u za vr šnoj fa­zi, a sve pod sti caj ne me re su usa gla­še ne na po kra jin skom i re pu blič kom ni vou, re kao je min si tar po ljo pri vre­de i za šti te ži vot ne sre di ne u Vla di Sr bi je Bra­ni­slav­Ne­di­mo­vić na Po­ljo pri vred nom fa kul te tu u No vom Sa­du na sku pu “Do bar dan do ma ći ne’’, odr ža nom 9. i 10. fe bru a ra.

­ Na ma je vr lo va žno da raz vi ja­mo sve po ljo per spek ti ve i raz vi ja mo kon ku rent nost, is ta kao je mi ni star. Pred pu nim am fi te a trom no vo sad­skog fa kul te ta mi ni star je na ja vio i jed nu no vu me ru ko ja se od no si na pod sti ca je mla dim po ljo pri vred ni ci ma u iz no su od 10.000 evra či me će se za dr ža ti mla di na se lu, a ko ji bi bi li u si ste mu pen zij skog i in va lid skog osi­gu ra nja i ima li sta tus za po sle nih li ca. Je dan od pro ble ma na ko ji su ovom pri li kom uka za li ra ta ri je ste iz o sta­nak iz si ste ma pod sti ca ja di zel go ri va ko ji pred sta vlja va žnu stav ku u se­tvi. Mi ni star je tim po vo dom na ja vio mo guć nost uvo đe nja kar ti ca za pla vi di zel či me bi se sma nji li tro ško vi. Mi­ni star Bra ni slav Ne di mo vić iz ja vio je da 70 od sto po ljo pri vred ne pro iz vod­nje Sr bi je ko aj se iz vo zi ide na tr ži šte Evrop ske uni je, a 30 od sto na tr ži šte Ru ske Fe de ra ci je, ali da je sve zna­čaj ni ji uvo znik na ših po ljo pri vred nih pro iz vo da po sta la i Tur ska. Mi ni star je is ta kao i da će pro blem ot ku pa ze­mlji šta u Sr bi ji od stra ne stra na ca, bi ti re šen na za do volj stvo po ljo pri­vred ni ka. "Ima mo oba ve zu da re ši mo taj pro blem i re ši će mo ga ove go di ne ta ko da srp ski po ljo pri vred ni ci bu du za do volj ni i da mi za šti ti mo na še na­ci o nal ne in te re se". Mi ni star je is ta kao i da će do kra ja fe bru a ra 2017. go di­ne bi ti po kre nut pro je kat na vod nja­va nja iz sred sta va Fon da "Abu Da bi", "da bi se obez be di la vo da, naj va žni ji re surs za po ljo pri vred nu pro iz vod nju, pr ven stve no na pro sto ru Voj vo di ne i cen tral ne Sr bi je".

Pe to sa ve to va nje ob u hva ti lo je ra zno vr sne pa nel­di sku si je, a osim pu nog am fi te a tra, go sti su bi li sme­štet ni u tri uči o ni ce, u ko ji ma su sa­ve to va nje pra ti li na pro jek to ri ma. Pše ni ca kao glav na te ma i pi ta nje ko li ko je hek ta ra po se ja no kod nas, ali i za što je ma la ce na, iza zva la je po le mi ku, ali ni šta ma nje žuč nu od te me da li tre ba ili ne tre ba za o ra va­ti že tve ne ostat ke. Mo gle su se ču ti opreč ne oce ne, a na kon pre zen ta ci­je dr Mi la na Mar ti no va, pro fe sor ka

Da­ra­Bog­da­no­vić re kla je da sva­ki stu dent Po ljo pri vred nog fa kul te ta zna da že tve ne ostat ke tre ba za o ra ti, ali to li ko da ze mlja di še.

Ze­mlja,­naj­ve­ći­re­surs

U 2017. go di ni uve ća li smo pod sti­caj ne me re Po kra jin skog se kre tri ja ta za po ljo pri vre du na vi še od osam mi­li jar di di na ra, što je po ka za telj da će se ove go di ne u ze mlju ozbilj no ula­ga ti re kao je po moć nik po kra jin skog se kre ta ra za po ljo pri vre du, šu mar­stvo i vo do pri vre du Mar­ko­Rov­ča­nin to kom na uč no­struč nog sa ve to va nje po ljo pri vred ni ka, agro no ma i sa ve to­da va ca „Do bar dan, do ma ći ne”. Mar­ko Rov ča nin je upu tio pri sut ne u pro­gra me ula ga nja u po ljo pri vre du, od­no sno bes po vrat na sred stva, kre di te, fon do ve i dru ga da va nja. Svi tre ba da se ras pi ta ju za me re po dr ške, a to mo gu ura di ti i lič no u Po kra jin skom se kre te ri ja tu za po ljo pri vre du. No vi­te ti ve za ni za pod sti ca je je su start­ap kon kur si za mla de po ljo pri vred ni ke, od no sno no si o ce po ljo pri vred nih ga­zdin sta va od 18 do 40 go di na, ka zao je Ro va ča nin, i do dao da je no vost je da u tre nut ku apli ci ra nja na kon kurs ne mo ra ju ima ti re gi stro va no ga zdin­stvo, od no sno mo gu bi ti u to ku upi­

si va nja. Po ljo pri vred ni ke je za ni ma lo da li je do ku men ta ci ja pri apli ci ra nju na kon kur se kom pli ko va na, na šta im je re če no da je pa pi ro lo gi ja sve de na na mi ni mum.

Di rek tor ka De part ma na no vo­sad skog Po ljo pri vred nog fa kul te ta Dra­ga­na­ Lat­ko­vić ka že da je to naj ve će oku plja nje po ljo pri vred ni ka u re gi o nu, a osim ra ta ra, oku pi li su se i struč nja ci, pro fe so ri, kao i pred­stav ni ci lo kal nih sa mo u pra va iz ce log re gi o na. De kan Po ljo pri vred nog fa­kul te ta prof. dr Ne delj ko Ti ca na­po mi nje da je ze mlja naš naj va žni ji re surs ko ji ni je umno živ, a da je re­zul tat ovog sa ve to va nja bi la po ru ka po ljo pri vred ni ci ma ka ko da po ve ća ju svo je pri no se i ostva re bo lje fi nan sij­ske re zul ta te.

Pet­pu­ta­vi­še­nov­ca­za­me­ha­ni­za­ci­ju

Iako de lu je da je po Ured bi, ko ja

je usvo je na po čet kom fe bru a ra 2917. go di ne, no vim me ra ma Za ko na o ze­mlji štu sto ča ri ma da to naj vi še, ima tu do sta nov ca ko ji će bi ti iz dvo je no i za po vr tar stvo i za ra tar stvo, a po seb no za me ha ni za ci ju – re kao je mi ni star po ljo pri vre de Bra ni slav Ne di mo vić na dvo dnev nom na uč no­struč nom sku­

pu po ljo pri vred ni ka, agro no ma i sa­ve to da va ca „Do bar dan, do ma ći ne”, odr ža nom na Po ljo pri vred nom fa kul­te tu u No vom Sa du. – Od ukup nog bu dže ta 87 od sto bi će iz dvo je no za sub ven ci je.,a to je vi še od 18 mi li jar­di di na ra! On je na po me nuo da ima čak pet pu ta vi še nov ca za me ha ni­za ci ju ne go la ne, a ide ja je da se po­ve ća kon ku rent nost pro iz vo đa ča da bi sma nji li svo je tro ško ve, i sa mim tim da im osta ne vi še nov ca. Po ljo­pri vred ni ci će me ha ni za ci ju mo ći da ku pu ju na osno vu pred ra ču na.

Ne di mo vić je po ja snio da je jed­na od no vih me ra, pod sti ca ji za mla­de po ljo pri vred ne pro iz vo đa če od 18 do 40 go di na, ga rant od 10.000 evra – me ra i alat ko ji će pod sta ći mla­de lju de da osta nu na se lu, ali i da od la ze na se lo. On je na po me nuo da će bu du ći po ljo pri vred ni ci bi ti u si ste­mu pen zij sko­in va lid skog osi gu ra nja, prak tič no, za po sle ni u po ljo pri vre di.

Ga ran to va na ce­na­za­to­vlje­ni­ke

Po nje go vim re či ma dr ža va tre nut­no tra ži i pre ra đi va če go ve đeg me sa da bi se ce na me sa usta li la. Po ljo­pri vred ni ke na ovom na uč nom sku­pu naj vi še je za ni ma lo da li će ima ti pra vo na re gre si ra nje go ri va, na šta im je Ne di mo vić re kao da će već za ne ko li ko me se ci bi ti do ne ta ured­ba po ko joj će po ljo pri vred ni ci ima ti po god ni ju na bav ku go ri va. Mi ni star po ljo pi vre de Bra ni slav Ne di mo vić ka­zao je da je je dan pre ra đi vač po nu­dio go di šnje ugo vo re za ot kup svi nja s ce nom od 155 di na ra ki lo gram na ni vou ce le go di ne. Pot pi san je i pro­to kol s Ki ne zi ma o jag nje ćem me su, ko ji će bi ti fi na li zi ran kra jem apri la 2017. go di ne, to kom mo je po se te Ki­ni, ali u bu dže tu je pred vi đen no vac baš za pod sti ca nje sto čar stva, ka zao je Ne di mo vić, i do dao da ima ju me­ru od 7.000 di na ra po gr lu i pod sti ču sto ča re da kre nu u raz voj ov čar stva. Ista stvar je s go ve đim me som.

Re­še­nja­za­re­pro­gram­du­go­va

Mi ni star po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne Sr bi je Bra ni slav Ne­di mo vić iz ja vio je da nas da se tra že mo guć no sti za re pro gram du go va po ljo pri vred ni ka za pen zij sko i zdrav­stve no osi gu ra nje ko ji ukup no iz no se 185 mi li jar di di na ra. On je re kao da su du go vi za pen zij sko osi gu ra nje ze­mljo rad ni ka 155 mi li jar di, a za zdrav­stve no 30 mi li jar di di na ra. "Ve ći deo

tog du ga či ne ka ma te i na ša ide ja je da se ka ma te ot pi šu, a du go vi re pro­gra mi ra ju", re kao je Ne di mo vić. On je na gla sio da mu je "ne shva tlji vo da je dr ža va mo gla da pod jed na kim iz­no si ma do pri no sa op te re ti i vla sni ke jed nog kao i vla sni ke de set hek ta ra ze mlje". Ne di mo vić je ne gi rao da su za te du go ve po kre nu te hi po te ke i da se od u zi ma ze mlji šte po ljo pri vred ni­ci ma. Po osno vu do pri no sa za PIO još ni su po kre nu te hi po te ke, već su da te sa mo opo me ne. ka zao je Ne di mo­vić i do dao da tre ba raz li ko va ti za lo­ge po osno vu do pri no sa i po osno vu PDV­a.

"U Po re skoj upra vi su me oba ve­sti li da su ak ti vi ra ne hi po te ke, ne za ne pla će ne do pri no se već za ne pla će­ni po rez na do da tu vred nost", re kao je mi ni star i na ja vio sko ri sa sta nak u Mi ni star stvu fi nan si ja gde će se na­sta vi ti raz go vo ri o re ša va nju du go va po ljo pri vred ni ka. Da kle, ve o ma br zo se mo že oče ki va ti re še nje pro ble ma du go va po ljo pri vred ni ka za pen zi o­no i zdrav stve no osi gu ra nje ko ji su oko 185 mi li jar di, iz ja vio je mi ni star po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di­ne Bra ni slav Ne di mo vić. On je ka zao da je jed na od ide ja za re še nje tog pro ble ma da ka ma te bu du ot pi sa ne, a du go vi re pro gra mi ra ni, ali da će se ko nač no re še nje zna ti tek po sle do­go vo ra sa Mi ni star stvom fi nan si ja, sa ko jim se već raz go va ra o to me. Ve li ki deo du ga po ljo pri vred ni ka za do pri­no se za PIO ko ji su 155 mi li jar di, a za zdrav stve no osi gu ra nje 30 mi li jar di, su ka ma te ko je su se go di na ma mno­ži le, po ja snio je Ne di mo vić. Mi ni star po ljo i pri vre de je do dao da je ide ja da se na pra vi pri ča ve za na za pen zij sko­in va lid sko osi gu ra nje na osno vu po­ljo pri vred nog do hot ka ko ji se na pra vi na jed nom ga zdin stvu i da se tač no opre de li oda kle je po tre ba za oba ve­zno PIO osi gu ra nje, a gde je gra ni ca do bro volj no sti. Ne že li mo da te ra mo lju de ko ji ima ju po la ili je dan hek tar da ula ze u či tav si stem, ako to ne že­le, re kao je Ne di mo vić i do dao da mu je ne ve ro vat no da je ne ko pre 10 ili 11 go di na imao ide ju da isto mo že da pla ća do pri no se ne ko ko ima je dan hek tar i onaj ko ima 100 hek ta ra.

­ B.­Gu­lan

NO VI SAD­•­SA­VE­TO­VA­NJE­„DO­BAR­DAN­DO­MA­ĆI­NE”­

Usa­gla­še­na­ula­ga­nja­u­agra­ruPred­pu­nim­am­fi­te­a­trom­Po­ljo­pri­vred­nog­fa­kul­te­ta­mi­ni­star­po­ljo­pri­vre­de­Bra­ni­slav­Ne­di­mo­vić­je­na­ja­vio­i­jed­nu­no­vu­me­ru­ko­ja­se­od­no­si­na­pod­sti­ca­je­mla­dim­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­u­iz­no­su­od­10.000­evra­či­me­će­se­za­dr­ža­ti­mla­di­na­se­lu,­a­ko­ji­bi­bi­li­u­si­ste­mu­pen­zij­skog­i­in­va­lid­skog­osi­gu­ra­nja­i­ima­li­sta­tus­za­po­sle­nih­li­ca

Mi­trov­ča­ni­na­sa­ve­to­va­nju

Jed na od ak tiv no sti mi tro vač­ke Agen ci je za ru ral ni ra voj je ste i or ga ni zo va nje po se ta saj mo vi ma i ma ni fe sta ci ja ma u ze mlji i re gi­o nu. S tim u ve zi, Agen ci ja je za sto tin ka po ljo pri vred ni ka or ga ni­zo va la po se tu Na uč no – struč nom sa ve to va nju po ljo pri vred ni ka, agro no ma i sa ve to da va ca „Do bar dan do ma ći ne“.

„Ovom po se tom omo gu ći li smo na šim po ljo pri vred ni ci ma da iz pr ve ru ke sa zna ju sve no vi ne u Mi ni star stvu po ljo pri vre de, pi ta ju pa ne li ste sve ono što ih in te re su­je, a u okvi ru „po slov nog ju tra“ mo gli su da na mno go broj nim štan do vi ma raz go va ra ju sa pred­stav ni ci ma Upra ve za agrar na pla­ća nja, Upra ve za ze mlji šte, kao i da se upo zna ju sa ino va ci ja ma i po nu dom broj nih kom pa ni ja. Po­zi tiv ni ko men ta ri po ljo pri vred ni ka uka zu ju da će mo i ubu du će na­sta vi ti sa ova kvim ak tiv no sti ma“ – ka že Pe­tar­Sa­mar­džić, di rek­tor Agen ci je.

Ina če, pred sed ni ca Or ga ni za­ci o nog od bo ra Sa ve to va nja po­ljo pri vred ni ka prof. dr Dra ga na Lat ko vić oba ve sti la je me di je da je skup to kom dva da na po se ti lo 2.000 ga zdin sta va iz Voj vo di ne, Ma čve i Bo sne i Her ce go vi ne.

Na sa ve to va nju

Ogrom no in te re so va nje

4 17. februar 2017.

PRO BLEM KO JI PRI TI SKA PLA NE TU

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Mi li jar da ne u hra nje nih i po la mi li jar de glad nih lju di pla ne te Ze­mlje­dra­ma­tič­no­uka­zu­ju­da­

je­kri­za­pro­iz­vod­nje­hra­ne,­bo­lje­ re­ći­nje­ne­ va­lja­ne­ po­de­le­ do­sti­gla­ ne­že­lje­ne­ raz­me­re.­ Sva­kog­ da­na­ u­ sve­tu­umre­od­gla­di­40.000­de­ce!­Pre­ma­po­da­ci­ma­FAO­(Or­ga­ni­za­ci­je­za­po­ljo­pri­vre­du­i­hra­nu­UN­u­Ri­mu)­go­di­šnje­od­gla­di­ umre­30­mi­li­o­na­ lju­di,­ od­ če­ga­18­mi­li­o­na­de­ce.­­Za­to­je­i­is­hra­na­sve­ve­ćeg­bro­ja­sta­nov­ni­ka­­(broj­glad­nih­go­di­šnje­se­po­ve­ća­va­za­80­mi­li­o­na­na­ze­mlji­noj­ ku­gli)­ bi­la­ i­ osta­la­ pro­blem­pro­šlog,­ali­i­ovog­ve­ka­pa­i­mi­le­ni­ju­ma.­Pro­šli­vek­je­bio­vek,­naf­te­ovo­je­vek­vo­de,­ali­i­umi­ra­nja­od­gla­di.­Ove­ne­da­će­ s­ ko­ji­ma­ se­ čo­ve­čan­

stvo­ mo­ra­ naj­be­zbol­ni­je­ uhva­ti­ti­ u­ko­štac,­ vi­še­ su­ po­sle­di­ca­ ne­rav­no­mer­no­sti­raz­vo­ja,­ne­go­ne­mo­ći­na­u­ke­i­ teh­no­lo­gi­je­da­na­hra­ni­sta­nov­ni­štvo­ze­mlji­ne­ku­gle.­Pri­sa­da­šnjoj­sto­pi­pri­ra­šta­ja­od­17­od­sto,­ svet­sko­sta­nov­ni­štvo­se­po­ve­ća­va­za­80­mi­li­o­na­lju­di­go­di­šnje.­Pre­ma­po­da­ci­ma­UN­na­po­čet­ku­ovog­ve­ka­na­Ze­mlji­je­bi­lo­6,2­mi­li­jar­de­ lju­di.­Sa­da­ i­po­red­to­ga­što­se­na­ze­mlji­noj­ku­gli­pro­iz­ve­de­to­li­ko­hra­ne­ da­ se­ mo­že­ is­hra­ni­ti­ sta­nov­ni­štvo,­zbog­ne­rav­no­mer­no­sti­i­zbog­to­ga­što­je­hra­na,­uglav­nom,­vla­sni­štvo­bo­ga­tih,­deo­čo­ve­čan­stva­gla­du­je.­Naj­bo­lji­po­da­tak­ je­ da­ je­dan­ po­ljo­pri­vred­nik­ u­Ka­na­di­pro­iz­ve­de­100­pu­ta­vi­še­hra­ne­ne­go­nje­gov­ko­le­ga­u­Egip­tu,­a­čak­500­pu­ta­vi­še­od­pro­seč­nog­eti­op­skog­se­lja­ka.­Dok­vla­da­glad­i­obi­lje,­Me­đu­na­rod­ni­in­sti­tut­za­is­tra­ži­va­nje­po­li­ti­ke­is­hra­ne­pro­ce­nju­je­da­je­svet­da­nas­sa­vr­še­no­spo­so­ban­da­hra­ni­12­mi­li­jar­di­lju­di­od­sa­da­pa­100­go­di­na­una­pred!I­ ta­ko­ dok­ ze­mlje­ u­ raz­vo­ju­ sve­

sna­ge­ usme­ra­va­ju­ da­ u­ sko­roj­ bu­duć­no­sti­ do­stig­nu­ spo­sob­nost­ sa­mo­pre­hra­ne,­ u­ raz­vi­je­nim­ dr­ža­va­ma­ se­sma­nju­ju­po­ljo­pri­vred­ne­po­vr­ši­ne.­To­je­u­ne­kim­ze­mlja­ma­slu­čaj­čak­sa­15­od­sto­go­di­šnje,­a­isto­vre­me­no­se­uni­šta­va­ju­(či­taj­ba­ca­ju­u­mo­re)­ogrom­ne­ko­li­či­ne­hra­ne­da­bi­se­odr­ža­la­nji­ho­va­tr­ži­šna­ ce­na.­ Ta­ko­ su­ far­me­ri­ u­ SAD­sti­mu­li­sa­ni­da­pro­iz­vo­de­ma­nje­hra­ne.­Hra­na­ je­ po­sta­la­ i­ naj­moć­ni­je­ oruž­je­bo­ga­tih.­Sva­kog­ da­na­ u­ sve­tu­ se­ ro­di­

364.321­čo­vek,­a­umre­147.137­lju­di­

ka­žu­ sta­ti­sti­ke.­ Ta­ko­ or­ga­ni­za­ci­ja­UN­pro­ce­nju­je­ da­ će­na­ kra­ju­2300.­ go­di­ne­na­Ze­mlji­ži­ve­ti­oko­9,2­mi­li­jar­di­lju­di.­Me­đu­tim,­ve­ći­na­od­njih­će­bi­ti­sta­ri.­Pro­ce­na­ od­ oko­ 9,2­mi­li­jar­de­ sta­

nov­ni­ka­ do­ kra­ja­ 2300.­ go­di­ne,­ za­sno­va­na­je­na­po­ro­di­ci­od­dvo­je­de­ce.­Ali,­ sta­ti­stič­ko­ po­ve­ća­va­nje­ za­ sa­mo­„če­tvr­ti­nu­ de­te­ta’’­ po­ po­ro­di­ci­mo­glo­bi­ po­pu­la­ci­ju­ u­ 24.­ ve­ku­ da­ po­dig­ne­na­či­ta­vih­36,4­mi­li­jar­de­lju­di.­Pred­vi­đa­nji­ma­ka­ko­će­se­svet­ska­po­pu­la­ci­ja­raz­vi­ja­ti­u­na­red­na­tri­ve­ka­ba­vi­se­Ode­lje­nje­ za­ po­pu­la­ci­ju­ UN.­ Eks­per­ti­ove­slu­žbe­mi­sle­da­će­se­u­na­red­nih­300­ go­di­na­ za­dr­ža­ti­ trend­ stva­ra­nja­če­tvo­ro­čla­nih­ po­ro­di­ca­u­ sve­tu.­ ­Me­đu­tim,­ako­­se­da­na­šnji­ni­vo­plod­no­sti­že­na­u­ze­mlja­ma­u­raz­vo­ju­na­sta­vi­u­na­red­nim­sto­le­ći­ma,­on­da­će­na­na­šoj­pa­len­ti­ 2150.­ go­di­ne­ ži­ve­ti­ 244­ tri­li­o­na,­ a­ 2300.­ go­di­ne­ 134­ tri­li­o­na­ sa­nov­ni­ka,­na­vo­di­se­u­iz­ve­šta­ju­UN­pod­na­zi­vom­„Svet­ska­po­pu­la­ci­ja­u­2300.­go­di­ni’’.­­­­To­je­kao­„Ti­ta­nik”­ko­ji­is­pred­se­

be­ ima­ le­de­ni­ breg.­ To­ne­te­ za­to­ što­su­ sto­pe­pre­ni­ske­ ili­ za­to­ što­ ra­ste­te­su­vi­še­br­zo­jer­su­sto­pe­pre­vi­so­ke.­U­sva­kom­slu­ča­ju­mo­ra­te­da­pro­me­ni­te­kurs.­ Jer­ i­ naj­ma­nje­ pro­me­ne­mo­gu­iza­zva­ti­ogrom­ne­raz­li­ke.­To­ je­slič­no­po­dat­ku­ i­ da­ bi­ste,­ ako­ se­ pre­te­ra­no­go­ja­zni­mo­gli­umre­ti.­Ali,­ ako­ste­mr­ša­vi­ i­na­sta­vi­te­da­gu­bi­te­u­tre­ći­ni­te­ži­ne­ta­ko­đe­će­te­umre­ti,­ali­od­ne­u­hra­nje­no­sti.­Slič­no­je­i­sa­po­pu­la­ci­jom­–­ako­je­pre­ko­broj­na­ili­pre­ma­la,­ako­ra­ste­ pre­br­zo­ ili­ pre­spo­ro­ ­­ na­vo­di­ u­ana­li­zi­di­rek­tor­Ode­lje­nja­za­sta­nov­ni­štvo­UN­Džo­zef­Ča­mi.­Ovo­ pred­vi­đa­nje­ za­ tri­ ve­ka­ una­

pred­je­naj­du­go­roč­ni­je­ko­je­su­UN­do­sa­da­ura­di­le.­Du­go­roč­ne­prog­no­ze­su­neo­p­hod­ne­vla­da­ma­ i­ svim­dr­žav­nim­in­sti­tu­ci­ja­ma­ ko­je­ se­ bo­re­ s­ kli­mat­skim­ pro­me­na­ma,­ po­ljo­pri­vred­nom­pro­iz­vod­njom­ i­ mi­gra­ci­jom,­ ka­ko­ bi­na­ vre­me­ mo­gli­ da­ iz­vr­še­ ko­rek­ci­je­pro­gra­ma­ i­ pla­no­va.­ Pro­ce­nje­no­ je,­ta­ko­đe,­ da­ će­ sta­nov­ni­ci­ u­ bo­ga­tim­ze­mlja­ma­ži­ve­ti­mno­go­du­že:­Ame­ri­kan­ci,­Šve­đa­ni­i­Ja­pan­ci­ži­ve­će­u­pro­se­ku­du­že­od­100­go­di­na,­dok­će­ži­vot­ni­ vek­ u­Ki­ni­ bi­ti­ pro­du­žen­na­85­go­di­na.­Do­bra­vest­je­da­je­u­mno­gim­ze­mlja­ma­vi­dljiv­trend­stva­ra­nja­ma­lih­po­ro­di­ca­sa­dvo­je­de­ce­po­sta­la­go­to­vo­nor­mal­na­po­ja­va­u­Ira­nu,­Bra­zi­lu,­In­do­ne­zi­ji,­Mek­si­ku­i­Taj­lan­du,­za­hva­lju­ju­ći­pre­sve­ga,­re­dov­ni­jem­ko­ri­šće­nju­sred­sta­va­ za­ kon­tra­cep­ci­ju.­ Me­đu­tim­u­ Evro­pi,­ Ja­pa­nu,­ Austra­li­ji­ ili­ Ka­na­di,­po­ro­di­ce­su­ipak­pre­ma­le­i­ima­ju­u­pro­se­ku­1,4­de­te.­A,­po­što­ne­ma­po­ra­sta­ imi­gra­ci­je,­ u­ na­red­nih­ 100­ go­di­na­na­da­na­šnjih­hi­lja­du­do­ći­će­232­Evro­plja­ni­na.­Za­ni­mlji­vo­je­da­su­sta­ti­sti­ča­ri­me­

đu­raz­vi­je­nim­ze­mlja­ma­sa­mo­SAD­vi­de­li­kao­dr­ža­vu­ko­ja­će­za­dr­ža­ti­trend­po­ra­sta­ po­pu­la­ci­je,­ uglav­nom­ za­hva­lju­ju­ći­imi­gra­ci­ji,­pa­se­oče­ku­je­da­do­kra­ja­ 2300.­ go­di­ne­ do­stig­ne­ ci­fru­ od­

523­mi­li­o­na­lju­di.­Sta­nov­ni­štvo­Afri­ke­će­se­u­tri­na­red­na­ve­ka­udvo­stru­či­ti­i­do­sti­ći­2,3­mi­li­jar­de­lju­di­–­pod­uslo­vom­da­se­ukro­ti­sa­da­šnja­epi­de­mi­ja­si­de­ i­ vi­ru­sa­HIV.­ La­tin­ska­Ame­ri­ka­ i­pod­ruč­je­Ka­ri­ba­uglav­nom­će­za­dr­ža­ti­sa­da­šnji­broj­ži­te­lja­dok­će­po­pu­la­ci­ja­Azi­je­bi­ti­u­bla­gom­pa­du­i­sa­61­od­sto­ukup­ne­svet­ske­po­pu­la­ci­je­da­nas,­do­2300.­go­di­ne­će­pa­sti­na­55­od­sto,­na­vo­di­se­u­iz­ve­šta­ju­UN.­

Ba­ca­nje­hra­ne­u­Evro­pi­­

Vi­še­od­100­mi­li­o­na­to­na­hra­ne­go­di­šnje­ se­ ba­ci­ u­ ze­mlja­ma­ Evrop­ske­uni­je,­na­vo­di­se­u­naj­no­vi­jem­iz­ve­šta­ju­Evrop­ske­ko­mi­si­je.­Pre­ma­pro­ce­na­ma­ko­mi­si­je,­ko­li­či­na­ba­če­ne­hra­ne­na­go­di­šnjem­ni­vou­do­2020.­po­pe­će­se­na­126­mi­li­o­na­to­na.­­Oko­tre­ći­na­pro­iz­ve­de­ne­hra­ne­u­

sve­tu­pro­pad­ne­ili­se­bac,­na­vo­di­se­u­iz­ve­šta­ju.­U­EU,­ za­42­od­sto­ukup­ne­ko­li­či­ne­ ba­če­ne­ hra­ne­ od­go­vor­na­ su­do­ma­ćin­stva,­ za­39­od­sto­od­go­vor­na­je­pre­hram­be­na­in­du­stri­ja,­za­14­od­sto­ kri­vi­ su­ re­sto­ra­ni­ i­ osta­le­ slu­žbe­za­ di­stri­bu­ci­ju­ hra­ne,­ a­ za­ pet­ od­sto­od­go­vor­ne­ su­ tr­go­vač­ke­ rad­nje.U­ iz­ve­šta­ju­Ko­mi­si­je­se­na­vo­di­da­sve­ze­mlje­čla­ni­ce­EU­ne­po­se­du­ju­po­dat­ke­o­ko­li­či­ni­ba­če­ne­hra­ne.­U­Fran­cu­skoj,­na­pri­mer,­2011.­ko­li­či­na­ba­če­ne­hra­ne­ iz­ do­ma­ćin­stva­ bi­la­ je­ de­set­ pu­ta­ve­ća­ ne­go­ iz­ pro­dav­ni­ca­ pre­hram­be­nih­ pro­iz­vo­da.U­ iz­ve­šta­ju­ se­ ape­lu­je­da­ svi­ tre­ba­ da­ po­mog­nu­ sma­nje­nju­ba­ca­nja­hra­ne.Do­ma­ćin­stva­ ima­ju­ ten­den­ci­ju­ da­

ku­pu­ju­pre­vi­še­hra­ne­ko­ju­od­la­žu­na­ne­pro­pi­san­ na­čin­ ta­ko­ da­ do­la­zi­ do­kva­re­nja,­da­ku­pu­ju­pro­iz­vo­de­ko­ji­ma­se­is­ti­če­rok­upo­tre­be,­da­ba­ca­ju­okraj­ke­hle­ba­i­da­lju­šte­vo­će­či­ja­ko­ra­je­je­sti­va.Di­stri­bu­te­ri­hra­ne­od­go­vor­ni­su­za­ne­pro­pi­sno­ skla­di­šte­nje­pro­iz­vo­da­ i­ za­pre­tr­pa­va­nje­po­li­ce­hra­nom­zbog­če­ga­se­če­sto­ošte­ću­je­am­ba­la­ža.U­Fran­cu­skoj­je­po­kre­nu­to­vi­še­ini­

ci­ja­ti­va­pro­tiv­ra­si­pa­nja­hra­ne­kao­što­je­ pla­si­ra­nje­ po­seb­nih­ po­li­ca­ za­ „ru­žno”­vo­će­i­po­vr­će­ko­je­se­pro­da­je­po­sim­bo­lič­nim­ ce­na­ma,­ kao­ i­ uvo­đe­nje­u­ svim­ re­sto­ra­ni­ma­ pa­ko­va­nja­ ne­po­je­de­ne­hra­ne­u­SAD­po­zna­tog­kao­„do­gi­ beg”.­ Da­kle,­ u­ EU­ se­ go­di­šnje­ba­ci­vi­še­100­mi­li­o­na­to­na­hra­ne­ko­ja­mo­že­da­se­je­de,­po­ka­za­la­ je­stu­di­ja­is­tra­ži­vač­kog­cen­tra­Evrop­ske­ko­mi­si­je­ko­ja­je­za­klju­či­la­da­bi­80­od­sto­tih­na­mir­ni­ca­mo­glo­da­se­sa­ču­va,­što­bi­do­ne­lo­ušte­de­po­tro­ša­či­ma,­a­ko­ri­sti­lo­i­ži­vot­noj­sre­di­ni.­Evrop­ski­par­la­ment­je­po­zvao­ze­mlje­EU­da­što­pre­do­ne­su­za­ko­ne­ko­ji­bi­omo­gu­ći­li­su­per­mar­ke­ti­ma­da­ne­pr­o­da­tu­hra­nu­da­ju­u­hu­

ma­ni­tar­ne­svr­he,­ume­sto­da­je­ba­ce.­Ini­ci­ja­ti­va,­ko­ja­se­pre­li­la­na­Evrop­sku­uni­ju­ po­kre­nu­ta­ je­ u­ Fran­cu­skoj­ i­ to­od­lo­kal­nog­od­bor­ni­ka­Ara­ša­De­ram­bar­ša,­ko­ji­je­u­po­čet­ku,­zgro­žen­pri­zo­ri­ma­ bes­kuć­ni­ka­ ko­ji­ sva­ko­dnev­no­pre­tu­ra­ju­po­kon­tej­ne­ri­ma.­On­je­sa­ku­pljao­od­ba­če­nu­hra­nu­iz­su­per­mar­ke­ta­ i­ de­lio­ je­ ugro­že­ni­ma,­ a­ za­tim­po­kre­nuo­pe­ti­ci­ju­za­do­no­še­nje­po­me­nu­tog­za­ko­na,­ko­ja­je­ima­la­neo­če­ki­va­no­ve­li­ki­od­ziv.­Fran­cu­ski­par­la­ment­je­po­čet­kom­ma­ja­iz­gla­sao­za­kon­pre­ma­kom­tr­go­vač­ki­lan­ci­ne­sme­ju­vi­še­da­ba­ca­ju­i­uni­šta­va­ju­ne­pro­da­te­pre­hram­be­ne­pro­iz­vo­de.­Su­per­mar­ke­ti­u­Fran­cu­skoj­ (sve­ pro­dav­ni­ce­ ve­će­ od­400­kva­dra­ta)­ne­pro­da­tu­hra­nu,­ko­ja­je­i­da­lje­je­sti­va,­pre­ma­no­vom­za­ko­nu,­mo­ra­ju­da­po­klo­ne­do­bro­tvor­nim­or­ga­ni­za­ci­ja­ma,­ a­ onaj­ deo­ ko­ji­ ni­je­za­is­hra­nu­da­se­pre­ra­đu­je­u­hra­nu­za­ži­vo­ti­nje­ ili­ u­ po­ljo­pri­vred­no­đu­bri­vo.­Di­rek­to­ri­ma­ve­li­kih­pro­dav­ni­ca­ni­ma­lo­se,­na­rav­no,­ni­je­do­pa­da­ova­kam­pa­nja,­kao­ni­či­nje­ni­ca­da­su­pred­sta­vlje­ni­kao­oni­ko­ji­tek­ta­ko­ba­ca­ju­hra­nu.­Ne­ki­od­njih­su­ovu­kam­pa­nju­oce­ni­li­ne­ga­tiv­no­tvr­de­ći­da­je­za­po­če­ta­sa­mo­zbog­ to­ga­ da­ bi­ se­ „po­li­ti­ča­ri­ ose­ća­li­bo­lje”­ ob­ja­šnja­va­ju­ći­ da­ od­ tr­go­va­ca­po­ti­če­tek­pet­od­sto­ukup­nog­ot­pa­da­u­Fran­cu­skoj.­Ipak,­oko­4.500­su­per­mar­ke­ta­već­je­sklo­pi­lo­ugo­vo­re­o­do­na­ci­ja­ma,­a­ini­ci­ja­tor­De­ram­barš­je,­u­me­đu­vre­me­nu­po­kre­nuo­slič­nu­pe­ti­ci­ju­ i­na­ni­vou­Evrop­ske­uni­je,­ko­ja­ je­re­zul­ti­ra­la­ po­zi­vom­ Evrop­skog­ par­la­men­ta­da­sve­čla­ni­ce­do­ne­su­za­ko­ne­i­pri­dru­že­se­ovoj­ak­ci­ji.Kom­pa­ni­ja­Me­tro­keš­end­ke­ri­Sr­

bi­ja­u­pot­pu­no­sti­po­dr­ža­va­ ini­ci­ja­ti­vu­EU­ po­vo­dom­ ini­ci­ja­ti­ve­ za­ do­no­še­nje­za­ko­na­pro­tiv­ba­ca­nja­hra­ne.­Ras­po­lo­že­ni­ smo­ da­ ro­bu­ do­ni­ra­mo­ u­ hu­ma­ni­tar­ne­ svr­he,­ ali­ u­ onom­ tre­nu­tu­kad­bu­de­uskla­đen­ i­po­re­ski­za­kon­u­ovoj­ obla­sti,­ ka­žu­ u­ ovoj­ kom­pa­ni­ji.­Po­ re­či­ma­ Mar­ti­ne­ Pe­tro­vić,­ pi­ar­me­na­džer­ke­ De­le­za­ Sr­bi­ja,­ uvo­đe­nje­do­ni­ra­nja­pro­iz­vo­da­či­ji­je­rok­tra­ja­nja­pred­is­te­kom­ili­ima­ju­ošte­će­nu­am­ba­la­žu,­u­stal­nu­prak­su,­bio­bi­zna­ča­jan­is­ko­rak­u­po­mo­ći­lo­kal­noj­za­jed­ni­ci.­

Glad­de­ce­u­Afri­ci­i­Azi­ji

Svet­ska­po­pu­la­ci­ja­ima­vi­še­od­se­dam­mi­li­jar­di­lju­di,­što­je­broj­ka­ko­ja­no­si­no­ve­iza­zo­ve­u­po­gle­du­pro­iz­vod­nje­ hra­ne,­ zdrav­stva­ i­ obra­zo­va­nja.­Naj­ve­će­sto­pe­pri­ra­šta­ja­su­u­ne­raz­vi­

je­nim­ze­mlja­ma,­na­ro­či­to­me­đu­naj­si­ro­ma­šni­jim­seg­men­ti­ma­po­pu­la­ci­je.­U­ovom­pe­ri­o­du­svet­do­bi­ja­mi­li­jar­du­sta­nov­ni­ka­sva­kih­12­go­di­na.­A,­ko­zna­ko­li­ko­je­mi­li­o­na­go­di­na­ot­ka­ko­ lju­di­ ho­da­ju­ ze­mljom­bi­lo­ po­treb­no­da­se­1800.­go­di­ne­do­stig­ne­pr­va­mi li jar da?U­pod­sa­har­skoj­Afri­ci­sto­pe­ra­đa­nja­

su­vi­so­ka,­a­sto­pa­smrt­no­sti­se­sma­nju­je.­Kam­pa­nje­pro­tiv­bo­le­sti­kao­što­su­vi­rus­HIV­i­si­da­ili­ma­la­ri­ja­po­ka­zu­ju­re­zul­ta­te.­Pre­ma­no­vom­ iz­ve­šta­ju,­Afri­ka­će­ ­do­bi­ti­mi­li­jar­du­sta­nov­ni­ka­u­ idu­ćih­40­go­di­na.­Pre­ma­da­na­šnjoj­sto­pi­ra­đa­nja,­že­ne­u­Ni­ge­ru­ra­đa­ju­u­pro­se­ku­ 7,4­ de­ce.­ Ina­če,­ osam­de­set­od­sto­ de­ce­ sve­ta­ ži­vi­ u­ Afri­ci­ i­ Azi­ji.­Ovom­ ve­li­kom­ ne­pro­duk­tiv­nom­ seg­men­tu­po­pu­la­ci­je­po­treb­ne­su­uslu­ge,­ško­le,­bol­ni­ce,­i­za­po­sle­nje.­Ne­po­ma­že­vam­ka­da­ima­te­ve­li­kih­broj­mla­dih­bez­ obra­zo­va­nja­ ili­ je­dva­ pi­sme­nih­ i­mi­sli­se­da­je­to­naj­ve­ći­iza­zov­za­ne­raz­vi­je­ne­ze­mlje,­sto­ji­u­iz­ve­šta­ju­UN.De­mo­graf­ u­ Svet­skoj­ Ban­ci­Džon­

F.­Mej­na­vo­di­da­u­Afri­ci­sa­mo­10­od­sto­de­ce­za­vr­ši­sred­nju­ško­lu,­a­na­fa­kul­tet­ ode­ sa­mo­ je­dan­ od­sto.­ Sna­ga­ze­mlje­ ni­je­ po­ve­za­na­ s­ bro­jem­ lju­di,­ne­go­ s­ bro­jem­ obra­zo­va­nih­ lju­di.­ S­dru­ge­ stra­ne­ raz­vi­je­ne­ ze­mlje­ ima­ju­ma­nju­sto­pu­pri­ra­šta­ja.­Evro­pa­i­Azi­ja­ima­ju­naj­ma­nju.­Taj­van­ima­naj­ma­nju­sto­pu­pri­ra­šta­ja­na­sve­tu­i­u­pro­se­ku­jed­no­de­te­po­že­ni.­Vi­so­ko­obra­zo­va­nje­ i­ mi­gra­ci­ja­ u­ gra­do­ve­ su­ fak­to­ri­ko­ji­ uti­ču­ na­ ma­lu­ sto­pu­ pri­ra­šta­ja.­Oko­2020.­go­di­ne,­što­ni­je­da­le­ko,­In­di­ja­ će­ pre­sti­ći­ Ki­nu­ i­ po­sta­ti­ ze­mlja­sa­ naj­ve­ćim­ bro­jem­ sta­nov­ni­ka­ na­sve­tu.­­Za­ova­kvu­po­pu­la­ci­ju­na­sve­tu­hra­na­je­i­da­lje­naj­ve­ći­iza­zov.­Me­đu­tim,­gla­do­va­nje­u­sve­tu­naj­ve­ćim­de­lom­ne­iza­zi­va­ne­do­sta­tak­hra­ne,­već­si­ro­ma­štvo:­po­lo­vi­na­po­pu­la­ci­je­u­ne­raz­vi­je­nim­ ze­mlja­ma­ ži­vi­ u­ uslo­vi­ma­ko­je­Svet­ska­ban­ka­de­fi­ni­še­kao­eks­trem­no­ si­ro­ma­štvo,­ to­ jest­ sa­ma­nje­od­dva­do­la­ra­dnev­no.­A,­to­je­gru­pa­ko­ja­br­že­ra­ste.­Zbog­po­li­ti­ke­ko­ju­vo­de­bo­ga­ti,­sa­mo­za­po­sled­njih­go­di­nu­da­na­ broj­ si­ro­ma­šnih­ u­ sve­tu,­ ko­ji­ži­ve­ sa­ ma­nje­ od­ 1,2­ do­la­ra­ dnev­no­po­ve­ćao­se­za­44­mi­li­o­na!­De­mo­gra­fi­se­sla­žu­da­će­rast­po­pu­la­ci­je,­na­ro­či­to­u­Afri­ci­pod­sta­ći­mi­gra­ci­je­u­ur­ba­ne­ re­gi­je.­ Kao­ re­zul­tat,­ gra­do­vi­će­ po­sta­ti­ ve­ći,­ te­ški­ za­ upra­vlja­nje,­s­ve­li­kim­di­vljim­na­se­lji­ma­i­de­lo­vi­ma­pu­nim­si­ro­ma­štva.

(N­a­sta­vi­će­se)

SVET,­HRA­NA­I­SI­RO­MA­ŠTVO­2016.

Hra­na­­­oruž­je­moć­nihDo­kra­ja­2300.­go­di­ne­na­Ze­mlji­će­ži­ve­ti­9,2­mi­li­jar­di­sta­nov­ni­ka.­Pro­ce­na­je­za­sno­va­na­na­po­ro­di­ci­od­dvo­je­de­ce.­Sta­ti­stič­ko­po­ve­ća­nje­za­sa­mo­„če­tvr­ti­nu­de­te­ta“­po­po­ro­di­ci­mo­gli­bi­po­pu­la­ci­ju­u­24­ve­ku­da­po­dig­nu­na­či­ta­vih­36,4­mi­li­jar­de­lju­di.­Čo­ve­čan­stvo­ni­je­bez­bri­žno­ka­da­je­reč­o­nje­go­voj­pre­hram­be­noj­si­gur­no­sti­i­bu­duć­no­sti­zbog­stal­nog­ra­sta­bro­ja­sta­nov­ni­ka­na­pla­ne­ti­i­ogra­ni­če­no­sti­pri­rod­nih­re­sur­sa­i­sve­ma­nje­ob­ra­di­vog­ze­mlji­šta

Pi­še:­Bra­ni­slav­Gu­lan

Evro­plja­ni,­vr­sta­u­ne­sta­ja­njuAko­ne­po­ve­ća­ju­zna­čaj­no­na­

ta­li­tet,­ Ru­si­ja,­ Ita­li­ja­ Špa­ni­ja­ će­do­kra­ja­2300.­go­di­ne­bi­ti­sve­de­ne­na­je­dan­od­sto­svo­je­sa­da­šnje­po­pu­la­ci­je.­Sta­nov­ni­štvo­Ne­mač­ke­is­to­pi­će­se­na­sa­da­šnju­po­pu­la­ci­ju­Ber­li­na.­Ana­li­ti­ča­ri­pred­vi­đa­ju­da­će­u­24.­ve­ku­Ja­pan­ci­u­pro­se­ku­da­ži­ve­198­go­di­na,­a­da­će­Afri­ka­da­do­ži­vi­de­mo­graf­sku­eks­plo­zi­ju.­S­dru­ge­stra­ne­Evro­plja­ni­će­po­sta­ti­„vr­sta­u­ne­sta­ja­nju’’.

Ra­ču­ni­ceEx­ame­rič­ki­mi­ni­star­ po­ljo­pri­

vre­de­ Dan­ Glik­man­ je­ ko­men­ta­ri­šu­ći­ po­dat­ke­ o­ hra­ni­ ko­ja­ se­ba­ci­is­ta­kao­da­bi,­ako­se­ra­ču­na­da­ pro­se­čan­ čo­vek­ dnev­no­ tro­ši­ 1,35­ ki­lo­gra­ma­ hra­ne,­ i­ sa­mo­od­ iz­gu­blje­nih­ 43,2­mi­li­o­na­ to­na­hra­ne­bi­lo­do­volj­no­da­se­sva­kog­da­na­pre­hra­ni­če­ti­ri­mi­li­o­na­lju­di.­Uko­li­ko­bi­se­spa­si­lo­od­pro­pa­da­nja­10­ili­25­od­sto­ba­če­ne­hra­ne,­to­bi­bi­lo­do­volj­no­za­osam­do­20­mi­li­o­na­glad­nih!

Zbog to ga što je hra na, uglav nom, vla­sni­štvo­bo­ga­tih,­deo­čo­ve­čan­stva­gla du je (Fo to:fao.org)

Za­go­di­nu­da­na­broj­si­ro­ma­šnih­u­sve­tu,­ko­ji­ži­ve­sa­ma­nje­od­1,2­do­la­ra­dnev­no­po­ve­ćao­se­za­44­mi­li­o­na­(Fo­to:un.org)

Afri­ka­će­do­bi­ti­mi­li­jar­du­sta­nov­ni­ka­u­idu­ćih­40­go­di­na­(Fo­to:un.org)­

517. februar 2017.

AKTUELNOSTI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pro­te­kle­ne­de­lje­Udru­že­nje­od­ga­ji­va­ča­svi­nja­„Gra­ni­čar“­Ku­zmin,­or­ga­ni­zo­va­lo­je­skup­na­

ko­me­ je­ kom­pa­ni­ja­ „Mi­tros“­ pred­sta­vi­la­mo­de­le­ugo­vo­ra,­a­ovo­pre­zen­ta­ci­ji­su,­po­red­broj­nih­svi­nja­ra,­pri­su­stvo­va­li­ i­ pred­stav­ni­ci­ Gra­da­Srem­ska­ Mi­tro­vi­ca,­ Upra­ve­ za­ po­ljo­pri­vre­du­i­Agen­ci­je­za­ru­ral­ni­raz­voj­Srem­ske­Mi­tro­vi­ce.Ge­ne­ral­ni­di­rek­tor­„Mi­tro­sa“­Ra­

ma Adro vić,­pred­sta­vio­je­Ku­zmin­ča­ni­ma­ uslo­ve­ sa­rad­nje,­ dok­ su­ i­svi­nja­ri­iz­Udru­že­nja­uz­ga­ji­va­ča­svi­nja­iz­Ku­zmi­na­iz­ne­li­svo­je­sta­vo­ve­

i­di­le­me­o­uslo­vi­ma­me­đu­sob­ne­sa­rad­nje.­Pre­ma­ re­či­ma­ Ži vo ra da Živ­

ko vi ća,­ pred­sed­ni­ka­ Udru­že­nja­“Gra­ni­čar”­Ku­zmin,­ovo­ je­ tek­pr­vi­sa­sta­nak,­od­no­sno­ovo­su­ tek­pr­vi­pre­go­vo­ri,­ta­ko­da­ima­još­vre­me­na­da­jed­ni­dru­ge­sa­slu­ša­ju­dok­se­ne­do­ne­se­ko­nač­na­od­lu­ka.

Zo ran Erić,­pred­sed­nik­Aso­ci­ja­ci­je­ sto­ča­ra­ „Srem­Ma­čva“­ is­ta­kao­je­da­ je­na­uz­ga­ji­va­či­ma­svi­nja­da­udru­ži­va­njem­i­usa­vr­ša­va­njem­svi­njar­ske­ pro­iz­vod­nje­ po­stig­nu­ re­zul­ta­te­ko­ji­ma­će­stvo­ri­ti­uslo­ve­za­

uspeh­ u­ ovom­ po­slu,­ jer­ će­ sa­mo­na­ taj­ na­čin­mo­ći­ da­ za­šti­te­ svo­ja­pra­va.Iako­ je­ bi­lo­ raz­mi­mo­i­la­že­nja­ u­

sta­vo­vi­ma­oko­uslo­va­sa­rad­nje,­ge­ne­ral­ni­di­rek­tor­“Mi­tro­sa”­je­ iz­ra­zio­na­du­ će­ sa­ svi­nja­ri­ma­ iz­ Ku­zmi­na­ipak­ ostva­ri­ti­ sa­rad­nju,­ na­ja­vio­ je­po­vra­tak­u­ovo­se­lo­za­de­se­tak­da­na i do dao:­Vi­de­će­mo­ ta­da­ ka­ko­ će­uz­ga­ji­

va­či­ od­re­a­go­va­ti­ na­ “draft”­ugo­vo­re.­Mi­smo­tu­ i­mi­ne­će­mo­ ići­nig­de­ni­sle­de­ćih­50­go­di­na.­Že­li­mo­da­iz­gra­di­mo­in­fra­struk­tu­ru­oko­se­be­i­ko­o­pe­ra­ci­ju­ sa­ svim­onim­ far­me­ri­ma­ko­ji­su­za­to­sprem­ni.Pred­stav­ni­ci­Gra­da­Srem­ska­Mi­

tro­vi­ca­tvr­de­da­se­sa­mo­pre­go­vo­ri­ma­mo­že­ostva­ri­ti­sa­rad­nja­i­po­sti­ći­po­zi­tiv­ni­re­zul­ta­ti.­Lo­kal­na­sa­mo­sa­mo­u­pra­va­sto­

ji­iza­sva­kog­do­go­vo­ra­na­ših­po­ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­đa­ča­ sa­ pre­ra­đi­va­či­ma­ za­to­ što­ su­ svi­ ti­ do­go­vo­ri­po­želj­ni­i­do­bri­i­iz­njih­mo­že­sa­mo­da­se­iz­ro­di­ne­što­do­bro­–­re­kao­je­na­čel­nik­ Grad­ske­ upra­ve­ za­ po­ljo­pri­vre­du­Vla di mir Na sto vić.Di­rek­tor­Agen­ci­je­za­ru­ral­ni­raz­

voj gra da Pe tar Sa mar džić do dao je­da­će­se­sa­ovim­pre­zen­ta­ci­ja­ma­na­sta­vi­ti­i­u­na­red­nom­pe­ri­o­du,­ka­ko­ bi­ pro­iz­vo­đa­či­ mo­gli­ da­ iz­ne­su­svo­je­po­tre­be­i­pro­ble­me­sa­ko­ji­ma­se­su­sre­ću­u­prak­si.

S. Mi haj lo vić

Fa­bri­ka­ „Mi­tros­ flaj­šva­ren”­ ko­ja­je­od­pre­dve­go­di­ne­u­vla­sni­štvu­ austrij­ske­ Kom­pa­ni­je­

“Ger­lin­ger”­i­u­ko­ju­je­do­sa­da­ulo­že­no­ pre­ko­ 25­ mi­li­o­na­ evra,­ ras­po­la­že­ teh­no­lo­škim­ ka­pa­ci­te­ti­ma­za­kla­nje­i­pre­ra­du­­5.000­ko­ma­da­svi­nja­dnev­no,­a­sa­da­to­kom­da­na­pro­re­ra­di­ 800­ svi­nja­ ili­ oko­ 3.500­ko­ma­da­ ne­delj­no.­ Da­ bi­ sa­vre­me­na­ in­du­strij­ska­ fa­bri­ka­ obez­be­di­la­si­gu­ran­i­tra­jan­iz­vor­si­ro­vi­ne­i­ima­la­­ugo­vo­re­nu­pro­iz­vod­nju­kva­li­tet­ne­ sto­ke­ ne­dav­no­ je­ po­če­la­ ak­ci­ja­pro­mo­ci­je­svo­je­fir­me­i­pre­zen­ta­ci­je­draft­ugo­vo­ra­sa­pro­iz­vo­dja­či­ma­svi­nja­ko­ji­će,­ka­ko­se­sma­tra,­do­ne­ti­ sa­rad­nju­ ­ na­ obo­stra­no­ za­do­volj­stvo.­Na­kon­Le­ži­mi­ra,­Man­đe­lo­sa,­Čal­

me,­Ku­zmi­na­ovi­ugo­vo­ri­su­pre­zen­to­va­ni­u­Mar­tin­ci­ma­po­zna­tom­se­lu­po­pro­iz­vod­nji­svi­nja.­Na­sku­pu­su­pri­su­stvo­va­li­pred­stav­ni­ci­“Mi­tro­sa”,­gra­do­na­čel­nik­ Srem­ska­ Mi­tro­vi­ce­

Vla di mir Sa na der,­vd­na­čel­nik­za­po­ljo­pri­vre­du­Vla di mir Na sto vić i di­rek­tor­ Agen­ci­je­ za­ ru­ral­ni­ raz­voj­gra da Pe tar Sa mar džić. ­­Za­što­ smo­da­nas­ov­de?­Za­vr­

še­na­ je­pr­va­ fa­za­ “Mi­tro­sa”­ i­ po­či­nje­ dru­ga.­ ­ Mi­ sa­da­ ima­mo­ pre­ko­260­stal­no­za­po­sle­nih,­a­usko­ro­će­ih­bi­ti­bar­za­100­vi­še­ jer­po­či­nje­mo­dru­gu­sme­nu­ra­da.­Cilj­nam­je­da­sve­svo­je­oba­ve­za­pre­ma­dr­ža­vi­i­do­ba­vlja­či­ma­is­pu­ni­mo­i­da­za­pet­go­di­na­ ima­mo­ no­va­ ula­ga­nja.­ Jer­do­sa­da­mi­smo­u­po­kre­ta­nje­ „Mi­tro­sa“­ ulo­ži­li­ 25,5­mi­li­o­na­ evra­ od­če­ga­ je­ 5,8­mi­li­o­na­ evra­dr­žav­nog­nov­ca.­ Ina­če,­Mi­tros­pri­pa­da­Kom­pa­ni­ji­Ger­lin­ger­ko­ja­ ima­ fa­bri­ke­u­če­ti­ri­dr­ža­ve:­u­Austri­ji,­Ma­đar­skoj,­Ru­mu­ni­ji,­a­ova­u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci­je­di­na­je­ko­ja­ima­kla­ni­cu­­­pred­sta­vio­ je­ ukrat­ko­ fa­bri­ku­ Ra mo Adro vić, ge­ne­ral­ni­di­rek­tor­“Mi­tro­sa”.­ O­ ugo­vo­ru­ će,­ ka­ko­ je­ re­kao,­

de­talj­ni­je­go­vo­ri­ti­za­de­set­da­na­ka­da­od­po­ten­ci­jal­nih­ko­o­pe­ra­na­ta­do­bi­je­po­vrat­nu­in­for­ma­ci­ju.Bu­du­ći­da­se­usko­ro­uvo­di­dru­ga­

sme­na­“Mi­tro­su”­je­neo­p­hod­na­do­dat­na­si­ro­vi­na­i­rad­na­sna­ga.­Za­si­ro­vi­nu­­su­pri­pre­mlje­ni­draft­ugo­vo­ri­ko­ji­se­pre­zen­tu­ju­pro­iz­vo­dja­či­ma­Sre­ma­ i­Ma­čve.­Na­ ­ pre­zen­ta­ci­ji­ u­Mar­tin­ci­ma­ na­kon­ iz­la­ga­nja­ je­ po­sta­lo­ja­sno­da­po­sto­ji­mo­guć­nost­da­se­ugo­vo­ri­me­nja­ju­pre­ma­sta­vo­vi­ma­pro­iz­vo­dja­ča­sa­ci­ljem­da­se­na­đu­naj­po­volj­ni­ja­re­še­nja­za­sto­ča­re­i­kla­ni­ča­re.­Cilj­nam­je­da­se­na­pra­vi­pet­re­

pro­cen­ta­ra­u­Sre­mu­i­Ma­čvi.­Oni­će­bi­ti­ u­ Ši­du,­ In­đi­ji,­ Bo­ga­ti­ću,­Gr­gu­rev­ci­ma­ a­ za­ pe­ti­ se­ tra­ži­ lo­ka­ci­ja.­­Oku­plje­ni­mar­ti­nač­ki­sto­ča­ri­su­pa­žlji­vo­slu­ša­li­i­tra­ži­li­od­go­vo­re­za­svo­je­di­le­me,­a­po­ne­ki­ je­ iz­no­sio­ i­svo­ja­ is­ku­stva­ u­ sto­čar­skoj­ pro­i­u­zvod­nji.­ Ta­ko­ je­ 85­go­di­šnji­ Pe tar Jo va no vić tra­žio od­go­vor­da­li­se­mo­že­is­po­što­va­ti­obe­ća­no­jer­je­on­imao­ ne­pri­jat­nih­ is­ku­sta­va­ sa­ dru­gim­ ot­ku­plji­va­či­ma­ svi­nja.­ Svo­je­vre­me­no­je­de­da­Pe­tar­pro­dao­148­ko­ma­da­svi­nja,­po­ce­ni­od­108­di­na­ra­ ki­lo­gram,­ ali­ po­što­ ni­je­ imao­re­gi­stro­va­no­ga­zdin­stvo­­pro­da­ja­je­bi­la­re­a­li­zo­va­na,­ka­ko­re­če­na­sku­pu­u­Mar­tin­ci­ma,­pre­ko­jed­nog­kom­ši­je.­ Svi­nje­ su­ oti­šle,­ ali­ i­ no­vac­ jer­ga­do­sa­da­ni­je­do­bio.­­I­sub­ven­ci­je­za­tov­ne­mo­že­da­do­bi­je,­jer­ne­ma­re­gi­stro­va­no­ ga­zdin­stvo­ pa­ ga­ za­to­in­te­re­su­je­ko­li­ko­se­u­nje­go­vom­slu­ča­ju­mo­že­si­gur­no­ra­di­ti,­ugo­va­ra­ti,­za­ra­di­ti?Mla­di­ ­ Želj ko Kom ne no vić iz

Mar­ti­na­ca­sma­tra­da­se­pro­iz­vod­nja­svi­nja­is­pla­ti­i­da­je­sa­rad­nja­sa­Mi­tro­som­ šan­sa­ za­ oži­vlja­va­nje­ se­la,­pri­li­ka­ za­ za­po­sle­nje­ mla­dih,­ ali­ d­aoni­mo­ra­ju­me­nja­ti­na­vi­ke.­­Ne­ma­se­de­nje­do­ka­sno­u­noć­

i­usta­ja­nja­u­10­sa­ti­uju­tro­ako­se­

ba­viš­ svi­njar­stvom­ i­ po­ljo­pri­vre­dom.Mla­dih­ tre­ba­ da­ ima­ju­ dru­ge­na­vi­ke­ ži­vo­ta,­ ali­ oni­ ko­ji­ se­ ba­ve­sto­čar­stvom­i­sa­rad­njom­­sa­Mi­tro­som­mo­gu­pro­fi­ti­ra­ti­–­sma­tra­Kom­ne­no­vić.Fond­svi­nja­u­Sre­mu­i­Ma­čvi­mu­

je­ po­znat,­ pa­ Želj­ko­ Kom­ne­no­vić­do­da­je­ ka­ko­ su­ ve­li­ki­ pro­iz­vo­đa­či­uga­si­li­svo­ju­pro­iz­vod­nju­i­po­če­li­da­se­ba­ve­ra­tar­stvom,­a­sa­da­je­sto­ka­po­sta­je­za­ni­ma­nje­sta­rih­lju­di.­­­ Ce­na­ svi­nja­ je­ oko­ 150­ di­na­

ra od No ve go di ne, a ra ni je je mat po­zi­ci­ja­oko­ce­ne­bi­la­od­Bo­ži­ća­do­sre­di­ne­mar­ta.­Za­hva­lju­ju­ći­„Mi­tro­su“­no­vom­­igra­ču­i­si­tu­a­ci­ja­je­dru­ga­či­ja.­ ­ Ka­pa­ci­te­ti­ pre­ra­de­ po­sto­je­sa­mo­kad­bi­se­deo­mla­dih­pri­vu­kao­na­ se­lu,­ jer­ sta­ri­ji­ to­ ne­mo­gu­ da­iz­dr­že.­Ko­li­ko­je­svi­nja­bi­lo­ne­kad­u­se­lu­ go­vo­ri­ po­da­tak­da­ je­ u­mo­joj­uli­ci­bi­lo­20.000­to­vlje­ni­ka­­a­sa­da­ih­ ima­ 300­ –­ ob­ja­šnja­va­ Kom­ne­no­vić­ i­do­da­je­da­će­se­ugo­vo­ri­ma­

Mi­tros­ ve­za­ti­ za­ ku­po­vi­nu,­ a­ pro­iz­vo­dja­či­za­tov­svi­nja­pa­ne­će­bi­ti­uce­nji­va­nja­i­sma­nje­nja­ce­ne.

Bo žo Sa vić­ ko­ji­ sa­ si­nom­ Ve­li mi rom­ ga­ji­ svi­nje­ u­ Mar­tin­ci­ma­ima­ju­130­kr­ma­ča­u­za­tvo­re­nom­ci­klu­su,­do­bi­li­su­dve­opre­me­za­uz­goj­od­po­kra­jin­skog­fon­da,­ima­ju­obje­kat­van­se­la­za­tov­u­ko­ji­su­ulo­đi­li­oko­50­000­evra­u­in­fra­struk­tu­ru.­­ Ima­mo­ 10­ ju­ta­ra­ ze­mlje,­ a­

ima­mo­ i­ pri­o­ri­tet­ kod­ za­ku­pa­ ze­mlje­u­dr­žav­noj­svo­ji­ni.­Za­sa­rad­nju­sam­sa­Mi­tro­som­jer­će­bit­udra­vi­ja­kon­ku­ren­ci­ja­u­pla­sma­nu,­mo­ra­mo­ima­ti­ge­net­ski­po­ten­ci­jal­ko­ji­se­tra­ži.Ako­mi­ oni­ da­ju­bo­lje­uslo­ve­od­mog­do­sa­da­šnjeg­kup­ca­mo­ra­ću­da­o­ to­me­ na­ vre­me­ oba­ve­stim­ mog­do­sa­da­šnjeg­ kup­ca.­ Uslo­vi­ će­ od­re­di­ti­ s­ akim­ ću­ sa­ra­dji­va­ti­ –­ ka­že­Bo­žo­Sa­vić­iz­Mar­ti­na­ca.

S. Đa ko vić – M. Mi le u snić

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CA • „MI TROS” PO ČI NJE DRU GU FA ZU PRO IZ VOD NJE

Ugo vo ri ma do kva li tet ne si ro vi ne

Ra­mo­Adro­vić

Bo­žo­Sa­vić

Želj­ko­Kom­ne­no­vić

Pe­tar­Jo­va­no­vić

KU­ZMIN­• U OR GA NI ZA CI JI UDRU ŽE NJA OD GA JI VA ČA SVI NJA "GRA NI ČAR"

"Mi tros" pred sta vio mo de le ugo vo raIako je bi lo raz mi mo i la že nja u sta vo vi ma oko uslo va sa rad nje, ge ne ral ni di rek tor "Mi tro sa" je iz ra zio na du će sa svi nja ri ma iz Ku zmi na ipak ostva ri ti sa rad nju

Kra­jem­ja­nu­a­ra­u­pro­sto­ri­ja­ma­Me­sne­ za­jed­ni­ce­ Ku­zmin­ po­če­la­je­sa­ra­dom­Zim­ska­ško­la­svi­njar­stva­ i­ po­ljo­pri­vre­de­ u­ or­ga­ni­za­ci­ji­ Udru­že­nja­ od­ga­ji­va­ča­ svi­nja­"Gra­ni­čar"­iz­Ku­zmi­na.­Do­ sa­da­ su­ bi­la­ tri­ uče­sni­ka,­

a­ pred­vi­đe­no­ je­ da­ pre­da­va­nja­tra­ju­ sve­ do­ kra­ja­ fe­bru­a­ra.­Na­kon­ pre­da­va­ča­ dr­ Dra go mi ra Je re mi ća­ iz­ “Sha­u­man­na”­ Agri­Austri­ja,­ko­ji­ je­go­vo­rio­na­te­mu­

“Ak­tu­el­ni­ pro­ble­mi­ u­ is­hra­ni­ svi­nja­sa­po­seb­nim­osvr­tom­na­od­goj­pod­mlad­ka­i­is­hra­nu­kr­ma­ča”,­na­na­red­na­dva­pre­da­va­nja­uče­sni­ci­ su­ bi­li­ Dra gan Svir če vić, "VGP"­No­vi­Sad­i­prof.­­dr­Vi to mir Vi do vić,­Fa­bri­ka­hra­ne­za­ži­vo­ti­nje­"Te­nen"­d.o.o.­Če­nej.­Oni­su­go­vo­ri­li­o­te­ma­ma­“Trak­to­ri­"HAT­TAT"­ i­ osta­la­ po­ljo­pri­vred­na­me­ha­ni­za­ci­ja”­ i­ “Osvrt­ na­mo­der­no­ga­je­nje­svi­nja”.Far­me­ri­na­pre­zen­ta­ci­ji

Pred­sta­vlja­nje­ugo­vo­ra

Zim ska ško la svi njar stva

6 17. februar 2017.

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Za Si­ni­šu­ Ta­di­ća iz No vog Slan­ka­me­na­ vo­ćar­stvo­ je­osnov­na­ de­lat­nost­ ko­jom­ se­

ba­vi­ vi­še­ od­ 15­ go­di­na.­ Ka­ko­ is­ti­če,­ reč­ je­ o­ po­ro­dič­nom­ bi­zni­su­ u­ko­ji­ su­uklju­če­ni­ svi­ čla­no­vi,­ali­ se­po­po­tre­bi­unajm­lju­je­ i­ rad­na­sna­ga­ka­ko­bi­sav­po­sao­bio­na­vre­me­za­vr­šen.­Kao­i­mno­gi­vo­ća­ri,­po­čeo­je­sa­jed­nim­ju­trom,­a­sa­da­se­nje­go­vi­za­sa­di­ja­bu­ke­pro­sti­ru­na­osam­hek­ta­ra,­dok­bre­skvu­uz­ga­ja­na­voć­nja­ku­ od­ je­dan­ hek­tar.­ Po­red­ vo­ćar­stva­Si­ni­ša­se­ba­vi­i­ra­tar­stvom,­ali­ka­ko­ka­že,­po­sao­sa­ja­bu­ka­ma­je­po­sao­bu­duć­no­sti­te­na­me­ra­va­da­ove­go­di­ne­una­pre­di­pro­iz­vod­nju,­pro­ši­ri­za­sa­de­i­po­sta­vi­pro­tiv­grad­nu­mre­žu.­Si­ni­ša­ je­ je­dan­ od­ ma­lo­broj­nih­

po­ljo­pri­vred­ni­ka­ko­ji­hva­li­ svoj­po­sao,­a­ ima­ju­ći­u­vi­du­da­ je­ ja­bu­ka­slan­ka­me­nač­ki­brend­po­slo­va­nje­sa­ru­skim­kup­ci­ma­je­vi­še­ne­go­do­bro­i­is­pla­ti­vo.­­­Po­čeo­sam­2002.­go­di­ne­ka­da­

sam­po­sa­dio­pr­vo­vo­će,­a­ reč­ je­o­ju­tru­ja­bu­ka­i­ne­što­ma­lo­bre­sa­ka,­na­da­ju­ći­se­da­će­po­sao­do­bro­kre­nu­ti­ i­ da­ će­ rod­ bi­ti­ do­bar.­ U­me­đu­vre­me­nu­smo­uze­li­ne­ke­kre­di­te,­do­dat­no­ku­po­va­li­ze­mlju,­sa­di­li­no­ve­za­sa­de­i­ši­ri­li­po­sao,­sre­ća­je­bi­la­na­na­šoj­stra­ni­i­ne­ke­do­bre­okol­no­sti­­­po­či­nje­pri­ču­Si­ni­ša­Ta­dić,­vo­ćar­iz­Slan­ka­me­na­i­na­sta­vlja.­­ Tre­nut­no­ ima­mo­ osam­ hek­ta­

ra­pod­ja­bu­kom­i­je­dan­hek­tar­pod­bre­skvom­ te­ se­ tru­di­mo­ da­ iz­ go­di­ne­u­go­di­nu­pro­ši­ru­je­mo­za­sa­de.­Po­red­vo­ća,­do­dat­no­se­ba­vi­mo­i­ra­tar­stvom­pa­ta­ko­uz­ga­ja­mo­krom­pir­še­će­rac,­pše­ni­cu,­ku­ku­ruz­ i­ sun­co­kret­ ali­ na­ ze­mlji­ ko­ju­ uzi­ma­mo­ u­za­kup­­­is­ti­če­on.Ta­di­ći­ma­hom­uz­ga­ja­ju­sve­sor­

te­ja­bu­ka,­od­aj­da­re­da,­gre­ni­smi­ta,­do­zlat­nog­de­li­še­sa­i­dru­gih­ak­tu­el­nih­ sor­ti.­ Ka­da­ go­vo­ri­ o­ si­tu­a­ci­ji­ u­vo­ćar­stvu­ovaj­po­ljo­pri­vred­nik­ is­ti­če­da­je­go­di­na­bi­la­ve­o­ma­rod­na­i­po­volj­na.

­­ Pro­šla­ go­di­na­ je­ iz­u­zet­no­ po­go­do­va­la­ vo­ću,­ uko­li­ko­ iz­u­zme­mo­grad­ po­čet­kom­ le­ta­ ­ ko­ji­ je­ ma­lo­po­re­me­tio­rod,­ali­u­sva­kom­slu­ča­ju­mo­že­mo­re­ći­da­smo­za­do­volj­ni.­Pri­no­si­su­bi­li­ja­ko­do­bri,­re­ci­mo­da­je­reč­o­ne­kom­srp­skom­pro­se­ku,­to­je­50­ to­na­po­hek­ta­ru­ ­­ka­že­ovaj­vo­ćar­ i­ is­ti­če­da­po­red­no­vih­ ima­ i­ne­ke­sta­re­za­sa­de,­gde­je­rod­ma­lo­sla­bi­ji.­Pre­ma­nje­go­vim­re­či­ma,­vo­ćar­stvo­zah­te­va­pu­no­an­ga­žo­va­nja­i­ra­da,­pa­je­u­po­sao­uklju­če­na­ce­la­po­ro­di­ca.­­­To­kom­zi­me­ne­ma­to­li­ko­po­

sla­ kao­ u­ se­zo­ni,­ te­ je­ sa­da­ ak­tu­el­no­ ore­zi­va­nje­ vo­ća.­ Ono­ što­nam­ je­ sa­da­ naj­ak­tu­el­ni­je­ je­ste­pro­da­ja­pro­iz­vo­da­is­ti­če­ovaj­vo­ćar­ i­ka­že­da­su­po­sti­gli­za­do­vo­lja­va­ju­ću­ ce­nu­ ko­ja­ se­ kre­će­ u­pro­se­ku­od­45­ za­ aj­da­red­do­70­di­na­ra­za­gre­ni­smit­i­de­li­šes­­­ka­že­Ta­dić.

­­ S­ ob­zi­rom­ da­ sam­ član­ ZZ­„Slan­ka­men­ka“,­ ja­bu­ku­ skla­di­štim­u­ULO­hlad­nja­či,­je­dan­deo­ču­va­mo­kod­ ku­će­ a­ pre­o­sta­le­ ko­li­či­ne­ od­mah­pro­da­mo,­u­90­po­sto­na­ru­sko­tr­ži­šte.­­U­su­šti­ni­mi­pro­da­ju­ima­mo­ce­

le­zi­me,­po­tra­žnja­ je­kon­stant­na­a­otvo­ri­li­smo­obe­ko­mo­re­u­hlad­nja­či­i­po­la­ko­pro­da­je­mo­ja­bu­ke.­Ru­si­su­vr­lo­zah­tev­ni­kup­ci,­ i­tra­že­kva­li­tet­za­to­što­pla­ća­ju,­a­mi­to­mo­že­mo­da­im­obez­be­di­mo­­­na­vo­di­ovaj­vo­ćar­i­ka­že­da­se­tru­de­da­is­po­štu­ju­stan­dar­de.­­Po­zna­to­je­da­je­Slan­ka­men­ču­

ve­ni­vo­ćar­ski­kraj­ta­ko­da­sve­ono­što­ima­mo­u­kon­tro­li­sa­noj­at­mos­fe­ri,­od­no­sno­u­hlad­nja­ča­ma­mal­te­ne­100­po­sto­se­pro­da.­To­je­u­pro­se­ku­7.500­do­8.000­to­na­ja­bu­ke­ko­ja­od­la­zi­na­ru­sko­tr­ži­šte.­Vr­lo­ma­lo­pro­iz­vo­da­pro­da­je­mo­na­na­še­ tr­ži­šte­jer­je­pla­te­žna­moć­ma­la­­­­ is­ti­če­on.Pre­ma­ ana­li­za­ma­ ko­je­ su­ ne­ko­

li­ko­pu­ta­ra­đe­ne,­ja­bu­ka­se­u­Slan­ka­me­nu­ stro­go­ kon­tro­li­še­ i­ vr­ši­ se­od­go­va­ra­ju­ća­ za­šti­ta­ na­ naj­vi­šem­ni­vou.­­ Iako­ se­ pro­šle­ go­di­ne­ pu­no­

go­vo­ri­lo­ o­ to­me­ da­ je­ srp­ska­ ja­bu­ka­vra­će­na­ iz­Ru­si­je,­ to­su­bi­le­sa­mo­pri­če­jer­je­u­tom­mo­men­tu­ne­ko­me­to­od­go­va­ra­lo.­Mo­ram­da­is­tak­nem­da­ je­ teč­o­ne­i­sti­ni­ i­da­

ni­je­dan­ ka­mion­ to­kom­ pro­šle­ se­zo­ne­ni­je­vra­ćen.Na­pi­ta­nje­mo­že­li­jed­na­po­ro­di­

ca­da­obez­be­di­se­bi­pri­sto­jan­ži­vot­od­uz­go­ja­ ja­bu­ka,­ovaj­vo­ćar­op­ti­mi­stič­no­tvr­di­da­mo­že.­Po­tre­ban­je­ve­li­ki­rad­­­to­je­naj­bit­ni­je.Ka­ko­on­na­kra­ju­na­vo­di,­bez­po­

kra­jin­skih­kon­kur­sa­ne­bi­bi­lo­ la­ko­po­ve­ća­va­ti­pro­iz­vod­nju,­a­go­to­vo­bi­bi­lo­ne­mo­gu­će­po­sta­vi­ti­pro­tiv­grad­ne­mre­že­ i­ si­stem­ za­ na­vod­nja­va­nje.­Ta­ko­ se­ i­ ove­go­di­ne­na­da­da­će­mu­sred­stva­bi­ti­odo­bre­na­ka­da­kon­kur­si­ bu­du­ otvo­re­ni.­ Ve­li­ku­ za­hval­nost,­ka­ko­tvr­di­du­gu­je­Agen­ci­ji­za­ru­ral­ni­raz­voj­op­šti­ne­In­đi­ji,­ko­ja­mu­je­po­mo­gla­pri­li­kom­pod­no­še­nja­do­ku­men­ta­ci­je­na­kon­kur­si­ma.­­ Ve­o­ma­ sam­ za­do­vo­ljan­ kon­

kur­si­ma,­ is­po­što­vao­ sam­ svu­ pro­

ce­du­ru,­pa­pi­ri­su­bi­li­ured­ni,­a­bez­po­mo­ći­ Agen­ci­je­ i­ Po­ljo­pri­vred­ne­struč­ne­slu­žbe­ iz­Ru­me­si­gur­no­ne­bih­ us­peo­ ­­ ka­že­ on­ i­ is­ti­če­ da­ je­pre­za­do­vo­ljan­ka­ko­je­sve­do­sa­da­pro­šlo.Što­ se­ ti­če­ pla­no­va­ za­ bu­duć­

nost,­pre­ma­Si­ni­ši­nim­re­či­ma,­pla­ni­ra­ju­da­po­dig­nu­još­je­dan­za­sad­i­mak­si­mal­no­se­po­sve­te­po­slu.­­Pla­ni­ra­mo­da­u­bu­duć­no­sti­ak­

ce­nat­sta­vi­mo­na­kva­li­tet,­sa­mo­će­mo­pro­iz­vod­nju­po­di­ći­na­vi­ši­ni­vo.­Si­gur­no­da­će­mo­za­no­vi­ti­ne­ke­voć­nja­ke,­od­no­sno­sta­re­da­is­kr­či­mo­a­no­ve­po­sa­di­mo.Ta­di­ći­se­po­ro­dič­no­ba­ve­i­ra­tar­

stvom,­ali­ne­u­toj­me­ri­kao­sa­vo­ćem.­Si­ni­ša­ka­že­da­u­ra­tar­stvu­ima­ma­nje­po­sla­pa­je­zbog­to­ga­i­ma­nji­pro­fit.­U­vo­ćar­stvu­ je­ula­ga­nje­de­set­ pu­ta­ ve­će­ pa­ je­ i­ za­ra­da­ bo­lja­ka­že­on.­­Kod­nas­je­ta­kva­si­tu­a­ci­ja­da­je­

uvek­jed­na­kul­tu­ra­jef­ti­ni­ja­a­dru­ga­sku­plja,­a­na­kra­ju­pro­fit­od­sva­ke­kul­tu­re­bu­de­isti,­te­je­pot­pu­no­ne­is­pla­ti­vo.­Za­to­mo­gu­re­ći­da­je­bu­duć­nost­po­ljo­pri­vre­de­u­vo­ćar­stvu­i­sve­vi­še­u­po­vr­tar­stvu.­U­pla­ste­ni­ci­ma­ se­ isto­mo­že­ le­po­ za­ra­di­ti,­ a­jed­na­po­ro­di­ca­mo­že­so­lid­no­da­ži­vi­od­pla­ste­nič­ke­pro­iz­vod­nje,­ re­ci­mo­ako­ima­pod­pla­ste­ni­ci­ma­30­do­40­ari­­­ka­že­na­kra­ju­Si­ni­ša.­ M.­Ba­la­ba­no­vić

Ceo­ ži­vot­ni­ put­ 82­go­di­šnjeg­Stan ka Jo va no vi­ća­iz­Ber­ka­so­va­ve­zan­je­

za­po­ljo­pri­vre­du.­Još­kao­ma­li­išao­je­sa­svo­jim­ocem­na­nji­vu­ i­sa­ra­do­šću­se­se­ća­mo­ba­ko­je­su­ne­ka­da­bi­le­po­pu­lar­ne­u­nje­go­vim­rod­nim­Bu­đa­nov­ci­ma.­Pri­ča­ka­ko­je­sva­ka­ku­ća­u­vre­me­dok­je­on­bio­mlad­ima­la­po­de­se­tak­ “du­ša”,­ ta­ko­da­ni­kad­ni­je­bi­lo­ pro­ble­ma­ka­da­je­ tre­ba­lo­ po­mo­ći­ ne­ko­me­ iz­kom­ši­lu­ka,­a­sa­da­su­se­la­opu­ste­la­i­la­ga­nu­pro­pa­da­ju.­­ Od­ra­stao­ sam­ na­ se­lu,­ a­

pre­sud­na­ go­di­na­ je­ bi­la­ sa­da­već­ da­le­ka­ 1948.­ ka­da­ sam­imao­13­go­di­na.­Bio­ sam­svi­njar­i­hteo­sam­da­ču­vam­svi­nje­do­kra­ja­ ži­vo­ta,­me­đu­tim,­u­to­vre­me­bi­la­je­na­ci­o­na­li­za­

ci­ja­ i­mo­joj­po­ro­di­ci­ je­od­u­ze­ta­sto­ka.­Po­što­sam­ostao­bez­po­sla,­si­lom­pri­li­ka­kre­nuo­sam­u­gim­na­zi­ju,­a­da­se­to­ni­je­de­si­lo,­ne­bih­ni­ka­da­išao­da­lje­od­osnov­ne­ško­le.­Na­kon­gim­na­zi­je,­ za­vr­šio­ sam­ po­ljo­pri­vred­ni­fa­kul­tet,­jer­je­to­bio­na­čin­da­se­i­da­lje­ba­vim­onim­što­sam­za­vo­leo­još­kao­de­te.­Kad­sam­za­vr­šio­fa­kul­tet­naj­pre­sam­ra­dio­u­Pla­ti­če­vu,­za­tim­u­za­dru­zi­u­Gra­bov­ci­ma,­pa­sam­on­da­za­slu­žbom­­do­šao­u­Šid.­U­pen­zi­ju­ sam­oti­šao­2000.­go­di­ne,­a­ po­sled­nje­ za­po­sle­nje­ mi­ je­bi­lo­na­ta­da­šnjoj­Ulja­ri­ci­–­pri­ča­Stan­ko­Jo­va­no­vić­ iz­Ber­ka­so­va.Još­dok­je­bio­u­rad­nom­od­

no­su­uzeo­je­17­ju­ta­ra­ze­mlje­u­aren­du­ka­ko­bi­je­ob­ra­đi­vao­

u­ slo­bod­nom­ vre­me­nu,­ ta­ko­da­ se­ i­ iz­ prak­se­ do­bro­ se­ća­vre­me­na­u­ko­ji­ma­je­se­ljak­od­svog­ra­da­mo­gao­le­po­da­ži­vi­i­so­lid­no­da­za­ra­di.­­ Sa­da­ se­ ne­ mo­že­ po­re­

di­ti­ ni­ broj­ gr­la­ ko­je­ dr­že­ do­ma­ćin­stva­ sa­onim­ka­ko­ je­ to­ne­ka­da­bi­lo.­Jer,­re­ci­mo,­mo­ja­po­ro­di­ca­je­hra­ni­la­po­50,­ne­kad­i­60­ko­ma­da­svi­nja,­a­sad­mi­slim­ da­ to­ vi­še­ ni­ko­ ne­ma.­Ovaj­loš­po­lo­žaj­se­lja­ka­mo­gla­bi­da­pro­me­ni­dr­ža­va,­ta­ko­što­bi­re­ci­mo­da­la­ne­ke­pod­sti­ca­je­ve­ćim­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma.­ Da­nas­ vi­še­ ni­ko­ ne­će­ da­ ra­di,­ s­ob­zi­rom­da­je­lo­ša­si­tu­a­ci­ja­na­se­lu,­pa­mla­di­od­la­ze­ili­u­ve­li­ke­gra­do­ve­ili­u­ino­stran­stvo.­Ne­ka­da­šnje­za­dru­ge­su­bi­le­do­bar­na­čin­udru­ži­va­nja,­pa­bi­i­sa­da­

se­lja­ci­ tre­ba­li­ da­ ima­ju­ ne­što­svo­je­za­jed­nič­ko,­re­ci­mo­po­put­kom­bi­na­ta­ko­ji­su­ra­ni­je­po­sto­ja­li.­Ova­ko­ka­ko­je­tre­nut­no­ne­uli­va­mi­na­du­da­će­do­ći­ne­ka­bo­lja­vre­me­na­za­se­lja­ke.­Sa­da­se­do­sta­po­sla­na­nji­vi­ra­di­na­pa­met,­ba­ca­se­đu­bri­vo­ne­kon­tro­li­sa­no,­a­ne­ka­da­se­sve­to­ve­o­ma­po­drob­no­ana­li­zi­ra­lo­–­ka­že­Stan­ko­Jo­va­no­vić.Da­nas­ svo­je­ pen­zi­o­ner­ske­

da­ne­ Stan­ko­ pro­vo­di­ u­ vi­no­gra­du­ ko­jeg­ je­ po­di­gao­ iza­ku­će.­ Za­sa­dio­ je­ sta­re­ sor­te­ i­ka­že­da­mu­taj­ho­bi­pri­ja,­ jer­je­ če­sto­ na­po­lju­ na­ va­zdu­hu,­a­ ka­da­ je­ zi­ma­ vre­me­ pro­vo­di­naj­če­šće­uz­par­ti­ju­ša­ha­sa­svo­jim­kom­ši­jom­Vla dom.

S. M. ­ M. M.

BER­KA­SO­VO­•­STAN­KO­JO­VA­NO­VIĆ,­DI­PLO­MI­RA­NI­IN­ŽE­NJER­PO­LJO­PRI­VRE­DE­U­PEN­ZI­JI

Sa da mi je po ljo pri vre da sa mo ho biJoš­dok­je­bio­u­rad­nom­od­no­su­ovaj­in­že­njer­po­ljo­pri­vre­de­uzeo­je­17­ju­ta­ra­ze­mlje­u­aren­du­ka­ko­bi­je­ob­ra­đi­vao­u­slo­bod­nom­vre­me­nu,­ta­ko­da­se­i­iz­prak­se­do­bro­se­ća­vre­me­na­u­ko­ji­ma­je­se­ljak­od­svog­ra­da­mo­gao­le­po­da­ži­vi­i­so­lid­no­da­za­ra­di

Stan­ko­Jo­va­no­vić­u svom vi no gra du

NO­VI­SLAN­KA­MEN­•­SI­NI­ŠA­TA­DIĆ,­PRO­IZ­VO­ĐAČ­JA­BU­KA

Od­ja­bu­ke­se­le­po­ži­vi

­­Ka­da­go­vo­ri­mo­o­kri­te­ri­ju­mi­ma­ ko­ji­ su­ neo­p­hod­ni­ da­ bi­ja­bu­ku­ iz­vo­zi­li­ na­ tr­ži­šte­ Ru­si­je,­ pr­vo­ i­ osnov­no­ je­ da­ bu­de­kva­li­tet­na­ i­ pr­vo­kla­sna.­ Za­tim­tra­že­ da­ bu­de­ obo­je­na,­ zlat­ni­ de­li­šes­ da­ bu­de­ ze­len,­ gre­ni­ smit­ da­ ima­ tam­nu­ bo­ju­ a­cr­ve­ne­ sor­te­ ima­ju­ ja­ku­ bo­ju.­

Ina­če­ u­ Slan­ka­me­nu­ tre­nut­no­ra­di­pet­za­šti­ta­ra,­ko­ji­vo­de­ra­ču­na­ o­ pro­iz­vod­nji­ ta­ko­ da­ je­sve­ kon­tro­li­sa­no.­ I­ dr­ža­va­ vr­ši­pri­ti­sak­ da­ se­ vr­še­ na­su­mič­ne­kon­tro­le,­ ta­ko­ da­ do­ sa­da­ ni­je­bi­lo­ni­ka­kvih­pro­ble­ma­i­slu­ča­je­va­ po­ja­ve­ fun­gi­ci­da­ i­ slič­nih­sup­stan­ci­­­ka­že­ovaj­vo­ćar.

Si­ni­ša­Ta­dić,­vo­ćar

Kva­li­tet­za­tr­ži­šte­Ru­si­je

-­U­su­šti­ni,­mi­pro­da­ju­ima­mo­ce­le­zi­me,­po­tra­žnja­je­kon­stant­na­a­otvo­ri­li­smo­obe­ko­mo­re­u­hlad­nja­či­i­po­la­ko­pro­da­je­mo­ja­bu­ke.­Ru­si­su­vr­lo­zah­tev­ni­kup­ci,­i­tra­že­kva­li­tet­za­to­što­pla­ća­ju,­a­mi­to­mo­že­mo­da­im­obez­be­di­mo,­na­vo­di­ovaj­vo­ćar­i­ka­že­da­se­tru­de­da is po štu ju stan dar de

Ru­ski­stan­dard

717. februar 2017.

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po­sled­njih­go­di­na,­ili­čak­de­ce­ni­ja,­re­kli­bi­oni­bo­lje­upu­će­ni­u­pro­ble­ma­ti­ku­srp­skog­se­la,­

od­ agra­ra­ se­ ži­vi­ sve­ te­že­ i­ te­že.­Ne­do­sta­tak­ nov­ca­ kao­ i­ sve­ ve­ća­za­pu­šte­nost­ se­la­ u­ ko­ji­ma,­ iako­po­po­pi­su­ži­vi­po­lo­vi­na­sta­nov­ni­ka­Sr­bi­je,­osta­la­su­ma­hom­sta­rač­ka­i­ sred­njo­več­na­ do­ma­ćin­stva,­ što­nji­ho­vu­ ob­no­vu­ za­ du­ži­ vre­men­ski­ pe­riod­ či­ni­ ne­mo­gu­ćom.­ Gra­do­vi­ po­sta­ju­ pre­bu­ki­ra­ni,­ u­ nji­ma­je­ sve­ vi­še­ mla­dih­ ko­ji­ tra­že­ po­sao,­ ali­ do­ po­slo­va­ te­ško­ do­la­ze.­Jed­nom­na­pu­stiv­ši­se­lo,­oni­se­na­po­ro­dič­na­ ima­nja­ te­ško­ vra­ća­ju.­Ka­ko­u­no­vim­sre­di­na­ma­te­ško­do­la­ze­ do­ do­volj­no­ sred­sta­va­ za­ ži­vot­ka­kav­že­le­i­oče­ku­ju,­naj­če­šće­se­ka­sno­že­ne­i­još­ka­sni­je­za­či­nju­po­ro­di­ce.­Na­se­li­ma­uko­li­ko­i­osta­

nu,­naj­če­šće­osta­ju­mu­ški­čla­no­vi­po­ro­di­ca.­ Ka­ko­ de­voj­ke­ od­la­ze­ ili­pro­sto­ne­že­le­da­se­uda­ju­za­po­ljo­pri­vred­ni­ka,­ oni­ osta­ju­ za­u­vek­ve­za­ni­ za­ svo­je­ ora­ni­ce.­ Na­ža­lost­sa­mo­za­njih.­

Tra di ci ja je si gur nost

Ta­ko­ se,­ ka­ko­nam­ je­ ob­ja­snio­i­Le­ži­mi­rac­Jo­van­Sta­no­je­vić­stva­ra­za­čar­ni­krug­iz­kog­se­te­ško­iz­la­zi.­ Jed­no­po­vla­či­dru­go,­a­da­bi­se­mo­glo­ na­da­ti­ bo­ljem­ po­treb­no­je,­ sma­tra­ on,­ naj­pre­ ja­sno­ od­re­di­ti­ šta­ se­ že­li­ i­ sa­ ki­me­ se­ to­že­li­ostva­ri­ti.­Do­ma­ća­po­ljo­pri­vre­da­sa­stra­nim­ula­ga­či­ma,­stra­nom­pa­me­ću­i­nov­cem­ko­ji­gu­ši­do­ma­će­pa­o­re­–­ne­će,­si­gu­ran­je­vred­ni­do­ma­ćin,­do­ne­ti­ni­ka­kvo­do­bro­

oni­ma­zbog­ko­jih­se,­ka­ko­se­obič­no­is­ti­če,­sve­i­ra­di.­­Od­po­ljo­pri­vre­de­se­te­ško­ži­vi­

i­tu­ne­ma­šta­da­se­do­da.­Na­rav­no­tu­mi­slim­na­naj­ve­ći­dao­nas­po­ljo­pri­vred­ni­ka­ko­ji­se­mo­že­mo­zbra­ti­u­sit­ne.­Mo­že­da­pri­ča­ko­šta­ho­će,­ali­raz­log­zbog­ko­jeg­op­sta­je­mo­je­sa­mo­taj­što­smo­na­vi­kli­da­ra­di­mo­i­što­ne­će­mo­osta­vi­ti­na­šu­de­do­vi­nu­ u­ par­lo­gu.­ A­ to­ što­ že­li­mo­ da­ži­vi­mo­ bo­lje....­ to­ je­ sa­svim­ nor­mal­na­stvar.­Ne­ma­čo­ve­ka­ko­ji­ne­že­li­da­ži­vi­do­bro.­Ako­ra­dim­vred­no­i­po­šte­no,­po­šte­no­je­i­da­od­to­ga­imam­i­sa­svim­do­volj­no­ko­ri­sti,­sma­tra­Jo­van.Sta­no­je­vić­ ina­če­ ob­ra­đu­je­ 14­

hek­ta­ra­ ze­mlje.­ Ra­di,­ ob­ja­šnja­va­nam,­skrom­no,­tra­di­ci­o­na­li­sta­je­ i­te­ško­pri­hva­ta­ino­va­ci­je­i­„kre­a­tiv­ne­ide­je“­ko­je­se­sve­vi­še­na­me­ću­do­ma­ćim­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma.­­Odan­sam­tra­di­ci­o­nal­nom­na­

či­nu­ ži­vo­ta­ u­ sva­kom­ smi­slu,­ pa­se­to­ga­pri­dr­ža­vam­i­ka­da­je­reč­o­po­ljo­pri­vre­di.­Ino­va­ci­je­pra­tim,­ali­ni­sam­sklon­odu­še­vlje­nju­ka­da­su­one­u­pi­ta­nju,­po­seb­no­ne­uko­li­ko­pod­ra­zu­me­va­ju­ po­tre­bu­ do­dat­nog­za­du­ži­va­nja­ da­ bi­ se­ ne­što­ no­vo­uve­lo­u­pro­iz­vod­nju.­Mno­gi­su­ta­ko­ra­di­li­ pa­ ni­su­ naj­bo­lje­ pro­šli.­ Te­ško­ je­u­Sr­bi­ji­da­nas­mi­sli­ti­mno­go­ una­pred,­ a­ još­ je­ te­že­ ako­ se­za­du­ži­te­kod­ne­ke­od­ba­na­ka­ko­je­ka­ko­ nas­ ba­rem­ ube­đu­ju,­ je­di­no­što­mi­sle­ka­da­nu­de­kre­di­te­ je­ste­„na­še­do­bro“,­­pri­ča­Jo­van­i­do­da­je:­­­Ne­upu­štam­se­u­na­ga­đa­nja­i­raz­mi­šlja­nja­da­li­će­pro­ći­ovo­ili­ono,­ne­po­vo­dim­se­za­pri­ča­ma­o­no­vim­ sor­ta­ma,­ vo­ću,­ eg­zo­tič­nim­ku­tlu­ra­ma­i­slič­no.­Sve­je­to­krat­kog­da­ha­i­pre­ili­ka­sni­je­će­se­svi­ti­ vra­ti­ti­ na­ ono­ što­ su­ i­ nji­ho­vi­sta­ri­ra­di­li.­

Stran­ci­ne­će­do ne ti do bro

Na­ svo­jim­ ora­ni­ca­ma,­ Jo­van­ se­je­pše­ni­cu­i­ku­ku­ruz,­a­tek­u­ne­što­ma­njem­obi­mu­de­te­li­nu,­ tek­ to­li­ko­ko­li­ko­mu­ je­po­treb­no­da­pre­hra­ni­ov­ce­ ko­jih­ ima­ ne­što­ pre­ko­ dva­de­set.­ U­ pi­ta­nju­ je­ ukr­šte­ni­ Vi­ter­mberg­ i­ Il­ De­ Frans.­ Ured­no­ pra­ti­šta­se­de­ša­va­u­sve­tu­ov­čar­stva,­ali­ka­ko­ is­ti­če,­ još­ uvek­ se­ ni­je­ re­šio­na­uma­ti­če­nje­sta­da,­što­mu­sva­ka­ko­pred­sto­ji­uko­li­ko­bu­de­že­leo­da­una­pre­di­svo­ju­pro­iz­vod­nju.­­­Po­čeo­sam­iz­ho­bi­ja­i­lju­ba­vi.­

Imao­ sam­ u­ po­čet­ku­ par­ ko­ma­da­ i­do­bro­su­mi­do­šle.­Ra­ču­nao­sam­kad­već­imam­dvo­ri­šte,­ne­ka­ga­one­ure­đu­ju,­ne­mo­ram­ga­ja­nu­žno­ko­si­ti.­Me­đu­tim,­on­da­smo­po­sle­ do­šli­ do­ pet,­ kad­ je­ sti­glo­njih­pet,­mi­slio­sam­i­ra­dio,­ne­ka­bu­de­i­de­set,­pa­sam­ta­ko­sa­de­set­do­šao­na­dva­de­set­i­vi­še.­Ni­sam­si­gu­ran­da­ću­u­sko­ri­je­vre­me­ići­na­tri­de­set­ili­če­tr­de­set,­ali­sam­ovi­ma­za­do­vo­ljan.­Ni­su­či­sta­ra­sa,­ali­su­kva­li­tet­ne,­si­gu­ran­je­Jo­van.­Pro­na­đe­Jo­van­i­tr­ži­šte­za­svo­

je­ja­ganj­ce.­Ka­že,­sva­šta­re­nje­je­u­ ovim­ te­škim­ vre­me­ni­ma­ je­di­ni­iz­laz­ za­ srp­ske­ po­ljo­pri­vred­ni­ke.­Naj­bo­lju­ ce­nu,­300­di­na­ra­po­sti­gao­je­za­pro­šle­pra­zni­ke,­a­ina­če­se,­ ob­ja­šnja­va,­ ce­na­ kre­će­ oko­250­di­na­ra­po­ki­lo­gra­mu.­­ Imam­ ja­ i­ svi­nje.­ Go­di­šnje­

uhra­nim­ od­ 100­ do­ 120­ ko­ma­da­svi­nja.­ Gle­dam­ da­ ne­ ku­pu­jem­pra­si­ce,­mo­žda­ne­ka­da­do­ku­pim,­ali­iz­be­ga­vam.­Tr­ži­šte­imam­i­sa­ra­đu­jem­ma­hom­sa­na­šim,­ov­da­šnjim,­ma­lim­kla­ni­ča­ri­ma­jer­ve­li­ki­ma­kao­što­ je­ „Mi­tros“­ ili­ kao­što­ ga­ pred­sta­vlja­ju­ oni­ ko­ji­ su­stran­ce­do­ve­li­–­ još­uvek­ne­ve­ru­jem.­ Do­ ne­dav­no­ se­ go­vo­ri­lo­ka­ko­je­spas­u­ma­lim­po­go­ni­ma,­sa­da­nas­opet­uče­da­će­nas­„gi­gan­ti“­spa­sti­ i­ ta­ko.­A­te­„gi­gan­te“­smo­već­ima­li,­pa­eto­ka­ko­je­pro­šlo,­a­ovaj­put­još­i­ni­je­do­ma­ći­ka­pi­tal,­već­stra­ni­ko­ji­će­ugu­ši­ti­ma­le­kla­ni­ča­re,­tvr­di­Jo­van.Za­bri­nut­je­Sta­no­je­vić­i­za­sud­

bi­nu­ma­lih­pro­iz­vo­đa­ča­svi­nja.­

Ve­li­ki­ me­đu­na­rod­ni­ ka­pi­tal­ i­ino­stra­ni­ in­te­re­si­ omog­ća­va­ju­ i­da­ se­ iz­ ino­stran­stva­ uve­ze­ ve­li­ka­ ko­li­či­na­ me­sa­ či­me­ će­ ce­na­do­ma­će­ro­be,­upr­kos­nje­nom­ne­sum­nji­vom­ kva­li­te­tu­ pa­sti.­ Oni­ko­ji­ne­bu­du­že­le­li­da­se­po­vi­nu­ju­no­vim­ tren­do­vi­ma,­ mo­ra­će­ br­zo­da­se­po­vu­ku,­a,­do­da­je,­ne­pi­še­se­naj­bo­lje­ni­oni­ma­ko­ji­će­po­ku­ša­ti­da­op­sta­nu.­­Kao­što­sam­re­kao,­ja­mno­go­

ne­ve­ru­jem­u­te­raz­ne­ ino­va­ci­je,­pa­ ta­ko­ ni­sam­ sklon­ ni­ da­ ši­rim­ru­ke­ka­„Mi­tro­su“.­Ne­ka­mu­ve­ru­ju­na­sle­po­oni­ko­ji­su­ga­do­ve­li,­ja­ ću­ da­ sa­če­kam.­ Uko­li­ko­ i­ bu­du­pra­vi­li­ far­me,­to­će­bi­ti­ne­što­za­ nji­ho­ve­ po­tre­be,­ mi­ sit­ni­ ne­će­mo­mo­ći­da­za­do­vo­lji­mo­nji­ho­ve­na­met­nu­te­stan­dar­de­i­po­la­ko­će­mo,­ ako­ se­ne­što­ne­pro­me­ni,­ne­sta­ja­ti.­Hr­vat­ska­i­Ma­đar­ska­su­bli­zu,­čla­ni­ce­su­Evrop­ske­uni­je­i­za­oče­ki­va­ti­je­da­će­stra­nac­ko­ji­oda­tle­do­al­zi­odan­de­ i­do­vo­zi­ri­sto­ku.­To­je­tre­ba­lo­naj­pre­po­nu­di­ti­ na­šim­ lju­di­ma,­ in­si­sti­ra­ti­ na­to­me­ da­ to­ bu­de­ vla­sni­štvo­ do­ma­će,­ali­eto,­ob­ja­šnja­va­Sta­noj­ve­ić­o­do­da­je:­­­Na­ma­ma­li­ma­ne­osta­je­ ni­šta­ osim­ da­ se­ do­go­va­ra­mo,­ ali­ i­ od­ to­ga­ ne­ma­ ni­šta.­Sve­je­ma­nje­po­ve­re­nja,­ta­ko­da­smo­ pre­pu­šte­ni­ sa­mi­ se­bi.­ Kao­ i­ma­li­kla­ni­ča­ri.­To­što­oni­re­ci­mo­u­svo­jim­se­li­ma­upo­šlja­va­ju­rad­ni­ke­ko­ji­ osta­ju­ na­ svo­jim­ ora­ni­ca­ma­i­ što­ otva­ra­ju­ po­go­ne­ i­ u­ dru­gim­me­sti­ma­to­ni­kog­ne­za­ni­ma.Da­ bi­ za­šti­ti­la­ svog­ po­ljo­pri­

vred­ni­ka,­ Sr­bi­ja,­ po­ mi­šlje­nju­vred­nog­Le­ži­mir­ca,­tre­ba­da­uči­ni­sve­ ka­ko­ bi­ se­ uvoz­ iz­ ino­stran­stva­sma­njio.­­­ Mi­ ima­mo­ dov­ljno­ od­ Bo­ga­

da­ mo­že­mo­ sa­mi­ se­bi­ da­ pro­iz­ve­de­mo­ hra­nu.­ Na­ši­ lju­di­ pro­iz­vo­de,­ ob­ra­đu­ju­ i­ ku­pu­ju.­ Pa­ tek­on­da,­ka­da­se­be­ozbe­zdi­mo,­ako­šta­osta­ne,­mo­že­mo­da­iz­vo­zi­mo.­Ova­ si­tu­a­ci­ja,­ da­ma­šta­mo­ ka­ko­iz­vo­zi­mo,­a­da­re­al­no­stal­no­uvo­zi­mo,­ ne­ vo­di­ do­brom.­ Po­treb­na­je­ ko­re­ni­ta­ pro­me­na­ sve­sti­ i­ sa­ve­sti,­ a­ ne­mi­ni­sta­ra,­ za­klju­ču­je­Jo­van.

S. L.

LE­ŽI­MIR­•­U­PO­SE­TI­JO­VA­NU­STA­NO­JE­VI­ĆU

Tre ba me nja ti svest, a ne mi ni stre-­Ja­mno­go­ne­ve­ru­jem­u­raz­ne­ino­va­ci­je,­pa­ta­ko­ni­sam­sklon­ni­da­ši­rim­ru­ke­ka­ve­li­kim­pre­ra­đi­va­či­ma.­Uko­li­ko­i­bu­du­pra­vi­li­far­me,­to­će­bi­ti­ne­što­za­nji­ho­ve­po­tre­be,­mi­sit­ni­ne­će­mo­mo­ći­da­za­do­vo­lji­mo­nji­ho­ve­na­met­nu­te­stan­dar­de­i­po­la­ko­će­mo,­ako­se­ne­što­ne­pro­me­ni,­ne­sta­ja­ti,­ka­že­Jo­van­Sta­no­je­vić

Po­red­ po­ljo­pri­vre­de,­ Jo­van­Sta­noj­ve­ić­ je­ ve­li­ki­ za­lju­blje­nik­i­ u­ lov.­ Clan­ je­ le­zi­mir­skog­ dru­stva,­ a­ lo­vom­ se­ ba­vi­ već­ dve­ i­po­de­ce­ni­je.­Ka­ko­ka­že,­ovu­vr­stu­ra­zo­no­de­ za­vo­leo­ je­ iz­ ho­bi­ja,­ a­ka­sni­je,­po­sto­je­za­vo­leo­pir­ro­du,­ne­raz­dvoj­no­se­ve­zao­za­lov­stvo.­­Ne­ka­da­ je­ lov­stvo­ bi­lo­ skup­

ho­bi,­sa­da­je­to­jef­ti­ni­je­i­do­stup­

ni­je.­ Mi­ na­ se­lu­ smo­ na­vi­kli­ da­bu­de­mo­ i­ lov­ci,­ to­ nam­ ta­ko­đe­do­đe­ po­put­ tra­di­ci­je.­ Lo­vio­ sam­van­te­ri­to­ri­je­Dru­štva­i­Udru­že­nja­„Srem­Ma­čva“.­Kad­ni­sam­na­nji­vi,­ka­da­ne­ma­pu­no­po­sla,­on­da­sam­­obič­no­sa­lov­ci­ma­i­u­pri­ro­di.­To­je­od­li­čan­na­čin­da­ma­lo­pro­še­ta­te,­iz­bi­stri­te­gla­vu­i­spre­mi­te­se­za­no­ve­po­slo­ve,­ka­že­Jo­van.

Jo­van­Sta­no­je­vić

Pro iz ve de do 120 svi nja go di šnje

Tre nut no ima pre ko 20 ova ca

Stra­sni­lo­vac

8 17. februar 2017.

DU AL NO OBRA ZO VA NJE ZA PRI MER

PO GLE DI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Stva ra njem uslo va za ula zak stra nih in ve sti ci ja u po ljo pri­vre­du,­što­će­se­do­go­di­ti­stu­

pa­njem­na­sna­gu­Spo­ra­zu­ma­o­sta­bi­li­za­ci­ji­ i­ pri­dru­ži­va­nju­ Evrop­skoj­uni­ji,­na­go­ve­šta­va­le­su­se­dra­stič­ne­pro me ne u toj obla sti, sa ozbilj nim po­sle­di­ca­ma­ po­ eg­zi­sten­ci­ju­ srp­skog­ se­lja­ka.­ Na­ to­ uka­zu­je­ is­ku­stvo ze ma lja u ko ji ma je do šlo do kon cen tra ci je vla sni štva nad ob ra­di vom ze mljom i pri rod nim re sur­si ma u ru ka ma ve li kih in ve sti to ra i­ me­đu­na­rod­nih­ kor­po­ra­ci­ja,­ ob­ja­šnja va pu bli ci sta Bra ni slav Gu lan ko ji se­za­la­že­za­to­da­dr­ža­va­i­ma­li­pro­iz­vo­đa­či­ osta­nu­vla­sni­ci­ ze­mlje.­Jer, u prak si se po ka za lo da po ljo­pri vre da ni je in te re san tan za sta ne ula­ga­če­u­tu­oblast.­Naj­bo­lji­po­da­ta­ka­je­či­njen­cia­da­je­od­di­rekt­nih­

stra­ni­uh­in­ve­sti­ci­ja­ko­je­su­sti­gle­u­Sr bi je po sle de mo krat skih pro me na 2000.­ go­di­ne­ sa­mo­ 0,6­ do­ naj­vi­še­1,7­od­sto­go­di­šnje­ je­od­la­zi­lo­u­agrar!­U­Sr­bi­ji­se­pro­ces­“oti­ma­nja”­po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­štae­ od­vi­ja­kao sa stav ni deo pri va ti za ci je, ko ji naj pre pod ra zu me va ukrup nja va nje po se da, a po tom pro da ju, po vi so­kim ce na ma, stra nim kor po ra ci ja­ma.­Taj­pro­cess­će­oja­ča­ti­po­sle­1.­Sep­tem­bra­ 2017.­ go­di­ne,­ ka­da­ će­stran­ci­mo­ći­le­gal­no­da­pso­ta­ju­vla­sni ci ze mlej u Sr bi ji, na av no uko li ko dr­ža­va­ne­što­ne­uči­ni­da­to­spre­či.­U­pri­log­to­me­naj­bo­lje­sve­do­či­po­da­tak­ da­ če­tvo­ri­ca­ naj­ve­ćih­ do­ma­ćih­srp skih taj ku na po se du ju, u pro se­ku,­po­25.000­hek­ta­ra­ora­ni­ca,­ko­je­su ste kli ku po vi nom po ljo pri vred nih pred­u­ze­ća­u­Voj­vo­di­ni.­”Sa­ova­kvom­

agrar­nom­po­lit­kom­po­ljo­pri­vre­da­se­sve vi še po sma tra kao pro ve re ni re­cept­za­sti­ca­nje­pro­fi­ta­ma­le­gru­pe­lju di, a ne kao do bra osno va za pre­hram­be­nu­si­gur­nost­sta­nov­ni­štva.­Pod­se­ti­ću­na­to­da­su­kroz­pri­va­

ti za ci ju uni šte ni po ljo pri vred ni kom­bi­na­ti,­ ko­ji­ su­bi­li­ za­o­kru­že­ne­ ce­li­ne.­Ta­ko­su,­pri­me­ra­ra­di,­na­ža­lost,­sa­da­ svi­ pro­fi­ta­bil­ni­ de­lo­vi­ PKB­a­(Imlek, Pe ka be ta, Fri kom), pri va ti­zo­va­ni.­To­ ras­par­ča­va­nje­ je­do­ve­lo­do tle da pr vo Sal ford,a sa da sa da no­vi­vla­snik­ima­ju­mo­no­pol­na­tr­ži­štu mle ka, a kri za od pre ne ko li ko go­di­na­po­ka­za­la­nam­je­ka­ko­je­ka­da­ve­li­ka­fir­ma­dik­ti­ra­uslo­ve­ot­ku­pa,­ka­že­Gu­lan.­Oti­ma­nje­ ob­ra­di­vog­ ze­mlji­šta­ u­

Sr bi ji od vi ja lo se kroz dru štve nu i svo jin sku tran sfor ma ci ju, a kraj­

nji­ efe­kat­ je­ bio­ po­ra­ža­va­ju­ći.­ Od­2.284­ pred­u­ze­ća,­ pri­va­ti­zo­va­nih­ u­pe­ri­o­du­od­2001.­do­2012.­go­di­ne,­u­ste­ča­ju­ je­za­vr­ši­lo­1.070,­dok­ je­u­ slu­ča­ju­ 664­ pred­u­ze­ća­ ras­ki­nut­ku­po­pro­daj­ni­ugo­vor.­Ta­ko­su­i­po­ljo­pri­vred­na­pred­u­ze­ća­i­ze­mlji­šte­u­dru štve nom vla sni štvu po sta li pred­met­pri­va­ti­za­ci­je,­sa­lo­šim­is­ho­dom.­Po­da­ci­uka­zu­ju­i­na­či­nje­ni­cu­da­su­u 253 pri va ti zo va na po ljo pri vred na pred­u­ze­ća­ evi­den­ti­ra­ne­ broj­ne­ ne­za ko ni to sti jer pret hod no ni je re­še no pi ta nje nji ho ve svo ji ne nad po­ljo­pri­vred­nim­ ze­mlji­štem.­ Osim­to­ga,­ ot­pu­šte­no­ je­ bli­zu­ 100.000­po­ljo­pri­vred­nih­rad­ni­ka.­Zna­či­osta­lo­je­vi­še­od­300.000­glad­nih­usta.­Na­ sve­ to­ je,­ u­ iz­ve­šta­ju­ iz­ 2012,­upo zo ra vao i Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je, dok raz me re pri sva ja nja

dr­žav­nog­i­za­dru­žnog­ze­mlji­šta,­ni­su po zna te jer su no vi vla sni ci knji­ži­li­ ne­ sa­mo­ dru­štve­ni­ ka­pi­tal­ ko­ji­su­ku­pi­li,­već­ i­dr­žav­nu­ i­za­dru­žnu­svo­ji­nu.­­­ Za­to­ se­ ja­ i­ sad­ za­la­žem­ da­­

PKB­ osta­ne­ dr­žav­no­ pred­u­ze­će.­Eto,­ima­li­smo­ne­dav­no­pri­va­ti­za­ci­ju­ PIK­ ,,Be­čej’’,­ pa­ je­ vi­še­ od­ 600­lju­di­osta­lo­na­uli­ci.­To­je­oko­2.000­glad­nih­usta­u­Be­če­ju,­ko­ji­se­na­la­zi­ u­ „pu­sti­nji’’­ za­ pro­iz­vod­nju­ hra­ne!­ –­ na­vo­di­ Gu­lan.­­ Ko­li­ko­ je­ to­po­tro­šač­ki­gu­bi­tak­naj­bo­lje­će­vam­re­ći­pro­dav­ci­u­Be­če­ju,­ko­ji­će­ima­ti­znan­to­ma­nji­pa­zar.­Jer,­uvek­ka­da­su­rad­ni­ci­PIK­,,Be­čej’’­do­bi­ja­li­pla­tu, i onu mi ni mal nu, oni su se ra do­va­li,­pa­za­ru!­Sad­tu­gu­ju!

(fe bru ar 2017.g)

Dok­ se­ ras­pra­vlja­ i­ go­vo­ri­ o­po­tre­bi­ uvo­đe­nja­ du­al­nog­obra zo va nja u na še škol stvo,

rum ska Sred nja Po ljo pri vred no pre hram be na ško la „Ste van Pe tro­vić­ Bri­le“,­ ova­kav­ vid­ obra­zov­nog­ra­da­go­di­na­ma­uspe­šno­re­a­li­zu­je.­U­je di noj po ljo pri vred noj ško li u Sre­mu,­ce­lo­kup­na­prak­tič­na­na­sta­va­u­obla sti po ljo pri vred ne pro iz vod nje i pro iz vod nje hra ne, oba vlja se u ško­li­ na­ đač­koj­ eko­no­mi­ji,­ ukup­ne­ob ra di ve po vr ši ne od 100 hek ta ra, od­no­sno­u­ škol­skoj­pe­ka­ri.­Uče­ni­ci­prak­tič­no­ra­de­i­sti­ču­zna­nja­u­okvi­ru­sto­čar­ske­škol­ske­eko­no­mi­je,­na­voć­nja­ci­ma,­ vi­no­gra­di­ma,­ ra­tar­skim­ po­vr­ši­na­ma,­ pla­ste­ni­ci­ma.­ U­Po­ljo­pri­vred­noj­ ško­li­ za­po­čeo­ je­sa­ra­dom­sa­vre­me­ni­Ka­bi­net­za­ve­te­ri­nu­i­sto­čar­stvo,­po­vr­ši­ne­450­me­ta­ra­kva­drat­nih.­Ovaj­pro­je­kat­vre­dan­oko­ 22,5­mi­li­o­na­ di­na­ra­ za­jed­nič­ki­su­fi­nan­si­ra­li­Op­šti­na­Ru­ma­sa­7,2­mi li o na di na ra, po kra ji na sa 13 mi li­o na, a osta tak sred sta va obez be di­la­je­sa­ma­ško­la.­Ne­dav­no­je­ško­la­svo jim sred stvi ma ku pi la i šest vi so­ko kva li tet nih na zi mi ca, ko je tre ba da­se­pra­se­već­po­lo­vi­nom­me­se­ca,­i­dva­ne­ra­sta­ra­se­ lan­dras­ i­du­rok.­Za­ ovu­ ku­po­vi­nu­ ško­la­ je­ iz­dvo­ji­la­sred­stva­u­vi­si­ni­od­oko­550.000­di­na­ra­sa­PDV­om.­­­Ma­lo­je­onih­ko­ji­se­mo­gu­po­

hva li ti ova ko mo der nim ka bi ne tom ko­ji­ pru­ža­ sve­ po­treb­ne­ uslo­ve­ za­od­li­čan­te­o­rij­ski­i­prak­ti­čan­rad­na­šim­uče­ni­ci­ma.­­Mo­že­mo­da­se­po­di­či­mo­i­na­šom­far­mom­svi­nja­i­ova­ko­ do­brim­ ge­net­skim­ma­te­ri­ja­lom.­­Na­far­mi­će­ra­di­ti­uče­ni­ci,­a­vi­so­ko­kva­li­tet­nu­pra­sad­mo­ći­će­da­ku­pu­

ju­ svi­ sto­ča­ri.­ Po­sta­će­mo­ ta­ko­ bu­du­ći­re­surs,­ba­za­za­ceo­Srem,­i­svi­oni­ko­ji­bu­du­že­le­li­mo­ći­će­da­ku­pe­­pra­se,­na­zi­me,­či­ste­ra­se.­Ce­ne­će­mo­for­mi­ra­ti­ta­ko­da­će­za­i­sta­sva­ko­ima­ti­mo­guć­nost­da­ku­pi­pra­se­elit­ne­ ra­se,­ go­vo­ri­ di­rek­tor­ ove­ ško­le­Mi lan Pu po vac.Na­ku­po­vi­nu­kva­li­tet­nog­pri­plod­

nog­ma­te­ri­ja­la­du­go­se­če­ka­lo,­ka­ko­bi­no­vo­i­zgra­đe­ni­ka­bi­net­za­ve­te­ri­nu u rum skoj Po ljo pri vred noj ško li po­čeo­da­ra­di.­­­Pro­šle­go­di­ne­ka­da­smo­za­po­

če­li­ra­do­ve­na­iz­grad­nji­ka­bi­ne­ta­za­ve­te­ri­nu­ i­ sto­čar­stvo,­pla­ni­ra­li­ smo­na­bav­ku­pri­plod­nog­ma­te­ri­ja­la.­In­si­sti­ra­mo­na­prak­tič­noj­na­sta­vi,­ta­ko­da­će­ve­te­ri­na­ri­i­sto­ča­ri­sve­što­na­u­če­na­ča­so­vi­ma­ i­ iz­knji­ge,­od­mah­prak­tič­no­pri­me­ni­ti­ i­u­prak­si.­Po­no­sni­smo­na­či­nje­ni­cu­da­u­ova­ko mo der nom objek tu ima mo ra se kao što su lan dras, ve li ki jork šir i du­rok.Pro­fe­so­ri­ i­ uče­ni­ci­ za­je­no­ is­ti­ču­

že­lju­ da­ nji­ho­va­ far­ma­ za­ži­vi­ i­ da­u­bu­duć­no­sti­ško­la­bu­de­pre­po­zna­tlji­va­ i­ po­ do­broj­ sto­čar­skoj­ pro­iz­vod­nji.­­Na­svo­joj­far­mi­ško­la­po­se­du­je­10­tak­gr­la­krup­ne­sto­ke­ra­se­hol štajn i si men tal, oko 30 ova ca sa­ ja­ganj­ci­ma­ ,­ ždreb­nu­ ko­bi­lu­ i­ma­ga­ri­cu,­do­sta­ži­vi­ne,­pti­ca­kao­ i­ma li zo o lo ški vrt u ko me svo je me­sto­ ­po­red­ukra­sne­ ži­vi­ne,­pa­ta­ka,­ima­ju­i­je­le­ni­lo­pa­ta­ri,­mu­flo­ni.­­Od­kra­ja­pro­šle­go­di­ne­uče­ni­ci­Sred­nje­po ljo pri vred no­pre hram be ne ško­le­ „Ste­van­ Pe­tro­vić­ Bri­le“­ u­ Ru­mi,­svo­ju­ prak­tič­nu­ na­sta­vu­ oba­vlja­ju­i­ u­ mo­der­nom­ voć­nja­ku­ na­ svo­joj­đač­koj­ eko­no­mi­ji.­ Na­ po­la­ hek­ta­ra­

ze­mlji­šta­ to­kom­ pro­le­ća­ su­ po­sta­vlje ni stu bo vi, a kra jem no vem bra je­mon­ti­ra­na­i­pro­tiv­grad­na­mre­ža,­pr­va­ko­ja­se­na­la­zi­na­te­ri­to­ri­ji­gra­da,­ či­me­ je­ovaj­pro­je­kat­ za­vr­šen.­Za­sad­ ja­bu­ka­ u­ 19­ re­do­va­ će­ na­ovaj­na­čin­bi­ti­za­šti­ćen,­a­na­mer­no­će­se­osta­vi­ti­tri­re­da­ko­ja­ne­će­bi­ti­pod­za­šti­tom­ka­ko­bi­uče­ni­ci­mo­gli­da­uoče­sra­zme­re­šte­te­ko­je­na­sta­ju­ usled­ ele­men­tar­nih­ ne­po­go­da­po­put­ gra­da.­ Za­ po­di­za­nje­ pro­tiv­grad­nih­ stu­bo­va­SPPŠ­ „Ste­van­ Pe­tro­vić­ Bri­le“­ je­ na­ osno­vu­ kon­kur­sa­od­Po­kra­jin­skog­se­kre­ta­ri­ja­ta­za­obra zo va nje, pro pi se, upra vu i na ci­o nal ne ma nji ne do bi la po la mi li o na di­na­ra,­dok­je­ško­la­uče­stvo­va­la­sa­100.000­di­na­ra.­Za­jed­nič­kom­in­ve­sti­ci­jom­po­sta­vlje­na­je­i­pro­tiv­grad­na­mre­ža­za­ko­ju­je­po­kra­jin­ski­se­kre­ta­ri­jat­iz­dvo­jio­120.000­di­na­ra,­a­480.000­di­na­ra­obez­be­di­la­je­sa­ma­ško­la.­ Di­rek­tor­ ško­le,­ Mi lan Pu­po vac,­ is­ti­če­ da­ su­ uče­ni­ci­ sme­ra­po­ljo­pri­vred­ni­teh­ni­čar­to­kom­prak­tič­ne­ na­sta­ve­ uče­stvo­va­li­ u­ po­slu­po­di­za­nja­stu­bo­va­kao­i­na­mon­ta­ži­pro­tiv­grad­ne­mre­že­uz­po­moć­pred­stav­ni­ka­fir­me­„Agrol“­iz­Te­me­ri­na,­od­ko­je­je­mre­ža­ku­plje­na.­­Struč­nja­ci­ove­fir­me­su­ob­u­či­

li­na­še­pro­fe­so­re­ i­ ­uče­ni­ke­ko­ji­se­prak­tič­no­ ospo­sa­blja­va­ju­ da,­ ka­da­se­na­pro­le­će­ove­go­di­ne­mre­ža­bu­de­ra­ši­ri­va­la,­bu­du­pot­pu­no­ob­u­če­ni­za­ovu­teh­no­lo­šku­ope­ra­ci­ju.­Ovo­je­još­ je­dan­na­čin­ da­na­ši­ uče­ni­ci­ po­za­vr­šet­ku­ško­lo­va­nja­izi­đu­kom­plet­no­ ob­u­če­ni­ za­ pro­iz­vod­nju,­ go­vo­ri­Pu­po­vac.Na­osno­vu­kon­kur­sa­za­opre­ma­

nje po ljo pri vred nih ško la, Po kra­jin ski se kre ta ri jat za obra zo va nje, pro pi se, upra vu i na ci o nal ne ma­nji ne, do ni rao je Sred njoj po ljo pri­vred no­pre hram be noj ško li „Ste van Pe­tro­vić­Bri­le“­u­Ru­mi,­no­vu­me­ha­ni­za­ci­ju­u­vred­no­sti­od­7.200­evra.­Rum­ska­Po­ljo­pri­vred­na­ško­la­je­do­bi­la­no­vu­OLT­pne­u­mat­sku­se­ja­li­cu­za­se­tvu­ku­ku­ru­za,­polj­sku­ko­sa­či­cu­sa­dva­di­ska,­za­hva­ta­165­cen­ti­me­ta ra i ro ta ci o nu fre zu za ob ra du ze­mlji­šta­u­voć­nja­ci­ma­i­vi­no­gra­di­ma,­ko­ja­ ta­ko­đe­ za­hva­ta­ 165­ cen­ti­me­ta­ra.­Di­rek­tor­Pu­po­vac­go­vo­ri­da­će­sa ovom me ha ni za ci jom sva ka ko na

vi­ši­ ni­vo­ bi­ti­ po­dig­nu­ta­ ob­ra­da­ ze­mlji šta, i da je sva ka od ovih ma ši­na­ve­o­ma­va­žno­uči­lo­po­mo­ću­ko­ga­uče­ni­ci­sa­vla­đu­ju­na­stav­no­gra­di­vo­iz­obla­sti­po­ljo­pri­vred­ne­teh­ni­ke.­­­­­ Rad­ sa­ no­vim­ma­ši­na­ma­ bi­će­

osa­vre­mljen,­kva­li­tet­ni­ji­i­bo­lji.­Na­ša­je­na­me­ra­da­pot­pu­no­po­ve­že­mo­te­o­rij­sku­i­prak­tič­nu­na­sta­vu.­Ne­že­li­mo­da­iz­ove­ško­le­uče­ni­ci­od­la­ze­na­Bi­ro­za­za­po­šlja­va­nje,­ne­go­ra­di­mo­ta­ko­da­ka­da­uče­nik­za­vr­ši­na­šu­ško lu, bu de od mah pot pu no ospo­so­bljen­ za­ prak­ti­čan­ rad,­ da­mo­že­da­za­poč­ne­sa­mo­stal­nu­pro­iz­vod­nju­i­da­ži­vi­od­svo­jih­ru­ku.­Uz­ste­če­na­prak­tič­na­ i­ te­o­rij­ska­zna­nja,­ i­ob­u­če­nost­ iz­ obla­sti­ po­ljo­pri­vre­de,­ oni­će­od­to­ga­mo­ći­da­ži­ve,­ iz­ja­vio­je­di­rek­tor­Pu­po­vac.

Upr­kos­ te­škim­ vre­me­ni­ma­ i­pro ble mi ma ko ji pra te po ljo pri­vre­du,­ in­te­re­so­va­nje­ uče­ni­ka­ za­rum sku po ljo pri vred no­pre hram­be nu ško lu je bi lo iz u zet no do­bro, te su po pu nje na sva me sta u obra­zov­nim­ pro­fi­li­ma­ ve­te­ri­nar­ski­i­ po­ljo­pri­vred­ni­ teh­ni­čar.­ Ško­la­ i­da­lje­ na­me­ra­va­ da­ ula­že­ u­ svo­ju­mo der ni za ci ju i po di za nje kva li­te­ta­na­sta­ve.­ Isto­vre­me­no­či­ni­se­sve­ka­ko­bi­uče­ni­ci­vre­me­u­ško­li­pro ve li u jed nom pri jat nom am bi­jen­tu­ i­si­gur­noj­sre­di­ni.­U­to­ku­je­ure­đe­nje­uče­nič­kog­kut­ka,­gde­će­svi­đa­ci­ko­ji­če­ka­ju­po­če­tak­ča­so­va­ili­ auto­bus,­ u­ to­plom­ i­ ure­đe­nom­pro­sto­ru­ mo­ći­ da­ či­ta­ju,­ gle­da­ju­TV­ili­ko­ri­ste­in­ter­net.� M.�Nin�ko�vić

Ta o ci svet skih kor po ra ci jaIma�li�smo�ne�dav�no�pri�va�ti�za�ci�ju�PIK�"Be�čej",�pa�je�vi�še�od�600�lju�di�osta�lo�na�uli�ci.�To�je�oko�2.000�glad�nih�usta�u�Be�če�ju,�ko�ji�se�na�la�zi�u�„pu�sti�nji’’�za�pro�iz�vod�nju�hra�ne!�

RU­MA�•�SRED�NjA�PO�LjO�PRI�VRED�NO�PRE�HRAM�BE�NA�ŠKO�LA�„STE�VAN�PE�TRO�VIĆ�BRI�LE“

Iz�klu�pe�di�rekt�no�na�prak�ti�čan�rad-�Ne�že�li�mo�da�iz�ove�ško�le�uče�ni�ci�od�la�ze�na�Bi�ro�za�za�po�šlja�va�nje,�ne�go�ra�di�mo�ta�ko�da�ka�da�uče�nik�za�vr�ši�na�šu�ško�lu,�bu�de�od�mah�pot�pu�no�ospo�so�bljen�za�prak�ti�čan�rad,�da�mo�že�da�za�poč�ne�sa�mo�stal�nu�pro�iz�vod�nju�i�da�ži�vi�od�svo�jih�ru�ku,�ka�že�di�rek�tor�ove�ško�le,�Mi�lan�Pu�po�vac

Di rek tor ško le kraj no ve me ha ni za ci je

Na zi mi ce

Opre mljen Ka bi net

917. februar 2017.

NEO BIČ NA ZA NI MA NJA

PEN ZI O NER - RA TAR

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Iako je oti šao u pen zi ju pre sko ro 15 go di na, 77. go di šnji odža čar Ili ja Šan dor iz Ba či na ca i da lje

se ba vi svo jim po slom, či šče njem odža ka. Ni ve li ka hlad no ća mu ni-je sme ta la da po po zi vu ode u bi-

lo ko je se lo ili Šid, a uz taj po sao sva ko dnev no se ba vi i svo jim du go-go di šnjim ho bi jem – kor par stvom. Da ple te kor pe na u čio je sa svim slu čaj no, a da nas mu ta za ni ma ci ja pred sta vlja ne sa mo od mor i beg od

sva ko dne vi ce, ne go i do da tak kuć-nom bu dže tu.

-Kor pe se ple tu od pru ća, naj če-šće od vr be ili di vljeg ba gre ma, ko-je na ba vljam u ka na li ma duž auto pu ta, ma da ma lu ko li či nu imam i u svo joj ba šti. Ba grem mo že da se se-če u bi lo ko jeg do ba go di ne, ka da se osu ši mo ra da se sku va i da mu se ogu li ko ra, a on da se ce pa na tra ke. Tih tra ka ima ukup no če ti ri i one se po sle sor ti ra ju po ve li či ni i kva li te tu. Kla si ra nje je naj te ži po sao, te ži čak i od sa mog ple te nja. Baš zbog to ga što se lju šte, kor pe ko je se na pra-ve od ta kvog pru ća su sve tle bo je. Ka i še ve ko je ple tem pra vim ruč nim no ži ćem, to mi je pri ruč ni alat, a na pra vio sam ga sam. Imam ka-lup u ko ji po za ba dam ši blje i po sao mo že da poč ne. Dnev no stig nem da na pra vim jed nu kor pu i pro da jem ih od 250 do 500 di na ra, u za vi sno sti od vr ste i ve li či ne. U sa mom pro ce-su ple te nja, pr vo se ple te dno kor-pe, pa se la ga no kre će ka gor njem de lu, dok ruč ke, uko li ko ih ima, do-la ze tek na kra ju – ob ja šnja va Ili ja

iz Ba či na ca i do da je da za nje go ve pro iz vo de ima to li ko in te re so va nja da bi dnev no pe to ri ca lju di mo gli da pra ve ro bu po po rudž bi ni.

Ka že da su se ne ki mom ci iz se-la in te re so va li i do la zi li da od nje ga na u če taj za nat, ali ka da su shva ti li da za to tre ba oštro oko i do sta str-plje nja, br zo su od u sta ja li i do da je:

- Mla di bi od mah hte li da za ra-de, ne že le da ulo že pu no ra da i

tru da. Oni do đu u de vet kod me-ne da gle da ju i uče, ali ja sam ta da već go to vo sve za vr šio, jer sva ko ju tro usta jem u če ti ri sa ta da is po-štu jem one ko ji su na ru či li kor pe za taj dan. Ple te nje mi je sad po sta lo sva ko dnev na na vi ka, ne bih mo gao da za mi slim dan bez to ga.

S. Mi haj lo vić Fo to: M. Mi le u snić

Osam de se tjed no go di šnji Mi-loš Kr stić iz Srem ske Mi tro-vi ce je pen zi o ner ko ji je svo-

ju pen zi ju za ra dio u ne ka da šnjem Gra dje vin skom pred u ze ću „Pro le-ter” i ču ve noj Fa bri ci pa pi ra i ce lu lo-ze „Ma troz”. U pen zi ji je 20-ak go di-na, ali ne mi ru je i gde god ide - ide svo jim bi ci klom. O tom sva ko dnev-nom pu to va nju bi ci klom po gra du i ši rem pod ruč ju, de da Mi loš bi mo ga da is pri ča za ni mlji ve pri če, a na ma je is pri čao ka ko na svom ver nom dvo toč ka šu, kad tre ba, sva ki dan ide u 15 ki lo me ta ra uda lje ne Mar-tin ce.

U rod nom se lu Mar tin ci ma de da Mi loš sa su pru gom po se du je oko tri ju ta ra ze mlje, a upra vo zbog ze mlje on u se lo od la zi - bi ci klom. Sta rost mu ne sme ta i ne ose ća je to li ko, jer ze mlju vo li od u vek, ne ka da je ni je imao, a sa da ka da je ku pio svo je par če, naj sreć ni ji je.

Kr stić po ti če iz po ljo pri vred nič ke po ro di ce, imao je bra ta ko ji je ostao na se lu, a nje mu su po do go vo ru u po ro di ci po di gli ku ću u gra du ko ju je Mi loš za vr šio i na pu nio sa svo jom ži vot nom sa put ni com. A dav nu že-lju da u Mar tin ci ma ima ko mad ze-mlje de da Mi loš je sa da is pu nio.

- U mla do sti sam oti šao sa se la, ali se lo uvek vo lim i ni ka da ne mo gu da ga za-bo ra vim. Za to sam ku pio tu ze mlju. Ja ne mam ma ši ne da je ob ra dju jem, za to sam na šao čo ve ka ko ji mi ra di i ja mu za to pla ćam. To ni je ared na već an ga žo va nje od po sla do po sla. Pla ćam sve iz svog dže pa: ora nje kad je se zo na, pr ska nje kad tre ba, ber bu kad sa zri, skla di šte-nje kad je vre me i ta ko re-dom. A tim bi ci klom idem do se la da mo gu oti ći u cen tar, do po ljo pri vred ne apo te ke, do nji ve. Do se la imam oko 15 ki lo me ta ra ako ra ču nam put od mo je ku će u gra du do Mar ti na ca – ka že de da Mi loš.

Iz ra ču nao je da mu za to tre ba oko sat i po. Kad sed-ne na bi cikl vo zi po la ko, jer se ne žu ri. Ni je mu taj put bi ni šta ra ni je dok je bio mla-đi, ali sa da je 81. go di na i ose ti te-ret vre me na i go di na na le dji ma, pa pra vi po ne kad pa u ze u pu tu.

- Ni sam se pro sla vio na po slu ni u “Pro le te ru”, ni u “Ma tro zu” jer ni-

sam bio po uku su še fo va, ali sam se iz vu kao iz te ško ća. Ku pio sam oko tri ju tra ze mlje jer ja sam do ma-ćin ski sin, iz po ro di ce u ko joj se od ze mlje ži ve lo i na njoj hra ni lo ve ko-vi ma – pri ča Mi loš Kr stić.

Po zna to je po ro dič na isto ri ja ko ju je na mla-dje Mi lo šev otac. Pri ča o Kr sti ći ma je pri ča o tri bra ta tog pre zi me na ko ji su do šli u ove kra-je ve sa Ko so va ka da je Ar se ni je Čar no je vić vo-dio Sr be.

- Je dan Kr stić se na-se lio na jed noj stra ni, dru gi na dru goj i mi da-nas po sle ne ko li ko ve-ko va, ni smo ni šta jed ni dru gi ma. Ima mo isto pre zi me, kr snu sla vu i za jed nič ko gro blje u se lu. Mi smo, zna či, tri lo ze od jed nog ko re na – is ti če sta ri na Mi loš i po no vo se pri čom vra-ća na ze mlju ko ju je ku pio i na ko ju do la zi bi ci klom.

Ove go di ne čo ve ku je pla tio da uto va ri se-me, da ga pre ne se na

nji vu, za se je, ski ne usev, od ne se u mlin. Ni kom ni di na ra ni je du žan. Ne ma ma ši ne i za to pla ća, ina če bi ra dio sam. Iskre no go vo re ći, ne-ma ra ču ni cu, ali ni je ni iz gu bio, a

ta ze mlja ko ji ima za Mi lo ša Kr sti-ća je, ka ko sam ka že, ve za sa Mar-tin ci ma, sa nje go vim lju di ma.

- Ni sam za ra dio, ali do bro do dje ka da od ne sem pše ni cu u se o ski mlin i pro dam. Ove go di ne sam na že ni-moj par ce li od tri fr ta lja ju tra kon-cem ok to bra se jao pše ni cu, sort nu iz po ljo pri vred ne apo te ke. Na dam se da će do bro ro di ti. Na dru ge dve par ce le sam pla ni rao ku ku ruz i če-kam vre me za to. Ali imam je dan pro blem. Da bih mo gao da po dig-nem nov ce za svoj pro iz vod mo rao sam da se re gi stru jem kao po ljo pri-vred no ga zdin stvo. Re gi stro vao sam svo je ga zdin stvo iako imam ma lo ze mlje, ali ta ko mo gu da do bi jao ured no svoj no vac. U pro tiv nom bih imao pro ble ma, imam svoj broj i ne bo jim se – go vo ri Kr stić.

Pod sti ca je na ze mlju do bi ja ali od njih ne za vi si. Bi lo je do bro dok su bi li 12.000 pa 4.000 di na ra, ali se ne zna ko li ki će bi ti ove go di ne.

Lju bav pre ma ze mlji, ka že Mi-loš Kr stić, po ku ša će da pre ne se na mla dje na ra šta je - na svo je unu ke. Vo leo bi to, ali sum nja da će ta ko bi ti. On bi vo leo da tu ze mlju ne ko na sta vi da ra di i da, ako mo že, još ku pi ko je ju tro. S.Đ.

SREM SKA MI TRO VI CA • MI LOŠ KR STIĆ, NE ZA BO RA VLJA ZE MLJU I SVO JE MAR TIN CE

Do nji ve i na zad ide na bi ci klu Naš na rod če sto ka že da ko se jed nom poč ne ba vi ti ne kim za ni ma njem, to za u vek osta je. Za de da Mi lo ša Kr sti ća, ro dom iz Mar ti na ca, a vi še od po la ve ka sta nov ni ka Srem ske Mi tro vi ce, ba vlje nje po ljo pri vred nom je več no za ni ma nje

Mi loš Kr stić, pen zi o ner i se ljak

Iako je oti šao u pen zi ju pre sko ro 15 go di na, 77. go di šnji odža čar Ili ja Šan dor15 go di na, 77. go di šnji odža čar Ili ja Šan dor15 go di na, 77. go di šnji odža čar

iz Ba či na ca i da lje se ba vi svo jim po slom, či šče njem odža ka. Ni ve li ka hlad no ća mu ni-je sme ta la da po po zi vu ode u bi-

lo ko je se lo ili Šid, a uz taj po sao sva ko dnev no se ba vi i svo jim du go-go di šnjim ho bi jem – kor par stvom. Da ple te kor pe na u čio je sa svim slu čaj no, a da nas mu ta za ni ma ci ja pred sta vlja ne sa mo od mor i beg od

BA ČIN CI • ILI JA ŠAN DOR, ODŽA ČAR U PEN ZI JI

Sa mo u ki kor par 15 go di na ple te kor pe

Dnev no mo gu da na pra vim jed-

nu kor pu i pro da jem ih od 250 do 500 di na ra, u za vi sno sti od vr ste i ve-li či ne. U sa mom pro ce su ple te nja, pr vo se ple te dno kor pe, pa se la ga no kre će ka gor njem de lu, a ruč ke, uko li ko ih ima, do-la ze tek na kra ju – ka že Ili ja Šan dor, pen zi o ner iz Ba či na ca

Se če nje ba gre ma na tra ke

Za kor pe vla da ve li ko in te re so va nje

"

10 17. februar 2017.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

KO NJAR STVO

Po­čet­kom­ 1985.go­di­ne­ u­ biv­šem­SSSR­u­je­bi­lo­54.813­gr­la­či­sto­krv­nih­Or­lo­vih­ka­sa­ča.

Ali­1990­tih­go­di­na­po­če­lo­je­na­glo­ opa­da­nje­ broj­nog­ sta­nja­ ka­sa­ča­ zbog­ eko­nom­ske­ kri­ze­ u­Ru­si­ji.­1997.­go­di­ne­ko­li­či­na­ko­bi­la­Or­lo­vih­ka­sa­ča­je­pa­la­do­kri­tič­nog­bro­ja­–­800­gr­la­(u­to­vre­me­kad­je­za­rad­sa­ra­som­neo­p­hod­no­bar­1000­ko­bi­la).­Mno­ge­egre­le­ su­pro­pa­da­le­ i­ko­nji­su­ta­mo­umi­ra­li­od­gla­di­ili­svi­kom­plet­no­ su­ sla­ni­ na­ kla­nje.­ Na­kon­ ras­pa­da­SSSR­a­po­ja­vi­li­ su­ se­pri­vat­ni­ci,ali­oni­ni­su­hte­li­da­se­ba­ve­od­go­jem­Or­lo­vog­ka­sa­ča,­da­va­li­su­ pred­nost­ eko­no­mič­ni­jem­ Ame­ric­kom­ ka­sa­ču­ ili­ Ru­skom­ ka­sa­ču.­Na­grad­ni­fond­na­tr­ka­ma­ka­sa­ča­za­Or­lov­ce­ je­bio­pre­ma­li­ čak­ i­u­Mo­skvi,­a­da­ne­go­vo­ri­mo­o­pro­vin­ci­ji.Spa­ša­va­nje­ Or­lo­vog­ ka­sa­ča­ po­

kre­nu­li­ su­ en­tu­zi­ja­sti­ –­ spe­ci­ja­li­sti­i­ lju­bi­te­lji­ iz­ ra­znih­ re­gi­o­na­ Ru­si­je,­ uklju­ču­ju­ći­ i­ Aso­ci­ja­ci­ju­ ka­sač­kog­ko­njar­stva­“So­dru­ze­stvo”,­ko­ja­učla­nju­je­ lju­bi­te­lje­ ka­sa­ča­ ra­znih­ze­ma­lja­iz­ZNG.­Za­hva­lju­ju­ći­aso­ci­ja­ci­ji­stu­pi­lo­se­u­kon­takt­sa­fran­cu­sko­ma­so­ci­ja­ci­jom­lju­bi­te­lja­ka­sa­ča,­de­le­ga­ti­ko­je­su­1997.go­di­ne­na­pra­vi­li­ ve­li­ke­ er­ge­le­ za­ od­goj­ Or­lo­vog­ka­sa­ča.­ Na­kon­ to­ga­ bio­ je­ pot­pi­san­ spo­ra­zum­ o­ “Da­ni­ma­ Ru­si­je”­na­ fran­cu­skom­ hi­po­dro­mu­ Ven­sen­(Vin cen nes)­gde­su­se­tak­mi­či­li­Or­lo­vi­ka­sa­či­i­“Da­ni­Fran­cu­ske­u­Ru­si­ji”,­gde­je­spon­zor­bi­la­Fran­cu­ska­ka­sač­ka­aso­ci­ja­ci­ja.Po­red­pro­mo­vi­sa­nja­ra­se­u­Ru­si­

ji­ i­ ino­stran­stvu,­ bi­le­ su­pred­u­ze­te­

me­re­ da­ se­ po­ve­ća­ broj­no­ sta­nje­ka­sa­ča.­Ta­ko­su­na­Mo­skov­skom­hi­po­dro­mu­ po­ve­ća­li­ na­grad­ni­ fond­ u­svim­tr­ka­ma­Or­lo­vih­ka­sa­ča,­a­za­tim­ po­ve­ća­li­ broj­nost­ gr­la­ u­ svim­ka­te­go­ri­ja­ma.­Na­ci­o­nal­nu­ru­sku­ra­su­kre­nu­li­su­da­po­dr­ža­va­ju­na­svim­hi­po­dro­mi­ma­Ru­si­je­–­Sa­ra­tov­skom,­Ka­zan­skom,­ No­vo­si­bir­skom,­ Perm­skom­ i­ dr.­ Po­ja­vi­le­ su­ se­ pri­vat­ne­er­ge­le­ ko­je­ su­ se­ ba­vi­le­ od­go­jem­Or­lo­vih­ka­sa­ča.­Po­bolj­šan­je­tre­ning­i­uslo­vi­uz­go­ja­ka­sa­ča.­Za­hva­lju­ju­ći­pred­u­ze­tim­me­ra­ma­Or­lo­vi­ka­sa­či­su­po­če­li­po­no­vo­da­po­be­dju­ju.­Ali­bez­ob­zi­ra­na­to,­što­je­po­čeo­la­gan­us­pon­i­rast­broj­no­sti­Or­lo­vih­ka­sa­ča,­ da­bi­ se­ ra­sa­ spa­si­la­ tre­ba­ jos­pu­no­ra­da­i­na­po­ra.

Sa­vre­me­ni­or­lov­ka­sač

Ra­sa­Or­lov­ka­sač­je­bi­la­re­gi­stro­va­na­ u­ Mi­ni­star­stvu­ po­ljo­pri­vre­de­Ru­ske­ Fe­de­ra­ci­je­ 2007.go­di­ne­ kao­ra­sa­ru­ske­se­lek­ci­je.­Da­na­šnji­Or­lo­vi­ka­sa­či,­po­go­to­vo­“kralj­70­tih­go­di­na”­sve­tlo­si­vi­Pion­i­nje­go­vi­unu­ci­Ki­pr­i­Kov­boj,­Ip­pik­i­nje­gov­sin­Ko­lo­rit­ su­bi­li­mno­go­br­žiod­Or­lo­va­ca­sa­po­čet­ka­sto­le­ća.No,­u­ce­li­ni­oni­ne­mo­gu­da­iz­dr­že­

pri­ti­sak­od­stra­ne­ame­ric­kih­ka­sa­ča,­ko­ji­su­ge­net­ski­br­zi.­Ali­Or­lov­ci­ipak­po­ka­zu­ju­od­lič­ne­re­zul­ta­te.­U­Ru­si­ji­ap­so­lut­ni­re­kord­br­zi­ne­­­1­mi­nut­57,2­ se­kun­di­ na­ 1600­ me­ta­ra,­ za­ka­sa­če­ svih­ ka­sač­kih­ ra­sa,­ pri­pa­da­Or­lov­cu­Kov­bo­ju.­Taj­ka­sač­ri­dje­bo­je­po­ka­zao­je­taj­re­zul­tat­na­Ra­men­skom­hi­po­dro­mu­1991.go­di­ne.

Na­da­na­šnji­dan,­u­ra­si­Or­lov­ka­sač,po­sto­ji­ 8­ osnov­nih­ li­ni­ja.Vo­de­ćom­li­ni­jom­iz­me­dju­njih­se­sma­tra­li­ni­ja­Pi­o­na­–­što­po­ko­li­či­ni­pri­plod­nja­ka,­što­po­kva­li­te­tu­po­to­ma­ka,­a­pre­sve­ga­po­br­zi­ni.­Sa­da­na­ru­skim­er­ge­la­ma­ ima­ oko­ 700­ ra­snih­ Or­lo­vih­ko­bi­la­ i­ po­la­ sto­ti­ne­pa­stu­va,­dok­su­po­čet­kom­XX­ve­ka­ru­ski­ko­nja­ri­ ima­li­ 20­hi­lja­da­Or­lo­vih­ko­bi­la.­Sa­da­su­svi­hi­po­dro­mi­po­pu­nje­ni­do­ma­ćim­ i­ uve­ze­nim­ “ame­ri­kan­ci­ma”,­ko­ji­po­ti­sku­ju­ne­sa­mo­Or­lo­va,­već­i­ru­skog­ka­sa­ča.Dru­ge­ ja­ke­ li­ni­je­ su­ li­ni­je­ Ulo­

va,­ Pi­lo­ta­ i­Kva­dra­ta.­Ne­što­ma­nje­pred­stav­ni­ka­ima­li­ni­ja­de­de­Pi­o­na­–­Ot­bo­ja,­pre­ko­si­no­va­Lu­na­ti­ka­i­Kor­sa­ra.­Ne­znat­no­pred­sta­vlje­ni­u­ra­si­su­li­ni­je­Vo­i­na,­Ve­tra­i­Bar­chu­ka.Sa­vre­me­ni­cen­tri­uz­go­ja­Or­lo­vog­

ka­sa­ča­se­na­la­ze­u­Ru­si­ji­i­Ukra­ji­ni.­Pr­ven­stve­no­sa­ra­som­ra­di­Ce­smen­ska­ er­ge­la,­ Mo­skov­ska,­ Perm­ska,­Ala­taj­ska­–­od­86­ak­tiv­nih­er­ge­la­u­Ru­si­ji.­U­Ukra­ji­ni­–­Du­brov­ska­­er­ge­la.Ta­ko­dje­ ­sa­ ­ra­so­m­ ra­de­ ­Sa­drin­ska­er­ge­la,­ No­vo­tom­ni­kov­ska,­ Za­vi­va­lov­ska,­Pe­trov­ska,­Ta­tar­ska,­pri­vat­na­­er­ge­la­­ O­OO­ “Uroz­haj”,­ OOO­ “LAG­­Ser­vis”,­ZA­OO­“Ku­sum­ski”­I­dr.

Zbog­to­ga­što­Or­lo­vi­ka­sa­či­gu­be­u­tr­ka­ma­sa­Ru­skim­i­Ame­rič­kim­ka­sa­či­ma,­za­nih­se­or­ga­ni­zu­ju­za­tvo­re­na­ tak­mi­če­nja­ i­ po­seb­ne­ na­gra­de.­ Iz­me­dju­ njih­ naj­zna­čaj­ni­je­ su­“Na­gra­da­ Bar­sa”,­ “Na­gra­da­ Pi­o­na”,­“Na­gra­da­Mor­skog­Pri­bo­ja”,­“Na­gra­da­Ot­kli­ka”,­“Na­gra­da­Pa­ri­za”,­“Na­gra­da­Fran­cu­ske”­i­sl.Po­­ re­zul­ta­ti­ma­ 2004,­ 2005­ i­

2006.­go­di­ne­naj­bo­lji­ ka­sa­či­u­Ru­si­ji,­ po­ ko­li­či­ni­ osvo­je­nih­ na­gra­da,­ su­ bi­li­ Or­lo­vi­ ka­sa­či:­ 2004.­ i­2005.­ go­di­ne­ —­ Poprek (Potok­ —­Perikola­ 1998,­ 2.04,5)­ i­ 2006.godine­— Lotos­(Termin­—­Lokacija­2000,­ 2.03,7).­ Oni­ su­ uspeli­ da­osvoje­ više­ nagrada­ nego­ brži­ od­njih­Ruski­i­Američki­kasači.

Uspeh­u­konjičkom­sportu

Orlov­ kasač­ –­ unikalna­ rasa­konja,­koja­nema­analoga­u­svetu.­Sem­ kasačkih­ trka,­ veliki­ i­ lepo­obojeni­ kasač,­ može­ se­ koristiti­skoro­ u­ svim­ vidovima­ konjičkog­sporta.­ Dobar­ primer­ za­ to­ je­svetlo­sivi­pastuv­Balagur,­praunuk­Piona,­koji­je­sa­svojom­džokejkom­

Aleksandrom­ Korelovom­ više­ puta­osvajao­različita­oficijalna­i­privatna­takmičenja­u­Rusiji­i­inostranstvu.Korelova­ i­ Balagur­ zauzimaju­

mesto­ u­ prvih­ pedeset­ po­rejtingu­Medjunarodne­federacije­konjičkog­ sporta.­ Dugo­ godina­su­ bili­ broj­ jedan­ u­ Rusiji­ i­zauzeli­ su­ najbolje­ izmedju­ svih­ruskih­takmičara­25­to­mesto­na­Olimpijadi­u­Atini­2004.­godine.U­Honkongu­ na­ Olimpijadi­ 2008.­godine­Korelova­i­Balagur­zauzeli­su­peto­mesto.Biografija­ Balagura­ je­ veoma­

interesantna.­ Od­ tri­ do­ deset­godina­ on­ je­ “radio”­ u­ konjičkoj­policiji.­ “Pasaz”­ i­ “piafe”­ naučio­ga­ je­ cirkuski­ radnik­ za­ vreme­odmora­zimi,­dok­nije­bilo­posla­u­policiji.­Sa­deset­godina­Balagur­je­bio­ otkupljen­ od­ policije­ i­ počela­je­ njegova­ sportska­ karijera­ sa­Aleksandrom­Korelovom.­Nešto­kasnije­vlasnik­Balagura­je­

poslao­par­na­stažiranje­u­Nemačku­jer­ je­ uvideo­ u­ Balaguru­ buduću­sportsku­ zvezdu.­ Aleksandra­je­ opisala­ karakter­ Balagura­ u­jednom­od­intervjua:­“On­je­veoma­pametan,­vredan­i­jako­voli­da­radi.­On­je­pravi­sportista.­Želi­da­pokaže­sebe­ sa­ najbolje­ strane,­ oseća­koliko­je­situacija­ozbiljna.­Razlikuje­takmičenja­ od­ treninga.­ Balagur­je­ jako­ hrabar­ i­ veoma­ radoznao­konj.”

(Kraj)

O JED NOJ OD NAJ STA RI JIH I NAJ PO ZNA TI JIH PA SMI NA KO NJA U RU SI JI

Or­lov­ka­sač­-­kri­za­i spa ša va nje ra sePi­še:­dr­Mi­ro­ljub­Mi­lić

Tablica­savremenih­rekorda­Orlovskih­kasačaDistanca Uzrast Pastuv (godina rodjenja) Rekord Kobila (godina rodjenja) Rekord

1600­m 2­godine Logotip­(Popugaй­—­Liliя­2006) 2.09,2 Kavыčka­(Kuplet­—­Kovboйka­2012) 2.08,7

3­godine Korifeй­(Final­—­Kipa­2009) 2.03,5 Floristika­(Žarkiй­—­Filarmoniя­2008) 2.04,3

4­godine Kuraž­(Rubin­—­Kameliя­2010) 2.01,2 Belizna­(Imperator­—­Belosnežka­2010) 2.02,4

Stariji­uzrast Kovboй­(Blokpost­—­Krutizna­1984) 1.57,2 Priprava­(Ivasь­—­Pridača) 2.02,5

2400­m 3­godine Kolenkor­(Kuplet­—­Konka­2012) 3.10,9 Kavыčka­(Kuplet­—­Kovboйka­2012) 3.11,2

4­godine Kreщatik­(Kuplet­—­Kumanika­2012) 3.09,0 Kavыčka­(Kuplet­—­Kovboйka­2012) 3.10,4

Starij­uzrast Ippik­(Persid­—­Ifigeniя­1980) 3.02,5­r Priprava­(Ivasь­—­Pridača) 3.08,3

3200­m 4­godine Kipr­(Pompeй­—­Krutizna­1982) 4.17,6 Kupюra­(Parlament­—­Kupava­2010) 4.23,7

Stariji­uzrast Pion­(Otklik­—­Pridannica­1966) 4.13,5­r Kapitanša­(Bubenčik­—­Vidrodžena­Kulьtura­1935) 4.21,6­r

4800­m 4­godine ­ ­ Kupюra­(Parlament­—­Kupava­2010) 6.58,0

Stariji­uzrast Pikador­(Inžir­—­Pribыlь­2000) 6.48,3 Tonя­R­(Varmik­—­Meža­1901) 7.09,4

Aleksandra Korelova i Balagur, 2008

Standardbred

1117. februar 2017.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

PRI ZNA NJE JE PO VOD

Ka da je pre osam go di na u Gr­gu rev ci ma osno va no Udru­že­nje­ že­na­ „Vi­šnja”­ mno­gi­

su­ ta­da­ po­mi­sli­li:­ evo­ još­ jed­nog­žen­skog­udru­že­nja­ko­je­će­oku­plja­ti­pri­pad­ni­ce­ne­žni­jeg­po­la,­ko­je­će­ši­ti,­pe­va­ti­ i­he­kla­ti.­A,­od­po­čet­ka­do­sa­da,­rad­„Vi­šnje”,­Lji lja ne Ne­delj­ko­vić,­pred­sed­ni­ce­tog­udru­že­nja,­kao­ i­nje­nih­čla­ni­ca,­da­le­ko­je­od­he­kla­nja­i­ple­te­nja.­One­ne­be­že­od­ ta­ko­zva­nih­ žen­skih­ po­slo­va,­ ali­se­ i­ hva­ta­ju­ i­mu­ških­ po­slo­va,­ što­su­ dru­gi­ za­pa­zi­li.­ Ta­ko­ je­ ­ rad­ pr­ve­me­dju­nji­ma­Lji­lja­ne­Ne­delj­ko­vić­ne­dav­no­ kru­ni­san­ spe­ci­jal­nom­ na­gra­dom­“Vi­trus”­ ­ko­ja­se­do­de­lju­je­za­fi­lan­tro­pi­ju.Šta­ je­ Lji­lja­na­ Ne­delj­ko­vić,­ za­

jed­no­ sa­ osta­lim­ čla­ni­ca­ma­ Udru­že­nja­“Vi­šnja”­uči­ni­la­za­svo­je­se­lo­da­ bi­ za­slu­ži­la­ na­gra­du?­ Ukrat­ko,­to­ su­bro­je­ak­ci­je­ rad­nog­ka­rak­te­ra­­­ko­mu­nal­ne,­eko­lo­ške,­knji­žev­ne,­kul­tur­ne,­et­no­ak­ci­je,­a­usko­ro­će­po­če­ti­da­­pro­iz­vod­nje­or­gan­ske­hra­ne­od­na­isti­na­čin­pro­iz­ve­de­nih­vi­ša­nja.­

Ka ko je do šlo do no mi na ci je za­ovu­pre­sti­žnu­na­gra­du?

­­Me­ne­je­za­ovu­na­gra­du­pred­lo­ži­la­Lji­lja­na­Sa­na­dro­vić,­na­ša­pe­sni­ki­nja­i­čla­ni­ca­Udru­že­nja­„Vi­šnja”.­No­mi­na­ci­ja­ za­ na­gra­du­ ob­u­hva­ti­la­je­kom­plet­nu­na­šu­do­ku­men­ta­ci­ju,­od­no­sno­ isto­ri­jat­ ra­da­ udru­že­nja­ko­ji­ tra­je­ osam­ go­di­na,­ sa­ svi­me­što­smo­po­kre­nu­li­i­po­sti­gli.­­To­su­ra­zno­li­ki­pro­jek­ti,­ali­su­na­me­nje­ni­ za­ do­bro­bit­ se­la­ i­me­šta­na.­Mi­sva­ke­go­di­ne­ima­mo­Fru­ško­gor­ski­

et­no­ fe­sti­val­ u­ okvi­ru­ „Ko­la­ Sre­ma”,­jed­nom­ili­dva­pu­ta­knji­žev­no­ve­če,­ or­ga­ni­zu­je­mo­ rad­ne­ ak­ci­je,­a­ sa­da­ pri­pre­ma­mo­ tre­ću­ knji­gu­pe sma upra vo po me nu te Lji lja ne Sa­na­dro­vić­ ko­ja­ tre­ba­ da­ iza­dje­ iz­štam­pe.­Zna­či­za­sva­kog­ima­mo­po­ne­što.

Šta­ste­­ra­di­li­na­pla­nu­ure­đe­nja­svog­se­la­?

­­Na­po­čet­ku­de­lo­va­nja­ure­đi­va­li­smo­pr­vo­zgra­du­me­sne­za­jed­ni­cu­i­to­iz­do­bro­volj­nih­pri­lo­ga.­Udru­že­nje­že­na­ “Vi­šnja”­ je­ od­re­di­lo­ če­ti­ri­ že­ne­ko­je­su­ob­i­šle­ce­lo­se­lo,­od­ku­će­do­ku­će­su­išle­i­ta­da­smo­pri­ku­pi­li­ta­da­ im­po­zan­tih­90.000­di­na­ra.­ Te­pa­re­smo­na­me­ni­le­ure­đe­nju­objek­ta­me­sne­za­jed­ni­ce.­Spolj­ni­zi­do­vi­i­fa­sa­da­su­ogu­lje­ni,­sre­dje­ni,­a­­sve­za­vr­še­no­od­ te­me­lja­do­kro­va.­Po­sle­smo­ure­dji­va­le­deč­ji­vr­tić­u­se­lu­pre­ko­pro­jek­ta­na­zva­nog­“I­mi­vo­li­mo­le­po”.­Bi­li­smo­kiv­ni­za­to­što­se­

u­ne­kim­grad­skim­vr­ti­ći­ma­sre­dju­je­unu­tra­šnjost­spo­lja­šnjost­i­slič­no,­a­u­se­li­ma­ne.­Kre­nu­le­smo­u­to­sa­me.­Ra­di­li­su­i­maj­sto­ri,­sre­dje­ne­su­pro­sto­ri­je,­ta­ko­da­je­i­spo­lja­i­unu­tra­sre­djen­vr­tić.­

Na to me ni ste sta le. Ura di le ste­krov­objek­ta­i­spre­či­će­da­lje­pro pa da nje...

­­ Pr­vo­ smo­ okre­či­le­ obje­kat,­ a­na red ne go di ne smo ura di li pro je­kat­ da­lje­ za­ ure­đe­nje­ za­ba­vi­šta.­No­vac­za­vr­tić­smo­po­če­le­da­sku­plja­mo­ svo­je­vre­me­no­ u­ La­ćar­ku,­na­ pro­mo­ci­ji­ pr­ve­ knji­ge­ Lji­lja­ne­Sa­na­dro­vić.­ Ra­di­la­ sam­ po­sle­ pro­je­kat­ za­ po­kra­jin­ski­ kon­kurs­ pod­na­zi­vom­ „Se­lo­ sa­ raz­gled­ni­ce”,­ ali­smo­od­bi­je­ni,­jer­ni­smo­is­pu­ni­li­sve­pro­pi­sa­ne­kri­te­ri­ju­me.­Na­red­ne­go­di­ne­ka­da­je­iza­šao­isti­kon­kurs,­ja­kao­po­je­di­nac­sam­ura­di­la­pro­je­kat­za­Me­snu­za­jed­ni­cu­gr­gu­rev­ci­ i­ ta­da­ se­ on­ zvao­ „I­mi­ vo­li­mo­ le­po”.­Po­kra­jin­ski­ se­kre­ta­ri­jat­ za­ pri­vre­du­gde­sam­kon­ku­ri­sa­la­je­odo­brio­pa re i mi smo ta da ima le no vac da sta vi mo da lje – po sta vi le smo pro­zo­re­na­za­ba­vi­šte.­Ali,­za­ba­vi­šte­je­pro­ki­šnja­va­lo.­Ka­sni­je­smo­tra­ži­le­u­­ta­da­šnjoj­Di­rek­ci­ji­za­iz­grad­nju­gra­da­da­obez­be­di­pa­re­u­te­na­me­ne.­Us­pe­li­ smo­ i­ re­kon­struk­ci­ja­ kro­va­za­ba­vi­šte­je­bi­la­­kom­plet­no­re­še­na­za­ne­ko­vre­me.

Po ka za le ste se kao kre a­tiv ne i šte dlji ve. Da li je isti na da ste is ko ri sti le i sta ri crep sa zgra­de?­

­­Od­ski­nu­tog­cre­pa­sa­te­zgra­de­mi­iz­Udru­že­nja­“Vi­šnje”­smo­za­mi­sli­le­da­na­pra­vi­mo­ukra­sne­sta­ze­u­dvor­štu­za­ba­vi­šta.­Na­šle­smo­­maj­sto­ra­i­on­je­ure­dio­ne­što­po­put­be­ha­to­na­ ta­ko­ da­ je­ pri­laz­ za­ba­vi­štu­sa­da­ sa­ ukra­si­ma­ od­ sta­rog­ cre­pa­ko­ji­su­po­put­mo­za­i­ka.

Ko li ko i ka ko do pri no si te kul­tur­nom­ži­vo­tu­se­la?

­­Sva­kog­17.­mar­ta­mi­or­ga­ni­zu­je­mo­ knji­žev­no­ ve­če­ pod­ na­zi­vom­“Pro­le­će­ za­ Na­du”­ u­ po­men­ na­šoj­sa­rad­ni­ci­ Na­di,­ ko­ja­ ni­je­ sa­ na­ma.­­Ta­ko­će­bi­ti­i­ove­go­di­ne.­Tu­će­bi­ti­još­ or­ga­ni­zo­va­ne­ knji­žev­ne­ ve­če­ri,­pro­mo­ci­je,­ kao­ i­ tra­di­ci­o­nal­ne­ma­ni­fe­sta­ci­je­Fru­ško­gor­ski­et­no­fe­sti­val­u­okvi­ru­“Ko­la­Sre­

ma”­i­slič­no.

Pro je kat „Vi šnja za vi šnju” po­dr­žao­je­Za­vod­za­rav­no­prav­nost po lo va Voj vo di ne. Do kle je sti­gao­taj­neo­bič­ni­pro­je­kat?

­­ Za­sa­di­li­ smo­ di­van­ za­sad­ vi­šnje,­a­plo­do­vi­vi­šnje­će­bi­ti­ne­što­što­će­mo­is­ko­ri­sti­ti­kao­brend.­Na­i­me,­mi­sli­mo­da­od­vi­šnje­pra­vi­mo­so­ko­ve,­pek­me­ze­i­dže­mo­ve,­ko­ji­će­bi­ti­ pre­po­zna­tlji­vi.­ Oče­ku­je­mo­ ove­go­di­ne­pr­vi­rod­vi­šnje­iz­za­sa­da­ko­ji­je­pret­pro­šle­go­di­ne­­za­sa­djen.­Bi­će­mo­u­mo­guć­no­sti­da­od­vo­ća­na­pra­vi­mo­pro­iz­vo­de­ko­je­će­mo,­ume­sto­ ruč­nih­ ra­do­va,­ ubu­du­će­ no­si­ti­na­saj­mo­ve­i­su­sre­te.

Oči­sti­le­ste­i­ure­di­le­­park­sa­u­ bli­zi­ni­ Gr­gu­re­va­ca.­ Ka­ko­ ste­do­šli­na­tu­ide­ju?

­ Sta­bla­su­za­sa­dje­na­u­znak­se­ća­nja­na­Ti­ta­ka­da­je­to­bi­la­sve­op­šte­ak­ci­ja.­Park­je­na­po­te­su­pre­ma­

Man­đe­lo­su,­u­tro­u­glu­­kod­sta­re­če­sme,­gde­je­ne­ka­da­bi­lo­rim­sko­iz­vo­ri­šte.­Za­sad­ko­ji­je­po­sa­djen­po­sle­Ti­to­ve­smr­ti­ka­sni­je­ni­je­ure­dji­van,­a­ sa­da­ je­ oči­šćen­ i­ po­ko­šen.­Na­ša­jed­na­ me­štan­ka­ je­ ostva­ri­la­ pro­je­kat­ za­ na­sta­vak­ ure­dje­nja­ ovog­pro­sto­ra,­a­sa­da­ka­da­je­sre­đen­lju­di­pro­đu­ i­ka­žu­da­je­to­pra­vi­park.­Ure­đe­nje­će­bi­ti­na­sta­vlje­no­jer­­tre­ba­da­se­po­sta­ve­sto­lo­vi,­ure­di­am­fi­te­a­tar­gde­bi­bi­la­­ško­la­u­pri­ro­di,­gde­­bi­­do­la­zi­le­grad­ske­i­se­o­ske­ško­le­na­ča­so­ve­u­pri­ro­du.Sve­u­sve­mu­Gr­gu­rev­ča­ni­će­ima­ti­ure­đen­se­o­ski­park,­ko­ji­će­osim­njih­ko­ri­sti­ti­po­se­ti­o­ci,­ali­i­ tu­ri­sti.­Ure­đe­nje­ovog­par­ka­ jed­na­je­u­ni­zu­ak­tiv­no­sti,­ ko­jom­Udru­že­nje­že­na­“Vi­šnja”­ iz­Gr­gu­re­va­ca­ i­ ja­kao­ pred­sed­ni­ca­ do­pri­no­si­ma­ svi­ma­na­ma­u­se­lu.­

Ka­ko­ste­park­fi­nan­si­ra­li­? Šta su­na­red­ni­pla­no­vi­?

­­ Ak­tiv­no­sti­ ure­đe­nja­ par­ka­ de­li­mič­no­ su­ fi­nan­si­ra­ne­ i­ nov­cem­ iz­­okvi­ra­ pro­jek­ta­ ure­đe­nja­ oko­li­ne­ i­za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne,­za­ko­ji­nam­je­obez­be­đe­no­55.000.­di­na­ra.­Ulo­že­no­je­tu­mno­go­vo­lon­ter­skog­ra­da­kao­uosta­lom­i­u­dru­gim­ak­tiv­no­sti­ma.­Plan­nam­je­da­ra­do­vi­bu­du­za­vr­še­ni­ u­ par­ku­ do­ ma­ni­fe­sta­ci­je­“Ko­lo­Sre­ma”.­U­pla­ni­Udru­že­nja­že­na­“Vi­šnja”­je­da­odr­ži­mo­knji­žev­no­ve­če­u­mar­tu,­ pro­sla­vi­mo­Dan­ že­na,­uče­stvu­je­mo­u­or­ga­ni­za­ci­ji­Ko­la­Sre­ma­ i­ Fru­ško­gor­skog­et­no­ fe­sti­va­la,­ ali­ i­ or­ga­ni­zu­je­mo­ spo­rt­ski­dan­kao­što­ima­ju­ne­ke­dru­ga­se­la­­­pla­ni­ra­Lji­lja­na­Ne­delj­ko­vić,­pred­sed­ni­ca­ Udru­že­nja­ že­na­ “Vi­šnja”­iz­ Gr­gu­re­va­ca,­ do­bit­ni­ca­ spe­ci­jal­ne­ na­gra­de­ “Vir­tus”­ od­ Fon­da­ci­je­“Trag”­iz­Be­o­gra­da.­ Tekst:­S.­Đa­ko­vić­ Fo­to:­pri­vat­ni­al­bum

GR­GU­REV­CI­•­ŠTA­JE­UČI­NI­LA­ZA­SVO­JE­SE­LO­LJI­LJA­NA­NE­DELJ­KO­VIĆ,­DO­BIT­NI­CA­SPE­CI­JAL­NE­NA­GRA­DE­ZA­FI­LAN­TRO­PI­JU

Za­lep­ši­ži­vot­u­se­luŽe­ne­oku­plje­ne­u­Udru­že­nju­„Vi­šnja”­re­a­li­zo­va­le­su­niz­ak­ci­ja­ko­je­su­ob­u­hva­ti­le­ure­đe­nje­se­o­ske­me­sne­za­jed­ni­ce,­par­ka,­or­ga­ni­za­ci­ju­kul­tur­nih­ma­ni­fe­sta­ci­ja...­One­su­po­ru­či­le­su­da­i­se­o­ska­de­ca­vo­le­da­bu­du­u­le­po­ure­đe­nim­pro­sto­ri­ja­ma,­pa­su­kre­či­le­i­ure­di­le­pro­sto­ri­je­za­ba­vi­šta­­i­or­ga­ni­zo­va­le­ure­đe­nje­za­pu­šte­nog­se­o­skog­par ka sa 88 sta ba la

Uži­va­mo­svi za jed no­­ Mno­go­ tru­da,­ vre­me­na­ i­

mu­ke­sam­ulo­ži­la­da­bi­smo­svi­za­jed­no­ uži­va­li­ u­ le­pim­ ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma,­u­ured­nim­i­či­stim­uli­ca­ma­i­par­ko­vi­ma,­u­osme­hu­na­li­cu­de­ce­iz­za­ba­vi­šta­i­ško­le,­u­ eks­kur­zi­ja­ma­ po­ Sr­bi­ji­ ­­ re­kla­je­Lјiljana­Ne­delj­ko­vić,­pri­li­kom­do­de­le­­spe­ci­jal­ne­na­gra­de­“Vir­tus”.

Lji­lja­na­Ne­delj­ko­vić­(dru­ga­s­le­va)­sa­do­bit­ni­ci­ma­na­gra­de­“Vir­tus”

Et­no­ma­ni­fe­sta­ci­ja­u­Gr­gu­rev­ci­ma

Pri­pre­ma­za­or­gan­sku­pro­iz­vod­nju

Ko­lo­Sre­ma

12 17. februar 2017.

AK TU EL NO STI

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U na šim kli mat skim uslo vi­ma sa re zid bom se za po či­nje kra jem fe bru a ra ka da

pro đe opa snost od zim skih mra ze­va. Od ovog pra vi la su iz u ze ti vi no­gra da ri sa ve li kim po vr ši na ma ko ji zbog obi ma po sla sa re zid bom mo ra­ju da kre nu od mah po za vr šet ku ve­ge ta ci je. Re zid bu tre ba ta ko pla ni ra ti da se za vr ši do bu bre nja oka ca.

Osnov ni ci lje vi re zid be su:

­ Obra zo va nje osnov nog ob li ka sta bla u mla dim vi no gra di ma

­ Odr ža va nje obra zo va nog sta bla u du gom pe ri o du rod no sti čo ko ta, ka ko bi svi nje go vi de lo vi bi li zdra vi, a svi or ga ni lo ze pra vil no ras po re­đe ni u pro sto ru

­ Nor mi ra nje bro ja oka ca, la sta ra i gro zdo va na čo ko tu

­ Re gu li sa nje ras te nja i rod no sti, us po sta vlja nje i odr ža va nje pra vil­nog od no sa iz me đu ve ge ta tiv nog raz vo ja i vi si ne pri no sa

­ Re gu li sa nje kva li te ta gro žđa,

us po sta vlja nje pra vil nog od no sa iz­me đu vi si ne pri no sa, zre lo sti i kva­li te ta gro žđa

­ Re ge ne ri sa nje sta rih i de for mi­sa nih sta ba la u ci lju pod mla đi va nja čo ko ta

­ Ukla nja nje su vih i ogo lje nih de lo va sta bla, kao i de lo va ko ji su ošte će ni pod dej stvom gra da, ja kih mra ze va i me ha nič kih po vre da od ma ši na

Op šta pra vi la re zid be

1. Ro dan je uvek jed no go di šnji la star ko ji ra ste iz dvo go di šnjeg la­sta ra. Re zač po red go re na ve de nog mo ra da vo di ra ču na i o kli mat skim pri li ka ma u pret hod noj ve ge ta ci o­noj go di ni, jer u su šnim go di na ma rod na ok ca su sme šte na bli že osno­vi la sta ra, pa mo že mo uspe šno pri­me nu ti i kra ću re zid bu, i obr nu to u ki šnim go di na ma rod na ok ca se di­fe ren ci ra ju da lje od osno ve pa tre­ba pri me nu ti du žu re zid bu. U za vi­sno sti od bi o lo ških oso bi na ga je nih sor ti, uz goj nog ob li ka i po treb nog

ste pe na op te re će nja čo ko ta rod nim ok ci ma, pri me nju je se krat ka, du ga ili me šo vi ta re zid ba.

2. Krat ka re zid ba pod ra zu me va pre kra ći va nje jed no go di šnjih la sta­ra na kon di re od 2 do 5 oka ca, a me šo vi ta pre kra ći va nje zre lih la sta­ra, ali na lu ko ve od 6 i vi še oka ca i krat ke kon di re na 2 ok ca za za­me nu. Krat ka re zid ba se pri me nju je kod sor ti gde su do nja ok ca ve o ma rod na, zbog to ga se kod njih osta­vlja ju sa mo krat ki kon di ri. Na kon­di re se re žu is klju či vo sto ne sor te da bi do bi li krup ni je i lep še gro zdo­ve.

3. Du ga re zid ba je ka da se na čo­ko tu osta vlja ju sa mo lu ko vi, pri me­njujnj se u to pli jim pod ruč ji ma na uz goj nom ob li ci ma vi so kog sta bla i kod sor ti gde do nja ok ca ni su rod­na, a gro zdo vi su ma nje ma se, što je ka rak te ri stič no za ve ći nu vin skih sor ti. Kod du ge re zid be se osta vlja­ju lu ko vi du ži ne pre ko 6 oka ca.

4. Me šo vi ta re zid ba se pri me nju­je kod so ra ta za kva li tet na i vi so­ko kva li tet na vi na. Zbog to ga se na

čo ko tu osta vlja ju i kon di ri i lu ko vi. Ova re zid ba se pri me nju je kod sor ti či ja su i do nja ok ca rod na, ali zbog to ga što raz vi ja ju sit ne gro zdo ve zbog po sti za nja ade kvat nog pri no­sa osta vlja ju se lu ko vi kao no si o ci rod no sti,a kon di ri slu že za za me nu rod nog dr ve ta.

Naj­va­žni­ja­pra­vi­la­u re zid bi

1. Uvek re za ti sa oštrim ala tom2. Ni ka da ne osta vlja ti če po ve3. Pr vo iz ba ci va ti sta re la sta re

4. Na pro šlo go di šnjoj lo zi bi ra ti za kon dir ni ži po po lo ža ju

5. Na pro šlo go di šnjoj lo zi osta vi ti za luk la star vi ši po po lo ža ju

6. Od stra ni ti vi dlji vo bo le sne la­sta re

7. Ne pre te ri va ti sa op te re će njem čo ko ta (sla bo op te re ćen čo kot ako se osta vi ma nje od 10oka ca, sred­nje op te re ćen je sa 10 do 40 oka ca i pre op te re ćen je čo kot sa vi še od 40 oka ca). Ovo je ja ko bit no iz ba lan­si ra ti, jer neo prav da no je u pu noj rod no sti ne pra vil no op te re ti ti čo kot, a ta ko đe i eko nom ski neo prav da no.

Srp ska polјoprivreda se na la­zi pred eg zi sten ci jal nom di­le mom: ka ko po no vo spro­

ve sti zemlјišnu re for mu, ko jom bi bi le ispravlјene ne prav de iz pro šlih vre me na, ka da su agrar ne re for­me ne mi lo srd no ce pa le, pre kra ja le i od u zi ma le zemlјište do ma ći na i ti­me uni šta va le po ro dič no ga zdin stvo kao kla si čan i naj pri rod ni ji ob lik polјoprivredne pro iz vod nje.

Tre ba re ći da agrar na re for ma, kao skup pro pi sa usme ren na re­di stri bu ci ju agrar nih re sur sa, ni je izmišlјotina ko mu ni stič kog re ži ma, ne go je to sa stav ni deo svih ve li kih i su štin skih dru štve no­eko nom skih pro me na. Sa da šnja re for ma ima obr nu ti pra vac u od no su na pret hod­ne. Ni je vi še reč o podruštvlјavanju već o ja ča nju pri vat nog sek to ra i po ro dič nog ga zdin stva.

Ge ne za na stan ka dru štve ne od­no sno dr žav ne zemlјe u Sr bi ji mo že se po de li ti na če ti ri glav ne fa ze.

1. Dr žav na od no sno dru štve­na svo ji na na sta la je 1945. go di ne

spro vo đe njem Za ko na o kon fi ska­ci ji imo vi ne na rod nih neprijatelјa i Za ko na o agrar noj re for mi i ko lo ni­za ci ji. Po ovom osno vu u zemlјišni fond sa pod ruč ja Voj vo di ne une to je 668.000 hek ta ra.

2. Polјoprivredno zemlјište pre­ne to je 1947. go di ne u dru štve nu svo ji nu kon fi ska ci jom po pro pi si ma o oba ve za ma ot ku pa polјoprivrednih pro iz vo da. Po tom osno vu u dru štve­nu svo ji nu pre ne to je oko 21.500 hek ta ra. Ova zemlјa je vra će na biv­šim vla sni ci ma 1991. go di ne.

3. Po Za ko nu o polјoprivrednom zemlјišnom fon du iz 1953. otkuplјeno je i dodelјeno polјoprivrednim or­ga ni za ci ja ma 101.700 hek ta ra ob­ra di vog polјoprivrednog zemlјišta. Zemlјa je vra će na 1991. go di ne.

4. Od 1954. go di ne ob ra di vo polјoprivredno zemlјište je uve­ća va no uglav nom ku po vi nom od pri vat nog sek to ra. Na taj na čin je zemlјište u dru štve noj svo ji ni po ve­ća no za oko 300.000 hek ta ra. Ova ka te go ri ja zemlјišta je po sle 1992.

go di ne mo gla bi ti pred met do ka pi­ta li za ci je ili pro da je.

Po čet kom de ve de se tih go di na pro šlog ve ka po voj vo đan skim se­li ma i sa la ši ma po če li su da du va­ju no vi ve tro vi. Skup šti na Sr bi je je 1991. usvo ji la Za kon o na či nu i uslo­vi ma pri zna va nja pra va i vra ća nju zemlјišta ko je je pre šlo u dru štve nu svo ji nu po osno vu polјoprivrednog zemlјišnog fon da i kon fi ska ci jom zbog ne iz vr še nih oba ve za iz oba ve­znog ot ku pa polјoprivrednih pro iz­vo da. Dva mi ni stra za polјoprivredu (dr Velјko­Si­min­ i dr Jan Kiš ge­ci) vra ti li su biv šim vla sni ci ma oko 150.000 hek ta ra. Naj vi še je vra će no u Voj vo di ni – oko 123.000 hek ta ra. To je bi la pr va re sti tu ci ja zemlјišta u Is toč noj Evro pi po sle Dru gog svet­skog ra ta!

Ni je vra će no zemlјište na ci o na­li zo va no u Pr voj agrar noj re for mi – od u ze to selјacima, ve le po sed ni­ci ma, pri pad ni ci ma ne mač ke na­rod no sti, ver skim za jed ni ca ma. Da bi se od bra ni lo od ne le gal nog i sum nji vog ka pi ta la i ne lo jal ne tr­go vi ne, ovo zemlјište je 1992. stavlјeno pod za šti tu dr ža ve. (Za­

kon o pre tva ra nju dru štve ne svo ji­ne na polјoprivrednom zemlјištu u dru ge ob li ke svo ji ne). Ta ko je stvo­re na ka te go ri ja – dr žav na zemlјa. Ova zemlјa se do sa da ni je mo gla pro da va ti.

Ako je 1991. ta da šnja po li tič ka struk tu ra ima la sme lo sti da vra­ti zemlјu biv šim vla sni ci ma, i to u vre me naj ve ćih is ku še nja za srp ski na rod, za što se re sti tu ci ja zemlјišta po no vom Za ko nu o vra ća nju od u­ze te imo vi ne i obe šte će nju iz 2011. spro vo di ta ko spo ro?

No vi Za kon o iz me na ma i do­pu na ma za ko na o polјoprivrednom zemlјištu ja sno da je na zna nje da se zemlјište ko je pod le že re sti tu ci ji ne mo že pro da va ti. Me đu tim, pret hod­ni Za kon o vra ća nju od u ze te imo­vi ne i obe šte će nju ta kvo zemlјište ne pre po zna je. Vla sni ci od u ze te imo vi ne, ili nji ho vi na sled ni ci, po sle ra znih ko ma sa ci ja, aron da ci ja, in te­gra ci ja i dez in te gra ci ja vi še ne zna­ju gde je nji ho vo zemlјište. Ako u za ko nu o re sti tu ci ji ne bu de kla u zu­la o sup sti tu ci ji kod vra ća nja od u ze­tog zemlјišta – on se ne će pri me nji­va ti. Ta dva za ko na ni su uza jam no kon zi stent na. Dr žav no zemlјište ne tre ba pro da va ti pre spro ve de ne re­sti tu ci je u ko joj se po tra žu je ma nje od 100.000 hek ta ra. Da po sto ji po­li tič ka volјa, taj po sao bi se mo gao za vr ši ti za go di nu da na.

B. Gu lan

PRED­LOG­U­JE­KU­SVE­ŽUČ­NI­JIH­RA­SPA­VA­O­PRO­DA­JI­ZE­MLJE

Dr­žav­no­zemlјište­ne pro da va ti pre re sti tu ci jeAko­je­1991.­ta­da­šnja­po­li­tič­ka­struk­tu­ra­ima­la­sme­lo­sti­da­vra­ti­zemlјu­biv­šim­vla­sni­ci­ma,­za­što­se­re­sti­tu­ci­ja­zemlјišta­po­no­vom­Za­ko­nu­o­vra­ća­nju­od­u­ze­te­imo­vi­ne­i­obe­šte­će­nju­iz­2011.­spro­vo­di­ta­ko­spo­ro?­

U ka te go ri ju dr žav ne zemlјe svr sta na i za dru žna zemlјa

Ozbilјan pro blem po sto ji kod po pi sa dr žav nog zemlјišta. Ni su uskla đe ni čak ni zva nič ni po da ci ko je objavlјuju dr žav ne usta no ve. One na vo de da se u za kup mo že iz da va ti čak 450.000 hek ta ra. Po sle zva nič nog, sve o bu hvat­nog po pi sa polјoprivrede 2012. go di ne sta ti sti ka be le ži da u Voj vo di ni ima vi še od 600.000 hek ta ra zemlјe u dr žav noj svo­ji ni. Ako bi smo se rav na li pre­ma na uč nim po da ci ma do ko jih je do šao pro fe sor Ni ko la Ga će ša

sa No vo sad skog uni ver zi te ta u dru goj po lo vi ni pro šlog ve ka, kla sič ne dr žav ne svo ji ne sa­da bi mo glo bi ti sve ga 250.000 hek ta ra. To zna či da je zva nič­na sta ti sti ka, sa mim tim i po li ti­ka, u ka te go ri ju dr žav ne zemlјe svr sta la i za dru žnu zemlјu, se o­ske pa šnja ke i sva ku dru gu svo­ji nu ko ja ni je pri vat na. Zbog to­ga je neo p hod no no vo svo jin sko raz gra ni če nje zemlјišta da bi se mo gli is po što va ti svi za ko ni iz ove obla sti.

Re zid ba vi no gra daPi še:­J.Klja­jić,­dipl.ing,­PSS­Ki­kin­da

Krat ka re zid ba

Dug ko ji po ljo pri vred ni ci ima ju pre ma dr ža vi na osno vu ne pla će­nih pen zij skih do pri no sa pred kraj 2016. go di ne do sti gao je go to vo 100 mi li jar di di na ra, pa bi Po re­ska upra va for mal no i prav no već mo gla da kre ne u na pla tu i od u­

zi ma ku će i nji ve du žni ci ma. Ma li po ljo pri vred ni ci tre nut no se na la­ze u bez iz la znoj si tu a ci ji, a naj ve­ći pro blem je neo d go va ra ju ći od­nos dr ža ve pre ma nji ma, ka že za Mi la din Še var lić, agro e ko no mi sta i na rod ni po sla nik.

Du­go­vi­po­ljo­pri­vred­ni­ka

U­dr­žav­no­svr­sta­li­sve što ni je pri vat no

1317. februar 2017.

AK TU EL NO STI

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ko­ri­ste­ći­ zim­ski­ pe­riod­ Ode­lje­nje­ za­ po­ljo­pri­vre­du,­ vo­do­pri­vre­du­ i­ šu­mar­stvo­ op­

šti­ne­Sta­ra­ Pa­zo­va­ or­ga­ni­zo­va­lo­ je­za­po­ljo­pri­vred­ni­ke­sta­ro­pa­zo­vač­ke­op­šti­ne­niz­zim­skih­edu­ka­ci­ja­i­pre­zen­ta­ci­ja­ko­je­bi­im­po­mo­gle­da­se­bo­lje­sna­đu­u­sa­moj­pro­iz­vod­nji,­ali­i­pri­ko­rišćnju­po­god­no­sti­ko­je­nu­de­dr­žav­ni­fon­do­vi,­se­men­ske­ku­će­i­osi­gu­ra­va­ju­ća­dru­štva.­­­ Do­la­zim­ na­ ova­ pre­da­va­nja­ i­

pro­mo­ci­je­da­ma­lo­ob­no­vim­zna­nje,­­da­ču­jem­ne­što­no­vo­o­se­me­ni­ma,­pre­pa­ra­ti­ma,­ pa­ i­ tim­ kre­di­ti­ma.­Ne­mam­ja­pu­no­ze­mlje­i­ne­spa­dam­u­ ne­ke­ ve­li­ke­ po­ljo­pri­vred­ni­ke,­ ali­vo­lim­da­ sam­ in­for­mi­san,­ ka­že­ je­dan­od­pri­sut­nih, Jan ko Do li naj­iz­Sta­re­Pa­zo­ve.­Ovi­sku­po­vi­su­pri­li­ka­da­se­ze­

mljo­rad­ni­ci­sret­nu,­edu­ku­ju­i­in­for­mi­šu,­ ali­ i­ po­pri­ča­ju­ i­ me­đu­sob­no­raz­me­ne­ is­ku­stva.­ U­ če­tvr­tak,­ 9.­fe­bru­a­ra­ u­ Sta­roj­ Pa­zo­vi­ po­ljo­pri­vred­nim­pro­iz­vo­đa­či­ma­pre­zen­ta­ci­ju­ ak­tu­el­nih­ kre­dit­nih­ li­ni­ja­ za­ po­ljo­pri­vred­nu­pro­iz­vod­nju­pred­sta­vio­je­Raz­voj­ni­ fond­Voj­vo­di­ne,­dok­ je­

In­sti­tut­za­ra­tar­stvo­i­po­vr­tar­stvo­iz­No­vog­Sa­da­pro­mo­vi­sao­no­ve­sor­te­i­hi­bri­de,­a­Kom­pa­ni­ja­Du­nav­osi­gu­ra­nje­pred­sta­vi­la­uslo­ve­osi­gu­ra­nja­use­va,­plo­do­va­i­ži­vo­ti­nja.Od­ove­go­di­ne­Raz­voj­ni­fond­Voj­

vo­di­ne­u­po­nu­di­ima­osam­kre­dit­nih­li­ni­ja,­od­to­ga­tri­za­raz­voj­pri­vre­de,­tri­za­po­ljo­pri­vre­du­i­dve­na­me­nje­ne­lo­kal­nim­sa­mo­u­pra­va­ma.­­Kre­dit­ne­li­ni­je­za­po­ljo­pri­vre­du­

su­ve­o­ma­po­volj­ne­jer­nu­di­mo­grejs­pe­riod­od­dve­go­di­ne­ s­ka­mat­nom­sto­pom­od­1­i­2­od­sto­za­ko­ri­sni­ke­kre­di­ta­ iz­ op­šti­na­ ko­je­ spa­da­ju­ u­tre­ću­ i­če­tvr­tu­gru­pu­raz­vi­je­no­sti,­dok­ko­ri­sni­ci­kre­di­ta­iz­op­šti­na­pr­ve­ i­ dru­ge­ ka­te­go­ri­je­ raz­vi­je­no­sti­ima­ju­ka­mat­nu­sto­pu­od­2­i­3­od­sto­i­ove­kre­dit­ne­li­ni­je­se­od­no­se­na­ in­ve­sti­ci­o­na­ula­ga­nja,­zna­či­za­opre­ma­nje­po­ljo­pri­vred­nih­ga­zdin­sta­va,­ula­ga­nja­u­za­štit­ne­mre­že,­skla­di­šne­ ka­pa­ci­te­te,­me­ha­ni­za­ci­ju­ i­opre­mu,­opre­ma­nje­voć­nja­ka­i­slič­no.­Ta­ko­đe,­ima­mo­još­dve­kre­dit­ne­li­ni­je,­jed­na­je­za­traj­na­obrt­na­sred­stva,­a­dru­ga­za­krat­ko­roč­na­

obrt­na­sred­stva­–­ob­ja­snio­je­Mi loš Jo­va­no­vić­iz­Raz­voj­nog­fon­da­Voj­vo­di­ne­ i­na­gla­sio­da­su­ i­ ove­dve­

li­ni­je­ ­ do­sta­ po­volj­ni­je­ od­ kre­di­ta­po­slov­nih­ba­na­ka.­On­je­do­dao­da­je­ ove­ go­di­ne­ i­ pro­ce­du­ra­ za­ do­bi­ja­nje­ po­me­nu­tih­ kre­di­ta­ do­sta­po­jed­no­sta­vlje­na,­ ta­ko­ da­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ za­ se­dam­ da­na­ mo­gu­oče­ki­va­ti­sred­stva­na­ra­ču­nu.­–­Ove­go­di­ne­smo­opre­de­li­li­dve­

ipo­ mi­li­jar­de­ di­na­ra,­ od­no­sno­ 20­mi­li­o­na­ evra­ za­ raz­voj­ ­ pri­vre­de­i­ po­ljo­pri­vre­de­ u­ Voj­vo­di­ni­ ­ ­­ re­kao­ je­ Jo­va­no­vić­ ­ po­zvav­ši­ po­ljo­pri­vred­ni­ke­ da­ kon­ku­ri­šu­ za­ ova­sred­stva,­ is­ta­kao­ do­bru­ sa­rad­nju­sa­ lo­kal­nom­sa­mo­u­pra­vom­u­Sta­roj­Pa­zo­vi.­Re­gi­o­nal­ni­pred­stav­nik­In­sti­tu­ta­

za­ra­tar­stvo­i­po­vr­tar­stvo­No­vi­Sad­Bra ni slav Ži­va­no­vić,­ ­ pre­zen­to­vao­je­­se­me­na,­hi­bri­de­ku­ku­ru­za,­sun­co­kre­ta­i­sor­te­so­je.­­On­je­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­za­se­tvu­ku­ku­ru­za­pre­po­ru­čio­no­vu­sor­tu­NS­3022­FAO­gru­pa­360­ko­ja­ je­naj­po­god­ni­ja­za­ski­da­nje­u­zr­nu,­dok­je­za­

ber­bu­u­kli­pu­pre­po­ru­čio­NS­6102­FAO­gru­pe­610­s­ tim­što­ovaj­hi­brid­mo­že­da­se­be­re­i­u­kli­pu­(ma­lo­ra­ni­je)­i­u­zr­nu.­Za­ber­bu­sa­mo­u­kli­pu­pre­po­ru­čen­je­NS­6140­no­vi­ i,­ već­ma­lo­ po­zna­ti­ji­ NS­ 7020,­kao­i­ul­tra­hi­brid­NS­­5041­za­za­ko­ro­vlje­ne­nji­ve.­ Što­ se­ ti­če­ se­me­na­sun­co­kre­ta,­ Ži­va­no­vić­ je­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ sta­ro­pa­zo­vač­ke­op­šti­ne­pre­po­ru­čio­NS­Oskar­i­NS­Fan­ta­zi­ju,­kao­i­no­vu­ge­ne­ra­ci­ju­hi­bri­da­Su­mo­1­i­Su­mo­2,­a­kad­je­u­pi­ta­nju­so­ja,­pre­po­ru­ka­ je­za­sor­te­Ru­bin­ i­Fan­tast­ iz­ dru­ge­ gru­pe,­ Apo­lo,­ Sa­va­ i­Mak­si­mus­iz­pr­ve­gru­pe.Mil­ka­Dra­go­vić,­dipl.­inž.­po­ljo­

pri­vre­de­iz­Kom­pa­ni­je­Du­nav­osi­gu­ra­nje­ko­ja­je­li­der­na­tr­ži­štu­i­je­di­na­do­ma­ća­ osi­gu­ra­va­ju­ća­ ku­ća,­ pre­zen­to­va­la­je­osi­gu­ra­nje­use­va,­plo­do­va­ i­ ži­vo­ti­nja.­ Ona­ je­ na­gla­si­la­da­ se­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ osi­gu­ra­va­ju­da­bi­ostva­ri­li­ ne­ku­fi­nan­sij­sku­za­šti­tu­ u­ slu­ča­ju­ gra­da,­ po­ža­ra,­olu­je,­uda­ra­gro­ma­i­dru­gih­ri­zi­ka,­od­no­sno­da­bi­ po­vra­ti­li­ ono­ što­ su­ulo­ži­li­u­sop­stve­nu­pro­iz­vod­nju.­

G. M.

Sva­ka­ fa­za­ raz­vo­ja­bilj­ke­pše­ni­ce­ima­svo­je­zah­te­ve­pre­ma­to­plo­ti­ od­no­sno­ mi­ni­mal­ne,­

mak­si­mal­ne­i­op­ti­mal­ne­tem­pe­ra­tu­re.­Uko­li­ko­se­te­tem­pe­ra­tu­re­pri­bli­že­min.­ili­max.­vred­no­sti­ma,­do­la­zi­do­uspo­ra­va­nja­po­je­di­nih­fa­za­ra­sta­ili­ čak­ uko­li­ko­ su­ uslo­vi­ eks­trem­ni­­i­do­pro­pa­da­nja­de­lo­va­bilj­ke.­Naj­po­volj­ni­je­ tem­pe­ra­tu­re­ za­ kli­ja­nje­pše­ni­ce­kre­ću­se­od­­14­20°C,­ka­da­bilj­ka­kli­ja­za­5­7­da­na.­Pri­tem­pe­ra­tu­ri­ od­ 7­8°C­ ,­ kli­ja­ za­ 17­20­da­na,­ a­ pri­ ni­žim­ tem­pe­ra­tu­ra­ma­pe­riod­od­se­tve­do­ni­ca­nja­mo­že­da­tra­je­i­od­25­50­da­na­u­za­vi­sno­sti­od­tem­pe­ra­tu­re­ i­ sne­žnog­ po­kri­va­ča.­­Uko­li­ko­po­če­tak­ve­ge­ta­ci­o­nog­pe­ri­o­da­ pše­ni­ce­ pra­te­ ni­ske­ tem­pe­ra­tu­re,­po­seb­no­u­uslo­vi­ma­ka­sne­se­tve­iz­van­op­ti­mal­nih­ro­ko­va,­što­je­ bio­ slu­čaj­ sa­ se­tvom­ u­ pro­šloj­go­di­ni­ka­da­se­se­tva­oba­vlja­la­i­do­kra­ja­ no­vem­bra,­ ni­ca­nje­mo­že­mo­oče­ki­va­ti­tek­u­ja­nu­a­ru­i­ fe­bru­a­ru­u­za­vi­sno­sti­od­sne­žnog­po­kri­va­ča.­

Me­đu­tim­ kli­ja­nje­ i­ ni­ca­nje­ mo­gu­da­se­od­vi­ja­ju­i­na­tem­pe­ra­tu­ri­od­0­2°C­i­u­toj­fa­zi­bilj­ka­je­i­naj­ot­por­ni­je­na­mraz.­Naj­o­se­tlji­vi­ja­fa­za­raz­vo­ja­je­ka­da­se­bilj­ka­na­la­zi­u­ fa­zi­dva­ li­sta­ka­da­ta­kva­ula­zi­u­zi­mu,­ta­da­naj­vi­še­stra­da­od­ni­skih­tem­pe­ra­tu­ra.Bilj­ke­ka­sni­je­se­tve­u­pro­le­će­br­

že­pro­la­ze­sta­di­ju­me­raz­vi­ća­ i­eta­pe­ or­ga­no­ge­ne­ze,­ ozi­ma­ pše­ni­ca­se­ta­da­po­na­ša­kao­ ja­ra­pše­ni­ca,­usled­ če­ga­ ne­ uspe­va­ da­ u­ do­volj­noj­ me­ri­ ­ for­mi­ra­ ele­men­te­pri­no­sa.­ Se­tvom­ pše­ni­ce­ po­sle­10.­ no­vem­bra­ mo­že­ se­ oče­ki­va­ti­ni­ži­pri­nos­za­30­40%­u­od­no­su­ na­ se­tvu­ u­ op­ti­mal­nom­ ro­ku.­Ve­ge­ta­ci­o­ni­ pe­riod­ pše­ni­ce­ tra­je­260­280­da­na,­a­u­ka­sni­joj­se­tvi­­skra­ćen­je­na­180­220­da­na.­Ta­kve­bilj­ke­se­sla­bi­je­uko­re­nja­va­ju,­ne­mo­gu­da­ko­ri­ste­vo­du­ i­hra­ni­va­iz­ du­bljih­ slo­je­va­ ze­mlji­šta­ od­ 60­100cm­ što­ je­ nor­mal­no­ za­ bilj­ke­op­ti­mal­nih­ ro­ko­va­ se­tve,­ po­go­to­vo­

u­kri­tič­nim­fa­za­ma­raz­vo­ja­tj.­ka­da­do­la­zi­do­ for­mi­ra­nje­ i­na­li­va­nje­zr­na­ ki­je­ se­ obič­no­ de­ša­va­ u­ pe­ri­du­vi­so­kih­tem­pe­ra­tu­ra­i­­su­ša,­kra­jem­ju­na­i­po­čet­kom­ju­la­me­se­ca.­Ne­ke­ me­re­ ne­ge­ ko­je­ mo­že­mo­

pri­me­ni­ti­ usled­ za­ka­sne­le­ se­tve­je­ste­ pre­ sve­ga­ po­ve­ća­ti­ se­tve­nu­nor­mu­ pri­li­kom­ se­tve­ u­ je­sen­ i­ to­za­oko­10%­pa­do­20%­u­za­vi­sno­

sti­od­bro­ja­da­na­ko­li­ko­ka­sni­mo­sa­se­tvom.­Sa­du­bi­nom­se­tve­tre­ba­ići­ma­lo­pli­će­do­3cm.­Va­lja­nje­use­va­u­pro­le­će­je­oba­ve­zno­da­bi­se­po­spe­šio­ bo­lji­ kon­takt­ bi­lja­ka­ sa­ ze­mlji­štem­ko­ji­ je­bio­pre­ki­nut­usled­go­lo­mra­zi­ce.­ To­kom­ ja­nu­a­ra­ tre­ba­uzor­ko­va­ti­ ze­mlji­šte­ i­ ura­di­ti­ pri­hra­nu­čim­uslo­vi­do­zvo­lja­va­ju.­Mo­ra­se­pra­ti­ti­po­ja­va­šte­to­či­na,­ko­ro­va­i­

bo­le­sti­jer­ova­kvi­use­vi­su­ose­tlji­vi­ji­i­ja­če­su­iz­lo­že­ni­na­pa­du­pa­to­ge­na­i­ko­ro­va.­Tre­ba­pri­me­ni­ti­i­sve­osta­le­me­re­ko­je­će­bi­ti­pre­po­ru­če­ne­bla­go­vre­me­no­ u­ skla­du­ sa­ raz­vo­jem­use­va.Me­đu­tim,­ tre­ba­ na­gla­si­ti­ da­ ni­

jed­na­ agro­teh­nič­ka­me­ra­ ne­mo­že­kom­pe­zo­va­ti­ne­iz­be­žan­pad­pri­no­sa­zbog­ka­snih­ro­ko­va­se­tve.

STA­RA­PA­ZO­VA­•­SE­RI­JA­PRE­DA­VA­NJA­I­PRE­ZEN­TA­CI­JA­

Po volj ne kre dit ne li ni je Raz­voj­nog­fon­da­Voj­vo­di­nePo­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­pred­sta­vlje­ni­uslo­vi­kre­di­ti­ra­nja,­osi­gu­ra­nja­use­va­i­ži­vo­ti­nja­i­se­men­skih­sor­ti

Bra­ni­slav­Ži­va­no­vić

Jan­ko­Do­li­naj

Mil­ka­Dra­go­vićMi­loš­Jo­va­no­vić

Po­ljo­pri­vred­ni­ci­na­pre­zen­ta­ci­ji

RAST­I­RAZ­VOJ­BILJ­KE

Uti­caj­za­ka­sne­lih­ro­ko­va­se­tve­pše­ni­cePi­še:­Bi­lja­na­Do­bra­nić,­dipl.ing.,­PSS­Vr­bas

Ova­kvi­use­vi­su­ose­tlji­vi­ji­i­ja­če­su­iz­lo­že­ni­na­pa­du­pa­to­ge­na­i­ko­ro­va

14 17. februar 2017.

NAUKA U PRAKSI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pro iz vod ni pro ces pred se tvu ku­ku­ru­za­ za­po­či­nje­ iz­bo­rom­hi­bri­da.­ Po­zna­to­ je­ da­ se­ da­

nas­ na­ tr­ži­štu­mo­že­ na­ći­ ogro­man­broj­ ka­ko­ do­ma­ćih­ ta­ko­ i­ stra­nih­hi­bri­da.­ Pri­ nji­ho­vom­ iz­bo­ru­ tre­ba­ima­ti­u­vi­du­raz­li­ke­ko­je­po­sto­je­ka­ko­ u­ po­gle­du­ rod­no­sti­ (ge­net­skog­po­ten­ci­ja­la),­ ta­ko­ i­ u­ po­gle­du­ du­ži­ne­ ve­ge­ta­ci­je,­ čvr­sti­ne­ sta­blji­ke,­ot­por­nost­pre­ma­su­ši,­bilj­nim­bo­le­sti­ma­i­šte­to­či­na­ma­i­sl.Iz­bor­ hi­bri­da­ za­vi­si­ i­ od­ op­šte­

opre­mlje­no­sti­ga­zdin­stva­u­po­gle­du­ma­ši­na­za­ber­bu,­sme­štaj­nog­ka­pa­ci­te­ta­i­mo­guć­no­sti­su­še­nja.­Kod­iz­bo­ra­hi­bri­da­na­pr­vom­me­stu­je­tip­pro­iz­vod­nje­(­hi­bri­di­za­si­la­žu,­hi­bri­di­ko­ji­se­“ski­da­ju”­u­zr­nu,­oni­ko­ji­se­“ski­da­ju”­u­kli­pu,­oni­ko­ji­br­zo­ot­pu­šta­ju­ vla­gu…)­ Po­seb­nu­ pa­žnju­za­slu­žu­ju­ i­po­da­ci­o­ot­por­no­sti­po­je­di­nih­ hi­bri­da­ na­ bo­le­sti,­ na­ro­či­to­sta­bla­i­kli­pa.Kao­i­kod­dru­gih­kul­tu­ra,­ i­ov­de­

va­ži­ osnov­ni­ prin­cip­ da­ tre­ba­ga­ji­

ti­ve­ći­broj­hi­bri­da­raz­li­či­tih­oso­bi­na­i­du­ži­na­ve­ge­ta­ci­je,­ra­di­osi­gu­ra­nja­sta­bil­nih­pri­no­sa­i­bo­lje­or­ga­ni­za­ci­je­ra­da,­od­no­sno­bo­ljeg­is­ko­ri­šća­va­nja­ma­ši­na,­rad­ne­sna­ge­i­dru­gih­ka­pa­ci­te­ta.­ Od­ po­seb­nog­ zna­ča­ja­ je­po­god­nost­ hi­bri­da­ za­me­ha­nič­ko­ubi­ra­nje­use­va,­od­no­sno­čvr­sti­ne­sta­blji­ke­ i­ po­lo­žaj­ kli­pa­ na­ sta­blji­ci­u­do­ba­ber­be.Uslo­vi­ sre­di­ne,­ a­ na­ro­či­to­ ko­

li­či­na­ vla­ge­ su­ ta­ko­đe­ bit­ni­ ele­men­ti­kod­opre­de­lje­nja­za­po­je­di­ne­hi­bri­de.­Se­ja­nje­hi­bri­da­is­klju­či­vo­jed­ne­gru­pe­zre­nja­mo­že­bi­ti­ve­o­ma­ri­zič­no.­­U­sva­kom­slu­ča­ju­tre­ba­ se­ opre­de­li­ti­ za­ ne­ko­li­ko­hi­bri­da­ raz­li­či­te­ du­ži­ne­ ve­ge­ta­ci­je,­ ra­di­ ve­će­ si­gur­no­sti­ u­ po­gle­du­ pri­no­sa­ u­ ve­zi­ sa­ raz­li­či­tim­ kli­mat­skim­ uslo­vi­ma­ u­ po­je­di­nim­ go­di­na­ma,­ a­ ra­di­ lak­še­or­ga­ni­za­ci­je­po­sla­i­obez­be­đe­nja­op­ti­mal­nih­ agro­teh­nič­kih­ ro­ko­va­za­kul­tu­re­ko­ji­ma­će­ku­ku­ruz­bi­ti­pre­du­sev.

Zaštita od štetočina:

Glodari ­­U­toku­zime­posle­ski­danja­snežnog­pokrivača,­­potrebno­je­pregledati­useve­na­prisustvo­glo­dara.­Populacija­glodara­u­toku­je­seni­2016.godine­nije­predstavljala­značajnu­opasnost­po­ozime­useve.­Bez­obzira­na­značajno­manju­broj­nost­nego­u­2014­i­2015.godini­po­trebno­je­odmah­po­skidanju­snež­nog­ pokrivača­ (tamo­ gde­ ga­ ima)­pregledati­useve­ i­utvrditi­brojnost­aktivnih­ jama.­ Na­ svim­ parcelama­gde­se­utvrdi­prisustvo­glodara­po­trebno­ je­uraditi­suzbijanje.Za­tre­tiranje­koristiti­mamke­na­bazi­cin­kfosfida,­ bromodiolona,suradiolona­idr.Voditi­računa­da­se­mamci­odla­žu­u­jame­kako­bi­se­sprečilo­trova­nje­divljači.­Takođe­je­bolje­koristiti­mamke­ koji­ su­ otporni­ na­ vllagu,­kako­bi­imali­duže­dejstvo.

Zabrus tenebrioides­ ­­ Žitni­bauljar­ je­ u­ jesenjem­ periodu­ već­pravio­ oštećenja,­ a­ oštećenja­ se­mogu­ očekivati­ i­ u­ toku­ proleća.­Oštećenja­ od­ bauljara­ su­ trajna,­oštećeni­usev­se­nemože­oporaviti,­pa­je­neophodno­odmah­po­poveća­nju­temperatura­pregledati­parcele­ged­je­setva­obavljena­u­monokul­turi,­ parcele­ koje­ su­ jesenas­ već­bile­zaražene­od­bauljara­ i­parcele­koje­se­graniče­sa­prošlogodišnjim­žitom.­ Tretirati­ odmah­ po­ uočava­nju­oštećenja­insekticidima­na­bazi­fenitrotiona,­monokrotofosa,­hlorpi­rifosa­idr.­

Oscinella frit­–­švedska­mušica­

Pregledajući­ strna­ žita­ ove­ je­seni­uočila­sam­pojavu­propadanja­centralnog­lista­na­raži­ i­pojedinim­parcelama­pšenice­i­ječma.­Pregle­dom­je­ustanovljeno­prisustvo­larvi­švedske­mušice.Štetočina­ prezimljava­ u­ stadi­

jumu­ odrasle­ larve­ u­ stabljikama­ozimih­žita­.­Sada­ih­možemo­naći­u­mladim­biljkama,­pa­je­potrebno­pregledati­ useve.­ Na­ usevima­ gde­je­zaraza­konstatovana­potrebno­je­utvrditi­ broj­ zaraženih­ biljaka­ i­ po­potrebi­planirati­hemijsku­zaštitu.

Žitne stenice­–­Eurigaster­sp.­

U­2016.godini­oštećenja­i­­poja­va­uočeni­su­na­svim­lokalitetima­koje­ pokriva­ PSS­ Vrbas­­ opštine­Vrbas,­ Bečej,­ Kula­ i­ Srbobran.­Oštećenja­ su­ uglavnom­ uočena­na­ parcelama­ pšenice­ pored­ dr­voreda,­ šumica­ i­ šipražja.­ Sma­tra­se­da­suzbijanje­treba­uradi­ti­ na­poljima­gde­ se­na­m2­uoči­3­4­ primerka­ imaga­ u­ proleće­nakon­migracije­ sa­mesta­ prezi­mljavanja.­ Tretiranja­ se­ izvode­na­ larvama­ III­ i­ IV­ stupnja.­ Na­usevima­ semenske­ pšenice­ treti­ranja­se­obavljaju­kada­na­m2­ima­jedan­imago,­pre­nego­počnu­ošte­ćenja.­ Za­ hemijsko­ tretiranje­ kori­ste­se­ insekticidi­ ­a.m.­hlorpirifosa­(Pyrinex,Kozma)­,­fenitrotiona­(Fe­nitrotion­ 50­EC),­ lambda­cihalotri­na­(Grom)­i­dr.

Zaštita od korova

Na­ jednom­ delu­ parcela­ već­ se­može­uočiti­zakorovljenost­pre­sve­ga­gorušicom­koja­se­pojavila­već­u­jesenjem­periodu.­Zaštitu­od­koro­va­može­započeti­čim­temperature­dnevne­a­ i­noćne­prelaze­5­stepe­ni­C.­Useve­pregledati­na­prisustvo­korova,­ako­je­potrebno­sačekati­da­korovi­niknu­pa­tek­onda­početi­sa­tretmanima.­ Faza­ razvoja­ pšenice­i­ ječma­je­veoma­važna,­tretiranja­obaviti­u­ fazi­bokorenja­pa­do­ for­miranja­ prvog­ kolenca.­ Samo­mali­broj­herbicida­se­može­koristiti­ i­u­kasnijim­ fazama­ razvoja,­ ali­ ova­tretiranja­treba­izbegavati­jer­mogu­da­utiču­na­smanjenje­­prinosa.Herbicid­i­dozu­primene­birati­na­

osnovu­vrste­korova­koji­dominira­

ju­na­parceli,­faze­uzrasta­korova­i­faze­razvoja­useva.­U­strnim­žitima­se­ tretiraju­ jednogodišnji­ i­ višego­dišnji­širokolisni­korovi.Najčešće­ se­ tretiranje­ korova­

izvodi­ u­ fazi­ sredine­ bokorenja­ pa­do­pojave­drugog­kolenca­kod­pše­nice,­korovi­su­u­to­vreme­u­fazi­od­2­3­ lista,­ a­ koriste­ se­ herbicidi­ na­bazi­2,4­D­(­Maton,­Esteron­i­dr.),­u­dozi­od­0,5­1­l/ha,(­Herbocid,­Poljo­san­idr.)u­dozi­od­1,5­2­l/ha.Za­ kasnija­ tretiranja­ koristi­

ti­ herbicide­ na­ bazi­ metsulfu­ron­metila(Laren­ 60­PX,­ Meteor,­Metmark,Mezzo­60­WG­i­dr.)­u­dozi­od­10g/ha­uz­dodatak­okvašivača­u­dozi­od­1­dcl/100­l­vode.Ukoliko­ na­ parceli­ preovladava­

palamida­(Cirsium­arvense),­kami­lica­(­Matricaria­camamila)­koristiti­

herbicide­na­bazi­klopiralida­(Lontrel­100,­Hemoklop­100­SL­idr.)­­kada­­je­korov­u­fazi­rozete­(­15­cm).Za­ tretiranje­ Galium­ aparine­ (­

prilepača­)­koristiti­herbicide­na­bazi­fluroksipir­meptil­heptil­ (­ Starane­ ­­250,­Bonaca­EC­i­dr.).Za­ tretiranje­ korova­ u­ strnim­ ži­

tima­postoji­ veliki­ broj­ herbicida­pa­se­dobrim­izborom­mogu­suzbiti­svi­ekonomski­značajni­širokolisni­koro­vi.

Zaštita od bolesti

U­ prvom­ delu­ vegetacije­ žita­oboljevaju­najčešće­od­raznih­vrsta­pegavosti­lista­i­stabljike,­pepelnice,­septorije,­rđe­i­dr.­Intenzitet­zaraze­kao­ i­vrsta­pegavosti­ zavisi­umno­gome­od­klimatskih­ faktora,­prisu­stva­inokuluma­u­biljnim­ostacima,­zdravstvenog­ stanja­ semena­ kao­ i­od­otpornosti­ili­tolerantnosti­sorte.U­jesen­2016.godine­posle­nica­

nja­pšenice­i­ječma­na­mladim­bilj­kama­ već­ se­ konstatovala­ pojava­rđe,­ septorije­ i­ na­ nekim­ usevima­pepelnice.­ Tretiranja­ se­ obavljaju­kada­ je­30­%­biljne­mase­već­ za­raženo­ili­ima­simptome­zaraze­.Po­stoji­ veliki­ broj­ fungicida­ koji­ daju­odlične­ rezultate,­ali­ je­neophodno­utvrditi­ ­ prisustvo­ i­ vrstu­ bolesti­ ,­stepen­zaraze,­pa­se­tek­nakon­toga­odlučiti­ koji­ je­naj­efikasniji­ ­ (Rias­300­­ EC,Tilt­ 250­EC,­ Bumper­ 25­EC,Falcon­ EC­460,Impact­ 25­SC,­Amistar­ extra,Sphere,­ Artea­ 330­EC,­Duet­ultra­I­dr.).

Pro­iz­vod­nja­ra­sa­da­je­naj­va­žni­ji­­seg­ment­u­po­vr­tar­skoj­pro­iz­vod­nji,­ i­sa­mo­ako­se­pro­iz­

ve­de­zdrav­i­kva­li­te­tan­ra­sad­mo­že­se­ oče­ki­va­ti­ za­do­vo­lja­va­ju­ći­ pri­nos­i­ kva­li­tet.­ Bo­lest­ po­le­ga­nja­ ra­sa­da­pred­sta­vlja­ naj­o­pa­sni­ju­ bo­lest­ pri­pro­iz­vod­nji­ra­sa­da­a­pro­u­zro­ku­ju­je­glji­ve­ro­da­Pythi­um­sp.­Rhi­zoc­to­nia­spp.,­Fu­sa­ri­um­spp.,­Phytophtho­ra­spp.,­Scle­ro­ti­nia­spp.­Bo­lest­se­is­po­lja­va­na­mla­dim,­tek­iz­ni­klim­bilj­ka­ma­ u­ to­plim­ le­ja­ma­ u­ vi­du­po­le­ga­nja.­Pr­vi­simp­to­mi­su­u­vi­du­ne­kro­

za­na­sta­blji­ka­ma­u­ni­vou­ze­mlji­šta.­U­po­čet­ku­bilj­ke­po­le­žu­u­ma­

njim­oaza­ma­a­ka­ko­se­bo­lest­ši­ri­i­ pre­la­zi­ sa­ sa­su­še­nih­ na­ zdra­ve­bilj­ke,­u­ le­ji­se­stva­ra­ju­pot­pu­no­ogo­le­la­me­sta.­Na­obo­le­lim­de­lo­vi­ma­bi­lja­ka­mo­že­se­za­pa­zi­ti­be­li­ča­sta­ili­si­va­pa­u­či­na­sta­na­vla­ka­od­mi­ce­li­ja­glji­va.­Bo­lest­se­br­že­ši­ri­ ka­da­ su­ le­je­ po­kri­ve­ne,­ ako­je­gust­sklop­bi­lja­ka­i­ako­se­če­sto­ za­li­va.­ Pa­ra­zi­ti­ se­ odr­ža­va­ju­u­ za­ra­že­nim­ bilj­nim­ osta­ci­ma,­ u­ze­mlji­štu­kao­sa­pro­fi­ti­i­u­­za­ra­že­nom­se­me­nu.­Za­ raz­voj­ bo­le­sti­ po­volj­no­ uti­

če­ po­ve­ća­na­ vla­žnost­ ze­mlji­šta­ i­va­zdu­ha.­ Me­re­ ne­ge­ u­ ra­sad­ni­ku,­ko­je­ do­pri­no­se­ sma­nje­nju­ po­ja­ve­

po­le­ga­nja­ su­ ko­ri­šće­nje­ ste­ril­nog­sup­stra­ta,­ ser­ti­fi­ko­va­nog­ se­me­na,­dez­in­fi­ko­va­nih­kon­tej­ne­ra­i­sak­si­ja,­a­pri­li­kom­ma­ni­pu­la­ci­ja­u­ra­sad­ni­ku­ko­ri­sti­ti­ru­ka­vi­ce­i­dez­in­fi­ko­van­alat.­Ta­ko­đe,­tre­ba­obez­be­di­ti­op­ti­mal­ne­uslo­ve­za­rast­i­raz­voj­ra­sa­da,­ka­ko­bi­se­ujed­na­če­no­i­ne­sme­ta­no­raz­vi­jao.­­Če­sto­pro­ve­tra­va­ti­u­uslo­vi­ma­po­ve­ća­ne­vla­ge.­U­slu­ča­ju­da­se­bo­lest­po­ja­vi­za­

ra­že­ne­bilj­ke­sklo­ni­ti­iz­ra­sad­ni­ka,­a­osta­tak­bi­lja­ka­tre­ti­ra­ti­pre­pa­ra­ti­ma­na­ ba­zi­ pro­pa­mo­karb­hi­dro­hlo­ri­da.­Pre­pa­rat­se­ko­ri­sti­za­li­va­njem­ra­sa­da­u­kon­cen­tra­ci­ji­0,15­0,25%­(15­25­ml­pre­pa­ra­ta­u­10l­vo­de).

Zaštita pšenice i ječma od štetočina, korova i bolesti Piše: Katarina Radonić, dipl.ing., PSS Vrbas

Zaštita od korova može početi čim dnevne i noćne temperature prelaze 5 stepeni

Po le ga nje ra sa daPi­še: Dipl.ing. Sen ka Mi ško vić, PSS Srem ska Mi tro vi ca

Tre ba obez be di ti op ti mal ne uslo ve za rast i raz voj ra sa da

Iz bor od go va ra ju ćeg hi bri da ku ku ru zaPi­še:­Ve sna Bi ić, dipl.ing, PSS Bač ka To po la

Kod iz bo ra hi bri da na pr vom me stu je tip pro iz vod nje

Tr go va nje na Pro dukt noj ber zi i da lje be le ži sma nje nu ak tiv nost

pro me ta ži ta ri ca ma. Tran spot ro-be Du na vom i da lje je u za sto ju, če ka se pot pu na pro hod nost gor-njeg i do njeg to ka Du na va da bi se kre nu lo sa iz vo zom ži ta ri ca pre ma Kon stan ci. Pre ko Pro dukt ne ber ze je to kom ove ne de lje pro me to va-no 1.200 t ro be, što je za 7,69 % ma nje u od no su na pret hod nu ne-de lju, dok je fi nan sij ska vred nost pro me ta iz no si la 29.601.000,00 di na ra, odo sno za 13,56% vi še ne go pro šle ne de lje.

Za Tr ži šte ku ku ru za se mo že re-ći da i da lje sta bil no, ja nu ar i pr va po lo vi na fe bru a ra be le že mi ni mal-ne osci la ci je ce na. Ove ne de lje ce-na ku ku ru za be le ži mi ni ma lan ce-nov ni rast od 0,62% u od no su na pro šlu ne de lju. Pon de ri sa na ce na iz no si 16,20 din (17,82 din/kg sa PDV-om).

Ce na pše ni ce u Sr bi ji pod pri ti-skom pa da svet ske ce ne pše ni ce, be la ži pad. Sa jed ne stra ne ima-mo iz ve štaj Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku ko ji go vo ri o zna čaj no ma njim za se ja nim do ma ćim po vr-ši na ma pšen cie u od no su na pro-šlu go di nu, od no sno 7,5% ma nje, što dr ži ce nu pše ni ce sta bil nom, a sa dru ge stra ne ima mo sma nje-nje svet ske ce ne iz vo zne pše ni ce. Pon de ri sa na ce na pše ni ce iz no si 18,20 din bez PDV-a (20,02 din/kg sa PDV-om), što pred sta vlja ce nov ni pad od 1,62%.

Zr no so je je pro me to va no pre-ko Pro dukt ne ber ze na ce na ma od 45,00 di na ra bez PDV-a do 45,80 di na ra bez PDV-a , sa kla u zo lom „gra tis la ger“.

v.d. di rek tor Mi loš Ja njić

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 17. februar 2017.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 6. 2. do 10. 2. 2017.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, MARTOVSKI FJU ČERS 2016.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 158,07 $/t 155,21 $/t 158,22 $/t 158,88 $/t 162,92 $/t

Ku ku ruz 143,77 $/t 143,14 $/t 145,03 $/t 145,90 $/t 145,43 $/t

• Ma nji pro met ži ta ri ca• De ša va nja na svet skim ber za ma

Berznski in deks PRO DEX je na dan 09.02.2017. bio na ni vou

od 206,85 pro cent nih po e na, što pred sta vlja rast od 1,08 po e na.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG

SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, ve štač ki su šen rod 2016. 350 17,82 50 17,82 +0,62%

Ku ku ruz, ve štač ki su šen rod 2016.

gra tis la ger do 28.2.700 17,60-17,82 500 17,60 -

Ku ku ruz, ve štač ki su šen rod 2016.

gra tis la ger do 31.3.100 17,82 100 17,82 -

Ku ku ruz, rod 2016. vla ga 18% 75 16,50 75 16,50 -

Ku ku ruz, rod 2016. vla ga 19% 90 16,83 - - -

Pše ni ca, rod 2016. 800 20,02-20,90 100 20,02 -1,62%

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

137,84 €/t (fjučers mar 17)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

171,75 €/t (fjučers mar 17)

172,75 €/t (fjučers mar 17)

U Či ka gu u od no su na pret hod nu ne de lju, pše ni ca je po sku pe la za 2,07%, a ku ku ruz je po sku peo za 0,55%.

U Čikagu u odnosu na prethodnu nedelju, soja je poskupela za 1,27%, a sojina sačma je poskupela za 1,38%.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, mart 17 377,37 $/t 380,67 $/t 383,10 $/t 388,98 $/t 385,96 $/t

So ji na sač ma, mart 17 331,60 $/t 332,80 $/t 335,90 $/t 340,70 $/t 338,40 $/t

U Budimpešti u odnosu na prethodnu nedelju kukuruz je poskupeo za

0,37%.U Parizu u odnosu na prethodnu nedelju,

pšenica je poskupela za 1,03%, a kukuruz je poskupeo za 1,47%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 30.1.2017. - 6.2.2017.

POVrĆE 30.1.2017. - 6.2.2017.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Beograd klanica

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Loznica

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

17. februar 2017.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 16.00 19.00 18.00 bez promene dobra

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 15.00 18.00 16.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, veštački sušen)

džak 50kg Domaće kg 16.00 19.00 18.00 bez promene dobra

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 18.00 22.00 20.00 bez promene slaba

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 60.00 75.00 65.00 bez promene slaba

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 17.00 19.00 18.00 bez promene prosečna

5Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 45.00 35.00 bez promene prosečna

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 30.00 35.00 30.00 bez promene slaba

2 Boranija (žuta) Uvoz(uvoz) kg 300.00 300.00 300.00 - vrlo slaba

3 Brokola (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 270.00 300.00 300.00 bez promene vrlo slaba

4 Celer (sve sorte) Domaće kg 70.00 90.00 70.00 pad dobra

5 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 bez promene dobra

6 Dinja (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 185.00 190.00 190.00 pad vrlo slaba

7 Karfiol (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 230.00 220.00 pad vrlo slaba

8 Kelj (sve sorte) Domaće kg 70.00 80.00 70.00 pad vrlo slaba

9 Kelj pupčar (sve sorte) Domaće kg 200.00 220.00 200.00 pad slaba

10 Krastavac (salatar) Uvoz(uvoz) kg 220.00 225.00 220.00 pad slaba

11 Krompir (beli) Domaće kg 25.00 35.00 30.00 bez promene dobra

12 Krompir (crveni) Domaće kg 25.00 35.00 30.00 bez promene dobra

13 Kupus (sve sorte) Domaće kg 20.00 30.00 25.00 bez promene prosečna

14 Lubenica (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 185.00 185.00 185.00 pad vrlo slaba

15 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 500.00 600.00 550.00 bez promene slaba

16 Luk crni (mladi) Uvoz(uvoz) veza 30.00 30.00 30.00 bez promene vrlo slaba

17 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 25.00 35.00 25.00 bez promene dobra

18 Paprika (Babura) Uvoz(uvoz) kg 200.00 285.00 200.00 pad vrlo slaba

19 Paprika (ljuta) Uvoz(uvoz) kg 550.00 600.00 550.00 rast vrlo slaba

20 Paprika (ostala) Uvoz(uvoz) kg 260.00 340.00 260.00 bez promene vrlo slaba

21 Paprika (šilja) Uvoz(uvoz) kg 200.00 230.00 220.00 bez promene vrlo slaba

22 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 300.00 320.00 300.00 pad vrlo slaba

23 Paradajz (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 145.00 160.00 160.00 bez promene vrlo slaba

24 Pasulj (beli gradištanac) Uvoz(uvoz) kg 220.00 230.00 230.00 rast prosečna

25 Pasulj (beli tetovac) Uvoz(uvoz) kg 220.00 350.00 240.00 bez promene prosečna

26 Pasulj (beli) Domaće kg 200.00 210.00 210.00 rast prosečna

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) srednja kg 150.00 200.00 180.00 bez promene slaba

2 Banana (sve sorte) srednja kg 90.00 95.00 95.00 bez promene dobra

3 Grejpfrut (sve sorte) srednja kg 90.00 110.00 100.00 pad prosečna

4 Grožđe (belo Afuz Ali) srednja kg 80.00 80.00 80.00 bez promene vrlo slaba

5 Grožđe (belo ostale) srednja kg 220.00 250.00 220.00 pad vrlo slaba

6 Grožđe (crno ostale) srednja kg 220.00 250.00 220.00 pad vrlo slaba

7 Jabuka (Ajdared) srednja kg 35.00 45.00 40.00 bez promene prosečna

8 Jabuka (Ajdared) velika kg 50.00 55.00 50.00 pad slaba

9 Jabuka (Delišes ruž.) srednja kg 45.00 55.00 50.00 rast vrlo slaba

10 Jabuka (Delišes ruž.) velika kg 90.00 90.00 90.00 bez promene vrlo slaba

11 Jabuka (Delišes zlatni) srednja kg 40.00 50.00 45.00 bez promene prosečna

12 Jabuka (Greni Smit) srednja kg 40.00 45.00 45.00 bez promene prosečna

13 Jabuka (Jonagold) srednja kg 40.00 45.00 45.00 bez promene prosečna

14 Jabuka (Jonagold) velika kg 55.00 60.00 55.00 pad slaba

15 Jabuka (Mucu) srednja kg 40.00 45.00 40.00 bez promene slaba

16 Jabuka (ostale) srednja kg 45.00 65.00 65.00 bez promene slaba

17 Jabuka (ostale) velika kg 75.00 80.00 80.00 bez promene vrlo slaba

18 Jagoda (sve sorte) velika kg 900.00 900.00 900.00 rast vrlo slaba

19 Kivi (sve sorte) srednja kg 95.00 95.00 95.00 - vrlo slaba

20 Kivi (sve sorte) srednja kg 125.00 130.00 130.00 pad slaba

21 Kruška (Viljamovka) velika kg 130.00 130.00 130.00 - vrlo slaba

22 Kruška (ostale) velika kg 140.00 150.00 140.00 pad vrlo slaba

23 Lešnik (očišćen) srednja kg 900.00 1000.00 900.00 bez promene slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 240.00 280.00 250.00 bez promene 6-10

2 Jarad sve težine sve rase 210.00 240.00 230.00 bez promene 0-5

3 Koze sve težine sve rase 140.00 160.00 150.00 bez promene 0-5

4 Krmače za klanje >130kg sve rase 110.00 130.00 120.00 bez promene 0-5

5 Ovca sve težine sve rase 130.00 170.00 150.00 bez promene 6-10

6 Prasad 16-25kg sve rase 190.00 220.00 200.00 bez promene 31-50

7 Prasad <=15kg sve rase 180.00 220.00 210.00 pad 31-50

8 Tovljenici 80-120kg sve rase 140.00 180.00 160.00 bez promene 11-15

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Bikovi >500kg HF 215.00 220.00 220.00 bez promene prosečna

2 Bikovi >500kg SM 230.00 250.00 240.00 bez promene prosečna

3 Tovljenici 80-120kg sve rase 155.00 165.00 165.00 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 15.00 18.00 16.00 bez

promene slaba

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 16.00 20.00 18.00 bez

promene dobra

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 19.00 22.00 20.00 bez promene slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 35.00 50.00 40.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 20.00 24.00 22.00 bez promene dobra

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 15.00 18.00 16.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• IMT 539, 2010 go di na fa brič ko sta nje. Tel: 069/161-77-38.

• Pro da jem trak tor IMT 539 sa ka bi nom go di na pro iz vod nje 1997 pr vi vla snik. Tel: 063/80-35-783.

• Pro da jem trak tor IMT577 uz pri kljuc ne ma si ne, 1983 go di ste -5 br zi na,hi dra u-lic ni vo lan. u vo znom sta nju. Ce na trak-to ra 4000 eura. Tel: 069/162-52-45.

Pro da jem IMT trak tor go di na pro iz vod-nje 2002, pr vi vla snik, u od lič nom sta-nju, kom pre sor. Tel: 064/216-61-94.

• Trak tor Be lo rus. Pot pu no is pra van, trak tor no vi je ge ne ra ci je sa mo tor 82ke i tur bi nom 92ks. Tel: 063/825-80-50.

• Ze tor 4911. Tel: 022/432-237.

• Si lo kom bajn Sip u od lič nom sta nju, ma lo ko ri šćen. Tel: 063/544-390.

• Tor pe do RX 170. Trak tor u do brom sta nju, za osta le in for ma ci je po ziv na broj tel. Mo že za me na za ma nji trak tor. Tel: 063/776-78-28.

• IMT 560 bez ula ga nja u od lič nom sta-nju. Gu me sko ro no ve, re gi stro van, ga-ra ži ran. Ra dio sa mo la ga ne po slo ve. Tel: 069/557-00-41.

• Zmaj 142. Kom bajn u do brom sta nju, sve is prav no i ra di, ja sam vla snik, go-di šte je 1986, gu me do bre, adap ter za sun cu kret i ži to. Tel: 065/951-02-00.

• Trak tor Ur sus 904B. Pr vi vla snik, pred-nja vu ča, 90 ko nja. Tel: 064/335-46-89.

• Pro da jem trak tor IMT539 sa ka bi nom go di na pro iz vod nje 1997 pr vi vla snik. Tel: 063/80-35-783.

• Kom bajn Zmaj 142 Seč ka He der na pro da ju. Tel: 063/200-483.

• Pro da jem trak tor Ma sej Fer gu son 8160 od 200ks i kom bajn Now ho land 8070 sa ku ku ru znim adap te rom. Te-l:062/45 1-252.

• Prodajem kombajn žitni Džon Dir 9 50. Tel : 0 60/06- 70-145.

• Prod ajem dvoredni kombaj n B erko. K upljen nov 2009. U odličnom s ta nju . Te l: 064/1 06-91-63.

• Motokul ti vator "G arlatt", 3KS , sa brigsovim m otoro m u komp let u - sa svim prikl jučcima , zahvat a 95cm, pogon na pred naza d, benzi nac mali potrošač, u korisno dobrom st an ju! Tel: 064/218-74-00.

• P rodaj em tr aktor MTZ 82, kompletno remont ov an. Tel: 069/45 8- 03-09.

• Proda je m trakt or Fergus on 5 33 be z k abine (o čuvan), prikoli cu Du bravu i s tare stvari za etno kuće I mu ze je. Tel : 060/385-44-81.

• Pro da jem kombaj n Zmaj 143 , 2004 go di šte sa se čk om za slamu i kukuruznim adapterom. Te l:0 64/0632-43 4 .

OP RE MA

• Traktors ka prikolica, nosivost do tr i t one. Tel: 0 63/71 4- 98 -59.

• S et vospremač marke P anonija 3m širi-ne sa 30 kom ve likih s o pruga ve činom s u sve nove i p ač i ji m nog ama sa mo-oštrečim iz ra di onice Hu đik T emeri n im a dva rotor a u bače ni novi l ežajevi znači setvospremač u ekstra st anju.Tel.: 061/2 00-3217.

• Prodajem imt dvobraz dni pl ug . Tel : 066 /31 2-736.

• Nova, nekorišćena drljača 2016 god, me nja m z a traktor 70-100 konja. Hidr-aul ik a. T el : 065/25 0-6 6- 25 .

• P ol jomehan iz ac ija- pocinkov ani silosi, elevat oriod 10- 60 tona- CAS, roto i vibro sel e kto r. Tel : 06 2/848-81-08.

• Pneuma ts ka sejali ca o lt 48 s etvenih jedinica u solindnom s ta nju. Tel: 0 65/52 1- 05-22 .

• Pr odaje m dv a ručno rađena i nkubat ora k apa citeta 60 i 120 jaja, vrlo povo qn o. Tel064/2 14-64- 59 .

• Silo ćelije 45t , vaga, pakerica 5-50 kg na prodaju. Tel:063/ 20 0-483

• Prikolica Zmaj na pr odaju. Te l: 06 3/ 200-483.

• P rodajem polovne del ov e sa tra kto ra IM T533 st ar 9 godi na i dvoredni Olto špartač za kukuriz. Tel: 02 2/ 312-31 4 i 062/112- 70 -90.

• Prodajem tifon fi 110dužina cre va 300m. Te l: 06 3/ 212-399.

• Prodajem pol ov ne delov e I MT 53 9 star o sam go di na i dvoredni Oltov špartač kuk ur uza. Tel : 0 62/112- 70-90.

• Prodajem traktorsku frez u IMT. T el : 064/161- 55 -09.

• P ro dajem s ejali cu za ku kuruz Bekericu četiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel: 06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel: 064/2 89-77-84.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st anju. Te l: 06 4/ 516-97-1 0.

• Mi ni sol ar na suša ra za voce p ov rc e, lekov it o bil je malog ka pacitet a. Sušar a ko risti sunce vu energi ju a ku mu lira j e i utis kuje ven ti latorim a, koji se mogu pok ret ati ad ap terom od 12v ili solarnim pane lo m. Tel: 06 1/114 -11- 97.

• Prik ol ica pot pun o ispra vn a 5.5t nosivos t met alne s tranice i pa tos nigd e nije trula i ma rinfuzu s a lev e strane i ispust na patosu tubeles g um e. Tel: 065/51 7-92-95.

• Pro dajem traktor Ur s us 35 5C i dvobrazdni plug. Veoma povol jno.Tel: 0 64/97 6 -0 1-93.

• Špa rt ač ima no ve raonike, nove motike, ispra va n. Tel: 0 6 4/ 224 -61-03 .

• Prodaj em jednoosov inku pr ikolicu tehnost roj 4 tone, bunker, stanje besprekorno, gume 8,2 5-1 5. Tel: 0 69 /668-2 06 .

• Trak to rs ka prikoli ca. Nosivost prikolice do 3 t on e. Tel: 06 3/7 14 -98-59.

• Prodaje m d ve prskalice za t ra ktor "Metalna RAU" od 350 litar a. Tel : 06-4/539-53-1 2.

• Odžač ki r asturivač z a d jubrivo , rastu-rivač je u odličn om stanj u, k upljen nov 2006 godine, nosivosti 1500 kg. Te l: 069/1 47-12-65.

• Freza- oumpa- ag re ga t. Tel : 022/6-64-9 37.

• Prik ol ica pot pun o ispra vn a 5.5t nosivos t met alne s tranice i pa tos nigd e nije trula i ma rinfuzu s a lev e strane i ispust na patosu tubeles gu me. Tel: 06-5/517-9 2-95.

• Rotori za drljaču u dobr om s tanju, mož da 2-3 lež aj a za menuti. Kupljen i zbog nadogradnje i tako ost a li. Tel: 06-4/ 249-17-02.

• Pn eumats ka s ejalica olt 48 set venih jedinica u solindnom stanju . Tel: 065/5-21 -05 -22.

• Na pro daj u, po pr omoti vno j cen i, najpros tija mi ni sol ar na suša ra za voće p ov rć e, lekov it o bil je malog ka pacitet a. Sušar a ko risti sunče vu energi ju a ku-mu lira j e i utis kuje ven ti latorim a, koji se mogu pok ret ati ad ap terom od 12v ili solarnim pan elo m. T el: 061 /114- 11 -9 7.

• Set vo spremač marke P an onija 3m š irine s a 30 kom veli kih s o pr uga ve-či nom s u s ve n ove i pač ij i m nogam a samo oš trečim iz radi on ice Hu đi k Tem-erin im a dva ro tora uba čeni novi lež ajevi z nači setvospremač u ekstra sta nju. T el: 061/200-32-17.

• Pr odaj berač Zmaj 222 1982. go diš te. Tel: 063/734-17-19.

Trobrazni plug IMT 75 6. Tel : 061/222 -74-32.

• Prod aj em silaž ni kombajn. 2000. go-dište, marke PZ MH 90 S, u r ad nom stanju, bez dodatnih ulaga nj a. Tel : 0 64/37 5- 80-55.

• P ro dajem polovne delov e sa trakt ora IMT5 33 star 9 godina i dvoredni Olto špartač za kukuriz. Tel: 022/ 31 2-314 i 062 /112-70 -90.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06 4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel: 06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado o va ca. Tel : 06 3/80-0 93-62

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel : 064/289-77 -8 4.

• P rodajem tifon fi 110dužina creva 3 00m. T el: 063/ 21 2-399.

• Prodajem polov ne delove IMT 539 star osa m godi na i dvoredni Oltov špartač kukur uz a. Tel: 062/112 -70 -90 .

• Prod aj em pum pu za na vo dn javanje Vilager dizer u delov im a. Tel: 060/584- 01 -83.

• Prikolica Zmaj na pr od aju. Te l: 063 /200-483.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st anj u. T el : 06 4/516- 97- 10 .

• Pol jo mehaniz ac ij a- pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek tor . Tel: 0 62/848- 81 -08.

• Kardansko Izlazno vratilo MTZ 820, 920, 1221.Tel: 0 64/232-18-80 .

• Presa John De er e 33 6A u odličn-om stanju, g aražira na . Bez ulaganj a. P roletos u rađ en i komp le t petljaci. Sa tanji rim a, nosačima (s ve n ovo) i rem-on to van kli p stavlj en i novi ležajevi i šine za vođenje kl ip a. Tel : 064/136-20-90.

• Prodajem b era č Zmaj 22 2 i li menjam za balirku, uz dopl atu. Tel: 0 63/825 -65-14.

ZEML JA , PLACEVI , KUĆE, STANOVI , LOKALI

• Prodajem 75 ari zemlje u N oć aju. T el: 063/2 48-011.

• Pr odajem kuću u S rem skoj M itr ov ici 85m2 plus pomoćne prostorije, plac 9,5 ar i. Tel: 0 64/80 6-0 8-0 0.

• Prod ajem u Jar ku pol jop rivre dn o zemljište potes crkv ic e površ in e 1-80-55ha=3,25 jutara, parcela br.428/4. Tel: 02 2/624-415 i 065/601 -0 5-80 Nikola.

• Pr odajem 5 ju ta ra zemlj e u Kuzm in u u dva komada na putu ka Bos ut u. Tel : 063/80 -5 4-9 76 .

• Pro dajem kuću u Karađorđevoj ulici 90m2 plac 5 ari. T el: 063/321-25 5.

• Pr odajem ku ću 120m2 u ulici Tarasa Ševčenka 80, cena 33.000 evra. Tel: 0 60/613 -2706 i 613-27 0.

• Prodajem kuću u S taroj Paz ov i od 150m 2 sa pratećim obje ktima na pla cu od 18 ari. Str uja, voda, t elef on, pl in.

• Povo ljno za bav ljenje p oljoprivrednom i zanatskom radnjom. Tel 022/ 31 2-914 i 0 62/112 -7 0-90.

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji-ve pored gl avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel :064/430-23-16.

• Pr odaje m zem lju od 8 i 6 ari bl izu sela po godno za voce, vinograd ili b aš tu. Te l: 063 /1 9- 39-707

• P ro dajem baš tu p ovršine 0,7 5 jutara kod Vaš ari šta u Šašincima 300 m od asfalta. Tel: 022/ 68 4-607 i 060/505-19- 99 .

• Proda je m kuću 10 0m 2 u Rivici sa pr-atećim objektima na 10 ari pl ac a. Tel: 022 /21-00-369.

• Prodajem dve njive od 8 i o d 6 ari blizu sela u Kral jevcima po god ne za sve vrste voća i vinogr ad a. Tel: 063/1 93-97-07.

• Prodajem 75 ari zemlje u N oć aju. T el: 063/2 48-011.

• Pr odajem kuću u S rem skoj M itr ov ici 85m2 plus pomoćne prostorije, plac 9,5 ari. Tel : 064/806-0 8-00.

• D aj em u Jark u kod Sr emske Mitro vice 7, 5 jutara zemžlje u arendu, vlasnik . Tel: +3 816 1-16 5-89- 98.

• Pro da jem neo premlj en u kuću , spratnic a, uli ca V ladike Frušića 6, Mala Slavo ni ja. Te l: 064/9 30- 96-37

• P ro dajem ku ću sa pomoćnim objek-tima i dv or ištem 10 ar i uži ce ntar Mitro-vic e, l okacija d ozvola za gradnju po go-dan za malu privredu i stanovanje. Tel: 06 3/ 7793-172 i 022 /62 5-3 80

• Prod ajem u Jar ku pol jop rivre-dn o zemljište potes crkv ic e površ-in e 1-80-55ha=3,25 jutara, parcela br.428/4. Tel: 02 2/624-415 i 065/6-01-05- 80 Niko la.

• Prodajem le po očuvanu kuću od 1 20m 2 sa baštom od 1000 m2 u Nikinc-im a. Tel: 0 63/76 6-43-20.

• Pro daj em sprat nu kuću 24 0m2 sa pomo ćn om zgradom na pl acu 5 50m 2 nasel je Orao , postoji m ogućno st zamene za stan ili manju k uć u. Tel: 060/ 624-0- 620.

• Pro da jem jedn o j utro zem lje na izlazu iz La ća rka sa leve strane ka Marti ncima. T el: 064/877 8-380.

• Da jem Jarku k od S remsk e Mitrovi ce 4,5 ha obradive zemlje u komadu. T el:-06 1/165- 89 -98 .

• P roda jem neiz gr ađeno g ra đe vinsk o zemljiš te, oranica, Vladimira Nazora u Šidu, 26 ,3 4 ara. Tel: 0 63/ 85 3-25-7 0.

• P ro dajem kuće u Ša šincim a, S ave Z de la ra 38, druga kuća Svetoza ra Mil-etića 9 2a , 28 a ri bašt e i ju tro zemlje .Zain tereso va ni doći lič no na adr es u Save Zd elara 38 Ša ši nc i.

• Prodajem dvor išni st an po luname št en 48m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Te l: 627-926 i 06 4/400-23- 96 .

• Prodajem 75 ari zemlje u Noćaju . Tel: 06 3/248-0 11.

• Prodajem kuću u Sremsk oj Mi trovici 85m2 plus pomoćne prostorije, plac 9 ,5 ari. Tel: 064/806-08-0 0.

• P rodajem pl ac 8,7 ari s a troš no m kućom u S re mskoj M itrovici, Bulevar Konstantina Vel ik og 56. Tel: 060/062- 73 -74.

• Kupujem staru kuću za rušenje u širem centr u grada. Tel: 0 64/24 4-17- 67.

• Kupujem pl a c, s ta ru kuć u može zamena za novoizgrađene s tanov e. Tel: 062/1 1- 90-882.

- U s elu na domak Šida d ajemo n a kori šće nje kuću sa ok ućnicom radno sposobnom bračno m paru. Tel: 0 65/38-7-86-92.

• Pr odaje m pet jut ara zemlje u Li-va dama p or ed asfalta 200 m od Mrgudovog sa laša. Tel: 06 4/ 524 -7 1-85.

• Prodajem kuću u Karađorđevo j ulic i . Tel: 0 63/32-12-55 .

• D aje m zemlju u Jarku k od Sremske Mitrovice u arendu, vl as nik. T el: +381-611-65 8- 998.

• Prodajem ku ću u Staroj P azovi od 150m2 sa pratećim objekt ima na p lacu od 18 ar i. S truja, v oda, telef on, pl in. Povoljno za bavljen je poljoprivrednom i zanatskom radnjom. Tel 02 2/312- 914 i 06 2/112 -70-90.

• Prodaje m lepo očuvanu kuću od 12 0m2 sa baštom od 1000 m2 u N ikincima . Tel: 063/ 766-43 -20 .

• Dajem Jar ku k od Sr emske Mit ro-vice 4,5 ha obradive zemlje u komadu. Tel:0 61 /1 65-89-98.

• Prodajem b aš tu površ ine 0 ,75 jutara kod Va šarišta u Šašincima 300 m od asfalta. Tel: 02 2/684- 607 i 060/505-19-99.

• Pro dajem ze mlju od 8 i 6 ar i blizu sel a pogodno za voce, vinograd il i baštu. Tel: 063/19- 39 -707.

• P ro dajem kuć u 100m2 u Rivici s a pratećim objektima na 10 ar i placa. Tel: 022/21-00-369.

• Prod ajem dve njiv e od 8 i od 6 ari blizu se la u K raljevc im a p ogodne za sve vrste voća i vi no grada. Tel: 0 63/ 19 3-97-0 7.

• P ro dajem kuće u Ša šincim a, S ave Z de la ra 38, druga kuća Svetoza ra Mil-etića 9 2a , 28 a ri bašt e i ju tro zemlje .Zain tereso va ni doći lič no na adr es u Save Zd elara 38 Ša ši nc i.

• Prodajem dvor išni st an po luname št en 48m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. T el: 62 7-92 6 i 06 4/ 40 0-23-96.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 17. februar 2017.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

POLJ OPR IVRED NI PROI Z VO DI

• K uk uruz vešt ači s ušen, izuze ta n kvalite t sa jak o ma lo l oma, sušenje na niskim tempe ra turama. T el : 064/ 84 0-63- 51

• Pr od ajem kvali te ta n d omaći pasulj uzgajan n a t rad icionala n način ro d 2016, selektriran, prebran i spakovan po 5, 25 i 50 kg .T el : 064 /3 74 -13-68.

• Prodajem baliranu detelinu 5 00 bala . Tel : 060/ 167 -64-53.

• Prodaja mineralnog đubriva Ure a i NPK. T el: 06 5/543-54- 27.

• Prodajem stočno brašn o, 6 ton a. Tel: 06 9/640-785.

• Prirodni v rca ni bagre mov me d sakup-lje n na obroncima Fruške gore u t eg-licam a o d 950 i 450 grama. Proizvode šaljemo brzom p oštom. Tel: 06 5/871-12-55.

• Prod aj em očišćen lešnik 1.00 dinara k ilogra m. Tel: 062/466-220 .

• Prodajem kozije mleko sir i surutk u. Tel. 0 22/661- 31 2.

• Pro daje m domaću rakiju šljivovicu, povoljno. T el : 661-312 i 069/388-8 3-99.

• Proda je m čist h umus od ovaca i koza urađena analiza. Tel: 06 0/443- 20 -66 i 0 22 /4 43-206.

• Prodajem rakiju š lj ivovicu. T el: 0 22/ 661-3 12 .

• Prodajem rol bale lucerk e težin e ok o 200k g, prve klase, extra kvaliteta. Cena 4000-5 00 0 din. Tel: 0 61/202-66 -5 3.

• Proda je m pasulj žuti ili takoz va ni "sumpo ra š". Prebran r učn o. Pakovan u vrećice po 10 k ilo grama . Te l: 064/21-0- 62-11.

• O dlična detel ina na proda ju. 400 bala. Treći otkos. Ni je kisla. Tel: 064/ 406-64 -36.

• P ro dajem slamu 700 bala, Dublje, B ogatić . Tel: 0 60/1528-980.

• Prodaje m koz ije mleko, sir i surutku, kućna dostava. Tel:661-312.

USLUGE, POSLOVI

• Dajem časove opšteg konverzacionog engleskog jezika za sve nivoe učenika. Tel: 065/532-90-57.

• Potrebna radnica za obuku i rad u Fortuni foto završena srednja škola, Ostaviti SV u radnji. Tel: 063/77-931-72 i 022/625-380.

• Potreban radnik za rad na poljoprivrednom imanju. Ozbiljan, da nije krivično kažnjavan i da zna rukovati sa poljoprivrednim mašinama. Takođe potrebna i slobodna žena. Besplatan stan i hrana. Plata po dogovoru. Tel: 065/300-39-57.

• Usluge fi lterisanja vina i rakije. Tel: 064/29-86-253.

• Slikam portrete u svim tehnikama (olovka, pastel, ulje) prodajem slike (ulja na platnu, akvareli i druge tehnike). Tel: 062/971-37-52.

DOMAĆE ŽIVOTINJE

• Mladi nerast i krmača mangulica. Tel: 063/522-439.

• Domaći tovni pilići hranjeni smesom žitarica, bez ikakvih koncentarata i ostalih kancerogenih sastojaka. Meso je vrhunskog kvaliteta, u šta se možete uveriti i sami. Pilići se hrane puna 2 meseca, i teški su oko 3.5kg, pilići se prodaju očišćeni, hvala na ukazanom poverenju. Prevoz obezbeđen. Tel: 063/188-70-23.

• Pet visokosteonih junica, crni holštajn, umatičena grla. Tel: 064/585-39-76

• Pazinke ćurke hranjeni smesom zitarica, bez ikakvih koncentarata i ostalih kancerogenih sastojaka. Ćurke se hrane negde oko 5 meseci i teske su oko 11kg. Tel: 063/188-70-23.

• Prodajem 2 ovce (Cigaje) stare 3 godine (cca 60kg) po ceni od 100,00 rsd/kg i 3 ženska jagnjeta (Cigaje) stara 3 meseca (cca 30kg) po ceni od 300,00 rsd/kg. Tel: 064/871-10-59

• Hajkom kunići - zečevi svih uzrasta cena po mesecu, 400din. Tel: 063/869-21-17.

• Prodajem kobilu ždrebnu lipicanerku, moze zamena za auto do 1600 EUR. Ima mesec dana do zdrebljenja mirna je i poslusna. Tel: 062/194-73-65.

• Prodajem 2 muška crno bela teleta, oteljena petog februara. Tel: 022/580-127.

• Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/1239641

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem četvoro jarića. Tel: 064/03-02-996.

• Prodajem dva bela pulina. Tel: 060/584-01-83.

• Prodajem alpske koze i jariće. U pitanju su tri koze i pet jarića. Tel: 064/315-81-45.

• Prodajem krmaču mangulicu prvopraskinju i nerasta mangulana mladog teškog 100 kilograma. Tel: 064/239-46-62.

• Na prodaju prvoklasni bikovi simentalci 13 komada. Tel: 064/406-64-36.

• DULEX TIM doo vršimo otkup svinja u klasi ovaca, junadi i teladi – najpovoljnije cene. Informacije telefonom: 069/773-784.

PLASTENICI, STAKLENICI

• Prodajem pocinkovani plastenik 30x5m. Tel: 066/312-736.

• Na prodaju 3 plastenika (metalna konstrukcija). Dimenzije 28*8*3,5m.Ukupna povrsina zemljista pod plastenikom 224 m2.Najlon izraelski 3 godine star.Kupljen u Zelenom Hitu. Cena: Pojedinacno 1800 eura ,za sva 3, 5000 eura.Moze manja korekcija cene za 3 plastenika. 2 plastenika (metalna konstrukcija) (Tuneli) Dimenzije 30*5,5*2.Cena 800 eura za obe konstrukcije,500 eura pojedinacno. Uz plastenike ide sistem orosavanja i zaljivanja (kap po kap). Tel: 062/682-479.

PČELARSTVO

• Prodajem pčele na tri do pet LR ramova, kao i kompletno pčelinja društva sa LR novim košnicama. Tel: 060/335-58-39.

• Prodajem 10 pčelinjih društava uAŽ- standard košnicama, smeštenih u demontažni paviljon. Cena po dogovoru. Tel: 064/490-59-69.

• Prodajem 6 košnica sa pčeljinjim društvima. Tel: 064/429-98-24.

KUĆNI LJUBIMCI

• Na prodaju čistokrvni hajkom kunići svih uzrasta od mesec dana pa do odraslih mužjaka i ženki za priplod. Tel: 063/564-166.

• Na prodaju prošlogodišnje kokinkine. Tel: 061/215-45-94.

• Leghorn. Petao i 4 koke. Tel: 064/128-10-72.

• Hajkom i panon beli kunići, starosti mesec dana, cena je po mesecu starosti. Tel: 064/128-10-72 i 061/623-90-24.

MOTORNA VOZILA

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Prodajem Reno Senik 1,9 TD, godina proizvodnje 2005. Tel: 063/800-32-75.

• Prodajem Fiat Punto godina proizvodnje 2002, benzinac 4-oro vrata , rađen za Nemačko tržište. Tel: 063/529-672.

• BMW benzin 2004. godište, registrovan 3.800 evra može zamena za jeftiniji. Tel: 063/531-620.

• Prodajem auto prikolicu,nije registrovana. Tel: 064/38-28-534.

• Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2006 registrovana do 20.jula 2017. Tel: 064/992-58-74.

RAZNO

• Guma 7.50 – 18. Prednja guma za traktor. Tel: 063/882-51-04.

• Kupujem razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku i poljo opremu, tanjirače, prekrupače, krunjače, šrafštuke, vinte, poljoprivrednu, etno i drugu antiku, butan boce i prodaja aluminijumske lamperije i limova za pokrivanje. Tel: 061/11-38-356

• Krunjač kukuruza rucni restaruiran i funkcionalan u odličnom stanju. Tel: 065/404-89-50.

• Prodajem kazan za rakiju 180 litara sa mešačem ložište skoro novo. Tel: 063/816-47-50.

• Na prodaju krunjač prekrupač Odžaci u jako dobrom stanju. Tel: 064/573-04-47.

• Prodajem sadnice lipe za pčelarerane i pozne kalemljene limunove, mandarine. Tel: 624-407 i 063/865-75-28.

• Prodajem krunjač, prekrupač Odžački, vagu Libela Celje, meri 300 kg u odličnom stanju, poljoprivrednu etno i drugu antiku za salaše i etno kuće. Tel: 063/19-39-707.

• Podajem hladnjaču za mleko od 13 -1600 litar, prikolicu Dojčfar sa 23 noža i sejačicu za žito od 2,5 metra. Tel: 00385-915-105-461.

• Prodajem pumpu za navodnjavanje Vilader dizer u delovima. Tel: 060/584-01-83.

• Prodajem krunjač prekrupač, Poljostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 kg. Tel: 063/193-97-07.

• Prodajem presu Kveč, Kolečke, plug, drljaču, branu sve za Salaše i Etno kuće. Tel 063/193-97-07.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem original Teleoptikove obrtomere bubnja za kombajne i pinjone, novo, garancija godinu dana, cena bubnja 2900 din a pinjona 2200 din, Tel: 063/813-5278.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Prodajem dve drvene kace za kominu (šljivu) jedno od 1200l i jedno od 1300l.Takođe prodajem pet hrastovih i jedno dudovo bure ukupne zapremine 1500 litara. Tel: 064/496-31-40.

• Prodajem mekano drvo. Tel: 064/382-85-34

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/2891156

• Prodajem krunjač veliki Čakovec, 20 tona na kardan sa elevatorom za šepurike.Sve u radnom stanju, cena po dogovoru. Tel: 064/27-71-305-

• Prodajem frižider na butan, prekrupač o uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320-

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/77-41-586 Ljuban.

• Prodajem kalolifer u funkciji napon 3h380v, 50HZ, snaga 6KW, ventilator 220v/50HZ, 38W. Tel: 022/623-823 I 065/602-10-35

• Prodajem tuje za živu ogradu. Tel: 022/557-630 i 063/70-34-454.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara, Kuzmin. Tel;063/779-90-66

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem kazan za rakiju 180 litara sa mesacem loziste skoro novo. Tel: 063/816-47-50.

• Prodajem krunjač sa 4 rupe, velikog kapaciteta 6t na sat. Pogon motora Lombardini 12KS dizel, u odličnom stanju, sve ispravno. Spreman za rad.Tel: 062/973-00-12.

• Kupujem klavirne harmonike, LCD-LED televizore, klasične tv, ispravne – neispravne. Dolazim! Tel: 021/421-516k

• Prodajem novije kolor televizore svih veličina, LCD-LED TV dostavljam na adresu. Tel: 021/421-516 i 064/157-25-14k

• Kupujem razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku i poljo opremu, tanjirače, prekrupače, krunjače, šrafštuke, vinte, poljoprivrednu, etno i drugu antiku, butan boce i prodaja aluminijumske lamperije i limova za pokrivanje. Tel: 061/11-38-356.

• Prodajem gramofonske ploče longlej, singlice narodna, zabavna i strana muzika. Tel: 063/80-70-116.

• OSB ploče za podaščavanje krovova , cena 296 dinm2, prevoz na adresu kupca. Tel: 062/437-236.

• Prodajem Simpovu fotelju na razvlačenje, lisicu oko vrata, rakiju šljivovicu, litra 400,00din, pet litara 380,00 dinara,deset litara 360,00 dinara .

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko. Tel:063/109-88-99.

• Prodajem gramofonske ploče longlej, singlice narodna, zabavna i strana muzika. Tel: 063/80-70-116.

• Prodajem trosed. Tel: 063/852-60-21.

• Krckalica za lešnik, ručna ili na elektromotor. Tel: 063/580-819.

• Prikolica za prevoz stoke. Dimenzije dužina 2.2 metra, širina 1.3 metra, dubina 1 metar. Kombinacija drvo-metal. Tel: 022/458-050.

• Na prodaju mešaona kapaciteta 250 kilograma sa bunguračem za kukuruz u klipu i zrnu. Bungurač je trofazni, sa motorom od 4kw. Tel: 022/447-205.

• Traktorska polovna guma 11,2/10-28 veoma dobra,bez oštećenja. Tel: 063/584-632.

• Prodajem kazan za rakiju. Tel: 064/888-60-92.

• Prekrupač za kukuruz, domaći proizvođač Lifam, Stara Pazova. Tel: 060/518-81-01.

• Otkupljujem vunu Cigaje, Pramenke, Vitenberg, Ilde france. Tel: 022/443-206 i 060/44-32-066

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

LIČNI OGLASI

• Penzioner bez obaveza 58 godina antialkoholičar, materijalno i stambeno obezbeđen traži ženu radi braka do 60 godina.Tel: 065/455-10-98.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo SMS. Tel: +38163/893-32-08.

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

• Muškarac 49 godina sam, bez roditelja traži ženuod 33-40 godina radi braka i porodice. Tel: 064/36-55-896

• Fakultetski obrazovan muškarac, situiran sa imanjem, nepušač iz Sremske Mitrovice, traži ženu koja može da ima porodicu. Tel: 064/542-12-77.

• Tražim ozbiljnu ženu za brak od 25 do 40 godina. Pekar. Tel: 064/41-386-43

• Tražim ženu za pomoć u kući ili za udaju do 70 godina. Tel: 064/55-19-159.

• Tražim ženu za ženidbu koja može da ima porodicu. Tel: 022/618-031, 064/504-03-02 i 064/542-12-77.

• Udovac, 49 godina traži ženu za druženje, eventualno brak. Tel: 064/311-07-66.

• U četrdesetim sam godinama, solidnog izgleda i tražim žensku osobu do 40 godina. Tel: 064/064-50-46.

• Tražim devojku ili ženu do 40 godina radi druženja a možda i nešto više, Inđija i okolina. Tel: 38161/293-11-50.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1917. februar 2017.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

www.sremskenovine.rs

MARKETING 063/8526-021

20 17. februar 2017.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

MA NI FE STA CI JE

Šid je pro te klog vi ken da bio do­ma­ćin­ju­bi­lar­ne,­dva­de­se­te­po­re­du­“Srem­ske­svi­njo­

ko­lje­ i­ko­ba­si­ci­ja­de”,­ko­ja­pro­mo­vi­še­ tra­di­ci­ju­ i­ obi­ča­je­ ve­za­ne­ za­srem­ski­ svi­njo­kolj­ i­ sva­ke­ go­di­ne­oku­plja­ve­li­ki­broj­po­se­ti­la­ca­iz­ze­mlje­ i­ re­gi­o­na.­ Po­se­ti­o­ci­ su­ ima­li­pri­li­ku­ da­ vi­de­ i­ pro­ba­ju­ bo­ga­tu­po­nu­du­do­ma­ćih­sve­žih­i­su­ho­me­sna­tih­pro­iz­vo­da.­To­kom­ove­ma­ni­fe­sta­ci­je­ odr­ža­

na­su­­tak­mi­če­nja­u­pra­vlje­nju­ko­

ba­si­ca,­br­zoj­ob­ra­di­me­sa,­ kao­ i­ u­br­zom­je­de­nju­ko­ba­si­ca.­U­tak­mi­če­nju­ u­ br­zom­kla­nju­ svi­nja­ i­ ob­ra­di­me­sa­po­be­di­la­je­eki­pa­“Agro­šid”­iz­Ši­da,­ sa­ re­zul­ta­tom­ od­ 4­mi­nu­ta­ i­29­se­kun­di.­U­tak­mi­če­nju­za­naj­bo­lju­ sve­žu­ ko­ba­si­cu­ tak­mi­či­lo­ se­20­eki­pa,­a­po­be­di­la­je­eki­pa­“Dru­štvo­do­brih­pri­ja­te­lja­Bu­ro­je­vić­Jo­vi­ce”.U­ br­zom­ je­de­nju­ ko­ba­si­ca­ uče­

stvo­va­lo­ je­de­set­ tak­mi­ča­ra,­a­po­be­du­je­od­neo­Lju­bi­ša­Po­po­vić­ iz­Sr­bo­bra­na.­

Do­bit­nik­ zlat­ne­me­da­lje­ za­ naj­bo­lje­su­ve­fer­men­ti­sa­ne­ko­ba­si­ce­je­mla di Kon­stan­tin­Le­ma­jić­iz­Ši­da,­či­ji­ je­de­da­Pre­drag­Le­ma­jić,­do­bit­nik­ bron­za­ne­me­da­lje­ i­ du­go­go­di­šnji­do­bit­nik­me­da­lja­na­ovoj­ma­ni­fe­sta­ci­ji.­Ma­ni­fe­sta­ci­ju­ko­ju­je­or­ga­ni­zo­va­

lo­ Udru­že­nje­ “Srem­ska­ svi­njo­ko­lja­i­ ko­ba­si­ci­ja­da”­Šid,­ uz­ po­dr­šku­ lo­kal­ne­sa­mo­u­pra­ve­i­Tu­ri­stič­ke­or­ga­ni­za­ci­je­ Šid,­ otvo­rio­ je­ pred­sed­nik­Op šti ne Šid Pre­drag­Vu­ko­vić ko ji

je­ is­ta­kao­da­ lo­kal­na­sa­mo­u­pra­va­po­dr­ža­va­ ka­ko­ ovu­ ta­ko­ i­ slič­ne­pro­gra­me­ko­ji­za­cilj­ima­ju­pro­mo­ci­ju­obi­ča­ja­ i­ tra­di­ci­je­u­ tom­de­lu­Sre­ma.­­ „Srem­ski­ svi­njo­kolj­ i­ ko­ba­si­

ci­ja­da“­ je­ pre­ra­sla­ u­ jed­nu­ ve­li­ku­ma­ni­fe­sta­ci­ju­ i­ tu­ri­stič­ku­ atrak­ci­ju­gra­da­ Ši­da.­ Zbog­ to­ga­mi­ je­ ve­o­ma­dra­go,­kao­i­zbog­svih­onih­ko­ji­sve­ ove­ go­di­ne­ vred­no­ ra­de­ da­ bi­ta­ ma­ni­fe­sta­ci­ja­ bi­la­ uspe­šna.­ Na­na­ma­ je­da­ se­ idu­će­go­di­ne­ lo­kal­na­sa­mo­u­pra­va­još­ak­tiv­ni­je­uklju­či­u­ovo,­ka­ko­or­ga­ni­za­ci­o­no­ta­ko­i­fi­nan­sij­ski,­jer­mi­na­šu­tra­di­ci­ju­mo­ra­mo­da­ne­gu­je­mo­i­da­uči­ni­mo­sve­da­se­ona­odr­ži­–­re­kao­je­pri­li­kom­otva­ra­nja­ma­ni­fe­sta­ci­je­pred­sed­nik­Op­šti­ne­Šid­Pre­drag­Vu­ko­vić­i­do­dao­da­mu­je­dra­go­što­je­brend­srem­ske­ ko­ba­si­ce­ pro­ši­ren­ i­ na­ oklo­ne­ dr­ža­ve­ ­­ Slo­ve­ni­ju,­ Hr­vat­sku­i­Ma­đar­sku.­

S. M. - M. M.

ŠID­•­ODR­ŽA­NA­TRA­DI­CI­O­NAL­NA­“SREM­SKA­SVI­LJO­KO­LJA­I­KO­BA­SI­CI­JA­DA”

Pro­mo­ci­ja­tra­di­ci­je­i­obi­ča­jaU br zom kla nju svi nja i ob ra di me sa po be di la je eki pa "Agro šid" iz­Ši­da,­a­u­tak­mi­če­nju­za­naj­bo­lju­sve­žu­ko­ba­si­cu­naj­bo­lja­je­bi­la­eki­pa­"Dru­štvo­do­brih­pri­ja­te­lja­Bu­ro­je­vić­Jo­vi­ce"

Maj sto ri za pra vlje nje ko ba si ca

Lju­bi­ša­Po­po­vić­iz­Sr­bo­bra­na­po bed nik u br zom je de nju ko ba si ca

Ve se lo uz ku va no vi no i ra ki juPo se ti o ci de gu sti ra ju pro iz vo de

Pred­sed­nik­Op­šti­ne­Šid­Pre­drag­Vu­ko­vić­otva­ra­ma­ni­fe­sta­ci­ju

Tak­mi­če­nje­u­br­zom­je­de­nju­ko­ba­si­ca