DOO „MAGMA“ EKSPORT – IMPORT, NOVI SAD IZVEŠTAJ O ...magmadoo.co.rs/RevizijaMagma07.pdfFinansijski izveštaji su sastavljeni na načelu nastanka poslovnog dogañaja (načelo

DOO „MAGMA“ EKSPORT – IMPORT, NOVI SAD

IZVEŠTAJ O IZVRŠENOJ REVIZIJI

FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2007. GODINU

„MAGAMA“ DOO, NOVI SAD

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA I FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA 2007. GODINU

S A D R Ž A J

Strana

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

1 - 2

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI: Bilans uspeha 3 Bilans stanja 4 Izveštaj o tokovima gotovine 5 Izveštaj o promenama na kapitalu 6 Napomene uz finansijske izveštaje 7 - 19

________________________________________________________________________________________________

II-41/07-01 „MAGMA“ DOO, NOVI SAD

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

1. Izvršili smo reviziju priloženog Bilansa stanja DOO „MAGMA“ EKSPORT-IMPORT Novi Sad

(u daljem tekstu DOO „MAGMA“, Novi Sad), na dan 31. decembra 2007. godine i odgovarajućeg bilansa uspeha, izveštaja o promenama na kapitalu i bilansa tokova gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i napomena uz finansijske izveštaje, koje uključuju pregled značajnih računovodstvenih politika i drugih objašnjavajućih napomena.

2. Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje

Rukovodstvo je odgovorno za pripremu i fer prezentaciju ovih finansijskih izveštaja u skladu sa meñunarodnim standardima finansijskog izveštavanja i sa zakonskom regulativom u Republici Srbiji. Ova odgovornost obuhvata: osmišljavanje, primenu i održavanje internih kontrola koje su relevantne za primenu i fer prezentaciju finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze, nastale usled kriminalne radnje ili greške; odabir i primenu odgovarajućih računovodstvenih politika; i računovodstvene procene koje su razumne u datim okolnostima.

3. Odgovornost revizora

Naša je odgovornost da izrazimo mišljenje o finansijskim izveštajima na osnovu revizije. Reviziju smo izvršili u skladu sa Meñunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu da radimo u skladu sa etičkim zahtevima i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri, uverimo da finansijski izveštaji ne sadže materijalno značajne pogrešne iskaze.

Revizija uključuje sprovoñenje postupaka u cilju pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima datim u finansijskim izveštajima. Izbor postupaka je zasnovan na revizorskom prosuñivanju, uključujući procenu rizika materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima, nastalim usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene rizika, revizor razmatra interne kontrole koje su relevantne za pripremu i fer prezentaciju finansijskih izveštaja, u cilju osmišljavanja revizijskih postupaka koje su odgovarajuće u datim okolnostima, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o efikasnosti internih kontrola pravnog lica. Revizija takoñe, uključuje ocenu primenjenih računovodstvenih politika i značajnih procena izvršenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije finansijkih izveštaja.

Smatramo da su pribavljani revizijski dokazi dovoljni i odgovarajući i obezbeñuje osnovu za naše revizijsko mišljenje.

PIB: 104925411, Matični broj: 20269863, Tekući račun: 285-74070640001-66 Volksbank, Novi Sad Futoška 35, 21000 Novi Sad, Tel/Fax: +381 (21) 47-20-544, E-mail: [email protected]

„MAGMA“ DOO, NOVI SAD

4. Mišljenje Po našem mišljenju, finansijski izveštaji istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim

aspektima, prikazuju finansijsko stanje DOO „MAGMA“, Novi Sad, na dan 31. decembra 2007. godine, rezultat njenog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan, u skladu sa računovodstvenim propisima, važećim u Republici Srbiji.

Novi Sad, 18. septembar 2008. godine

Direktor

Šuhajda Imre ovlašćeni revizor

2


BILANS USPEHA u periodu od 01. 01. do 31. 12. 2007. godine (U hiljadama dinara)

Iznos Grupa računa, račun

POZICIJA AOP Napomena

broj Tekuća godina

Prethodna godina

A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA

I. POSLOVNI PRIHODI 201 320.678 408.654

60 i 61 1. Prihodi od prodaje 202 3.4,4 259.790 381.038

630 3. Povećanje vrednosti zaliha učinaka 204 5 60.888 27.616

II. POSLOVNI RASHODI 207 3.5 (258.279) (378.104)

50 1. Nabavna vrednost prodate robe 208 3.5,6 158.394 226.070

51 2. Troškovi materijala 209 7 78.043 131.163

52 3. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 210 8 4.905 2.790

54 4. Troškovi amortizacije i rezervisanja 211 3.11,9 623 692

53 i 55 5. Ostali poslovni rashodi 212 10 16.314 17.389

III. POSLOVNA DOBIT 213 62.399 30.550

66 V. FINANSIJSKI PRIHODI 215 3.7, ,11 641 8.582

56 VI. FINANSIJSKI RASHODI 216 3.7,11 (15.211) (16.159)

67,68 VII. OSTALI PRIHODI 217 3.8,12 1.255 1.419

57,58 VIII. OSTALI RASHODI 218 3.8,12 (528) (299)

IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE

OPOREZIVANJA 219 48.556 24.093

B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 223 48.556 24.093

G. POREZ NA DOBITAK 3.9,13 (4.646) (1.994)

721 1. Poreski rashod perioda 225 3.9,13 (4.646) (1.994)

ð. NETO DOBITAK 229 43.910 22.099

Napomene na stranama 7 do 19 čine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja.

3


BILANS STANJA na dan 31. decembra 2007. godine (U hiljadama dinara)

Iznos Grupa računa,

račun POZICIJA AOP

Napo-mena broj

Tekuća godina

Prethodna godina

A K T I V A

A. STALNA IMOVINA 001 19.657 22.913

IV. NEKRETNINA, POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOŠKA SREDSTVA 005 3.10 19.657 22.913

020,022,023,026,027 (deo),028 (deo),029 1. Nekretnine, postrojenja i oprema 006 3.10,14 6.100 7.117

024,027(deo) i 028(deo) 2. Investicione nekretnine 007 3.10,14 13.557 15.796

B. OBRTNA IMOVINA 012 268.871 197.587

10 do 13,15 I. ZALIHE 013 3.12,15 187.836 106.201

III. KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA 015 81.035 91.386

20,21 i 22, osim 223 1. Potraživanja 016 3.13,16 75.328 78.739

223 2. Potraživanja za više plaćen porez na dobitak 017 17 1.180 -

24 4. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 019 18 16 7.182

27 i 28 osim 288 5. Porez na dodatu vrednost i AVR 020 19 4.511 5.465

V. POSLOVNA IMOVINA 022 288.528 220.500

D. UKUPNA AKTIVA 024 288.528 220.500

P A S I V A

A. KAPITAL 101 71.340 47.266

30 I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL 102 20 149 188

32 III. REZERVE 104 21 1.446 1.446

34 V. NERASPOREðENA DOBIT 106 22 69.745 45.632

B. DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE 109 217.188 173.234

40 I. DUGOROČNA REZERVISANJA 110

41 II. DUGOROČNE OBAVEZE 111 55.958 54.234

414,415 1. Dugoročni krediti 112 23 55.958 53.932

41 bez 414 i 415 2. Ostale dugoročne obaveze 113 23 - 302

III. KRATKOROČNE OBAVEZE 114 161.230 119.000

42 osim 427 1. Kratkoročne finansijske obaveze 115 24 37.788 13.687

43 i 44 3. Obaveze iz poslovanja 117 25 116.168 99.345 45,46 i 49 osim 498 4. Ostale kratkoročne obaveze i PVR 118 27 2.628 2.235

481 6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak 120 26 4.646 3.733

V. UKUPNA PASIVA 122 288.528 220.500

Napomene na stranama 7 do 19 čine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja.

4


IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE u periodu od 01. januara do 31. decembra 2007. godine

(U hiljadama dinara)

Iznos POZICIJA AOP

Napo-mena broj

Tekuća godina

Prethodna godina

A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 301 474.654 549.212

1. Prodaja i primljeni avansi 302 474.652 549.212

2. Primljene kamate iz poslovnih aktivnosti 303 2 -

II Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 305 (508.604) (543.066)

1. Isplate dobavljačima i dati avansi 306 487.021 529.949

2. Zarade, naknade zarada i ostali lični rashodi 307 4.625 2.703

3. Plaćene kamate 308 11.959 7.090

4. Porez na dobitak 309 4.999 -

5. Plaćanja po osnovu ostalih javnih prihoda 310 - 3.324

III Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 311 - 6.146

IV Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 312 (33.950) -

B TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

I Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 313 2.852 15

2. Prodaja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja,

opreme i bioloških sredstava 315 2.850 -

4. Primljene kamate 317 2 15

II Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja 319 (217) (16.223)

2. Kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava 321 217 16.223

III Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja 323 2.635 -

IV Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja 324 - (16.208) V TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA I Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 325 28.717 72.500 2. Dugoročni i kratkoročni krediti (neto prilivi) 327 28.717 66.320 3. Ostale dugoročne i kratkoročne obaveze 328 - 6.180 II Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 329 (2.892) (56.191)

2. Dugoročni i kratkoročni krediti i ostale obaveze (neto odlivi) 331 2.590 55.410

3. Finansijski lizing 332 302 781 III Neto prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 334 25.825 16.309 G SVEGA PRILIVI GOTOVINE 336 506.223 621.727 D SVEGA ODLIVI GOTOVINE 337 (511.713) (615.480) ð NETO PRILIV GOTOVINE 338 - 6.247 E NETO ODLIV GOTOVINE 339 (5.490) -

Ž GOTOVINA NA POČETKU OBRAČUNSKOG PERIODA 340 7.182 892

Z POZITIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERAČUNA GOTOVINE 341 639 8.567

I NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERAČUNA GOTOVINE 342 (2.315) (8.524)

J. GOTOVINA NA KRAJU OBRAČUNSKOG PERIODA 343 16 7.182

Napomene na stranama 7 do 19 čine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja. 5


IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU u periodu od 01. 01. do 31. 12. 2007. godine

Osnovni

kapital Rezerve iz

dobitka Dobit Ukupno

Stanje na dan 1. januara 2007. 188 1.446 45.632 47.266

Smanjenje radi uslañivanja sa uplaćenim kapitalom i registrovanom kod Agencije za privredne registre po Odluci od 31. decembra 2007. godine (39) - - (39)

Neto dobit perioda - - 43.910 43.910

Smanjenje po osnovu rashoda iz ranijih godina po Odluci organaUprave za troškove iz ranijih godina-ispravka greške - - (19.797) (19.797)

Stanje na dan 31. decembra 2007. 149 1.446 69.745 71.340

Stanje na dan 1. januara 2006. 188 1.446 23.533 25.167

Neto dobit perioda - - 22.099 22.099

Stanje na dan 31. decembra 2006. 188 1.446 45.632 47.266

Napomene na stranama 7 do 19 čine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja

6


Napomene uz finansijske izveštaje

1. OSNOVNI PODACI O DRUŠTVU

DOO „MAGMA“ EXPORT-IMPORT, Novi Sad (u daljem tekstu: Društvo). Registrovano je kod Agencije za privredne registre, Registar privrednih društava broj BD33457/2005,od 9.06.2005.

Društvo je osnovano 25.02.1998. godine, i registrovano je na osnovu Rešenja Privrednog suda u Novom Sadu(Posl.br. Fi 540/98) kao društvo sa ograničenom odgovornošću.

Društvo se bavi veleprodajom grañevinskog materijala,izgradnjom stanova za tržište i usluga iz osnovne delatnosti i to izdavanjem nekretnina koje su u vlasništvu društva.

Društvo je saglasno kriterijumima iz Zakona o računovodstvu i reviziji razvrstano u srednja pravna lica.

Sedište Društva je u Novom Sadu,u uluci Jožef Atile 5.

Poreski identifikacioni broj Društva je 101892008

Matični broj Društva je 08654581

Prosečan broj zaposlenih u 2007. godini bio je 12 (u 2006. godini - 10). 2. OSNOV ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Finansijski izveštaji o kojima izveštavamo su sastavljeni u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji i propisima donetim na osnovu tog zakona, primenom računovodstvenih politika iznetih u napomeni 3. ovog izveštaja.

Na sastavljanje ovih finansijskih izveštaja primenjeni su novi MSFI kao i izmene i dopune postojećih MRS/MSFI sa važnošću od 01. januara 2005. godine.

Iznosi u finansijskim izveštajima su prikazani u hiljadama RSD važećim na dan bilansiranja – 31.12.2006. godine.

Uporedni podaci prikazani su u hiljadama RSD važećim na dan 31.12.2005. godine. Zvanični srednji kursevi NBS primenjeni za kursiranje potraživanja i obaveza bili su sledeći:

31.12.2007. 31.12.2006. EUR 79.2362 79,0000 USD 53.7267 59,9757

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

3.1. Pravila procenjivanja - osnovne pretpostavke

Finansijski izveštaji su sastavljeni na načelu nastanka poslovnog dogañaja (načelo uzročnosti) i načelu stalnosti.

Prema načelu nastanka poslovnog dogañaja učinci poslovnih promena i drugih dogañaja se priznaju u momentu nastanka (a ne kada se gotovina ili njen ekvivalent primi ili isplati). Finansijski izveštaji sastavljeni na načelu nastanka poslovnog dogañaja (osim Izveštaja o novčanim tokovima) pružaju informacije ne samo o poslovnim promenama iz prethodnog perioda , koje uključuju isplatu i prijem gotovine, već takoñe i o obavezama za isplatu gotovine u budućem periodu i o resursima koji predstavljaju gotovinu koja će biti primljena u budućem periodu.

Finansijski izveštaji su sastavljeni pod predpostavkom da će Društvo da posluje na neograničeni vremenski period i da će da nastavi sa poslovanjem i u doglednoj budućnosti.

7



3.2. Priznavanje elemenata finansijskih izveštaja

Sredstvo se priznaje u bilansu stanja kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi priticati u Društvo i kada sredstvo ima nabavnu vrednost ili cenu koštanja ili vrednost koja može da se pouzdano izmeri.

Obaveza se priznaje u bilansu stanja kada je verovatno da će odliv resursa koji sadrži ekonomske koristi proisteći iz podmirenja sadašnjih obaveza i kada se iznos obaveze koja će se podmiriti može pouzdano da izmeri.

Prihod se priznaje u bilansu uspeha kada je povećanje budućih ekonomskih koristi povezano s povećanjem sredstava ili smanjenjem obaveza koje mogu da se pouzdano izmere, odnosno da priznavanje prihoda nastaje istovremeno sa priznavanjem povećanja sredstava ili smanjenja obaveza.

Rashodi se priznaju u bilansu uspeha kada smanjenje budućih ekonomskih koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza može pouzdano da se izmeri, odnosno da priznavanje rashoda nastaje istovremeno sa priznavanjem porasta obaveza ili smanjenjem sredstava.

Kapital se iskazuje u skladu sa finansijskim konceptom kapitala kao uloženi novac ili uložena kupovna moć i predstavlja neto imovinu Društva. Iz finansijskog koncepta kapitala proističe koncept očuvanja finansijskog kapitala. Očuvanje finansijskog kapitala meri se u nominalnim monetarnim jedinicama - RSD. Po ovom konceptu dobitak je zarañen samo ako finansijski (ili novčani) iznos neto imovine na kraju perioda premašuje finansijski (ili novčani) iznos neto imovine na početku perioda, nakon uključivanja bilo kakvih raspodela vlasnicima ili doprinosa vlasnika u toku godine.

3.3. Preračunavanje stranih sredstava plaćanja i računovodstveni tretman kursnih razlika

Izvršen je preračun novčanih sredstava, potraživanja i obaveza u stranim sredstvima plaćanja u njihovu dinarsku protivvrednost po kursu važećem na dan bilansa stanja. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale po tom osnovu su iskazane kao prihod ili rashod perioda.

Preračun potraživanja i obaveza sa ugovorenom zaštitom putem valutne klauzule vrši se po kursu važećem na dan bilansa stanja, s tim da se efekat knjiži kao finansijski prihod, odnosno rashod.

3.4. Prihodi od prodaje

Prihodi od prodaje su iskazani u iznosu fakturisane realizacije, tj. izvršene prodaje do kraja obračunskog perioda, pod uslovom da je sa tim danom nastao dužničko-poverilački odnos i da je ispostavljena faktura. Prihod se meri po poštenoj vrednosti primljene nadoknade ili potraživanja, uzimajući u obzir iznos svih trgovačkih popusta i količinskih rabata koje Društvo odobri. Razlika izmeñu poštene vrednosti i nominalnog iznosa naknade priznaje se kao prihod od kamate. Prihod od prodaje se priznaje kada su zadovoljeni svi uslovi:

- Društvo je prenelo na kupca sve značajne rizike i koristi od vlasništva; - rukovodstvo Društva ne zadržava niti upliv na upravljanje u meri koja se obično povezuje sa vlasništvom, niti kontrolu nad prodatim proizvodima i robom; - kada je moguće da se iznos prihoda pouzdano izmeri; - kada je verovatno da će poslovna promena da bude praćena prilivom ekonomske koristi u Društvo i - kad se troškovi koji su nastali ili će nastati u vezi sa poslovnom promenom mogu pouzdano da se izmere.

Prihodi od usluga iskazani su srazmerno stepenu završenosti usluge na dan bilansiranja.

8



3.5. Poslovni rashodi

Ukupne poslovne rashode čine: nabavna vrednost prodate robe; troškovi materijala; troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi; troškovi amortizacije i rezervisanja; troškovi proizvodnih usluga; i nematerijalni troškovi. Osnovni elementi i načela priznavanja rashoda su: - rashodi se priznaju, odnosno evidentiraju i iskazuju kada smanjenje budućih ekonomskih koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza može pouzdano da se izmeri; - rashodi se priznaju na osnovu neposredne povezanosti rashoda sa prihodima (načelo uzročnosti); - kada se očekuje da će ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obračunskih perioda, a povezanost sa prihodom može da se ustanovi u širem smislu ili posredno, rashodi se priznaju putem postupka sistemske i razumne alokacije; - rashodi se priznaju kada izdatak ne donosi nikakve ekonomske koristi ili kada i do iznosa do kojeg buduće ekonomske koristi ne ispunjavaju uslove ili su prestale da ispunjavaju uslove za priznavanje u bilansu stanja kao sredstvo; - rashodi se priznaju i u onim slučajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstva.

Nabavna vrednost prodate robe na veliko utvrñuje se u visini prodajne vrednosti robe na veliko, umanjene za iznos utvrñene razlike u ceni i ukalkulisanog PDV sadržanih u vrednosti prodate robe na veliko.

Nabavna vrednost prodate robe na malo utvrñuje se u visini prihoda od prodate robe, umanjenih za iznos utvrñene razlike u ceni, kao i za iznos ukalkulisanog PDV, sadržanih u vrednosti prodate robe na malo.

3.6. Dobici i gubici

Dobici predstavljaju povećanje ekonomske koristi, a obuhvataju prihode koji se javljaju u slučaju prodaje stalne imovine po vrednosti većoj od njihove knjigovodstvene vrednosti, zatim nerealizovane dobitke po osnovu prodaje tržišnih hartija od vrednosti (u slučaju kada se vrednovanje hartija od vrednosti vrši po njihovim tržišnim vrednostima), kao i dobitke koji nastaju pri povećanju knjigovodstvene vrednosti stalne imovine usled prestanka delovanja uslova za smanjenje njihove vrednosti.

Gubici nastaju po osnovu prodaje imovine po cenama nižim od njene knjigovodstvene vrednosti, zatim po osnovu rashodovanja neotpisanih osnovnih sredstava, po osnovu šteta koje se mogu u celini ili delimično nadoknaditi od osiguravajućih društava, po osnovu primene principa impariteta (umanjenje vrednosti imovine).

3.7. Finansijski prihodi i rashodi

Finansijski prihodi i rashodi obuhvataju: prihode i rashode od kamata (nezavisno od toga da li su dospeli i da li se plaćaju ili pripisuju iznosu potraživanja ili obaveze na dan bilansiranja); prihode i rashode od kursnih razlika; prihode i rashode iz odnosa sa matičnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima; i ostale finansijske prihode i rashode.

Prihodi od dividendi priznaju se kao prihod u godini kada se iste odobre za isplatu.

9



3.8. Ostali prihodi i rashodi

Ostali prihodi obuhvataju dobitke po osnovu: prodaje nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava, prodaje hartija od vrednosti u učešću u kapitalu pravnih lica i prodaje materijala; viškova; efekata ugovorene zaštite od rizika, koji ne ispunjavaju uslove da se iskažu u okviru revalorizacionih rezervi; naplate otpisanih potraživanja; i ostalih nepomenutih prihoda

Ostali rashodi obuhvataju rashode po osnovu: prodaje i rashodovanja nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava, prodaje hartija od vrednosti u učešću u kapitalu pravnih lica i prodaje materijala; manjkova; efekata ugovorene zaštite od rizika, osim efekata po osnovu valutne klauzule; i direktnih otpisa potraživanja.

3.9. Porez na dobit i odložena poreska sredstva i obaveze

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa propisima. Poreska obaveza se obračunava po stopi od 10 % na oporezivu dobit (u 2005: 10%). Oporeziva dobit utvrñuje se u poreskom bilansu usklañivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa Meñunarodnim računovodstvenim standardima i propisima kojima se ureñuje računovodstvo, za odreñene rashode i prihode saglasno poreskim propisima. Obračunati porez se umanjuje za poreske olakšice (ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti, zapošljavanje novih radnika).

Gubici iz tekućeg perioda iskazani u poreskom bilansu mogu se koristiti za smanjenje oporezive dobiti narednih perioda, ali ne duže od deset godina.

Odloženi porez na dobit se rezerviše u punom iznosu, korišćenjem metode obaveza, za privremene razlike koje nastanu izmeñu poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Iznos odloženog poreza na dobit se utvrñuje na osnovu zakonskih poreskih stopa koje su u primeni, ili se očekuje da će se primenjivati kada odnosna sredstva odloženog poreza na dobit budu realizovana, ili kada se obaveze odloženog poreza na dobit podmire.

Sredstva odloženog poreza na dobit se priznaju do obima u kome je verovatno da će buduća oporeziva dobit, u odnosu na koju privremene razlike mogu da se primene, biti na raspolaganju.

3.10. Nekretnine,oprema i investicione nekretnine

Nekretnine, postrojenja i oprema su materijalna sredstva: - koja Društvo drži za upotrebu u proizvodnji ili isporuku robe ili pružanje usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili u administrativne svrhe; - za koja se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda; i - čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Nabavke nekretnina, postrojenja i opreme u toku godine evidentiraju se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost nabavljenih sredstava uvećana za sve zavisne troškove nabavke i sve troškove dovoñenja u stanje funkcionalne pripravnosti. Cenu koštanja navedenih sredstava proizvedenih u sopstvenoj režiji čine direktni troškovi i pripadajući indirektni troškovi, koji se odnose na to ulaganje. Nakon što se prizna kao sredstvo, nakretnina, postrojenja i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvreñenja.

10



Na dan svakog bilansa stanja Društvo procenjuje da li postoji neka indicija o tome da je sredstvo možda obezvreñeno. Ukoliko takva indicija postoji, Društvo procenjuje iznos sredstva koji može da se povrati. Ako je nadoknadiva vrednost sredstva manja od njegove knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost se svodi na nadoknadivu vrednost i istovremeno se smanjuju prethodno formirane revalorizacione rezerve po osnovu tog sredstva. Ako nisu formirane revalorizacione rezerve po osnovu sredstva čija je vrednost umanjena, ili su iskorišćene za druge svrhe, za iznos gubitka od umanjenja vrednosti priznaje se rashod perioda. Ako na dan bilansa stanja postoje nagoveštaji da prethodno priznat gubitak od umanjenja vrednosti ne postoji ili je umanjen, vrši se procena nadoknadive vrednosti tog sredstva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama priznaje se kao prihod, u slučaju da je primenjen osnovni postupak vrednovanja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, odnosno kao povećanje revalorizacione rezerve ukoliko je primenjen alternativni postupak vrednovanja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, a knjigovodstvena vrednost nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme se povećava do nadoknadive vrednosti Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznata nematerijalna ulaganja, nekretninu, postrojenja i opremu pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva, ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva. Naknadni izdatak se tretira kao dodatno ulaganje, ako: - dolazi do produženja korisnog veka trajanja, uključujući i povećanje kapaciteta; - se nadgradnjom mašinskih delova postiže značajno unapreñenje kvaliteta izlaznih komponenti; i - usvajanje novih proizvodnih procesa omogućava značajno smanjenje prethodno procenjenih troškova poslovanja. Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao. Ne vrši se amortizacija zemljišta. Zemljište uzeto na dugogodišnji zakup od 99 godina iskazuje se kao pravo u okviru nematerijalnih ulaganja i amortizuje se tokom perioda zakupa. Investiciona nekretnina su delovi izgrañenih grañevinskih objekata (lokali i garaže) koje Društvo kao vlasnik drži radi ostvarivanja zarade od izdavanja nekretnina. Početno merenje investicione nekretnine vrši se po ceni koštanja. Pri početnom merenju, zavisni troškovi nabavke se uključuju u cenu koštanja. Nakon početnog priznavanja, investicione nekretnine se mere prema njihovoj poštenoj vrednosti. Poštena vrednost se meri kao najverovatnija cena koja realno može da se dobije na tržištu, na dan bilansa stanja. Procenu investicione nekretnine nije vršio nezavisni procenitelj.

Dobitak ili gubitak nastao zbog promene poštene vrednosti investicione nekretnine uključuje se u neto dobitak ili neto gubitak perioda u kojem je nastao. Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuñenja utvrñuju se kao razlika izmeñu procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstva i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.

11



3.11. Amortizacija Obračun amortizacije vrši se od početka narednog meseca u odnosu na mesec kada je sredstvo stavljeno u upotrebu.

Amortizacija se obračunava proporcionalnom metodom, primenom stopa koje se utvrñuju na osnovu procenjenog korisnog veka upotrebe sredstava.

Osnovica za obračun amortizacije sredstva je nabavna vrednost umanjena za preostalu (rezidualnu) vrednost i iznos obezvreñenja. Preostala vrednost je neto iznos koji preduzeće očekuje da će dobiti za sredstvo na kraju njegovog korisnog veka trajanja, po odbitku očekivanih troškova otuñenja.

Korisni vek trajanja, odnosno amortizacione stope, preispituju se periodično i ako su očekivanja zasnovana na novim procenama značajno različita od prethodnih, obračun troškova amortizacije za tekući i budući period se koriguju.

Metod obračuna amortizacije koji se primenjuje preispituje se periodično i ukoliko je došlo do značajne promene u očekivanom obrascu trošenja ekonomskih koristi od tih sredstava, metod se menja tako da odražava taj izmenjeni način. Kada je takva promena metoda obračuna amortizacije neophodna, onda se ona računovodstveno obuhvata kao promena računovodstvene procene, a obračunati troškovi amortizacije za tekući i budući period se koriguju.

Amortizacione stope, utvrñene na osnovu procenjenog korisnog korisnog veka upotrebe (bez utvrñivanja rezidualnog ostatka) su:

2007.

(%) 2006. (%)

Grañevinski objekti 2,5 2,5 Pogonska oprema Računari i pripadajuća oprema 20 20 Vozila 12,5 12,5 Nematerijalna ulaganja

3.12. Zalihe

Zalihe robe i materijala se mere po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čine svi troškovi nabavke za dovoñenje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje. Troškovi nabavke zaliha obuhvataju kupovnu cenu, uvozne dažbine i druge obaveze (osim onih koje Društvo može naknadno da povrati od poreskih vlasti), troškove prevoza, manipulativne troškove i druge troškove koji se mogu direktno pripisati nabavci. Popusti, rabati i druge slične stavke se oduzimaju pri utvrñivanju troškova nabavke. Kursne razlike nastale od dana preuzimanja zaliha do dana plaćanja obaveza u stranoj valuti i troškovi kamata nisu uključeni u trošak nabavke. Izlaz zaliha materijala i robe se evidentira metodom prosečne ponderisane cene.

Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda se mere po ceni koštanja, odnosno po neto prodajnoj vrednosti, ako je niža. Cenu koštanja čine svi troškovi konverzije i drugi nastali troškovi neophodni za dovoñenje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje, odnosno: - troškovi direktnog rada; - troškovi direktnog materijala; i - indirektni, odnosno opšti proizvodni troškovi.

12



U vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda ne ulaze, već predstavljaju rashod perioda: - neuobičajeno veliko rasipanje materijala, radne snage ili drugi troškovi proizvodnje; - troškovi skladištenja, osim ako ti troškovi nisu neophodni u procesu proizvodnje pre naredne faze proizvodnje; - režijski troškovi administracije koji ne doprinose dovoñenju zaliha na sadašnje mesto i u sadašnje stanje; i - troškovi prodaje Neto prodajna vrednost predstavlja procenjenu prodajnu vrednost, umanjenu za procenjene troškove prodaje i procenjene troškove dovršenja (kod nedovršene proizvodnje). Ukoliko je neto prodajna vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda niža od njihove cene koštanja, vrši se delimičan otpis do neto prodajne vrednosti. Zalihe usluga čine direktni troškovi i indirektni troškovi nastali u vezi sa pružanjem usluga. Direktni troškovi usluga su direktni troškovi rada osoblja koje direktno učestvuje u pružanju usluga, direktni troškovi materijala i ostali direktni troškovi, kao što je angažovanje spoljnih eksperata i slično. Indirektni troškovi usluga su troškovi pomoćnog materijala, energije utrošene za pružanje usluge, amortizacija i održavanje opreme koja se koristi prilikom pružanja usluge i sl.

3.13. Potraživanja po osnovu prodaje

Potraživanja po osnovu prodaje procenjuju se po nominalnoj vrednosti umanjenoj za procenjeni iznos nenaplativih potraživanja. U skladu sa propisima o računovodstvu, a na osnovu opšteg akta Društva vršena je ispravka vrednosti dospelih potraživanja koja nisu naplaćena u roku od 60 dana od dana dospelosti za naplatu.

3.14. Obaveze po osnovu finansijskog lizinga

U obaveze po osnovu finansijskog lizinga ukalkulisavaju se na teret AVR obaveze za nedospelu kamatu, po otplatnom planu.

4. PRIHODI OD PRODAJE 2 0 0 7. 2 0 0 6.

(Din. 000) (Din. 000)Domaće tržište Prihodi od prodaje proizvoda i usluga ostalim licima 85.761 355Prihodi od prodaje robe ostalim licima 169.863 377.806Svega 255.624 378.161Inostrano tržište Prihodi od prodaje robe 4.166 2.877Ukupno 259.790 381.038

5. POVEĆANJE/(SMANJENJE) VREDNOSTI ZALIHA UČINAKA 2 0 0 7. 2 0 0 6.

(Din. 000) (Din. 000) Nedovršena proizvodnja na dan 31. decembra 112.527 Gotovi proizvodi na dan 31. decembra - 27.616Minus: Nedovršena proizvodnja na dan 01. januara (47.921) -Gotovi proizvodi na dan 01. januara (3.718) -Ukupno 60.888 27.616

13



6. NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE

2 0 0 7. 2 0 0 6.(Din. 000) (Din. 000)

Nabavna vrednost prodate robe na veliko 158.394 226.070Ukupno 158.394 226.070

7. TROŠKOVI MATERIJALA

2 0 0 7. 2 0 0 6.(Din. 000) (Din. 000)

Troškovi materijala za izradu 75.272 128.555Troškovi ostalog materijala (režijskog) 578 989Troškovi goriva i energije 2.193 1.619Ukupno 78.043 131.163

8. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

2 0 0 7. 2 0 0 6.(Din. 000) (Din. 000)

Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 3.974 2.200Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 711 394Ostali lični rashodi i naknade 220 196Ukupno 4.905 2.790

9. TROŠKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA

Troškovi amortizacije i rezervisanja u iznosu od Din. 623 hiljada (u 2006. godini Din. 692 hiljada) odnose se na: amortizaciju nekretnina, postrojenja, opreme, investicione nekretnine:

2 0 0 7. 2 0 0 6.

(Din. 000) (Din. 000) Troškove amortizacije 623 692Ukupno 623 692

10. OSTALI POSLOVNI RASHODI

2 0 0 7. 2 0 0 6. (Din. 000) (Din. 000)Troškovi proizvodnih usluga Troškovi transportnih usluga 3.543 4148Troškovi usluga održavanja 121 153Troškovi zakupnina 3.326 3201Troškovi reklame i propagande 859 881Troškovi ostalih usluga 1.137 1592Svega 8.986 9975Nematerijalni troškovi Troškovi neproizvodnih usluga 1.488 697Troškovi reprezantacije 1.923 1776Troškovi premija osiguranja 896 682Troškovi platnog prometa 720 1654Troškovi članarina 6Troškovi poreza 2.142 2306Ostali nematerijalni troškovi 153 299Svega 7328 7414Ukupno 16314 17389



11. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI

2 0 0 7. 2 0 0 6. (Din. 000) (Din. 000)Finansijski prihodi Prihodi od kamata 2 15Pozitivne kursne razlike 639 8.567Ukupno 641 8.582Finansijski rashodi Rashodi kamata 11.959 7.090Negativne kursne razlike 2.316 8.524Rashodi po osnovu obrade kreditnog zahteva 936 545Ukupno 15.211 16.159

12. OSTALI PRIHODI I RASHODI

2 0 0 7. 2 0 0 6. (Din. 000) (Din. 000)Ostali prihodi Prihodi od smanjenja obaveza 659Prihodi po osnou naknadno odobrenih rabata 596 1.419Ukupno 1.255 1.419

Ostali rashodi Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja 26 52Ostali nepomenuti rashodi 48 167Obezvreñenje nekretnina, postrojenja i opreme 423 -Obezvreñenje zaliha materijala i robe - 80Obezvreñenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana 31Ukupno 528 299

13. POREZ NA DOBITAK

2 0 0 7. 2 0 0 6. (Din. 000) (Din. 000) Finansijski rezultat u bilansu uspeha (dobitak pre oporezivanja) 48.556 24.093 Neto kapitalni dobici (gubici) - -Poslovni dobitak (gubitak) 48.556 24.093 Usklañivanje i korekcije rashoda u poreskom bilansu 1.580 149 Usklañivanje i korekcija prihoda u poreskom bilansu (357) -Oporeziva poslovna dobit 49.799 24.242 Umanjenje za iznos gubitka iz ranijih godina Kapitalni dobitak Umanjenje za iznos kapitalnih gubitaka ranijih godina Poreska osnovica 49.799 24.242 Umanjenje za prihode od dividendi i udela u dobiti od rezidentnih obveznika Umanjena poreska osnovica (Obrazac PB-1) 49.799 21.914Obračunati porez (10% od umanjene poreske osnovice) 4.978 2.424 Umanjenje obračunatog poreza po osnovu poreskih podsticaja i oslobañanja (332) (430)POREZ NA DOBITAK (Obrazac PDP) Poreski rashod perioda 4.646 1.994Odloženi poreski rashod perioda Odloženi poreski prihod perioda

15



Obračun poreza na dobitak vrši se po stopi od 10% u skladu sa poreskim propisima, odvojeno za poslovni i kapitalni podbilans. Vrši se usklañivanje pojedinih pozicija prihoda i rashoda, a poreska osnovica se umanjuje za gubitke ranijih godina i prihode od dividendi i udela u dobiti kod pravnih lica rezidenata. Obračunati porez se umanjuje za poreske osloboñenja po osnovu poreskih podsticaja (za zapošljavanje novih radnika, ulaganja u osnovna sredstva...

14. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA, I INVESTICIONA NEKRETNINA

U hiljadama dinara

Grañevinski objekti. Oprema

Investiciona nekretnina

Avansi za nekretnine i

opremu Ukupno

Nabavna vrednost Stanje na početku godine 979 4.199 15.796 4.050 25.024 Nove nabavke - 218 - - 218 Otuñivanje i rashodovanje - (611) (2.240) - (2.851) Stanje na kraju godine 979 3.806 13.556 4.050 22.391 Ispravka vrednosti Stanje na početku godine 73 2.038 - - 2.111 Amortizacija 2007. godine 17 606 - - 623 Stanje na kraju godine 90 2.644 - - 2.734 Neotpisana vrednost 31.12.07. 889 1.161 13.557 4.050 19.657 Neotpisana vrednost 31.12.06. 906 2.161 15.796 4.050 22.913

15. ZALIHE

2 0 0 7. 2 0 0 6.(Din. 000) (Din. 000)

Materijal - 16Nedovršena proizvodnja 112.527 47.921Gotovi proizvodi - 3.718Roba 21.134 4.380Dati avansi 54.175 50.166Ukupno 187.836 106.201

16. POTRAŽIVANJA

2 0 0 7. 2 0 0 6. (Din. 000) (Din. 000)Potraživanja po osnovu prodaje Kupci u zemlji 83.093 86.436Minus: Ispravka vrednosti (7.812) (7.812)Svega 75.281 78.624Druga potraživanja Ostala potraživanja 47 115Svega 47 115Ukupno 75.328 78.739

16



17. POTRAŽIVANJA ZA VIŠE PLAĆEN POREZ NA DOBITAK

2 0 0 7. 2 0 0 6. (Din. 000) (Din. 000) Potraživanja za više plaćen porez na dobit 1.180 -Ukupno 1.180 -

18. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA

2 0 0 7. 2 0 0 6. (Din. 000) (Din. 000)U dinarima: Tekući računi 1 1.562U stranoj valuti: Devizni račun 15 4.034Ostalo - 1.586Ukupno 16 7.182

19. POREZ NA DODANU VREDNOST I AVR

2 0 0 7. 2 0 0 6. (Din. 000) (Din. 000)Porez na dodatnu vrednost Potraživanja za više plaćen porez na dodatu vrednost 2.336 2.939Svega 2.336 2.939Aktivna vremenska razgraničenja Ostala aktivna vremenska razgraničenja 2.175 2.526Svega 2.175 2.526Ukupno 4.511 5.465

20. OSNOVNI KAPITAL

Osnovni kapital obuhvata sledeće oblike kapitala:

2 0 0 7. 2 0 0 6. % (Din. 000) (Din. 000)

Udele 100 149 188Ukupno 149 188

Vlasnici udela Društva su:

2007. 2006. % (Din. 000) (Din. 000)

Robert Borović 70 104 132 Zoltan Borbaš 30 45 56 Ukupno 100% 149 188

21. REZERVE

Rezerve obuhvataju sledeće oblike rezervi: 2 0 0 7. 2 0 0 6. (Din. 000) (Din. 000)Zakonske rezerve 1.446 1.446Ukupno 1.446 1.446

17



Zakonske rezerve su obavezno formirane do 2004 godine, tako što se svake godine iz dobitka unosilo najmanje 5% dok rezerve ne dostignu najmanje 10% osnovnog kapitala, a nakon toga su formirane na osnovu opšteg akta Društva.

22. NERASPOREðENI DOBITAK

Nerasporeñeni dobitak odnosi se na: 2 0 0 7. 2 0 0 6.

(Din. 000) (Din. 000)

Nerasporeñeni dobitak ranijih godina 45.632 23.533Korekcija dobiti ranijih godina – po osnovu ostalog (19.797) -Dobit tekuće godine 43.910 22.099Ukupno 69.745 45.632

Raspodela nerasporeñenog dobitka na dan 3. decembra 2007. godine izvršena je shodno Odluci Društva i to 19.797 za umanjenje troškova iz 2006. i 2005. godine.

23. DUGOROČNI KREDITI

Obaveze po dugoročnim kreditima dospevaju u roku dužem od godinu dana od dana činidbe, odnosno od dana godišnjeg bilansiranja i odnose se na sledeće:

2 0 0 7. 2 0 0 6. Oznaka valute

Kamatna stopa (Din. 000)

(Din. 000)

U valuti:

Hypo Alpe-Adria-Bank a.d.,Beograd EUR 6,5 +e.l. 46.711 23.700 Societe Generale Yzgoslavia Bank ad,Beograd EUR 7,5+ e.l. 9.247 30.232 Svega 55.958 53.932 Obaveze po osnovu dugoročnog finansijskog lizinga - 302 Ukupno 55.958 54.234

Kratkoročni deo dugoročnih kredita, koji dospeva u roku od godinu dana od dana bilansiranja, prikazan je kao Tekuće dospeće u okviru pozicije Kratkoročne finansijske obaveze.

24. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE

Kratkoročne finansijske obaveze obuhvataju: 2 0 0 7. 2 0 0 6.

Oznaka valute

Kamatna stopa (Din. 000)

(Din. 000)

Kratkoročne kredite u zemlji Hypo Alpe-Adria-Banka a.d.,Beograd EUR 6,5+e.l. 6.001 3.160 Socciete Generale Yugoslavia Banka ad,Beograd EUR 7,5+e.l. 22.183 6.320 Svega 28.184 9.480 Ostale kratkoročne finansijske obaveze Dozvoljeni minus na tekračunu 7.987 - Ostale kratkoročne finansijske obaveze-pozajmice osnivača

1.617 4.207

Svega 9.604 4.207 Ukupno 37.788 13.687

18



25. OBAVEZE IZ POSLOVANJA

2 0 0 7. 2 0 0 6. (Din. 000) (Din. 000) Obaveze iz poslovanja Primljeni avansi, depoziti i kaucije 16.064 13.404 Dobavljači u zemlji 68.007 56.936 Dobavljači u inostranstvu 32.097 29.005 Ukupno 116.168 99.345

26. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST I OSTALIH JAVNIH PRIHODA

2 0 0 7. 2 0 0 6. (Din. 000) (Din. 000) Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine Obaveze za porez iz rezultata 4.646 3.733

Ukupno 4.646 3.733

27. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE

2 0 0 7. 2 0 0 6. (Din. 000) (Din. 000) Druge obaveze Obaveze prema zaposlenima 2573 2180 Ostale obaveze 55 55 Ukupno 2.628 2.235

19

Documents

DOO „MAGMA“ EKSPORT – IMPORT, NOVI SAD IZVEŠTAJ O ...magmadoo.co.rs/RevizijaMagma07.pdfFinansijski izveštaji su sastavljeni na načelu nastanka poslovnog dogañaja (načelo