dr Dragan Petrovi Prikaz knjige dr Dragana Simeunovia Terorizam
Datum: 21.04.2013
Prikaz knjige prof dr Dragana Simeunovia Terorizam, opti deo
U izdanju Pravnog fakulteta u Beogradu, sredinom 2009. godine
izala je iz tampe nauna monografija Terorizam, opti deo, autora dr
Dragana Simeunovia, redovnog profesore Fakulteta politikih nauka i
Pravnog fakulteta u Beogradu. Profesor Simeunovi je inae dobro
poznat iroj naunoj javnosti kao izuzetan i meunarodno priznat
strunjak u oblasti politikih nauka, sa posebnim specijaliziranjem,
pored vie oblasti kojima se bavi, upravo temom ove knjige. Stoga,
izlazak ove knjige iz tampe predstavlja mogunost naunoj i strunoj
javnosti koja se bavi fenomenom terorizma, ali i iroj italakoj
publici, da se upozna sa najnovijim dostignuima u ovoj oblasti. S
druge strane, knjiga na poseban nain vri i klasifikaciju i pregled
posmatranog fenomena, paralelno sa nekim najnovijim saznanjima u
ovoj oblasti, pa se moe posmatrati kombinovano i kao univerzitetski
udbenik, a i kao nauna monografija.
Knjiga (250 str. B 5 format) obuhvata dva dela. Prvi deo
Definisanje, klasifikovanje i istorijat terorizma obuhvata pet
poglavlja. Shodno metodologiji politikih nauka koja eksplicitno
zahteva tano definisanje posmatranog fenomena, i profesor Simeunovi
je definisanju pojma terorizma posvetio znaajnu panju, u ak tri
poglavlja ovog dela rada. Posle sveobuhvatnog analiziranja fenomena
iz vie pravaca, daje se ona definicija terorizma koja bi mogla da
odgovori savremenim izazovima, pa emo je ovde navesti.
Kao viedimenzialni politiki fenomen savremeni terorizam se moe
teorijski najoptije odrediti kao sloeni oblik organizovanja
grupnog, i ree individualnog ili institucionalnog politikog nasilja
obeleen ne samo zastraujuim brahijalno fizikim i psiholokim, ve i
sofisticirano-tehnolokim metodama politike borbe kojima se obino u
vreme politikih i ekonomskih kriza, a retko i u uslovima ostvarene
ekonomske i politike stabilnosti jednog drutva, sistematski
pokuavaju ostvariti veliki ciljevi na morbidno spektakularan nain,
a neprimereno datim uslovima, pre svega drutvenoj situaciji i
istorijskim mogunostima onih koji ga kao politiku strategiju
upranjavaju. Drutveno-ugroavajui opus terorizma obuhvata pretnju
silom u okviru intenzivne psiholoko-propagandne delatnosti,
zloupotrebu interneta u teroristike svrhe, otmice, ucene,
psihofiziko zlostavljanje, atentate, sabotae, diverzije,
samoubilake napade, pojedinana i masovna politika ubistva, i
intenciju ispoljavanja ree nad stvarnim i potencijalnim politikim
protivnicima, a ee nad predstavnicima sistema i nevinim rtvama. Kao
vid individualnog, nelegitimnog, nelegalnog i neinstitucionalnog
nasilja terorizam je uvek okrenut protiv odreenih institucija nekog
drutva, odnosno in concretum protiv neke drave. (str. 80)
Klasifikacija terorizma obuhvata etvrto poglavlje. Prema svojim
ciljevima terorizam se moe klasifikovati na 1. Ideoloki motivisan
(u okviru toga na leviarski i desniarski), zatim 2.
Etno-separatistiki terorizam i na 3. Verski fundiran terorizam (on
se deli na terorizam sekti i na terorizam fundiran na
interpretacijama velikih religija). Klasifikacija terorizma prema
sredstvima je na 1. Klasini, 2. Biohemijski i 3. Nuklearni
terorizam. Prema metodima terorizam se klasifikuje na 1. Klasini,
2. Samoubilaki, 3. Sajber, 4. Narko-terorizam. Klasifikacija
terorizma prema tipu aktera subjekata terorizma je na 1.
Individualni terorizam, 2. Terorizam organizacija i ilegalnih
grupa, 3. Institucionalni terorizam (dravni i sl.).
Peto poglavlje prvog dela obuhvata Istorijat terorizma. Profesor
Simeunovi ukazuje da uprkos tome to je re teror iz latinskog ula u
francuski jezik u 14 veku, a u engleskom u 16, da se termin
terorizam prvi put javlja u periodu oko francuske buroaske
revolucije krajem 18 veka, ali ne da bi oznaila ono to mi danas
podrazumevamo pod ovim pojmom, ve nasilje revolucionarne vlasti,
dakle terora. Tako izmeu ostalog, u listu francuskih revolucionara
Glasnik jednakosti (Courier de l'Egalite) je 30. avgusta 1793.
objavljeno da je neophodno da se teror koji vri giljotina proiri na
celu Francusku i privede pravdi sve izdajnike. Nema drugog sredstva
koje moe da inspirie neophodni teror koji e konsolidovati
revoluciju. (str. 87) Pretee terorizma su po profesoru Simeunoviu
asasini, ali ne i ziloti i tati koje neki teoretiari u ovu grupu
ubrajaju. (str. 97-108) Anarhizam je vano ideoloko zalee terorizma
u 19 veku, jer ono u sebi izmeu ostalog nosi antiparlamentarizam.
Tako je Prudon, iako se lino nije izjanjavao za nasilje, svojom
krilaticom, da je opte pravo glasa kontrarevolucija, u znatnoj meri
uticao na neke poznije teoretiare anarhizma da se potpuno
distanciraju od parlamentarnog puta revolucije, ostvarujui tako
njegov zahtev da proletarijat mora potpuno raskrstiti sa svim
oblicima buroaske demokratije. (str. 110) Bakunjin poziva na svetu
revoluciju do istrebljenja buroazije kao vladajue, i unitenje njene
drave. (str. 113) Sline stavove imaju i drugi istaknuti
predstavnici anarhizma (Johan Most, Karlo Pizakane, Neajev, Karl
Hajncen i dr.) Profesor Simeunovi istie da se na sastanku u Cirihu
sa Bakunjinom 1869, od prisutnih srpskih socijalista jedino
Svetozar Markovi suprotstavio njegovom optem opredeljenju za
nasilje kao iskljuivo sredstvo ostvarenja revolucije. Koliko je
malo imalo smisla tadanje Bakunjinovo zalaganje da se otpone
revolucija u jednoj tako zaostaloj sredini kao to je tadanja
Srbija, vidi se i iz Markovievog jetkog komentara da Srbija ima jo
uvek est okruga pod Turcima. (str. 114) Bakunjin se sledeih godina,
delom iz taktikih razloga odrie iskljuivo nasilja kao naina
politike borbe protiv buroazije, naroito od trenutka njegovog
ukljuenja u Prvu internacionalu. Krajem 19 veka u Rusiji je
osnovano vie tajnih teroristikih drutva, koje su izmeu ostalog
ubile i cara Aleksandra II 1881. godine.
Tokom 20 veka dolo je do snanog razvoja revolucionarnog i
poetaka nastajanja nacionalistikog terorizma u svetu. Pored
razliitih oblika teroristikih organizacija u svetu, ovde beleimo i
neke koji su delovali na balkanskim i jugoslvoenskim prostorima,
poput VMRO, ustakog pokreta. Interesantno je da tokom druge
polovine 20 veka, sve vie dolazi do izraaja dupli standard prilikom
identifikovanja teroristikih organizacija u svetu, u zavisnosti od
sopstvenih interesa velikih sila.
Kraj dvadesetog veka je i vreme osnaenja starih i pojave novih
vrsta terorizma. Islamistiki terorizam je postao svetska opasnost
broj jedan, a samoubilaki i sajber terorizam su postali nove ali
vane pojave u svetu terorizma. (str. 120)
Drugi deo knjige Savremeni terorizam, ima tri zasebna poglavlja.
Prvo poglavlje se bavi Ideoloki motivisanim terorizmom (str.
123-168), drugo Etno-separatistikim terorizmom (169-195) i tree
Verski fundiranim terorizmom (str. 196-235).
Ideoloki motivisani terorizam je podeljen na Savremeni leviarski
i na desniarski terorizam. Leviarski terorizam je esto motivisan
uverenjem u besperspektivnost parlamentarne politike borbe. Tako se
iz tih ekstremistikih leviarskih krugova prebacuje levim politikim
partijama etabliranim u politiki sistem zapadne demoratije
kompromiserstvo i odsustvo
ostvarenog efekta po realne interese donjih slojeva stanovnitva,
za ije se interese ove stranke deklarativno zalau. (str. 124) U
analizi savremenih leviarskih teroristikih organizacija, vidimo da
one deluju u velikom broju zemalja sveta, to se delom moe tumaiti i
krizom levice u svetu. Naime posle ruenja Berlinskog zida i
uruavanja istonoevropskih socijalistikih reima poetkom devedesetih
godina, preteni predstavnici parlamentarne levice su uglavnom
predstavnici razliitih oblika socijaldemokratije. Krajnja levica
ostaje sve malobrojnija i loe parlamentarno organizovana, pa deo
frustracije preuzimaju ekstremne politike organizacije levice, od
kojih neke imaju dodira i sa nasilnim oblicima politke borbe (kojih
je istina veoma mali broj, ali one jo postoje). Leviarski terorizam
su posebno u ideolobgiji razvili e Gevara i Reis Debre. (str.
131)
Kada je u pitanju desniarski terorizam, profesor Simeunovi se
posebno zadrava na ektremizmu kao rodnom tlu desniarskog terorizma.
Neprijatelj se posmatra kao neto to treba uiniti bezopasnim, a to
se moe postii ili njegovim potinjavanjem ili unitenjem ili
pretvranjem Njih u Nas. (str. 150)
Dakle ekstremisti se ne zadovoljavaju negovanjem svoje kulture,
tradicije, ideologije. Oni ele da potpuno potine, unite, eliminiu
drugog. injenica da je vie ekstremista meu pripadnicima mukog pola
se bazira dobrim delom na uvarskoj kao biolokoj i tradicionalno vie
mukoj poziciji, ali i na injenici da je narcizam jai kod mukaraca
nego kod ena. Samim tim spremnost da se odbaci neto Drugo to nisam
ja ili Mi je daleko izraenija kod mukaraca. Naroito strah da bi
neko drugi mogao biti dominantniji, uvaeniji, uzorniji za druge i
time hijerarhijski bolje pozicioniran u odnosu na nas dovodi do
netrpeljivosti ne samo prema pojedincu, ve i prema celoj njegovoj
rasi, naciji, verskoj ili nekoj drugoj grupaciji. On nije Mi, on
pripada Njima, a kako oni nisu bolji od nas poto smo Mi u svemu
najbolji onda i njegova vrednost ne moe biti vea od moje. Tako se
grupni narcizam javlja kao terapeutsko sredstvo za leelje okrnjenog
individualnog. (str. 151) Meu ekstremistima nema meanog identiteta
zato to je on oteavajui odgovor na pitanje Ko sam ja? (str. 153)
Kao kulminacija ekstremistikog ponaanja javlja se dizanje ovog
identiteta na kolektivno, odnosno moe doi do masovnog politikog
ubistva, pa i genocida. Tu se kao jedan od egzemplarnih primera
uzima ustaki genocid u Drugom svetskom ratu, kolektivni logori
Jasenovac, Jadovno i drugi, masovna ubistva bacanja rtvi u jame i
dr. Autor sa pravom konstatuje da je opasna tendencija izjednaavati
hrvatski narod sa ustaama, jer jedan ekstremizam moe roditi i
razvijati drugi. Profesor Simeunovi ukazuje i da desniarski
terorizam, svoju uslovno posmatrano individualnu slabost nadoknauje
potrebom za oslanjanjem na dravu ili instituciju. (str. 161)
Etno separatistiki terorizam obuhvata niz savremenih oblika
terorizma, gde mu je glavna odlika udruivanje po nacionalnoj
matrici, najee u pravcu dobijanja teritorijalnih i statusnih
ustupaka. Tu se navode kao aktuelni primeri Severna Irska, Baskija,
Korzika, Kurdi, eenija, ri Lanka, albanski terorizam na Kosovu,
jugu (ue) Srbije i u Crnoj Gori.
Najzad verski fundiran terorizam, je najvie kao savremeni
fenomen povezan sa islamskim terorizmom. On dobija na znaaju od 11
septembra 2001, i naroito je identifikovan sa Al Kaidom. Meutim,
njegovi oblici su ispoljeni i ranije u svetu, gde zahvataju i
balkanske prostore, poput Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije,
zapadne Makedonije i dr. Poseban vid verski fundiranog terorizma
obuhvataju verske sekte. (str. 235-237)
Knjigu Terorizam Opti deo, smatramo izuzetno znaajnim
nauno-strunim radom koji zahvaljujui svom sadraju, zatim tome to je
pisan na pristupaan nain, moe biti edukativno koristan i zanimljiv
i iroj italakoj publici i javnom mnjenju. Ovaj se rad u mnotvu
izdavakih poduhvata na ovu temu, svakako izdvaja po objanjenju
terorizma kao drutvenog i politikog fenomena, problemima njegovog
definisanja i tekoama ustanovljavanja njegovog istorijata, kao i
naporima meunarodnih institucija, pre svega OUN da se usvoji jedna
zajednika definicija terorizma, a manje onome to uglavnom sadri
veina knjiga o terorizmu opisu teroristikih organizacija i
teroristikih inova sa gomilom zaguujuih injenica...
Beograd, 2. septembar 2009. dr Dragan Petrovi
Vii nauni saradnik
Instituta za meunarodnu politiku i privredu u Beogradu
