3/2016

49

Apstrakt

Ovaj rad predstavlja pregled novog režima nadzora delatnosti osiguranja porema Direktivi o solventnosti II. U radu se ukazuje na osnovne komponente i pro-mene u odnosu na prethodni sistem nadzora. Takođe, razmatraju se ključni izazovi u procesu implementacije Direktive o solventnosti II, odnosno različiti pristupi u vrednovanju, primeni principa proporcionalnosti, slo-ženost novih propisa i teško tržišno okruženje.

Ključne reči: nadzor osiguranja, niska kamatna sto-pa, proporcionalnost, solventnost II, prelazne mere

1. UVOD

Projekat Evropske unije (dalje u tekstu: EU), Direk-tiva o solventnosti II, predstavlja jasan primer izazova u reformi nadzora osiguranja. Solventnost II je veoma moderan sistem nadzora osiguranja zasnovan na mo-delu rizika, koji se u EU primenjuje od 2016. godine. Osnovna namera ovog regulatornog projekta je da se usklade sistemi nadzora osiguranja u Evropi, i da se ugovarači osiguranja zaštite od nevolja koje donose osiguravajuća društva u nemogućnosti da se izbore sa velikom krizom. Stupanje na snagu Direktive o sol-ventnosti II početkom 2016. godine, obeležilo je kraj dugog procesa implementacije. Solventnost II pred-stavlja sistem ranog upozorenja, kombinujući zahte-ve kompanija u pogledu sopstvenog kapitala i njihove izloženosti riziku. Ona prepoznaje i rizike gubitaka na finansijskom tržištu, ali i rizike specifične za osiguranje, kao i operativne rizike. Direktiva o solventnosti II, ta-kođe, sadrži i detaljnije zahteve u pogledu organizacije

delatnosti osiguranja. Obim izveštavanja je opširniji u odnosu na prethodni sistem nadzora osiguranja.

Solventnost II predstavlja veoma složen pravni okvir nadzora delatnosti osiguranja, zasnovan na tri stuba koji se odnose na zahteve u vezi sa kapitalom, uslove upravljanja i zahteve u pogledu izveštavanja. Imajući u vidu da je regulatorni okvir u oblasti osiguranja trenut-no predmet fundamentalnih promena, proces tranzici-je ka novom sistemu nadzora dovodi do nekoliko izazo-va za sve aktere u poslovima osiguranja. S toga, u ovom radu želimo da identifikujemo pet takvih ključnih izazova: različite pristupe u vrednovanju, teško tržiš-no okruženje, neophodnost prelaznih mera, složenost novih propisa i primenu principa proporcionalnosti. Osim toga, ukazano je na budući razvoj i neophodna prilagođavanja.

Ovaj rad je organizovan na sledeći način. Prvo, dajemo kratak pregled rizika i upravljanja rizicima u poslovima osiguranja. U okviru podnaslova 3 objaš-njene su karakteristike Solventnosti II. U podnaslovu 4 razmatraju se ključni izazovi novog sistema nadzora delatnosti osiguranja. Konačno, u okviru podnaslova 5 izvodimo zaključke.

2. UPRAVLJANJE RIZIKOM

Osiguranje predstavlja sredstvo zaštite od finansij-skih gubitaka u slučaju nastupanja osiguranog slučaja. Kako se individualna domaćinstva i kompanije mogu samo delimično zaštiti od mogućih rizika, oni koriste osiguranje kao sredstvo da to i učine. Osiguravajuća društva mogu kolektivno preuzeti rizike domaćinstava i kompanija ugovornim grupisanjem rizika više strana-ka (za dalje razmatranje, videti: GDV (2015b))

Društva za osiguranje se suočavaju sa nekoliko ra-zličitih rizika, koji se mogu svrstati u dve grupe. Prvo, postoje investicioni rizici kao što su sveobuhvatan ra-zvoj tržišta, rizik druge ugovorne strane i slično. Drugo, postoje rizici od odgovornosti, kao što su rizici osigura-nja, rizici od katastrofa, dužeg trajanja života od očeki-vanog, isteka osiguranja i slično. Treće, operativni rizici

ČLANCI

Dr Fabian KÜHNHAUSEN*

Direktiva o solventnosti II – status quo i koraci napredUDK: 368Primljen: 24. 6. 2016.Prihvaćen: 21. 8. 2016.Informativni prilog

* German Insurance Association (GDV), Berlin, Nemačka, e-mail: f.kuehnhausen@gdv.de. Ovaj rad je baziran na prezentaciji sa 17. Godišnje konferencije AIDA, Srbija, april 2016. Pogledi izraženi u ovom radu su rezultat istraživanja autora i ne održavaju nužno stavove Udruženja osiguravača Nemačke (GDV

3/2016

50

FABIAN KÜHNHAUSEN

utiču i na imovinu i na obaveze. Osiguravajuća društva koriste svoju stručnost u proceni rizika kako bi se sa njima adekvatno nosili.

Upravljanje rizikom obuhvata proces identifikaci-je, procene i upravljanja rizicima. Svako osiguravajuće društvo treba da poseduje strategiju o tome kako da se nosi sa gore navedenim rizicima. Stoga, upravljanje rizikom za osiguravajuća društva predstavlja ključni proces, koji se može podeliti u nekoliko potprocesa. Prvo, veliki deo rada se odnosi na identifikaciju rizika. Drugo, rizike je potrebno meriti i analizirati detaljnim kvantitativnim sredstvima. Treće, osiguravajućim druš-tvima je potrebna aktivna kontrola rizika u upravljanju svojim portfeljem. Adekvatnost upravljanja rizicima obavezna je i verifikovana propisima o osiguranju i podleže nadzoru.

Zbog velikog značaja za privredu i društvo, kao i oso-benosti samih proizvoda osiguranja, društva za osigu-ranje tradicionalno pripadaju grupi najdetaljnije regu-lisanih preduzeća. Trenutno, propisi o osiguravajućim društvima su pod velikim uticajem evropskog zakono-davstva. Pravni osnov za regulisanje osiguranja u EU naj-bolje se može opisati kroz sistem koji sadrži četiri nivoa:

– Nivo1: Direktive ustanovljavaju i dogovaraju Evropski savet, Evropski Parlament i Evropska komisi-ja. One sadrže osnovne odredbe o tome kako propisi o osiguranju treba da deluju i postavljuju pravni okvir sa ciljem njihovog ostvarivanja. Za direktive je neophodna implementacija u nacionalno pravo.

– Nivo 2: Određenje akte donose Evropska komisija i Evropska agencija za nadzor osiguranja i penzijskih fondova (dalje u tekstu: EANOPF). Oni predstavljaju pravno obavezujuća razradu direktiva i kao takvi ne za-htevaju sprovođenja u nacionalno pravo.

– Nivo 3: Tehničke standarde i smernice za primenu donosi EANOPF. Standardi i smernice služe usklađiva-nju nadzora delatnosti osiguranja širom EU. Oni nisu pravno obavezujući u užem smislu, ali pružaju čvrst osnov nacionalnim nadzornim organima za sprovođe-nja pravila o osiguranju. Tehnički standardi i smernice za primenu postaju pravno obavezujući kada ih Evropska komisija izmeni i objavi u formi uredbe o sprovođenju.

– Nivo 4: Nacionalni nadzorni organi samostalno donose nacionalna pravila i standarde. Reč je o tehnič-kim specifikacijama donetim sa ciljem premošćavanja osobenosti različitih nacionalnih zakonodavstava. Oni su pravno obavezujući samo za konkretna nacionalna tržišta osiguranja.

3. SOLVENTNOST II: KLJUČNE TAČKE

Direktiva o solventnosti II predstavlja novi regu-latorni i nadzorni režim nad obavljanjem delatnosti

osiguranja u EU. Njom se regulišu zahtevi u vezi sa: kapitalom, upravljanjem društvima za osiguranje, izveštavanjem i objavljivanjem, nadzorom grupe, spro-vođenjem nadzora (videti Sliku 1). Glavni ciljevi Sol-ventnosti II su unapređenje zaštite korisnika, moder-nizacija nadzora osiguranja i produbljivanje integracije tržišta EU. Direktiva Evropske unije o solventnosti II usvojena je 2009. godine i izmenjena 2014. Solventnost II stupila je na snagu 1. januara 2016. godine i time za-menila Direktivu o solventnosti I. Novi sistem nadzora će predstavljati veliki korak ka harmonizaciji nadzora osiguranja u Evropi.

Postoje tri kamena temeljca u novom sistemu nad-zora osiguranja:

– Orijentacija ka riziku: Procena se zasniva na pro-filisanju rizika za odgovarajuća društva za osiguranje, a ne na prirodi posla koji obavljaju. To podrazumeva pažljivu identifikaciju, analizu i evaluaciju svih rizika osiguravajućeg društva. Time, manja izloženost rizici-ma znači i manje zahteva u pogledu kapitala.

– Zasnovanost na principima: Direktiva o solven-tnosti II postavlja konkretne ciljeve, a ne parametre. Društva za osiguranje mogu slobodno odlučiti o tome kako da postignu svoje ciljeve. Ovim se ostvaruje veći stepen diskrecionih odluka kako na strani donosioca propisa, tako i na strani onih koji su predmet nadzora.

– Proporcionalnost: Propisi o osiguranju primenju-ju se proporcionalno prema profilu rizika konkretnog društva za osiguranje, odnosno prema obimu i složeno-sti posebnih rizika kojima je izloženo društvo za osigu-ranje. To znači da se ne postavljaju prekomerni zahtevi od malih i srednjih društava za osiguranje.

Direktiva o solventnosti II obuhvata niz složenih kvantitativnih i kvalitativnih pravila (za detalje, videti GDV (2015a)). U daljem tekstu ćemo ih ukratko obja-sniti. Stub 1 obuhvata kvantitativne zahteve za osigura-vajuća društva i sastoji se iz tri elementa. Prvo, društva za osiguranje moraju raspolagati solventnim kapitalom. Osnov za određivanje visine solventnog kapitala jeste profil rizika društva. To uključuje pretpostavku da go-dišnja verovatnoća za nastupanje nesolventnosti ne sme preći 0,5%, što se utvrđuje prema standardnoj formuli ili unutrašnjem modelu, koji odobrava nacionalni nad-zorni organ. Dakle, postoje dva ključna parametra, za-htev za solventnim kapitalom i zahtev za minimalnim kapitalom. Drugo, procena imovine i obaveza sada se zasniva na tržišnim vrednostima, dok se prethodno procena sprovodila prema pravilima privrednog pra-va. To znači da se na pasivu u bilansu stanja primenjuje potpuno novi sistem vrednovanja. Tržišne vrednosti su osnova za obračun prethodno navedenih kapitalnih za-hteva. Treće, osiguravajuća društva su u obavezi da ras-polažu sopstvenim kapitalom kako bi ispunjavali gore

3/2016

51

Direktiva o solventnosti II – status quo i koraci napred

pomenute zahteve u vezi sa kapitalom. Sopstveni kapi-tal je prema kvalitetu podeljen u tri grupe, tzv. nivoe i izračunava se na osnovu finansijskih izveštaja. Nivoi se, takođe, koriste za izračunavanje ključnih parametara u analizi društava za osiguranje. Koeficijent solventnosti se definiše kao odnos raspoloživih sopstvenih sredstava i zahteva za solventnim kapitalom. Stoga, osiguravajuća društva su solventna ukoliko njihov koeficijent prelazi 100%.

Stub 2 obuhvata zahteve u vezi sa upravljanjem druš-tvom i upravljanjem rizicima, i sastoji se od četiri ele-menta: Prvo, Solventnost II reguliše četiri upravljačke funkcije (poznate i kao ključne funkcije) које su odvo-jeno dostupne u okviru svakog osiguravajućeg društva:

– funkcija upravljanja rizicima,– aktuarska funkcija,– usklađenost poslovanja sa propisima, – interna revizijaOve funkcije moraju biti operativno i funkcionalno

nezavisne. Pored toga, zahtevi o podobnosti uprave (fit and proper) stvaraju kriterijume za utvrđivanje podob-nosti direktora za rukovođenje društvom za osigura-nje. Na jednoj strani su uslovi o sposobnosti usmereni ka opštim kvalifikacijama za zapošljavanje i radnom iskustvu, dok se na drugoj strani ispituje pouzdanost ličnosti. Ovi zahtevi se odnose na lica koja imaju ključ-ne funkcije, kao i na generalnog direktora preduzeća. Takođe, oni uključuju slanje neophodnih obaveštenja organu za nadzor osiguranja. Treće, postoje i posebni

propisi o angažovanju spoljnih saradnika za obavljanje ključnih i drugih važnih funkcija. Oni su preduslov za izdvajanje i poveravanje određenih funkcija i usluga trećim licima van društva za osiguranje. Četvrto, sop-stvena ocena rizika i solventnosti obuhvata procenu rizika kojima je društvo izloženo, koja se se sastoji iz procene profila internih rizika i procene poštovanja za-hteva u pogledu kapitala bar jednom godišnje.

Stub 3 obuhvata obavezu društava za osiguranje u pogledu izveštavanja, objavljivanja i transparentnosti. Takođe, i ovaj stub se sastoji od četiri elementa. Prvo, redovno izveštavanje organa nadzora obuhvata pru-žanje opisnih i kvantitativnih informacija o poslov-nim aktivnostima, upravljanju i stanjima rizika za šta je propisana obaveza izveštavanja nadzornog organa. Primenjuju se izuzetno visoki zahtevi u pogledu detalja i sadržaja izveštavanja društava za osiguranje. Drugo, izveštaj o solventnosti i finansijskom stanju ima za cilj da informiše javnost na godišnjem nivou. On posebno prikazuje stanja rizika i upravljanja kapitalom, naročito sopstvenim sredstvima i solventnim kapitalom. Pored toga, on omogućuje i pregled svih poslovnih aktivno-sti. Treće, organi nadzora osiguranja propisuju posebne obrasce u pogledu prijavljivanja dodatnih informacija. To bi se moglo odnositi na strukturu imovine ili obave-za, sopstveni kapital, bilans uspeha, kapitalne zahteve i slično. Ove informacije se prijavljuju kvartalno i godiš-nje. Četvrto, ostali oblici izveštavanja sadrže informaci-

Slika 1: Tri stuba Solventnosti II (Izvor: GDV (2015a))

3/2016

52 je prikupljene za potrebe finansijske stabilnosti ili do-datne izveštaje za statistiku Evropske centralne banke.

Kako propisi EU o osiguranju uspostavljaju pravni okvir na nivou Evrope, neophodno je sprovesti Solven-tnost II u nacionalna zakonodavstva. Stoga je i nemački Zakon o nadzoru osiguranja reformisan tako da omo-gući tranziciju ka novom sistemu nadzora delatnosti osiguranja. Pored toga, nacionalni propisa o osiguranju izmenjeni su tako da se prilagode Direktivi o solventno-sti II. Zakonodavni proces je okončan početkom 2015. godine. Povrh toga, i unutrašnji propisi koji se odno-se na nemački Zakon o nadzoru osiguranja morali su biti izmenjeni kako bi se prilagodili Direktivi o solven-tnosti II. Posebno će biti potrebna i dodatna tehnička uputstva koja kontinuirano, iz dana u dan objašnjavaju primenu propisa. Konačno, nacionalni organi nadzora, poput BaFin-a u Nemačkoj, uveli su minimalne zahteve i najavili češće dijaloge sa društvima za osiguranje. Ove odredbe objašnjavaju kako treba tumačiti smernice EA-NOPF.

Štaviše, BaFin je kreirao pripremnu fazu koja je za-počela sa primenom početkom 2014. godine, nakon inicijative EANOPF. Ova faza je služila za preliminarnu proveru društava za osiguranje u pogledu nedostata-ka u ispunjavanju uslova upravljanja, procene rizika i izveštavanja. Takođe, BaFin je vodio istraživanje kako bi kvantitativno pratio pripreme. Istovremeno, Udruže-nje osiguravača Nemačke, takođe je sprovelo nekoliko testova i studija kako bi pratilo pripreme. U principu, delatnost osiguranja u Nemačkoj je nakon ove faze do-bro pripremljena za Direktivu o solventnosti II. Druš-tva za osiguranje koriste prelazne odredbe o rokovima za prilagođavanja propisima režimu Solventnosti II, i ispunjavanju obaveze.

4. IZAZOVI NOVOG SISTEMA

Nakon otpočinjanja novog sistema nadzora Sol-ventnosti II, pred zainteresovanim stranama su i dalje brojni izazovi. U nastavku ćemo razmotriti pet ključnih izazova sa kojima se suočavaju osiguravajuća društva, i nakon stupanja na snagu Direktive o solventnosti II i početka primene novog sistema nadzora nad obavlja-njem delatnosti osiguranja.

Prvo, novi sistem nadzora osiguranja u EU dovodi do različitih načina u definisanju ključnih parametara (vidi Tabelu br. 1). Direktiva o solventnosti II i njeni principi promenili su način tumačenja ključnih poda-taka o društvima za osiguranje. Izazov za sve zainte-resovane strane u delatnosti osiguranja, jeste pravilno razumevanje novog sistema. Moramo napomenuti da se rezultati za date parametre ne moraju nužno tumačiti na isti način. Na primer, koeficijent solventnosti zavisi od tržišne vrednosti, dok je ranije zavisio od knjigovod-stvene vrednosti, omogućavajući time veći broj fluktu-acija.

Drugo, otkako je okončana i poslednjafaza imple-mentacije Direktive o solventnosti II, osiguravajuća društva se suočavaju sa veoma teškim tržišnim okruže-njem. Zbog rastuće ekonomske i finansijske neizvesno-sti na tržištu EU, ali i tržištima u razvoju, društva za osi-guranje moraju da se nose sa trajno niskim kamatnim stopama i visokom tržišnom nestabilnošću. Evropska centralna banka preduzela je nekoliko mera iz oblasti monetarne politike kako bi državne obveznice imale kamatnu stopu približno 0%. Društva za osiguranje se zbog poslovnih i regulatornih razloga u velikoj meri oslanjaju na hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom. Stoga su njihovi poslovni modeli pod velikom lupom i

Staro: Solventnost I Novo: Solventnost II

Procena imovine i obaveza Procena prema pravilima Privrednog prava

Procena zasnovana na tržišnim vrednostima

Obračun potrebnog sopstvenog kapitala Prema obimu poslova Prema prisutnim rizicima

Upravljanje rizikom Ključ su preuzeti rizici

Pažljiva procena svih rizika u preduzeću, na primer:Tržišni riziciRizici osiguranjaPoslovni rizici

Objavljivanje informacija

Ograničene informacije nadzornom organu o pro-teklom poslovanju do dana slanja izveštaja

Sveobuhvatne i najsvežije informacije se upućuju nadzornim organima uk-ljučujući i prognoze

Tabela br. 1: Razlike između Solventnosti I i Solventnosti II Izvor: GDV (2015a)

FABIAN KÜHNHAUSEN

3/2016

53 nadzorom u cilju prilagođavanja poslovnom okruženju ili potrazi za novim proizvodima ili poslovnim inovaci-jama, dok istovremeno stiču iskustvo u funkcionisanju novog sistema nadzora osiguranja.

Treće, prelazne mere su neophodne da bi se olakšao početak primene Direktive o solventnosti II, budući da je njena implementacija vrlo kompleksan izazov. Sto-ga, osiguravajuća društva u EU mogu koristiti prelazne rokove kako bi se prilagodili novoj i raznolikoj regulati-vi. Prelazni rokovi se eksplicitno pominju u evropskim propisima i ublažavaju prelazak ka novom režimu nad-zora. Cilj je da se, zbog regulatornih promena, spreče potencijalni nedostaci za osiguranike. Osiguravajuća društva nameću domaćinstvima i preduzećima velike i različite obaveze čije trajanje može biti i dugoročno. Ukoliko dođe do promene pravnih okvira, društvima za osiguranje će biti potrebna i prelazna faza implemen-tacije kako bi sa režima Solventnosti I prešli na režim Solventnosti II i time izvršili prilagođavanje novim pro-pisima bez nanošenja štete svojim klijentima. Izazov za osiguravajuća društva predstavlja i efektivno korišćenje ovih prelaznih rokova kako bi u celosti i uspešno spro-veli implementaciju Direktive o solventnosti II. Prela-zne mere se kontinuirano prate i odobravaju od strane organa nadležnih za nadzor osiguranja. Moguće su i određene prelazne mere čiji značaj zavisi od strukture i kretanja nacionalnih tržišta osiguranja na primer, re-zerve za nestabilnost portfelja, korekcija rezervi za po-krivanje obaveza i prelazne mere u pogledu kamatnih stopa i tehničkih rezervi.

Četvrto, zbog velike složenosti, implementacija no-vog režima nadzora osiguranja u EU neminovno zahte-va velike napore i podrazumeva velike administrativne troškove za sva osiguravajuća društva. Direktiva o sol-ventnosti II obuhvata veliki broj različitih regulatornih nivoa koji proizvode velike i nepotrebne troškove. Po-jedinačni regulatorni nivoi nisu dovoljno međusobno usaglašeni, a ponekad su čak i kontradiktorni ili se pre-klapaju. Osim toga, u nekim slučajevima kvalitet zako-na je narušen velikim brojem odredaba. Prema tome, jedan od ključnih zadataka jeste da se identifikuju i uklone nepotrebni viškovi, suvišne odredbe i protivreč-nosti koje se javljaju u nadzoru delatnosti osiguranja. Akteri osiguranja treba stalno da budu svesni važnosti usklađenosti propisa. Potrebno je izabrati adekvatne pravne instrumente, a nivo detalja i broj regulatornih nivoa treba da bude što je moguće manji. Odgovornost i nadležnost različitih institucija koje aktivno učestvuju u donošenju propisa i nadzoru delatnosti osiguranja, takođe moraju biti jasno definisane. Cilj je da se jasno uoče razlike na području odgovornosti između, na pri-mer, EANOPF i nacionalnih nadzornih organa. Omo-gućavanje pravne jasnoće i izbegavanje nepotrebnih

administrativnih troškova od suštinskog je značaja za uspešno funkcionisanje Direktive o solventnosti II.

Peto, Direktiva o solventnosti II ne sme da dovede do nestabilnosti tržišta. Osnovna ideja Solventnosti II je da se pred osiguravajuća društva sa jednostavnijim profilom rizika postave niži zahtevi u odnosu na osigu-ravajuća društva sa složenijim profilom rizika (princip proporcionalnosti). Zbog toga je naročito važno da se ne postavljaju previsoki zahtevi u pogledu malih i sred-njih društava za osiguranje. Da bi se to postiglo, po-trebno je eliminisati nepraktične i neefikasne propise. Izazov za sve aktere u poslovima osiguranja, podrazu-meva primenu principa proporcionalnosti bez ometa-nja konkurencije kroz neopravdana birokratska optere-ćenja. Stoga, neophodno je da stroga primena principa proporcionalnosti reguliše tržište osiguranja u skladu sa profilom rizika osiguravajućeg društva, obimom po-slovne aktivnosti i složenosti posebnih rizika kojima je društvo za osiguranje izloženo. Na primer, ogromne obaveze u implementaciji Solventnosti II, stavljaju pro-porcionalno veći teret na mala i srednja osiguravajuća društva. Samim tim, neophodno je da se dosledno pri-menjuje princip proporcionalnosti i druga fleksibilna rešenja predviđena Direktivom o solventnosti II.

5. DALJI RAZVOJ

Iako su društva za osiguranje i drugi akteri u poslo-vima osiguranja prošli kroz dugu fazu implementaci-je, a Direktiva o solventnosti II tek je počela da se pri-menjuje, na teritoroji EU već se planira dalji razvoj u oblasti regulisanja prava osiguranja i njegovog nadzora. Nekoliko regulatornih oblasti je ovim već zahvaćeno. Na evropskom nivou se kontinuirano ulažu napori da se istakne inicijativa Evropske komisije o primeni prin-cipa „boljeg propisa”. Na taj način, direktive i delegirani akti biće stavljeni na uvid, te će se pažljivo ocenjivati i menjati. Na primer, procena standardne formule u okviru stuba 1 Direktive o solventnosti II, planirana je do kraja 2018. godine. Štaviše, EANOPF će nastaviti da pruža objašnjenja i donosi uputstva tamo gde to bude potrebno. Evaluacija principa proporcionalnosti plani-rana je na nacionalnom nivou do kraja 2017. godine. Takođe, nacionalni nadzorni organia sektor osiguranja će doneti nova tehnička pravila u vezi sa različitim as-pektima upravljanja društvima za osiguranje.

Uprkos već dovoljno složenim propisima iz oblasti osiguranja na nivou Evrope i država članica, još jedan nivo međunarodnog nadzora delatnosti osiguranja je trenutno u izgradnji. Sa ovim razvojem se naročito su-očavaju međunarodno aktivna društva za osiguranje. Cilj tzv. Međunarodnih standarda o kapitalu osigura-

Direktiva o solventnosti II – status quo i koraci napred

3/2016

54 nja (Global Insurance Capital Standards – ICS) je da se usvoje konzistentne odredbe i zahtevi u vezi sa kapita-lom, van okvira EU i time postigne globalna harmoni-zacija propisa o osiguranju. Na taj način, globalni regu-latorni teren za delatnost osiguranja omogućava veću konkurenciju među međunarodno aktivnim društvima za osiguranje. Ali, dodatni regulatorni nivo treba izbe-gavati. Za međunarodne standarde bi od koristi mogle biti ključne ideje zastupljene u Direktivi o solventnosti II, bez stvaranja suvišnih pravila. Prema novom sistemu nadzora delatnosti osiguranja, važno je da se ne podri-vaju napori u sprovođenju Direktive o solventnosti II.

U budućim događajima, akteri u osiguranju će mo-rati da budu svesni troškova i benefita koje donose do-datni regulatorni propisi. Društva za osiguranje predu-zimaju ogromne napore u sprovođenju Solventnosti II, ali stalni napori i poboljšanja su neophodni. Takođe, institucije na evropskom i nacionalnom nivou, zauzete su izgradnjom postojanog i efikasnog pravnog okvira koji smanjuje regulatorne nejasnoće. Nakon upoznava-nja sa Direktivom o solventnosti II, došlo je vreme da se prvo ocene rezultati, a potom izvuku i pouzdani za-ključci istraživanja. Nakon toga ćemo pristupiti proceni dopunskih mera i modifikacija sistema nadzora osigu-ranja u pogledu njihovog kvantitativnog uticaja. Da bi se izbegla destabilizacija tržišta, od ključnog je značaja da se u ranoj fazi primene Direktive o solventnosti II uspori sa donošenjem novih propisa. Već se planiraju brojni procesi revizije, i mnoge institucije već razgova-raju o predlozima za izmenama novog sistema nadzora.

6. ZAKLJUČAK

Ovaj rad omogućava kratko upoznavanje sa Di-rektivom o solventnosti II. Počeli smo analizom vrsta rizika koji postoje u oblasti poslova osiguranja i odgo-vorom na pitanje zašto je pravilno upravljanje rizikom

od ključne važnosti. Potom, analiziramo glavne kom-ponente novog sistema nadzora osiguranja. Direktiva o solventnosti II je veoma složen pravni okvir sistema nadzora osiguranja, zasnovan na tri stuba koji se od-nose na zahteve u pogledu kapitala, uslove upravljanja i zahteve za izveštavanjem. Detaljno je opisana logika koja se krije iza različitih zahteva i parametara koji se koriste u proceni poslovanja društava za osiguranje. Takođe, razmotrene su promene koje su se dogodile u odnosu na prethodni nadzorni sistem.

Veći deo ovog rada nastoji da identifikuje pet ključ-nih izazova sa kojima se suočavaju svi akteri u osigu-ranju. S obzirom na to da je normativni okvir u oblasti osiguranja predmet temeljnih promena, neminovno je da proces tranzicije ka režimu Solventnosti II stva-ra probleme u funkcionisanju novog sistema nadzora osiguranja. U ovom radu smo identifikovali pet takvih ključnih izazova: različite pristupe u vrednovanju, teško tržišno okruženje, neophodnost prelaznih mera, slože-nost novih propisa i primenu principa proporcionalno-sti. Pored toga, predstavljeni su i budući razvoj, kao i neophodna prilagođavanja.

U budućim događajima, akteri u poslovima osigu-ranja moraju biti svesni troškova i koristi koje donose dodatni regulatorni propisi. Dok osiguravajuća društva ulažu velike napore da sprovedu Direktivu o solven-tnosti II, evropske i nacionalne institucije zauzete su izgradnjom postojanog i efikasnog pravnog okvira koji smanjuje regulatorne nejasnoće. Nakon stupanja na snagu Direktive o solventnosti II, neophodno je da se uspori sa donošenjem novih propisa. Prvo treba oceniti rezultate radi izvođenja pouzdanih zaključaka. Tek tada se mogu oceniti i modifikacije novog sistema nadzora u obavljanju poslova osiguranja.

Prevela sa engleskog jezika: Tamara Preradović, e-mail: tamara.preradovic@gmail.com

SUMMARY

This paper presents an overview of the new insuran-ce supervisory regime Solvency II. It identifies the main components and changes compared to the previous in-surance supervision system. It also discusses key chall-

enges in the implementation process of Solvency II, namely different valuation approaches, the application of the proportionality principle, complexity of new re-gulation and the difficult market environment. Further-more, future developments and necessary adjustments are presented.

FABIAN KÜHNHAUSEN

Fabian KÜHNHAUSEN, GDV

Solvency II – status quo and steps aheadUDC: 368.Informative contribution

3/2016

55

Solvency II – status quo and steps ahead

Key Words: Insurance Supervision, Low Interest Rate, Proportionality, Solvency II, Transitional Mea-sures

LITERATURA (REFERENCES)

German Insurance Association – GDV (2015a). How Solvency II works, http://www.gdv.de/2015/12/so-funktioniert-solvency-ii/, 15. 6. 2016.

German Insurance Association – GDV (2015b). Regulation in the insurance industry: Opportunities and challenges from an economic perspective, Economic issues and analyses, 7.

German Insurance Association – GDV (2015c). Positions of the German Insurance Industry, available at: http://www.gdv.de/wp-content/uploads/2015/05/GDV-Politische_Positionen_2015.pdf, 20. 6. 2016.