Embed Size (px)
Citation preview
dr Ivana Đerić i dr Rajka ĐevićInstitut za pedagoška istraživanja
Beograd
Različiti modeli projektne nastaveEkonomski fakultet, 23.11.2019.
PROJEKTNA NASTAVA KAO REFORMSKA INICIJATIVA
Teл/tel: +381 11 2658-439; Факс/fax: +381 11 2658 439; E-mail: [email protected]; www.ipisr.org.rs
ŠTA NIJE PROJEKTNA NASTAVA?
1. Nije svaki projekat projektna nastava.
2. Nije produkt realizovanog projekta u školi projektna nastava.
ŠTA jeste PROJEKTNA NASTAVA?• Nije svaki projekat projektna nastava.
• Obavezni elementi PN:
– Istraživačko pitanje
– Proces istraživačkog karaktera
– Aktivne uloge nastavnika i učenika (mentor, facilitator, evaluator..)
– Raznovrsnost oblika rada, metoda i tehnika u različitim fazama pripreme i realizacije projektne nastave.
– Znanje o procedurama i rutinama
– Praćenje procesa i produkata
• Nije produkt realizovanog projekta u školi projektna nastava.
– Produkti su samo jedan od ishoda projektne nastave
– Produkti se mogu pojaviti u bilo kojoj fazi projektne nastave
– Posteri i prezentacije ne predstavljaju dokaz realizovane projektne nastave (Ševa i Đerić, 2019) – AKCENAT JE NA PROCESU
• Brojni i raznovrsni termini i značenja u klasičnoj i savremenoj pedagoškoj literaturi
➢ Oslanja se na konstruktivističke teorije učenja (model aktivnog učenja):
• Odvija se kroz istraživačke prakse, ali su različiti istraživački putevi
• Definisana su istraživačka pitanja i zadaci.
• Zadaci koji zahtevaju refleksivno razmišljanje, istraživanje i zaključivanje.
• Učenje kroz iskustvo i interakciju sa drugima.
• Uvažavanje prethodnog iskustva i znanja.
• Samoregulativni procesi u učenju.
Kako se definiše projektna nastava?
1. Učenje zasnovano na istraživanju (Inquire Based Learning ‒ IBL;
Inquire Based Scientific Education ‒ IBSE);
2. Učenje zasnovano na projektima (Project Based Learning ‒
PjBL);
3. Učenje utemeljeno na problemima (Problem Based Learning ‒
PBL).
Različiti modeli projektne nastave
• Sva tri modela se zasnivaju na istraživačkom procesu.
• Projektna nastava zahteva da se formuliše istraživačko pitanje.
• Nastavnik nije usmeren samo na rešavanje problema u projektu, već i na aktivnosti, rutine i procedure kako se izvodi projekat.
Sličnosti između različitih modela u literaturi
• Problemi imaju životno-praktični i naučni karakter i/ili od koje zajednica ima koristi.
• Projekat može kao rezultat da ima opipljiv proizvod/produkt,dok proces izrade produkta može da varira.
• Prezentacija i posteri su pomoćno sredstvo za izražavanje i predstavljanje ideja, a nisu kruna projektne nastave.
• IKT se koristi kao kognitivni alat, a ne samo kao instruktivno pomagalo.
Sličnosti između različitih modela u literaturi
Kako proces može da izgleda (primer)
Prvi sastanak
Istraživanje
Povratna informacija o istraživanju
Povratna informacija o produktima
Pripremanastavnika
Plan nastavnika: pripremna faza
1. Nastavnik se individualno priprema i pravi plan rada.
2. Plan treba da sadrži definisan problem/istraživačko pitanje, zadatke, ishode (u zavisnosti od uzrasta i znanja).
3. Definišite u planu 2 vrste ishoda:
• Znanje i veštine iz oblasti koju predajete (npr. usvajanje ekonomskog pojma, usvajanje određene vrste analize, razumevanje ekonomskim modela).
• Veštine i sposobnosti (npr. razvijanje timskih i prezentacijskih veština).
4. Nastavnik deli zadatke na komponente (primer na narednom slajdu).
Priprema nastavnika
Prvi sastanak
1. Navedite četiri faktora koji će verovatno uticati na veću ponudu/tražnju vlasničkih stanova na tržištu nekretnina u Srbiji.
2. Koristići dijagrame ilustrujete faktore koji ste otkrili i koji će verovatno uticati na porast cena u Srbiji.
3. Objasnite zašto postoje regionalne varijacije oko cena kuća u Srbiji (obezbediti regionalne statistike cena kuća u prilog vašeg odgovora), kao i pad cena kuća u Srbiji u odnosu na prethodnu deceniju.
4. Identifikujte, navodeći razloge, faktore (navedene pod A) koji takođe mogu uticati na cenu privatnog smeštaja u Srbiji.
Podela zadatka/problema na komponente (Primer: Tržište nekretnina)
1 faza: Sastanak sa učenicima
5. Predstavite zadatak učenicima (svako ima svoju kopiju zadatka):
• Sadržaj zadatka i opisan kontekst problema;• Uputstva za vođu grupe (IKT, vođenje beležaka, kako će se prikupljati podaci);• Predloženi izvori informacija/literature;• Očekivani ishodi učenja.
6. Dogovor oko aktivnosti učenika (na koji način prikupljaju podatke, šta od izvora koriste itd.)
7. Učenici su organizovani u male grupe koje rade nezavisno od drugih grupa tokom trajanja nastave.
8. Koristiti grupe od 6 do 8 članova.
9. Otvaranje diskusije o zadatom problemu.
10. Tehnika oluja mozgova: učenici navode najrelevatnije probleme i načine rešavanja zadatka uz pomoć nastavnika.
11. Dogovor oko raspodele obaveza u vezi sa istraživačkim zadacima (analiza članaka u relevantnim časopisima, relevantni sajtovi, priprema rezimea, pronalaženje podataka)
1 faza: Sastanak sa učenicima
3. i 4 faza: Istraživanje i povratna informacija
• Dovoljno vremena za istraživanje između prvog sastanka i sastanka za povratnu informaciju.
• Povratna informacija o kvalitetu istraživanja (proverite kako su radili, da li treba dodatno da urade analizu, da li je potrebna dodatna literatura, kako su argumentovali problem, kako su interpretirali podatke, kako su dokumentovali..)
5. faza: Povratna informacija o produktima
• Procena formalne prezentacije učenika uz pružanje komentara.
• Procena pisanog izveštaja.
• Dopustite pitanja i sugestije ostalih učenika.
PRAĆENJE U PROJEKTNOJ NASTAVI
1. Formativno ocenjivanje
2. Sumativno ocenjivanje
PBL proces: Kako se daje kvalitetna povratna informacija?
• Formativna procena nije jednokratni događaj (načine praćenja predvidite u planu).
• Pored praćenja učenika tokom projekta, važno je da naučite učenike da koriste tehnike samovredovanja.
• Poželjno je da u planu i to predvidite!
PBL proces: Kako se daje kvalitetna povratna informacija?
1. da učenik razume ishode i ciljeve učenja (šta treba da zna i ume);2. da učenik razume kriterijume vrednovanja (zajednički dogovor sa
nastavnikom);3. da učenik razume svoj aktuelni nivo (gde je sad u pogledu znanja i
veština); i4. razume narednu zonu (gde se trenutno nalazi o i kuda treba/želi
da ide).
• OVE ELEMENTE IMAJTE NA UMU PRILIKOM FORMATIVNE PROCENE.
Četiri elementa formativne procene:
• Nastavnik identifikuje konkretne ciljeve učenja i pripremi prikaz „analize testa“ koji se sastoji od tri kolone:
1 kolona: „Moje jake strane“, 2 kolona: „Greške koje sam napravio/la’’ i3 kolona: „Potrebno dalje naučiti‘’.
• Nakon što dobiju test koji su rešavali, učenici identifikuju ciljeve učenja kojima su ovladali i zapisuju ih u kolonu „Moje jake strane‘’. Učenici zapisuju svoje pogrešne odgovore u kolonu „Greške koje sam napravio/la’’, a na osnovu toga osmišljavaju šta je „Potrebno dalje naučiti“.
Primer samovrednovanja učenika
• Ocena za grupu ili pojedinačna ocena za svakog člana grupe.
• Pojedinačna ocena izražena u bodovima: kombinacija nastavničke i vršnjačke procene.
• Predlog: Za svaki zadatak u projektu mogu da se daju poeni individualno (na osnovu procene grupe i nastavnika) i izračunava se prosek na kraju.
SUMATIVNO OCENjIVANjE
1. Nastavnik prati sebe.
2. Nastavnik prati učenike i kako se odvija proces tokom pripreme i realizacije projektne nastave.
3. Naučite učenike da prate sebe.
Predlog 1: Vođenje refleksivnih beležaka
Predlog 2: Dnevnik prakse
Tri poruke za praćenje procesa
ISTRAŽIVAČKO PITANJE
• Veoma retko učenici uče da postavljaju pitanja od najranijih nivoa školovanja.
• U proseku jedan učenik postavi jedno pitanje nedeljno (Graesser & Person, 1994).
• Nastavnici najčešće postavljaju istu vrsta pitanja (Almeida & Neri de Souza, 2010) koja zahteva od učenika poznavanje činjenica.
• Dominiraju kognitivna pitanja niskog nivoa koji podstiču pamćenje i prisećanje (Phillips & Duke, 2001; Sellappah, Hussei, Blackmore & McMurrai, 1998; Vilen, 1991, 2001).
Veština postavljanja pitanja
• Divergentna i procesna pitanja
– Pitanja višeg kognitivnog nivoa
– Zahtevaju u odgovoru objašnjenje odnosa između dve pojave (korelacija, uzročno-posledični odnos).
• Konvergentna i produkt pitanja
– Pitanja nižeg kognitivnog nivoa
– Najčešće zahtevaju DA ili NE odgovor ili jednu reč (usmerena na činjenično znanje).
VRSTE PITANJA
1. „U koje bogove su verovali Egipćani?“ –pitanje koje podstiče pamćenje
1. „Pokušajte da razmislite zašto su Ra-bog Sunca i bog Nun najvažniji bogovi za Egipćane?“ – pitanje koje podstiče uočavanje veza, odnosa, uzorka-posledica.
PRIMERI
Vrste zatvorenog pitanja
Kognitivni nivo Funkcija Karakteristike Upitne rečce
Zatvoreno pitanje
(Nizak nivo)
Činjenice
• Da ili Ne
Da li životni standard zemlje
zavisi od njene sposobnosti da
proizvode dobra i usluge?
ŠTA
GDE
KOJI
Kognitivni nivo Funkcija Karakteristike Upitne rečce
Zatvoreno pitanje
(Viši nivo)Razumevanje
• Objašnjenje nekog pojma,
činjenice ili fenomena
Kako se definiše Filipsova kriva? ZAŠTOKAKO
Vrste otvorenog pitanja
Kognitivni nivo Funkcija Karakteristike Upitne rečce
Otvoreno pitanje
(Nizak nivo) Odnos
• Razumevanje
uzorka/posledice
• Pitanja se odnose na dva ili
više pojmova koje treba staviti
u odnos
Kakve su posledice odluke da
država štampa dodatno novac?
Kakav je odnos štampanja
novca i porasta stope
nezaposlenosti?
KAKAV
Vrste otvorenog pitanjaKognitivni nivo Funkcija Karakteristike Upitne rečce
Otvoreno pitanje
(Visok nivo) Pronalaženje rešenja
Ova pitanja imaju za cilj
razumevanje problema
Odgovor podrazumeva
identifikaciju ili rešavanje
problema
Ako se uvedu ekološki standardi
u proizvodnju, šta će se dogoditi
sa cenama različitih proizvoda?
Šta ako?Šta onda?
Vrste otvorenog pitanja
Kognitivni nivo Funkcija Karakteristike Upitne rečce
Otvoreno pitanje
(Visok nivo) Evaluacija/Procena
Učenik pokušava da pronađe
smernice za donošenje odluka
ili
Izražavanje mišljenja
ili
Ova pitanja pokazuju gledišta
učenika, njihove izbore.
Što je najbolji…?
Kakvo je mišljenje…?
Šta mislimo o…?
1 korak:• Nastavnik kreira fokus/iskaz/temu/opis konteksta problema.• Na primer, “Ne postoji besplatan ručak “ (pravedna raspodela ekonomskog bogastava na sve
članove društva).
2 korak:• U malim grupama (ili individualno) dajte zadatak učenicima da na osnovu teksta/datog fokusa
kreiraju pitanja (od pet do sedam minuta).
3 korak: • Analiza pitanja - Da pronađu otvorena i zatvorena pitanja i označe ih.
4. korak: • Pretvaranje otvorenih u zatvorena pitanja i obrnuto.
TEHNIKE POSTAVLJANJA PITANJA 1
1. Zadavanje nepoznatog pojma (npr. pojam oportunitetni trošak).2. Zadatak učenika je da produkuju što više pitanja različitih vrsta.3. Analiza kakva su pitanja proizveli: kvantitet i kvalitet (kriterijum
prioritetnosti ili neki drugi koji izaberete).4. Izaberite 3 pitanja za koja smatrate:
• da su najvažnija,• da će vam pomoći u istraživanju,• da će biti vodiči za vaše čitanje/pisanje,• da mogu da vam pruže odgovore dok čitate,• da će vam pomoći da rešite problem.
5. Napomenite im da treba da smisle argument zašto su izabrali baš ta pitanja.
TEHNIKE POSTAVLJANJA PITANJA 2
