Gordana Đerić

7/24/2019 Gordana eri

1/36

Gordana eri

Svakodnevne diskursivneprakse o osobinama naroda

i vanosti nacionalnog identiteta

Umesto sociolokih i psiholokih analiza etnikih stereotipija baziranih naanketama,1 koje ukljuuju merenje rairenosti unapred izabranih stereotipa iiskazivanje rezultata statistikim podacima, grafikonima i sl., pokuau na osno-vu analize intervjua graana da predstavim sliku diskursivnih praksi koje se od-nose na opisivanje i vrednovanje sopstvene nacije i uporeivanje sa drugima.Koristiu pojam diskursivne prakse pre svega zato to nije vrednosno optere-en, poput pojma stereotipa, na primer. Razloga za to ima vie. Oni se tiu

znaenja odrednice diskursivan,2

koja se odnosi na misaono izvoenje zaklju-aka i irine samog pojma koji podrazumeva nadreeninu naraciju u ijojsmisaonoj osnovi ili implikacijama, temi ili predmetu mogu biti stereotipi. Diskur-sivne prakse dakle natkriljuju stereotipe i pokazuju kontekst3 u kojem figuriraneki od stereotipa. On svakako nije zanemarljiv, budui da moe da pokaekako stereotipi funkcioniu kao datosti koje se ne dovode u pitanje, na kojinain slue osnovnoj orijentaciji i sticanju znanja, zato pruaju sigurnost i,na kraju, kako i zato se prazne odnosno prevazilaze. Pored toga, uvodeipojam diskursivne prakse, koristim se pretpostavkom da svaki govor odnosno

diskurs uvek neto ini, odnosno da ima povratno dejstvo na stvarnost i sposo-bnost da je menja, bez obzira na to to nije re o javnom nego o svakodnevnom

1 Takva istraivanja kod nas su radili Bora Kuzmanovi Autoritarnost kao socijalnopsiholo-ka karakteristika (u: Golubovi i drugi, 1995), Zagorka Golubovi Nacionalizam kao domi-nantan drutveni odnos i kao dispozicija karaktera (u: Golubovi i drugi, 1995), DraganPopadi, Miklo Biro Autostereotipi i heterostereotipi Srba u Srbiji (1999) i drugi.2 Videti odrednicediskursivanidiskurzivan,Renik srpskohrvatskog knjievnog i narodnog

jezika, SANU, knjiga IV.3

Kontekst oznaava sloen i neizdiferenciran niz elemenata na najmanje dva nivoa. Prvinivo se tie narativnih sadraja koji okruuju preneseni iskaz ispitanika. Drugi nivo po-drazumeva drutvene, politike, istorijske i sl. karakteristike individualnog iskaza, odnos-no ambijenta u kome je iskaz nastao, kao i tradicije i jezike konvencije na koje se ispitanikoslanja.


2/36

diskursu koji karakterie izrazita heteroglosija. Tematizujui linu participaciju usocijalnoj stvarnosti, ispitanici eksternizuju svoj stav i bitno menjaju socijalno for-mirane (utvrene) pretpostavke.

Pojmom diskursivne prakse sugerie se promenjivost i razliitost odnosaispitanika prema pitanjima koja se pokreu u intervjuu, iako se taj odnos mani-festuje i kao stalnost izraena stereotipom. Kada je predmet diskursivnih prak-si (celovitih iskaza ispitanika o odreenom pitanju) etniki stereotip, koji poredspecifinog znaenja ima i vrednosni akcenat, onda njime izraen odnosizmeu znaenja i vrednovanja, emocionalnog i racionalnog, oekivanog i iz-nenaujueg, stalnog i promenjivog itd. u analizi postaje odnos od primarnogznaaja. Ukoliko se iskazi koji tematizuju osobine naroda prenose celovito,kao diskursivne prakse, sauvae subjektivnost znaenja i vrednovanja.

Inkorporiranjem u naunu anlizu trebalo bi pored subjektivnosti da sauvaju inezavisnost znaenja, mada izmeu aktivnog percipiranja iskaza ispitanika injegovog prenoenja u vezanom kontekstu postoje bitne razlike. Sa takegledita konanog autorskog teksta, ukljuivanje iskaza ispitanika kao poseb-nog konstruktivnog elementa moralo bi minimalno da zadovolji dva meusob-no uslovljena zahteva: 1. da autorski tekst govoru ispitanika ne oduzmesmisaonu samostalnost (autentina perspektiva uesnika); 2. da govor ispita-nika ne narui tematsko tkivo i kontekst autorskog teksta (perspektiva autora iautorska intervencija).

Diskursivne prakse su izraz meudejstva dveju imanentnih komponentisamom jeziku: meudejstva njegove statine i otvorene strukture (v. Bern-stein, 1970). Statika se, pored osnovnog plana jezika (njegovih autonomnihpravila) prepoznaje i u stereotipnom sistematizovanju, svoenju i redukovanjupojavnosti (u smislu njenog savladavanja), delujui na razumevanje drutvenestvarnosti i na ograniavajui i na olakavajui nain istovremeno. Zapravo,kao fenomen koji olakava orijentaciju i modelovanje sveta (u kome se i liniidentitet potvruje kao deo tog sveta), stereotip istovremno ograniava

objektivnost percepcije. Osloboenost iskaza od stereotipnih sadraja ili for-mi, kao domet koji je prevashodni izraz otvorene strukture jezika, izmeuostalog jeste znak autentine percepcije i promiljanja drutvene stvarnosti.Pretpostavka promene miljenja uslovljena je promenom jezikog iskaza,odnosno izlaenjem iz stereotipnog okvira. U kontekstu pokrenutih pitanjaovog istraivanja, odnos izmeu nepromenjenog (statinog, stereotipnog,onog to ograniava individualnu misao) i promenjenog (autonomnog i auten-tinog), zauzima mesto od najvee vanosti. Navedeni iskazi o identitetu po-kazuju manje informacije, a vie potrebu za ukljuivanjem (inkluzijom) u

uobiajeni ili reprezentativni nain govorenja. Mera u kojoj se diskursivneprakse prepoznaju kao najotvrdliji (najei) stereotipi obrnuto je srazmernaprocesu individualnog promiljanja.

176 Gordana eri


3/36

Stavove graana o zbirnom liku Srba pokuau da predstavim posred-stvom odgovora graana na niz pitanja koja proishode iz stereotipa. To su ste-reotipi o srpskoj dobroti, (ne)slozi, (ne)zrelosti, (ne)pobedivosti, tj. pitanja da lisu Srbi bolji od drugih, da li su sloni, zreli itd. Ova pitanja u intervjuima nisu

eksplicitno postavljana, ali se analizom stavova nameu odgovori i na ovapitanja, upotpunjavajui mreu diskursivnih praksi o nacionalnom identitetu.Iz okvira odgovora graana na navedena pitanja pokazau osnovne karakte-ristike diskursa o identitetu, naine uticaja stavova elite, politike propagande,politikih promena, savremene situacije i uopte naine razumevanja ovogfenomena. U drugom delu teksta pokazau diskursivne prakse graana osrpskim osobinama koje se najee navode u akademskim tekstovima(drueljubivost, gostoljubivost, zavist, inat, prilagodljivost itd.), vodei rauna daredosled stereotipa odgovara uestalosti pojavljivanja u govorima graana. O

stavovima koji negiraju mogunost uporeivanja naroda prema specifinimosobinama i stavovima koji izlaze iz okvira iskaza koji se prepoznaju kaostereotipni govoriu u treem delu teksta.

Analiza stereotipija bazirana na materijalu dobijenom metodom dubinskogintervjua, izmeu ostalog, omoguuje bolji uvid u njihove formalne odlike. Teore-tiari stereotipa zastupaju stav da se stereotip izraava kratkom jezikom for-mom. Istina je, kako tvrdi Klaus Rot (2000: 264), da je najee re o saetimkonstrukcijama, pridevima (atributima), koji prevazilaze primarne konotacije,vrednosno optereenim stabilnim idiomima (srpska nesloga), poslovicama, izre-kama... Pored ovakvog iskazivanja, stavovi o identitetu se u diskursima graanaizriu u vidu razvijenijih verbalnih formi, kao kompleksne prie u ijoj su pozadinistereotipi ili, tanije, prie koje su usmerene i oblikovane nekim od stereotipa, iakone moraju biti izreene na nain prepoznatljiv kao komunikativni klie. U teorij-skom postavljanju ovog problema vodila sam se injenicom da i etniki stereotipi,poput svih ostalih stereotipa koji se tiu izvanidentitetskih pitanja svakodnevice,bitno olakavaju i istovremeno uslovljavaju nain razmiljanja,jer je to naueniput orijentacije i razumevanja drutvene stvarnosti. Od ne manje vanosti za po-

jaavanje stereotipnog u iznesenom stavu jeste injenica okolnosti i naina u ko-jima je razgovor o pokrenutim pitanjima voen (ukratko, injenica situacionogobeleja, u ovom sluaju snimanja razgovora), zbog ega je izneseni stav dodat-no oblikovan potrebom pametnog, ispravnog ili tanog odgovora. I u sluaje-vima da ne predstavljaju iskreni stav ispitanika, oni ne gube na svojoj vrednosti

jer su izraz konvencije ili predstave o poeljnom (ispravnom, tanom). Budui dami je namera da pokaem kako stereotipi rade, odraavaju jeziku i/ili drutvenukonvenciju i olakavaju shvatanje sveta, prilikom navoenja razmiljanja graa-na, prednost u dati upravorazvijenijim formamanad kratkim etiketiranjem, tipa

dobar narod, gostoljubiv, inadijski, nesloan.I najvanije: skoro u polovini obraenih intervjua materijal za analizu sta-

vova koji bi upuivali na odnos ispitanika prema nacionalnom identitetu nije dat

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i vanosti nacionalnog identiteta 177


4/36

u razvijenom obliku. injenica utanja dela ispitanika o ovim pitanjima moeda govori razliite stvari. U smislu znaaja identiteta, utanje o njemu potenci-

jalno ima iroku skalu tumaenja od davanja jo veeg znaaja identitetu u od-nosu na druga pitanja o kojima se nairoko pria do potpune nevanosti

identiteta u odnosu na druge drutvene ili line probleme. Meutim, situacijautanja na postavljeno pitanje o identitetu varira od nerazumevanja samogpitanja do odbijanja ispitanika da na pitanje odgovori, odnosno poricanja vred-nosti takvog pitanja. U retkim sluajevima, kada je pitanje osveeno, dakleispitaniku jasno, situacija utanja moe biti nevoljno proizvedena (iz neznanjapravog odgovora) ili sasvim namerno, ciljno, uprkos znanju. Stoga je ovaanaliza u veoj meri rezultat onih intervjua koji verbalizuju stavove o osobina-ma svoje i/ili drugih nacija i stavova koji negiraju svrsishodnost predstavljanjanacionalnog identiteta u okvirima okotalih (vrstih) diskursivnih modela.

Ostaje, meutim, jasno da je fenomen utanja na ove teme vaan i poseban vidkomunikacije, odnosno drugaiji nain govora o istom pitanju.

Za dodatno obrazloenje ini mi se neophodnom bar kratka napomena odomenu stroge sociolingvistike dihotomije na ispitanike kao nosioce dvajuuzajamno iskljuujuih kodova: ogranienog i elaboriranog koda.4 ovekovadrutvenost je besumnje odreena verbalnim iskazom, kao to je i govorni kodsvojstvo vezano za drutvenu strukturu (Daglas, 1994: 208). Stroga podelagovornika (u Bernstejnovom smislu na korisnike elaboriranog i ogranienog

koda, koja neposrednu primenu nalazi u antropologiji i sociologiji, npr. kod MeriDaglas), ipak je neprimenjiva na ovo istraivanje. injenica elaboriranosti(razraenosti) jezikog instrumentarija i sintaksike preciznosti nije jedini ili barnije dovoljni uslov boljeg razumevanja drutvene stvarnosti niti pokazatelj nje-nog autentinijeg sagledavanja i reagovanja izvan uobiajenih formi.5 S drugestrane, tretiranje iskaza kao ogranienih, nerazraenih ili suenih, nasuprot ela-boriranim iskazima edukovanih ispitanika, znailo bi podravanje implicitnihpretpostavki i zakljuaka, tj. interpretativnih navika i akademski stereotipnih vi-dova poretka. Ponavljanjem takve dihotomije funkcionalizuje se i podrava so-

lidarnost i istost sa grupom (kolektivom), a to je upravo osnovno svojstvoogranienog a ne elaboriranog koda.

178 Gordana eri

4

Intencija napomene je u demistifikaciji navodno velikih razlika izmeu obrazovanih ineobrazovanih, koje se ispoljavaju na jezikom planu, a onda se uoptavaju i na planrazumevanja.5 Uporediti navedene iskaze istoriara, etnologa, sudija, profesora, itd. sa iskazima poljopri-vrednika, nepismenih, zanatlija i sl.


5/36

I.1. Jesu li Srbi bolji od drugih naroda?6

Aktivno percepcipiranje i/ili pasivno reprodukovanje osobina nacije, na-stali iz bezinteresnog govorenja graana o ovim pitanjima,7 pretoeni su utekst diskursivnih praksi, koji pretenduje da predstavlja strukturisanu zajed-niku sliku individualnih gledita ispitanika. Povezivanjem iskaza ispitanika do-bija se tekst neujednaen u stavovima, ali sa jasnim podtekstom pripadnosti iprivrenosti sopstvenom narodu, koji se moe svesti na reenicu istoriara izNovog Sada:Ja volim srpski narod jer sam pripadnik tog naroda. Oseanje pri-padnosti, kao osnovna distinkcija izmeu svoje i ostalih nacija, omoguava upo-reivanje koje se u jeziku svakodnevice odvija u etiri razliita odnosa:

1. prema susedima ili u okviru Balkana

2. prema Evropi

3. prema svetu.

4. prema idealnom liku nacije.

Prvi odnos najee je iskustveni i u tim sluajevima pozitivan. U sluajevi-ma kada ispitanik bez linog iskustva govori o susednim narodima, na osnovuoptih utisaka, onoga to zna, propagande, istorije i sl., onda ne uporeuje di-rektno srpski narod i susedne narode, nego prie Srbi su dobri, nisu zlopamtilai sl. mogu da impliciraju stav da susedi nisu ba takvi. Druga dva odnosa


6 Postojanje nacionalnih karakteristika u diskursivnim praksama ispitanika uglavnom se iz-jednaava sa postojanjem naroda. Zbog samorazumevanja korpusa karakteristinih osobi-na, mogue je i poreenje sa drugim narodima.Ako govorimo o Srbiji, srpskom narodu, onda

podrazumevamo odreeni narod sa odreenim karakteristikama, koji ga ini upravo tim naro-dom i razlikuje ga od drugih. () Kada govorimo o nacionalnim karakteristikama, onda narodzaista postoji, neto to ga karakterie i to je unikatno za njega u odnosu na druge, smatra se-kretarica iz Beograda. Osamnaestogodinji mladi iz Paneva miljenja je da se prethodnaJugoslavija raspala upravo zbog meusobnog procenjivanja osobina njenih naroda, premaprincipuko je kakav. To sam priao na samom poetku velika greka- procenjivati nekog,znai oceniti kakav je samo po nacionalnosti. Ipak, zajedniki identitet postoji ne samo kao

privrenost i vrednovanje osobina, nego i kaoopti projekt podraavanja i imitiranja,koji serealizuje preko porodice, kole, same drave. Kolektivni identitet utie iz raznoraznihpravaca,miljenje je studentkinje germanistike.On utie, kao prvo, kroz vaspitanje, ono to mi dobija-mo vaspitanjem u svom domu, u svojoj kui od naih roditelja. () Zatim su tu, ne znam, obra-zovanje, znai, kola koja utie po nekom odreenom sistemu, programu itd, to je opet nekazvanina odluka nekog predsednika ili nekog kolegijuma, koji je, opet, predstavnik tog kolek-tivnog identiteta. Imate medije, imate umetnost, imate modu. () Mi smo svi proizvod vreme-na, jednog odreenog trenutka i liimo na to. Moemo da elimo da liimo mnogo manje i dabudemo mnogo autentiniji, ali naa autentinost je svedena na jedan manji deo u odnosu nakolektivni identitet.7

Uvoenje odrednice bezinteresnog ima pre svega deskriptivni karakter. Pod interesnimgovorenjem o osobinama identiteta podrazumevam politiku i javnu (dakle akademsku)aktualizaciju i mobilizaciju stereotipa. Interesna proizvodnja stereotipa (u funkciji politike)moe biti i svesna i nesvesna, moe dolaziti i iz nacionalistikog tabora (u vidu pozitivnihautostereotipa) i iz kosmopolitskog tabora (u vidu negativnih autostereotipa).


6/36

obino nisu vezana za lino iskustvo ve se zamiljaju i konstruiu prema uop-tenim, uglavnom pozitivnim predstavama. Evropa se razumeva kao izraz eko-nomske nadmoi, koji nuno namee smernice ispravnog, uspenog kretanja.8

Pripadati Evropi znai pripadati neem boljem, naprednijem, civilizovanom,

to ukazuje na prevlast uvaavanja simbolike geografije nad geografijom:Mislim da je krajnje vreme da nas vrate na civilizacijski nivo Evrope ili Spomi-njui Holanane mislio sam na normalan svet. Prilikom poreenja sa svetom,svet se zamilja ili kao sasvim neodreen, uopten pojam (prema kome se ispi-tanici najee pozitivno odnose) ili kao Amerika, pri emu se odnos ka tomsvetu sasvim menja. Uporeivanje u odnosu na idealni lik nacije jepredvidljivo: u tim sluajevima ispitanici navode poznate fraze o srpskoj neslozi,zavisti, nekulturi naspram negdanje kulture.

Diferenciranje izmeu izrazito pozitivnog i izrazito negativnog ocenjivanjaosobina i vrednosti srpskog naroda teko je pratiti na formalno-jezikom pla-nu, jer narativne prakse, bez obzira na njihov vrednosni pol, variraju formalnorazliitim odrednicama (ja-mi-oni)ista ili slina znaenja. I pozitivna i negativnaodreenja prema sopstvenoj naciji po pravilu (koje ima izuzetke) ukljuuju sa-mog ispitanika, odnosno njegovo izjednaavanje sa kolektivom (Kad govorim osrpstvu govorim o sebiili Niko nee da kudi svoje ili Najgori smo narod na svetu)kao da je re o samodefinisanju. Lini identitet se delom potvruje kroz priu okolektivnom, odnosno nacionalnom identitetu, posebno u onim sluajevima ukojima na pitanje Ko ste Vi? ispitanik pre svog imena kae da je Srbin ili kada pri-padnost srpstvu stavlja ispred linih uspeha. Upravo tako sebe opisuje isto-riar iz Novog Pazara:Drago mi je to sam profesor, to sam uspeo da zavrim,da postignem da radim ono to volim, ali drae mi je to sam Srbin. U pitanjimaidentiteta narativnost sa linog plana skoro neosetno prelazi na zajedniki plan.Na taj nain ovaj profesor nastavlja svoju priu: Zlatan, zlatan smo narod,abeogradska dizajnerka jo je preciznija:Ne, ne postoji niko savreniji od nas.Znai, smatram da je Gospod najsavreniji, a od naroda jesmo. () Smatramda intelekt ovoj Evropi i ovom svetu daju Srbi, znate. () Mi smo jedan predivan

narod.() Kamo lepe sree da smo da je veina nacija takva. Ne bi bilo rato-va i ne bi bilo sukoba. Eventualno ega bi bilo lopovluka. Mi smo svi, naalost,moram da kaem Srbi mi smo sitni lopovi.Etnolokinja iz Valjeva o osobina-ma Srba govori samo u pluralnom obliku, bez izuzetaka:Mi jesmo siromani, alikada govorimo o Srbima, mi smo obrazovani preko pria naih baka koje sunam priale bajke i irile svest. Kod nas postoji identifikacija ljudi prekoNemanjia, preko naih manastira je jedna posebna svest o posebnosti.

U okviru iskaza ispitanika, bez obzira na to da li je re o pozitivnom ili nega-tivnom vrednovanju, govor o Srbima iz treeg lica mnoine prelazi u prvo lice

mnoine.Srbi kao narod su jako puno gostoljubivi, popustljivi, jako mekani, a

180 Gordana eri

8 Klaus Rot (2000: 161) smatra da je Zapad za narode Jugoistone Evrope uvek bio naj-vaniji reper prilikom poreenja.


7/36

onda kad ponu ute, ute i trpe, ali kad ponu da izbacuju emocije, to burnorade. I s druge strane, nikad ne miruju i oni uvek traeKavgadije smou prin-cipu i uvekakamotamo gde ne treba da akamoJa mislim da smo mitakvi, ne znam. Nismoonako flegma, miroljubiv narod,kae mlada poljopri-

vrednica iz Kikinde. Govorei o Srbima, sredovena aanka se u okviru istereenice preorijentie sa govora u treem licu na govor u prvom licu jednine:Ipak, ja ovaj narod volim, ipak, znai to su... to sam ja, sa svim svojimnedostacima i manama.

Poseban sluaj, u semantikom smislu, jeste govorenje o Srbima u jedninikoje ima znaenje mnoine. Optost, celina ili zbirni lik se individualizuje,tako da singularni oblik Srbin postaje ekvivalent srpskom narodu, semantikipluralnom obliku. Mainbravar iz Poarevca kae: U svakom itu ima kukolja, aliSrbin kao Srbin je veliki ovek.Poslovino pretpostavljanje razliitosti, koje tre-ba da oznai realnost, ostaje u senci predstave o apstrahovanom individualisa-nom kolektivu. Na formalnom jezikom planu, kao i u delu znaenja, ovaj iskazse poklapa sa iskazom beogradskog policajca:A kao narod, ja mislim da su Srbinedostian na svim prostorima, mislim da u svemu da se ponosimo sa Slo-bom ali ono bombardovanje, ono Srbin jeste uvek bio veliki, ali u njegovovreme jo snaniji, bez obzira na ovoIzgubilo se dosta, ali je on napravio ipakneto to je ostalo mnogima u seanju. () Srbin moe da izdri i da istrpi, toistorija nije zabeleila za sada. Ja barem ne znam I tu smo heroji

Vrlo retko stavovi prema zbirnom srpskom liku podrazumevaju linoiskljuivanje, izdvojeni pogled sa strane. Tako se prema svom narodu odnosivisokoobrazovana Kruevljanka:(Srbi nisu) ni bolji ni loiji nego ostali narodi, ilietrdesetdvogodinji aanin:Isti kao ostali narodi, i dobri i loi, i pravoverni ineverniili, najsaetije: Razliiti, kako kae kozmetiarka iz Beograda. Sasvim jesuprotna situacija sa izraavanjem vrednosno obojenih stavova. Potpunimuoptavanjem i u pluralnom obliku, dakle, ukljuivanjem sopstva u zajednikomi ispitanici odgovaraju:Najgori smo narod na svetuiliNajbolji smo narod nasvetu.Nacionalni identitet podrazumeva vie od ukljuivanja poistoveivanje,

koje u svakodnevnoj konverzaciji ima granice. Svaki pojedinac lino moe da sepoistoveti sa zbirnim likom srpskog naroda, ali se srpski narod ne moe poisto-vetiti sa pojedinim njegovim predstavnicima. Istoriar iz Novog Sada sasvim jeodreen u tom smislu: Nikada ne bih da poistoveujem svoj narod sa Miliem odMave, sa Dragoem Kalaiem i takvim ljudima koji su bili uz vlast, koji su namnaneli najvee zlo u forsiranju mi smo neto iznad.

Lina uverenja o srpskoj posebnosti pojedini ispitanici iskazuju sa pome-anim oseanjem ponosa i prokletstva, tako da sama naracija o pripadnosti

srpstvu prerasta u poetski nadahnut diskurs koji karakterie unutranja nape-tost. ak i u sluaju navodno negativnog odnosa, oseanje privrenosti imaznaajnu ulogu. Na pitanje intervjuera Kojeon? dvadesetsedmogodinji Lesko-vanin, programer, odgovara:



8/36

Ja sam Srbin.

A na drugom mestu?

Da sam proklet to sam Srbin!

Kakvi su Srbi kao narod?

Najgori, ali i najponosniji. Ponosan sam to sam Srbin. To ve nije stvarnacionalnosti, ve stvar mentaliteta; znai, trpeti kad ti je najgore i znai biti pro-tiv najjaeg i biti svestan da to nee doneti nita dobro znai jedno stvarno ve-liko prokletstvo.

Sasvim drugaija unutranja napetost u priama o Srbima karakterieodbrambene stavove, koji se konstituiu kao suprotnost pripisanim negativ-nim stavovima, odnosno negativnim heterostereotipima. Lino naglaavanjeneslaganja treba da oznai predznanje o problemu kakvoe Srba. Ispitanica

iz apca svoje predznanje o runim priama negira linim odnosom, prematome ta ona voli, odnosno ne voli u tim priama.Srbi su emotivni, emotivni.Ja ne volim kad se pria runo o mom narodu, ja volim svoj narod i kad nekokae svi smo mi Srbi isti, svi smo mi Srbi lopovi, svi smo mi Srbi ovakvi, svismo mi Srbi onakvi Ja smatram da su Srbi jedan emotivan narod, snalaljivnarod, gostoljubiv narod. I ja ne volim da se o mom narodu runo pria. Netostarija Nilijka s ponosom istie:Ba volim to sam Srpkinja! ta su oni (Ameri-kanci, prim. G..)bolji od nas?! -Evropa e uvek nas gledati kao neki privezak,neto to nije vano, to nije bitno Jednostavno, postojaemo za njih i postoji-

mo za njih samo toliko da iskau svoju mo, bilo politiku, bilo ekonomsku. A tose tie civilizacije, mi smo ispred njih 100 godina.

Zato mislite da smo ispred njih 100 godina?

Pa, zbog nae istorije.

Uoptena odreenja srpskih vrednosti, poput istorije, kulture itd., uklju-uju aktivan, mada stereotipan, odnos prema savremenoj situaciji. U situacio-nom izraavanju visokih kvaliteta naroda, kao i u sluaju njihovogosporavanja, argumentacija se izvodi na osnovu neposrednog znanja o po-krenutom pitanju. Ono na ta se oslanjaju kognitivno-diskursivna gledita, bezobzira na vrednosni pol, jeste zapravo stvarno stanje, koje moe biti argu-ment opravdavanja uoptenog pozitivnog (pred)stava, (predznanja) i, na dru-goj strani, prilikom negativnog vrednovanja, stvarno stanje postaje argumentpokazivanja, odnosno uvrivanja ispravnosti sopstvenog (negativnog) mil-

jenja. Podrazumevanje stvarnog stanja kao izvinjenja za trenutnu nevidlji-vost naelno pozitivne argumentacije o srpskim osobinama itljivo je u stavusudije iz Paneva: Znate, mislim da smo sposobni, da smo sposoban narod,

mislim da smo intelektualno ba negde pri vrhu u svetu, znate, narod koji je vi-spren, koji to moe da dokae u svim poljima u muzici, glumi, knjievnosti, sli-karstvu, znai da smo talentovan narod. Meutim, zaputen narod, jednostavnonarod koji vie ne razmilja o tome. Primer koji ilustruje sluaj potkrepljivanja

182 Gordana eri


9/36

negativnog stava prema osobinama nacije stvarnim stanjem svodljiv je narei jedne Piroanke:Mi smo poprilino nekulturan narod, a pritom smo izgubilitolerancijuU veini stavova, diskursivne prakse prate trendove savremenogdrutva ili uzimaju u obzir ono to se deava na aktuelnom politikom planu.

Graani koji su podravali promenu reima u svojim iskazima pokuavaju dapomire dve naizgled suprotstavljene tendencije: potrebu za ponovnimuspostavljanjem poverenja i saradnje sa drugima (naglaavajui da su Srbi ot-voren narod sa kojim se moe iveti), sa potrebom ouvanja specifinog identi-teta, tradicije i sl. iji je doprinos svetu izrazito pozitivan. Rezultat tog kontrasta

neophodnostipromenai neophodnostizadravanja nacionalnih specifinosti na narativnom planu ogleda se u tipinom iskazu:zato to smo mi doprinelidobru i najvie dobru oveanstva. S obzirom na nau veliinu, mislim da smonarod sa identitetom, da mi imamo neto specifino i da opet moemo da sara-

ujemo sa svetom.

Na pitanjekakvi su Srbi kao narod?kao da postoje unapred spremni odgo-vori:najboljiilinajgori/i najbolji i najgori. Ovakvi odgovori najee nisu plodrazmiljanja i stvarnog uporeivanja, nego eksklamacije koje zapravo pokazujuprivrenost i brigu za svoj narod. Dvadesetestogodinji taksista sa periferijeBeograda potencira razliku izmeu sopstvenog naroda i ostalih naroda jedinoprivrenou, odnosno pripadnou srpskom narodu.

Srbi ko Srbi, ne mogu da priam, da li su bolji ili gori od nekih, bolji su

sigurno.U kom smislu?

Pa zato to su moji, u tom smislu.

Privrenost naciji nije nesvesna, tako da se stav o kakvoi naroda kontro-lie upravo uvaavanjem ove injenice. Ona moe biti izraena u formi obja-njenja naelno pozitivnom stavu (kao u iskazu prethodnog ispitanika) ili kaounutranji korektiv subjektivnosti, koji u ocenjivanju ne bi trebalo zanemarivati.Osamdesetogodinja Piroanka bez kole kae:Iako smo Srbi, sigurno ima po

neko lo.Snaan emotivni stav prema svom narodu moe biti izraen na duhovit

nain i formalno negativnim sredstvima: Da nismo mi Cigani, vi Srbi bi bili najgorinarod, citira mladi Leskovanin svog komiju Roma i daje mu za pravo. Prilikomnegativnog vrednovanja osobina naroda, ocene su skoro po pravilu iz redapoznatih stereotipa: Nezaposlena Beograanka kae da je srpski narod ne-sloan, da komiji crkne krava Nesloga, zavist, tvrdoglavost, eto.... Sudija izKruevca ima slian stav:Mi smo pomalo nabusit narod, malo inadijski narod.

U sluajevima redukovanog, suenog iskaza, bez obzira na to da li je iznesenistav pozitivan ili negativan, ispitanici pribegavaju odgovorima-klieima, kao daje preporuljivo govoriti upravo na takav nain. Stereotip postaje okvir isprav-nog stava, odnosno jedino tanog odgovora:Ja bih rekao da su Srbi jedan



10/36


11/36

ka obogauje se priom o crkavanju komijine krave ili nekom od varijacija naistu temu. Ova pria u interpretaciji valjevskog frizera zapravo je cela njegovapria o Srbima: Mislim da nismo ba tako dobri ljudi, vie elimo drugom zlo negosebi dobro.U sluajevima kada se oblikovanje stavova o nacionalnom identitetu

prepoznaje kao slaganje sa stavovima odreenog autora, pria je zaokruenaravnoteom pozitivnih i negativnih stereotipa. Novinarka kojoj je vrlo neprijatnou koi Srpkinje poziva se na knjigu profesora Jovana Maria: Pa, Srbi imaju sko-ro istu koliinu pozitivnih i istu koliinu negativnih karakteristika, definitivno. Naj-vie mi smeta, meni najvie smeta to su Srbi takvi, to su nekulturni, to suinadije, to su muvare, to vole da prevare, to ono kau da komiji crkne kra-va. Ima jedan na drugar, aforistiar, ba jedan divan aforizam koji kae: Komijinikako da crkne krava ne znam zato mi to radi! Mislim da je to isto tako sliko-vito kakvi smo mi Srbi. ak je i onaj profesor Mari relativno dobro, po meni,

obradio tu temu, kakvi smo mi Srbi. Zaista je, ono, uao u detalje. S druge, straneima neto interesantno Srbi imaju dobre osobine: vrlo su gostoljubivi, vole da

pomognu kad imaju. E, kad nemaju, onda su ve zavidljivi, onda ele da podmet-nu nogu i tako.Iako se uticaj akademskog diskursa ee prepoznaje u stavovi-ma ispitanika koji se ne pozivaju direktno na odreenog autora, gde su istorijaikulturaosnovni argumenti pozitivne kvalifikacije, naveu jo stav penzionerkeiz Kragujevca, koja se takoe oslanja na miljenje poznatog karakterologa, neinterpretirajui ga u pojedinostima u pravom znaenju. Pa, mi smo, ovaj, to re-kao pokojni Jovan Rakovi, priglup narod, priblesav malo narod. Srbi vrlo brzo

zaboravljaju sve, drueljubivi su, svakojaki, iroke ruke, iroke due, ali mislimda imamo jednu manu da se suvie drimo prolosti i te istorije. To jeste dobro,ovaj, da se pamti, da se zna, ali u ovim naprednim vremenima, kad tehnika preu-zima primat nad istorijom, mi bi morali da se menjamo.

Pored mehanizma oblikovanja stereotipa koji se prepoznaje u isticanju po-zitivnih osobina uz koje skoro po pravilu stoji ali, svojstveno i elitistikim stavo-vima ( Srbi su bolji od drugih po mnogo emu, alinisu cenjeni zahvaljujui naoj

politiciiliSmatram da smo mi nacija koja ima mozga i talenta, () alida imamo

dimenziju gde nas neto koi),ni mehanizam ouavanja naroda nije zane-marljiv u diskursivnim praksama svakodnevice. Stomatolog iz Pirota obrazlaeto udno u srpskom narodu:Mi smo udan narod idemo vie ka mazohizmu,da bismo se sutra hvalili kako nam je bilo mnogo teko, ali smo izdrali. Student-kinja iz Poarevca takoe kae da su Srbiudan narod, umeju da se vesele,

jaki, snani i hrabri ljudi koji i u nenormalnim okolnostima ostaju normalni, ali,opet, i tvrdoglavi, teraju po svome i kada nisu u pravu.Bez obrazloenja, tipianizraz ouavanja svodi se na atribuciju koja je neprozirna u analizi razloga:Mi smo jako komplikovan narod. Kad bi sve rei i epitete nagurali, ba bi nam

sve padale, kae etrdesetogodinja Kikinanka ili, kratko i zagonetno:Mnogosmo zeznuti kao narod.Pravnica iz apca slinog je miljenja:Mi smo stranoudan narod to je sigurno, sigurno je da smo suvie ponosni, da je to ono toimamo u sebi. Da su Srbi na udan nain posebni smatra i medicinski tehniar



12/36

iz Sremske Mitrovice: Mislim da smo mi drukiji od drugih i da ipak ima neto unama to nam ne d da se damo tek tako. () Mislim da to to mi imamo u sebinam je i prednost i mana, pa nam se sve tako deava.To udno za penzioner-ku iz Novog Pazara je nain da izrazi svoj kritiki stav: Lud narod zato to do-

zvoljava da ga uvek neko drugi posvadi. () Mislim da su Srbi vrlo udan narod.Srbi mnogo oprataju, mnogo zaboravljaju, dok drugi narodi na ovom prostorune Ouavanje ide od pozitivnog do negativnog.Mislim da su Srbi specifiannarod po pitanju svega. U svetu nemate ponaanje Srba Dosta ljudi se pona-a nekako furijanski Ne znam kako da ga opiem. ini mi se da je, u sutini,obar, OK, ali ispoljavaju se i neke negativne stvari, ali je to nametnuto. Znai,neko nas zeza, iskuava nas avo, ne znam U najkraem, prema mladojapanki, Srbi suizgubili kompasili poslovino, prema novosadskom ugostite-lju:Zna kako kau Srbi: spasa nam nema, propasti ne moemo.

Diskursivne navike ispitanika koji Srbe izrazito pozitivno opisuju i vrednujuu odnosu na sve ostale, tj. svet, podseaju na diskursivne navike sportskih navi-

jaa, zbog ega se ne moraju uzimati sasvim ozbiljno. injenice pripadnosti iprivrenosti ovde imaju vanu ulogu. Vie je re o sportskoj i navijakoj eufo-rinosti, odanosti svom timu i provokaciji, nego o stavovima utemeljenim nanekakvom znanju o nepobedivosti. Navijanje za nae i svoje samorazume-va se iz proste injenice to su nai. Tako, prema miljenju studentkinje iz Pa-neva, oseanje nacionalnog identiteta dolazi do izraaja upravo na sportskimtakmienjima, prilikom intoniranja himne, dodela medalja i sl. U takvim situacija-ma se krije nesaznatljivost dubokih veza sa kolektivom i snaga privrenostikoje ovek inae nije svestan u tolikoj meri: To se najvie vidi npr. kroz sport, tuse moe kolektivni identitet videti, to je neto to je jae od nas i to, to meni li-no () na nekim dodelama medalja zna da natera suze u oi. Upravo ta ideja onekom kolektivnom identitetu. Putem sporta pojedini ispitanici objanjavajusrpsku posebnost i diskurs o nacionalnom identitetu izmetaju u diskurs pri-meren sportskim takmienjima. Uspesi domaih sportista u svetu, po ovim ispi-tanicima, legitimni su argument u prilog srpskog talenta i nepobedivosti. Mladi

iz Sremske Mitrovice kae:aka od 10 miliona razbija majmune kojih ima 30,40, 50, 80 ili 100 miliona.

Biti bolji od drugih nije ugodna pozicija. Mentalitet, prirodna obdare-nost, dobra geografska pozicioniranost i uopte, osobine Srba, ne ostaju neo-paeno i bez uticaja na odnos meunarodne zajednice i suseda prema Srbima.Sve to mogu biti jedini razlozi mrnje i svetskih zavera protiv Srba: Jo od na-

jezde Turaka, krivi smo samo to ivimo ovde.Vie od toga pojedini ispitanicimentalitetske i prirodne odlike razumevaju kao jedini uzrok ratova, pa i sa-vremena deavanja pokuavaju da racionalizuju preko stereotipa o dobroj i

prestinoj geografskoj pozicioniranosti, ali i stereotipa o srpskoj hrabrosti, nepo-bedivosti: ... A opet, i nai roditelji i nai dedovi su nas uili da smo mi hrabar na-rod, da smo mi nepobedivi, pa se mi onda iz tog nekog smisla nismo ni osealiugroenim. (...) Nije udo to su se preko nas prelamali svi ratovi. Neto postoji

186 Gordana eri


13/36

na ovom prostoru, on je kvalitetan ili Izgleda da smo malo prgav narod,mnogo smo ratovali, a to je zbog teritorije koju naseljavamo, koja je svima bilainteresantna zbog umerene klime, etiri godinja dobailiModa nas mrze zbognaeg mentalitetailito Srbin ima to niko na svetu nema. () Mi smo najistiji

narod, i najpoteniji, najbolji narod na svetu, pa nas zbog toga narod(svet, prim.G..)i mrziiliSvetu smeta na geografski poloaj i nae prirodno bogatstvo,jer (...) nigde ovakvog ivota nema, slobode kao to je ovde. Ukratko, iz ovih sta-vova proizlazi da je prirodno bogatstvo istovremeno i prirodna argumentacijasrpske prednosti u odnosu na ostali svet i samorazumljivi razlog tue zavisti.

I.2. Savremeno srpstvo prema idealnom liku nacije

Poreenja u odnosu na idealni lik nacije nisu nita rea od poreenja u

odnosu na susede, Evropu ili svet. Parametar, dakle, nije neko u okruenju, vese osnova poreenja bazira na relaciji sadanje slike i idealne slike nacije. Toto se kao uzorni parametar uzima zamiljena predstava nacije ili fikcija neumanjuje njenu stvarnosnost. Konstrukcija preegzistentne nacije (Bilefeld,1997: 61) u diskursivnim praksama graana postaje realna drutvena injeni-ca. Penzionerka iz Beograda kae:Ja druge narode ne poznajem, ali gledajuikako je ovo kod nas nismo mi Srbi iako smo bili silan nebeski narod. Nastav-nik likovnog takoe uoava nesklad izmeu onoga to su Srbi bili, ili zvaninepredstave o tomekakvi su bili, i sadanjeg stanja.Ne svia mi se to to smo i

dalje nekulturan narod, ma koliko puta se potezali na onu viljuku sa fresaka,ma koliko puta mi zvali u pomo i nae svetitelje koji dre epruvete u rukama itd.iz srednjeg veka, mi smo i dalje nepismen narod, jer da smo pismeni ne bi nasmogli ovi majmunisati 13 godina!?

Idealni iliidealizovani lik nacije,preuzet iz srpskog mita, prema ispitanici izNovog Pazara, smetnja je normalnom ivotu i racionalnom odnosu ka savre-menim zbivanjima. Zapravo, pogreno razumevanje i politike interpretacijeovog mita doprinele su srpskom padu.Ono to meni u poslednje vreme jako

smeta to je mit o veliini. to si manji, taj mit neverovatno raste. ta smo mi bilinekada!? Te, neto se jelo kaikom i viljukom kad su Francuzi mogli samo dasanjaju o tome Ni vredni, ni plemeniti Ni plemenitosti, kojom smo se dugohvalili, ni nje vie nema Ali, to je ivot i to su stalne promene. Mi smo dati i za-dati da uvek budemo takvi i mi smo nebeski Narod!? E, to je taj mit o nebeskomnarodu Taj mit o Kosovu jeste tako veliki, i on nas jeste obeleio izabrati iz-meu zemaljskog i nebeskog, izabrati veni ivot, ali ne pristati na to loe. Srbisu otili na megdan Turcima i to je njihova veliina. Mogli su da prihvate tur-sku vlast i mirno da nastave ivot. Izabrali su ono drugo. A mi smo zadnjih pede-

set godina izabrali upravo drugo(tj. drugaije, ropstvo, prim. G..).Mirno, bezpobune, prihvatamo sve to nam se servira.

Ovakva situacija zahteva popravljanje naroda ili ponovno konstituisanjenacionalnog identiteta, prema autentinom razumevanju njegovog sadraja i



14/36

bez stida to su konstituenti srpskog identiteta upravo takvi a ne drugaiji. Natajno i stidljivo ustoliavanje novog/starog/pravog identiteta ukazuju mnogiispitanici, izraavajui potrebu da se o tome jasno govori. Identitet je nekonsti-tuisan, skrajnut, nepravedno zapostavljen miljenje je nastavnika likovnog iz

aka.Mislim da su se Srbi mnogo sklanjali od svog srpstva.(...) Samo smo semi od toga sklanjali i samo smo mi pljuvali nau istoriju, pljuvali smo i na ajkau,pljuvali smo i na opanak, na crkvu, na Studenicu, na krst, na ovo, na ono. Mislimda je krajnje vreme da se kae Srbi smo, jesmo.

Put do idealnog (ili pravog) mi zahteva popravljanje savremenog mi ito shvatanjem sutine srpstva, uvaavanjem nacionalnih potencijala, do-brom organizacijom, sazrevanjem i osveivanjem. Prema savremenomsrpstvu mlada Beograanka odnosi se kao prema nekom ko nema dovoljno sa-mopouzdanja:Mi moramo da shvatimo ko smo, kae ona, a visokoobrazovani

Kragujevanin osnovnu prepreku za napredak srpstva identifikuje u nedostat-ku organizacije,jer je fakat da u narodu ima dosta potencijala za razne stvari.Student iz Kruevca odstupanje od idealnog lika nacije odreuje situaciono, kaorezultat tekog ivota. Sadanjoj situaciji on pretpostavlja ono to Srbi stvarno

jesu:U poslednje vreme, mogu slobodno da kaem, malo smo se iskvarili. (...)Stie se utisak da smo na neki nain kvarni. Ono srpsko nek komiji crkne kra-va i tako Mislim da to nije neto uroeno srpsko, mislim da je to dolo nekomborbom za opstanak u poslednje vreme Nametnuto. Kvarenje je i premaetnolokinji iz Kikinde uzrokovano nepovoljnom situacijom: Ne mislim da su

(Srbi) duhom siromani, nego su jednostavno zaboravili na svoju duhovnost,duboko su je potisnuli pred nekim drugim problemima, ivotnijim problemima,moda, trenutnim problemima koji ve dugo traju. Da smo inae ovako i milo-srdni i spremni da pomognemo. Ja se prosto plaim da emo jednog dana izgu-biti, ako nastavimo ovako da se borimo za ono najosnovnije, da emo jednogdana izgubiti i te neke dobre osobine koje imamo.

Studentkinja iz Nia nezadovoljstvo zbirnim likom naroda takoe odre-uje situaciono i vezuje samo za poslednje vreme. Deavalo nam se, u po-

slednje vreme, da se stidimo kad kaemo da smo Srbi iliNe znam, sada bihmorao da krijem u stvari da sam Srbin, kae srednjokolac iz Paneva. Razoa-ranje zbog iskrivljenja pozitivnih predstava koje je imao u odnosu na svoj narodprogramer iz Beograda izraava ovako: Prosto naprosto, nisam mogao da vidimmoj narod da se nalazi u ulozi agresora, ili u ulozi osvetnika, u ulozi egzekutoranekoga tako runih stvari, da nisam mogao da zamislim. Eto, naalost, i to sedesilo. Razoaranje u humanost koja se podrazumevala nagoni na preispiti-vanje ranijih, naelno pozitivnih stavova o srpskom kolektivitetu. Pravnica izapca kae:Kako sazrevam, uviam neke nedostatke ovog naroda Mislila

sam da smo mi narod koji se istie nekom humanou. Znai tako, vreme nosisvoje, neka razoarenja, mislim

Inventar pozitivnih kolektivnih znanja o sopstvenoj naciji neretko se dovodiu pitanje iz perspektive projektovanih stereotipa (Rot, 2000: 269). U najkraem,

188 Gordana eri


15/36

projektovanim stereotipima oznaava se pojava usvajanja stranih negativnihmiljenja o sopstvenoj naciji kao sopstvenih. Negativne definicije koje su dalidrugi postaju polazna osnova ovakve argumentacije ili, tanije, kao objektivnastvarnost usvaja se pripisani stereotip, tako da repertoar negativne propa-

gande figurira kao stvarno stanje. Ja, naalost, moram da kaem da su Srbi,eto, barabe, rei su panevake novinarke. Uvaavajui spoljanju negativnupredstavu, graevinski tehniar iz apca pokuava da relativizuje nametnute ne-gativne stavove, govorei:Pa, mislim da, onako, u biti,[Srbi]nisu loi... Nekakosu nas, onako, neki loi ljudi i loa vremena, ovaj, bacili vie akcenta na nekenae loe osobine, ali mislim da generalno onako nismo loi.

Deo ispitanika kvarenje Srba doivljava kao pasivno stanje, u kome Srbinemaju ni zasluga ni krivice, jerzloin nije u srpskom duhu.Za runu sliku kriv

je neko sa strane.Ponizili su nas, unakazili,odgovor je na ljudske nedoumice,nastale krahom fantazija o kolektivnoj superiornosti. Zapravo, u vreme kolek-tivne moi, koja u vremenskom smislu znai rani srednji vek ili, samo za retkeispitanike, dobar deo vladavine Slobodana Miloevia (Srbin jeste uvek bio veli-ki, ali u njegovo vreme jo snaniji),bili smo bolji, ponosniji, jai Prema veiniispitanika, upravo je u poslednjem periodu razbijena kolektivna identifikacija sapredstavom srpstva kroz istoriju.Mislim da je svet poslednjih godina stekaomalo krivu sliku o Srbiji. Mi smo bili i u Bosni i u Hrvatskoj i sad na Kosovu pre-dstavljeni kao neki divljaci i da ljudi u svetu u stvari imaju pogrenu sliku o nama,

o ljudima koji ive ovde ili Ipak smo mi debelo igosaniili Evropa i Amerika sudemonizovale Srbiju. Mnogo puta se stidim to sam Srpkinja, zbog tuih milje-nja o Srbima, ali ja previe cenim Srbiju i sve ono to ona ima, njeno nacionalnobogatstvo, njenu prirodu, njenu prolost,njenu istoriju, na kraju njen narod, hra-brost naroda ili glupost, ja kaem hrabrost da preivi zdravo-pametan.

Potreba za boljom spoljanjom predstavom Srba ukazuje na neke od ra-zloga nunosti ponovnog konstruisanja pravog identiteta. Za nekolicinu ispita-nika spoljanja predstava prvenstveno zahteva reviziju, jer je ona u suprotnostine toliko sa onim to Srbi sada jesu, nego sa srpskom tradicijom i istorijom: Kako

su nas predstavili, jedemo malu decu, ali mislim da nije ba tako ProceanSrbin izgleda tako to ima bradu, kokardu, no u zubima, onako prljave kose, nijese kupao jedno est meseci do godinu danaVerujem da smo narod sa tradici-

jom, istorijom, ali mislim da su ovih zadnjih deset godina totalno upropastile celusliku o nama i ostavile trag koji e trajati, ono, iha-ha,kae potar iz Beograda.Medicinska sestra iz apca, kao da nastavlja priu:Oni su nas doivljavali kaoneke varvare, kao neke ljude koji ne znaju da piu, da itaju, da jedu viljukom inoem, mislim, smatram da su nas videli kao, tako, neke divljake, ali mislim da nezasluujemo takav neki njihov stav prema nama.Frizerka iz Poarevca spolja-nju predstavu o Srbima naziva omalovaavanjem:Mi smo toliko omalovaenazemlja i nacija, pogotovo Srbija to ti je strano. A zato je tako dolo do toga ne-mam pojma. Sad se vie ceni i Hrvat i Musliman, bar na stranu.



16/36

U razumevanju dela graana osobine srpstva mogu se situaciono menja-ti, u zavisnosti od politikih promena i onoga to nude medijske slike. Uticaj jetakav da se zbirno mi menja sledei dominantnu retoriku: onakvi smo kakvimnas predstavljaju u domaim medijima. Medicinska sestra u penziji iz Novog Pa-

zara kae:Bili smo dostojanstveni. Bili smo poznati kao pravedan i hrabar na-rod. Onda se 5. oktobra sruilo sve. Onda smo postali svi ti ratni zloinci.Kragujevanka bez posla lini ponos zbog pripadnosti srpstvu vezuje za teki,ponosni period, iz ega se nasluuje da je re o vezivanju za politiku bivegreima ili, preciznije, za retoriku toga reima koja je putem medija propagiralaupravo osobine dostojanstva, ponosa...Ponosim se to sam ista Srpkinja i

ponosim se, do ove situacije, u kom sam vremenu ivela, u jednom ponosnomvremenu, dok nije nastupio pad.

Diskurs o osobinama Srba u stalnom je variranju izmeu slika (predsta-

va) i stvarnosti koja se izmeta u drugo vreme ili ak na drugo mesto.Mi smoocrnjeni, predstavljeni smo kao afriko pleme, a oni ne znaju ni priblino ko smoi ta smo, smatra tridesettrogodinja Nilijka bez zaposlenja. Procenjujui Srbeu odnosu na okolnosti i situaciju, ona ukazuje na negativne uinke Zapada,koji se ogledaju u gubljenju naih vrednosti. Jo vie, slika pravog Srbina jeuzor, odnosno parametar, prema kome se procenjuju i oni Srbi koji su privreme-no boravili u inostranstvu: Poinjemo i mi da primamo mnoge karakterne oso-bine Zapada koje ne pripadaju naem mentalitetu, nisu ono to mi hoemo.Ljudi koji odu tamo, pa kada se vrate ovde prepoznajete ih, vidite ih to su vieljudi koji su pretrpeli obrt, od kojih je kapital stvorio neto drugo. Nije to vie praviSrbin.Uticaj Zapada je vidljiv i ovde, i pored toga to znai slabljenje nacional-nog identiteta, on je i neminovan, miljenje je studentkinje iz Paneva.Ja mi-slim da smo mi pod jednim jako velikim zapadnjakim uticajem. Ne mislim ni da

je to pozitivno ni negativno.() Nama je pogled na svet u vrlo velikoj meri odre-en tim zapadnjakim kolektivnim identitetom, znai, arenilom, velikom ponu-dom reklama, marketingom, advertajzingom. Znai, to su sve one rei koje suse uvukle u na renik, ali su se uvukle kao kategorije u na ivot, tako da smomi pod velikim uticajem toga. Ja lino, ja lino to doivljavam kao loe. Iz stereo-tipa o idealnom liku nacije razvijaju se novi stereotipi: Srbi su izgubili ili zaboravilisvoje vrednosti i istovremeno nekritiki prihvatili sve tue. Slika koju nudi stvar-nost ne odgovara tradiconalnoj slici, odnosno onome to narod jeste: Kolikonae dece ne zna da odigra srpsko kolo, stidi se toga, a igra onu zmiju, a zasrpsko kolo kau seljaka stvar!?

Kao to je elitistikim stavovima svojstveno da veliaju zdrav razum naro-da, posebno srpskog seljaka naspram odroenih intelektualaca, tako je i pre-ma razmiljanjima obinih graana, odstupanje od idealnog srpskog lika

najizrazitije kod ljudi iz javnog ivota, inteligencije i uopte zvaninih pred-stavnika. U pitanju je uporeivanje stvarne ali ipak zamiljene predstavesrpstva, koja je po samorazumevanju pozitivna, i slike o Srbima koju ostavljajupredstavnici aktuelne vlasti. Sekretarica iz Beograda u ovim ljudima ne vidi

190 Gordana eri


17/36

srpske predstavnike:Ne znam, ja ne prepoznajem ove dananje Srbe, koji sedanas, u javnom ivotu bar, eksponiraju, kao pripadnike Srba. Mi jo uvek sebetraimo ili sepogreno predstavljamo. Za ove ispitanike, pogrene predstavepotiu iz Beograda, kao administrativnog centra: Mislim da je s jedne strane po-

greno to su u Beogradu Srbi za pogreno srpstvo, jer je srpstvo stvarnodrugaije, smatra uenica iz Paraina.

Socijalna argumentacija upotrebljiva je u opravdavanju trenutno loihsrpskih osobina. Negativna slika, koja nije istinska, postaje razumljiva uzi-manjem u obzir drutvenih okolnosti. U ovom trenutku mogu da kaem da jemalo potenih Srba. Znai, nisu poteni, znai, trebalo bi da se poprave i mislimda bi mogli da se poprave Mislim, to je stvar zakona, onog ko je na vlasti:samo treba da budu otriji zakoni, u smislu da nema krae, da nema korupcije,da nema nametaljki, miljenje je radnika RTS-a. Argumenti iz sfere drutvenihokolnosti esto nisu dovoljni za opravdanje nezadovoljavajueg stanjasrpstva. Priznanje da ljudski faktor (treba mnogo menjati u samim ljudima)ima uticaja na te okolnosti, zapravo je znak gubljenja preanjih iluzija. Upore-ujui prednosti naina ivota i standard osamdesetih godina sa sadanjimstanjem, sredoveni apanin pokuava da se suoi sa svojim zabludama:Bilismo osamdesetih godina na vie koraka ak ispred onih nekih Zapadnih ze-malja. Imali smo usklaenu, na neki nain, onu malu privredu to smo imali i nana nain ivota, neposrednost, vickastost, neobaveznost itd. Bili smo nekoidealno podneblje. ()Poto sam pripadnik tog naroda, jako sam se ponosio timto sam Srbin, ini se vie nego to treba. () Meutim, svi ovi silni dogaaji po-nukali su me, to kau Hrvati, da negde u sebi kaem da smo jako glup narod.ta smo sebi dopustili, ko da nas vodi, ta da doivimo, gde da dospemo, pa tone moe pametan narod. Mi smo narod kao neki ostareli motor, zreo za remont.I to ispoetka. To smo mi. Bilo to nekom prijatno ili neprijatno, moe da misli tahoe, ali to je jedna neminovnost. Otueni smo, volimo tue zlo nego svojedobro, iako to ne govorimo. Negde smo u toj fazi gde smo zreli za ba generalnurekonstrukciju. Glava, pa sve ostalo.

Uprkos zamiljanju idealnog lika nacije i zahvaljujui upravo njemu, slikasadanjeg srpstva za veinu ispitanika, bez obzira na evidentne razlike u obra-zovanju, poreklu i statusu, jeste neprijatna injenica. Takva je zato to je dugotakvom pravljena, ponekad i iz dobrih namera. Otuda tendencije ka rekon-strukciji na svim nivoima, koje ne zaobilaze ni sferu simbolikog predstavljanjaidentiteta. U svetu obinog graanstva, ovi zahtevi imaju nedvosmislenu argu-mentaciju. Pored toga to bi redefinisanje simbola srpskog identiteta, poputhimne npr., predstavljalo korak ka ukupnom redefinisanju identiteta, ovaj zahtevse postavlja i kao logian odgovor na promenjenu drutvenu situaciju. Na pi-

tanje: Da li Vam smeta kada se na utakmici zvidi jugoslovenskoj himni?, ispita-nik koji se zalae za remont srpstva ovako odgovara: Ne, i ja zvidim. Dokle eSrbi da stoje pod himnom pod kojom su stajali ustae, iptari, mudahedini? Svioni imaju svoje himne i drave, samo mi nemamo.



18/36

I.3. Jesu li Srbi sloni?

O ovom pitanju u svakodnevnim diskursivnim praksama razvila se celanauka. Imenovau je neslogologija. Uvaavajui uestalost ponavljanja ste-reotipa nesloge u diskursivnim praksama, moe se rei da je ovo osobina kojaupravo ujedinjuje Srbe. Zato se veina ispitanika slae da su Srbi nesloni?Razlozi jedinstva u pitanjima nejedinstva i, uopte, razlozi uspostavljanja ver-balne tradicije o srpskoj neslozi nisu sasvim prozirni. Nain upotrebe i razu-mevanja nesloge u objanjenjima srpskih specifinosti varira. Ono to semoe zakljuiti uporeivanjem iskaza ispitanika jeste proizvoenje objanjava-

juih strategija, kojima se pravdaju neuspesi u prolom ili sadanjem vremenu.Prema prvoj strategiji, nesloga je trajno, nepromenjivo stanje, srpski usud, izkojeg proizlaze neuspesi. Druga strategija, takoe objanjavajua, uvaavasporadinost javljanja ove osobine u zavisnosti od drutvenih okolnosti.

Nesloga se najee razumeva kao svevremenska, sudbinska osobina,zbog ega se mijenja o neslozi iznose vie kao objektivne istine, injenice, amanje kao subjektivni stavovi. Nismo sloni, smatra penzionerka iz Nia inastavlja:Svima drugima bi pomogli, a same sebe bi odbacili. Kao da nas pro-kletstvo bijeiliNajvei problem srpstva je to je razjedinjeno,kae starija Beo-graanka, ili Postoji tu dosta nejedinstva. Sve nas je to koilo kroz istoriju,prema miljenju visokoobrazovanog Kragujevanina. Poput znanja, steenogtaloenjem iskustava, istina o neslozi u jeziku svakodnevice postaje markant-

na injenica sa negativnim posledicama: Drugi manipuliu nama upravo stogato smo razjedinjeni. Etnolokinja iz Valjeva svoju teoriju nesloge bazira napsiholokom profilu Srba, otkrivajui razloge srpske izmanipulisanosti. Srbiimaju jednu psihiku karakteristiku da ne prihvataju ono hriansko Ljubiblinjeg svog kao sebe samog. Da ljube sebe samog, ljubili bi blinjeg svog, nebi bilo zlobe, pa ne bi moglo da se manipulie tom zaviu preko te mrnje i

preko tog da se komiji eli neto loe, jer meni e biti dobro ako je njemu loe.

Prema drugoj strategiji, osobina nesloge zadobija status povremenog

identifikacionog sadraja nacije u negativnom smislu, iz ega proistie da je slo-ga varljivo stanje: as je ima, as je nema. Nastavnik iz aka lino nezado-voljstvo postrevolucionarnim razvojem situacije u Srbiji objanjava motivomnesloge.Peti oktobar sam doiveo kao ispunjenje nada, da e da se srui jedandiktatorski reim, da e da se konano promeni, da su se Srbi sloili, i jesu sesloili, donekle, da bi se posle toga pojavila stara srpska boljka nejedinstva i te-ranja inata jednih drugima. Slubenica u penziji iz Sremske Mitrovice slogumeu Srbima vezuje samo za najtee situacije i dijasporu: Srbi su jedinstvenisamo kada im je neka muka. Kada im nije muka, onda nisu jedinstveniJedin-

stveni su po belom svetu, a u svojoj dravi nisu, ne mogu da se sloe, ne verujujedan drugome, ne mogu da se dogovore. To su verovatno vekovne mane Srbi-na kao oveka, a u sutini, Srbin kao ovek je dobar, ima dobrih kvaliteta i to setie karaktera i morala. Premda se to negde usput izgubi, ne karakter, nego

192 Gordana eri


19/36

moral se tu negde izgubio To mi je uvek najvie smetalo kod Srba, to njihtrojica imaju razliito miljenje. Nikada nisu rekli ajde, nas troje razliito misli-mo, ali, tu smo, ajde da se dogovorimo. To je moda ono to je za Srbe pogubno,to smo uvek neverne Tome.

Sam pojam nesloge na znaenjskom planu ima iroku lepezu nepravihsinonima. Nesloga se u diskursivnim praksama graana oznaava kao rascep-kanost, razjedinjenost, nejedinstvo, podeljenost, svaalaki mentalitet, meu-sobna zavist, sukob razliitih mentaliteta itd. Sve su to varijacije u kojimaispitanici razmiljaju i govore o neslozi: ipak, pojmovi neslogologije razumevajuse kao objanjavajui pojmovi drugog reda ili potpojmovi u odnosu na nadre-eni pojam, odnosno stanje nesloge. Srpska nesloga je najee netovie od svaalatva i ljudske zavisti, a nekada upravo proizvod zavisti jer su,prema profesorki engleskog,Srbi jako nezgodni, ne trpe da neko izviri glavicomonako iznad njih, ... seku momentalno ili je vuku za noge dole. Evo jo nekolikoprimera koji pokazuju nain razumevanja osobina srodnih neslozi. Ovi stavovise iskazuju ili uz lino iskljuivanje od opte osobine ili uz lino ukljuivanje,kada je lini primer potvrda generalno iznesenog stava. Frizerka iz Poarevcakae:Nismo sloni kao svi ostali. Zavidni smo, pakosni, ne volimo da pomogne-mo jedan drugome ni u emu jo najpre da odmognemo... Bar ja tako mislim i to

je meni neto zacrtano. Kad poem samo od svog primera dok nisam imala zahleb, nikad se nisam pozajmila dinar i nisam umesila hleb, nisam imala to kilobrana u kuu nisam se pozajmila!Iako o sebi ne misli tako, graevinski radnikiz apca smatra da su Srbi svaalaki narod:Pa, eto, znai da se posvaa bilo-zato, a kada zagusti, onda se objedini i onda su najbolji. Inadije su.

Uspean razvoj neslogologija ponajvie duguje mentalitetskoj razliitostiSrba. Prema razvijenim teorijama, nedostatak sloge posledica je dvajurazloga:

1) primitivnog mentaliteta koji karakterie vlastoljubivost:Mislim da veideo naeg naroda (...) ima taj mentalni sklop koga odlikuje primitivizam, a pod

kojim podrazumevam i jedno astohleplje i jednu pohlepu za materijalnim dobri-ma i jednu neetinost u svakom smislu, nemoralnost koja se vidi i kada ovekdoe na mesto koje moe da iskoristi za svoju linu dobrobit.

2) mentalitetske neujednaenosti, odnosno specifinih razlika u mentali-tetu koje uslovljavaju neslogu. Predlaui ujednaavanje mentaliteta, kao da

je re o smesi koja se lako moe oblikovati, visokoobrazovani Vojvodjanin sepita:Kako mogu da volim Kosovare koji su glasali za Miloevia i odravali gana vlasti, kako mogu da volim mentalitet iz June Srbije!? Treba da se ujednai,znai, ali sa pozitivne strane. I jednog, i drugog, i treeg I Srba iz Vojvodine, i

Srba iz umadije, i Srba sa juga Srbije (poto vie nema Kosova kao to sam re-kao). Znai, da se ujedine, da se napravi jedna prava smesa koja e da budezdrava. Slian sistem osnovnih postavki glede specifinosti srpskih mentalite-ta ima privatnica iz Beograda.Mislim da se mi razlikujemo gde god da smo.



20/36

Pod ijim smo uticajem bili, tako i formiramo neki mentalitet. Srbi iz Vojvodine susasvim jedna pria, ovi iz istone Srbije su druga pria, juna pruga su trea,umadinci etvrta Ovi sa Kosova, naalost, jako lie na iptare, tako se po-naaju Srbi iz Bosne dosta imaju muslimanskog mentaliteta. (...) Crnogorci

su, ini mi se, opet za sebe. I kod njih postoje oni koji su sa primorja i ovi koji sumalo gore po brdima I kod njih su priline razlike. Ali mislim da mi se najmanjedopada njihov mentalitet zato to je potpuno izvitoperen.

Isticanje razliitosti meu Srbima potkrepljuje se i neujednaenou najezikom planu. Istina je da se etniki stereotipi inae lako prenose na jezikiplan, kada se negativni popularni sudovi o govornim svojstvima drugih morajurazumeti upravo kao izraz neveto prikrivene odbojnosti prema samim govorni-cima (Bugarski, 1996: 102). Ovde je, meutim, manje re o odbojnosti premanekom delu naroda, a vie o unutarjezikom podvajanju koje slui kao obja-njenje meusrpskog nerazumevanja. Na ovaj nain se racionalizuje klie oneslozi, tako da mentalitetske, jezike i sl. razliitosti postaju razumljiva ivrsta argumentacija nejedinstva.Razlikuju se Srbi u Subotici i Srbi u Vranju.Mislim da su to dve razliite kategorije, razliite vrste, razliiti mentalni sklopoviljudi i verujem da se ne bi ak moda ni razumeli Jer, ovaj Srbin koji je u Subo-tici on pria moda malo i maarski, a ovaj u Vranju pria ve neki srpski koji

je, ono, samo njemu jasan.

Mentalitetska razliitost i odstupanje od predstave pravog srpskog menta-

liteta, prema sagovorniku iz Kruevca, najvie karakterie Srbe sa Kosova.Razlikuje se to od Srba koji su ovde. Mnoge stvari, zato to su Srbi bili u manjini,

poprimili su od Albanaca. U tom smislu to su postali, ovako, moda to nije pra-va re, ali ih je na to naterala situacija samoodbrane od iptara, pa su i ovde ne-

poverljivi, nekada su malo i nepromiljeno agresivniji za nekakve svoje stavove.Srbi sa Kosova najmanje lie na prave predstavnike srpstva. Uzroci razjedi-njenosti su za dvadesetetvorogodinjeg studenta razumljivi, jer ih on iznalazi umentalitetskoj razliitosti.Vidite, oni jesu u principu Srbi Ljudi koji su doli saKosova, to su ljudi, mogu slobodno da kaem, iskvareni su ljudi, ali prilino. Ja

jo uvek nisam sreo nijednog, nisam upoznao nijednog Srbina sa Kosova, mla-eg ili starijeg, koji vie vue ka nekom srpstvu. Oni su, ja mislim, u tom dugogo-dinjem ivljenju sa tim ekstremnim Albancima na Kosovu malo vie poprimili tonjihovo. Mislim da im ovde nije mesto.

U odnosu na Crnogorce, prema priama graana, postoji dvojna strategija.U prvom sluaju, zamenicom mipokriva se zajednitvo Srba i Crnogoraca:istost dvaju naroda se podrazumeva prema principu i Crnogorci su Srbi.Udru-gom sluaju, zamenica mi vai samo za Srbe, a Crnogorci postaju oni.Sto-

matolog iz Pirota miljenja je da su Crnogorci Srbi: Mislim da neu povrediti egocrnogorske nacije, koju je izmislio Josip Broz, kad kaem da su oni najistiji deosrpske nacije. I genetski, jer su najvea preplitanja bila na ovim prostorima a onisu bili sami i isti. Ne mogu da kaem da Crnogorci i Kragujevani nisu isto oni

194 Gordana eri


21/36

su Srbi, samo to su ovi Crnogorci a ovi umadinci. Za mene je Njego svetskoudilo u poeziji i istoriji.Prema penzionerki iz Beograda, Crnogorci nisu Srbi, aosobine srpske gluposti i nesloge ova ispitanica izvodi nasuprot crnogorskojslozi. Pa, zna ta, mi smo malo glup narod.(...) Mi emo pre da uinimo nekom

drugom tamo nego svom. Kae, oe Crnogorci da se odvoje. Pa nek se odvoje,ali neka vode sve svoje. Mi nita ne bi izgubili, po mome, niti bi dobili, jo manje.Ako vole, nek idu brate, tolika borba oko toga. Ali njih je vie u Beogradu negonas, u tome je stvar. I na rukovodeim mestima i svuda. Zna zato? Zato tooni jedan drugog to hou da kaem, zato to mi nismo jedan za drugoga. Oni

jedan drugog nametaju, a mi to ne radimo. Mi hoemo da mu podmetnemonogu.

Zbog srpske nesloge, koja je u diskursivnim praksama graana nespornainjenica, nastaju predlozi za ujednaavanje. Ideal je ne primati uticaje drugih,suseda, nego iz domaih mentalitetskih kapaciteta praviti zdravu smesu.Izraavanje potrebe srpskog jedinstva jednako je izraavanju zahteva za jasnodefinisanje identiteta. To je, prema ispitanicima, vano, i zbog toga to su unu-tranje svae, nesloga i sl. uzrok loe slike koju Srbi ostavljaju u svetu. Sloga jevana upravo zbog te slike, miljenje je etnolokinje iz Kikinde: Ja mislim dastranac moe da kae da su Srbi, ovako, kad upozna Peru Peria, onda moeda kae da je on i dobar drug, da e ga ugostiti, meutim, ovako u globalu, moeda kae da se Srbi stalno meu sobom svaaju i gloe. Bosanac je Srbin iz

Bosne, a mi ne Srbijanac, Bosanac i stalno nekog odvajamo, neemo dabudemo svi Srbi, nego smo svi rascepkani. Kako onda oekujemo da nas nekotretira kao zajedno, kao jedan entitet, kao jedan narod. Nas vide tako kao nekeljude koji se svaaju, gloe, ne znaju ta e sa sobom, rascepkane. Ova ispitani-ca, u svetlu savremene situacije i slike koju stvaramo verbalizuje novi nacio-nalni autostereotip: jeftino se prodajemo. ...injenica je da mi sami sebe ne

potujemo, onda ne moemo traiti da nas drugi potuje. Mi emo se... za akudolara smo u stanju da se prodamo, za aku dinara da se prodamo, da metani-emo strancu. Ali, sebe najpre malo potujemo. To je ono to meni jako smeta u

naem narodu. I normalno, ne moemo da oekujemo da e drugi neki narodimati neko lepo miljenje o nama. Srbin protiv Srbina teke rei izgovara.

Prie o neslozi izraavaju se uz vidno emocionalizovanje, kao propaletenje ka uspostavljanju jedinstva, pomirenja, formiranju identiteta, ali i kaoopasnost po druge, ukoliko bi se Srbi sloili. Nesloga je u ovim priama na-

jei uzrok sadanje teke situacije.Srbi su sve sami krivi. Srbi su sami sebeunitili svojom neslogomili Mislim da smo mi najgori za sebe, da se mi meu-sobno neto ukamo. Mogunost srpske slonosti, meutim, javlja se kao

kljuna nedostajua osobina na putu uspeha. Mladi Kruevljanin o Srbimaovako razmilja: Velike inadije kada se zainatimo. Ne kae se dabe: Ne daj,Boe, da se Srbi sloe! Znai, veoma ih je teko sloiti, ali kada se sloe, moguda budu veoma, veoma efikasni.



22/36

Iz jednog stereotipa izvodi se drugi. Stereotip srpske nesloge razvija se ustereotip da srpska nesloga koristi neprijateljima srpstva, ime su uslovi za i-renje vrednosnih paralela uspostavljeni: naime, osobina nesloge u priamagraana postaje parametar na osnovu kojeg se prave uporeenja sa susednim

narodima. Izdvajaju se dva modela u uspostavljanju paralela izmeu narodaprema parametru (ne)sloge. Prvi model, koji pretee u ovim priama, jeste Naanesloga nasuprot Njihovoj slozi.Njega ilustruju prie koje se uglavnom vezujuza Hrvate. Penzionerka iz Valjeva razliku izmeu dvaju naroda posmatra izperspektive slonosti: Srbin hoe Srbina da napadne, a Hrvat nee Hrvata.Privatnica iz Beograda neto je opirnija: Mi Srbi ne moemo nigde da sesloimo. Oni (Hrvati) koliko god se ne slagali, u jednom se slau: kad god trebada da se udrue protiv Srba i pravoslavaca tu su jedinstveni. () Mislim daSrbi nisu neki narod koji ba ima neku jaku veru. To je dosta doprinelo da do

svega ovog i doe. Izmeu ostalog, zato su Hrvati tako kompaktni? Zato to suimali jau veru. Oni su to umeli da odre. Kod nas je sve to na neki nain bilo pro-raunato. To je uvek opasnost da se desi neto to bi ujedinilo ovaj narod. Zatose to toliko guilo ba kod Srba, a kod svih ostalih je puteno na volju. Drugi mo-del, dosta rei, svodljiv je na pravljenje paralela izmeu Nae neslogepremaNjihovoj neslozi.vercer iz Leskovca nalazi slinosti izmeu Albanaca i Srba,uzimajui neslogu kao osnovni parametar: (Albanci su) veoma ratoboran narod,oni pripadaju veri koja dri do svoje rei, osvete. Mozda bi bili i najjai na svetu,ali isto kao nae voe i njihove voe imaju nesuglasice i trvenja izmeusebe, to im ne da da se ujedine.

Nesloga je trajno stanje, otvoreno pitanje i bolna injenica koja se pro-jektuje i na budue vreme. Budunost se u diskursivnim praksama graana i naindividualnom i na kolektivnom planu odreuje iz perspektive stereotipa ne-sloge. Individualno: Pre e ti bilo ko pomoi nego Srbin Srbinu, kolektivno:Nama treba rad i treba Srbi meusobno da se izmire,jerSrbi se jo nisu sloili.U najkraem, gotova istina o neslozi slui razumevanju i odgonetanju novo-nastale drutvene situacije. (Ne)zadovoljstvo politikim promenama graani ob-

janjavaju simbolikom jeziki okotalih kalupa, potkrepljujui svoje stavoveprimerima iz dnevne politike. U pozadini kritikih stavova, kao opravdanje ilikao narodna racionalizacija problema stoji neki od stereotipa. Najoptiji inajei stavovi o identitetu (da komiji crkne krava, nesloga, zavist, inat) pri-menjuju se u svetlu nove situacije, preko sukoba inia i Kotunice, neslogena relaciji crnogorske i srpske vlasti itd. Stari komunikativni modeli ispunjavajuse novim akterima, ali pri tom ostaju isti. Stereotip nesloge kao racionalizacijanovih problema jeste laki put pojanjenja i razumevanja savremene situacije.Iz ove perspektive, promena reima i znai i ne znai promene u miljenju. Na

jednoj strani, izraavajui preanje miljenje i poredei ga sa novim, graanizapravo priznaju prinudnu snagu promenjene situacije i potrebu za participaci-

jom; na drugoj strani, ukljuivanjem i snalaenjem na najkomforniji nain, to

196 Gordana eri


23/36

znai aktivranjem uvreenih istina o neslozi, proklamovana spremnost za pro-mene, sueljavanje miljenja, uvaavanje razliitosti itd. dovodi se u sumnju.9

Ipak, druga strana pria o neslozi ili njen predtekst reflektuje vanostnacionalnog identiteta i neophodnost uspostavljanja nacionalnih vrednosti. U

stavovima graana koji o Srbima govore kritiki, potcrtavajui neslogu, nagla-avanje vanosti nacionalnog identiteta je najizrazitije. Granicu izmeuneidentiteta i identiteta za njih predstavlja (ili je trebalo da predstavlja) 5. okto-bar. Promena reima bila je za ove ispitanike vie od buenja nade da e sepovratiti i institucionalizovati nacionalne vrednosti 5. oktobar je bio realnaosnova da se to zaista ostvari. Otuda je i njihovo razoaranje u aktuelno stanjestvari razumljivije. Na neophodnost buenja svesti o nesumnjivoj vanostinacionalnog identiteta pored izrazito kritikih stavova upuuju i oni stavovi kojinegiraju vrednost etnikih stereotipa.10 Iz zakljuivanja na silogistiki nainproizlazi da se pored razvejanih nadanja u istinske promenei petooktobarskoujedinjenje nacije brzo potroilo.

I.4. Jesu li Srbi zreo narod?

U diskursima dela graana stavovi prema stvarnom stanju i zvaninimdravnim predstavnicima ne formuliu se kao nedvosmislena kritika ili linaprotivljenja konkretnim potezima vlasti nego kao fatalistika uverenja o nepo-

pravljivosti srpskog karaktera. Nezrelost Srbaje, poput nesloge, nepromenjiva,skoro sudbinska osobina. U iskazivanju srpske nezrelosti izdvajaju se dvapristupa. Ovim pristupima je zajedniko da se izraavaju pokroviteljski, s tim to

je prvi pristup stroi i odnosi se na nepopravljivost koja se mora kazniti, a dru-gi pristup, dosta blai, nezrelost tretira kao deju osobinu, ostavljajuiotvorenu mogunost popravljanja, sazrevanja, osveivanja.

1. pristup: Dvadesetpetogodinji mladi bez zaposlenja, pozivajui se napoznati srpski mentalitet, izraava skepsu u odnosu na zrelost naroda, koja jeneophodna da bi Srbija napredovala.Znajui kakav smo narod, jedino neko sa

strane treba da doe i kontrolie sve Za Srbina samo batina i strogoapomau. Vlasnica veterinarske apoteke na slian nain govori o ovim pitanjima.Zrelostpokazana 5. oktobra posle nepunih godinu dana permutuje se premanjenom miljenju unezrelost. Mislim da narod u Srbiji nije zreo za demokratijuba. To je jednostavno narod koji je navikao na izmu, na vrstu ruku i tako to.Jednostavno, to je takva priroda oveka na ovom podneblju. Penzioner izNovog Sada smatra da su Srbi nepopravljivi,dosta glupavi i naivni, obrazlauisvoj stav iz istorijske perspektive. ...Zbog istorijskih stvari, nikad ne pogodimo

pravu stvar, uvek smo negde na pogrenom. Slino razmilja i penzionerka iz


9 Namee se, meutim, pitanje, da li bi se neki od ovih stavova mogli smatrati stereotipnim(ili upravo izrazitim kritikim stavovima) ukoliko bi bili izraeni modernijim jezikom.10 Videti u delu teksta: Novi stereotipi i negiranje stereotipa.


24/36

Kragujevca:Pa, ja ne znam, mi vaimo za neki promuuran narod, ali intere-santno je da nikad ne reagujemo na vreme (...) i da nikad ono to saznamo otome, ne razmiljamo, da bi sebe zatitili nekako. Mislim da smo suvie naivni.Nezrelost se, izmeu ostalog, manifestuje u sklonosti ka mitomaniji, stalnom po-

navljanju istog upadanjem u neke glomazne prie, mitove, kosovski mit,leviarski mit ili pravoslavni mit.

2.pristup: Da nezrelost moe biti simpatina i popravljiva osobina pokazu-ju stavovi jedne studentkinje germanistike. Ona se prema sopstvenom naroduodnosi kao prema nedorasloj, razmaenoj i bezobraznoj osobi, koja je sutinskidobra.Kao narod, Srbi su malo napaen, malo bezobrazan (narod) Ja ne-mam utisak da je, ono, bezobrazan u onom pravom smislu, nego bezobraznorazmaen, ja bih rekla, ali da je to u principu jedan dobar narod, da je jak, da jehrabarPokroviteljski stav izraava i pravnik iz Kruevca, istiui da su Srbikroz istoriju bili ometeni u razvoju svog identiteta i da im tek predstoji izra-stanje u samosvestan narod: Imamo jednu neartikulisanu energiju u sebi, mismo narod krajnosti koji moe oveka da oduevi, da se u nama krije neto veo-ma dobro, a i neto pakleno, pakleno zlo. To je samo dokaz da je to narod koji jeu fazi jednog linog previranja, u fazi traenja svog identiteta i koji je, naalost,nekoliko puta bio prekinut u toj nekoj vertikali, poev od turskog ropstva, pa pre-ko balkanskih ratova, oba svetska rata, zatim preko komunizma i tako.

II.1. InatInat, kao kolektivna srpska osobina, esto se pominje u diskursivnim pra-

kasama graana ali se vrlo retko posebno obrazlae. Graani je odreuju dvo-jako: ili kao nezvisnu od drugih, posebnu osobinu ili je vezujui upravo saneslogom i nezrelou Srba. Izdvojiu stoga samo verbalno razvijenije stavovegraana koji inat tretiraju kao potpuno nezavisnu osobinu. Ovakav stav ilustru-

ju i dva tipa odnosa ka inatu: negativan i (relativno) pozitivan.

Nezaposleni inenjer iz Valjeva ima negativan stav prema srpskom inatu,identifikujui u ovoj osobini konice razvoja i modernizacije:Jedna jedina rekoja bi moda definisala Srbe kao naciju, neto to najvie odgovara nama, stalabi u jednu re inat. Ta sujeta je izuzetno bitna kod nas Srba. Ne inat sam posebi , nego () mi elimo da se iskaemo, da budemo priznati. Svi mali narodi

pokuavaju da se na neki nain nametnu, pa makar bilo i pogreno. () Jouvek imamo boljke koje su druge drave davno prevazile, pa u svojoj sredinimogu da prihvate i crnce i Arape.Ekonomista iz Poarevca smatra da su Srbi iratovali iz inata: Srbi su oduvek viteki nastrojeni bili, da kaem, uvek su imali to

svoje srpsko za inat kada je u pitanju rat bio, da su uvek gledali da pokau svojuvojsku, to svoje vojevanje, kako smo mi veliki junaci, poev od cara Duana, panadalje... To je neto u nama, i uvek priamo o svojoj istoriji, kako smo mi bili jaki,kako smo mi ratovali protiv Turaka, mnogo nadmonijih, protiv Austrougara i

198 Gordana eri


25/36

protiv Nemaca, i pitaj Boe ta sve neemo da radimo!? Studentkinja iz Panevaima, meutim, (relativno) pozitivan, emotivnoopravdavajui stav prema osobiniinaenja, upravo zbog privrenosti sopstvenom narodu:Mi naginjemo ka jednojdozi inata, koja je za nas ne ba korisna, koja meni lino zna da bude simpatina

vrlo, zato to je to moj narod. Znai, zna da mi bude simpatina, ali u tom nekompolitikom smislu i na nekom globalnijem planu, ona nama nije ba uvek korisna,tj. on, taj inat.

II.2. Prilagodljivost, povodljivost, snalaljivost

Govorei o srpskom narodu ove osobine graani povezuju na razliitenaine, zbog ega u ih predstaviti zajedno. Meu generalizovanim opaanjimasvojstava nacije, nabrojane osobine imaju vano mesto u objanjavanju sa-

vremene situacije:U vremenima, ono, 1993. mi smo izmislili, ta ja znam, tortubez jaja, sok bez eera, i ovo i ono Mi smo retko prilagodljiv narod koji je,zaista, ono, dobar,kazuje nastavnik likovnog iz aka.Srbi su snalaljivi i prila-godljivi, miljenje je studentkinje iz Nia, a direktorka porodine radnje iz Beo-grada smatra da je ovaj narod dosta vremena iveo pod nekom ideologijom idosta se dobro prilagodio. () Mi smo i sada komunisti, zato nam se ovo i dea-va.Profesorka engleskog krivicu za dugogodinju vladavinu Slobodana Milo-evia nalazi u nauenim osobinama: Kriv je, naravno, pre svega narod koji sasvim svojim nainom razmiljanja ili, kako bih rekla, koji je naviknut da trpi.

Naviknut da naui da trpi.

Isticanje prilagodljivosti, povodljivosti,11 snalaljivosti, poslunosti itd. jesustereotipi prvog reda, koji se prenose kao prie iz kafane, odnosno kao laikaobrazloenja politike situacije. Ove prie su uoptena lina i kolektivna isku-stva. Iako ima izuzetaka (kada se narodnim poslovicama i izrekama objanjavapodanitvo i uopte istorinost ovih osobina:Srbin je od svih taj komunizamnajvie prihvatio. ( ) Nije sluajno vei konja gde ti gazda kae, sablja nezahvata, strpljen spasen, i to Ima tu neto, umilno jagnje dve ovce sisa,

itd. Mislim, ima tu neto to govori o jednoj stranoj podlonosti, poltronsttvu i ja-losti), ove prie nemaju dugu istoriju kao prie o neslozi npr., nego se kazuju kaoproivljeno iskustvo koje se projektuje i na budue vreme. Najgore je to suSrbi podloni uticajima, politikim. Kad su komunisti na vlasti svi su komunisti,kad bude dola monarhija svi e biti monarhisti. Privatnik iz Beograda smatra da

je povodljivost trajna osobina srpskog postupanja:to bi Rakovi rekao, mismo narod lud, oboava lidere. Samo da ima nekog lidera, pa uz njega da idePrvo drue Tito, sada Slobodane, ti si rosno cvee, sad e nekog novog da


11

Zanimljivo je da ispitanici nisu prihvatili termin autoritaran, kada je re o osobinama sleen-ja autoriteta i pokoravanja autoritetu, koji je u akademskim tekstovima i javnom diskursu deve-desetih godina dosta rabljen u ovakvom znaenju. Pored toga, ni u Reniku SANU ni uVujaklijinom Leksikonu stranih rei i izraza ovaj termin ne postoji u znaenju koje mu, izmeuostalih, daju Jovan Mari (1998) ili Bora Kuzmanovi (1995).


26/36

izmisle ponovo Njegov sugraanin, takoe privatnik, smatra da su Srbinarodkoji e uvek traiti vou, kao to sada vidim i u Kotunici i u iniu, i to je stra-no za narod, to je poraavajue. () Kao ovce, koje vodi jedan ovek, koji sunavikli na to, a za to je kriv najvie Tito, koji je to radio, Miloevi posle, to je na-

rod koji e traiti opet svog vou. Radnica iz Pirota kae da je osnovna manasrpskog naroda to ne moe bez voda. To nam je najvea greka, ali takavsmo narod, volimo da se veemo za pojedinca.

Stereotipi povodljivosti ili nekritikog vezivanja za vou javljaju se u pria-ma graana u dva vida: prvi je iskustveni, ivotni, a drugi delimino mistifikovan,uroen, sudbinski. U prvom sluaju, takvo ponaanje se odreuje kao naue-no i iz tog razloga prihvata kao realno: Automehaniar iz Kragujevca kae : E,mogu ovo da navedem kao lou osobinu za Srbe, povodljivi su. Ili:Greka jeSrbina (to) su nauili da imaju svog lidera, u kralju, pa posle kralja doli su nekinovi lideri, ti novi lideri nisu bili kao kralj, oni su zloupotrebili to to je Srbin po-vodljiv, jer im Srbin hoe lidera znai, povodljiv je Svi koji su bili na vlasti suto zloupotrebljavali, poevi od Josipa Broza, pa dalje, koji su dolazili, kae pen-zionerka iz Sremske Mitrovice. U drugom sluaju graani ovim osobinama pripi-suju epitete uroenosti, neega to je prirodno dato i izvan ljudske kontrole, patek onda ih povezuju sa konkretnim situacijama.Ne znam, moda se ramo sanekim genom koji ne dozvoljava da se na vreme probudimo i da reagujemo naneke stvari koje vidimo da ne valjaju, ili Da narod nije bio takav ne bi izronio Milo-

evi. Sve sam vie sklona da mislim o tome. Ne moete neto nametnuti ne-kome ako taj neko to ne nosi u sebi. Etnolokinja iz Kikinde izraava potrebutematizacije ovih osobina, pre svih nekritikog podravanja voe, kao drutveneopasnosti koju bi trebalo kontrolisati:injenica je da je nama to jako vano. Pave ako smo takvi, moramo da se nosimo s tim. Ne bi trebalo Mada je to jakoopasno Mi smo skloni, u elji da takvog jednog oveka naemo, u stanju smosvata da sledimo.

U navoenu prilagodljivosti, kao vanog svojstva opteg nacionalnoglika situacioni razlozi postaju dominantne perspektive posmatranja. Prilago-dljivost je, prema miljenjima graana, iako negativna, nuna odlika kojaSrbe karakterie i na unutranjem i na spoljanjem planu. O tome se govori saodreenim iskustvom, savremenim ili iskustvom iz bliske prolosti. Potar izBeograda je kritian: Mi smo bili najprilagodljiviji, ali najprilagodljiviji u onomnegativnom smislu, kako vetar duva da se okreemo u tom pravcu, dok sredo-vena Novosaanka pokuava da racionalizuje nunost prilagoavanja upromenjenoj situaciji, budui da vie nije mogue sasvim samostalno Mi i dase moramo navii na meanje drugih u nae stvari. Pitanje je, meutim,

emu se i u kojoj meri treba prilagoditi: Ne volim, nekako, prevelika mi je kolii-na dodvoravanja i podvlaenja znaaja meunarodne zajednice za nas, malomi smeta ta neka naa nesamostalnost, ali okolnosti su takve da to ne moedrugaije da funkcionie.

200 Gordana eri


27/36

II.3. Gostoljubivost i drueljubivost

Rezultati istraivanju Dragana Popadia i Mikloa Biroa (1999) Autostereo-tipi i heterostereotipi Srba u Srbiji pokazuju da je meu ispitanicima najvee sla-ganje oko toga da su Srbi gostoljubiv narod (90%). S obzirom na injenicu da semetod istraivanja pomenutih autora bazirao na upitniku sa unapred datomlistom bipolarnih atributa, rezultati prema kojim gostoljubivost neprikosnovenovlada u odnosu na sve ostale osobine ne iznenauje. U intervjuima, meutim,kada ispitanici nemaju unapred date mogunosti odgovora, situacija je sasvimdrugaija. Ukoliko se izuzmu odgovori u kojima se pod pojmom dobrote, toplinenaroda i sl. podrazumeva i gostoljubivost, kao u primerima Jako dobar i jako pra-vian narod, znai, on e sve da vam dailiNigde u Srbiji vi neete da naiete davas ne pozovu da sednete s njim, da vam ne pomognu, da vas ne upute tamogde hoete nisu hladni, temperamentni su i oveni su,iliNarod kome pripa-dam je divan, miroljubiv narod, koji je, zaista, pored svojih linih problema primaoi druge,stavovi u kojima se eksplicitno navodi gostoljubivost nisu tako esti.

Kada se gostoljubivost navodi kao primarna srpska vrednost, onda seuglavnom vezuje za seosku sredinu. Pomalo poetski, profesor iz Novog Sada, unizu pozitivnih srpskih osobina posebno izdvaja tradicionalnu gostoljubivost.Srbija, ljive, gostoprimstvo Jednostavno, toplota naroda, onog seljaka,ako smem da kaem, ne primitivnog, ali oveka needukovanog, koji e ti datisve, primiti te uvek.Gostoljubivost se u pojedinim intervjuima javlja kao nespor-

na osobina, navodno,sa injenicom srpske gostoljubivosti svi se slau. Iska-zana kao kolsko znanje (Mi ba imamo razvijenu instituciju gostoprimstva)osobina gostoljubivosti moe biti na prvom mestu u iskazu ili u nizu sa drugimpozitivnim osobinama. U tom smislu je reprezentativno miljenje jedne Kragu-

jevanke:Srbi su prostoduni, gostoljubivi, drueljubivi, ele svakom da pomo-gnu. Generalno smo drueljubivi, domainski nastrojeni, smatra programer izcentra Beograda. Hemijski tehniar iz Paraina slinim atributima opisuje srpskinarod: Mislim da smo drueljubivi, (ljudi) koji mogu i hoe da ive sa svakim.Imao sam vie puta da se uverim kada je u pitanju susret sa strancima. Svako

od onih sa kojima sam se sretao je govorio o naem narodu najbolje. Zbog togato je na narod gostoprimljiv, sve prua onome ko mu je prijatelj.

II.4. Dobrota kao loa osobina: zavedenost, lakovernost,naivnost...

Najvea srpska mana je u tome to veruju drugima. Tako misli penzionerkaiz Novog Pazara.

Stavovi o lakovernosti, naivnosti, zavedenosti i sl. izvode su iz dobrote, kaobazine srpske osobine. Policajac iz Beograda, poreklom sa Kosova, uoptavalino iskustvo i izvodi jednoznane zakljuke:Srbi, pak, ja znam i po sebi, miuopte nismo narod koji mrzi, ne samo njih (Albance), nego, ja ne znam, iz ove



28/36

prethodne Jugoslavije, meni su svi na neki nain bili dragi, niko nije bio neto vieili manje neprijatelj Jedino sam ih oseao neprijateljima po tim njihovim delima,kad su hteli da nam na neki nain zlom vraaju nae dobro. () Srbin nigde nijezagovarao da druge otera, nego je on sve ovo okupljao oko sebe.

Ovakvi iskazi treba da znae da se dobrota ne isplati. Dobar i glup narod,jer mnogo verujemo... Nama treba malo da steknemo poverenje u nekog, a treba-lo bi da idemo sa mnogo veom dozom opreza i podozrenja prema svima, kaetredesetogodinja medicinska sestra. Neisplativost srpske dobrote iznosi sekao sublimirano istorijsko saznanje, nastalo nakon iskustva ivljenja sa drugi-ma. Re je o svojevrsnoj retorici uveravanja:Mi smo plemeniti prema drugimnarodima,jedno je od spremnih objanjenja raspada bive drave. Predteksttakvih objanjenja podrazumeva greku, koja je upravo u dobroti, poverenju udruge. Blia istorija slui kao dokaz takvim stavovima: Koliko puta smo rato-

vali i imali sukobe sa nekim narodima iz okruenja, pa ponovo ne oseam mrnjuprema tim ljudima. A moda je to i mana. Zato mi veito nekom da pratamo, danekog volimo, a taj neko da nas mrka tamo!? rei su jednog Novopazarca.

Diskurs o lakovernosti, zavedenosti, ukljuuje ulogu drugih, pre svih su-sednih naroda, i pravljenje istorijskih greaka. Sudija iz Kruevca kae:Srbin

je ovek koji je prostoduan, lako ti poveruje, lako ga zavede, a kad se opee,ume da ti vrati istom merom. Naknadnim saznanjem potenciraju se greke na-pravljene iz dobrodunosti, lakovernosti i zavedenosti. Ukratko, prema ovim

ispitanicima, Srbi su rtve svojih dobrih osobina. To saznanje uslovljava si-gurnost prilikom definisanja aksiomatskih iskaza:Uvek smo dobri prema oni-ma koji dolaze sa strane. Znai, ak smo i prema neprijateljima naim dobri, a,ovaj, loi smo sami za sebe, manje se potujemo izmeu nas samih. Mi smo do-broduni, da Vam kaem iskreno. Mi svakog, ma ta da nam u ivotu uini, uvekbi pomogli i mnogo brzo zaboravljamo to je ono to nam najvie smeta,smatra postdiplomka ekonomije iz Kruevca. I slubenica u penziji misli da sudobre srpske osobine zapravo loe: Srbi imaju jako puno dobrih osobina, aimaju i puno loih osobina. Prvo, Srbi su kratke pameti, a moda je to i dobro

nekad je dobro nekada nije. Mnoge stvari zaboravljaju ta su im drugi inili, tasu im drugi radili, lako oprataju, dok drugi narodi ne oprataju.

Srpska dobrota je aksiom. To je objektivna istina, iako se ne moe i nemora dokazati, jer je sama sobom oigledna. Dobri smo, samo to nas svi mrze,zakljuuje domaica iz Leskovca.

II.5. ovenost, duhovnost, miroljubivost...

Ovim i njima srodnim stereotipima u diskursivnim praksama svakodnevice

obezbeuje se argumentacija da su Srbi bolja vrsta ljudi. Da bih pokazalasutinu retorike kojom se izraava duhovna nadmo sopstvenog naroda, svekarakteristine iskaze ispitanika spojiu u jedan tekst, bez komentara i navo-enja kome pripadaju. Polazite ovih stavova jeste da je srpska nadmo, u

202 Gordana eri


29/36

odnosu na ostali svet, u specifinom duhu. Izdvajaju se dva naina iskazivanjaovakvih stavova: a) potvrdni (aksiomatski) i b) odrini, koji se konstruie kaosuprotnost pripisanim negativnim predstavama, poput agresivnosti, geno-cidnosti, osvetoljubivosti itd.

a) Sve ono to bi trebalo da bude karakteristika za jedno ljudsko bie kodnas ima.

Mislim da smo narod koji zna ta je ljubav.

Srbin ima i srce i duu.

Na narod je neto mnogo staro.

Pripadnik (sam) jednog naroda koji dugo postoji, koji ima veliku duu,koji ima veliko srce.

Ispunjava me to to sam recimo Srbin.

Mi smo jedan veliki narod. Ne mislim sad na broj i na trenutno naestanje, koliko nas ima, ali kaem veliki narod samo zbog toga to je narod sa ve-likim srcem, tako bih rekao, znai, narod sa jednom velikom istorijskom kultu-rom, sa jednim velikim postojanjem (...)Eto to, to je jedan narod sa velikomduom, sa velikim srcem, spreman da voli, spreman da prata i sve to

Mislim da smo stvarno hrabri, ali nismo nasilni. Hrabri smo u pravdi i u lju-

bavi, u tom smislu Hrabri u istini, i u trpljenju, vitetvu... Srbi su jako dobar ijako pravian narod, znai, on e sve da vam da.

Gde su oni u tim demokratskim zemljama, gde su ljudi sreni? Gde? Pos-toji vie reda, discipline, pravila igre su jasnija, u redu sve to, a jesu li oni sreni?Jesu li topliji, ljudskiji, jesu li bliski jedni sa drugima ili su otueniji nego mi? Pa, mise bar slatko ispikaramo, onako balkanski, zna, neto postoji izmeu, razu-me, a oni tamo ne smeju ni da se posvaaju Oni su tamo utrojeni totalno.Jeste, divlji, ne potujemo nikakav red, niko nama nee da soli pamet itd.

Srbi su estit i ponosan narod, hrianski narod koji ne bi ni mrava dazgazi.

2) Mi nismo agresori, znate. Nikad nismo ni bili.

Srbi nikad nisu bili kukavice, bar ono to smo uili, vi nemate Srbinakukavicu.

Srbi nisu uopte osvetoljubiv narod, mi smo dobri ljudi u dui, modasmo ovako brzi, ali smo dobri.() Postoje prie koje tvrde da su mnogobrojni

Srbi poinili zloine, da su Srbi skloni zloinu, tako kau, tako se pria, i tereteSrbe za mnogobrojne zloine, ali ja lino nemam takav utisak.

Samo tako priaju, kao agresivni su, a u sutini su dobri ljudi, jer ko drugiosim Srba moe da oprosti ono to smo mi oprostili?! I sada, kada se desilo ovo u



30/36

Americi, apsolutno niko nije eleo te katastrofe, niti je rekao ako. Oni jesu za-sluili, ali im mi to nismo eleli, niti bilo kom oveku to elimo. To je jedna pozitivnaosobina srpskog naroda To je neto to su nas roditelji, to su nas bake i dekevaspitavali, jer su oni moda imali vie kontakta sa tim srpstvom od nas, tako da to

su one osnovne ljudske ne kradi, ne lai. To su konkretno ljudske (osobine)kao Srpkinja koje nosim. Ne znam kako to da definiem, ali postoji ba specifinooseanje koje ja ne mogu da opiem, ali oseam srpstvo intenzivno.

Ne mogu da verujem da su Srbi tako neki ruilaki, ubilaki narod koji.. Neverujem da bi ikadSrbin bi moda ubio Srbina, ali da ubije nekog, ne Mi ni-smo genocidan narod. Mi bi u afektu ubili, onako komiju, as posla, ali da smogenocidan, nismo narod genocidan. Jesmo, kad doe situacija stani-pani Mismo veoma saoseajan narod.

II.6. Lenjost

Na primeru stereotipa lenjosti moe se pokazati:

1) kako dolazi do postepenog pranjenja stereotipa i

2) kako se jedan stereotip zamenjuje drugim.

U svakodnevnoj narativnoj praksi lenjost naroda nije uroena, nepro-menjiva karakteristika, ve je graani povezuju sa optim uslovima za rad,

nagraivanjem rada, drutvenim sistemom i sl. Ukoliko se kao uslovi (ne)is-poljavanja ove osobine pominju zakonska regulativa, ureen sistem ili dobraplaenost, onda zapravo i nije re o stereotipnom uoptavanju, prema principuili/ili, ve o negiranju kliea i pokuaju realnog sagledavanja.

Verbalizovano ili neverbalizovano, ovaj stereotip ipak postoji i nijenevaan za celinu prie o osobinama naroda:Mislim da smo narod koji voli

puno da pria i misli da se bukvalno u sve razume, a pri tom najmanje voli daradi, kae penzionerka iz Leskovca. Sredovena Beograanka o srpskom naro-

du takoe govori iz perspektive stereotipa lenjosti Mislim da ovaj narod nijesklon pre svega da radi mnogo kae ona. Profesorka iz Nia smatra da su ne-gativne srpske osobinelenjost i nekultura, na emu bi trebalo raditi.Prvo trebada se oslobodimo nerada i miljenja da se preko noi stie bogatstvo,miljenje

je medicinske sestre iz Valjeva. Sluajeve neverbalizovanog ali podrazumeva-jueg uvaavanja injenice da su Srbi lenji karakteriu kontraargumenti. Po-lazite ovih pria je u novom stereotipu da su Srbi dobri radnici na Zapadu.Unutranja logika objanjavanja novog stereotipa bazira se na izuzecima, od-nosno izmetanju fokusa naracije u bogate ili dobro ureene drave. Selektiv-

nim posmatranjem negira se opte, iako najee neverbalizovano uverenje dasu Srbi lenji. Trid

Documents

Gordana Đerić