Draginja Adamović - Na kraju tišine

8/14/2019 Draginja Adamovi - Na kraju tiine

1/66


2/66

1

Draginja Adamovi:

NA KRAJU TIINE


3/66

2

S A V R E M E NA P O E Z I J A

UredniciB. L. Lazarevi

Dragomir Lazi


4/66

3

DRAGINJA ADAMOVI

NA KRAJU TIINE

KRUEVACMCMLXXIX


5/66

4


6/66

5

Tamo daleko je samo nedokuiva tiina kojaraste zastraujua tiina koja zaustavlja krik uljudskom grlu, tako da niko ne moe ak ni da zavapi.

D. KUMAR


7/66

6


8/66

7

DUA VIDOKRILNA


9/66

8


10/66

9

I

Propadam kroz svetlostKao slepiKamen kroz vodu

Nestajem

Plamen je moja ljubavMoje telo je rekaMoje elje poivajuU tvojim brdima


11/66

10

II

Na puini sa koje danNaputa ovaj krajZaspah

Lepotu trenutka naslutihGde plamen sa bogovimaIspija ponore

Budei se ne videh nita do sebe samuU peanoj pustinji razbijenogOgledala


12/66

11

III

Sunce iza ovih ponoraVetar iza njihPutevi iza ovih ponoraU asovima belineKoja se prelije preko pustog ostrvaIzjednaavam se u hiljadu likova

Na dnu sebe


13/66

12

IV

PrebudnaPod vlanim liem noi

Nestalim stvarimaKazujem sebeUokrug tiinaOtricom kamenaGrlo mi steePrstima da zaronimU pomereni predeoIupala bih trulo korenjeSvoje krviSunovratima da vratimOduzeto


14/66

13

V

Ono to vidim kao i da nijeSve biva u trenu rastoeno

NeuhvatljivoPa opet prisutno

Nigde je i svudaGledam rukeDaleko u prazno rascvetaleSigurne i topleHoe li zagrejati prazninuIli e sve postati slikaU dugom redu okamenjenih senki


15/66

14

VI

Nita ne poriemMoje rei su blatoKojim se svakog jutra umivamDa ne poverujemU vrstu ludilaKoja je nepromenljivaU svim slojevima vasione

Ulazim u tajnu umaNe bih li kojim udom otkrilaTrag izmeu privianjaI niega


16/66


17/66

16

VIII

Ispred oka zauenogIz koga je meava vejala

Nad kamenom pustinjomCrnu senku u dnuOko sebe okretalaA da ni znala nisamta se u istinu zbiloGde je dua vidokrilna

Na zemlju sletelaNi zato je ruka pruenaUgaena palaIspred velikog zida


18/66

17

IX

Opomenuta ledenim usnamaVelike tiine

Nisam se zaustavilaPredeo jedan stvorenRadi stvaranjaPticama sam naselilaGlas je ponavljao

NemogueNad umomSpaljen je dan


19/66

18

X

Iz crnog rastinjaOtvorie se kapije

Na koje izaoePokrivajui se belim kouljamaRadoznalost odkrinu trenutak i izbaciSvoje zaludno okoPonovo zatvori trenutakPrevrnu poderanu kouOkrete se na drugu stranuPonovo uh kucanjeTrenutak se otvoriGle ree oko ti spavaZatvori trenutakDuva vetar ree dvoglava senkaU vratimaRazmaknutog vremena


20/66

19

XI

Sve nestaKao i da ne biKad gle

Neznan oiljak bljesnuU zalutalom listu

Nestalih umaSagoh se da bolje vidimI istog trenaSleponosni talas me oboriJedno liceSvo od ai

Nasmeja seVelikom dolaskuI udo se zbi

Tamo gde tiina kroz sebeOdjeknuDigoe se nove ume


21/66

20

XII

Ako za svoju riznicuSakuplja kostiOnih kojima je sve postalo nitaMoe me uzeti iz ove vodeSa kojom se utanjem svaa

Razbijena slika svetaTaloi seIza ispranjenih oijuU dnu mrane peine


22/66

21

XIII

U kamenim ogledalimaNjenih vodaSve nae je nitaSanjamo da smo iviDok u namaSpava vasiona


23/66

22


24/66

23

REBRO ADAMOVO


25/66

24


26/66

25

Spustilo se crveno sunceCrveni se moreCrveni vetrovi zemlju rastauSunce u krilu praiskonskomBeli se rebro AdamovoPod planinom

Eva cvet u rukama driLepa od smrti


27/66

26

* * *

Zaigrajte kroz meneI biu vam zlatna osnovaU praznini svemira

Na nevidljivom poljuNevidljive sileRaspredenu nitU more vraaju


28/66

27

* * *

Ako si kunjaNa padinama svetaNeka je nehat zagreenje prvoNehat u piti nehajuiMahnito je sve u meniDom nezdomljen u plamenu goriDom mi bee cvet pod zrakomU bati probodeno srce pesak iviBata mi beeTanjir zemlje pod nebom


29/66

28

* * *

Sva od trenaLice memlom zidova natopihTek na izlazuOi digoh k nebuI ne iskah milost

Nit izdajicu izdahI tadZapljusnu me sjajem

Najdubljega svetlaI ostavi iznemogluPred naputenom kuomI neprobuenom decom

Na tamnoj litici noi


30/66

29

* * *

Ti si izmislio daljinuBila sam misao tvojaI kamen kamenuI zemlja zemljiI voda vodiJaKoja sam opetJa


31/66

30

LUDA STRUNA

Ptica nesanicaLudou mojomDoletela

Na crveno brdoTvoje zemlje

Na zelenu reku snaNa dnu viraOi tvojeelom nesvesticeLuda strunaLuk zategnutRuka tvoja


32/66

31

* * *

Ruku bi tvoju da zaustavimOtricom trava u kamenu ukorenjenihPepeo u mojoj duiVatra je tankoudna u pojasuOpsednute tiine


33/66

32

NEKA SI

Neka siObalaStena bez sluhaMrtvi predeoBez drugog lika

Neka siNemutostBahati igra

Na veitom leduNeka siSve to nisi


34/66

33

* * *

Stope mi se obruavajuNiz brdo inokosnoGde svu noTvoji me prstiU zgorelu biljkuPresauju

Licem raspletenaU tame dnoTiinom stojimSan potonji


35/66

34

* * *

Zaustavljeno zvonoPrsti klizeDaleki umorar to tinjaUzee svoje

Na zidu mrtva licaPodiem rukeVetar mi kida prsteSva u belom kleimSa one strane sunca


36/66

35

* * *

NesanHladni pepeoPod lampomTuni osmehU okuPtice pad


37/66

36

* * *

U crnu taku svedenaBudim seI kao no bez patnjeGledam prazno neboKoje su svi prostori preleteliI nikom ne kazujemKoga samU svetlostiKao iz snaProbudila


38/66

37

* * *

Oe ne zaobii pragNa kome zrno prosa lei

Osenenost tekuih vodaZaklanja broj zvezdaU slikama due


39/66

38

* * *

Gde svoj hod ne prepoznajemoStranci jesmo

No mi se ne umemo do grla zakopatiPred stranim usudomU svetlost posegli dan ljubimoPunei oi strelamaA oi su nae sneg mrakaKoji nosimo


40/66

39

U JEDNOM DANU

iveli smoDa bismo u jednom danuPrepeaili sve puteve proseene

Nakon raanjaU jednom danu smo obgrliliume naeg veka i pobraliCvrkute ptica ne osetivi grehZa taj dan smo se kalili

Na usijanoj zemljiZa taj dan smoIspraali pogledom sve reke svetaDo njihovog uvira


41/66

40

* * *

Ti koji dolazi brzinom munjeUberi cvet sa dna svetaKoji za tebe uvam

Na zelenom ilimuU senci pustog ostrva


42/66

41

* * *

DalekoOd ogolelog stablaBez razumairim rukeZa jedno drugo lie

Ivicom granaPamtim njegovo imeUniteno zaboravom svetaOsuenog da propadne


43/66

42


44/66

43

MI OD ZEMLJE


45/66

44


46/66

45

* * *

U veeRaskono od suncaHtedoh da pobegnem sebiIspred beskraja

O zemljoJo jedna vrataI jedna svetiljkaOd praha venostiZrno na tvome dlanu


47/66

46

MOGU LI

Mogu liKroz pusto ove noiPraznim rukama jutroU potamnela lica da posejem

Lomljena sobom da usnimSebe u drugimaSvoje pravo bieZaboravom da pronaem

Bez mrnje da volimDa odem a da se ne vratim


48/66

47

NEKO DRUGI

Dua mi na belom bregu sniA neko mojim glasom vieProbudite jeDa u vidu svoje krviGranitnu stenu naemto nekad srce bi


49/66

48

KAMEN I PTICA

Put do njenog srca bio je bistar potokSada u presahlom potoku sanja kamenA na suvoj grani zanemela pticaSlua grebanje crva pod korom


50/66


51/66

50

POD KRUNOM

Prosjak stariivota aru utisnutuKao torbu sviknuto nosiI upire pogled u korak svoj zemniMirno je sveSamo obrva se jedna mrtiKo da putnik voljom bia

Nemile dogaaje u krajnje ishodite goniSvaki lan pod krunom njegovomMora na svom mestu bitiKad natovarena laa u luku prispeTe nastane cika sa razmenom robeKoja nita ne znaiOsim to se duaStrujanjem ivota opije


52/66

51

POMERENI KAMEN

Na nogama ogromne tuleU ruci noUlica pusta irokaLupaju tule po njoj

Nisam to jaTo je no i tama bez dnaVisoko bacam noSa njene usne kaplje krvPadam uz njen bok

Na otrgnutom rubu nebaetiri bela kipaGledaju iz njePomereni kamenTajna od svega veaPritiska mi elo


53/66

52

POD ZNAKOM MOG VREMENA

Vidi li me ti to zoveSa one strane obaleKako nestajem pod kamenomKoji si izdubioA koji me obeleavao i koji samKao znak mog vremena nosila

Ne odupiri sePocepae ti plavetniloKoje te titi od seiva tameto navire do vrha pamenja

Noas se neija senka ukrstilaSa senkom planine pod kojom stojiA praznooki raspinju mreeI sve vode su njihoveiji talasi otrim zubima koljuSve to se sustiglo kao pred ieznuemZdrobie utrnulo svetlo izmeu dve obale

Nekud me odvodeSve bre iduSve ih je vieA samo polovinu lica ti vidimDruga polovina se gubi u rumenom odsjajuSve jae eiModa je toOno to uva tajnuStigli su do kraja umeO kojoj ti nisam govorila


54/66

53

Poskidali ptija gnezdaI naloili veliku vatru

Zatim su posedali u krugNeto smiljaliBacili kamenKoji su mi oduzeliSam se dokotrlja do mojih noguPodigoh ga i poohPovijena senka se odlepi od zida

No ispade iz rukuKao jauk sevnu seivoZarivajui se u zemljuStigla sam do nekog stanitaGde uh agor

Nekog traeJedna senka se uspravi

Opet su mi za petamaNe mogu da se vratimStrah me je

Ne ujem vie struj ivotaA moram biti sigurnaDa svetlost dolazi iznutraAko ne budem mogla da se pokrenem

Hou li znatiJe li ovo progon ili slobodaMorao je neko pre mene da zna

Neko ko se ne predajeKoja su ovo vremenaKada te vie ne poznajemDola sam iz pepela

Ptice tvojih oiju probudie me iz sna


55/66

54

Dugo sam ve ovdeRuke mi miriu na ugaene svee

Sva vrata su zakljuanaSenka mi senkom trag pokrivaStigoh i progovorihA niko se ne odaziva


56/66

55

* * *

Lice utopljenice se izmeniloNamrtila se u svom ramuNisam shvatila ko je ubicaU tui potiljak nastanjenDolazio je na rekuOtkrivajui njene maticePita se kako je izgledaloOne noi kada jeDoao da opere rukeJedan glasVratio me na pravo mestoIspitivali su poslednjeg svedokaUtopljenica koju su izvukliIspod trulih ilaSedela je na osuenikoj klupiSvedok je pruio obe ruke prema njojKostur je zveknuoGledala samKao to se gleda u tamni oblakOekujui krupne kapi kiePoelela sam olujuIspod potamnele kose suncaProsuli su pregrt prahaZadovoljeniRazdrljenih kouljaSa tupim pogledom site zveriSpokojno su poli u mrane ulice


57/66

56

Noeni novom glauStresae drhtavicu u lave

Mrtvih pasaIza ukoenih zenica

Nestajao je svetKojim sam prelazila svoju putanjuPovezanaS nepoznatim elementimaI da meni ostaje deo puta

Koji moram da preemBez milostiStvari koje su me povezivaleSa svetom zloinaOseala sam kao neto neprirodno

Njihovo pravo postojanjeBilo je izvan kruga

Silazei kamenim stepenicamaVetar je zalupio vrataSvetlost se ugasila

Nisam mogla dokazatiJedno liceRazvuklo je usta u zao osmehKako je otvoreno i snano ovo lice

Ova oblagotvorena pakostPod ijom snagomSve tone i vaskrsava


58/66

57

POD STAKLOM VULKANA

Leao sam zakopan u peskuI mislio na etiri stopala

Na obali su sedeli mrtvi ljudivakao sam hranu koji oni vauHranu bez ukusaDve ruke su iznele zemljanu inijuPoao sam da ih zaustavimDodirnemVratim

Nisam uspeoinija je pala ispred mojih noguI preobrazila se u bezbroj inija


59/66

58

* * *

ovek ribljih oijuPratio je svaki moj korakA tamo iza uzanih kapijaGorela je svea u slavu nieg


60/66

59

* * *

Laa sputenih jedaraUlazi u noU lai haos i krici

Jedan odak se dimi


61/66

60

* * *

ena modrih oijuStavlja pogau pod sa

Je li to golgotaPitaju usta iza crnog zidaU vazduhu drhti raspeti zvuk


62/66

61

* * *

Na kraju naih umaVeliki lovac niani otkucajeMoga srca

Na kamenoj ploi zeleni mraviMrve istoriju jedne zamiljenosti


63/66

62

* * *

I kretoh put brdaA pod njim nepokretna movaraOkrenuta prema svom rasporenom trbuhuIz koga se pomaljala ogromna

plea nemaniija je rika izbacivala muljPrljavi mehuri krvi pokrie rasporeni trbuh movareGlatka povrina zadrhtaDo zelenog podnoja nabori se udvostruie

Neman izroni glavuLjigave ape dokopae se tlaujem joj korake a ne mogu da se pokrenem

Neman se ustremiIz irokih nozdrva kuljnu dimKroz dim videh dve snane rukeSvetlost i tama kao da se spojieZatim se u cepanjeovek je raspolutio nemanObe polovine je bacio na zemljuBlagim pogledom gledao jeJednu polovinu nemaniKoja se mirno vraala u movaruI drugu ije ugaeno oko ne znaZa poetak ni kraj


64/66

63

SADRAJ

DUA VIDOKRILNA(Propadam kroz svetlost) 9(Na puini sa koje dan) 10(Sunce je iza ovih ponora) 11(Prebudna) 12(Ono to vidim kao i da nije) 13(Nita ne poriem) 14(Za leima) 15(Ispred oka zauenog) 16(Opomenuta ledenim usnama) 17(Iz crnog rastinja) 18(Sve nesta) 19(Ako za svoju riznicu) 20(U kamenim ogledalima) 21

REBRO ADAMOVO(Spustilo se crveno sunce) 25(Zaigrajte kroz mene) 26(Ako si kunja) 27(Svaod trena) 28(Ti si izmislio daljinu) 29Luda struna 30(Ruku bi tvoju da zaustavim) 31Neka si 32(Stope mi se obruavaju) 33(Zaustavljeno zvono) 34(Nesan) 35(U crnu taku svedena) 36(Oe ne zaobii prag) 37


65/66

64

(Gde svoj hod ne prepoznajemo) 38U jednom danu 39

(Ti koji dolazi brzinom munje) 40(Daleko) 41

MI OD ZEMLJE(U vee) 45Mogu li 46Neko drugi 47

Kamen i ptica 48(Kud ode) 49Pod krunom 50Pomereni kamen 51Pod znakom mog vremena 52(Lice utopljenice se izmenilo) 55Pod staklom vulkana 57

ovek ribljih oiju 58(Laa sputenih jedara) 59(ena modrih oiju) 60(Na kraju naih uma) 61(I kretoh put brda) 62

--------------------------------------------------------------------Draginja Adamovi: N a k r a j u t i i n e.

Urednik izdavake delatnosti: Ljubiaidi. Izdaje: Bagdala.

Tira: 1000. tampa:Grafiar Kruevac,

Zakieva 11.


66/66

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

VRSTA GRAE........................ : monografska publikacija,

tekstualna graa, tampanaDRAVA IZDAVANJA........... : Jugoslavija, SrbijaGODINA IZDAVANJA............. : 1979JEZIK TEKSTA/ORIGINALA . : srpski (irilica) /OBLIK SADRAJA/KNJ.OBLIK : / poezijaRAD POSEDUJE.......: publikacija nije ilustrovanaAUTOR...................... : Adamovi, Draginja - autorNASLOV.................... : Na kraju tiineIMPRESUM................ : Kruevac : Bagdala, 1979TAMPARIJA............ : . - (Kruevac : Grafiar)FIZIKI OPIS............. : 61 str., 17 cmZBIRKA...................... : (Savremena poezija)UDK............................ : 886.1-14COBISS.SR-ID.......... : 45707015

Documents

Draginja Adamović - Na kraju tišine