Majski prevrat

Majskim prevratom su ubijeni kralj Aleksandar Obrenovi i njegova ena, Kraljica Draga, ime se prekinula loza dinastije Obrenovi koja je vladala Srbijom od sredine XIX vijeka. Nakon Majskog prevrata na elo Srbije se vraaju Karaorevii.

Sam dogaaj, ubistvo kralja i kraljice, sprovela je organizacija "Crna ruka" na ijem je elu bio oficir Dragutin Dimitrijevi Apis. To je bilo u noi izmeu 28. maja i 29. maja 1903. godine (po starom kalendaru). Na isti taj dan je 35 godina ranije ubijen knez Mihailo Obrenovi u Koutnjaku.

Razlozi za ovaj in su viestruki, najvaniji meu njima su: kralj je eleo da vlada apsolutistiki ali za to nije dovoljno sposoban, drava je bila u rasulu i korumpirana. Povrh svega toga narodu je smetala kraljeva enidba sa Dragom Main, dvorskom dame njegove majke, koja je bila udovica rudarskog inenjera Maina i od njega starija 12 godina. Postojao je strah da kraljica ne moe roditi dete i da e tako dinastija ostati bez naslednika. Prestonicu su potresali i skandali oko njene lane trudnoe. Uz to Draga Main nije bila plemikog porekla to je bilo poeljno za kraljicu.

Ovaj prevrat je imao veliki uticaj na odnos evropskih sila zato to su se Obrenovii politiki oslanjali na Austro-ugarsku, a Karaorevii na Rusiju.

enidba kralja Aleksandra Obrenovia s udovicom Dragom Main, iji (navodno) ne besprekoran ivot nije bio tajna, unitio je i poslednje nade, da e se dinastija Obrenovia moi odrati na prestolu. Nerotkinja, mnogo starija od kralja, svoga mua, Draga je ve samim tim izazivala brigu kod jednih, a oajanje kod drugih prijatelja Obrenovia. Sve dublje negodovanje prema kralju i sve otvorenija mrnja prema kraljici pojaavani su jo vie bezobzirnou linih reima, koji su zavladali posljednjih godina Aleksandrove vladavine i paralizirali Srbiju za svaki napredak u zemlji i svaku akciju spolja. Mladi oficiri, koji su hteli da oficirski zbor izrazi kralju svoje nezadovoljstvo jo prilikom kraljeve veridbe, u emu su bili spreeni od svojih starijih drugova, revoltirali su se jo vie kraljiinom lanom trudnoom i neprestanim ispadima njenoga mlaeg brata, koga je ona htela napraviti prestolonaslednikom. Protiv dvora i kralja poelo se otvoreno govoriti. U avgustu 1901 konjiki porunik Antonije Anti, kapetani Radomir Aranelovi i Milan F. Petrovi i porunici Dragutin Dimitrijevi Apis i Dragutin Duli skovali su zaveru, da ubiju kralja i kraljicu. Prvi sastanak bio je 6. septembra 1901-u stanu porunika Antia. Osim ovih bilo je i novih pristalica: porunik Milan Marinkovi i potporunik Nikodije Popovi. Po prvom planu kralj i kraljica su trebali biti ubijeni na zabavi kod Kolarca o kraljiinom roendanu, 11/9, ali je taj plan propao. Razvijajui akciju u vojnim redovima, zaverenici oficiri odluili su da upoznaju i graane politiare sa svojim namerama. Prvi je bio upoznat ore Geni, lan vlade, koja je dala ostavku u znak protesta protiv kraljeve veridbe s Dragom Main. Geni je u razgovorima sa stranim predstavnicima u Beogradu i na svojini putovanjima u inostranstvu pokuavao da sazna, kako bi se primio in promene na prestolu u Srbiji, ako bi kralj umro bez dece. Pokazalo se, da Austro Ugarska ne namerava isticati kandidaturu ni jednog od svojih prineva, jer je znala, na kakve bi tekoe i prepreke naila od strane Rusije. Iz istih razloga, plaei se otpora iz Bea, ni Rusija nije bila raspoloena, da istie kandidaturu koga od svojih prineva. Ali se saznalo, da kandidatura princa Petra Karaorevia, koji je iveo kao obian graanin u enevi, ne bi naila na smetnju. Onda je beogradski trgovac Nikola Hadi Toma uveden u zaveru, a zatim poslan u vajcarsku, da se sastane s knezom Petrom, i upozna ga sa zaverom. Knez Petar nije htio da pristane na ubistvo. Oslanjajui se na takvo njegovo raspoloenje, jedna grupa starijih zaverenika, kojoj je na elu bio eneral Jovan Atanackovi, pokuala je onda da nametne svoje miljenje: da kralja Aleksandra treba samo naterati na abdikaciju i proterati ga, iz zemlje. Ali je najzad ipak prevladalo gledite, da bi to bilo najgore reenje, i na predlog kapetana Dragutina Dimitrijevia, Rad. Aranelovia i Ante Antia odlueno je, da kralj i kraljica budu ubijeni. Zaverenici su se na to obvezali pismenom zakletvom. Poto je propao i plan, da kralj i kraljica budu ubijeni na proslavi pedesetogodinjice Beogradskog Pevakog Drutva, odlueno je, da se ubistva izvre u samome dvoru u noi izmeu 28 i 29 maja.

Odreeni zaverenici iz unutranjosti stigli su u Beograd uoi tog dana, pod raznim izgovorima. Sa svojim beogradskim drugovima oni su, podieljeni u pet grupa, proveli do ponoi u kafanama po varoi, a zatim su se svi nali u Oficirskom Domu. U 24 asa i 45 minuta, kapetan Dragutin Dimitrijevi komandovao je polazak u dvor. U tom trenutku eneraltabni pukovnik u penziji Aleksandar Main, brat Draginog prvog mua pok. ininera Svetozara Maina, poao je ve bio u kasarnu 12. puka, da primi komandu nad beogradskim trupama, a potpukovnik Petar Mii spremao se da sa svojim bataljonom iz 11. puka poe pred dvor. Odreeni zaverenici bili su ve opkolili kue ministara Cincar Markovieve vlade i blokirali komande, koje su se morala prvo zaposesti. Bilo je tano 2 sati, kad je gardijski porunik Petar ivkovi otvorio zaverenicima dvorska vrata. Traenje kraljevskog para trajalo je bezuspeno blizu dva sata. Za to vreme poginuli su kapetan Jovan Miljkovi, ordonans kraljev i pukovnik Mihajlo Naumovi, autant, koji je bio upuen u zaveru. Vrata kraljevih odaja bila su razbijena dinamitom. Uzbunjeni neuspelim traenjem ve je svitalo i nestankom kapetana Dimitrijevia, koji je bio ranjen i leao je u suturenu Dvora, zaverenici su smatrali, da je zavera propala. Tada su ostavili prvom kraljevom autantu, eneralu Lazi Petroviu, koga su uhvatili, im su uli u dvor, da im u roku od deset minuta kae gde su kralj i kraljica, inae e biti ubijen. On je mirno ekao, da istekne taj rok. Kad su u tome, traei, naili ponovo u kraljevsku spavau sobu, konjiki porunik Velimir Vemi opazio je u zidu jedno udubljenje kao za klju od tajnih vrata. Kralj i kraljica bili su tu sakriveni. I tek poto su se, na poziv da izau, oni pojavili, artilerijski kapetan Mihajlo Risti Ua (poznat u etnikoj akciji pod imenom ervinac) ispalio je na njih sve metke iz svoga revolvera, za njim Vemi i kapetan Ilija Radivojevi. Kralj je pao mrtav jo od prvoga metka. Odmah zatim ubijen je i eneral [[Laza Petrovi]. Apis je tada jo leao u holu, pa su ga pronali oficiri i izneli napolje. On je, kad su dinamitom razbijena vrata, zapazio kako neko bei niz stepenice u dvorite. Uinilo mu se, da je to kralj, koji bei i potrao je za njim, ali ga je dole saekao jedan gardist i teko ga ranio sa tri metka u grudi.

lanovi nove privremene vlade okupili su se uskoro, pod predsednitvom Jovana Avakumovia, a trupe, postrojene pred dvorom, aklamirale su kneza Petra Karaorevia kao novog kralja. Iste noi ubijena su kraljiina braa Nikodije i Nikola Ljunjevice u diviziji od vojnika, kojima je komandirao potporunik Vojislav Tankosi; predsednik vlade eneral Cincar-Markovi i ministar vojni eneral Milovan Pavlovi ubijeni su kod svojih kua. Trei lan Cincar-Markovieve vlade, ministar Unutranjih poslova Velja Todorovi, koji je isto tako trebao biti ubijen, bio je teko ranjen i iveo je sve do 1922.

Narodna Skuptina sastala se 4. juna 1903, izglasala je kneza Petra Karaorevia za kralja Srbije i izabrala deputaciju, koja e ii u enevu, da ga dovede.

Literatura Dragia Vasi, Devetsto Trea. Majski prevrat (1925). (Miomir Milenovi)