Zoran O. \iki}

JAKAC

Drama

186

ZORAN O. \IKI] ro|en je 1955. godine u [apcu. Poti~e iz porodice u kojoj su

oni najugledniji ~lanovi sa o~eve strane, tako|e bili posve}eni literaturi.

Otac Osman bio je diplomata i prevodilac sa finskog jezika, a wegov stric, po

kome je dobio ime, bio je mostarski pesnik i dramati~ar, Osman \iki}.

Majka Julijana \iki}, ro|ena Petkovi}, istori~ar umetnosti, odhranila ga je i

izvela na put. Bez povratka.

Ima sinove, Nikolu i Filipa, koji, mada jo{ maloletni, znaju da ne `ele da

li~e na oca.

Osnovnu {kolu “Drinka Pavlovi}”, Petu beogradsku gimnaziju i Pravni fa-

kultet zavr{io u Beogradu, gde i danas, tro{e}i svoje dane, `ivi.

U Udru`ewe dramskih pisaca Srbije primqen je 2005. godine.

Osim pravom i pisawem, bavi se jo{ nekim nepotrebnim stvarima: kao ma-

|ioni~ar Yigi postao je prvak tada{we dr`ave u disciplini “Komi~na magija”

2001. godine, a dva puta je na Balkanskim prvenstvima, 2000. u Sofiji, i 2002. u

Beogradu, u istoj disciplini, osvajao tre}e mesto. U~e{}e u Gala predstavi, Me|u-

narnodnog konresa ma|ioni~ara u Sloveniji, “Maribor 2000”, smatra svojim dosada

najve}im uspehom u umetnosti magije i ma|ioni~arstva.

Dramski program Radio Beograda emituje 2002., odnosno 2003. godine dve wegove

radio-drame, Kamen u bubregu i Karmin moje majke, napisane pre vi{e od 25 godina,

kao i drama Mravi opet dolaze.

Posle ~etvrt veka spisateqske ti{ine i neprekidnog razmi{qawa o pro-

laznosti `ivota, napisao je radio-dramu No} punog meseca (emitovanu na programu

Radio Beograda 2004. godine), zatim radio-igru za decu Ma|ioni~ar i {uma,(2004.)

te najnoviju radio-dramu Jakac (2005.), ~ija je premijera pod naslovom Istorija

jedne slike bila po~etkom septembra 2006. godine.

U okviru projekta Udru`ewa dramskih pisaca Srbije ”Korak ka pozori{tu”,

Jakac je javno pro~itan u pozori{tu ”Moderna gara`a”, u Beogradu, maja meseca

2006. godine.

Od 1980. godine zaposlen je u pravnoj slu`bi Radio televizija Srbije.

LICA:

BO@IDAR JAKAC, slikar

UREDNIK

I REPORTER

II REPORTER

@IKA

[LOGIRANI

JULI[KA, kafe kuvarica

STOLE, vatrogasac

FOTOGRAF

Jakac 187

Zoran O. \IKI]

JAKAC

Drama

RADIO – UREDNI^KA SOBA

Urednik, Reporter I, Reporter II

BO@IDAR

JAKAC: (Off glas, qutito)

A mene ne pitate ni{ta, mene ste, bando crvena, zabo-

ravili?!... Mene, Bo`idara Jakca, mene, koji sam ga sli-

kao, stvarao, treptao nad svakim wegovim pogledom i

pokretom! Mene, koji sam ga ovekove~io, koji sam doneo

pojam apstraktnog na ovaj va{ usrani Balkanski polu-

otok! Jo{ 1928-e godine!... Iz Tunisa!... Iz Tunisa, gde sam

drugovao i mesecima rujno vino pio sa jednim Alber

Kamijem!

(Pauza)

Sedeli smo za istim stolom kad mu je posle tre}e fla{e

sunce udarilo u glavu. Svojim o~ima sam gledao kako je od

tog udarca pao pod sto i tu ispod stola, ja, samo ja, bio sam

taj koji je bio jedini svedok ra|awa jednog STRANCA,

jedne KUGE i jednog novog MITA, moli}u lepo! Balavci

jedni! Pored mene se ispod stola ra|ao APSURD!... I

samo sam ja bio taj koji je taj historijski trenutak

obelodanio u svojim spisima koji nikada nisu objavqeni

jer su celoga `ivota tra`ili od mene da slikam, i da

slikam, i da slikam!... I ja sam onda slikao, i slikao, i

slikao, a to nikada nije bila moja vokacija!... Moja voka-

cija je bila da stvorim svet koji }e razumeti jednog

Pikasa, jednog Bo`idara Jakca, jednog El Greka, Tol-

stoja, Lewina, Kamija... I, {to da na kraju ne wega, upravo

wega... na{eg Vrhovnog komandanta, jedinog sina svih

na{ih naroda i narodnosti koji }e `iveti, ili su ve}

`iveli na tim va{im balkanskim prostorima za koje krv,

vidim, lijete i dan danas!... A ~emu, pitam se, ~emu?! Zbog

~ega i zbog koga?!

Urednik prekida Jak~evu ispovest pritiskom na dugme kasetofona.

UREDNIK: Stvar je ozbiqna!

(Pauza)

^uli ste glas autora slike, posledwa wegova tirada

zabele`ena krajem osamdesetih u jednoj od ozvu~enih ka-

fana, zapravo deo snimka udb...

I REPORTER: Zbog ~ega misli{ da je stvar ozbiqna... zbog udb...?

188 Zoran O. \iki}

UREDNIK: Tra`i se slika!... To je slika druga Tita! ... Slika iz

Kluba!... Visila je godinama tamo, jo{ od ~etrdesetosme!

II REPORTER: ^etrdesetdevete!

UREDNIK: Dozvolite mi da vam osve`im pam}ewe!

(Pauza)

Bila je velika... Te{ka... On je u uniformi!... Samo ram je

bio te`ak k’o najmawe yak cementa! Vredi sigurno ~itavo

bogatstvo, ~im je tra`e!... Naslikao ju je pred Drugo

zasedawe AVNOJ-a, u Jajcu...

I REPORTER: Gde...?

UREDNIK: U Jajcu!... Naslikao ju je tamo, pred to, Drugo zasedawe,

jedan na{ ~uveni predratni slikar... Ili grafi~ar, ne

znam... Kako se ono be{e zva{e...?

II REPORTER: Pa te slike nema ve} dvadeset, a ne deset godina!

UREDNIK: Jakac!... Bo`idar Jakac!...

I REPORTER: Ko?

II REPORTER: Ko sad wu tra`i, {ta }e im sad on?

I REPORTER: Neka wega, pusti to... Vaq’o nam je dok je bio `iv.

II REPORTER: Kako se uzme!

I REPORTER: Vaq’o je, vaq’o...

UREDNIK: Vaqo – ne vaqo, sliku ima da na|emo i ta~ka! Ako ne

mo`emo da je na|emo, mora}emo da je stvorimo! Jer, ako je

ne budem stvorio u rekordnom roku dobi}u po u{ima, a

ako ja budem morao da dobijem po u{ima, onda }e neko od

vas morati da bude otpu{ten!

II REPORTER: Gde da je iskopamo? Ko zna gde je ona sad?!

I REPORTER: Stvarno, {ta }e im sad on ...?

UREDNIK: Jedan na{ drug je ju~e iznenada postao jedan od wihovih

drugova, drugova iz tog kabineta, ne znam ta~no kog...

Neko ministarstvo, agencija, {ta li ... I sada, wemu, tome

{to je avanzov’o treba za novi kabinet ta slika... Na{e je

da je prona|emo i da mu je dostavimo, jasno? Po~nite da se

raspitujete i najkasnije za dva- tri dana da mi javite da li

ste ne{to na{li, jasno?!... Ovde vam je spisak sumwivih, a

ovde su vam potencijalno mogu}i svedoci za koje ne znam

gde su, mo`da vi{e i nisu `ivi!... A mo`da nisu ni bili

svedoci...

I REPORTER: Izvini, {efe, ali... svedoka ~ega?

Jakac 189

UREDNIK: Kra|e!... Ceo Radio zna da je slika svojevremeno bila

ukradena!... Je l’ ima pitawa?... Nema? Hvala!... Sastanak

je zavr{en!... Slobodni ste!

(Prodere se)

Srce, daj mi prvo glavnog urednika! Ali odma’!

(Posle kra}e pauze, za~uje se kratko zvowewe interne

telefonske veze)

Srce, ’ajde skuvaj meni i sebi jednu kafu, je l’ ’o}e{,

srce?!... Da! ... Ja sam... Ti si? ... ^ekaj samo da zatvorim

vrata.

(Prodere se)

Srce, zatvori ta vrata! ... Je l’ ’o}e{?!

(Vrata se zalupe)

Ka`i dragi~ka! Nemaju pojma o ~emu se radi, a kamoli ko

je autor! ... Izgleda da se ne se}aju ni ko je bio na slici!

Potresli su se za slikom k’o za novembarskim snegom.

Slika se tra`i, kao, fol, ne{to se de{ava, digla se

pra{ina i ni{ta na kraju ne}e biti od svega toga!

(Pauza)

Jeste... Grizu, al’ se pla{e... Obojica ukupno imaju petoro

dece, jedan od wih pije... Taj {to pije nema `enu.. Ovaj

drugi `ivi s majkom i wenom decom iz drugog braka...

Talentovani jesu, ali }e zbog toga brzo da propadnu,

suvi{e su po{teni... Mi kad smo tr~ali, znali smo zbog

~ega tr~imo. Ovi nemaju pojma. [kolovano, a prirodno

glupo...

([kqocawe upaqa~a, pripaquje cigaretu)

[aqem ti kompjuter, fri`ider i dva {tampa~a. Jeste,

sve je ve} izneto, ne brini ... Na sigurnom je, u jednoj ku}i

van Beograda... Ne znam ta~no gde, ali znam ~oveka, radio

je nekad kod nas... Davno. [logir’o se... Naravno da je

`iv... Nije va`no ko je, ~ovek je sto posto na{... Na{ je,

kad ti ka`em! Ne tra`i ni{ta... U stvari, tra`i onaj

stari miks pult iz sedmice. Da}u mu ga, i onako je

rashodovan, ne mo`e vi{e da se popravi. Ne znam sta }e

mu... Ka`e, treba mu... Tra`i i dve tone cementa i deset

hiqada komada kerami~kih plo~ica za kupatilo... Ne

{logirani! Ovaj ~ija je ku}a!... @ika!... .Jeste, @ika!...

On!.. Tako je... Kad proda cementaru, zida}e hotel u Slo-

veniji, gore negde kod Pore~a, Portoro`a... Tamo negde...

Glavno je da je na moru... Ima}emo gde da letujemo za Y!...

Gratis, {efe!

(Posle kra}e pauze, radosno)

All inclusive!

190 Zoran O. \iki}

Muzi~ki prelaz.

II REPORTER: @ika otvorio cementaru...

I REPORTER: Kupio je cementaru... Je li, gde nam se nalazi @ika? Kao

svedok ili kao sumwiv?

II REPORTER: Sa’ }e ga privatizuju, pa }e da bude i jedno i drugo! I bez

posla }e da ostane ... On je jedini od svih bio na svim

spiskovima...

I REPORTER: Ne}e, on je gazda, ne mo`e samog sebe da proda... Ne mo`e

taj nikad da propadne...

II REPORTER: Naravno da ne mo`e kad je otvorio i svoju televiziju...

I REPORTER: Nemoj da pri~a{?!... I televiziju zna~i ima?

II REPORTER: Wu ne verujem da je kupio...

I REPORTER: Aha, dala mu baba Kurana ~im je umrla...

II REPORTER: Kupio ju je... Garantujem ti!

I REPORTER: ^ime?

II REPORTER: [ta ~ime?!... Klikerima nije sigurno!

I REPORTER: ^ime garantuje{?... @ivotom?

II REPORTER: ^ime god ho}e{, mo`e i `ivotom!...

I REPORTER: Nije to isto. Sla|e je kad uzme{, nego kad kupi{! Vi{e

ti priraste za srce. Skroz da bude tvoje...

(Pauza)

Ko pri~a, ja ili ti?

II REPORTER: Pri~aj ti... Ja }u da ga zovem i da mu ka`em zbog ~ega smo

ga zvali, mene zna... Predstavi}u te k’o glavnog i odgo-

vornog urednika... Mo`e?

I REPORTER: Mo`e... Radi kako zna{ i ume{... O klaviru, zapamti, ni

re~i!... Da nisi zucn’o!

Okretawe broj~anika na telefonskom aparatu.

@IKA: (U telefon)

[ta je kod mene?... [ta, ”{ta je kod mene”?... Ka`em vam

da nije kod mene! Nije kod mene... Da!... Sada nije kod

mene... Otkud znam?... Otkud bih ja to mogao znati?... Ne

razumem otkud vam ideja da bih ja to mogao da znam? Bio je

privremeno kod mene na ~uvawu, jedno, dva-tri meseca...

~uvao sam ga od lopova... Jeste, ~uvao sam ga da ga ne ukrade

neko... Ili ne{to... Vratio sam ga... Molim?... Vratio sam

ga, jesam... Onome, kako se zva{e, umro je pro{le godine,

Jakac 191

prvo se {logirao, bio je magacioner, posle su ga poslali

u invalidsku kad je prolup’o... Jeste, taj! Wemu sam vra-

tio, iz inata nisam hteo da ga vra}am u magacin... Mo-

lim?... O ~emu pri~as ti, o klaviru ili o slici?... Kojoj

Titovoj slici?... Onoj {to je visila u Klubu?... Nemam ti

ja, ro|eni moj, pojma ni za kakvu sliku... Ja mislim ti me

pita{ za sliku, to jest, za taj klavir... Kako misli{, ne

zanima te taj klavir?... Pa vi{e ti, rode moj ro|eni,

vredi taj klavir od te slike!... Ne znam gde je, stvarno...

Ne znam gde je, al’ znam ko zna... Ovaj {to sam mu vratio

klavir. E, taj zna!... Jeste, taj!... Jeste, on... Taj {to je umro,

taj sigurno zna gde je slika... Jeste, prvo se {logir’o,

ustvari, prvo je vaqda umro pa se posle {logir’o. Tako

nekako... Ili nije tako...

(Pauza)

Ali, tako je nekako sve to bilo.

Muzi~ki prelaz, kratko. Uli~na vreva.

¶ REPORTER: Ni @ika, vidi{, ne zna gde je...

¶¶ REPORTER: [ta misli{, da li zna gde bi mogla da bude?

¶ REPORTER: Da zna gde bi mogla da bude, verovatno bi onda znao i gde

je...

¶¶ REPORTER: Verovatno ne zna gde je, pa zato ne zna ni gde bi mogla da

bude!

¶ REPORTER: (Posle kra}e pauze)

Nije u tome stvar.

¶¶ REPORTER: Nego u ~emu je?... U ~emu je stvar?

¶ REPORTER: Stvar je u tome {to ne}e da ka`e!... Je li, koji je taj {to

se {logir’o kad je umro? Na koga je mislio?

¶¶ REPORTER: Taj na koga ti misli{ je prvo umro...!

¶ REPORTER: Znam na koga misli{!

¶¶ REPORTER: Ne zna{...!

¶ REPORTER: Znam!

¶¶ REPORTER: Ne zna{, jer ja uop{te ni na koga ne mislim!

¶ REPORTER: Taj na koga ti misli{ jo{ nije umro!... @iv je!

¶¶ REPORTER: (Posle kra}e pauze)

Ne misli{ vaqda da je on?

¶ REPORTER: On je. Nema ko drugi... I `iv je, nije se {logir’o!

192 Zoran O. \iki}

¶¶ REPORTER: Ko?

¶ REPORTER: Pa, taj, {logirani!

¶¶ REPORTER: A mogao bih ruku u vatru da stavim da nije on!

¶ REPORTER: Mo`da nije ba{ on li~no petqao sa slikom, ali je mogu}e

da se na{la nekako kod wega... Slu~ajno... Prvo ju je uzeo

neko drugi, pa posle wega, tog drugog, jo{ jedan, neko

tre}i, pa se posle opet pojavio mo`da onaj prvi ili

drugi... Sve varijante su u igri! Moglo se, imalo se,

davalo se i delilo i {akom i kapom! Tek posle se uzi-

malo!... I nemoj vi{e, molim te, ni za koga da stavqa{

ruku u vatru...

¶¶ REPORTER: [to? Znam ~oveka, bili smo prijateqi... [ta je ruka

naspram jednog iskrenog i dubokog prijateqstva?!

¶ REPORTER: Ba{ zato {to i ja znam tog tvog istog ~oveka, tog tvog

prijateqa...!

¶¶ REPORTER: Pa {ta, ako ga zna{?!

¶ REPORTER: Pa, ba{ zato {to ga znam!... Osta}e{ bez ruke! Za sva{ta

si po~eo da stavqa{ ruku u vatru. Ne vaqa ti to... Koji mu

je broj telefona?

¶¶ REPORTER: Ne znam.

¶ REPORTER: Je l’ zna{ gde stanuje?

¶¶ REPORTER: Znam,..U stvari, ne znam...

¶ REPORTER: Pa, je l’ zna{, il’ ne zna{...?

¶¶ REPORTER: Ne znam. Znao sam ranije.

¶ REPORTER: Idemo... Znam ja gde stanuje... Ko pri~a, ja ili ti?

¶¶ REPORTER: Pri~aj ti, ima{ fakultet.

(Pauza)

Ja sam glup.

¶ REPORTER: Nemoj samo, molim te, ako nas ponudi rakijom, da se

na{qema{, i... vodi ra~una, malo je odlepio... Kad pri~a s

tobom brka pojmove, mesta, vremena, sve mu je isto...

Ponekad za ono {to je bilo ju~e misli da }e se desiti su-

tra, ili da se ve} desilo pre deset, petnaest, pedeset

godina... Zavisi kako je raspolo`en...

¶¶ REPORTER: @ivi sam?

¶ REPORTER: (Posle kra}e pauze)

Svi oni sad `ive sami.

Jakac 193

Muzi~ki prelaz.

[LOGIRANI: Ovako je bilo... Nemojte me molim vas prekidati tokom

izlagawa, izgubi}u nit... U protivnom, moglo bi se desiti

da se iznenada, po ko zna koji put {logiram i da posle

toga opet ostanem `iv!... To me stra{no quti! Nikako da

umrem!... Ne}e me bog, pa bog!

(Pauza)

Bila je to stvarno lepa slika... Se}am se da je padala

ki{a.

(Pauza)

Pla{ili smo se da ne pokisne i da se ne razliju boje.

Bilo je puno raznih boja na toj slici. Sve one su bile

razli~ite, naravno, osim u nekim nijansama, ali je crvena

boja dominirala!... Na kapi... Bila je {apka, ne kapa...

Mo`da nije imao ni kapu ni {apku, ali uniforma je bila

sivomaslinasta, prava partizanska, stroga, zakop~ana do

grla... Gledano u celini, crvena boja nije dominirala

slikom. Dominirala je kapom, a kapa se jedva videla.

(Pauza)

Kape nije ni bilo.

(Pauza)

Bila je {apka...

¶¶ REPORTER: Izvinite, dok se vi ne dogovorite da li je bila {apka ili

kapa, je l’ mogu ja u nastavku pri~e, sam da sipam? Done}u

i malo vode, kujna je tamo, je l’ te, ako nemate ni{ta

protiv, ho}ete i vama da donesem...?

[LOGIRANI: Mo`e, mo`e, donesite i meni jednu ~a{icu. Nisu ni moja

usta dlakava, i ja }u da popijem jednu sa vama... Ne, ne,

mladi gospodine, onamo je kujna...

([apatom, u strahu)

Ko je ovaj?

¶ REPORTER: (U poverewu)

Na{ je ~ovek sto posto...

[LOGIRANI: (Oprezno)

Vidim da je na{, nego... da li radi za wih?

¶ REPORTER: Ma ne radi taj ni za sebe, a kamoli za wih! Ni{ta se ne

sekirajte, molim Vas nastavite...

[LOGIRANI: Ja ipak ne bih dok se ne vrati... Znate, ako nastavim dok se

on ne vrati, mo`da }e me posle terati da pri~am ponovo, a

ja ne}u znati {ta je to {to treba ponovo da pri~am, i eto

belaja!... To me stra{no quti!

194 Zoran O. \iki}

¶ REPORTER: ([apatom, posle kra}e pauze)

[ta vas quti?

[LOGIRANI: Kad se ponavqam!... A, evo, evo... Sti`e vodica!... I ~a-

{ica... Slobodno vi sami sipajte...

I REPORTER: (Nervozno)

I...?!

[LOGIRANI: Dakle, ~im su ga uneli...

¶¶ REPORTER: Koga?

[LOGIRANI: Wu!

¶ REPORTER: Sliku?

[LOGIRANI: (Nervozno)

Wega!

¶¶ REPORTER: Kako wega?... Tita?

[LOGIRANI: Pa da, on je bio na slici!... @iveli gospodo!

Kucawe ~a{ica.

¶ REPORTER: @iveli!

¶¶ REPORTER: @iveli!... Ja }u sebi jo{ jednu... Mogu...?

[LOGIRANI: Naravno, samo izvolite... Bilo je veli~anstveno! Odmah

sam prepoznao Starog... Vi{e mi je tada li~io na sebe

nego posle kad je prestao da li~i.

¶ REPORTER: Na sebe?

[LOGIRANI: Molio sam vas da me ne prekidate!

(Posle kra}e pauze)

Naje`io sam se kad su je uneli... Slika je bila nekako

`iva, kao da je htela ne{to da mi ka`e. ^vrsto stegnuta

usta su se pomerala i... polako, nekako jedva, otvarala...

Jeste da mu nisam video zube, ali govorila su ne{to...

Nisam razumeo {ta, ali re~i su izlazile iz wih... Osetio

sam u tim re~ima qutwu, mo`da bes... razo~arawe si-

gurno...

¶ REPORTER: U {ta?

¶¶ REPORTER: Ne prekidaj ga, rekao je da ga ne prekida{...

¶ REPORTER: Nastavite...

[LOGIRANI: Lako je to re}i... Gde sam stao?

¶ REPORTER: Zbog ~ega je bio qut?

Jakac 195

[LOGIRANI: ([apatom, posle kra}e pauze)

Ko?

¶ REPORTER: (Izgubiv{i strpqewe)

On!... Tito!... Tito!!!

[LOGIRANI: (Posle kra}e pauze)

Bio je qut, {to su mi u ku}u tada, zajedno sa wim uneli:

cement, yak sijalica, ~izme, jo{ jedne ~izme dokolenice,

pecaro{ke, skroz izraubovane... tri kade, dve slavine,

dvadesetak bojlera od osamdeset litara i tri mala pro-

to~na, klavir, pijanino, brdo urolovanih persijskih te-

piha, ko`nu garnituru sa {est foteqa, ganc nov miks

pult, osam lavaboa za kupatilo, trideset, po sredini

probu{enih yakova cementa... To sam ve} rekao...

¶ REPORTER: Da li je slika bila uramqena?

[LOGIRANI: Bila je uramqena, i te kako! Bidermajer ram... Kao veliki

goblen... Bio je pun rupa...

¶¶ REPORTER: Koja je to budala mogla da puca na sliku?

[LOGIRANI: Od crva, da ... Dobro drvo, prvoklasno... Sigurno su ga

ubrzo skroz pojeli...

¶¶ REPORTER: Sad }u sigurno da pogodim!... Ram?!

¶ REPORTER: Nemoj samo ruku da stavqa{ ni u {ta ... Mislite na wega?

[LOGIRANI: Na koga?

¶ REPORTER: Pa, na druga Tita...!

[LOGIRANI: Na koga bi drugog mislio, o kome pri~amo?... Nisu crvi

pojeli druga Tita, nego ram od wegove slike koja je

nestala!... Vidite da znam, samo me pam}ewe ponekad, i

pomalo izdaje...

¶¶ REPORTER: Joj, drugovi, ja moram jo{ jednu da saspem, pa {ta bude...

Pauza. Cigareta se pripaquje upaqa~em.

[LOGIRANI: (Ka{qu}i)

Ve} tada je ova ku}a bila potpuno prazna, kao i sada...

Bilo je mesta koliko ho}e{. ... . Sve je stalo {to su

doneli... Evo ovde...

¶¶ REPORTER: Gde?

[LOGIRANI: Ovde.

¶¶ REPORTER: Gde ovde?

196 Zoran O. \iki}

[LOGIRANI: Sve je bilo stalo... Nije toga bilo puno. Nekoliko ka-

miona, jedan autobus sa sedi{tima i dva bez... Posle su sve

opet odneli, dok sam bio na robiji. Ako ne znate o ~emu

pri~am, ako ste izgubili nit, na robiji sam bio posle

Sremskog fronta! HAWAI!...

(Smeju}i se)

Izme|u Sremskog fronta i Havaja niko nije znao gde sam!

Izgubio mi se bio svaki trag! Bio sam, istorijski gle-

dano, mrtav...

¶ REPORTER: ([apatom)

To je ono {to sam ti pri~ao. Obrati pa`wu, sad su po~ela

da mu se me{aju vremena. Pro{lost i sada{wost, sa-

da{wost i budu}nost...

¶¶ REPORTER: Ho}u, ho}u, kako da ne}u da obratim pa`wu, pa to je jedino

{to me u ovom trenutku interesuje... Nego, da sipam ja jo{

malo, a? I {ta ste rekli, kad ste se vratili sa robije?

[LOGIRANI: Dajte i meni jo{ jednu... Ju~e... Ju~e sam se vratio i nije

bilo vi{e ni~ega... Zatekao sam potpuno praznu ku}u...

Svi su mi ve} bili pomrli...

¶¶ REPORTER: Ja vas molim da primite moje iskreno sau~e{}e... Hik!

¶ REPORTER: Ne bih `eleo da vas prekidam, ali ... da li se se}ate, {ta

se dogodilo sa slikom?... Gde je ona sada?

[LOGIRANI: I wu su mi bili odneli...

¶ REPORTER: Gde bi ona sada mogla da bude, {ta mislite?

[LOGIRANI: Tu je slika!... Evo je ovde, vidite kolika je!...

¶ REPORTER: ([apatom)

Daj da ’vatamo maglu, ne vredi ...

¶¶ REPORTER: Nema sine problema... Samo ka`i, je l’ mogu da ponesem

fla{u?... I, {ta ono rekoste, gde je slika?

[LOGIRANI: Rekao sam vam ve}: tu je slika, evo je ovde!

(Pauza. Unezvereno)

[ta vi zapravo tra`ite od mene? [ta vi ho}ete?... Ko ste

vi?

¶¶ REPORTER: Tra`imo sliku. Onu na koju ste se naje`ili kad su vam je

doneli. Ili odneli, zaboravio sam ve}... Sa bidermajer

ramom. Sliku druga Starog.

[LOGIRANI: Kog Starog? Kakvog druga Starog?

Jakac 197

¶¶ REPORTER: Sliku va{eg vrhovnog komandanta!...

(Zapli}e jezikom)

Hik!... I na{eg!... @iveli drugovi!

[LOGIRANI: Sram vas bilo! Wemu ne treba slika!... On }e uvek biti

`iv! On je neuni{tiv! Evo vam ga ovde, slepci jedni! Zar

ne vidite koliki je?!

¶ REPORTER: Ja vi{e ne vidim ni{ta...

(Uzdahnuv{i)

Predajem se!

¶¶ REPORTER: Ni ja... Ja ne vidim ni zid, a kamoli sliku! Gde je zid?!...

Hik!... Ju, izvini...!

¶ REPORTER: Lepo sam ti rek’o da ne tro{i{ tu {e}eru{u... ’Ajmo!

¶¶ REPORTER: Gde }emo?

¶ REPORTER: Idemo...

[LOGIRANI: Ponesite i sliku. Ne treba mi vi{e. Nemam gde da je

dr`im!

¶ REPORTER: Ho}emo... ’Ajmo!

¶¶ REPORTER: Idemo, zna~i...?

¶ REPORTER: Idemo!...

¶¶ REPORTER: A, {ta si ono rek’o, izvini, gde }emo...?

¶ REPORTER: Nisam ni{ta rek’o...

¶¶ REPORTER: A je l’?... Onda kad je tako... ’Ajmo da ostanemo jo{ malo...

¶ REPORTER: Obe}ao si da ne}es ni{ta da pije{, pogledaj se na sta

li~i{, unezverio si se ~ove~e...!

¶¶ REPORTER: Poka`i mi gde je slika da je ponesem!

[LOGIRANI: (Posle kra}e pauze)

Kakva slika?

¶¶ REPORTER: Ova }ale, {to ti visi na zidu!

[LOGIRANI: Kom zidu?

¶¶ REPORTER: Ovom na kome je slika!

[LOGIRANI: Slobodno ponesite i zid i sliku... i mene ponesite sa

sobom ako ho}ete! Ne znam samo gde }ete da me odvedete?!

¶¶ REPORTER: ]ale, vodimo te na pi}e, a ako ti ne odgovara na{ poziv –

vodimo te ponovo na robiju!

[LOGIRANI: Kad kre}emo?... Ja sam spreman!

198 Zoran O. \iki}

¶ REPORTER: Odma’ idemo!

¶¶ REPORTER: Joj, majko moja, je l’ smo po{li?... ]ale, hvala ti k’o bratu

ro|enom, stvarno nam ni{ta nisi pomog’o! Pamti}emo, pa

}emo vratiti...

[LOGIRANI: Sliku?

¶¶ REPORTER: Vrati}emo ti sve {to ti fali...!

[LOGIRANI: Gospodo, meni ne fali ni{ta!

¶¶ REPORTER: Tako je }ale!... Sve ima{, samo sliku nema{!

¶ REPORTER: E, pa da se uhvatimo ve} jednom te kvake i da odemo,

mislim, definitivno!... Pravac: Juli{ka, Julijana, na{a

stara kafe kuvarica!

[LOGIRANI: Idemo!

(Posle kra}e pauze)

Gde su vrata?!... E, momci stani malo, da vas pitam ne{to u

poverewu: je l’ i ona ovako {logirana kao ja? ... ...

Muzi~ki prelaz

JULI[KA: \ubre jedno {logirano, crko dabogda, kad mo`e toliko da

la`e! I {ta ka`e, bila sam na licinom mestu kad se

skidala slika?!... Dobro, dobro, znam... jeste ukqu~ili

mikrofon?

¶ REPORTER: Jesmo... Mo`e... Po~ni Juli{ka!

JULI[KA: Okej... Daklem, ovako se se}am da je bilo... Upali su

zajapureni, tra`ili su pod hitno kafe bez se}era... Ko-

liko god mogu da skuvam odjednom, da donesem. Bilo mi je

malo ~udno jer nisu tra`ili kiselu vodu. Imala sam ja

kiselu vodu, al’ nehla|enu. To niko ne pije. Mislim na

bilo koju vodu koja je topla. Ho}u da ka`em, kiselu

nehla|enu vodu ne bi pila ni ja i moja je sre}a {to je nisu

tra`ili... Nisam je imala! Nisam imala kiselu vodu, ali

su me pitali dok sam kuvala pedeset kafa da li mogu, do

sutradan ujutru, da ostave kod mene u kafe kujni tu sliku.

Rekla sam da mo`e. Gde sam smela da ka`em da ne mo`e?

Nisam luda, mo`da sam blesava, ali luda nisam bila

sigurno... Tada... Tada nisam bila luda... Znala sam o ~emu

se radi. Spremali su mi otkaz i dali bi mi ga, da je nisam

sklonila.

(Odu{evqeno)

Sliku na{eg druga Tite...!

¶¶ REPORTER: I?... [ta je posle bilo sa slikom?

Jakac 199

JULI[KA: Ne znam {ta je bilo... Slika je bila wegova, sto posto sam

sigurna da je bila wegova slika. On je sigurno bio na toj

slici. ... Ja nikad ne la`em. To ne zna~i da sam po{tena.

(Pauza)

Uneli su sliku. Dok sam odnela kafe, odneli su i sliku...

Slika nije bila vi{e tu kad sam se vratila. Ne znam ko ju

je ta~no odneo, to jest, izneo... I ne zanima me. Morali su

negde privremeno da je sklone dok je ne iznesu skroz...

Posle su tra`ili da im donesem i kiselu vodu... Kada sam

se vratila po kiselu vodu, primetila sam da nema slike,

ali da mi je zato neko u orman stavio tri te ve kamere...

¶ REPORTER: Nove su bile, verovatno...?

JULI[KA: Sutradan nije bilo vi{e ni tih kamera... Kamere su bile

nove, neotpakovane, samo im je stiropor falio, po tome

znam da su bile nove... @ao mi bilo slike, iako su mi

posle ipak dali otkaz... Nosila sam ku}i vino, sokove,

kiselu vodu... toalet papir, deteryent, {e}er... Tu su se

pre{li, jer su sva{ta jo{ mogli da mi na|u...

(Posle kra}e pauze)

Ali nisu.

¶¶ REPORTER: Sitna si ti riba bila, moja Juli{ka...

JULI[KA: Sitna sam i sad... Moglo je hvala bogu da se nosi, imalo se,

bilo je toga, malo se vodilo ra~una, ali nije bitno... To

sad stvarno vi{e nije bitno.

¶ REPORTER: Sve je bitno... Nego, kako vam je izgledala slika? Mislim,

kakav je utisak ostavila na vas... ?

JULI[KA: Bila je ne{to, {to u `ivotu svom nisam dotad nikad

videla! Ogromna je bila! U dimenzijama... Pet puta ~e-

tiri metra! Vatrogasac Stole, koji se tu motao, posle je

tvrdio da je samo u pre~niku bila velika sedam puta sedam

metara!

¶¶ REPORTER: Stole?... [ta li se on tu mot’o?

JULI[KA: Nemam pojma, tra`io je neke ~izme... Tra`i ih ve} tri-

deset godina, nikako da ih na|e...

¶ REPORTER: I {ta velite: pet puta ~etiri metra?

JULI[KA: Toliko! Ni mawe ni vi{e!... Ako je bila mawa, onda je

sedam puta sedam! Metara, naravno!... Car! Pravi go-

spodin, iako svi ka`u da je bio drug! On, Kastro, Haile

Selasije, Lewin, ko dva brata ro|ena! Oni su umeli da

`ive! I zato ih volim!... Uvek }u ga voleti! Ho}ete zbog

toga da me hapsite?! Crknite skotovi dok je ne na|ete!...

200 Zoran O. \iki}

Ne}ete je nikad na}i!... Nije wegova slika to {to vama

fali! On vam fali! On!... Zato je i tra`ite!... @iveo drug

Tito! @ivela Komunisti~ka partija Federativne Na-

rodne Republike Jugoslavije!... @iveo narod! Dole cr-

vena bur`oazija!... Smrt fa{izmu, sloboda narodu!

Muzi~ki prelaz, u ritmu partizanske kora~nice.

¶ REPORTER: ^ika Stole, ~uli smo, a tako se i pri~a, da ste vi bili

de`urni vatrogasac, pre dvadesetak i vi{e, a mo`da i

mawe godina, kad se desio nemili doga|aj u ~iji trag

poku{avamo da u|emo...

STOLE: (Posle kra}e pauze)

Gde da u|ete?

¶¶ REPORTER: U trag slike koja je visila na zidu, u Klubu, Titove slike,

sve~ano skinute i potom negde sklowene...

STOLE: Gde je sklowena?

¶ REPORTER: To nije bila fotografija, ^ika Stole, nego ba{ onako,

velika slika u uqu, sa te{kim ramom... Monumentalnih

dimenzija...!

STOLE: Kakvih dimenzija?

¶¶ REPORTER: Monumentalnih... Ogromnih...

STOLE: Onda mora da su i proporcije bile takve ...

¶ REPORTER: Tako je ~ika Stole, eto vidite da se se}ate...

STOLE: Gre{i{, sinko... ne se}am se ja ni~ega, a kamoli tamo neke

va{e Titove slike!

¶ REPORTER: Poku{avamo da utvrdimo gde je ...

STOLE: Za sliku ne znam gde je, a gospodin o kome pri~ate je na

Dediwu... Tamo je i `iveo...

¶¶ REPORTER: Neko je svojevremeno naredio da se skine slika druga

Tita...

STOLE: Ko?

¶¶ REPORTER: A posle je neko naredio da se slika druga Tita iznese...

¶ REPORTER: I odnese...

¶¶ REPORTER: Jeste, ali niko ne zna gde...

STOLE: Ko je to mogao da naredi?... Nisu ba{ bila takva vremena

da su tek tako mogla da se izdaju takva nare|ewa.

¶ REPORTER: Vremena su se ba{ tad, u to vreme, kad je nestala slika,

po~ela da mewaju.

STOLE: Ne se}am se da je ba{ bilo tako, ali da se vremena mewaju,

to uop{te nije sporno...

Jakac 201

¶ REPORTER: ^ika Stole, na{a je pretpostavka, da je ~itavo to vreme,

koje je upravo po~elo da se mewa, bilo obele`eno ski-

dawem te slike kao i ostalih wegovih slika, samo mawih,

naravno...

STOLE: Da, da, da... Tako je bilo! Do{lo je bilo vreme da se

promeni vreme!

(Posle kra}e pauze)

Je l’ mo`e{ malo da skloni{ taj mikrofon...?

¶ REPORTER: A {to, smeta vam, je li...?

STOLE: Aha, vrlo... Gubim na spontanosti dok pri~am...

¶ REPORTER: A bi l’ ti mog’o malo da po~ne{ da pri~a{ o onome {to

te pitamo i da se malo mawe pravi{ blesav, po{to ~ika

Stole, nismo ba{ ni mi od ju~e! I mi znamo ono {to ti

ne zna{! Naravno da ne zna{, ko bi se toga mogao setiti,

da si ba{ ti, ~ika Stole, bio taj koji je izneo sliku iz

zgrade sa jo{ dvojicom...

STOLE: Trojicom...

¶ REPORTER: ... qudi iz obezbe|ewa do kamiona koji je bio parkiran tu

iza }o{ka!

STOLE: Deco, kamiona se ne se}am, ali }o{ak je jo{ uvek tu. Samo

slike nema... I pitate me gde je slika? Sigurno je da }u

vam ubrzo odgovoriti na to pitawe, strpite se jo{ malo,

brzo }e va{ ~ika Stole u penziju, jo{ koju godinicu, dve...

do tri...

(Naglo)

I nije tako bilo!

¶¶ REPORTER: Nego kako?

STOLE: (Zna~ajno, pro~isti grlo)

Ovako je bilo... ]o{ak o kome pri~a{ se nije nalazio na

toj strani, nego na onoj tamo, iza tvojih le|a!... Eno

tamo!... To je prvo... Drugo!... Kamion nije bio parkiran,

nego je do{ao tek kad su sve stvari iz zgrade ve} bile

iznete... A sad tre}e! Ne radi se o kamionu, nego o

autobusu sa izva|enim sedi{tima! U to vreme je tako

bilo, sve mawe od toga je bilo sumwivo. Autobus su

pratila dva milicijska furgona. Furgoni su imali pri-

kolice, a na prikolicama su ve} bila, se}am se, neka drva

i neki ugaq, nije ni bitno, sve je bilo uredno pokriveno

ciradama da se du{mani ne dosete {ta je ispod wih...

202 Zoran O. \iki}

¶ REPORTER: Ispod cirada, ili ispod drva... ?

STOLE: Da...

¶¶ REPORTER: Ispod cirada... I onda?... Ko su du{mani?

¶ REPORTER: To su oni koji su vozili furgone. Je l’ tako ~ika Stole?

STOLE: Tako je!... A na krovu autobusa je ve} bio jedan ogroman

klavir, koji samo {to se nije prevrnuo jer su na wega bile

naslagane vre}e cementa, uglavnom bu{nih, pa je iz wih

curkalo na sve strane. To je bilo tre}e... Ho}ete jo{, ili

da stanem dok se ne saberete...?

¶ REPORTER: Ka`i slobodno...

STOLE: Zna~i smem!... Ba{ ti hvala! Kako je to bilo lepo ba{ od

tebe ~uti! Druga Tita smo stavili na cement, odozgo... A

sada: tre}e!... Ili ~etvrto?!... Neka bude, deco moja draga,

~etvrto, a vi smislite peto ako ho}ete i umete, pametni

ste, bogu hvala, obrazovani i {kolovani, mada moram

priznati, ne izgledate ba{ tako!... Doda}ete vi i ovako i

onako {ta vam bude trebalo. Elem, stavili smo druga

Tita na cement i znate li {ta se dogodilo? Neka vam to

bude i {esto i sedmo i osmo,ako ho}ete, a vidim da su

do{la vremena da i vi ne{to ho}ete, kad ve} nemate

ne{to drugo pametnije da radite... . Cement je pod slikom

prestao da curi!... Tako je bilo!

(Posle kra}e pauze)

Cement se vi{e nije uludo rasipao...

¶¶ REPORTER: I {ta ste sve jo{ stavili u autobus?

STOLE: U autobus? Kakav autobus?... Ah, da... misli{ na autobus

na kome je bio klavir?... U autobus je stalo pola zgrade!

Miks pult-polurashodovan, neotpisan, kesa sijalica, mi-

wonke, devetnaest lavaboa, klub garnitura, karton soko-

va, pedeset gajbi kisele vode... Tepisi, dva – tri televi-

zora, jedan je bio u boji, a drugi nije imao daqinski ...

Sedamnaest WC {oqa za klozete, dve kade, vino, pivo, sve

u gajbama, dve te-ve kamere, nove novcijate, jo{ je bio

stiropor oko wih...

¶ REPORTER: To je sve?

STOLE: Sve?!... A {ta ti fali? [ta bi ti hteo jo{?!... Gde }e{

vi{e od toga?... Ono jeste, da stane sve u autobus nije

moglo, morali smo da vadimo ona drva sa prikolica...

[teta za drva.

Jakac 203

¶¶ REPORTER: [to {teta?... .[ta je bilo sa wima?

STOLE: Ostala su na trotoaru.

(Posle kra}e pauze)

Preko no}i su i ona nestala... Odneo ih je neko... Nego,

{ta }e vam sve to? Koga to vi{e zanima? Kome danas

treba wegova slika? Vidite da su ga se svi odrekli, i grob

ho}e da mu sklone. A i {ta ima da ga sklawaju kad i onako

izgleda da tamo nije ni sahrawen. Ko zna gde je on! Ja

li~no verujem da je jo{ uvek `iv. Da nije `iv, ne bi ga jo{

za `ivota proglasili do`ivotnim predsednikom! Nisu

oni bili glupi. Glupi smo bili mi {to smo mu verovali.

I {to pa da mu i ne verujemo? ... Lepo se `ivelo, imalo se,

kad se tro{ilo nije se mislilo na boga! Sad kad vi{e

nema, odma se za boga hvataju. Sad nam je bog najve}i argu-

ment!... Vidim, mu~ite se, ne mo`ete da na|ete tu sliku,

{to me i ne ~udi, mala je bila, svega sedam puta devet

metara u pre~niku... najmawe, nego... da niste, slu~ajno,

izvinite {to vas pitam, nai{li, negde... na jedne gumene

~izme, dokolenice, pecaro{ke?... Dogodine idem u pen-

ziju, pa su mi rekli da treba da se razdu`im sa wima i sa

jo{ nekim glupostima, pa evo polako, po~iwem da skup-

qam dokumenta... Pripretili su mi u kadrovskom, da ne}e

da me puste u penziju ako ne vratim te ~izme... Svake me

godine du`e na popisu i ponovo zadu`uju, ne}e da otpi{u,

pa bog! Ka`u, otpisa}emo ti ih ~ika Stole, al’ mora prvo

da ih poka`e{... Ja onda wima ka`em, kako da vam ih

poka`em kad ih nemam, kako da poka`em ne{to {to ne

postoji, ka`em ja wima, zato i treba da mi ih otpi{ete...

I tako se svake godine pregawamo... Mislim se, on je

voleo da ide u lov, pa su mo`da tu negde i te ~izme, sa tom

va{om slikom, zajedno, nekako... mo`da su se nekako tu

na{le pored slike, onako usput, |uture, jedno s drugim...

Ho}u da ka`em, ako na|ete tu sliku, zna~i... kad je na|ete,

da pogledate da nisu tu negde, pored... i te moje ~izme,

nema da se kupe vi{e takve... [ta jo{ da vam ka`em...

Kupio bih ja wih, da ima sad takve da se kupe, ali nema!...

Nema vi{e! Razumete {ta ho}u da vam ka`em?... Ne? [to

me gledate tako belo? ... Ne razumete me, naravno... Znao

sam...

(Uzdahnuv{i)

To je to... Tako je to bilo.

Muzi~ki prelaz

204 Zoran O. \iki}

FOTOGRAF: Te hiqadudevetstotinadevedesetprve godine, slu~ajno sa-

znam da su u Klubu po~eli da skidaju tu sliku koju

tra`ite... Dojavio mi {ef Kluba. Bilo mu je ne{to `ao,

ne zbog toga {to su skidali sliku, nego... onako... Wegov

pokojni otac je... bio jedan od delegata u Jajcu, na tom...

kako be{e, Drugom zasedawu AVNOJ-a. Pri~ao je da je

bio tamo kad je do{ao taj slikar iz Tunisa, kako mu be{e

ime... @makac, Brakac, tako ne{to... Bio je ~lan slo-

vena~ke delegacije, banuo je u sred no}i, niko ne zna

odakle ... Na tri kilometra pred Jajcem, gde je trebalo da

se na|u svi delegati, izgubio mu se bio svaki trag... Kao da

je u zemqu propao! A zemqe nije nigde ni bilo... Sva je

bila pod snegom koji je danima pre toga padao... U`as!

Zamislite slikara, koji... i nije bio ba{ pravi slikar,

nego grafi~ar... ^itava posleratna istorija umetnosti se

jo{ uvek, do dana dana{weg, oko toga dvoumi, da li je on

bio slikar, grafi~ar, ili crta~... I ko je on uop{te

bio?!... Nema pouzdanih podataka o tome da li je on

uop{te postojao... Zamislite wega, dakle SLIKARA,

kako luta po snegu, u {umama oko Jajca i tra`i put za to

Jajce, te hiqadudevetstotina... ~etrdeset... tre}e... a pri-

tom je smrznut i ne ose}a sopstvene prste!... Ako ne znate

na koga mislim, mislim na slikara, koji je nacrtao tu

sliku druga Tita... iz Kluba... Pri~ao je da nije mogao da

ustane od umora kad su ga probudili, ali je ipak ustao...

Nije mogao da na|e kapu, ili {apku, ne znam ve}...

¶ REPORTER: (Tiho, odsutno)

Slikar?

FOTOGRAF: (Posle kra}e pauze, kao da ga nije ~uo)

Tito... Slikaru su se bili smrzli prsti, uko~io se bio sav

od zime jadni~ak, skroz se bio uko~io, buncao je... Buncao

je, mu~enik o nekakvom Tunisu, Maroku, Al`iru, stran-

cu... O letu... O Nazoru, o cvr~cima!...

(Kroz smeh)

... ”I cvr~i, cvr~kom, cvrrrrrrrrrr~ak...!” Istorija ume-

tnosti tvrdi da je sliku dovr{io prvog decembra te, hi-

qadudevetstotina~etrdeset i neke, verovatno tre}e, ili,

mo`da, ~etvrte godine, ba{ na sam dan po~etka nove

ofanzive!

(Kroz jo{ ja~i smeh)

Da li ~uje{ leto, mladi}u?!... I cvrrrrrrr~i, cvrrrrrr-

rrrrrrrrrrrrr~kom, cvrrrrrrrrrrrrrrrrrrr~ak?! Pi-

Jakac 205

tam se sada, kad je onda stigao da je dovr{i, i da li ju je,

mladi}u moj dragi, ikada zapo~eo?!

(Zaceniv{i se od smeha)

[ta misli{, da li ta slika, mladi}u moj dragi, uop{te

postoji, pitam ja tebe, tako pametnog, nao~itog i na-

~itanog...

(Od smeha, potpuno nerazumqivo)

... i sa fakultetom, verovatno?!

(Smeh prelazi u ka{aq, postepeno se smiruju}i)

Elem...

(Kroz ka{aq, posle kra}e pauze)

Smetala je nekom... Ta slika.

(Posle kra}e pauze)

Nekome je smetala... Ili je nekome trebala...

¶¶ REPORTER: [ta mislite, da li je mogu}e... ?

FOTOGRAF: Mogu}e je!... Mogu}e je da se radilo i o jednom i o drugom.

(Brzo)

Skinuta je u ranim jutarwim satima, dok Klub jo{ nije

bio otvoren. Neko odozgo je izdao direktivu da se slika

skine i odnese... Ta direktiva je va`ila i za sve druge

wegove slike koje su visile po kancelarijama. Neko je

skinuo, neko nije... Ubrzo, po~eli smo da ve{amo neke

druge slike. Posle smo i te slike skidali, a bogami i

palili... Titova slika iz Kluba nikad nije vi{e posle

toga vi|ena, bar ja ne znam da jeste.

(Posle kra}e pauze)

Ispucao sam bio ~itav film. Neumorno sam {kqocao,

ali nije mi to ni{ta vredelo, sad nemam nijednu foto-

grafiju... ni negative...

¶ REPORTER: A za{to, ako nije tajna?

FOTOGRAF: Neko je dojavio tada{wem finansijskom direktoru da

{kqocam skidawe slike. Odma’ me zvao da me pita za koga

radim?! Pretio je da }e da me izbaci sa posla! Svako je

tada mogao da leti sa posla za bilo {ta... Otvorio sam

aparat i predao mu film, u stvari, bacio sam ga na wega.

(Posle kra}e pauze)

Film, ne aparat... Brzo ga je dograbio i stavio u fijoku.

Istog sekunda se smirio. Nudio me i kafom. Odbio sam ga.

Insistirao je, video je da je preterao... Pristao sam na

kraju... A {to da ne? Tra`io sam kiselu vodu, se}am se k’o

danas da je bilo... I jo{ uvek ne mogu sebi da objasnim zbog

206 Zoran O. \iki}

~ega me je tada bukvalno izbacio iz kancelarije, samo {to

me nije ga|ao pikslom! Sre}a moja da nije pu{io, ina~e bi

je imao na stolu... A i boqe {to nisam popio tu kafu...

Presela bi mi, verovatno... Nije bila stvar u kiseloj

vodi, nego... nije bilo hladne kisele vode, a on nije mogao

da pije kafu bez vrlo, vrlo hladne kisele vode. Tra`io je

od Juli{ke, Julijane, na{e kafe kuvarice, da nam je

donese, a ona mu je, ~uo sam dobro, orilo se kroz slu{a-

licu, bila odbrusila da }e da dobije hladnu kiselu vodu

onda kad bude vratio neke ~izme na{em vatrogascu, ~ika

Stoletu, koje on godinama tra`i i ne mo`e da na|e... A

onda mu je zalepila u brk da nema hladne kisele vode zato

{to nema fri`idera i da je on navodno odneo sve fri-

`idere iz firme u svoju vikendicu, a ono {to nije tamo

odneo, odneo je kod svog kuma u Pore~ ili Portoro`, ne

znam ta~no, ali svakako tamo negde gore u Sloveniju, gde

je wegov... taj wegov kum, upravo bio kupio plac, da na

wemu zida pansion, hotel, tako ne{to...

¶¶ REPORTER: Kum?

FOTOGRAF: Otac od kuma... Od kuma otac.

(Posle kra}e pauze)

Tako je bilo.

¶ REPORTER: A kako je bilo... ba{ kad se skidala slika, u Klubu, to ste

fotografisali, zar ne?... Da li se toga se}ate?

FOTOGRAF: Naravno da se ne se}am, mladi}u!

(Zvuk upaqa~a, pali cigaretu i dugo odbijaju}i prvi

dim)

Ali...

(Uzdahnuv{i)

Bilo je ovako...

Ravnomerno udarawe ~eki}em o tvrdu podlogu u akustici poluprazne

kafane. Klub. Bolni `enski jauk. Udarci ~eki}em prestanu. Tup udarac

~vrstog predmeta o pod.

UREDNIK: Juli{ka, Juli{ka... tako ti i treba, jesam ti lepo rekao

srpski: treba da izvadi{ ekser, a ne da ga zakucava{...!

JULI[KA: (Bolno)

Joj, uf, uf...

(Jedva)

Kad si mi rek’o?!

Jakac 207

STOLE: (Istovremeno)

Pazi malo, mogla si glavu da mi razbije{ s tim ~eki}em!

JULI[KA: (Te{ko uzdahnuv{i)

Ne bi mi bilo `ao i da jesam!

@IKA: Pa je l’ da vadimo ovu ekser~inu od slike, ili ne...?!

[LOGIRANI: Kakvo va|ewe, zakucavaj to...!

UREDNIK: Ne, ne!... Kakvo crno zakucavawe, slika se skida, qudi!

Skidamo sliku!... Ama {ta me gledate?! Skidamo sliku!

@IKA: (Posle kra}e pauze)

Je l’ se skroz skida ili ne?

JULI[KA: (Do{av{i sebi)

E, molim te, objasni mi kako mo`e slika do pola da se

skine sa zida?

@IKA: Zar nije trebalo da je premestimo na kontra zid?

[LOGIRANI: Kakav kontra zid, pa ovo je jedini zid u Klubu!

STOLE: Gde je samo na|o{e ovoliku, te{ka je najmawe pedeset

kila?!

[LOGIRANI: Nije slika, nego je, brajko moj, ram toliko tezak!... Na ti

~eki} Juli{ka, pewi se gore ponovo na te merdevine...!

JULI[KA: [ta }e mi ~eki}, kad je skidamo?!... Nego, ne}e mo}i samo

jedan da je skine! A treba}e nam i jo{ jedne merdevine...

STOLE: I {ta }emo s wom?

@IKA: Je l’ se slika ostavqa, ili se skida?... [ta se ve} jednom

radi sa wom?!

UREDNIK: Da odem ja jo{ jednom da proverim {ta su mi ta~no rekli

da radimo...?

JULI[KA: Vrati se ’odma, da usput ne zaboravi{ to {to ti budu

rekli!

FOTOGRAF: (Vikne, teatralno, svi da ~uju)

Tura pi}a za sve na moj ra~un!... Ti mala, popni se malo

vi{e na te merdevine!... Je l’ mo`e{ skroz gore da

ode{?... Gore ruke, taaako, prebaci taj ~eki} u drugu ruku,

taaako... Super!... Sme{ak, ni{ta ne boli!

(Pukne starinski fotografski blic)

... Bravo!

(Kome{awe)

... Hvala.

208 Zoran O. \iki}

STOLE: A, {to ga tek sada skidaju?

FOTOGRAF: Nisu se ranije setili...

JULI[KA: Setili bi se da im je smet’o!

STOLE: A {to im tek sad smeta?... I {ta ima kome da smeta kad je

ve} deset godina mrtav?!

FOTOGRAF: Jedanaest!

[LOGIRANI: Trinaest!

STOLE: Nekima ni to jo{ uvek nije dosta!

FOTOGRAF: Kako nije?

[LOGIRANI: Lepo!... Jo{ uvek misle da je `iv, odnosno da }e da

vaskrsne...!

FOTOGRAF: ’O}e, ’o}e, samo {to ne}e!... Komunista, pa da vaskrsne!...

Gde ti `ivi{ ~ove~e?! ’O}e do|e to pi}e ve} jednom,

halo!... Ober!

(Prodere se)

Osobqe!...

UREDNIK: (Nadja~a sve)

Ti{ina!!!...

(Posle kra}e pauze, mirnije)

Ti{ina!

STOLE: (Zamuckuju}i)

[ta je bilo?... Je l’ ostaje?

UREDNIK: (Posle kra}e pauze, zna~ajno)

Skidaj... [ta me gledate?!... Rekao sam: SKIDAJ!...

Op{ti uzdah olak{awa.

UREDNIK: I ekser izvadi, treba}e nam taj “fi” kad budemo ka~ili

ono ogledalo kod finansijskog direktora.

(Za sebe)

Ve} dva meseca me juri...

U`urbanost radne atmosfere: slika se skida.

STOLE: Je l’ stavqamo nekog drugog kad ovog skinemo?

UREDNIK: Za sad ne...

[LOGIRANI: Pazi }o{ak!

@IKA: Gde je }o{ak?!

JULI[KA: Taj od stola...

[LOGIRANI: Polako!

Jakac 209

@IKA: Okreni je na kant!

STOLE: Lak{e malo, ispa{}e mi, ne vuci toliko!

JULI[KA: Ne vu~em ja, ti vu~e{!

@IKA: Lak{e malo, ej...!

[LOGIRANI: Ba{ je te`ak!

UREDNIK: Gde je fotograf?... Maestro, mogao bi ovako za kraj da

okine{ jednu zajedni~ku, da imamo za uspomenu!

FOTOGRAF: I dve ako treba ... Primaknite se samo svi, taaako... Ne

toliko, ne toliko, mora da se vidi Tito... Lepo da se

vidi... .Okrenite je malo ovamo, prema svetlu, taaako... .

Kome{awe, `amor... postepeno, do kraja, prestane.

FOTOGRAF: (Tiho)

Gde }emo je?

UREDNIK: (U poverewu)

Nosimo je kod Juli{ke u kafe kujnu...

FOTOGRAF: (Tiho)

A posle?

UREDNIK: Vide}emo... Vide}emo {ta }emo s wom posle.

(Posle kra}e pauze)

Posle za posle, a sad je za sad...

FOTOGRAF: Opu{teno qudi, {to ste se tako zgr~ili, pribli`ite se

jo{ malo, taaako... jo{ malo, jo{ malo... taaako... Od-

li~no! Stop!... Sme{ak! Gledamo svi u sliku... Mirni!...

Ne mrdaj!... Odli~no!...

(Pauza)

PTI^ICA!

Iznenada, kasetofon se sam od sebe ukqu~uje. Svi, onako uko~eni za

slikawe, polako okre}u glavu ka aparatu iz kojed dopire Jak~ev glas.

BO@IDAR

JAKAC:

(Off, glas hrapav i kao da nekom {apatom govori)

Ovako }u vam re}i, primaknite se malo bli`e, nije to za

sva~ije u{i... Druga Tita sam ja, Bo`idar Jakac...!

(Zaka{qe se)

... Ja sam ga prvi naslikao, i sve {to su uradili posle te,

moje, prve, umetni~ke kreacije je bila ~ista la` i naj-

obi~nija deskripcija! Ja sam ga stvorio! Bio je moj, te

hiqadudevetstotina~etrdesetre}e!... Samo ja znam da sam

se, bukvalno, samo zbog toga, izgubio od sre}e!... Oh, kakav

je to prelepi, suncem obasjan, i sre}an dan bio za mene!

210 Zoran O. \iki}

Po~eo sam radit dvadesetosmega... U bunkeru... Crtao sam

na jednom duga~kom stolu, na jednoj strani je sedeo Tito,

na drugom kraju sedeo sam ja... I bil se gledali, {to je za

mene bio neverovatan do`ivqaj, da u sred najte`e borbe,

najvelike odgovornosti wegove, koja je bila za priznawe

nove dr`ave, da je imao toliko strpqewa i mira u sebi, da

je mogao da sedi meni, slikaru?!... Da ga portretiram!... Ja

sam gledao wegovo lice, svo wegovo bogatstvo izraza...

Bio je miran.

(Pauza)

Katkad smo progovorili kakvu re~enicu, a ina~e nismo

govorili, jer je vreme bilo preskupo... Prekratko!

(Zak{qe se i jedva smiri ka{aq)

... Da, da, sudjelujem ja i kao delegat na historijskom

zasjedawu u Jajcu, gde portretiram ne samo mar{ala Tita

nego i niz delegata. Nakon toga, za vrijeme boravka na

oslobo|enom teritoriju, radim kao portretist, pejza-

`ist, ilustrator i crta~.

(Sa indignacijom)

Crta~!

(Qutito, a ponosno)

Ja sam slikar! SLIKAR! Istorija umetnosti se te{ko

ogre{ila o mene, drugovi!

(Pauza)

Ne pamtim godinu svoje smrti.

(Pauza)

To sam bio ja... Ako neko kasnije ka`e da to nisam bio ja,

znajte da la`e...

Iz kasetofona sada dopire samo muzika.

Jakac 211