Embed Size (px)
Citation preview
DRINKA SKULPTURE
Kad bi me otac poveo sa sobom, iz Stragara, uTopolu ili Kragujevac, najdu`e sam sezadr`avala pred izlozima apoteka, gledaju}i
kao op~iwena bela gipsana poprsja. Tada sam, kao dete,mislila da je grad tamo gde ima skulptura, a da je selo tamo gde skulptura nema.
Moj otac Bogoslav bio je u~iteq i pamtim ga kaoradoznalog i umnog, otmenog i po{tovanog me|uqudima. Imao je veliku biblioteku, bavio sepronalaza{tvom i p~elarstvom. U ona oskudna vremenasam je konstruisao ma{inu za va|ewe meda iz sa}a.Starao se o meni, s puno ne`nosti, jer sam rano ostalabez majke. Moja majka Milosava umrla je od tuberkuloze,kao i moj brat Miroslav, kada sam bila sasvim mala,tako da ih i ne pamtim. Rasla sam uz oca, koji se trudioda mi nadoknadi materinsku qubav.
Bila sam osetqivo dete, rasla sam usamqena.Vreme sam provodila u na{em velikom dvori{tu u
kome je bilo puno malih ku}nih qubimaca, s kojima samse igrala od jutra do ve~eri, umesto sa lutkama kaodruge devoj~ice. Kasnije, kada sam po~ela da se bavimskulpturom, moji radovi bili su animalisti~ki. Rade}ina wima, kao da sam se vra}ala u detiwstvo.
Moj susret sa glinom dogodio se tako|e u najranijemdetiwstvu. Igrala sam se u muqu pitomih srbijanskihre~ica: Srebrenice, Jasenice i Klisure, koje suproticale kroz sâmo Stragare. Re~na stihija je posleki{e u priobalnoj glini stvarala fantasti~ne pra-skulptorske forme, koje su bile delo same prirode.
Po~ela sam tada da shvatam da i ~ovek, ako to `eli,mo`e napraviti od gline sve {to ho}e…
Po o~evoj `eqi upisala sam U~iteqsku {kolu uBeogradu, koju sam bez napora zavr{ila kao najboqi|ak. Potom sam studirala psihologiju. Sudbina me jeodvela da slede}ih sedam godina provedem u Minhenugde sam najvi{e vremena provodila u minhenskojPinakoteci. Tamo je likovna umetnost postala mojasudbina.
Godine 1971. obrela sam se u privatnoj {koliSergeja Jovanovi}a, u kojoj su se mladi pripremali zaupis na Likovnu akademiju. Slikali smo i vajali pomodelu. Te godine umro je moj otac, pa je moja prvaskulptura bio portret oca. U toj {koli upoznala samvelikog skulptora Matiju Vukovi}a, ~iji je ateqe bio ublizini. Matija je dolazio da vidi {ta rade mladiumetnici, a pokatkad nam je davao savete. Kada je videomoje radove, zainteresovao se za mene. Dru`ewe saMatijom definitivno me je opredelilo za skulpturu.
U~ewe od Matije bilo je najboqa {kola koju sammogla zavr{iti. Primqena sam u „Ulus“ 1979. godine, a1980. postala sam ~lan grupe „Lada“. Sa Matijom samizlagala 1984. godine u Galeriji Grafi~kog kolektiva –sve ostalo desilo se potom!
Drinka Radovanovi}
SKULPTURA ME JE O^ARALA JO[ U NAJRANIJEM DETIWSTVU
5
TRAGI^NO OSE]AWE @IVOTADRINKE RADOVANOVI]
6
7
Sveti Sava [1990]
1 SVETI SAVA
Sveti Sava, Prijepoqe [1995]
Sveti Sava [1995]
10
11
12
2 KARA\OR\E - ORA[AC [2004]
13
14
15
Nakon pregleda i analize predloga spomenika Prvom srpskom ustanku iKara|or|u, rad vajara Drinke Radovanovi}, komisija je izrazila slede}emi{qewe:
Figura Kara|or|eva koncipirana je kao monumentalna plasti~ka formaklasi~nog likovnog prosedea, u nadprirodnoj veli~ini. Modelovana je~vrsto, u logi~nim anatomskim proporcijama, ali je uspostavqena kao~vrsta arhitetonska forma koja veoma dobro komunicira sa prostorom.
Portretske crte lica – koliko je to bilo mogu}e u odnosu na postoje}edokumentarne izvore – nagove{tavaju ~vrst karakter i odlu~nost, {to sedobro sla`e sa strogo{}u i jednostavno{}u forme samog korpusa skulp-ture. Elementi kostima, simboli vlasti i oru`je svedeni su na neophod-no, li{eni preterane dekorativnosti i uklopqeni u plasti~ku celinumonumentuma.
Dakle od naturalisti~ke pedanterije i u ideji i u na~inu realizacije,ovaj predlog spomenika Kara|or|u deluje ubedqivo i kao autonomnaplasti~ka jedinica i kao oma` jednoj zna~ajnoj istorijskoj temi.
U Beogradu, 4. VIII 2003.
18
19
3 KRAQ PETAR I KRAQEVSKA PORODICA
Otkrivawespomenika naOplencu Kraqu Petru IKara|or|evi}u
Va{e preosve{tenstvo,
Va{e kraqevsko Viso~anstvo Prestolonasledni~e Aleksandre IIKara|or|evi}u,
Va{e kraqevsko Viso~anstvo kraqevi}u Tomislave Kara|or|evi}u,
^asni oci,
Dragi gosti,
Dame i gospodo,
Kad mi, je dodeqena izuzetna ~ast da govorim na ovom otkrivawu spomeni-ka Petru I Kara|or|evi}u, jednom od najvoqenijih vladara u srpskoj istoriji,pomislio sam da }e moja du`nost biti da se osvrnem na likovne i umetni~kevrednosti poprsja koje }e danas po~eti da `ivi na Oplencu. S obzirom naprofesiju kojom se bavim i na vrstu znawa kojima ponajpre raspola`em,stru~na likovna beseda bila bi najprimerenija i za mene najlak{a. Ali nesamo biografija i dr`avni~ke zasluge Petra I Kara|or|evi}a, koga je narodwegovog vremena iz milo{te zvao “^ika Pera”, ve} i situacija u kojoj sedana{wa Srbija nalazi, opredelila me je i ~ak prinudila da se zadr`im naistorijskim analogijama i politi~kim sli~nostima, Srbije s po~etka iSrbije s kraja veka.
I jedna i druga Srbija, posle velikih unutra{wih za|evica i vrtoglavi-ca, posle nezaja`qivih vlastodr`aca i wihovog primitivnog samovla{}aza~iwenog krupnim re~ima i sitnim podvalama, o~ekivale su povratak dina- stije Kara|or|evi}a i svrstavawe zemqe u red modernih i naprednih evrop-skih dr`ava. Dok je Petar I Oslobodilac `iveo u izgnanstvu i nadao sepovratku u svoju zemqu i na svoj presto, prevodio je delo Xona StjuartaMila: “O slobodi” i sawao da pouke o slobodi i demokratiji prenese iprimeni u Kraqevini Srbiji. Wegov san se ostvario i na{a zemqa je napo~etku ovog veka postala uzorna demokratska dr`ava, u slobodarskim nasto-jawima ravnopravna sa modernim i naprednim dru{tvima onog vremena. Skorojedan vek kasnije izdanak Petra I - Aleksandar II Kara|or|evi} - i on done-davno izgnanik iz svoje zemqe i oteran sa svog prestola, vratio se u opus-to{enu i oja|enu Otaxbinu da joj povrati snagu i dostojanstvo.
Kraq Petar I Kara|or|evi} bio je ~ovek skroman i trpeqiv, hrabar irazlo`an, preduzimqiv i doma}in. Po meri ideala srpskog ~oveka tek
26
progledalog iz vekovnog ropstva. On se stapao sa svojim narodom brzo iprirodno, kao {to }e, o~ekujemo, i sada{wi Prestolonaslednik u~initi.Kraq Petar I se nije u zemqu vratio inicijativom i voqom jedne politi~kestranke, nego sa `eqom i planom da bude moderator politi~kog vi{eglasja,koje je, ono jedino, u stawu da donese beri}et narodu i stabilnost dr`avi.Od ovog naslednika prestola o~ekujemo isto pona{awe, ako ni zbog ~ega dru-gog, a ono zbog poverewa u izreku: “krv nije voda”.
Moja generacija nije zapamtila `ivog kraqa Petra I oslobodioca. Alije zapamtila pri~e o~eva i dedova koji su ga do~ekali na povratku u zemqu,pratili na odstupawu kroz led i no} Albanije i opet dopratili uoslobo|enu Srbiju. Uz pomo} tih pri~a, vi{e, mislim, nego uz pomo}sa~uvanih fotografija mi smo zami{qali lik ~oveka i duh li~nosti...
Kad sam nedavno, kao ~lan `irija za ocenu radova prispelih na konkursza ovaj spomenik, izme|u nekoliko vrsnih skulptorskih ostvarewa, prednostdavao sli~nosti Kraqeve biste sa neumrlim srpskim monarhom, bio sam (aslutim i ve}ina ~lanova `irija) vi{e okupqen istorijom nego istorijomumetnosti. Autor ovog spomenika, vajar gospo|a Drinka Radovanovi}, saautoritetom je ispunila umetni~ke uslove konkursa i sa qubavqu uslovena{ih nacionalnih ose}awa. Podstakla je na{a blagodarna se}awa naobi~nog Srbina koji je bio veliki kraq i koji je prirodno i bez pompeumeo da zakora~i u ve~nost.
@ivot i delo kraqa Petra I Kara|or|evi}a obavezuje nas na ~estitost ina odanost onim vrednostima koje qudskom bitisawu daju smisao i lepotu.
Molim Wegovo Kraqevsko Viso~anstvo prestolonaslednika Aleksandra IIKara|or|evi}a da uzme re~ i da otkrije spomenik svom neumrlom pretku.
Mi}a Popovi}
27
Kraq Petar I Kara|or|evi} [1992]
28
29
Kraq Aleksandar I Kara|or|evi}, Ma~vanski Prwavor [1996]
30
31
Kraqica Marija, Oplenac [2001]
Kraqevi} Tomislav, Oplenac [2001]
4 VOJVODE
Stepa Stepanovi}, Loznica [1964]
POVODOM SPOMENIKA STEPI STEPANOVI]U U KUMODRA@U
Nismo se `urili sa dugom premana{im istaknutim istorijskimli~nostima, nismo kao neki
sre|eni evropski svet preko umetni~kihpredstava o wima znali da uve`banostvaramo i trajna nacionalna dobra i zna~ajna obele`ja i mesta. Ali, nema mesta samopreziru, jer mo`da utome ima ne{to dobroga za umetnost. Pro|u decenije, pro|e skoro ~itav vek, avreme pogasi patetiku i pregrejanost, ikao u slu~aju ove skulpture DrinkeRadovanovi}, ostane samo su{tina. Ulazidanas wen vojvoda Stepa Stepanovi} u svojKumodra` sa takvom prirodno{}u, ~ak isa jednom dozvoqenom dozom intime, kojusmo u na{oj svesti postepeno usvojiliprema narodnim komandantima. Dug probai provera na kojoj je decenijama pred namabio, o~istila je sa vojvode Stepe sve one nepotrebne, neva`nepodatke pompeznosti i gizdavosti i ostaoje samo ~ovek zagledan dole prema Beograduu sudbini svog naroda. ^ini se da niko kaoDrinka Radovanovi} danas, nije to tako dobro osetio i skulptorski promislio; nije tako u{ao u `ivot na{ih starih vojskovo|a i wihovu pome{anu sudbinu sa narodom. Posle kowani~ke figure @ivojina Mi{i}a, posle ~etiribiste Putnika, Mi{i}a, Stepe i Bojovi}a,evo mo`da wene najmirnije i najpunije skulpture posve}ene li~nostima na{ih bitaka u Prvom svetskom ratu.
Stevan Stani}, Beograd, aprila 1992.
THE MONUMENT TO STEPA STEPANOVIC IN KUMODRAZ
We have not been in great haste to pay tribute to our prominent historical fig-ures, we have not known, unlike some
settled and well organised European peoples,how to create durable national assets and marksites and structures of national importance. Butthere is no room for self-deprecation for thismay be good for art. Decades pass, almost anentire century has passed, and time has extin-guished bathos and overheating and all thatremains is substance, as in the case of this statueof Drinka Radovanovic’s. Her Vojvoda StepaStepanovic can today enter his Kumodraz with unpretentiousness, even with a permitted dose of intimacy that we have embraced in our consciousness when dealing with popular mili-tary commanders. Long tests and trials to whichwe have subjected him for decades havecleansed Vojvoda Stepa of all the unnecessaryand unimportant references to pomposity and whatremains is only the man with an intent lookdown towards Belgrade and into the fate off hisnation. It seems that no one else today butDrinka Radovanovic has sensed this so well andworked it out sculpturally; and has in such a way understood our old military leaders and howtheir fate is linked to that of the people. After the equestrian statue of Zivojin Misic, afterthe busts of Putnik, Misic, Stepa and Bojovic,here is perhaps her calmest, most complete sculpture of the commanders of our battles in the First World War.
Stevan Stanic
Stepa Stepanovi} u Kumodra`u
38
Stepa Stepanovi} u Kumodra`u
Umetnik tra`e}i bitno, gubi se, ibezbolno dopire do lepote, i prikazu-je ~ovekove patwe ili najvi{e ideje.
Vajarka Drinka Radovanovi} obuzeta je pla-menom ideala i, istra`uju}i, ona, ne samo daje shvatila ve} je i pogodila su{tinu i real-nost tragedije srpskog naroda u Prvom svet-skom ratu, i, naselila u svom bi}uzami{qenog vojvodu @ivojina Mi{i}a kojipod wenom rukom ne samo da pokazuje slavu,ve}, vidi se, pati od krivice prilika. Trudise rade}i permanentno da otkrije slobodu zamogu}nost eti~kog dela. Na platou predBeogradskim sajmom, 18. novembra, 1988, upodne, u stvari na mestu gde je predvi|en Trgvojvode Mi{i}a, otkrivena je visokouzdignuta bista vojvode, a na svetinu seru{ilo neko divno sunce. Kad je skinut pur-purni veo, to je sunce osvetlilo zabrinuto isveta~ko lice ratnika. Od silnog uzbu|ewaqudima su grunule suze. U jednom trenutkuu~inilo mi se kako tu treperi ne{to reli-giozno, i poredio sam Vojvodu @ivojinaMi{i}a po ko zna koji put u `ivotu sa aske-tom Suvorovim. Suze naroda bile su trijumfsrpske vajarke Drinke Radovanovi}.
Istorija mora da re{i pitawa koja seti~u pro{losti i sada{wosti, ali, bilo bimnogo boqe kad istori~ari ne bi bili pris-trasni. Zato veliki deo duga pada na umet-nike. Drinka Radovanovi} poseduje aktivnuplasti~ku snagu i `rtvuje se da bi opti~kespone bile potvr|ene. Ona ne vaja topove niu kakvoj formi, ona se uputila ka bitnostistvari, a uzela je vreme kao jedinicu merepojava, i, posle otkrivawa ove biste, posleovog uzbudqivog novembarskog dana, utrenucima osame, u~inilo se vajarki kako jemo`da naneta nepravda drugim slavnimvojvodama i, tu, na osvetqenoj ulici, ona jere{ila da prostudira likove vojvoda:Bojovi}a, Putnika, Stepe Stepanovi}a.Odlu~ila se u prvom trenutku na plakete,ali, vremenom, pre{la je na portret. I tako
sada u wenom sku~enom, nikakvom ateqeu`ive na{i najve}i komandanti. Samo {topod wenom rukom oni nose jedan do sadanepoznati pe~at. Lik vojvode Putnika navo-di nas na misao kako je oblik pre{ao u drugioblik, i javio se, na kraju, umni vojskovo|a,savr{en. Vojvoda Stepa Stepanovi} jedobronameran, blizak u smislu „na{“,ovda{wi, iz Kumodra`a. Ali, kao da govori:
„Borili smo se za slobodu svoga naroda i
stekli smo istinu o sebi, pa ma kako `ivot
bio te`ak, prekosutra, kad se zaborave muke
rata!“
Vojvodu Bojovi}a Drinka je napravilaoptimisti~ki, mada se i iza tog lica krijelice mu~enika. Nema gor~ine, ali, prisutnaje neustra{ivost koja skoro i ne mo`e da seporedi. Najva`nije je {to smo u tim likovi-ma svi mi, koji smo u neprilikama ratovanadma{ili ne same sebe, ve} i Bogo~oveka, ida smo deca samoodricawa. U nama se ra|ate`wa da se u `ivotu postavimo jednom zau-vek, jer, na{i su ratnici ostavilizave{tawe, a to zave{tawe je i inspiracijaove vajarke, koja objektivno razmi{qa osvome narodu i wegovim patwama. ^itao sam kako je Van Gog smatrao da se umetnik stvaraju}i za narod usamquje.Tu usamqenost vajarka devi~anski iskazuje igubi uobi~ajeni patos koji su neminovno,skoro svi stvaraoci kad su u pitawu vojsko-vo|e primewivali da bi sve imalo sve~ani~in. A ovde se javila radoznalost duha izaista se ose}a kako tu radoznalostpotkrepquje saznawem da treba otkrivati upoznatom ne{to {to nije do sada vi|eno. Ovoje svakako vrlo emotivan prilaz vojvodamakoji ve} skoro kao da su negde u bibliji.
Slobodan Markovi}
Beograd, 14. 02. 1989.
VOJVODE
39
40
41
42
Vojvoda Radomir Putnik [1989]
43
General Pavle Juri{i} [turm [1989]
Vojvoda StepaStepanovi} [1989]
44
45
Vojvoda @ivojin Mi{i} [1989]
46
47
Vojvoda Petar Bojovi} [1989]
Moj re~nik englesko srpski ukori~entu`an je jer govorim ko Gete.Siroma{an narod moj kao iz pri~eKalu|er vodi put Gore Svete,a niti je on taj niti puta imatek neki svetac ako izgla~a epolete
I si|e s an|elima da tutwi drumovimatad }e i moj glineni kow da zajezdi s vojvodom u izre{etanom mundirui nastani}e se zauvek na nekoj zvezdisre}an {to Srbija `ivi u miru
Slobodan Markovi}
@ivojin Mi{i} [1987 ]
@ivojin Mi{i} [1987 ]
52
53
5 KWAZ MILO[
6 TANASKO RAJI}
56
57
Tanasko Raji}, Sirogojno [1998]
58
59
Tanasko Raji} [1998]
7 EPISKOP NIKOLAJ
VELIMIROVI]
... Vladiku Nikolaja ve} imamo u sabran-im tomovima, na freskama i ikonama, uzadu`binama koje je podigao za `ivota, umiri{qavome }ivotu u rodnome Leli}u,a danas se evo projavquje i u bronzi naSoko-gradu. On sam je postao duhovnatvr|ava i toj tvr|i bronza nije trebala.Ali treba nama, da ga ovde zauvek ostavi-mo bez odmene u molitvenom stajawu. Jo{jednog vladiku imamo u bronzanimodlivcima i Vladici Nikolaju pristajei pripada da stane uz wega pred o~imanovih nara{taja. Na to smelo delo seodva`ila skulptor Drinka Radovanovi},a gospodin Branko Tupawac bio jedobrotvor i ove zadu`bine.... Kada je poveden razgovor da se VladikaNikolaj oglasi za svetiteqa, ka`u da je
svjetej{i patrijarh srpski Pavle rekao:„Ima jo{ `ivih qudi koji su ga poz-navali. I nije zgodno da neko ka`e:’Poznavao sam sveca’“. I to je, zaista, duboka misao na{egapatrijarha koja bi se mogla razumeti iovako – ko smo mi da progla{avamo i poz-najemo svece? Ako su sveci, ima}e ih i beznas ko poznati, priznati i proglasiti. Isva na{a nada je u tu mogu}nost ibudu}nost novih nara{taja.Vladiko, dobrodo{ao!
Matija Be}kovi} Soko-grad, 24. mart 2002.
Iz govora Matije Be}kovi}a prilikom otkrivawa spomenikaVladiki Nikolaju Velimirovi}u
66
67
Sveti Nikolaj u ateqeu
68
69
Sveti Nikolaj u Vaqevu
70
Otac Justin
71
Otac Nikanor
72
73
8SRPSKI JERARSI
Patrijarh Pavle
74
Vladika Valerijan, Kragujevac [2001]
75
Vladika Sava, Kragujevac [2001]
76
77
Mitropolit Mihailo, Soko Bawa [1999]
78
Vladika Nikolaj Velimirovi} [2002]
79
80
81
9 „OKO SOKOLOVO“
“Oko Sokolovo” Dragutin Mati} [1996]
82
83
“Oko Sokolovo” Gaxin Han [1996]
10@ENA IZPREKALA
Akademik Radomir Luki} otkriva spomenik
86
87
@ena iz Prekala,Milo{evac [1989]
88
89
@ena iz Prekala,Milo{evac [1989]
11NIKOLA TESLA
92
Skica za spomenik na Nijagarinim vodopadima
93
Spomenik ispred zgrade aerodroma Nikola Tesla
98
99
101
Dobitnik prve nagrade Drinka Radovanovi}
102
103
104
Mihailo Pupin [1992]
105
12SRPSKI NAU^NI I
KULTURNI POSLENICI
Milutin Milankovi}, Beograd [2001]
106
Milutin Milankovi} [2001]
107
Mileva Mari} [2007]
108
\or|e Stanojevi}
109
110
\or|e Stanojevi}
111
112
113
Jovan Cviji}, Loznica [1997]
114
Slobodan Jovanovi}, predsednik Srpske kraqevske akademije
115
118
Filip Vi{wi} [1995]
119
120
Filip Vi{wi} [1995]
121
122
123
124
125
Jovan Du~i} [1997]
DU^I]EV POVRATAK
126
Jovan Du~i} [1997]
127
Otkrivawe spomenika Milo{u Crwanskomna Kalemegdanu [1995]
128
129
130
Milo{ Crwanski
131
LAMENT NAD CRWANSKIM
(Govor akademika M. Stojkovi}a povodom otkrivawa spomenika Milo{u Crwanskom u Itebeju)
132
133
Janko Veselinovi}
134
Bora Stankovi}, Skadarlija - Beograd[2001]
135
Rade Drainac, Beograd [1997]
Miodrag Bulatovi}, Bijelo Poqe [2001]
138
]amil Sijari}, Bijelo Poqe [2001]
139
Isidora Sekuli}, Novi Sad [2000]
140
Dr Ar~ibald Rajs, Ma~vanski Prwavor [1994]
141
Jovan Ra{kovi}, [1997]
142
Ivan Stevanovi~ Jastrebov, Prizren [1996]
143
144
Povodom izlo`be u Galeriji grafi~kog kolektiva 1982. godine
Slobodan Novakovi} [1998]
145
^i~a Ilija Stanojevi}, Beograd [1998]
146
Qubinka Bobi}, Beograd [2001]
147
DRAGOCEN DOPRINOS OVEKOVE^EWU ILIJE STANOJEVI]A I QUBINKE BOBI]
(Prigodna re~ prilikom primawa dveju skulptura, dvaju darova, Drinke Radovanovi} Narodnom pozori{tu, u ~etvrtak, 24. 8. 2000. godine)
Gospo|e i gospodo , dragi prijateqi,
Gojko Nikoli{, na~elnik partizanskog saniteta, general i diplomata, nau~niki pisac, akademik i nespokojnik, napisao je kwigu o svom zemqaku, zapravo suseqa-ninu, iz Sjeni~aka, — Savi Mrkaqu. Bilo je to odu`ivawe duga primarnom refor-matoru srpske }irilice i autoru jednog zna~ajnog a malenog dela srpske kulturneistorije, Sala debelog jera libo azbukoprotres. U uvodnom slovu svoje kwigeNikoli{}e re}i (parafraziram): Milioni qudi umiru kao muve i nikom ni{ta. Da bi ~ovek
izbegao zlu sudbinu muve, on mora imati delo ili barem delce. Mrkaq je imao delce
koje ga je, na neizbrisiv na~in, uvelo u istoriju srpske kulture.
Drinka Radovanovi}, glasovito ime savremene srpske kulture, potrudila se dasvojim skulpturama u bronzi dade ne samo dragocen poklon Narodnom pozori{tunego i znatan doprinos ovekove~ewu dvaju biv{ih dugogodi{wih glumaca Narodnogpozori{ta –– Ilije Stanojevi}a (1859–1930) i Qubinke Bobi} (1900–1978), onihdvaju glumaca koji su se zlatnim slovima upisali i u povest Narodnog pozori{ta i uistoriju srpskog glumi{ta uop{te.
Za pozori{ne glumce, u starije doba, mislilo se da su `rtve svog poziva, tj.tipologije gluma~ke umetnosti, ~ak i kad su najve}i. Oni bi ostajali u se}awu svojihsavremenika, u pozori{nim hronikama, u sakupqenim pozo ri{nim kritikama i even-tualnim kwigama posve}enim naro~ito uglednim glumcima, ali novi nara{taji ––nisu mogli u`ivati u wi hovim kreacijama niti im se diviti onako kako je to mogla~initi wihova publika.
Zahvaquju}i savremenoj tehnologiji, otklowena je ta zla sre}a pozori{nihglumaca, koja ih ranije nije mogla i doslovno ovekove~iti. U tome je, razume se,Qubinka Bobi} imala vi{e sre}e nego Ilija Stanojevi}, ali su wih oboje, i to pod-jednako, imali sre}e s Drinkom Radovanovi}, koja je, kako bi rekla DankaMaksimovi}, ukamenila tolike pisce, vojvode i druge izdvojenike i uglednike srpskekulture i istorije.
Dodu{e i Ilija Stanojevi} i Qubinka Bobi}, ne samo u nameri da dosko~emalo~as spomenutom nedostatku pozori{ne umetnosti u pore|ewu s nekim drugim, naprimer s kwi`evno{}u i filmom, ili sa slikarstvom i vajarstvom, i sami su seogledali u kwi`evnosti, tj. u dramskokreativnoj a ne samo u dramskokreativnoj umet-nosti, u kojoj su bili na Olimpu svoga vremena. Uostalom, oboje su `iveli vi{e odsedamdeset, a Qubinka Bobi} –– i znatno vi{e od toga.
148
Ovo je sve~anost koja ne nudi mogu}nost da opse`nije zavirujemo u delo dvajuvelikana srpskog glumi{ta. Za to postoje druge i boqe prilike, koje su, uostalom, idosad postojale i vaqano kori{}ene. Kada je re~ o Qubinki Bobi}, i ja sam, kaodvadesetogodi{wak u momentu wenog odlaska s ovog sveta, imao prilike da se s womvidim i vi|am u`ivo, a ne samo virtuelno. I ja nosim u se}awu neka wena ostvarewa,ne samo na Nu{i}evom (Vlast i Gospo|a ministarka) nego i na [ekspirovom pred-lo{ku (San letwe no}i i Bogojavqenska no}). U se}awu je pogotovu nose mnogidana{wi delatnici i umirovqenici Narodnog Pozori{ta i pozori{ni pokloniciuop{te.
Ovo je prilika da Drinki Radovanovi} izrazimo toplu zahvalnost za wenizvanredan doprinos ne samo savremenom srpskom vajarstvu nego i savremenom srp-skom glumi{tu. Ilija Stanojevi} bio je vi{e ~ovek devetnaestog veka, a QubinkaBobi}, zapravo u celini, li~nost jo{ teku}eg, dvadesetog veka, te, istovremeno, idrugog hiqadugodi{ta, samo jednog trena u sveukupnom trajawu vaseqewe. Naravno,mi nemamo namere da se rastanemo s onima {to su za sobom ostavili IlijaStanojevi} i Qubinka Bobi}, a jo{ mawe s onim {to iza sebe ostavqa, a {to }e idaqe ostaviti, Drinka Radovanovi}. Nemamo ni mogu}nosti, ~ak kad kad bismo iimali namere.
Ostaje nam da jo{ ka`emo: hvala Drinki, a Iliji i Qubinki –– i slava i hvala!
Ministar kulturedr @eqko Simi}
149
Dr Kova~evi}, Prijedor [1998]
150
Dr Kosti}, Prizren [1998]
151
Nikola Koqevi} “Dodir”
Jovan Ra{kovi}, Trebiwe
Vo`d Kara|or|e [1979]
13REQEFIPLAKETE FIGURE
Kraq Petar
@ive}i u svetu sukoba i konflikata, razarawai smrti, mr`we i zavisti, u kovitlacu bezna|a ifrustracija, malo prostora ostaje za radosti`ivqewa i postojawa. U lepezi mogu}ihradosti, stvarala{tvo je iskonska i ve~itapokreta~ka osnova maja, koja gene ri{e silu`ivqewa, wegove motive i smisao. To jeiniverzalni oblik postojawa i pona{awa ipojedinca i naroda, ~ije su sudbine izukr{tane,povezane, uzajamne. Asocijacija pojmova stvar-ala{tvo, pojedinac, narod, radost, na najekla-tantniji na~in nalaze svoj izraz u deluDRINKE RADOVANOVI]", ~iji su radovioriginalni i li~ni u izrazu, nacionalni uopusu tematike koju obra|uje, a univerzalni poobjektivnoj vrednosti i doprinosu umetnosti.Razmi{qawa o umetnosti i umetnicima iz uglanau~nika isti~e uvek i stalno ideju o vezi naukei umetnosti. Zajedni~ko za umetnost i nauku jeda formiraju nterakciju izme|u dru{tvfe iceline koja oblikuje qudsko iskustvo i saznaweu celinu. To stvara predpostavku za kon-tinuiranu razmenu izme|u qudske zajednice ifizi~ke sredine, koja se razvije ne u suprotnos-tima ve} u harmoniji sa prirodom. Nasu{na jepotreba `ivota interakcija biqnog i `ivoti-wskog sveta, ukqu~uju}i ~oveka sa ostatkom kos-mosa izvan na{e planete. Egzistencija ~ovekanije raskol sa prirodom, ve} zajednica gde sequdska bi}a i svemir nalaze u me|uzavisnosti.Mo`emo slobodno re}i da svaki humani razvi-tak iziskuje mudrost analiza, posebno onih kojesu vezane za napredak umetnosti i kulture.Stvarala{tvo DRINKE RADOVANOVI]proizilazi, postoji, razvija se i kre}e u ovimrelacijama. Wen svet su `iva bi}a, koja se nezatvaraju u okvirima datog prostora, gde sutrenutno izlo`ena. Taj svet wenih skulptura,bilo da se radi o na{im biolo{kim saputnici-ma, primercima animalnog `ivota, ili pakqudima iz na{eg vidokruga i velikanima na{eistorije, civilizacije i kultiire, imaju zajed-ni~ku dimenziju otvorenosti, jer se ne zatvarajuu okvirima datog prostora gde su trenutnoizlo`ene. One su integralni deo na{eg ukupnogbi}a, li~nog i univerzalnog, do`ivqavamo ihkao deo sveta u naj{irim prostranstvima kos-mosa, {to stvara ose}awe topline i duhovnogzadovoqstva od saznawa da smo se pribli`ili
nekim, za nas apsolutnim vrednostima. Za nasSrbe, stvarala{tvo DRINKE RADOVANOVI]upotpunilo je jednu zna~ajnu oblast na{egnacionalnog i istorijskog bi}a. Na{em naroduona je podarila plejadu likova velikana na{enovije istorije - od oslobo|ewa od Turaka dona{ih dana. Posebno je ovekove~ila likovenajslavnijih li~nosti po~etka ovog veka - odKraqa Petra I, vojskovo|a najve}e epopeje srp-skog naroda u ovom veku - iz oslobodila~kihratova 1912 - 1918. godine - Vojvode Mi{i}a,Putnika, Stepe Stepanovi}a, Bojovi}a,[turma, velikana na{e kulture -Dositeja iVuka, do giganata svetske nauke koji su na{narod zauvek upisali u enciklopediju svetskogstvarala{tva, kao {to su Tesla i Pupin.Likovl na{ih velikana u izrazu i deluDRINKE RADOVANOVI] imaju svojevrsnutoplinu, qudskost, koja na najadekvatniji na~inizra`ava na{e podnebqe, jednostavnost qudikoji su stvarali sudbinu svoje i svetske istori-je. Posebno isti~em da svet wenih dela formi-ra skladnu i homogenu celinu - wene `ivotiwe iqudi ujediwuju snagu i ne`nost, poseduju}iiznijansirani psiholo{ki profil i iznadsvega poeziju `ivota i pokreta. U proporcijamai integritetu svojih formi, a posebno u detaqi-ma, diskretnom i nenametqivom pokretu, onasimbolizuje htewa ~oveka da humanizuje prostori da se na adekvatan na~in prilagodi stalnopromenqivim uslovima sredine koja nasokru`uje. Wene skulpture treba posmatrati sasvih strana, jer svaki detaq i linija na speci-fi~an na~in formiraju deli} celine, daju}idelu punu materijalizaciju u prostoru i pros-transtvima, asociraju}i kontinuitet misaonogi emotivnog, istovremeno suvereno li~no, a poporukama {iroko, op{te, kosmopolitsko.Dana{wa izlo`ba, u ovom istorijskom komplek-su, geneze na{e novije istorije predstavqa svo-jevrstan simbol, u kome se umetnik DRINKARADOVANI] sjediwuje sa nacionom iz kogaproizilazi i kome se svojim delom na najboqina~in odu`ila.
Oplenac Qubi{a Raki}
2. oktobar 1992.
TOPLINA I JEDNOSTAVNOST VELIKANA(Govor akademika Qubi{e Raki}a na otvarawu izlo`be Drinke Radovanovi})
156
Kraq Aleksandar [1984]
Vojvoda Petar Bojovi} [1989]
158
Vojvoda Stepa Stepanovi} [1989]
159
160
Vojvoda @ivojin Mi{i} [1989]
161
162
Vojvoda Radomir Putnik [1989]
163
164
165
Vuk Stefanovi} Karaxi}, Hilandar [1989]
166
167
Dositej Obradovi}
Jovan Sterija Popovi}, Beograd [1996]
168
Radoje Domanovi}, Beograd [1979]
169
170
Jovan Jovanovi} Zmaj
171
Milo{ Crwanski
172
Desanka Maksimovi}
173
Branko Miqkovi}
174
Matija Be}kovi}
175
Srpska majka [1990]
176
Beringer, Be~ [1989]
177
Matija Vukovi}
178
Stevan Bodnarov [1982]
179
180
Rado ide Srbin u vojnike [1989]
181
182
Posle Kajmak~alana [1989]
183
184
Haxi-Prodanovabuna[1990]
185
186
Deca u ratu, Prijepoqe[1984]
187
188
Kolar [1982]
189
Potkiva~ Zobnatica [1982]
Deca Sergeja Jesewina
190
De~ak i pas
191
Lav Despota \ur|a [1991]
192
Marko Aurelije - Prob [1988]
193
14@IVOTIWE
196
Glava kowa, Zobnatica [1999]
197
Glava kowa, Zobnatica [1987]
198
199
Glava kowa, Zobnatica [1987]
Kow [1990]
202
Pas [1991]
203
Pas [1989]
Pas, Beograd [1982]
208
209
Ris [1983]
210
211
Vuk prognan samuje i ~eka
u ateqeu me|u ru`nim korwa~ama
i majmunima Amazona.
Zalepr{a ogromni albatros glinenih krila
kad matroz pijani donese zdelu mleka.
Vuk je tako dobar.
Hteo bi lisici glinenoj dami
da doda gutqaj, da se nahrani i ona.
O~ajan, na bekstvo je re{en.
No}u polomi skulpture, tra`i druga
i kao sumanut grebe zakqu~ana vrata.
Prevrne zdele i opet okamewen stane.
U zoru sunce pred wega {aku zlata baci,
da je ~uva.
On zlatom sunca vida rane,
sve dok ne jave betonski basamci
da sti`e devojka - kipar
koja ga ne`no voli.”
Slobodan Markovi}
Vuk [1990 ]
214
Puma [1989]
215
Medved [1980]
216
217
Lav [1990]
218
Lavovi [1988]
219
Sova [1988]
220
Srna [1989]
221
Glava Antilope [1984]
222
Zec [1989]
223
Korwa~a [1981]
224
Paun,Zobnatica [2000]
225
Ma~ka [1985]
Ptica [1988]
228
229
Orao [2007]
230
231
Golub i golubica [2007]
232
233
15PRIJATEQI O DRINKI
234
MATIJA I DRINKA
Matija i Drinka – dve skulp-torske gromade, dve pti~ice nebeske.
Radili su, ma{tali, drugovali i izla-gali zajedno, grade}i godinama jedan kom-plementarni vajarski svet… Matija je, sasrdito{}u i `estinom, osloba|ao nekedemonske sile, skrivene u qudima ibogovima, pretvaraju}i ih u gromade kojese ru{e (ne gube}i, pri tom, nimalo odsvoje snage i veli~ine) – Drinka je, opet,sa uznemireno{}u i sa puno ose}ajnosti,u po~etku gajila i krotila razne divqe`ivotiwe, koje su se pod wenom vajarskomrukom pona{ale pitome (dodu{e, uvekspremne da nekoga rastrgnu)! Na wihovoj zajedni~koj izlo`bi, uGaleriji Grafi~kog kolektiva,orvelovske 1984. godine, u kamernomgalerijskom prostoru, izme{ali su se wihovi radovi:dahtawe Matijine Meduze i re`aweDrinkinog sklup~anog Risa, brundaweDrinkinog Medveda i kletve MatijinogMojsija, krici Matijinog Prometeja itopli dah Drinkinih srna i antilopa –sve se to slilo u jedinstveni ko{marzvukova, koji se naslu}uju, i formi, kojesu tako o~igledne.Matija je, sve do smrti, govorio oDrinki kao o svojoj jedinoj u~enici –Drinka je, uvek i svuda, progla{avalaMatiju za svog jedinog u~iteqa.Prolaze}i kroz Drinkin i Matijin„zveriwak“ – kao kroz Danteov „Pakao“ili bar „^istili{te“! – ose}ali smo seoslobo|eni i elementarni, suo~eni iusagla{eni sa tajanstvenim silamaprirode, koje materiju pretvaraju uni{tavilo, a od haosa praoblika stvara-
MATIJA AND DRINKA
Matija and Drinka – two greats of theart of sculpture, two little celestialbirds.
They worked, dreamed, were close compan-ions and exhibited together, building sculp-tor’s complementary worlds… With angerand ferociousness, Matija evoked somedemonic powers concealed in men and godsturning them into huge blocks that are tum-bling down (without loosing anything oftheir power and size for that). Drinka, inturn, with angst and sensitivity, at first raisedand domesticated various wild animalswhich under her sculptor’s hand looked tameenough (always ready, though, to tear some-body to pieces).At their joint exhibition in the camber-sizedGallery of the Graphic Arts Collective inthat Orwellian year of 1984, their workswere put side by side: the panting ofMatija’s Medusa and the growling ofDrinka’s curled-up Lynx, the grumbling ofDrinka’s Bear and the curses of Matija’sMoses, the screams of Matija’s Prometheusand the warm breath of Drinka’s roes andantelopes – all these blended into a singlenightmare of barely discernible sounds and so obvious forms.Until his death, Matija referred to Drinka asone of his students; Drinka always and everywhere declared Matija her only teacher.Passing through Drinka and Matija’s„menagerie“ like through Dante’s Inferno, orat least Purgatorio, we felt released and in anelementary state, confronted and coordinatedwith the mysterious forces of nature which transformmatter into nothingness, and out of the chaosof primordial shapes create sophisticatedforms.
235
ju kultivisane forme. Tada, naravno,nismo ni slutili da smo pred vratima istinskog pakla, koji nasuskoro ~eka!Drinkina elegantna Antilopa,izdu`enog vrata; qutiti Ris, spreman zaskok; falusoidna Korwa~a, koja se izsvog ve~nog oklopa propiwe skoro doneba; wen prate}i pognuti Vuk, kojiwu{ka po tragovima budu}ih `rtava; paxinovska Ptica, koja rasponom svojihmre`astih krila dodiruje na{e snove;smirena Sova, kao isklesana u steni, kojapoput Atlasa nosi teret svog i na{egusuda; Ma~ka koja se lewo izle`ava (ilimo`da trune pod sun~evim zracima?);zatim, Drinkini psi, koji se bezazlenoigraju ili umuju; a naro~ito kowi, na~ijim su ponosnim glavama ispisanitragovi napora i patwe, dok wihovale`e}a trupla trepere od gracioznihpokreta – kao da na svojim `ivotiwskimple}ima nose sve strepwe, nemire ipretwe na{eg veka. A Matijin nakazniMinotaur, kao ~uvar ovog Drinkinogstada, raskala{an kao neki satir – svo-jim prisustvom, kao da budi i razdra`ujesile zla, koje se stalno motaju oko nas...Suo~eni sa slutwama i nemirima kojinam odvajkada prete i sa zlom koje nasneprestano vreba – danas, fatalnije negoikada pre! – Matija i Drinka, vo|enisnagom svoje intuicije, progovorili susrodnim skulptorskim jezikom, sna`nimvajarskim gestovima i nesputanom ekspre-sivno{}u formi. Matija je bio usmeren ka mitolo{kim, aDrinka ka psiholo{kim sadr`ajima. U godinama koje su usledile, Drinku jetakvo opredeqewe povelo – od wenog pro-duhovqenog animalizma – karealisti~kom portretisawu velikanasrpske istorije (ka kraqevima, vojvo-dama, nau~nicima, umetnicima i rat-nicima, od kojih je svaki ~itavo
We did not even suspect, then, that we wereat the gate of a true inferno, which was soon to be our lot.Drinka’s elegant Antelope with her outstretched neck; the fierce Linx prepared for a leap; the phallic Tortoise who rears sky-wards from his eternal shell; his escort, the stooped-down Wolf sniffing the trails ofhis future quarry; then, the giant Bird whoby the span of the wings touches ourdreams; the calm Owl, shaped out of rockand like Atlas carrying the burden of its ownand our destiny; the Cat lying about lazily(or perhaps rotting in the sun); then again,Drinka’s dogs playing around innocently or just contemplating; and espe-cially the horses whose proud heads bear thesigns of great effort and suffering whosebodies quiver in graceful movement as if ontheir animal shoulders they carry all the anxiety, restive-ness and menace of our century. Matija’s monstrous Minotaur seems to guardDrinka’s herd, licentious like a satyr and by his presence waking up and inciting the forces of evil which are constantly swarming around us… Filled with foreboding and confronted withthe lurking evil which is out to ensnare us,today more fatally than ever before, Matijaand Drinka guided by their intuition, havespoken out with their kindred sculpture’slanguage, vigorous gesture and unhamperedexpressiveness of form. Matija was concentrated on mythologicaland Drinka on psychological motives. In the years that followed, Drinka took thisoption from her spiritualized animalismtowards a realistic portraiture of the greatfigures of Serbian history (kings, vojvodas(military leaders), scientists, artists and war-riors, each of whom is a whole chapter ofnational mythology). Drinka’s people, likeDrinka’s animals, are devoid of serenity andcheerfulness. If animals do not know how to
236
237
Matija Vukovi} [1989]
poglavqe nacionalnog mita). Drinkiniqudi, kao i Drinkine `ivotiwe, li{enisu vedrine. Ako `ivotiwe ne umeju da sesmeju, Drinkini junaci nemaju ni razlogada budu nasmejani – breme sudbine narodakome pripadaju, pritiska ih. To va`ipodjednako i za Drinkine srpske kraqeve(koji, bez roptawa, dele isku{ewe svognaciona), i za vojvode, koje su vodile pobedni~ke bitke (ose}aju}i, neprestano,gor~inu poraza), i za grupu srpskih intelektualaca (od kojih svaki nosi nekusvoju muku), i za grupu bednihde~aka-heroja (~iji su jad i nesre}ao~igledni), i za uklete srpske nau~nikesvetskog glasa (gospodstvene u neda}amakoje su ih snalazile i opsednute tajnamaprirode, ~ije razre{avawe mewa sudbinu sveta, ali ne i sudbinu wihovog naroda)…Iz tog na{eg balkanskog „tamnog vilaje-ta“ – u kome, kao za~arani, ~ame i qudi izveri Drinkine – izlaska nema. To, bardanas, dobro znamo i mi, koji Drinkineskulpture gledamo, a to zna i sama umet-nica, dok {tedro seje svoje tragi~neskulptorske znake svuda po Srbiji – odTopole do Tekeri{a, od Beograda do naju-daqenijih zabiti – kao da, na taj na~in,ostavqa trajne zapise o zloj sudbinisvoga naroda, kome prete uni{tewem.Drinka time ~uva se}awe i na Matiju,~ije vajarske ruke miruju pod zemqom!
Slobodan Novakovi} Beograd, februara 1998.
smile, Drinka’s characters have no reason tosmile – they are weighed down by the bur-den of fate of the nations to which theybelong. This applies equally to Drinka’sSerbian kings (who without grumbling sharethe trials and hardships of their nation), tothe military leaders who waged victoriousbattles (constantly sensing the bitterness ofdefeat), to a group of Serbian intellectuals(who all suffer from their very own tor-ments), to a group of wretched boys-heroes(whose unhappiness and misery are evident)and to the cursed Serbian scientists of worldrenown (dignified in the troubles that befellthem and obsessed by the secrets of naturethe untangling of which will alter the fate ofthe world but not the fate of their own nation as well…From this Balkan „world of perpetual darkness“ – in which Drinka’s people andbeasts alike are languishing as if spellbound,there is no way out. This, today at long last,is well known even to us who watchDrinka’s sculptures just as it is known to theartist herself while she is lavishly plantingher tragic sculptural signs throughout Serbia,from Topola to Tekeris, from Belgrade to theremotest parts of the country as if in thisway she is leaving behind lasting records ofthe ill fate of her nation which is under thethreat of annihilation. Thereby, Drinka keepsthe memory of Matija whose sculptor’shands are at rest below the ground.
Slobodan Novakovi}Belgrade, February 1998
238
239
Slobodan Markovi} [1989]
Faksimil pesme Slobodana Markovi}a - Libera Markonija
LUDI NOMAD
[ . . . ]
Svoje posledwe godine provodio je, me|u svoji-ma, na ^uburi – veoma ~esto u vajarskom ateqeuDrinke Radovanovi}, me|u wenim skulpturama`ivotiwa i qudi – tu je, za kuhiwskim stolom,dok je Drinka vajala, napisao mnoge pesme, ukojima je naslu}ivao svoju smrt, recimo:
„Nemoj da misli{ na te`ak put
niti da te bilo {ta nezgodno brine
cvet je otkinut. . .
Na krstu stoji moje ime!
Bilo je sve dobro. Ni jedna re~ zla
nije se ume{ala me|u nas.
Ti si bila uvek ti, a ja, ja. . .
voleo bih i mrtav da ~ujem tvoj glas.
U nemogu}em svetu delili smo posledwi komad
i, zadovoqni kao psi dobrote, `iveli smo
u svetu bez rampe.
Kad me se seti{, ka`i oti{ao je LUDI
NOMAD
u mrak ludi su{ti bez ikakve lampe.“
Kao da je unapred strahovao da }e ga, uskoro,sahrawivati neki qudi koje nije voleo, a da }eod wega, ba{ tada, biti daleko oni koje on, imrtav, voli – zato je, u Drinkin notes,napisao ba{ ove stihove:
„Napisa}u ti pesmu, ali,
boqi svet od we ne}e biti.
Mi nit’ smo slutili nit’ smo znali
da }e nas bezbo`nici sahraniti.
U vreme nimalo ~ednih harlekina,
koji ~ak ni takt orkestra ne prate,
ve} nas gone sa svojim psima
i kamenuju, i gde stignu mlate
k’o da }e na{e modrice procvetati.
U nekoj aleji, kad nas sve~ano sklone,
za mnom neka niko ne pati,
za mnom neka ne zvone.
Vidim ja crnu pticu na svom krovu
~im tobo` svane i suze boga kanu.
Napisao sam ti u dahu stihove ove,
zato sve oprosti Slobodanu. . . “
241
Bilo je to vreme za pra{tawe i za opra{tawe.Drinka je, u svom malom ateqeu, napravilaveliki Liberov portret – on je, zauzvrat,islikao uqanim bojama (koje su se slivale kaokrvave suze!) vrata wenog ateqea.A, dok je Drinka vajala Liberovo poprsje – on je,za onim kuhiwskim stolom, napisao novu pesmu:
„Od silne gline koju sla`e{
na poetu nemilice,
wegova du{a zapoma`e,
od bola mu se gr~i lice.
I jednom kad postane bronza,
ta glava koju stru`e{ dugo,
nesta}e i osmeh i poza
i gleda}e te lice drugo.
Nad bronzom, kad joj sine lice,
pa makar bila iznad groba,
kru`i}e neke divne ptice
k’o om~a nad glavom roba.
Na stalak nabaci drugu glavu,
prisniju u svemu –
zaboravi}e tvoji basamaci
~oveka s nebom na ramenu!“
Pesnik je, tako, gledaju}i Drinkinu skulpturu,odbrojavao svoje posledwe dane, kao {to je to~inio, nekada, u svojim pesmama: „Ponedeqak jeusahlih suza dan… Utorak, drugi dan po redu…Sreda je do{la… ^etvrtak u tramvaju slavim…Petak je peti dan kako le`em kasno… Subotapredgra|a karneval…
Nedeqa, kad kr~me obuzme seta od namernougla|enog sveta…“ Oti{ao je, nose}i na ramenu svoje nebo.A, neposredno pre toga, napisao je uDrinkinomvajarskom ateqeu – dok: „Sa crkve Svetog Savezvoni…“ – svoj posledwi opro{tajni epitaf,kao malu pesni~ku {alu:
„Sada idem u kr~mu,
na svemu ti hvala.
Porazbija}u sr~u!
Zbogom, mala!“
I oti{ao je, doista.Oti{ao je ludi nomad, Libero Ma rkoni!
… Oti{ao je, verovatno, u raj – da sparinguje~uburskim bokserima koje, sigurno, i tamopredvodi wegov veliki prijateq i bokserskitrener: Siki Gakovi}!
A u pesnikovom ateqeu, na Ju`nom bulevaru –pred kojim je odjeknuo posledwi udarac gonga! –ostala je, u pusto{i, ona Drinkina bista,na ~iju je gipsanu glavu Libero staviomornarsku kapu.Sre}na plovidba, kapetane!Vole}emo te, Libero, dok i za nas vreme nestane, dok i mi ne prestanemo da di{emo,na ^uburi.
Slobodan Novakovi}
Beograd, 1990. godine
(Iz kwige „Buridanov kriti~ar“,
Novo delo, Beograd)
242
Crte` Drinke Radovanovi} i pesma Slobodana Markovi}a
243
244
245
246
247
Pesma Slobodana Markovi}a “SFINGA”, napisana na vratima ateqea Drinke Radovanovi}
SFINGA
Li~i{ na oblak
i rub }u mu dota}i.
Uspori korak
du{u u du{u preto~i
No} se presvla~i u svilu,
no}-`ena od mesinga
ne trudi se na silu
da zna{ {ta misli Sfinga
Sfinga }uti svoju dramu
pred putnicima bez mere.
Do|i u Ateqe. Ostani u ramu
kad se mesec uz jablan vere
U ludoj katedrali
od armiranog betona
pred tobom }e sve}e da pali
vernika kolona
249
250
Radomir Stani}
251
Profesor Simi} [1979]
252
VAJAR IZRAZITOG FIGURATIVNOG USMEREWA
Usavremenoj srpskoj skulpturi(kao i u dana{wem vajarstvuuop{te) sve ideje i sve opcije
postale su mogu}e i ravnopravne. Presamo dvadesetak godina moglo se gov-oriti o generacijama i uspostavqativertikala razvoja. Danas vi{e nema teokomice duha, scena je isitwena ainverzivna kretawa sve izrazitija. Akonovine nema, nema ni istinske „projek-tivnosti“, kako je o plodnijim ibogatijim epohama pisao \. K. Argan,ostaje da verujemo u mogu}nosti ivrline sinteze. Jedan takav oblik sin-teti~kog pristupa predstavqajunajnovije skulpture DrinkeRadovanovi}. Tema je klasi~na – quds-ka figura, a likovi – istaknuti pred-stavnici na{eg kulturnog i nau~nog`ivota: Dobrica ]osi}, MiloradPavi}, Qubi{a Raki}, Mi}a Popovi}i Matija Be}kovi}. Kao vajar izrazi-tog figurativnog usmerewa, Drinka Radovanovi} je predstavnikstilizovanog realizma, pojave koja jeuprkos svih mena kroz koje je umetnostpro{la u ovom veku jo{ `iva i aktuel-na u spomeni~koj skulpturi. Tomtradicionalnom shvatawu vajarka je isada ostala verna (pre)nagla{avaju}ifakturu, isti~u}i rastrvene i nes-livene poteze tragova ruku i dleta, jed-nom re~i, osnovnu impresiju negodefinitivnu modelaciju. Ali bitanizra`ajan poticaj je do{ao s drugestrane, od fotografije, od vizuelnogsadr`aja koji je od vremena popartapostao nezaobilazan i presudan za svefigurativne poetike, post-modernog
SCULPTOR OA PRONOUNCEDLY FIGURATIVE INCLINATION
In the contemporary Serbian art of sculp-ture, as in sculpture today generally, allideas and all options have become possi-
ble and are treated on an equal footing. Onlysome twenty years ago, one could speakabout generations and establish a vertical ofdevelopment. Today there is no such spiritu-al frame of reference, the scene is fragment-ed and inverse movements are more pro-nounced. If there are no new developments,there is no true „projectivity“ either, as G. C.Argan wrote about richer and more produc-tive epochs. What is left for us is to believein possibilities and virtues of synthesis. Onesuch form of a synthetic approach is the lat-est sculptures of Drinka Radovanovic. Thetheme is classic – human figure, and thefaces are those of prominent representativesof our cultural and scientific life: DobricaCosic, Milorad Pavic, Ljubisa Rakic, MicaPopovic and Matija Beckovic. As a sculptorof a pronouncedly figurative inclination,Drinka Radovanovic is a representative ofstylized realism, a movement which despiteall the changes through which the arts havepassed in the course of this century is stillalive and current in monumental sculpture.The sculptress has remained faithful to thistraditional conception, (over) stressing tex-ture, giving prominence to uncoordinated,disconnected strokes of the hand and chisel,in a word, highlighting the basic impressionrather than the completed modeling. But theessential expressive stimulus came from adifferent side, from photography, from the visual content which since the time of popart has been inescapable and decisive for all
253
doba. Umesto da radi po modelu udugim seansama, koje umrtvquju izraz,slu`ila se fotografijom kaopredlo{kom. Tako razaznajemo dvasloja. Prvi stariji i klasi~an, drugiovovremen i umetni~ki vi{e saobra`enepohi. Zahvaquju}i prvom izbegnuta jeo~ita obezli~enost ~esto neodvojiva odukusa i estetike poparta. S drugestrane, zahvaquju}i hladnoj opticifotografije predlo{ka – vizuelnomsadr`aju tako razli~itom od percepci-je oka – ove figurine odi{u `ivotom,uverqivo{}u. Ovaj specifi~an poparticizam imamnogo od tradicionalne „du{e“, psi-hologije.
Zoran Marku{ Beograd, aprila 1992.
figurative poetics of the post-modern age.Instead of working from models in long ses-sions which deaden the expression, she usedphotographic images as the model. So wecan discern two layers. The first, older andclassic, and the second – of this day and ageand artistically in conformity with the epoch.Owing to the former, the obvious self-annihi-lation often inseparable from the tastes andaesthetics of pop art has been avoided. Onthe other hand, thanks to the cold optics ofphotography – the visual content so differentfrom the perception of the eye – these fig-urines are breathing with life and convictionof posture and movement. This specific formof pop art contains much of the traditional„soul“, of psychology.
Zoran Markus
254
16 Izlo`ba u Pari zu
1998
256
257
LIK I MISAO
Figure, reqefi i kompozicije DrinkeRadovanovi} sadr`e akumuliranuduhovnost, ono simboli~no nasle|e
istorije i podnebqa koje tvori mentalne ikarakterolo{ke sklopove jednog naroda. Bilo da vaja svece i prosvetiteqe, ili vojsko-vo|e i narodne predvodnike, ili bezimenomno{tvo i obi~ne qude, ili pak svoje uglednesavremenike i prijateqe, – ova skulptorkapolazi od postoje}ih, realnih predlo`aka iautenti~nih fakata da bi potom, markantnimpotezima stvarala~ke nadgradwe, oblikovalanajintimnije suptilnosti.U oblicima i borama lica, u pogledima i ulinijama stasa, junaci Drinke Radovanovi}nose po deli} kolektivne svesti o tragici i osmislu postojawa. Ima neke suzdr`ane tuge,nekog pe~alnog bola, neke nasledne skepse isete u svim ovim likovima, ali i nekog ose}awa– koje je vi{e u slutwi nego u racionalizo-vanom do`ivqaju – da `ivot mora posedovatimnogo dubqe i mnogo va`nije razloge od onihkoje pojedina~ne sudbine i pojedina~ni ishodisugeri{u i saop{tavaju. Svi likovi DrinkeRadovanovi}, ali i celokupan wen skulptorskirad ukqu~uju}i i predstave iz `ivotiwskogsveta i iz nacionalne heraldike, pokazujuodre|ene kqu~ne istorijske vertikale, one ver-tikale koje – kroz surove ali i slavne ratovenovije srpske istorije – se`u, preko sredwegveka i duboko humanisti~ki intoniranogpravoslavqa, sve do davnih kultura i civi-lizacija koje su nam prethodile ili su se sna{om civilizacijom stopile. Jedan vidstilizovanog realizma s nagla{eno li~nombojom – onaj model realisti~ke stilizacije~ija je bliskost s povodom i s polaznominspiracijom dobila danas, u likovnoj poeticipostmoderne, novi legitimitet – rezultirao jeu bogato smisaonu slojevitost. Kad je re~ oqudskim likovima, a posebno o istorijskimli~nostima, Drinka Radovanovi} podjednakouspe{no izvla~i, odvajawem bitnog od balastasporednog i efemernog, i ono {to jenajneposrednije na{e i ono {to nas sjediwuje
PERSONALITY AND THOUGHT
Figures, reliefs and composition by DrinkaRadovanovic contain accumulated spirituality,the symbolic heritage of history and climate
which makes for the mental and character-formingstructure of a nation.Whether she carves saints and educators, or military and popular political leaders, or the nameless multitudes and the man in the street, or her distinguished contemporaries and friends, this sculptress starts from existing, real models and authenticatedfacts in order to shape most intimate subtleties,working up to a creative superstructure.In forms and wrinkles of the face, in glances andcontours of the figure, Drinka Radovanovic’s heroescarry a bit of the collective awareness of the tragedyand meaning of existence. There is some restrainedsadness, some painfulness, some inherited skepti-cism and melancholy in all these characters, but alsosome feeling, which is more premonition thanrational experience, that life must have much deeperand more important reasons than those that individ-ual destinies and individual outcomes suggest. Allof Drinka Radovanovic’s characters and her entiresculptural work include images of animal life andnational heraldry, display some crucial historicalverticals, those verticals which – through brutal butalso glorious wars in more recent Serbian history –reach over the Middle Age and Orthodoxy, intonedwith profound humanism, as far back as the distantcultures and civilizations which preceded our civili-sation or fused with it.One aspect of stylized realism with pronounced per-sonal colour – the model of realistic stylizationwhose closeness to the motif and the initial inspira-tion has today acquired a new legitimacy in the fig-urative poetics of the post-modernism has resultedin a rich stratification of meanings. Where humanfaces, especially of historical figures, are concerned,Drinka Radovanovic is equally successful in identi-fying what is directly and peculiarly ours and whatunites us with what is human in general by separating the essential from the bal-last of incidental and ephemeral. Whenever I stand before the figures and reliefs of
262
sa op{tequdskim. Kad god stanem pred figurei reqefe Drinke Radovanovi} sna`no me opse-da utisak da u wima, u ovim figurama i reqe-fima, postoji i izvesna {ifrovana poruka, daje sadr`ana ona alegorija koja odlikuje svakupravu umetnost, a skulptorsku mo`da i vi{e oddrugih. ^ini mi se da bi i neko ko o nama ba{ni{ta ne zna, neko ko ne poseduje niobave{tewa ni predube|ewa, mogao u radovimaDrinke Radovanovi}, kroz svako lice i svakistas, da prepozna odlomak ne~ega, ali onognajsu{tastvenijeg, {to izvire iz na{e istori-je, iz na{eg pejza`a i iz na{e klime, ali i dase uveri da smo se vekovima uklapali u cen-tralne kulturne tokove, i da smo univerzalnomte`ili. A pa`qivo oko i lucidno promatrawe mogu,mo`da, da, u kreacijama Drinke Radovanovi},naslute i odgovor na ono {to nas, u ovo vremeoptere}eno svakojakim neizvesnostima i uku-som mnogostrukih sputanosti, i posebnozaokupqa: kakva nam je budu}nost i kakve sunam {anse, sa svim onim {to – kao mitskonasle|e, kao kulturno bogatstvo i kao egzisten-cijalni teret – iz pro{losti nosimo. Prednama su vajarske avanture i vajarski rezultatiprijem~ive likovnosti i zaista provokativnemisaonosti.*
^edomir Mirkovi}
Drinka Radovanovic, I always have the impressionthat there is some coded message in those figures and reliefs, that they contain an alle-gory that distinguishes every genuine art form,sculpture, perhaps, more than any other. It seems to me that someone who knows absolutelynothing about us, someone who is neither wellinformed nor prejudiced, may recognize in theworks of Drinka Radovanovic, in each face andeach stature, a little of something that is most sub-stantial, that springs from our history, from our landscape and our climate, but also to convince themselves that for centuries we have been part of the main-stream of culture and that we have aspired to the universal. A careful and clear eye maywell perceive in the creations of DrinkaRadovanovic an answer to what especially preoccupies us in this time of all manner of uncer-tainties and multiple hindrances: what future and what chances are in store for us,considering everything that we carry from the pastas our mythical heritage, cultural wealth and exis-tential burden. Before us are sculptural adventuresand the sculptural results of impressive visualartistry and provocative thoughtfulness.*
Cedomir Mirkovic
* Re~ na otvarawu izlo‘be u Tr{i}u � Vukov sabor, 20.septembra 1992. godine
* Address at the opening of an exhibition at the VukKaradzic Memorial Assembly in Trsic on 20 September 1992.
263
264
Galerija Sveti Stefan 2003. godine
265
Milorad Pavi}Mi}a Popovi}Dobrica ]osi}
Matija Be}kovi}Qubi{a Raki}
[1979]
270
Otac
17 CRTE@I, UQA... KORAK KA SKULPTURI
271
Majka i Brat
272
Rade Radovanovi}
273
Autoportret
274
Autoportret
275
Matija Vukovi}
276
Stevan Bodnarov
277
Autoportret
U ateqeu
280
Radmilo Radovanovi}
281
Mika
18U ATEQEU
284
285
290
Crte` i pesna Slobodana Markovi}a
Faksimil pesme Slobodana Markovi}a
291
1 9 DAROVI PRIJATEQA
292
293
294
295
296
297
298
299
300
301
302
303
Posveta akademika Enrika Josifa
304
305
L’humanité est la caractéristique essentielle de la sculpturede Drinka Radovanovi}. Elle sculpte les hommes et les ani-maux, les dignitaires militaires et les enfants, les personnal-ités cèélébres de notre culture et les citoyens simples, SaintSava avec les loups et la Mère de Prékalé... La richesse queses sculptures et plastiques contiennent sont la preuve la plusconvainquante de son talent. Dans la préoccupation d’his-torisme de Drinka il n’y pas de pathétisme victorieux et detriomphe national. Ses hauts chefs militaires sont leshommes soucieux et fatigués; ses artistes sont courbés etpensifs; ce sont la mort – les croix funéraires, les casques,les fusils, qui symbolisent la victoire serbe à Kajmak~alan;l’héros de partisans Buha est un garçon triste et vieilli; lafameuse scène serbe „Le Serbe va de bon gré aux soldats“ nereprésente pas une joie juvénile mais le devoir humain, l’ac-complissement de la tâche l’obstination; Saint Sava n’est pasun moine – écrivain mais un faiseur de merveilles des con-tes de fées entouré de loups... Et ses loups, chevaux, lynx,
chats ont faim, ils sont épuisés, misérables; ils sont anthro-pomorphes et unis avec les sentiments de l’homme où la souf-france est la plus exprimée. La plupart de sculptures deDrinka Radovanovi} émettent la peine de la vie, la fatigue,la tristesse. Le tragique de la vie est au fond de sa concep-tion du monde.Tel contenu s’exprimait de façon adéquate par le procédéréaliste-impressionniste en forme matérielle. Certains, jevoudrais dire, défauts intentionnels d’expressión, certaineomission consciente des détails dans le façonnement de lafigure, un défaut d’estime impressionniste des proportionsfait la sculpture de Drinka Radovanovi} exceptionnellementconvainquante en contenu et comblée de sens de l’humanitévaste laquelle n’est jamais et en aucune chose parfaite etdéfinitive.
Beograd, 04. 09. 1991. Dobrica ]osi}
Matija et Drinka – deux colosses sculpturaux, deux petitsoiseaux célestes. Ils avaient travaillé, rêvê, vivaient en com-pagnie et avaient exposé ensemble, se donnant pendant desannées un monde sculptural complémentaire ... Matija avecfureur et véhémence libérait quelques forces démoniaques,cachées dans les hommes et les dieux, en les transformant encolosses qui se ruinent (sans perdre en cela rien de leur forceet de leur grandeur) – Drinka, de sa part, pleine d’inquiétudeet de sentimentalité cultivait au début et domptait les ani-maux sauvages divers, devenus sous sa main de sculpteuraprivoisés (bien que toujours prêts à déchirer quelqu’un).A leur exposition commune dans la Galérie du Collectif
graphique de l’année orvélienne 1984., dans l’espace où onexpose les objets d’art, leurs oeuvres se mêlaient: l’essouf-flement de la Méduse de Matija et le murmure mécontent duLynx pelotonné de Drinka, le grognement de l’Ours deDrinka et las malédictions de Moïse de Matija, les cris duProméthée de Matija et l’haleine chaude des chevreuils etdes antilopes de Drinka – tout se réunissait en un cauchemardes sons pressentis et des formes extrêmement claires.Matija, tout jusqu’à sa mort parlait de Drinka comme de sonélève unique et Drinka promulgait toujours et partout Matijapour son instructeur unique. Passant au travers de „laménagerie“ de Drinka et de Matija comme au travers de
MATIJA ET DRINKA
307
Dans la sculpture contemporaine serbe (comme dans lasculpture contemporaine prise en général) toutes lesidées et toutes les options sont devenues possibles et àdroits égaux.Seulement avant une vingtaine on a pu parler desgénérations et établi la verticale de l’évolution.Aujourd’hui cette verticale d’esprit n’existe pas, lascène est morcelée et les mouvements inverses sont deplus en plus exprimés. S’il r’y a pas de nouvauté, il n’ya ni de „projectivité“ véritable, comme Dj. K. Argan aecrit sur les époques plus fécondes et plus riches, ilnous reste de croire à la possibilité et aux vertus de la
synthèse. Une telle forme d’approche synthetiquereprésentent les sculptures les plus récentes de DrinkaRadovanovi}. Le thème est classique – figure humaine,et les physionomies – les représentants distingués denotre vie culturelle et scientifique: Dobrica ]osi},Milorad Pavi}, Ljubi{a Raki}, Mi}a Popovi} et MatijaBe}kovi}. En tant que sculpteur d’orientatiion figura-tive expressive, Drinka Radovanovi} est le représentantdu réalisme stylisé, phénomène qui malgré tous leschangements au travers desquels l’art est passé durantce siècle, est encore vivant et actuel dans la sculpturemonumentale.
SCULPTEUR D’ORIENTATION FIGURATIVE EXPRESSIVE
„l’Enfer“ de Dante ou du moins „le Purgatoire“ nous nousavons senti libérés et élémentaires, affrontés à et accordésavec les forces mystérieuses de la nature, lesquelles transfor-ment la matière en néant et du chaos de la forme primitivecréent les formes cultivées. Alors, bien sûr, nous n’avonsmême pas alors pressenti que nous nous trouvons devant laporte de l’enfer véritable qui nous attend dans peu de temps!L’antilope élégante de Drinka au cou long; le Lynx en colère,prêt à sauter; la Tortue phalloïde se cabrant jusqu’au ciel â peuprés de sa carapace perpétuelle; son Loup d’accompagne-ment courbé, fourant les traces des victimes futures; ensuitel’Oiseau gigantesque qui par l’envergure de ses ailes réticu-laires touche nos rêves; l’Hibou tranguil, comme taillé enpierre, qui comme l’Atlas porte le poids de son destin et denotre; la Chatte se couchant paresseusement (ou elle sedécompose peut être sous les rayons du soleil); ensuite leschiens de Drinka, se jouant innoncement ou méditant, etsurtout les chevaux, à la tête orgueilleuse desquels sontgravées les traces de l’effort et de la souffrance, tandis queleurs corps couchés frissonnent des gestes gracieux... –comme s’ils portent sur leurs épaules animales toutes lescraintes, les inquiétudes et les menaces de notre siècle. Et leMinotaure monstrueux de Matija, comme le gardien de cetroupeau de Drinka, débauché de même qu’un satyre, –commes s’il éveille et incite par sa présence les forces dumal, présentes sans cesse autour de nous... Face aux présageset tourments qui nous menacent depuis toujours et au mal quinous guette – aujourd’hui de façon plus fatale que jadis! –Matija et Drinka, guidés par la force de leur intuition avaientparlé d’une langue sculpturale voisine, des gestes sculp-turaux puissants et d’expressivité non entravée des formes.Matija était orienté vers les contenus mythologiques etDrinka vers les contenus psychologiques. Dans les annéesqui s’en suivaient, une telle orientation a amené Drinka – de
son animalisme spiritualisé – vers le portraitisme réaliste deshommes célèbres de l’histoire serbe (vers les rois, voïvodas,savants, artistes et guerriers, parmi lesquels chacun à partprésente un chapitre tout entier de mythe national). Leshommes de Drinka et les animaux de Drinka sont privés desérénité. Si les animaux ne savent pas rire, les héros deDrinka n’ont même pas raison d’être souriants – le fardeaulourd du destin du peuple auquel ils appartiennent les pèse.Cela vaut également pour les rois serbes de Drinka (qui sansmurmure partagent la tentation de leur nation) et pour lesvoïvodas aussi, qui avaient mené les batailles victorieuses(sentant sans cesse l’amertume de l’ échèc), et pour le grouped’intellectuels serbes (où chacun porte une peine à lui seul) etpour le groupe de garçons misérables – héros (dont le misèreet le malheur sont évidents) et pour les hommes de scienceserbes maudits avec un renommé mondial (qui se comportentcomme seigneurs dans les maux où il se trouvaient et obsédésde secrets de la nature dont la solution modifie le destin dumonde mais non pas celui-ci de leur peuple... De ce notre„vilayet obscur“ balkanique – où les hommes et les animauxsauvages de Drinka languissent come enchantés – la sortien’existe pas. Aujourd’hui, nous aussi, nous le savons bien,nous, qui regardons les sculptures de Drinka, et elle seule lesait, pendant qu’elle sème sans épargne ses signes sculpturauxtragiques, partout en Serbie – de Topola jusqu’à Tekeri{, deBeograd jusqu’à les coins les plus éloignés – comme si de tellefaçon elle laisse les inscriptions secrètes sur le sort malin deson peuple, menacé d’extermination. Drinka garde par cela lesouvenir de Matija aussi dont les mains sculpturales reposentsous la terre!
Beograd, fevrier 1998. Slobodan Novakovi}
308
A L’OCCASION DU MONUMENT DE STEPA STEPANOVI] A KUMODRA@
Nous ne nous sommes pas pressés d’accomplir ce quenous devons à nos personnalités historiques, nous n’avonspas su, comme le monde européen bien reglé, de produireen connaisseur, au travers de présentations artistiques quiles concernent, les biens nationaux durables et les signeset les lieux ineffaçables. Mais, il n’y a pas de place àl’au-tomépris, car il y a peutêtre quelque chose de bien pourl’art. Les décennies passent, un siècle entier est à peu prèspassé, et le temps éteint le pathétique et le réchauffement,et comme dans le cas de cette sculpture de DrinkaRadovanovi}, il ne reste que l’essentiel.Aujourd’hui, le voïvoda Stepa Stepanovi} entre dans sonKumodra` avec une telle allure naturelle, même avec unedose permise de l’intime, que nous avons adopté gradu-ellement dans notre conscience envers les commandantsen chef nationaux. L’epreuve et la vérification longues
auxquelles il était soumis devant nous durant les dèécen-nies, ont nettoyé du voïvoda Stepa tous ces détails super-flus du pompeux et de l’élegance et il est resté seulementl’homme qui fixe ses yeux en bas vers Beograd et le des-tin de son peuple. Il semble que personne, comme DrinkaRado va novi} le fait aujourd’hui, n’a si bien senti etreflechi de façon sculpturale; n’est d’autant entré dans lavie de nos vieux commandants militaires et leur destinmêlé avec le peuple.Aprés la figure à cheval de @ivojin Mi{i}, après quatrebustes de Putnik, Mi{i}, Stepanovi} et Bojovi}, voilà peut-être sa sculpture la plus calme et la plus complète dédiéeaux personnalités de nos batailles de la première guerremondiale.
Beograd, avril 1992. Stevan Stani}
FIGURE ET PENSEE*
Les figures, les reliefs et les compositions de DrinkaRadovanovi} contiennent en soi une spiritualité accu-mulée, cet héritage symbolique de l’histoire et du ciel quiproduit les structures mentales et caractérologiques d’unpeuple.Quand elle sculpte les saints et les propagateurs deslumières, ou les dignitaires militaires et les guides du peu-ple ou une multitude anonyme et les hommes les plushabituels, ou bien ses contemporains et ses amis remar-quables, – elle part des modèles existants, réels et des faits
authentiques pour arriver après cela à modéler les subtilitéles plus intimes par les gestes marquants de ses dons decréation.Dans les formes et les rides du visage, dans les regards etles lignes de la taille, les héros de Drinka Radovanovi}portent une petite part de la conscience collective du trag-ique et de la conception de l’existence. Dans toutes cesfigures il y a quelque tristesse retenue, une douleuraffligeante, un scepticisme et un chagrin héréditaires,mais aussi quelque sentiment – plutôt dans le présage que
Drinka Radovanovi} est restée fidèle aujourd’hui encore àcette conception traditionnelle, mettant un trop grandaccent sur la facture, soulignant les gestes dispersés etdiffus des traces des mains et du ciseau, en un mot, l’im-pression fondamentale plutôt que le modelage définitif.Mais l’impulsion essentielle à l’expression est venue del’autre côté, de la photographie, du contenu visuel qui estdepuis le temps de pop-art devenu inévitable et décisifpour toutes les poétiques figuratives de l’époque post-moderne. Au lieu de travailler d’aprèès le modèèle enlongues séances lesquelles engourdissent l’expression,elle s’est servie de photographies comme de modèle.Ainsi nous distinguons les deux couches. La premièrecouche plus ancienne et classique, l’autre, de ce temps et
au point de vue de l’art, plus conforme à ’epoque. Grâce à àla première couche on a echappé à l’impersonnalité évi-dente souvent inséparable du goût et de l’esthétique dupop-art. D’autre part, grâce à l’optique froide de la pho-tographie du modèle – contenu visuel tellement différentde la perception de l’oeil – ces figurines exhaltent la vie,la plausibilité de l’attitude et de mouvement, la vitalité.Ce pop-artisme spécifique a beaucoup de „l’ame“ tradi-tionnelle, de la psychologie.
Beograd, a ril 1992.Zoran Marku{
309
p
ique et de la conception de l’existence. Dans toutes cesfigures il y a quelque tristesse retenue, une douleuraffligeante, un scepticisme et un chagrin héréditaires,mais aussi quelque sentiment – plutôt dans le présage quedans le vécu rationnel – que la vie doit posseder desraisons beaucoup plus profondes et importantes quecelles suggérées et communiquées par les destinés indi-viduels et les issues individuelles. Toutes les figures deDrinka Rado vano vi}, ainsi que son travail de sculpteurtout entier, renferment les spectacles du monde animal edde l’héraldique nationale; ils montrent certaines verti-cales historiques-clé, ces verticales qui – au travers desguerres rudes, mais aussi glorieuses, de l’histoire serbeplus récente – s’étendent, à travers le moyen âge et l’ortho-doxie profondément imprégnée d’humanisme, jusqu’à lescultures et les civilisations anciennes qui nous avaientprécédés ou s’avaient uni avec notre civilisation.Un aspect du réalisme stylisé à la ligne accentuée par lacouleur – ce modèle du réel de la stylisation dont la prox-imité avec le motif et avec l’inspiration initiale a obtenuaujourd’hui, dans la poétique figurative de la post-moder-na, une légitimité nouvelle – a résulté en stratificationabondamment raisonnée. Quand on parle des figureshumaines, notamment des personnalités historiques,Drinka Radovanovi} tire avec une efficacité égale, enséparant l’essentiel du lest de superflu et ephémère, ce quiest le plus directement notre et ce qui nous unit avecl’huen général. Si je me trouve n’importe quand devant les
figures et les reliefs de Drinka Radovanovi} je suis forte-ment obsédé d’impression qu’il y a là également un certainmessage codé, qu’il y a là cette allegorie qui caractérisechaque art véritable, l’art sculptural beaucoup plus que lesautres peut être, il me semble que quelqu’un qui ne saitabsolument rien de nous, quelqu’un qui est privé d’infor-mations et de préjugés, pourrait dans les oeuvres deDrinka Radovanovi}, d’après chaque visage et chaquetaille, reconnaitre le fragment de quelque chose, qui est leplus systématique, ayant sa source dans notre histoire,dans notre paysage et dans notre climat, et de s’assurerque nous étions inserrés pendant des siècles dans les courscentraux de la culture et que nous avions aspiré vers l’u-niversel.
Mais, l’oeil attentif et l’observation lucide peuventpeutétre présentir dans les créations de DrinkaRadovanovi} la réponse à ce que nous occupe, particulière-ment dans ce temps des obstacles multiples: quel estnotre avenir et quelles sont nos chances, avec tout ce que– comme l’héritage mythologique, comme la richesseculturelle et comme le poid existentiel – nous portons denotre passé.Devant nous se trouvent les aventures sculpturales et lesrésultats sculpturaux d’une figurativité attractive et d’unespiritualité vraiment provocative.
^edomir Mirkovi}
310
JAVNI SPOMENICI, POPRSJA I OSTALESKULPTURE U SLOBODNOM PROSTORU
1981. Bogati} – Lala Stankovi} (poprsje) 70 cm 1996.1981. Bogati} – Slavoqub Slava Kovi} (poprsje) 70 cm1982. Glu{ci – Cvjetin Brki} – Cveja (poprsje) 69 cm1982. Prijepoqe – Jabuka – Bo{ko Buha (poprsje) 60 cm1983. Prijepoqe – Jabuka – Slava Kovi} (poprsje) 50 cm1983. Prijepoqe – Jabuka – Mala Dolores (po prsje) 50 cm1984. Crna Bara – Milorad Mirkovi} – ratnik 1914(poprsje) 70 cm1987. Beograd – Janko Veselinovi} (poprsje) 60 cm1987. Crnobarski Sala{ – Janko Veselinovi} (popr sj-e) 60 cm1987. Beograd – Bo{ko Buha (poprsje) 60 cm1988. Tekeri{ – ^etiri srpske vojvode: Putnik, Mi -{i}, Stepanovi}, Bojovi} (poprsja) 90 cm1988. Beograd – Vojvoda @ivojin Mi{i} (po pr sje) 90 cm1989. Loznica – Pavle Juri{i} [turm (poprsje) 80 cm1991. Beograd – Spomenik Vojvode Stepe Ste pa no vi}a(2,7 m)1991. Beograd – Vojvoda Petar Bojovi} (poprsje) 70 cm1991. Beograd – Vojvoda Radomir Putnik (po pr sje) 80 cm1991. Ni{ – Vojvoda Petar Bojovi} (poprsje) 70 cm1991. Milo{evac – Spomenik @ene iz Prekala(2,7 m)1992. Beograd – Nikola Tesla (poprsje) 70 cm1992. Beograd – Mihajlo Pupin (poprsje) 70 cm1992. Beograd – \or|e Stanojevi} (poprsje) 70 cm1992. ^a~ak – Spomenik Vojvode Stepe Stepano vi}a(2,7 m)1992. Oplenac – Kraq Petar £ (poprsje) 95 cm1993. Zrewanin – Vojvoda Petar Bojovi} (poprsje) 70 cm1994. Obrenovac – Uro{evi} – Crni (poprsje) 60 cm1995. Trebiwe – Jovan Ra{kovi} (poprsje) 70 cm1995. Loznica – Spomenik Filipa Vi{wi}a (2,5 m)1995. Beograd – Kalemegdan – Milo{ Crwanski (po -prsje) 70 cm1995. Prijepoqe – Sveti Sava – bareqef (2,5 x3,0 m)1995. Soko Bawa – Mitropolit Mihailo (popr sje)1996. Trebiwe – Spomenik Jovana Du~i}a (3,0 m)1996. Ma~vanski Prwavor – Ar~ibald Rajs (poprsje)1996. Ma~vanski Prwavor – Kraq Aleksandar Kara -|or|evi} (poprsje)1996. Temi{var – Milo{ Crwanski (poprsje)1996. Itebej – Milo{ Crwanski (poprsje)1996. Gaxin Han – Spomenik „Oko Sokolovo“ – Dra -gutin Mati} (3,3 m)1996. Gaxin Han – Sveti Sava – bareqef (2,5 x 3,0 m)1996. Prizren – Jastrebov, ruski konzul (poprsje)1996. Beograd – \or|e Stanojevi} (poprsje)
1997. Sombor – Spomenik Jovana Du~i}a (3,0 m)1997. Oplenac – Kraq Aleksandar Kara|or|evi} (po -prsje)1997. Loznica – Spomenik Jovana Cviji}a (3,0 m)1997. Minhen – Sveti Sava – bareqef (2,5 h 3,0 m)1997. Soko Bawa – Isidora Sekuli} (poprsje)1997. Novi Sad – Isidora Sekuli} (poprsje)1997. Beograd – Bora Stankovi} (poprsje)1997. Beograd – Rade Drainac (poprsje)1997. Prokupqe – Rade Drainac (poprsje)1997. Ba~ka Topola – Zobnatica – Kova~, kompozicija,bareqef (2,5 x 3,0 m)1997. Prijedor – Jovan Ra{kovi} (poprsje)1998. Stragari – Kragujevac – Spomenik Tanaska Ra -ji}a (3,3 m)1998. Beograd – ^i~a Ilija Stanojevi} (poprsje)1998. Bawa Luka – Nikola Koqevi} (poprsje)1998. ^a~ak – Vladan Vasilijevi} (poprsje)1981. Smederevo – park, Lav (1,20 x 0,80 m)1981. Smederevo – park, Ris (0,80 x 0,40 m)1981. Smederevo – park, Vuk (1,20 x 0,80 m)1981. Smederevo – park, Pas (1,10 x 0,60 m)1981. Smederevo – park, Medved (1,30 x 0,80 m)1981. Smederevo – park, Srna (1,20 x 0,50 m)1981. Minhen, Pas (1,10 x 0,60 m)1981. Cirih, Pas – ££ (1,00 x 0,40 m); Zec (0,80 x 0,40 m)1981. Beograd, Pas (1,10 x 0,60 m)1982. Be~, Ris (0,80 x 0,40 m)1982. Be~, Vuk (1,20 x 0,80 m)1983. Prijepoqe – Jabuka – Srna (1,20 x 0,50 m)1983. Bawa Koviqa~a, Srna (1,20 x 0,50 m)1997. Ba~ka Topola – Zobnatica – Glava kowa £ (1,20 x0,90 m)1997. Ba~ka Topola – Zobnatica – Glava kowa ££ (0,80x 0,70 m)1997. Beograd, Korwa~a (1,50 x 1,00 m)1998. Ba~ka Topola – Zobnatica – Srna (1,20 x 0,50 m)1998. Ba~ka Topola – Zobnatica – Noj (2,10 x 0,80 m)1998. Ba~ka Topola – Zobnatica – Paun (2,00 x 0,60 m)1998. Negotin – \or|e Stanojevi} (spomenik) 3,5 m1998. Beograd – Slobodan Novakovi} (poprsje)1998. Prijedor – dr Kova~evi} (poprsje) 70 cm1998. Prizren – dr Kosti} (70 cm)1999. Soko Bawa – Mitropolit Mihailo (poprsje)1999. Klivlend – Vuk Karaxi} (poprsje) 90 cm1999. Moskva Staqin (poprsje) 60 cm2000. Sombor – Isidora Sekuli} (poprsje) 70 cm2000. Novi Sad – Crwanski (poprsje) 70 cm2000. Novi Sad – Nikola Tesla (poprsje) 70 cm2001. Trebiwe – Vlada Ze~evi} (poprsje) 70 cm2001. Kragujevac, Stragari, Klivlend – Vladika Sava(poprsje) 90 cm2001. Kragujevac – Vladika Valerijan (poprsje) 90 cm2001. Beograd – Milutin Milankovi} (poprsje) 80 cm2001. Oplenac – Kraqevi} Tomislav Kara|or|evi}(poprsje) 90 cm2001. Oplenac – Kraqica Marija (poprsje) 90 cm2001. Beograd, Narodno pozori{te – Qubinka Bobi}
311
2002. Soko Grad – Episkop Nikolaj Velimirovi},spomenik (3,5 m)2004 Ora{ac – Kara|or|e, beli Ven~a~ki mermer(3,5m)2007 Vaqevo – Vladika Nikolaj Velimirovi} (3,5m)2007 Aerodrom Beograd – Nikola Tesla (3,5 m)Vaqevo – Otac JustinBeograd – Ma~ka (0,60 m) Vaqevo – Otac Justin, figura (0,60 m)Hilandar – Otac Nikanor, poprsje (0,25 m)Ni{ka Bogoslovija – Patrijarh Pavle, poprsje(0,85m)Beograd – Slobodan Jovanovi}, portret (0,40 m)Kolumbija univerzitet – Pupin, poprsje (0,70 m)Moskva – Nikola Tesla, poprsje (0,70 m)Sent Galen – Nikola Tesla, poprsje (0,70 m)Nijagarini vodopadi (konkurs) – Nikola Tesla, figu-ra (0,60 m)Bawa Koviqa~a – Kraq Petar IBawa Koviqa~a – Kraq Aleksandar INovo Mesto, Bosna – Kraq Petar INovo Mesto, Bosna – Kraq Aleksandar I
FIGURINE, REQEFI, PLAKETE, PORTRETI
1981. Bo{ko Buha (plaketa)1981. Sava Kova~evi} (plaketa)1981. Sava Kova~evi} (figurina – 0,60 m)1981. Matija Vukovi} (portret)1981. Autoportret1981. Radmilo Radovanovi} (plaketa)1981. Matija Vukovi} (reqef 0,40 x 0,30 m)1981. Milutin Savovi} (reqef 0,40 x 0,30 m)1982. Dr Matija Kne`evi} (plaketa)1982. Stevan Bodnarov (reqef 0,30 x 0,20 m)1982. Kova~ (reqef 0,30 x 0,20 m)1982. Potkiva~ (reqef 0,30 x 0,20 m)1982. Lavovi (bareqef 0,70 x 0,80 m)1983. Slobodan Novakovi} (portret)1983. Kraq Petar £ (reqef 0,40 x 0,30 m)1983. Deca Sergeja Jesewina (reqef 0,30 x 0,20 m)1984. Prof. Nikola Simi} (figurina – 0,60 m)1984. Vera Mi{~evi} (figurina – 0,60 m)1985. Bo{ko Buha (figurina – 0,60 m)1985. Zlata Malakovski (figurina – 0,50 m)1985. Puma (0,70 x 0,60 m)1985. Pas ££ (0,40 x 0,30 m)1985. Psi (studije – 0,10 x 0,15 m)1987. Vojvoda Stepa Stepanovi} (figurina – 0,70 m)1987. Sveti Sava i vukovi (reqef 0,70 x 0,60 m)1987. „Rado Srbi idu u vojnike“ (reqef 0,60 x 0,40 m)1987. „Posle Kajmak~alana“ (reqef 0,60 x 0,40 m)1987. Vojvoda @ivojin Mi{i} na kowu (1,00 x 0,80 m)1987. Kowi (studije 0,40 x 0,20 m)1987. Ma~ke (studije 0,20 x 0,15 m)1988. Tanasko Raji} (figurina 0,70 m)
1990. Haxi Prodanova buna (reqef 0,60 x 0,40 m)1990. Dositej Obradovi} (reqef 0,80 x 0,50 m)1991. Nikola Tesla (reqef 0,60 x 0,30 m)1992. Akademik Qubi{a Raki} (portret)1992. Akademik Qubi{a Raki} (figurina 0,60 m)1992. Akademik Mi}a Popovi} (figurina 0,60 m)1993. Akademik Matija Be}kovi} (figurina 0,60 m)1993. Akademik Dobrica ]osi} (figurina 0,60 m)1993. Akademik Milorad Pavi} (figurina 0,60 m)1993. Slobodan Markovi} (reqef 0,70 x 0,60 m)1995. Filip Vi{wi} (figurina 0,60 m)1995. Jovan Du~i} (figurina 0,60 m)1996. Kara|or|e (reqef 0,45 x 0,35 m)1996. Jovan Sterija Popovi} (reqef Ø 0,30 m)1996. Jovan Sterija Popovi} (reqef Ø 0,18 m)1997. Jovan Cviji} (figurina 0,70 m)2000. Jovan Du~i}(20 plaketa) TrebiweOra{ac – Kara|or|e, plaketa (15 cm)Beograd – Desanka Maksimovi} (15 cm)Beograd – Orao (0,60 m)Beograd – Zmaj Jova Jovanovi} FiguraBeograd – Kwaz Milo{, figurina (0,60 m)Beograd – mala figura psa (0,20 m)Beograd – Kara|or|e, figura (0,60 m)
OTKUPI
Istorijski muzej Srbije Beogradpoprsje @ivojina Mi{i}akowi~ka skulptura voj. @. Mi{i}a„Rado Srbin ide u vojnike“„Posle Kajmak~alana“figurine: Slava Kovi}a, Bo{ka Buheplakete: voj. @ Mi{i}a, voj. Petra Bojovi}a,voj. R. Putnika, voj. Stepe Stepanovi}a
Narodni muzejplaketa Matije Kne`evi}aEtnografski muzejMarko Aurelije Prob, 12 plaketa, Vuk (120 x 80 cm)Vukova zadu`binaSveti Sava i vukovi – reqefMuzej PrijepoqeSveti Sava i vukovi – reqeffigurine: Bo{ka BuheSlava Kovi}aZlate MalakovskeSirogojnaMuzej Tekeri{figurina vojvode Stepe Stepanovi}aMilo{ Crwanski – plaketenagrade u~enicimaJanko Veselinovi} – plaketenagrade nastavnicimaJovan Du~i} – figurinanagrada dobitnicima kwi`evne nagrade „JovanDu~i}“:
312
akad. Mija Pavlovi}akad. Matija Be}kovi}akad. Stevan Rai~kovi}Rajko Petrov Nogoplaketa Vojvode @ivojina Mi{i}a, dodeqena fran-cuskom predsedniku Miteranu – Pariz (predala delegacija solunskih ratnika, 1988)dvadeset plaketa Vojvode Mi{i}a dodeqenih pre`i -velim ratnicima u ime grada prilikom otkrivawaspo menikaskulptura „Pas“ (15 x 6 cm) dodeqena kao prva nagra-da na me|unarodnoj izlo`bi pasaplakete (dvadeset) Janka Veselinovi}a dodeqene za -slu`nim li~nostima iz kulture (povodom 120 god. od ro|ewa)plakete Vuka Karaxi}a dodeqene:Manastiru Hilandaru u ime Srbije, 1987.Jugoslovenskom konzulatu u Gr~koj, 1987.Jena univerzitetu, 1988.UNESKU, 1988.Hajncu Fi{eru potpredsedniku Socijalisti~ke par-tije u Be~u, 1988.Muzej Tr{i}reqef Dositeja Obradovi}aZavod za za{titu spomenika kulture SrbijeJovan Sterija Popovi} – reqefJovan Sterija Popovi} – 12 plaketaMuzej revolucijefigurina Sava Jovanovi}aSirogojnaSANU – Srpska akademija nauka i umetnostipoprsje Mihaila PupinaRadio Beogradpoprsje Nikole TesleMuzej Loznicafigurina Mi}e Popovi}a, 60 cmTuristi~ki savez Smederevo10 plaketa Marka Aurelija Proba10 plaketa Despota \ur|aNarodna biblioteka Srbijereqef Dositeja Obradovi}a 80 x 60 cmMuzej Moskvareqef „Rado Srbin ide u vojnike“Nikola Tesla – reqefUstanove EPS-aNagrada u ime „Teslinog planetarnog posela“(Kusturica – M. Merkuri, Magli} itd.)Branko Miqkovi} – plaketeNagrada pesnicimaMuzej Zobnatica – SovaEtnografski muzej – SovaSavezna vlada – spomenici: N. Tesla, \. Stanojevi},M. Pupin
IZLO@BE
Grupne izlo`be
1979. Beograd – Oktobarski salonPaviqon Cvijeta Zuzori}
1979. Beograd – Prole}na izlo`baPaviqon Cvijeta Zuzori}
1979. Beograd – Sitna plastikaPaviqon Cvijeta Zuzori}
1980. Beograd – Dru{tvo srpskih umetnika „Lada“Narodni muzej
1980. Kru{evac – Dru{tvo srpskih umetnika „Lada“Narodni muzej
1981. Beograd – Medaqe i plakete iz zbirke muzeja ide la savremenih skulptora
Narodni muzej1981. Beograd – Jesewa ULUS-ova izlo`ba
Galerija ULUS-a1981. Kru{evac – Izlo`ba povodom 8. marta1982. Beograd – @ivotiwski svet u delima ~lanovaULUS-a
Akademija SANU na Sajmi{tu1983. Beograd – Prole}na izlo`ba ULUS-a
Narodni muzej1983. Kru{evac – Prole}na izlo`ba ULUS-a
Narodni muzej1983. Subotica – Medaqe i plakete
Muzej1983. Beograd – Autoportreti na tlu Srbije posledwedve decenije
Galerija „Pinki“1983. Beograd – Otvoreni oktobarski salon
Galerija „Pinki“1984. Kru{evac – Izlo`ba povodom 8. marta
Muzej1986. Beograd – NOB u delima likovnih umetnika
Etnografski muzej1987. Beograd – Izlo`ba konkursnih radova za spo me -nik @ivojinu Mi{i}u
Kulturni centar1985. Beograd – Vo`dov~ani Vo`dovcu
Galerija Doma pionira1986. Beograd – Vo`dov~ani Vo`dovcu
Galerija Doma pionira1987. Beograd – Vo`dov~ani Vo`dovcu
Galerija Doma pionira1992. Oplenac – Izlo`ba konkursnih radova „Kraq
Petar £ u delima savremenih umetnika“Ku}a Kraqa Petra £
1981. Beograd – Godi{wa izlo`ba Dru{tva srpskihumetnika „Lada“Narodni muzej
313
1982. Beograd – Godi{wa izlo`ba Dru{tva srpskihumetnika „Lada“Narodni muzej
1983. Beograd – Godi{wa izlo`ba Dru{tva srpskihumetnika „Lada“Narodni muzej
1984. Beograd – Godi{wa izlo`ba Dru{tva srpskihumetnika „Lada“Narodni muzej
1985. Beograd – Godi{wa izlo`ba Dru{tva srpskihumetnika „Lada“Narodni muzej
1986. Beograd – Godi{wa izlo`ba Dru{tva srpskihumetnika „Lada“Etnografski muzej
1987. Beograd – Godi{wa izlo`ba Dru{tva srpskihumetnika „Lada“Konak knegiwe Qubice
Samostalne izlo`be
1984. Beograd – Drinka i MatijaGalerija Grafi~kog kolektiva
1992. Negotin – Gradski muzej1992. Tr{i} – Vukov sabor
Galerija Tr{i}1992. Topola – Oplenac
Muzej – ku}a Kraqa Petra £1998. Pariz – Jugoslovenski kulturni centar2003.Galerija Sveti Stefan
342
1 SVETI SAVA ......................................................................................................................................................92 KARA\OR\E.....................................................................................................................................................133 KRAQ PETAR I KRAQEVSKA PORODICA ............................................................................................254 VOJVODE............................................................................................................................................................355 KWAZ MILO[ ................................................................................................................................................536 TANASKO RAJI] ...........................................................................................................................................557 EPISKOP NIKOLAJ VELIMIROVI] ...................................................................................................618 SRPSKI JERARSI ..........................................................................................................................................739 OKO SOKOLOVO .............................................................................................................................................8110 @ENA IZ PREKALA.....................................................................................................................................8511 NIKOLA TESLA ...........................................................................................................................................9112 SRPSKI NAU^NI I KULTURNI POSLENICI..............................................................................10513 REQEFI, PLAKETE, FIGURE ................................................................................................................15514 @IVOTIWE..................................................................................................................................................19515 PRIJATEQI O DRINKI ..........................................................................................................................23316 IZLO@BA U PARIZU ................................................................................................................................25517 CRTE@I, UQA... KORAK KA SKULPTURI..........................................................................................27118 U ATEQEU .....................................................................................................................................................28319 DAROVI PRIJATEQA ...............................................................................................................................291
SADR@AJ
315
Stru~ni konsultantDoc. dr @eqko Simi}
Likovno grafi~ka opremaBranko Vukoi~i}, dipl. graf. in`.
Lektura i korekturaBojana Uzelac
Tira` 1000
[tampa Vojna [tamparija Beograd
![zlatko bourek: sokol - UNIOSkulturologija.unios.hr/wp-content/uploads/2016/07/Zlatko...zlatko bourek: sokol [skulpture, slike] Osječko ljeto kulture 2016. — Gradske galerije Osijek](https://img.pdfslide.tips/doc/110x75/5e39fee36c635339fe71c58d/zlatko-bourek-sokol-zlatko-bourek-sokol-skulpture-slike-osjeko-ljeto.jpg)
