Peni Stajls pogleda kroz prozor. Sneg se otopio ali jo uvek je bilo hladno. Ona se malo strese, pa pridje da doda drvo u vatru i ostade pored nje.

- Hoe li i gospodja Hil biti na veeri kod Henlijevih? - upita ona majku koja udje u sobu.

- Verovatno. Budi pristojna prema njoj ovog puta. - Pokuau. Ali mama, ona toliko iritira svojim

komentarima da u joj jednom tako odbrusiti da nee vie zabadati nos u stvari koje je se ne tiu - ree ona Ijutito.

Majka je pogleda. - Duo, uskoro e prolee. Moi e da eta, nee se vie

dosadji- vati ovde u kui. Eh, da imamo para, mogla si sa Evansovima zimus u London, bar na mesec dana - ree gospodja Stajls enjivo. - Kau da su se divno proveli. Svako vee su izlazili...

- Mama, ja ne alim za balskim sezonama u Londonu. Samo mi je krivo zbog tebe, to si u tvojim godinama i posle oeve smrti dospela u situaciju da jedva preivljavamo.

Majka je oprezno pogleda. - Mogla si da bude gospodarica Goston Hila, najveeg

imanja u kraju, da si samo htela... - Dogovorile smo se da tu temu neemo ponovo nainjati.

taje bilo, bilo je pre est godina. I za sve to vreme nisam se ni jednom pokajala to nisam u tom braku. Dobro, moda je nain na koji sam to prekinula bio malo ruan, ali uopte ne alim to se nisam udala za Vilijama Tiplinga - ree Peni malo otrije.

- Ipak, neudata ena u dananje vreme osudjena je na siromatvo i milostinju. Ne elim da tako ivi kad mene vie ne bude.

- Ne brini se, mama. Verovatno u otii kod onog mog krtog rodjaka da mu vodim domainstvo. Ili u poeti da radim. Pa, tolike sirote devojke rade kao drubenice ili guvernante...

Gospodja Stajls se osmehnu. - Draga moja, za takvu slubu treba imati ponizno dranje i

mnogo strpljenja. Ne bi ti izdrala ni tri dana. Ne ume ti da outi.

- Pa, dobro. U pravu si, ali otkud znamo, moda bih se promenila. Nemoj da se sekira. I sama zna da sam na tu veridbu pristala samo zato to nas je ucenila njegova tetka, gospodja Redford. Znam ja to. I meni je odrala predavanje da sam se sva puila. Morala sam da pristanem, kad sam bila tako saterana u oak. Ali sam bog zna koliko to nisam elela.

Njena majka uzdahnu. Ona je u "dui jo alila za proputenom prilikom. Kad ovek dodje u njene godine, nita nije vano osim sigurne budunosti. Ljubav se ini kao trice i kuine. Ali to erki nije mogla da pomene ni tada, ni sada. Mada je odavno' kasno za bilo kakva objanjenja. Peni sada ima dvadeset etiri godine i ve su slabe anse da e se uopte udati. Ovde u kraju nikad nije bilo mnogo kavaljeva, a i ono to je bilo terala je od sebe. A tek posle onog incidenta pre est godina kada je svojom nepromiljenou razbila i svoj ugled i ansu da se ikad uda, moglo bi se rei da je i partnera za igru na balu jedva mogla da nadje.

- Znam ta misli - ree Peni gledajui svoju majku. - Misli da je ipak trebalo da pristanem. Ali nisam mogla. Nisam - ona pade u vatru. - Ne bih mogla ni sada, pa da sutra umrem od gladi. Ti dobro zna kakav je on bio smetenjak. Ni dobar dan nije umeo estito da kae. Morala je njegova tetka da nas ueni da dam svoj pristanak na tu veridbu. Rekla mi je da sam glupa, nezahvalna devojka... I da e ocu oduzeti parohiju i dati je nekom drugom ako ja ne pristanem da se udam za njenog tupavog neaka.

- Dobro, dobro. Bilo pa prolo. On je ionako u inostranstvu od tada. Nije dolazio sve ovo vreme. Pitam se...

- Pita se da li se ne vraa zbog mene? Ne brini za njega, majko. On je posle tetkine smrti postao mladi naslednik, putuje po svetu. Moda se u medjuvremenu i oenio. Ili se bar lepo provodio. Od kako nema nikog iznad njega da mu odredjuje kako e da ivi. Gospodja Redford je bila ljubazna da mu ostavi svoje imanje, kojim ga je drala u aci. Zna li da mi ga je ponekad bilo ao. Svuda ga je vukla sa sobom i oekivala da je dvori i slui, samo zato to e mu ostaviti toliko bogatstvo.

- Da je meni trebalo da ostavi bogatstvo, i ja bih rtvovala

nekoliko godina da je dvorim i sluim - ree majka nasmejavi se.

- Uglavnom, sada vie nema potrebe da alimo za njim. Sto puta mu je bolje nego nama. Do sada me je ve sigurno zaboravio.

- Verovatno - ree njena majka prikrivajui aljenje. Njoj Vilijam Tipling nije bio ba tako mrska pojava. Istina,

bio je malo utljiv, ali pored njene erke teko ko da je mogao da dodje do rei. Izuzev Derija Brajtona. Jedino je on mogao da joj parira. Ona duboko uzdahnu. Eh, Deri. Kako je sve to naopako ispalo...

-Ti ne moe da preali njegovo bogatstvo, - opet upade Peni - a ja ti kaem da ne bih bila srena sa njim. Ne znam zato je bio toliko uporan, kad je znao da mi se ne svidja. Da ga ak... prezirem.

- Peni! - Ne boj se, nisam mu to nikada otvoreno rekla, ali on je bio

svestan kakvo je moje miljenje o njemu. Morao bi da bude najgluplji na svetu pa da to ne shvati. Ipak, mislim da mu je sve bilo jasno. Samo ne znam zato je i pored toga bio toliko uporan. Kada bih ja primetila da nisam poeljna, pa odustala bih sto puta!

- Oh, Peni, imala si samo osamnaest godina. Mislila sam da e se promeniti, sazreti, moda promeniti miljenje o nekim stvarima u ivotu. Pogledaj se sada. Cele zime se dosadjuje u kui, nema vie nikakvu priliku da se uda.

- Ja se ne alim. Sasvim mi je dobro. Bolje nego da sam ena nekome kog prezirem. Uh, sva se najeim kad samo pomislim da sam mogla lako da upadnem u tu zamku.

Majka je zamiljeno pogleda, pa polako pridje. - Naula sam od gospodje Simpson jesenas da je ena

Derija Brajtona jako bolesna - ree ona oprezno. Po erkinom brzom pogledu shvati da i Peni to zna i da se

pita i sama koliko je bolesna. I ta e biti sa Derijem ako se njoj neto desi.

- Ako pita da li alim za Derijem Brajtonom, onda u ti rei da ne alim. I on nije razlog to se za ovih est godina nisam udala. Naprosto nije naiao niko ko bi bio... dovoljno

dobar za mene - ree ona neubedlji- vo, okrenuvi se prema prozoru. Nije elela da lae majku, ali nije htela ni da je raalosti priznanjem da nije proao ni jedan jedini dan u posled- njih est godina a da nije pomislila na njega. Suze su odavno presuile, ali crna praznina u srcu je ostala.

-Ako sve mukarce uporedjuje sa njim, nee se nikad ni udati - uzdahnu majka. - Kako vreme prolazi, on e ti u seanju biti sve lepi, pametniji, bolji, naprosto idealan, da mu niko nee biti ravan.

- I ne razmiljam vie o njemu - laga opet Peni. - Ti si me sada podsetila. Uostalom, njega je ujak naterao da se oeni tom bogatom naslednicom sa severa i on je sada zauvek izgubljen i za bilo koju drugu, ne samo za mene.

- Ah, dete! Ba mi je ao zbog svega. Da samo nisi pokuala da pobegne sa njim dok si bila verena za Tiplinga... Moda bi sada sve bilo drugaije.

- Ali ta bi onda gospodja Hil imala kao temu za naklapanje svih ovih godina? - upita Peni sa lanom veselou. - Ne bi imala kome da dri moralne pridike i koga da istie kao osramoenu devojku.

- Duo, mi verujemo da nita loe nije bilo medju vama, ali injenica je da su te videli sa putnom torbom kako se vraa i shvatili da si beala sa njim.

- Nije mi vie ni vano da li mi neko veruje da nije bilo nita medju nama. Ja znam da nije, jer njega nije bilo na dogovorenom mestu. Samo pisamce u kome mi se izvinjava i objanjava da je morao hitno na sever sa ujakom. A i sama zna ta se posle desilo. Ja sam se vratila kao posrnula devojka, a njega su tamo oenili - ree ona obuzdavajui gorinu.

Deri, Deri... Nikako da joj iz seanja izblede njegove vesele tamne oi spremne na stotinu djavolija... Kako je samo bila vesela tog leta pre est godina. Nikada se u ivotu posle toga nije toliko smejala. Kada su shvatili da su se zaljubili jedno u drugo, nalazili su hiljadu naina da se vide, da se sretnu, da zametnu tragove za sobom... Naroito njenom utogljenom vereniku Vilijamu. Ah, kako je samo Deri umeo smeno da ga imitira.

- Dobro, neemo vie o onome to se tada deavalo - ree majka videvi da je Peni odlutala u prolost. - Da vidimo ta sad moemo da uradimo.

- Mama, ti se i dalje nada da u se udati? Ja sam se odavno pomirila sa tim da su to bile jedine dve prilike kada sam mogla da biram i da se udam. Odabrala sam onog kog sam htela. Niko od nas nije kriv to se to zavrilo, neuspeno. I to je sve davno zavreno. Ne elim da razmiljam vie o tome. Tipling je u inostranstvu, oigledno uvredjen i ljut i jo uvek ne moe da mi oprosti to sam ga tako osramotila, da kao njegova verenica.pokuam da pobeg- nem sa drugim. A Deri je oenjen drugom enom.

- Henlijevi su rekli da je mlada i lepa - ree gospodja Stajls tiho. - Oni su mu rodjaci, bili su na venanju.

- Znam - ree Peni i stade pored prozora, zagledana u mrak.

- Henlijevi su tako fini. Poslae koiju po nas veeras. Idi da se sprema. Nema smisla da kasnimo. Moda e posle veere biti i neka igranka.

- Mama! Pa ti ba ne gubi nadu! - nasmeja se Peni. - Duo, ja samo elim da te vidim srenu - ree gospodja

Stajls i sakri oi.

* * *

Henlijevi nikada nisu zaboravljali da pozovu svoju susetku gospodju Stajls i njenu erku na veeru ili bilo kakvu zabavu ak i posle smrti gospodina Stajlsa, kada su postale siromane da nisu mogle da uzvrate takvu ljubaznost. Gospodja Stajls im je bila beskrajno zahvalna na tome. Peni je mislila da ih samo mui gria savesti to su je svojevremeno upoznali sa svojim rodjakom Derijem i na posredan nain izazvali tragediju u njenom ivotu.

Peni i njena majka sedele su u dnu stola, tako da nisu morale previe da sluaju o uzbudljivim doivljajima iz Londona, o kojima su inae mogle samo da sanjaju. I Henlijevi

i Evansovi su se ove godine izloili izdatku da provedu u Lon-donu neko vreme. Evansovi su uspeli da udaju obe svoje erke, a Henlijevi da se lepo provedu. Sada su okupili susede da se pohvale svojim uspehom.

- Draga moja gospodjo Stajls, ne znam da li sam vam pisala iz Londona, ali na rodjak Deri Brajton ostao je udovac pre tri meseca - ree iznenada g-dja Henli. Za stolom odjednom nasta tajac i sve oi uperie se prema njih dve.

- To niste pominjali - snadje se g-dja Stajls, da odvrati panju od svoje erke, oseajui kako se ova zategla na stolici.

Peni oseti kako gubi dah, ali je uspela da zadri kontrolu nad sobom i nepromenjen izraz na licu.

- Da. Na alost, njegova mlada supruga je umrla. Nita nije moglo da se uradi. Deri je bio neutean. Zvali smo ga da nam se pridrui u Londonu, ali nije hteo. Sada smo ga pozvali da dodje ovamo, kod nas u goste. Trebae mu malo da promeni sredinu. Mislim da se lepo proveo kada je pre nekoliko godina dolazio kod nas - nastavi gospodja Henli, ali kad joj pogled pade na prebledelu Peni ona zauta.

Peni je osetila da je svojom veu htela da je obraduje, ali to nije ba izvela na spretan nain. Gospodja Hil, njen stalni kritiar, odmah se pakosno osvrnu prema njoj.

- Da, svi se seamo njegovog boravka u ovom kraju. Mogue da je ostavio za sebe neka slomljena srca i napravio prilinu zbrku, a onda iznenada nestao - ree ona naglaeno.

Peni se pravila da je ne uje. Obeala je majci da e biti strpljiva sa tom zlom otrokondjom.

- Oh... - zbuni se gospodja Henli. Nije elela da povredi Peni nego da je obraduje. Svi su je oni voleli i poznavali je od kako je bila mala devojica, a njen otac paroh u njihovoj parohiji. Deri je sada bio bogati udovac, mogao je odmah da dojuri ovamo i oeni se devojkom koju je voleo i od koje su ga na silu razdvojili. Gospodja Henli se dobro seala koliko je bio zagrejan za Peni. Zaista joj je bilo ao kada ga je ujak odveo i oenio drugom devojkom. Naroito zato to je zbog njega i Peni propustila dobru priliku za udaju i da postane gospodarica najveeg imanja u kraju. Ali ta da se radi. Ko je mogao da zna kako e se sve zavriti. Uostalom, kao to je rekla, Deri je sada

slobodan i verovatno e uskoro doi. Vrlo ljubazno su ga pozvali u goste, i trebalo bi da prihvati njihovu ponudu. Nije mu pomenula svoje planove u vezi Peni.

- Draga, jesi li pomenula koga smo videli u Londonu? - upita gospodin Henli da joj pomogne da se izvue iz zabune koju je izazvala.

- Nisam. To e tek biti iznena- djenje. Znate li ko se vratio u zemlju? Vilijam Tipling! Sreli smo ga u Londonu - ree g-dja Henli ushieno, zaboravljajui da je i on vezan za prethodnu temu i Derija Brajtona. Odnosno, da mu je on preoteo verenicu, koju je posle sramno ostavio i oenio se drugom.

- Ma, nemojte! - iznenadi se g-dja Hil, a njeno krupno telo nagnu se napred, nepropustivi da baci otar, naroit pogled na Peni, koja je utonula u misli i izgledalo je kao da nije ni ula ovu poslednju vest. Ni od koga nije mogla da sakrije da je obuzeta mislima o Deriju. Slobodan je... Doi e ovamo, uskoro. Drugo je nita nije interesovalo.

- Pa... Tipling i dalje nije mnogo priljiv - nastavila je g-dja Henli. - Ali je pocrneo, raskrupnjao se i... zaista izgleda drugaije. Mnogo bolje nego dok je iveo ovde. Mislimo da mu je boravak u inostranstvu zaista prijao. Pozvali smo ga ovamo. Nije loe imati neoenjenog mladog oveka u kraju gde ima puno mladih devojaka koje stiu za udaju - ree lukavo gospodja Henli i nasmeja se.

Svi odobravajue zagrajae. eleli su da uju to vie informacija o njemu, a najvanija je bila da li planira da dodje ovamo na svoje imanje. Ako se to desi, ivot u kraju bie mnogo zanimljiviji. Ve je stigla nova generacija devojaka za udaju, a mlad, bogat i neoenjen ovek svuda je dobrodoao. Ve je svako poeo da kuje planove o svojim tienicama, bilo erkama ili ro- djakama i svakome se inilo da bi ba one trebalo da postanu ugledna gospodja Tipling i gospodarica Gos- ton Hila, najveeg imanja u kraju.

Dok su razgovarali o Tiplingu, Peni se povukla na stolici, da bude to neprimetnija i da moe da se smiri posle neoekivane informacije koja ju je toliko uzbudila. Deri! Doi e uskoro ponovo kod svojih rodjaka, kao nekada kada su se upoznali. I zavoleli. teta za njegovu enu, ali nije mogla da se pretvara

kako osea alost za osobom koja ju je rastavila od njega. U njoj je sve treperilo od zbunjene radosti. Hoe li doi? Nije sumnjala u to. Mora da zna da je ona jo uvek ovde i da ga eka i da je i on sve ovo vreme mislio na nju kao to je ona na njega.

- Naa draga Peni mora da je veoma srena. Ponovo e njena dva oboavaoca biti na okupu - ree g-dja Hil otrovno.

Peni die glavu. Od kako je ula da Deri dolaziTnije vie pratila razgovor. ula je da govore o Tiplingu, pa je pretpostavljala da je otrovna opaska na njegov i njen raun.

- Vilijam Tipling se vratio u zemlju - nastavi krupna gospodja, obraajui se njoj, da joj objasni. - Samo nismo sigurni da li e pouriti ovamo na svoje imanje. Ako ima dobro pamenje, verovatno se nee uriti. Ne verujem da ga za na kraj vezuju prijatne uspomene.

- Sigurna sam da je on veliki dentlmen i da e zaboraviti sve neprijatnosti iz prolosti - umea se gospodja Henli, koja primeti da je Peni u nevolji, i da ne zna ta da odgovori. - Delovao je lepo raspoloen kada smo ga videli. Kae da je putovao na istok i dosta vremena proveo u Indiji. Blago njemu. Ba bih volela da i ja nekad vidim neku daleku, egzotinu zemlju - uzdahnu ona.

- Tamonja klima ne prija naim ljudima - progundja g-dja Hil. - udo nije zaradio neku boletinu. On je uvek izgledao beskrvno. Nikad nije bio fiziki mnogo otporan i jak. udi me da se iv vratio iz tako nezdrave sredine - nastavi ona sa kri-tikama, svejedno na koga se odnosile. Ovog puta na nekadanje fiziko stanje glavne budue atrakcije u kraju.

- Nije mogao da bude mnogo jak kad je retko izlazio na vazduh. Po ceo dan je sedeo u onoj mranoj kuerini. Njegova tetka, gospodja Redford, bila je veoma posesivna. Morao je da bude uz nju i da se brine o njoj pa nije mogao mnogo da izlazi. Bila je slabog zdravlja.

- Bila je ona odlinog zdravlja - ree gospodja Hil opet gledajui na Peninu stranu. - Ali je onda imala veliki stres i nerviranje, pa joj se stanje naglo pogoralo. Zato je tako i umrla, iznenada - zavri ona prekorno.

- Koliko se ja seam, imala je osamdeset est godina - ree

g-dja Henli, umirujui strasti. - Bez obzira, sirota ena je mogla da poivi jo - ree

gospodja Hil inatei se. Nije dozvoljavala da ne bude po njenom.

- Mislim, gospodjo, da je otila ba na vreme - ree Peni izazovno, ne mogavi da outi. Njena majka se uhvati za glavu. - Toliko dugo je maltretirala svog neaka da je ve izgubio svoju volju i linost. Moda je sada, putujui, uspeo da se malo trgne i postane normalan ovek i pone da misli svojom glavom.

- Drska devojko, hoe da kae da nije bio normalan? Jedino to nije bilo normalno kod njega je to to je bio uporan tamo gde nije bio poeljan, kada je mogao da dobije koju god devojku da je poeleo - gospodja Hil jedva doeka prepirku.

- Pa, eto, sada e verovatno moi da se oeni kojom god hoe - odgovori Peni.

Gospodja Hil je bila zaista nemogua. Kao da je ona elela da se Tipling tada zaljubi u nju, i da je proganja na svaki mogu nain, i ako mu je jasno stavljala do znanja da nije zainteresovana. A kada je konano popustila pod pritiscima, pojavio se Deri, kao slamka spasenja. Ili kao izaziva itave zbrke, kako tumai g-dja Hil. U svakom sluaju, za nju je to poglavlje zavreno Derijevim odlaskom, zato je gospodja Hil ve jednom ne ostavi na miru!

- Ba lepo to se Vilijam Tipling vratio u zemlju i to e uskoro doi na svoje imanje - ubaci se veselo g-dja Henli, da popravi raspoloenje svih i da joj ne propadne veera u svadjama gostiju. - Sada emo opet imati u kraju dva mlada neoenjena oveka. Sigurna sam da e g. Tipling odmah prirediti bal kada stigne. Nagovoriemo ga na to. Ima u kraju nekoliko finih mladih devojaka za udaju - dodala je da odvrati panju od Peni, koja je ponovo postala meta gospodje Hil.

- Da, ima ih dovoljno - potvrdi mrgodno g-dja Hil. - Bolje bi mu bilo da gleda neku novu mladu devojku. One koje su propustile svoju priliku ne treba previe da se nadaju da e dobiti novu.

- Gospodjo Hil, budite uvereni da vae neake u meni nee imati konkurenciju to se tie gospodina Tiplinga. Ta tema je toliko puta pretresana, da su svi dobro upoznati da mi

se on nikada nije ni svidjao. Tako da slobodno moe da se svidja kome god hoe. ak i vama.

- Nemoj da si bezobrazna. Nema prava da se tako obraa starijima. A to se tie onog drugog gospodina sa severa, - zakilji stara gospodja pakosno - nemoj da bude previe sigurna da e ti odmah dotrati. On je sada ovek na poloaju, sa imanjem. I verovatno nije vie mangup sa usijanom ludom glavom kao tada da mu prva koja naidje zavrti pamet. I on e sada moi da bira. A ima u Engleskoj mnogo boljih prilika nego to su osramoene stare devojke.

- On nikada nije bio mangup... - naljuti se Peni, ali g. Henli se umea u raspravu i ree glasno, da objavi kako se prekida svaka rasprava:

- U svakom sluaju, deavae se neto zanimljivo. Oba mlada gospodina su dobrodola i svi emo se truditi da ne dodje ni do kakvih konflikata. Probajte ovaj sir, gospodjo Hil. Izvrstan je.

Peni odahnu kada je g-dja Hil konano odustala da je gnjavi. Sada je mogla da se potpuno posveti svojim mislima. Povratak Vilijama Tiplin- ga predstavljae joj malu neprijat-nost. Otiao je odavde osramoen i ljut, bar joj je tako skresala njegova tetka kada se vratila kui posle neuspenog bekstva sa Derijem. ' Morae da se ponizi i zamoli ga za oprotaj. Jedino ako nije posle ovoliko vremena sve ve zaboravio, hm... Nije joj nikad delovao kao neko ko e zaboraviti uvredu. Vie kao sitniav i teak ovek. A iznad svega dosadan. U stvari, on je uvek bio tako utljiv da zapravo nikada nije znala kakav je zaista. Svoje miljenje o njemu zasnivala je veinom na pretpostavkama kakav bi trebalo da bude na osnovu svoje spetljane, utljive pojave i svoje tvrdoglave upornosti, bar kad je ona u pitanju. Ali Deri... On je neto sasvim drugo. Ponovo slobodan... Da ll je i on mislio na nju, bar upola koliko ona na njega? Njegovo pismo koje je zatekla na dan bekstva umesto njega bilo je srceparajue. Molio ju je da mu oprosti, ali njegovi su siro mani i on mora da poslua ujaka ako eli da nasledi njegovo bogatstvo i spasi porodicu skapavanja od gladi. A ujak je naumio da ga oeni po svojoj volji, nekom bezveznom

naslednicom koja ga uopte ne interesuje. Ah, da li je mogue da im se daje druga prilika, da e on ponovo doi ovamo i da e konano moi da budu zajedno? Nije mogla da veruje. Stiavala je uzbudjenje do kraja veeri, sve dok ona i majka nisu sele u neudobnu koiju Henlije- vih koja ih je vraala kui.

- Peni, duo, vidim da te je uznemirila vest - ree joj tiho majka dok u se vozile kui. - Ali mora da bude svesna da je dosta prolo od tada, i da se ne nada previe, ak i ako on dodje ovamo. On je sasvim slobodan ovek, nema nikakve obaveze prema tebi... ak i ako je prouzrokovao tvoju sramotu.

- To nije nikakva sramota, kad ovek ili ena ele da prate svoje srce. Ne nadam se previe, nemoj da se plai. Neka gleda koju god hoe - ree ona priguujui glas da je ne oda glasno lupanje srca.

Time je razgovor bio zavren, ali majka nije bila uteena. inilo joj se da je nova oluja na pomolu. Nikako joj se nije dopadalo to obojica dolaze u isto vreme. Da je bar samo Deri... Ili ak samo Tipling. Ona mu nikada nije nalazila toliko mana kao njena erka. Moda bi mogao da oprosti Peni i da se ponovo zaintere- suje za nju. Ali ona je tako tvrdogla va. Moda bi ga ponovo osramotila ak i kada bi bio toliko lud da pokua ponovo sa njom. Trebalo je da je nateraju da se odmah uda za njega, im je pristala na veridbu. Moda bi negde otputovali pa ne bi imala kada da se zaljubi u Derija. A posle nekog vremena bi se pomirila sa sudbinom... Pa tolike ene su u braku sa mukarcem, ne samo koji je dosadan, ako je to neka ba toliko tragina mana, nego sa nekim nasilnicima ili raspikuama ili ko zna kakvim loim ljudima. Ah, samo da se sve dobro zavri...

Gospodja Stajls je krila ruke u koiji sve dok nisu stigle kui. Ali uprkos zabrinutosti, obasjavao ju je traak nade. Deri je bio mladi iz dobre porodice. Nije ostavio Peni zbog loeg karaktera, bio je primoran. Moda je u pravu Peni to se nada. Zaista, ne treba gubiti nadu. Peni ga jo voli. A i njemu verovatno nee biti teko da se podseti onih dana kada je i on nju voleo. Gospodja Stajls lee u krevet malo umirena, za razliku od svoje erke, koja nije mogla dugo da zaspi, priseajui se svih lepih trenutaka poznanstva sa Derijem.

* * *

Peni je sutradan otila rano u crkvu da odnese neke stvari koje nije stigla prole nedelje. Malo se zadrala u razgovoru sa novim mladim parohom, koji je doao posle smrti njenog oca. On je sada iveo u parohijskoj kui pored puta, a ona i majka morale su da se presele u kuicu koju im je zakupio rodjak Robert. Majka se nadala da e se novi paroh zagledati u nju, poto je bio mlad i neoenjen, i stalno ju je slala da odnese ili donese poneto. Naravno, Peni je zapaala da se stalno sree sa ostalim devojkama u kraju, koje su dolazile sa slinim ciljem.

Ona se pozdravi sa g. Riom i krenu napolje, jer su ve prispele druge dve devojke iz susedstva. Napolju je duvalo pa zastade da bolje privee kapu. Kako je sagla glavu nije odmah primetila posetioca koji je urio da udje, pa se oni skoro sudarie na vratima. Jedino to je videla je crni vuneni kaput od dobrog tofa. Ona podie glavu i suoi se sa ukoenim pogledom Vilijama Tiplinga.

Nije bila pripremljena za ovakvo iznenadjenje. Ona neto promuca, u krajnjoj neprijatnosti, povlaei se unazad i pravei mu mesta, a on se kruto nakloni i prodje bez rei pored nje unutra, a ona mugnu napolje. Kad je za sobom zatvorio vrata, ona se konano pribra i pouri kui.

Prijala joj je ova brza etnja. Zar se on ve vratio! Dobro, ula je sino iz razgovora da dolazi na imanje, ali nije ni sanjala da e to biti tako brzo, jo sledeeg jutra. Uh, kakva nezgoda. Morae da se sa njim sree na drutvenim okupljanjima. Cele zime se dosadjivala i jedva je ekala lepo vreme i njihove seoske zabave. Nee joj valjda pokvariti to jedino zadovoljstvo u ivotu zahtevom da nju ne pozivaju tamo gde je on pozvan! Ma ne bi on traio tako neto, pomisli ona oseajui kako se sva smanjuje. Ako i trai, ima pravo na to, pomislila je na kraju jadno. On je najvei zemljoposednik u kraju, njega e zvati na sve zabave: Ma, kakvi, otimae se za njegovo drutvo, bie poasni gost u svakoj kui koja ima bilo kakvu devojku za udaju, erku, rodjaku... A to je skoro svaka kua u okolini. Ako to bude zahtevao, makar pogledom pokazao neslaganje sa

njenim prisustvom, ona e biti iskuljuena iz svih drutvenih dogadjaja.

Mora da nadje neki nain da izgladi odnose sa njim, da mu se izvini za onaj nekadanji incident... u stvari skandal kada ga je ostavila i pobegla sa drugim. Nema veze to se vratila bre nego to je otila, problem je u tome to se saznalo za taj njen pokuaj bega. Pukla je bruka, Tipling je bio osramoen, a ona jo vie. On je otiao, ona je ovde est godina podnosila prebacivanja i pridike. A sad se vratio da je dokraji. Uzdahnula je. Mora se nekako postarati da ne dodje do toga.

U glavi joj je, dok je brzo prelazila uhodanu stazu kroz umarke i livade, preletalo hiljadu naina za to. I ni jedan joj nije bio dovoljno ubedljiv da ga smeka. Videla je sebe kako zvoni na njegova vrata sva u pokajnikim suzama. Ne. Moda da padne pred njim na kole- na i moli ga srceparajuim glasom, suvie melodramatino. Da mu pri- dje pred svima, to otpada u startu. On e uvek biti okruen gomilom "zatitniki orijentisanih gospodja koje dre do morala, kao to je gospodja Hil. Ako se on ne protivi, one joj nee dozvoliti ni da mu pridje, a kamo li izmoli od njega oprotaj. To mora da bude nasamo. A, s obzirom da je sigurna da e je on izbegavati u velikom luku, taj susret ne moe nikako da bude negde ovako u umarku, sluajno. Jer kad bi je samo u daljini ugledao da se pribliava, imao bi na raspolaganju milion staza i bogaza da izbegne susret sa njom.

Dakle, poseta njegovoj kui, direktno, da ga iznenadi kada ne oekuje. Uh, kao da planira neku vojnu taktiku za bitku. Pa i nije daleko od toga. Taj susret e biti njena borba za opstanak. Mora da pobedi u njoj. A on je nekad prema njoj bio slab. Moda mu je u krajiku srca ostala neka siuna, jedva vidljiva trunica oseanja Ijubavi koju je nekada gajio prema njoj, a da je ona nije unitila i zgazila. Mora da se nada tome. Njegov hladni pogled prilikom malopredjanjeg iznenadnog susreta nije davao previe nade za to.

Sela je na jednu ogradu da razmisli. Moe da ode kod njega, ali ta ako joj on ne otvori vrata, kada vidi ko je ispred? Ili da zamoli njegovu domaicu, gospodju Peti da je pusti unutra kriom. Ona joj je uvek dozvoljavala da se slui bogatom

bibliotekom njegove kue. Dobro, grizla ju je savest, odnosno oseala je da bi trebalo da je grize to koristi biblioteku iz kue gde je na najgrublji nain odbila pronju, ali korist je bila vea od savesti, pa je ovih est godina stekla slobodu da ponekad i sama udje u prizemlje i samo se javi da je stigla. Sada e morati da nekako nadje nain da vrati one knjige to su trenutno kod nje. Eto, moglo bi to da bude dobar povod za posetu! Vraa mu knjige, izvinjava se duboko i moli ga da joj oprosti i da je ne izbegava jer e je onda svi izbegavati...

Samo da ne prouzrokuje otputanje ljubazne gospodje Peti! Nije valjda spreman za tako neto. Oseanje teskobe svu ju je obuzelo. Nije imala predstavu ta da oekuje od njega. Ni tada ga nije dobro poznavala, a sada tek nema predstavu kakav je postao posle ovoliko godina odsustva iz zemlje.

Sedela je zamiljeno, pokuavajui da sroi to svoje izvi- njenje, ali nikako nije ilo. Naprosto, nije bila navikla da prema Tiplingu bude ljubazna. Uvek je otvoreno pokazivala svoj prezir i nipoditava- nje, ak je beala kroz prozor na zadnjem delu kue kada ga vidi da dolazi u posetu kroz glavnu kapiju i sluala iz svog skrovita kako je majka uzalud doziva. Ponekad bi se sva smrzla ekajui iz prikrajka kada e mu dosaditi uzaludno sedenje i ekanje sa njenim roditeljima i kada e konano otii, a da je ne vidi. Kako sada da bude fina prema njemu? Ne, ona je lepo vaspitana osoba, mora da nadje nain da izgladi situaciju i natera ga da joj oprosti. Ali prvo mora da natera sebe da prema njemu bude fina i ljubazna. I iznad svega strpljiva i spremna na gnjavau. Nadala se da nee izgubiti strpljenje u tako vanom razgovoru sa njim. Ali opet su joj pred oi izlazile njegove plave, prozirne oi i pogled od koga se uvek jeila i ponovo je u njoj rasla nervoza i nestrpljenje prema njemu. Pa ona nije uspela ni za kratko vreme njihovog verenitva, kada se trudila da bude najljubaznija, da od njega iupa ni dve-tri suvisle reenice! Kako uvaavati nekog takvog, ko izgleda kao da je progutao motku za glupost!

Polako, opomenula je sebe. Od sino uopte nije razmiljala o njemu, pod utiskom vesti da je Deri slobodan i da e uskoro doi. Dok on ne dodje, i ako dodje, kako majka pesimistiki

razmilja, ona mora nekako da reava tekue probleme. A taj glupavi, dosadni ovek opet se ispreio na putu ispred nje. Pre est godina svojim proganjanjem da se uda za njega, a sad samim svojim dolaskom u svoju kuu u susedstvu.

Udahnula je duboko, svesna da uopte nije nita smislila, i da svaki put pada u vatru na samo pokuaj bilo kakve ideje da bude prijatna i ponizna prema njemu, kad primeti jahaa kako ide stazicom kroz umarak, pravo prema njoj. U prvom momentu srce joj zalupa, Deri! Ali otkuda bi on bio, umirivala je sebe trudei se da ne podlegne razoaranju. Ali onda joj srce zalupa jo jae i sva krv joj jurnu u glavu. Ovo je bio glavom Vilijam Tipling, i iao je pravo prema njoj. Mora da ju je odavno video kako sedi ovde na istini, i uprkos tome, nije skrenuo nijednom drugom stazom da je izbegne. Ustala je, otresajui haljinu. Nee morati da dugo eka suoenje ili da ide do njega i smilja bilo ta slino. Oigledno je gospodin reio da njihov susret prebrine to pre. Moda su i njega morile sline brige ili smetnje. Jo bolje. Imala je sposobnost da probleme reava u momentu, bez prethodne pripreme. Dodue, neki od njih nisu bili reeni, nego jo vie iskomplikovani, ali... Ionako je on ve stigao do nje i nije bilo vremena za previe razmiljanja. Valjda je za ovih est godina nauio bar da pria o vremenu, kao svi normalni Englezi ili e morati da mu kletima upa reenice, kao nekada, u svom pokuaju da bude posluna erka i prihvati prosidbu uglednog i bogatog mladia. Valjda nije prevalio sav ovaj put za njom da joj saopti kako oekuje od nje da mu se sklanja s puta i da ne zalazi na mesta gde on namerava da izlazi? Ali nije vie bilo vremena za brigu i premiljanja.

On sasvim pridje, ali nije siao sa konja. Odmeravao ju je odozgo sa sedla, kao da premilja ta da joj kae. Nekoliko turobnih trenutaka vladala je tiina, a onda on progovori:

- Dobar dan, gospodjice Stajls. Tamo kod crkve nisam stigao dolino da vam se javim.

Ona podie pogled prema njemu, suoavajui se sa njegovim.

- U stvari, bio sam malo zateen naim iznenadnim susretom, pa sam shvatio da emo ovih dana biti pri- nudjeni

da se malo ee sreemo i da je najbolje da se zbog toga poz-dravimo daleko od radoznalih oiju.

- Gospodine Tipling, meni je izuzetno ao to sam... to sam vas onako osramotila. Nije mi bila na- mera da vas povredim. Naprosto... - poe ona da muca, proklinjui u sebi to ju je uhvatio nespremnu pre nego to je odabrala ta e mu rei. I to nije imala vremena da se navikne na pomisao da e morati da mu se izvinjava.

Posmatrao ju je nekoliko trenutaka kako se mui, a onda progovorio:

- Prihvatiu vae izvinjenje pod jednim uslovom. Da i vi prihvatite moje.

Ona zapanjeno podie pogled obuzdavajui se da ne zine od uda. Imao je svoj uobiajen miran izgled, osim to je govorio. I to neke veoma udne stvari! Zaista! U momentu je pomislila da ga nije dobro ula, da joj se samo uinilo da je rekao jednu tako neverovatnu stvar.

- Da, dobro ste uli. Imali smo dosta vremena za razmiljanje i vi i ja. I za to vreme sam shvatio da je moralo da dodje do onoga to se desilo i da vi nita niste bili krivi. Ja sam vas doveo u bezizlaznu situaciju, i ono to je proisteklo iz nje bilo je u neku ruku skoro i oekivano, naroito to se u tom momentu u susedstvu nalazio pogodan kandidat koji vam se dopao i pomogao vam da me se ratosiljate. Hou rei, pritiskao sam vas i prisilio da pristanete ha moju prosidbu uz svesrdnu pomo svoje tetke. Tako da nemam prava da se ljutim na vas to ste od mene pobegli. Imali ste potpuno pravo to se toga tie - zavri on isto tako mirno kao to je i poeo.

inilo joj se da sanja, ili da halucinira da on govori. -Ja... u stvari... to nije bilo bekstvo od vas... nego... -

promuca ona i , dalje zbunjena, ali odustade od nedoreenih objanjenja, jer ni sama nije znala ta bi mu rekla.

- Tako. Mislim da je problem reen. Osim toga, eleo sam da bez budne publike koja e pratiti svaki moj korak, proverim da li sam vas preboleo - ree on jo jednu stvar od koje joj se zamuti u glavi.

Jeste da je ona volela da isteruje stvari na istac, ali ovaj njegov govor zadirao je previe direktno. Mora da je to nauio

tamo na Istoku. Dok je bio istokrvni Englez, vie je zaobilazio neprijatne teme. Ipak, morala je da prizna da ovo nije loa promena. Bilo ju je teko iznenaditi u poslednje vreme, a to je njemu uspelo ve pri prvom susretu.

- Nadam se da jeste - promrmlja ona. Zaista je imao petlju. - Dobro se nadate. Prijatan dan vam elim - on prinese

ruku eiru, okrenu konja i odjaha. Tek kad se udaljio, ona oseti kako je noge izdaju, pa se

srui na ogradu na kojoj je do malopre sedela i ogromno olakanje ispuni joj srce. Ba lepo od njega. Ne samo to nije zahtevao da mu.ljubi noge, nego je on njoj uzvratio izvinjenjem, i ak nagovestio da je nee vie proganjati, da ju je preboleo, da ju je potpuno zaboravio! ,

Ona isto enska sujeta, koja trai da se nekome dopadne, malo se pobuni u njoj, ali nije joj dala da se previe razmae. Bita je zadovoljna. Ne,, bila je zaista srena, presrena! Veliku brigu je skinula s ledja. Odnosno, on je bio kavaljer da to uradi sam, da joj se skine s ledja. Nee morati vie u mukama da smilja naine na koje bi mogla da ga natera da joj dozvoli da dolazi na iste skupove gde e i on izlaziti.

Osim olakanja, jo vee je bilo iznenadjenje koje je osetila. Pa on, izgleda, uopte nije vie kao to ga ona pamti. Dolo joj je da se nasme- je priseajui se svoje reakcije. Kad joj je rekao ono malopre, poela je za trenutak da se pita da neko od njih dvoje nije poludeo, on to ono izgovara, ili ona da li dobro uje. U njoj poe da se budi ogromna radoznalost. ta li mu se desilo? I da li se zaista promenio kao to izgleda? Poto je problem oko buduih susreta reen, i poto su se lepo dogovo-rili kako e deliti teritoriju za izlaske, bilo bi zanimljivo posmatrati i prouavati u kojoj meri se promenio. I pogadjati koja od novopristiglih mladih devojaka e ga dobiti za mua. Verovatno se sada u mnogim domovima u kraju kuju strategije za osvajanje Goston Hila i njegovog gospodara. A ako se nauio pameti, gledae da sebi izabere enu medju svojim oboavateljkama, a ne medju onima koje nisu zainteresovane za tako primamljivu titulu, gospodje Vilijama Tiplinga.

Pola je kui vesela, obuzeta mislima o potpunom preokretu situacije.

* * *

Narednih mesec dana bila je u mogunosti da se i lino uveri da nije poludela kada je pomislila da je on sada sasvim drugi ovek. lako ju je na veerama na kojima su se sretali, blago reeno ignorisao, odnosno razgovarao i igrao sa svima osim sa njom, nije joj bilo krivo zbog toga. Kao to je i pretpostavljala, postao je glavna meta devojaka iz kraja i nji-hovih upornih majki. Bilo je zabavno posmatrati kako se sada mnogo umenije i okretnije snalazi u blizini devojaka. Mnogo uspenije nego kada se njoj udvarao, pomisli ona u jednom trenutku, ali brzo se prenu. Uh, zar e jo i aliti za njim? Pa to je smeno! Bilo bi neopisivo glupo kada bi se zainteresovala za oveka koga je nekada odgurnula uz prezir. Mogla je sebe da tei da je tako neto apsolutno nemogue. Ona voli Derija, koji e uskoro doi, a to to je nagoni da po celo vee prati kretanje i izjave Vilijama Tiplinga je samo ista radoznalost. Nita vie od toga.

Odgovaralo joj je to je ak i gospodja Hil prestala da porhinje njihovo nekadanje verenitvo i potpuno se usredsredila da ga natera da primeti njenu neaku. Tako je imala potpunu slobodu da ga iz prikrajka neometeno posmatra.

Veera kod Henlijevih bila je u punom jeku. Ona je, po obiaju, sedela sa majkom u dnu stola. Tipling je bio u elu, kako se i oekivalo od najpoeljnijeg gosta na svim veerama. Ovog puta u gostima su imali pukovnika Kornela, nekog svog uglednog rodjaka, koji se nedavno vratio iz Indije i celo vee je uporno davio ostale goste svojim prepametnim zakljucima i zapaanjima. Peni je po prvi put bila srena zbog svog nezapaenog mesta za stolom, jer bi inae morala vie da trpi njegove nametljive komentare i glasan smeh. On je bio ogroman ovek crvenog lica, blii pedesetim nego etrdesetim, koji je navikao da vie i da ga svi sluaju. Izgleda da je osim odmora, doao ovamo i da nadje sebi enu, pa je bila dodatno srena to sedi daleko od njega. On je od poetka veere, bez iijeg protivljenja, preuzeo' da vodi glavnu re za stolom. Niko

nije eleo da mu protivrei, ak i ako se nisu slagali sa njegovim izjavama, jer bi to bio neprijatan i iznad svega uzaludan posao. Peni se ponekad stresla od groze i stida to je prinudjena da slua takve gluposti od oveka koji je zvanini predstavnik njene zemlje u nekim udaljenim krajevima.

- Verujte, ponekad je zaista teko mojim vojnicima, kojima je dat tako odgovoran zadatak da prosvetle one zaostalije i na niem nivou od nas. Vi ste, kako ujem, bili tamo nekoliko godina, gospodine Tipling - ree pukovnik.

Tipling podie svoj mirni pogled i njime obuhvati celog pukovnika. Peni se sva utia i stee ruke ispod stola. ta li e mu odgovoriti?

- Gospodine, ne bih rekao da oni ele da im mi aljemo vojsku koja e ih prosvetljavati. Mislim da je njima bilo sasvim dobro u njihovom neznanju i bez nas.

- Kako, molim? - uzviknu pukovnik, koji je izgleda bio malo nagluv, ali ne toliko da ne uje protivljenje svojim neprikosnovenim teorijama. - Pa oni su svi jedna prljava banda koju treba dovesti u red!

- Moda tamo za nae prilike zaista vlada prljavtina, beda i glad, ali rekao bih da su oni, generalno gledano, mnogo sreniji ljudi nego mi sa ove strane sveta.

- Pobogu, nikada od jednog Engleza nisam uo tako neto! Otkud vam ta pomisao? - nasmeja se pukovnik grohotom, a domaini kao da odahnue to se nije naljutio i to se neprijatna situacija nije zavrila svadjom.

- Oni ve imaju neki svoj hi- Ijadugodinji red i poredak koji mi sa ovih strana samo kvarimo i uopte ne razumemo - odvrati opet Tipling, sasvim mimo, ne dozvoljavajui da bude ubedjen u pukovnikove ideje.

- Vi ste, mladiu, tamo bili teko bolesni, kako sam uo - zakilji lukavo pukovnik, kao da je to objanjenje za njegovo bulanjenje.

- Jesam. - Pa, to onda objanjava neke stvari - opet se pukovnik

glasno zasmeja. Tipling je mirno jeo, kao da ga ne uje. Peni gaje kriom

posmatrala. Sedeo je ukoso od nje, sa druge strane stola. U

jednom momentu on podie glavu i ulovi njen pogled pun odobravanja i... skoro divljenja. Gledali su se nekoliko trenutaka, a onda ona spusti pogled, oseajui kako joj toplota obuzima obraze. ta li je on tamo doiveo to ga je toliko promenilo? Gorela je od radoznalosti da to sazna. To mora da je bilo neto nesvakidanje, jer ta bi drugo moglo da promeni oveka celog, i sav njegov ivot. Osim toga, naroito joj se dopalo strpljenje kojim je Tipling morao da se do kraja veere brani od pukovnikove nasrtljivosti i insistiranja da se prikloni njegovom miljenju.

Peni je sve ee zadravala pogled na Tiplingovom smirenom licu, na kome se nita nije moglo proitati. Nije to vie bilo ono bezizraajno lice, koje iza utljivosti nema nita. to ga je vie posmatrala, sve je vie bila uverena da on sada iza svoje smirene maske krije pravo udo od iskustva i mnogo odgovora na neka ivotna pitanja koja ni mnogi stariji od njega jo nisu dokuili. Prava je teta to je izbega- va, dodue s punim pravom, odmah se ispravila, pa nee imati prilike da se lino uveri da je on zaista sada drugi ovek i sazna ta krije iza svog diplomatskog manevrisanja pred pukovnikom. Jer, ma koliko se pukovnik trudio da ga satera u tesnac, Tipling je veto izbegavao kako direktan sukob, tako i priznanje da je pukovnik u pravu. ak je na kraju veere izgledalo da je na suptilan i indirektan nain Tipling uverio sve da ni jedna pukovnikova izjava nije bila na mestu. Peni mu je u sebi odavala priznanje na tome. Vrlo mudro, vrlo pametno i veto. Gde li je samo nauio takvu vetinu konverzacije? Da je u pitanju bio bilo ko drugi kog poznaje, odavno bi pao u vatru i zapodenula bi se prepirka i rasprava koja bi pokvarila celu veeru i sve uvukla u nju. Tipling je uspeo da na visokom nivou odri i svoje dostojanstvo i raspoloenje gostiju. Peni se pitala da li i ostali oseaju njegovu zaslugu za to.

Kada su prelazili u salon, ona se okrenu i pogleda ga u oi. Htela je tim pogledom da mu kae kako ga razume i u potpunosti podrava, i kako mu na svemu odaje priznanje i kako joj je ao zbog svega to je nekada o njemu mislila. Ni sama nije znala ta sve hoe da mu kae, ali on joj je ozbiljno uzvratio. Okrenula se napred sva obuzeta tihom sreom i

olakanjem. Kasnije je nekoliko puta uhvatila njegov pogled preko

salona. Ni sama nije znala zato je to toliko uznemirava i uzbudjuje. Celo vee je lovila njegov glas i izjave i najvea nagrada bila joj je to joj se inilo da je on vie ne izbegava toliko oigledno kao pre. A narednih dana imala je novu temu za razmiljanje.

* * *

Veeras se odravao mesni bal. Volela je takve neformalne i vesele igranke, tu je bilo vie anse da odigra neku igru, makar sa gospodinom Henlijem, ako ga nije muila reuma. Jo jedna misao inila je da sa nestrpljenjem oekuje taj dogadjaj. Opet e videti Tiplinga i imati prilike da se uveri da ovo to se dogadja poslednjih mesec dana nije samo sanjala. Drugu jednu misao, da bi bila srena ako bi i nju pozvao da igraju, brzo je odagnala, prosto se uplaivi.

Zaista, nije izneverio njena oekivanja. Igrao je sa zadivljujuom umenou, kao da je celog ivota uvebavao korake, i kao da do pre nekoliko godina nije bio trapavko sa dve leve noge, koji nije umeo ni korak da napravi a da svoju part- nerku ne postidi i dovede u neprijatnu situaciju. Prosto nije mogla da veruje i oka nije skidala sa njega, trudei se poslednjim trunicama razuma'da se to ne primeti.

Dok je etala po holu, van bune sale, on iznenada iskrsnu pred njom. Za tren je pomislila da je sva njena snalaljivost i reitost prela na njega, jer se zbunila i nije znala kako da reaguje. Za ovih mesec dana, posle onog susreta u umi, kada ju je tako iznenadio, ni jednom nisu razgovarali.

- Gospodjice Peni, tu ste - ree on kao da ju je traio. Njoj neoekivano bre zalupa srce. - Hoete li da odigrate sledeu igru sa mnom? Video sam da niste veeras imali mnogo kavaljera...

Ah, i to je ak uspeo da zapazi, pomisli ona kiselo. Zato ju je potraio, da joj kae kako je se sada srea okrenula, kako je

sada u prilici da joj vrati milo za drago. Kako je sada on najeljenija osoba u drutvu, dok je ona jedva primetna, u zapeku. Kao da se ne sea dana kada nije mogao da joj pridje od kavaljera koji su se otimali da sa njom odigraju sledei ples.

-Oh, nema problema, ne uzne- miravajte se zbog toga - poe ona ubedljivo i malo uvredjeno.

- Dodjite, muzika samo to nije poela - nije se obazirao na njeno negodovanje i ona sa udjenjem opazi da je on samo uze za ruku i povede u salu.

Hodala je za njim vie zapanjena zbog svoje blede reakcije, nego zbog njegove iznenada probudjene razigranosti. Samo jo nedostaje da zableji kao ovca koju vode na klanje. ta je ovo sa njom? Pa ona ga puta da je pred svima izvede na podijum i odigra sa njom sledeu igru. ta li e rei gospodja Hil na ovo? Morae da dohvati svoju izlizanu lepezu da bi se povratila u ivot. Jo joj je kovitlac misli prolazio kroz glavu kada su stali i zauzeli mesto medju ostalim parovima. Pa, dobro. Odigrae igru sa njim. Nee je ni ujesti, ni saplesti da padne. Videla je ve da ume da igra. ak da se odlino snalazi na podijumu. Osim toga, odavno nije igrala sa nekim ispod tridesete, koji ne stenje i kuka pri svakom brem koraku. Valja iskoristiti ovu priliku, pa neka i ogovaraju i doaptavaju se. To ionako rade nekoliko poslednjih godina. Podigla je glavu i pogledala ga kad je muzika poela. Susrela je njegov miran pogled.

- Gospodine Tipling, gde ste nauili ovako da igrate? Niste ranije... ovaj... - poe ona reena da mu ne dozvoli da je zbunjuje, ali zastade u pola reenice, setivi se da nastavak njenog komplimenta podsea na neto sasvim suprotno. Ugrizla se za jezik, ali ve je bilo izreeno. Zar je morala ve u prvoj reenici da ga podseti kakav je smetenjak nekada bio? Valjda je nee odvesti na mesto i poniziti odbijajui da dalje igra sa njom? Onda bi njegov trijumf bio potpun.

- Ne znam. Mislim da mi se samo desilo da sam poeo da ujem muziku - ree on kao da nije primetio njeno zapetljavanje i ona odahnu to se nije uvredio.

- Onda vam se sluh sasvim popravio - bubnu ona ponovo. Uh, pa zar svaka njena primedba mora da bude na granici neljubaznosti, pomislila je pokuavajui da se pribere.

On kao da i dalje nije primeivao njeno verbalno saplitanje. Moda e joj pametnije biti da vie ne govori, ako ne ume da kae neto normalno, ljutila se na sebe. Sada je imala prilike da vidi kako to izgleda kada se ponaate i oseate kao smete-njak koji nita pametno ne moe da uradi. Ugrizla se za usnu.

- Izgleda da jeste - ree on istim mirnim tonom. - Mora da ste u Indiji uzimali asove plesa a neete da

priznate - pokua ona da se naali, zahvalno ga pogledavi. - Pa i neu da priznam. Ovako je interesantnije, naroito za

one koji me znaju od ranije. Ona se na tren uozbilji. Zabrinulo ju je podseanje na ono

to je bilo ranije. - Hvala vam to ste zaboravili ono to je bilo. I to ste preli

preko svega... i to ste ljubazni prema meni - spetlja se ona i pocrvene, proklinjui svoju smetenost.

- Pa dogovorili smo se da smo oprostili jedno drugome. Sada idemo dalje. Zakopali smo ratne sekire, nema potrebe da se zabrinjavate oko neega to je prolo - ree on, a ona oseti divljenje-prema njegovoj velikodunosti, a jo vie prema nje-govoj smirenosti i umenosti da sa njom izadje na kraj na tako dostojanstven i prosto uzvien nain.

U momentu je osetila kako je on zaista mislio to to joj je rekao, da joj je oprostio i da je za ovo vreme uspeo da se domogne velikih duhovnih i mentalnih visina, dok je ona ostala da ami u svojoj ustajaloj movari od misli.

- Ne, vi ste zaista ljubazni. Mnogo vie nego neki koji su bili samo puki posmatrai i potpuno nezainteresovane strane, prilikom... onih neprijatnih dogadjaja - ree ona, opet ljuta na sebe to se uporno vraa na temu koju treba da izbegava najvie od svih.

- Mora da vam nije bilo lako ovih godina - ree on blago i potpuno neoekivano.

Ona ga zapanjeno pogleda i sva se postide. I zbog svoje dojueranje mrnje i prezira prema njemu, i zbog toga to je sebe smatrala superiornijom u bilo emu od njega. S mukom je zadrala suze koje krenue da naviru u oi i skrenu pogled.

- Gospodja Hil je osoba koja bi prestraila i osobe na mnogo boljem poloaju nego to ste vi bili dodao je.

- Moda ste u pravu. To je najverovatnije bila kazna koju sam morala da iskusim za svoju neosnovanu gordost i samoljublje. Sada mi je jedino vano da se vi vie ne ljutite na mene - rekla je tiho, udei se kako je u samo nekoliko reenica uspeo da ukroti njenu neobuzdanost i drskost. Ili je to prirodni rezultat sazrevanja koje nije ni primetila kod sebe?

- Pa... U poetku sam se ljutio. Mislio sam da nikada neu moi da vam oprostim - ree on, a njoj zas- tade dah. Da li je ipak jo uvek ljut na nju? Kako je ona utala, sputenog pogleda, on nastavi: - Izgleda da je tana ona izreka da vreme lei sve.

- Moda je pomoglo to to ste otili daleko... preko pola sveta - ree ona tiho.

- Mogue. - ula sam da imate povoljno miljenje o Indiji i njenim

iteljima. - Mislite na onaj razgovor sa pukovnikom? Ma nije to...

Nemam ja pojma o Indiji. Samo sam hteo da se pravim vaan. A i on je bio vrlo... iritantan. Hteo sam da ga malo iznerviram.

Nije mogla da veruje svojim oima i uima. Da li je mogue da je to onaj isti Vilijam Tipling kome se podsmevala, koji je izbegavao balove i drutvo jer nije umeo da razgovara, a sada eli da nekog iznervira, i to ini vrlo uspeno, nepadajui u zamku da se i sam zbog toga uzrujava. I jo se ali na svoj raun, da eli da se pravi vaan. Ako je neko uvek bio skroman, to je on.

- Iznenadjeni ste? Mislili ste da sam postao strunjak za egzotine zemlje?

- Ne, u stvari... ne znam ni sama. Mnogo ste se promenili. Prosto ne mogu da vas prepoznam.

- Jel da? I meni se ini da ovde sve izgleda mnogo drugaije sada kada sam se vratio. Moda zbog toga to sve posmatram sa sasvim drugaijeg stanovita nego tada.

- Pa kako vam je to uspelo? Mora da je ipak Indija uticala na vas.

- Ako mislite da sam neto nauio o Indiji, varate se. Za mene je to samo zemlja sunca i vruine, u kojoj je malo nedostajalo da umrem. ao mi je ako sam vas razoarao.

Moda... - on zastade, kao da se koleba da li da joj kae to to je eleo - moda sam samo nauio neto... o samom sebi.

Ona sva zadrhta. To je liilo na traak ispovesti. Da li je mogue da e njoj rei neto to oigledno jo nije izgovorio nikome do sada? Pogledala ga je. Izgledao je ozbiljan i zamiljen. Ona poe iz petnih ila da se u sebi moli da zakljui da je ona dostojna i da zasluuje da joj kae ono to ne bi svakom rekao i to ne bi svako mogao da razume. Nije vie razmiljala o tome kako bi on trebalo da u njoj vidi najveeg neprijatelja. Sada je samo dozvolila da je ponese ono neobino strujanje koje je osetila izmedju njih dvoje.

- Verujem... da bih mogla da vas razumem - ree ona, stiavajui drhtvicu.

- Da. Vi ste uvek bili drugaiji - ree on zamiljeno. - Verujem da biste zaista razumeli. Bez banalizo- vanja i bez povrinih zakljuaka. teta to verovatno neemo imati prilike da o tome razgovaramo detaljnije - ree on ozbiljno i ona shvati da je razgovor na tu temu zavren.

Zabole je ta njegova izjava, iako se trudila da to ne pokae. Zaista, nije imala razloga da bude pogodje- na. Pa zar to nije bilo za oekivanje, da je on ne puta blizu sebe, posle svega to mu je priredila? Zar bi trebalo da joj se poverava, kao najbo-ljem prijatelju, a ko zna kako je patio i teko podneo ne samo emotivno, nego i trpei neizrecivo ponienje. A ona je za sve to vreme i dalje mislila o njemu sa prezirom i govorila sa pogrdama. Nije smela da podigne pogled prema njemu. Kako se samo stidela i svojih rei i dela. Kad bi mogla makar samo deli prolosti da izbrie, da popravi, uinila bi bilo ta...

Podigla je pogled prema njemu, sva zadrhtavi kad je uoila kako je on ozbiljno i usredsredjeno posma- tra. Da li je na njenom licu mogao da proita koliko se kaje i koliko ali zbog svega to je ikada rekla i uradila? Sada, posle svega, kada bi imala prilike da se vrati unazad, moda bi ga ponovo ostavila zbog Derija, ali ne bi ni sluajno bila toliko gruba i ohola. Da li joj je on stvarno, istinski oprostio, ili to samo tako kae iz utivosti? Poelela je svom snagom da je on nadoveanskim naporom to zaista uspeo da uradi. Jer, onoliko koliko je imala prilike da se sama uveri, ljudi zaista teko prataju. Ma koliko

tvrdili da je to ljudski, i ma koliko se trudili da to postignu i go-vorili kako su oprostili, to je bila stvar koja je bila veini nedostina. To je znala i po sebi. lako je za neke stvari mislila da je vie ne dotiu, oseala je u dubini due da zaista nije tako. Zato bi se onda iznova i iznova vraala na onaj dan kada je stigla na putnu postaju gde su se dogovorili i utvrdila da Derija nema? Ili to to dozvoljava sebi da je gospodja Hil uvek iznervira, kad ve zna da je to samo dangrizava stara ena, kivna na sve zbog nezadovoljstva sop- stvenim promaenim ivotom. Eto, ni sama nije bila sposobna da potpuno oisti srce od jada, koji je vezan za povredjenost i pratanje, kako bi to isto mogla da oekuje od Vilijama Tiplinga, koji je imao sto puta veih razloga da ne oprosti i ne zaboravi ono to je od nje istrpeo.

Do kraja igre drali su se samo obinih tema, kao to je muzika i igranje. On je samo povremeno bacao ozbiljne i zamijene poglede na nju, a ona se oseala kao da se sve vie smanjuje, od svakog njegovog pogleda, kako je muzika odmicala i igra se pribliavala kraju.

* * *

Sledeeg dana ona podje do Goston Hila neto ranije prepodne. Ovih mesec dana trudila se da dolazi i vraa knjige u vreme za koje je pretpostavljala da gospodar kue nije tu, ili je prosto posmatrala sa brda kada e se on popeti na svog konja i odjahati nekome u posetu ili prosto u etnju. Sada je reila da ne eka da on izadje. Nije se krila i unjala oko kue kao obino, nego udje pravo u biblioteku i poe da prevre knjige, namerno pravei buku. Ni sama nije bila sigurna ta oekuje da e se desiti. Sada je bez urbe odabrala nekoliko naslova i taman je pomislila kako je sve ovo glupo i providno, kad se vrata otvorie i u sobu udje glavom vlasnik.

- Gospodjice Stajls! I pomislio sam da ste to vi - ree on. - Dobro je to ste odmah uli. Smrzli bi ste se da ste kao obino ekali da ja odem.

- Oh! Vi... znate? - upita ona elei da ovog momenta propadne u zemlju od stida.

- Mislili ste da neopaeno dolazite ovamo? Ne, primeivao sam da stojite i ekate napolju, pa sam se uvek trudio da ne ekate previe.

- Joj, ne znam ta da vam kaem. ao mi je... Oprostite... - Nita, nita. On pridje i prelista ono to je odvojila. Malo se izmakla da

mu napravi mesta. U stvari, ni sama nije znala zato nije smela da stoji u njegovoj blizini. Sino, dok su igrali, nije joj smetalo ni to to je dri za ruku, ni to razgovara sa njom dok ih ostali radoznalo gledaju. Sada joj je neto smetalo. Dok je on listao knjigu, kriom ga je osmotrila. Da, zaista deluje... drugaije, pomislila je iznenadjeno. Sada je na dnevnom svetlu to vie nego oigledno. Deluje muevnije, zrelije, kao neko ko ima svoje ja i nema potrebe nikome da se pravda zbog svojih postupaka. Za razliku od nje.

- Ovo su sve stara izdanja - zakljui on. Ona spusti glavu. Nije ba mogla da bira. Njegova

biblioteka bila je u poslednje vreme najvie to je mogla sebi da priuti.

- Mislim da bi bilo lepo da se popnemo gore do mog salona i popijemo aj. Danas je hladnije nego inae. Ako elite, imam neke sasvim nove knjige. Nedavno sam ih kupio u Londonu. Znam da ste vi oduvek bili predani italac. Dodjite da pogle-date.

- Oh, pa, ne znam - nije bila sigurna da li bi bilo pristojno da oduevljeno prihvati. - Volela bih da ih vidim - ipak je na kraju dodala.

- Hajdemo. Rei u domaici da nam spremi aj - ree on i podje, a ona za njim.

Osetila je neoekivano zadovoljstvo kakvo se oseti u drutvu ljudi koji znaju ta hoe i koji su sigurni u sebe toliko da nemaju potrebe da budu neto to nisu, da budu grubi ili ponizni prema drugima. Iz njega se irila spokojna smirenost i pouzdanost kakvoj je teko odoleti a da vas ne osvoji napreac i potpuno neprimetno.

Oni se popee na sprat irokim glavnim stepenitem. Kako

joj se sve od onda inilo daleko i strano. Ba se ovde odravao bal kada je ona pobegla u vrt sa Derijem, gde ju je on poljubio i pozvao da bee zajedno. I tamo je ona na sve to pristala, dok je ovaj ovde nepoznati ovek, njen nekadanji smotani verenik, bio u kui i verovatno je traio medju gostima. inilo joj se da je to neki ruan san, skoro zaboravljen i nedosanjan, da ni ona vie nije ona ista osoba od pre est godina, ne samo on. Prosto nije mogla sebe da prepozna. Samo to sada nije bila sigurna koja je od te dve osobe prava Peni Stajls, i koju treba posluati. Onu koja je mislila da sve zna i da nema osobe na elom svetu koja bi mogla da joj da koristan savet. Ili ova sada, koja nema pojma ta da misli i osea.

- Renovirao sam samo jedan deo kue. Nemam snage da celu sredju- jem, ne znam ni da li u se ovde due zadravati i koliko. Ali ovde sam napravio neto kao mali udoban apartman. Prednja soba je salon, pa onda moj radni kabitet, i na kraju spavaa soba. Ba me interesuje da li e vam se dopasti promene.

Ona iznenadjeno zastade kad je on uvede u salon. Zadovoljno je odmerio njenu reakciju.

-Ba ste... ovaj... lepo ste sredili - promuca ona jo uvek u nelagodi to se uopte usudila da ovamo dodje, i to jo sama sedi sa njim. Posmatrala je novi nametaj, svetlije zidove i razmaknute zavese. Ove prostorije bile su kao zrak sunca zalutao u duboku, mranu peinu, kakav je bio ostatak kue, onakav kakav je ona zapamtila. - Ne seam se ove sobe. Ba je puno svetla - primorala je sebe da izusti smireno.

-To mi najvie nedostaje iz Indije. Sunce i svetio. Nesnosne vruine i boletine ba i ne toliko, ali navikao sam se tamo na vazduh i svetio. Svidja vam se?

- Divno je. Moram da priznam da imate ukusa. Ovo ste otuda doneli? - ona pridje ormariu i osmotri neobine figurice krijui od njega zaareno lice. To to je on pozvao na aj, to razgovaraju kao dva stara poznanika... prijatelja, to je tako lepo sredio nekoliko soba, koje odaju njegov ukus i karakter... sve ju je to toliko zbunjivalo da nije mogla da prepozna onu nekadanju samouverenu Peni koja ga je posmatrala sa visine i nalazila hiljadu mana.

- Da. To su suveniri ali, kada se pravim vaan, kaem da su mi pomona sredstva u mojim prevodima.

-Nauili ste njihov jezik? - upita ona ne mogavi da sakrije zadiv- Ijenost.

- Pa... Ne bih ba rekao, iako sam se svojski potrudio. Da znate da sam vie puta pomislio kako mi nedostaje vaa otra inteligencija da protumaim neke tee delove, jer su u pitanju vrlo interesantni tekstovi. Ali uglavnom koristim ve gotove prevode. Na svetu ima toliko toga to treba proitati, o emu treba promisliti...

Ona sva porumene na ovaj neoekivan i neobian kompliment. On misli da je ona inteligentna. Dodue, nije znala gde da razvrsta onaj pridev "otra, ali delovalo je fino sve zajedno. Odavno ni od koga nije dobila kompliment. A od njega je najmanje oekivala.

- Vrlo ste ljubazni. Zbog komplimenta - odvrati ona. - Ne, zaista. Vi ste osoba jake stvaralake energije. Prava je

teta to ste ostali ovde - promeni on temu. - Vidjao sam vas ovih mesec dana, ali namerno nisam hteo da vam pridjem. Moda moja velikodunost i nije tako velika kako vama izgleda.

- Ne mogu vam zameriti na tome. I ovo je vie nego to sam oekivala i zasluila - osmehnula se, ali skrenu pogled kad vide kako je on ozbiljno posmatra. Seala se te njegove ozbiljnosti, mada je sada delo- vala sasvim drugaije. Pogledala ga je jo jednom.

- Da. U svakom sluaju, reio sam da se oenim - ree on iznana- da. Nije znala ta da mu odgovori. - Videemo ta e od toga ispasti.

- Mislim da ete uspeti u tome. Mnogo ste... ivlji, interesantniji. Nee vam biti teko da nadjete odgovarajuu devojku - uspe ona nekako da izgovori. Jo uvek joj je izgledalo neverovatno to razgovara sa njim, i to na ovako zanimljiv nain.

- Mislite? Ne znam. Meni se ne ini da sam mnogo drugaiji. Moda se samo vie i uspenije trudim da se ponaam kako se od mene oekuje. I dalje nisam previe drutven. Ma, nisam ja nikad bio previe drutven ovek. Vi to najbolje znate, to ste mi uvek zamerali - on je pogleda. -

Oprostite, nisam hteo da vas oneraspoloim, samo sam hteo da kaem kako... se mi nekako bolje razumemo. Ljudi su udni. ini mi se da previe oekuju od mene. Imam utisak kao da prate svaku moju re, svaki korak. I naprosto se ljute ako odem kod nekog drugog u posetu pre nego njima.

Ona htede da kae kako nema nita udno u tome da se mlad ovek za enidbu namamljuje u kue gde ima devojaka, ali outa. Ona je svoju priliku prokockala. Teko da e joj se pruiti druga. Ali, ona je zapravo i ne eli. Kakve su sad to misli? Ona skloni kosu s lica kao da e oterati nepodesne misli.

- udno, - dodao je posle nekog vremena utanja - mislio sam da e mi biti neprijatno vae drutvo. Zbog toga sam toliko i odlagao povratak u Englesku... kui. I zbog toga sam vas izbegavao i ignorisao ovih mesec dana.

Pogledala ga je. - I ja sam mislila da e biti tako. - Ali uopte nije. ak... se ba fino oseam pored vas. Kao

sa starim prijateljem. Na to nije imala ta da kae. Kako li samo moe da je

nazove prijateljem? Zar je potpuno poludeo? Ova njegova reitost i ljubaznost blago ju je zaludjivala i inila da pone da gubi kontrolu nad svojim mislima i seanjima.

- Nekako mi je lako da vam kaem ta mislim. I da razgovaram sa vama - nastavio je kao da ne primeuje njenu zabunu i muku.

- I meni takodje. To je... zaista udno - promuca ona. to je i bilo istina. Zaista je mogla da mu kae ono to misli. Kao da medju njima nije bilo uobiajenih drutvenih barijera. Kao da su dvoje stradalnika koji su oboje proli teke dane, pa su zato blii jedno drugome nego to bi to bili ostalim ljudima, koji ne znaju ta su besane noi i patnja.

- Pokuavao sam da vas izbe- gavam ovih mesec dana. Bilo je to vrlo glupo s moje strane. Mada, sa druge strane, dalo mi je vremena da shvatim ta mislim i oseam.

Ona porumene, skrivajui pogled, i pitajui se kuda vodi ovaj udan razgovor.

- Kada smo se ono sreli ispred crkve... nije izgledalo kao da ste mi oprostili - ree mu.

- I ja sam tako mislio. Da vam nisam oprostio. I da sam jo ljut. Ali oigledno je da ste vi osoba na koju ovek ne moe dugo da se ljuti. Nemojte me pogreno shvatiti! Nemam nameru da vam dosadju- jem. elim samo da obnovimo prijateljske odnose. To je sve.

- Da, u pravu ste - ree ona sasvim tiho. Kakvih li se on pri-jateljskih odnosa sea? Pa ona je prema njemu bila uasna! A to se tie dosadjivanja... ne bi imala nita protiv da svakog dana vodi sa njim ovakve ili sline razgovore. Nikada nije imala najbolju prijateljicu, a majka je uvek na prvom mestu majka, kako i treba da bude. Ovaj prijateljski razgovor za nju je bilo neto potpuno novo i omamljujue dobro.

- Ja sam se vama oduvek divio. Vi ste za mene bili olienje privlanosti i vedrine, snage i pozitivne energije.

Nije znala ta da kae na ovo. I ovo je izgledalo kao deo bunila u koje je tonula. Ovako neto nije joj nikada rekao. Kada joj se udvarao, pre est godina, samo je doao i saoptio da eli da se oeni njome. I oekivao da ona odmah oduevljeno pristane. Nikakvih komplimenata, ni udvaranja, ni razgovora nije bilo.

- Samo to to tada nisam umeo da vam kaem. Svestan sam koliko sam bio zatvoren i prosto smean u svojoj... drvenosti. I da vas nisam zasluivao. Ali sam ipak bio uporan. Valjda vam nee biti neprijatno moje drutvo kao to je bilo nekad?

Ona spusti glavu. - Sada mi je neprijatno zbog sasvim drugih stvari. Bila sam

vrlo nepristojna prema vama. - Ne, to nije bila nepristojnost. To... ste naprosto bili vi. Bilo

mi je krivo zbog toga, normalno, ali to nije umanjivalo va arm.

- Ha! Moj arm! Kako moete to da kaete! Pa ja sam vas kinjila, rugala vam se... - poe ona ali se presee u pola reenice. Ne mora ba da ga podsea dokle je ila njena netrpeljivost.

- Sam sam kriv za to. Nisam umeo da se nosim sa vaom energijom. Trebalo je da vas prvo osvojim, pa onda da vas prosim, a ne obrnuto. Ali znao sam da sam slab osvaja, pa sam se ipak nadao... da ete se polakomiti na moje bogatstvo,

da e vas roditelji nagovoriti, prisiliti da pristanete, bilo ta... I da ete kasnije vremenom uspeti da me zavolite.

Nije smela da pogleda u njega. Ovaj razgovor zalazio je u neke teme mnogo dalje od obinog prijateljskog askanja. Stid zbog svog bahatog ponaanja sve ju je vie obuzimao to je on pokazivao vie tolerancije i pratanja. Ne moe ovek prezirati i mrzeti dobrog oveka koji vae mane pretvara u vrline i opravdava svaki va bezobrazluk!

- Moda je i trebalo tako da postupim. Vi ste... dobar ovek - uspe ona da izmuca, sva crvena u licu. Sada bi tako postupila. Ne bi mnogo razmiljala kakav odgovor da mu da... da je samo onda bio ovakav, a i da je ona imala ovu pamet.

- Ne, bolje je to je ovako ispalo. Ne biste vi mene zavoleli - ree on nekako sa aljenjem, a ona je utala. - Onda bismo oboje bili nesreni. I ja onda ne bih nauio da igram i da se ponaam u drutvu - nasmeja se on iznenada, menjajui taktino temu.

Kako moe da predje preko svega, pa jo ovako fino razgovara sa njom! Da je ona na njegovom mestu... Ona ne bi oprostila. Moda i bi, posle toliko vremena, ali nikada ne bi mogla da ovako prijateljski i sa ovoliko pratanja razgovara sa osobom koja ju je povredila. A jo manje o periodu kada je i kako dolo do toga. Boe, ta li si uinio sa ovim ovekom da se ovoliko promeni! Nije joj bilo dosta razgovora sa njim. Da li je to dobro ili loe za nju? Nije imala kad da razmilja o tome, sva u napetom iekivanju daljih neoekivanih tema. Zar je mogue da je ovaj ovek pun izne- nadjenja onaj isti od nekada?

Ustao je i priao prozoru. Ona iskoristi priliku da ga malo bolje osmotri. Imao je ira ramena i zdraviju boju nego nekada. Mora zato to sada vie boravi napolju. Seala se da ga pre est godina nije vidjala da jae. Dolazio je peice do parohijskog doma. Dodue, parohijski dom je vrlo blizu njegove kue.

- Vidim da ste poeli da jaete - ree ona da ispuni tiinu. On se okrenu i pogleda je. U momentu je sva utrnula od

njegovog pogleda. Nekoliko trenutaka njegove oi kao da su prodirale kroz nju, kao da ele da dokue ta joj je u glavi. Ona spusti pogled. Izgledala je sama sebi glupo, kao da je htela da mu se namee, da mu laska svojim opaskama, da ga ponovo

osvoji. I da e on to prozreti, na svoj novi inteligentan nain. - Da, ranije nisam jahao. Nalazim da je jahanje vrlo zdravo.

Uopte, poeo sam da ivim i mislim drugaije nego pre. Pitala se da li je ona razlog njegove promene. Neoekivano

je poelela da joj kae kako je ona zasluna za sve pozitivne promene na njemu. I odmah se postidela zbog te svoje elje. Nemogue da je tako neto istina. Ona je u njemu mogla da izazove samo negativne emocije. To to je on sve preokrenuo na dobro, iskljuivo je njegova lina zasluga.

Opet ju je pogledao i njoj se uini da se prozirna plava boja njegovih oiju neoekivano pretvorila u intenzivno modru. Promekoljila se na stolici. Nekada je oseala nelagodu od njegovog prisustva, elju da, umesto pored njega, bude miljama i miljama daleko, negde gde nikada nee moi da je nadje i dosadjuje joj. Ova nelagoda nije bila takve prirode. Ponovo ga je kriom pogledala. udno, zato je ranije bila ubedjena da je ruan, da nema runijeg oveka od njega! Pa on... izgleda sasvim pristojno. U stvari... prilino je zgodan.

- Ako elite, moete da uzmete na itanje neku od ovih knjiga. Ma- nite se onih pranjavih starudija iz prizemlja - ree on menjajui temu.

Pitala se o emu razmilja pijui aj i prijateljski askajui sa bivom verenicom, koja ga je na najpodliji nain izdala i pobegla sa drugim.

- Pa... ako ste vi proitali... - ree ona kao da su knjige jedino o emu razmilja.

- Uzmite, slobodno, vratiete kad proitate - osmehnuo se.

To je bila zadivljujua slika. Zato se ranije nikada nije smejao? elela je da mu kae kako mu lepo stoji kad se smeje, ali to bi bilo suvie lino... i moda drsko sa njene strane. Odbila ga je, a kada se vratio bogat i privlaan, ona se pridruuje gomili oboavateljki! E, nee moi tako. Ostae postojana u svome odbijanju. Nee je obrlatiti da promeni miljenje. Razgovor je zamirao, ali to nije bila nekadanja prazna tiina. Ovo sada bilo je oslukivanje njegovog disanja, praenje njegovog pogleda, pokuaji da se dokui ta on to misli i osea i ta ga pokree.

- Moram sada da idem - ree ona i naglo ustade. Morala je to pre da izadje odavde i sabere misli. Ovako neto joj se nije skoro desilo. Nije je zadravao. Ispratio ju je do vrata salona, a sluga je odvede dole.

im je zala u umarak, ona se nasloni na prvo deblo. Srce joj je udaralo kao ludo. ta je ono malopre bilo? Da li on to pokuava... da obnovi udvaranje? Ili joj se samo uinilo? Ili je to neki njegov uvrnut nain da joj se osveti. Da sada bude sasvim drugaiji, armantan, pametan, da joj pokae kako ga sve devojke ele, da je navede da ga i ona poeli, da je zadivi... i onda? ta da bude? Da odabere naku drugu? Uh, nije smela da dolazi ovamo kada je on tu. Ovo je bila greka. Trebalo bi da ga izbegava, ne da pada u njegovu zamku. Ona je u njemu pogazila sva lepa oseanja koja je gajio prema njoj, to ne sme da zaboravi. Nemogue da je ostalo jo neto od tih oseanja. Nije elela da se zavarava praznim nadama. Ali neki crv uvukao se u nju i nije joj davao mira.

Ila je prema kui potpuno zaneta u misli. Da se zavarava praznim nadama? Pa zar je ona poela da gaji prazne nade prema Vilijamu Tiplingu? Onom Vilijamu koga je kinjila i maltretirala do granica nepristojnosti? Gde su oseanja prema Deriju? Zar je tako nepostojana da e je zaseniti bilo ko, makar i bivi dosadni verenik, ako sada izgleda kao da je preiveo neka nesvakidanja iskustva koja su ga iz korena promenila i pretvorila u vrlo zanimljivog i pomalo zagonetnog oveka? Gle, gle! Zanimljiv i zagonetan ovek! Ala ga je unapredila, za samo nekoliko susreta i kratkih razgovora! Penelope Stajls, ti si zaista praznoglava urka, koja nema ni trunku karaktera, grdila je sebe Ijuti- to. Pola je bre, ljuta na sebe to je uopte dola na tu temu da razmatra stvari iz ove perspektive.

Sa druge strane, ma koliko se ljutila na samu sebe, morala je da prizna da se on zaista promenio i to toliko da bolje ne moe biti! Moda i moe, ko zna! Cinizam koji je kod sebe primetila pre nekog vremena inio je da o ljudima ima sve gore miljenje. Toliko da vie nita nije moglo da je iznenadi, jer je od svih oekivala najgore. Prethodne godine, u kojima se od privlane mlade devojke pretvorila u osramoenu, ogovaranu,

bez budunosti posle oeve smrti, samo su je uvrstile u svom uverenju da u ljudima nema istinske dobrote. Nije sebi dozvoljavala da ali za prolim vremenima, a jo vie za propu-tenim prilikama. Stegla je srce i ila dalje trudei se da bude i ostane jaka, da niko na njoj ne primeti ni najmanju naprslinu.

Oseala se kao zaboravljena lutka koju je neko izvadio iz njenog bezbednog ugla, obrisao prainu i stavio je na poasno mesto. Samo istinska velikodunost, dobrota, pratanje i iskrenost bili su neto to je moglo da je pomeri iz mesta, da je tresne u lice i zapanji toliko da ne moe da sabrano misli. Da li je ovo sve mogue? Bilo joj je drago zbog njega i onoga ta je postao. Ono ranije bila je bledunjava ljutura koja je u sebi krila veliku prazninu. Ovo sada bio je zgodni mladi ovek koji moda ne ume da izrazi sve ono to osea i to je doiveo i nauio, ali ije su misli i srce puni, okrenuti ivotu i puni optimizma, da je taj utisak bacao u zasenak sve ono to je nekada o njemu mislila. Mora da je doiveo neto nesvakidanje, bio na ivici ivota, pa je to prouzrokovalo pramenu kod njega. Da li je to bio nedostatak straha od smrti ili novootkrivena Ijubav prema ivotu, to nije tano znala, ali inilo je da on postane ovo to je sada, a to je ovek iju dubinu nije mogla da sagleda.

Srce joj je burno lupalo. Priseala se svakog njegovog pogleda od ma- lopre. Da li je krio u sebi i neto vie od obine susedske ljubaznosti? Da li bi ona uopte volela da sadri neto vie? Nije znala da odgovori na to pitanje, ali burno kucanje srca davalo je odgovore koje ona nije elela da prizna. Njegove crte lica i dalje nisu bile savrene, ali sada joj se inilo da ba takve i treba da budu, da bi klasina privlanost i le- pota na njemu izgledale banalno. Kako to do sada nije primeivala? Deri je imao savrene crte. Da li mu je svest o sopstvenoj privlanosti dodavala na privlanosti? Lepi ljudi imaju u sebi prirodnu samou- verenost koja je toliko potrebna da bismo se drugima dopali. Niko ne voli trapave, smotane nesposob- njakovie. Svi bismo da uz sebe imamo nekog ko je stabilan i siguran u sebe, ko moe i bez nas, ali je odabrao da ba nas zavoli. Eto, i Deri je bio od tih. Kako su se samo borili recima, da je prtalo na sve strane od njihovih doskoica i

doset- ki. Tada je imala osamnaest godina, ceo ivot bio je pred njom. Znala je da je mlada i lepa. Ne samo da je znala da je privlana, nego je bila sigurna u to preko granica pristojnosti. Jedino je Deri odolevao njenoj pameti i lepoti, jedino je on mogao daje pobedi, pokori. Moda ju je zato i privukao? Zato to je njegova sujeta bila jaa od njene? Ili je njegova uverenost o sopstvenoj privlanosti prevagnula u toj borbi? Bili su kao dva nevaljala deteta koja su i sami za sebe obeenjaci, ali kada se udrue, nije im bilo kraja. Mislila je da, kada je sa njim, i zvezde izgledaju dostupne i na dohvat ruke.

Ali njega sada nema. Njegova jaka volja morala je da se povue pred ujakovom uenom. Morao je da je se odrekne.

Zastala je da se odmori. Nije ni primetila koliki deo puta je prela i ne primeujui, zaneta u misli. Ako je i morao da donese tako teku odluku, zato je nije upozorio? Zato taj teret nije podelio sa njom? Zato ju je ostavio bez upozorenja, u zabludama i nadama? To ju je vie bolelo nego samo naputanje. To to joj nita nije rekao, ni o ujakovim pri-tiscima, ni o svom kolebanju i odluci. Da joj je rekao u kakvoj je situaciji, moda bi zajedno doneli odluku o rastanku. To bi onda manje bolelo. Ne bi ona stala na put opstanku njegove porodice koju je morao da izdrava. Imala je ona jo tada u sebi snage za velika odricanja. Zato joj nije rekao? Ta misao pekla ju je ovih est godina vie od svega. Do ovog momenta nije ni bila svesna razmera svoje povredjenosti. Uvek je vie alila za Derijem nego to je osudjivala njegovo sramno naputanje. Kako je samo ivot kom- plikovan. Dok ju je jedan eleo, ona je udela za drugim. I niko nije dobio onog kog je voleo. Ona uzdahnu. Uskoro e stii kui. Treba da se sabere.

Gle, zaboravila je da ponese knjige. Mora da je zaista bila van sebe kad je moglo neto tako da joj se desi. Njen hladni razum uvek je bio iznad svega. Pa ak joj se iz ove daljine ono ludilo za Derijem inilo kao kratkotrajno pomraenje svesti. Ah, kako joj nedostaje njegov duh, njegov vrcavi humor, njegovo zadirkivanje. I njegove oi, pune nestane, lude Ijubavi.

Kako je uopte dola do toga da misli na Derija kada je poela sa Vilijamom? Da li ona to njih poredi? Ha, kao da je poredjenje mogue! Pa oni su kao nebo i zemlja, kao vatra i

voda! Ama ba nita zajedniko nemaju. Osim to su u jednom kratkom, prolaznom periodu, pre mi- lion svetlosnih godina, u isto vreme voleli nju.

Zastala je i naslonila se na jedno oboreno deblo. Odjednom joj dodje teko, da ni reka suza ne bi mogla da joj olaka. Sela je, jer oseti da je noge izdaju. Dobro se drala, sve ovo vreme. Zato je sada odjednom posustala? Pa dobro, ako e e plae, bar je ovde niko ne vidi. To se uvek trudila, da bude jaka, da nikada ni pred kim ne pokae slabost. N pred Derijem ne bi plakala, ak i da joj je najavio da e je ostaviti. Sada vie nema potrebe da se prikazuje jakom, kad nema publiku. Sada je sama sa sobom, svojom ogoljenom duom i praznim srcem. Znala je ona da je u mislima od Derija napravila svog junaka kakav u stvarnom ivotu moda nikada nije bio. Da je nije ostavio, da su pobegli onog maglovitog jutra, kao to su se dogovorili, moda bi do sada izrodili opor musave dece, svadjali se zbog bede i siromatva hiljadu puta i dojadili jedno drugome kako samo mogu dva osudjenika zatvorena doivotno u istoj zatvorskoj eliji.

Obrisala je oi. Ma, nikako ne bi. Deri i ona imali su neki poseban odnos, prenula se, oseajui kako neubedljivo zvue njene rei. Uzdahnula je.

Za sve je kriv Vilijam Tipling. Zato se vratio, posle toliko vremena, da je tera da se prisea ta je sve bilo i da analizira i vaga ono to je hiljadu puta premereno uzdu i popreko, a onda duboko zakopano da se vie ne pojavi na svetlosti dana?

A eto, i Deri je sada slobodan. Zato se ne pojavljuje? Ta pomisao muno joj je pritiskala svest od jutra do veeri, svakog dana od kako je promenu kod njega. Da li je to bio nedostatak straha od smrti ili novootkrivena Ijubav prema ivotu, to nije tano znala, ali inilo je da on postane ovo to je sada, a to je ovek iju dubinu nije mogla da sagleda.

Srce joj je burno lupalo. Priseala se svakog njegovog pogleda od malopre. Da li je krio u sebi i neto vie od obine susedske ljubaznosti? Da li bi ona uopte volela da sadri neto vie? Nije znala da odgovori na to pitanje, ali burno

kucanje srca davalo je odgovore koje ona nije elela da prizna. Njegove crte lica i dalje nisu bile savrene, ali sada joj se inilo da ba takve i treba da budu, da bi klasina privlanost i le- pota na njemu izgledale banalno. Kako to do sada nije primeivala? Deri je imao savrene crte. Da li mu je svest o sopstvenoj privlanosti dodavala na privlanosti? Lepi ljudi imaju u sebi prirodnu samou- verenost koja je toliko potrebna da bismo se drugima dopali. Niko ne voli trapave, smotane nesposob- njakovie. Svi bismo da uz sebe imamo nekog ko je stabilan i siguran u sebe, ko moe i bez nas, ali je odabrao da ba nas zavoli. Eto, i Deri je bio od tih. Kako su se samo borili recima, da je prtalo na sve strane od njihovih doskoica i doset- ki. Tada je imala osamnaest godina, ceo ivot bio je pred njom. Znala je da je mlada i lepa. Ne samo da je znala da je privlana, nego je bila sigurna u to preko granica pristojnosti. Jedino je Deri odolevao njenoj pameti i lepoti, jedino je on mogao daje pobedi, pokori. Moda ju je zato i privukao? Zato to je njegova sujeta bila jaa od njene? Ili je njegova uverenost o sopstvenoj privlanosti prevagnula u toj borbi? Bili su kao dva nevaljala deteta koja su i sami za sebe obeenjaci, ali kada se udrue, nije im bilo kraja. Mislila je da, kada je sa njim, i zvezde izgledaju dostupne i na dohvat ruke.

Ali njega sada nema. Njegova jaka volja morala je da se povue pred ujakovom uenom. Morao je da je se odrekne.

Zastala je da se odmori. Nije ni primetila koliki deo puta je prela i ne primeujui, zaneta u misli. Ako je i morao da donese tako teku odluku, zato je nije upozorio? Zato taj teret nije podelio sa njom? Zato ju je ostavio bez upozorenja, u zabludama i nadama? To ju je vie bolelo nego samo naputanje. To to joj nita nije rekao, ni o ujakovim pri-tiscima, ni o svom kolebanju i odluci. Da joj je rekao u kakvoj je situaciji, moda bi zajedno doneli odluku o rastanku. To bi onda manje bolelo. Ne bi ona stala na put opstanku njegove porodice koju je morao da izdrava. Imala je ona jo tada u sebi snage za velika odricanja. Zato joj nije rekao? Ta misao pekla ju je ovih est godina vie od svega. Do ovog momenta nije ni bila svesna razmera svoje povredjenosti. Uvek je vie alila za Derijem nego to je osudjivala njegovo sramno naputanje.

Kako je samo ivot kom- plikovan. Dok ju je jedan eleo, ona je udela za drugim. I niko nije dobio onog kog je voleo. Ona uzdahnu. Uskoro e stii kui. Treba da se sabere.

Gle, zaboravila je da ponese knjige. Mora da je zaista bila van sebe kad je moglo neto tako da joj se desi. Njen hladni razum uvek je bio iznad svega. Pa ak joj se iz ove daljine ono ludilo za Derijem inilo kao kratkotrajno pomraenje svesti. Ah, kako joj nedostaje njegov duh, njegov vrcavi humor, njegovo zadirkivanje. I njegove oi, pune nestane, lude tjubavi.

Kako je uopte dola do toga da misli na Derija kada je poela sa Vilijamom? Da li ona to njih poredi? Ha, kao da je poredjenje mogue! Pa oni su kao nebo i zemlja, kao vatra i voda! Ama ba nita zajedniko nemaju. Osim to su u jednom kratkom, prolaznom periodu, pre mi- lion svetlosnih godina, u isto vreme voleli nju.

Zastala je i naslonila se na jedno oboreno deblo. Odjednom joj dodje teko, da ni reka suza ne bi mogla da joj olaka. Sela je, jer oseti da je noge izdaju. Dobro se drala, sve ovo vreme. Zato je sada odjednom posustala? Pa dobro, ako e da plae, bar je ovde niko ne vidi. To se uvek trudila, da bude jaka, da nikada ni pred kim ne pokae slabost. Ni pred Derijem ne bi plakala, ak i da joj je najavio da e je ostaviti. Sada vie nema potrebe da se prikazuje jakom, kad nema publiku. Sada je sama sa sobom, svojom ogoljenom duom i praznim srcem. Znala je ona da je u mislima od Derija napravila svog junaka kakav u stvarnom ivotu moda nikada nije bio. Da je nije ostavio, da su pobegli onog maglovitog jutra, kao to su se dogovorili, moda bi do sada izrodili opor musave dece, svadjali se zbog bede i siromatva hiljadu puta i dojadili jedno drugome kako samo mogu dva osudjenika zatvorena doivotno u istoj zatvorskoj eliji.

Obrisala je oi. Ma, nikako ne bi. Deri i ona imali su neki poseban odnos, prenula se, oseajui kako neubedljivo zvue njene rei. Uzdahnula je.

Za sve je kriv Vilijam Tipling. Zato se vratio, posle toliko vremena, da je tera da se prisea ta je sve bilo i da analizira i vaga ono to je hiljadu puta premereno uzdu i popreko, a onda duboko zakopano da se vie ne pojavi na svetlosti dana?

A eto, i Deri je sada slobodan. Zato se ne pojavljuje? Ta pomisao muno joj je pritiskala svest od jutra do veeri, svakog dana od kako je ula da je udovac. Zar do sada nije mogao bar pisamce da joj poalje? Bar dve rei pozdrava? Dok je bio u braku, zamiljala je kako pati za njom i prisiljava se na brani ivot sa nametnutom enom. Ovo utanje otvaralo je nova pitanja. Moda taj brak i nije ispao toliko mrzak kako je na poetku izgledao? Moda seanje na njihovu Ijubav i nije bilo tako jako u njegovom seanju kao u njenom? A ako ju je potpuno zaboravio? ta onda biva sa njenih est proteklih godina ivota i mladosti? Da li ih je prinosila na rtvu neposto-jeem idolu? Odricala se sebe i ivota zbog neega to postoji samo u njenoj mati?

Ah, nee o tome. To je vodi na mrane stranputice i bespua bez nade. Mora da se nada. U stvari, zna, sigurna je da je on ve na putu ovamo, da e svakog asa zakucati na vrata, osmehnuti se kako samo on ume i rei Zdravo, malena, onako kako samo on ume. Odnosno, umeo je. Ako je zaboravio kako da joj to kae, podsetie ga. Imae jo dosta zajednikog vremena pred sobom da ga na to podseti.

Ustala je i otresla suknju. Tako je. Voli ona i eka Derija. On e sigurno doi. A onda vie nee morati da lupa glavu oko Vilijama Tiplinga i svojih zbunjujuih misli o njemu i njegovoj privlanoj promenjenoj linosti i pojavi.

* * *

Peni ovo vee nije izala. Sedela je u uglu malog salona i pravila se da ita, da bi mogla na miru da sabere misli. Ali ma koliko se trudila, neposlune misli su beale i lutale, a Vilijam Tipling je bio njihova glavna tema. Gde li je on sada? Mora da je kod nekoga na veeri. Da li sada igra ili razgovara? Tako je arko elela da ga vidi ovako okretnog, u novom izdanju, da uje njegove mudre, lagane reenice... To nije bilo nita vie od obine radoznalosti, naravno, ali umirala je od elje da bude ponovo u njegovoj blizini. Da ne propusti nita interesantno i

novo to bi mogla da uje od njega. To su bile samo elje intelektualne prirode, ubedjivala je sebe. Ovde nema sa kim da tako razgovara. Jo od kada je Deri bio tu. A od tada je prolo mnogo vremena.

Kada ga je ugledala kako ulazi u trpezariju Henlijevih, sutradan uvee, ostvarila se njena najvea elja poslednja dva dana. Imala je prilike da celo vee oslukuje njegov glas sa ela stola. Nije mnogo govorio, ali ono to je rekao imalo je posebnu boju i znaenje. Navaljivali su na njega pitanjima o Indiji, na ta se on duhovito i sa lakoom branio i nije im uspevalo da od njega izvuku nita osim onoga to je sam eleo da kae. udila se vie svom uzbudjenju, a sve manje njegovoj spretnosti u drutvu. Ona joj je ve postala poznata i bliska. Zar je mogue da je ovo onaj isti ovek za kog je mislila da je progutao motku gluposti? Pa on sada sa lakoom plovi drutvenim vodama. Nabacuje ovlane komplimente, od kojih devojke rumene, ali ona vidi da ne sadre vie od obine ljubaznosti. U vezi Indije pominje samo muve i prainu, ali ona zna da on ima jo mnogo ta da kae na tu temu. O planovima za enidbu... pa, ni to ne odbija, ali veto izbegava da oda ta mu je na umu. Isto tako i o tome da li namera- va da za stalno ostane na imanju. ula je svaku njegovu izjavu. Nita joj nije promaklo.

Preli su u salon posle veere a domaica je na molbu nekoliko mladih devojaka organziovala improvizovanu igranku. Peni je ve spadala u kategoriju devojaka drugog reda, onih koje su propustile svoju ansu i vreme, koje su stajale sa strane, dok je nova generacija osvajala mladie. U centru panje ove veeri bila je Sara Ostin, lepukasta mlada dama, koja je ve navikla na komplimente i udvarae, i smatrala sebe najprivlanijom i prema tome sposobnom da upravlja zabavom. Peni pomisli daje nekada i ona bila takva. Sada je mogla sa strane da posmatra i vidi kako je ona drugima izgledala. Vesela, bezbrina, puna mladalakog entuzijazma i sa ciljem da bude kako se njoj svidja, Sara je bila olienje njene pojave pre nekoliko godina. Nekoliko prisutnih mladih mladia i devojaka sa aljenjem je zakljuilo da nema dovoljno mesta za igru, pa su stali okolo i veselo eretali. Naravno, prednjaila je Sara Ostin. Peni je iz svog ugla oslukivala njen zvonki glas, sve

ee upuen Vilijamu. - Gospodine Tipling, vi ste svetski ovek - ulagivala se Sara

bez ustruavanja - kaite nam, molim vas, vae miljenje: da li je vanije da neko voli ili da bude voljen?

Peni pretrnu na ovo pitanje. Sa strepnjom je uperila pogled ka njemu, iekujui odgovor kao presudu. On se strpljivo osmehnu mladoj devojci.

- Gospodjice Ostin, vano je i jedno i drugo. Najbolje je da bude istovremeno.

- Jeste, znam ja to. Ali Meri ne eli da se uda za nekog ko e manje nju da voli nego ona njega. A ja smatram da je vanije da ja volim. Takve sam prirode. Ne bih mogla da po- djem za nekog ko mi nita ne znai, bez obzira da li on uzvraa istom merom. ta vi mislite o tome? Da li biste vie voleli da volite ili da budete voljeni? Ako biste morali da birate, jer je zaista teko nai i jedno i drugo.

- to se toga tie, mislim da ste u pravu. Teko se nalazi jedno i drugo - ree on blago. Devojke su traile da se izjasni. - Pa, recimo ovako, morao bih da procenim. Ako ja vie volim, uzeo bih samo onu devojku za koju procenim da bi mogla da me zavoli kada me bolje upozna. I obrnuto. Ako je ona zaljubljena u mene, moda bih se reio ako bih u njoj prepoznao kvalitete zbog kojih bih bio u stanju da je zavolim.

-Uuu! Pa vi to mnogo razumno! Mi priamo o Ijubavi, a ne o procenjivanju! - zagrajae devojke.

- Ja mislim da i u Ijubavi ima razuma. Ne moemo da biramo ko e da nam se dopadne i kog emo da zavolimo. Ali ako zaponemo ivot sa nekim, onda je bezuslovna Ijubav stvar nae volje. Ako elimo da ostanemo u zajednici, eka nas veliki trud i rad, a ne samo nerazumna oseanja bez prave osnove. To je malo neozbiljno, posmatrati Ijubav kao neto ime ne upravljamo sami, nego ona gospodari nama.

- Ja se potpuno slaem sa vama - ree sveano Sara Ostin, a on se ponovo osmehnu.

Peni se stee srce na taj prizor. Eh, zaista je dobila zaslueno mesto, ovde u uglu, sa starim gospodjama i usedelicama. A neke druge, mladje i svee devojke, vode glavnu re u drutvu i probi raju mladie, nadmudruju se sa njima i

daju naznake kako bi one umele bolje da cene njihovu Ijubav. Ipak, u jednom trenutku, kratkom kao bljesak munje, ona

opazi njegove oi koje preletee preko nje. Raspoloenje joj se vinu od krajnjeg oajanja do nesluenih visina. Da li je ono bila neka poruka njoj name- njena? Da li bi bilo mogue nadati se da je on jo voli? Da li je hteo da joj porui da bi on to imao strpljenja i volje da je eka dok promeni miljenje o njemu, dok ga zavoli? Ali ona je ve promenila miljenje! Ona... ona je na pola puta da ga zaista zavoli. Samo ako on to eli. Ali kako da to sazna?

Pogledao je u njenom pravcu jo jednom. Gospodja Hil je podozrivo pogleda kada se uspravila i osmehnula. Zaista, ivot izgleda mnogo lepe kada imamo nekog na koga emo da mislimo, i za koga verujemo da misli na nas. To je bilo dovoljno za poetak.

lako joj nije prilazio ostatak veeri, iako je izgledalo kao da ne obraa panju na nju, ona se oseala mnogo bolje nego na poetku veeri. Moda joj se samo inilo, moda je to samo bila neka njena luda i nepojmljiva elja, ali ona je umislila da osea kako on eli da nastavi onaj jueranji razgovor sa njom, da eli da joj neto kae. I da se samo njoj obraa kada o neemu govori. Da njoj daje na znanje kako je savladao potrebne drutvene manire, koje ranije nije imao, kada se udvara nekoj devojci. Nije bila potpuno sigurna ta da misli i osea. Samo je neopisivo elela da bude ponovo sama sa njim. Oseala je da bi njemu mogla da kae sve to pomisli, da bi potpuno razumeo svaku njenu makar i onu neraz- govetnu i nedoreenu misao. Odjednom je osetila svu svoju usamljenost ovih godina. Ne zbog toga to su joj nedostajali kavaljeri za igru ili udvarai. Nedostajao joj je razgovor, razumevanje, bliska osoba sa kojom moe i da se uti u prijatnoj tiini. Razgovor sa nekim inteligentnim, ko ume da pronikne u sutinu stvari, ko vidi ono nevidljivo, ko razaznaje tanane niti nedoreenog, ko u raz-govoru ima lakou deteta i mudrost starca.

Mislila je da je pre est godina nala takvu osobu u Deriju. On je bio inteligentan, duhovit, vrcavog duha, zabavan, mladalaki lud. Energija je kiptela iz njega. Njihov odnos bio je borba volje i duha, sve dok oboje nisu priznali poraz. Dok nisu

priznali da su