7/23/2019 Drutvo Je ovjeku Bog

1/3

U knjizi Drutvo je ovjeku bog, u eseju Kurs drutvene nauke, Dirkem navodi da je

sociologija roena sa ekonomistima, uspostavila se s Kontom, konsolidovala sa Spenserom,

postala odreenija sa Seleom, specijalizovala se s pravnicima i ekonomistima! iz tog kratkog

pregleda njene istorije mo"ete i sami da zakljuite kakvi joj uspesi jo predstoje# $na ima

jasno einisan predmet i metodu za njegovo izuavanje# %jen predmet su drutveneinjenice, a metoda posmatranje i posredno eksperimentisanje & drugim recima, uporedna

metoda# $n navodi da je drutvu potrebna svijest o organskom jedinstvu, da bi pojedinac

mogao osjetiti drutvenu masu koja ga pro"ima i obuzima, da je osje'a uvijek prisutnom i

djelatnom i da to osje'anje uvijek upravlja njegovim ponaanjem, a neko ili neto to je

sposobno da uspostavi te ideje je jedino socologija# Upravo 'e ona pojedincu objasniti ta je

drutvo, kako ga ono upotpunjuje i kako on malo znai sveden na sopstvene snage# (oui'e ga

da on nije carstvo sred dragog carstva, ve' organ jednog organizma, te 'e mu ukazati na sve

ono Stoje lepo u svesnom obavljanju uloge organa# Da'e mu na znanje da nema nieg

uni"avaju'eg u tome da bude solidaran s drugim i od njega zavisan, da ne pripada itav

samome sebi#

U drugom dijelu pod nazivom )ndividualizam i intelektualci Dirkem se obazire na to da se

nemoralno ponaanje prepoznaje po tome to je tesno povezano sa individualno'u onoga koji

del* i ne mo"e da bude uopteno bez oigledne besmislenosti# Sve sto je drutvima potrebno

da bi se dr"ala zajedno jeste da nji+ovi lanovi prikuju oi za jedan isti cilj, da se susretnu u

istoj veri! no, nije nipoto nu"no da predmet te zajednike vere ne bude nikakvom niti

povezan sa individualnim prirodama# U krajnjoj liniji, s+va'en na taj nain, individualizam ne

znai gloriikaciju moga ja nego pojedinca uopte uzev# (okreta mu nije egoizam ve'

naklonost spram svega to je ovek, jedna ira samilost prema svim ljudskim mukama i

nevoljama, "ivlja potreba da se one savladaju i ubla"e, ve'a "udnja za pravdom# kult oveka

ima kao prvu dogmu autonomiju uma, a kao prvi obred slobodu suenja# Dirkem tvrdi da

individualizam nije anar+ija, nego jedini sistem vjerovanja koji bi mogao da obezbijedi

moralno jedinstvo zemlje te da je jedina mogu'a religija, religija ovjenosti iji je racionalan

izraz individualistiki moral# ako ljudima ne preostaje nita drugo to bi mogli tovati i

potivati osim drugi+ ljudi i upravo na taj nain ovjek ovjeku postaje bogom! svako od nas

u sebi nosi dozu ovjenosti, svaka individualna svijest sadr"i u samoj sebi neto bo"ansko i

tako dobiva obilje"je koje je u oima drugi+ ini svetom i nepovredivom# )ndividualista, koji

brani prava pojedinca, u isti ma+ brani i vitalne interese drutva! jer, on spreava zloinako

iscrpljivanje one poslednje zali+e kolektivni+ ideja i ose'anja koja su sama dua nacije#

-a Dirkema je svijest ono to ima odlike bez koji+ du+ ne bi mogao sebe predstavljati i samim

postojanjem utie na zbivanje i na stvari# ako je svest, jednom stvorena, ipak nesposobna da

ita proizvede, treba re'i da, poev od asa kada jeste, ona stoji izvan postajanja# $stala bi,

dakle, ono to jeste, sve dok jeste! niz preobra"aja iji je deo na njoj bi se zaustavio! s onu

stranu vie ne bi bilo nieg# $na bi, u izvesnom smislu, bila krajnja taka stvarnosti# .ko se

pri+vati ideja da u nama opstaju proli dogaaji ili predstave iz toga se mo"e zakljuiti da

svaka predstava u trenutku kad se javlja djeluje i na du+, a ne samo na tijelo# %ai sudovi

bivaju svakoga asa osaka'eni i iskrivljeni nesvesnim sudovima! mi vidimo samo ono to nam

nae predrasude doputaju da vidimo, a za same predrasude ne znamo# %aime, ako se mo"da imo"e osporiti da se sve drutvene pojave bez izuzetka name'u pojedincu spolja, izgleda da

7/23/2019 Drutvo Je ovjeku Bog

2/3

takve sumnje ne mo"e biti kada je re o religijskim verovanjima i obiajima, moralnim

pravilima, bezbrojnim pravnim propisima, to jest o svim najizrazitijim maniestacijama

kolektivnog "ivota# Sve su one izriito obavezne, a obaveza je dokaz da ti naini delanja i

miljenja nisu delo pojedinca ve' izviru iz jedne moralne sile koja ga nadmauje# Drutvena

pojava ne zavisi od line prirode pojedinaca, a to je stoga to se, u stapanju iz kojega

prois+odi, sve individualneodlike, budu'i po deiniciji divergentne, uzajamno neutralizuju ibriu# (redstava mo"e postojati samo u celini obrazovanoj nji+ovim objedinjavanjem, ba

kao io i kolektivni "ivot postoji samo u celini obrazovanoj objedinjavanjem pojedinaca##

(reostaje, dakle, da se pojave koje se javljaju u celini objasne osobenim svojstvima celine,

slo"eno slo"enim, drutvene injenice drutvom, vitalne i mentalne injenice spajanjem sui

generis iz kojeg rezultiraju#

U eseju $dreenje moralne injenice, Dirkem na samom poetku navodi da se moralna

stvarnost, kao i svaka vrsta stvarnosti, mo"e izuavati s dve razliite take gledanja# /o"emo

pokuati da je spoznamo i razumemo, ili nam, pak, cilj mo"e biti da o njoj sudimo# /oralna

pravila su snabdevena naroitim autoritetom na temelju kojeg im se ljudi pokoravaju, jer onaneto nala"u# %ikad se, naime, moralnim nije smatrao in kojem je cilj samo interes

pojedinca, ili pak usavravanje pojedinca s+va'eno na isto egoistian nain# .ko ja kao

pojedinac ne predstavljam cilj koji s0m po sebi ima moralno svojstvo, nu"no biva tako i s

mojim bli"njima koji se od mene razlikuju samo u manjoj ili ve'oj meri# $tuda 'e se

zakljuiti da, ako moral postoji, svr+a mu mo"e biti samo grupa koju obrazuje mnotvo

udru"eni+ pojedinaca, to jest drutvo, pod uslovom, ipak, da se ono mo"e smatrati lino'u

kvalitativno razliitom od individualni+ linosti koje ga ine# /oral, dakle, zapoinje tamo

gde zapoinje privr"enost grupi, ma kakva ova potonja bila# $no drutvo koje nam moral

propisuje da ga iskamo nije drutvo kakvo se ukazuje samome sebi ve' drutvo kakvo jeste ili

zbiljski te"i da bude# Dirkem, dakle, tvrdi da postoji jedan zajedniki, opti moral za sve ljude

koji pripadaju nekom kolektivitetu# Uzdr"avamo se inova koje nam ona zabranjuju naprosto

zato to nam i+ zabranjuju# o je ono to se naziva obavezno'u moralnog pravila# (ojam

svetog Dirkem odreuje kao predmet koji u nama pobuuje ako ve' ne stra+ bar potovanje

koje nas od njega udaljuje i dr"i na distanci! a u isti ma+, on je predmet ljubavi i "elje!

nastojimo da mu se pribli"imo, i za njim te"imo# /oralni "ivot nije mogao i nikad ne'e mo'i

da se otrese svi+ oni+ svojstava koja su mu bila zajednika s religijskim "ivotom# /i imamo

du"nosti samo prema drugim svestima! sve nae du"nosti obra'aju se moralnim osobama,

misle'im bi'ima# .ko postoji moral kao sistem du"nosti i obaveza, drutvo treba da bude

moralna osoba kvalitativno razliita od individualni+ osoba koje ono obu+vata, kao i od

sinteze iz koje ono proizlazi# /oral zapoinje tek tamo gde zapoinje nesebinost i

po"rtvovanost# %o, nesebinost ima smisla samo ako subjekt kome se podreujemo ima odnas kao pojedinaca ve'u vrednost# Drutvo je, za individualne svesti, transcedentan objekt#

%aime, ono sa svi+ strana premauje pojedinca# (revazilazi ga materijalno, poto prois+odi iz

zdru"ivanja svi+ individualni+ snaga# Drutvo sadr"i u sebi sve to je nu"no da bi na izvesna

pravila ponaanja prenelo taj isti imperativni karakter, distinktivan za moralnu obavezu#

$se'anja koja odreuju vrednost moralni+ stvari treba da budu neuporediva u odnosu na

ostale ljudske "elje! treba da imaju ugled i energiju koja i+ stavlja po strani s obzirom na sve

ostale pobude nae ose'ajnosti# . kolektivna ose'anja zadovoljavaju taj uslov te upravo iz

toga potie sveto svojstvo kojim je zaodjenuta ljudska osoba#

U dijelu svog izlaganja pod nazivom Sudovi vrijednosti i sudovi stvarnosti, Dirkem navodi dabi se vrednost neke stvari sastojala naprosto u konstatovanju uinaka koje ona proizvodi

7/23/2019 Drutvo Je ovjeku Bog

3/3

za+valjuju'i svojim intrinsinim svojstvima# Drutveni sud je objektivan u odnosu na

individualne sudove! lestvica vrednosti biva tako osloboena subjektivni+ i promenljivi+

procena pojedinaca1 oni izvan sebe sami+ pronalaze ve' utvrenu +ijerar+iju koja nije nji+ovo

delo, izra"ava neto sasvim drugo nego to su nji+ova lina ose'anja, te joj se oni moraju

povinovati# 2edan sud vrednosti izra"ava odnos neke stvari prema idealu# . ideal je dat kao

stvar, mada na drugaiji nain! i on je na svoj nain stvarnost# )zra"eni odnos objedinjuje,dakle, dva data lana, ba kao i u sudu o onome to jeste#