DUBROV^ANI U KOTORU TOKOM XIII I XIV VEKAscindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2007/0354... · 2009-01-19 · Jadran, Dalmacija, Venecija, Italija. Koriste}isepovoqnimprilikama,velikimpravimaiza{titomkojujeu`i-vao

$Page 1: DUBROVÂNI U KOTORU TOKOM XIII I XIV VEKAscindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2007/0354... · 2009-01-19 · Jadran, Dalmacija, Venecija, Italija. Koriste}isepovoqnimprilikama,velikimpravimaiza{titomkojujeuì-vao$
UDK 94(497.16 Kotor)"12/13" ;

94(497.5 Dubrovnik) "12/13" ;

327(497.5:497.16)"12/13"

DRAGI MALIKOVI]

DUBROVÂNI U KOTORU TOKOM XIII I XIV VEKA

Apstrakt. U ovom radu se govori o aktivnosti brojne zajednice Dubrov~anau Kotoru tokom XIII i XIV veka. Oni su u taj grad stizali iz raznih razloga. Najvi-{e je wih u Kotoru boravilo zbog trgovine i drugih privrednih aktivnosti. Tu sudubrova~ki trgovci prvenstveno poslovali sa balkanskim sirovinama, rudama izSrbije i Bosne. Wih su oni u gradu sv. Tripuna kupovali od doma}ih trgovaca, alii od svih onih koji su ih tu dovozili. Sirovine, a posebno rude sa tla Srbije i Bo-sne, dubrova~ki trgovci su iz Kotora tokom XIII i XIV veka daqe izvozili na trì-{ta Italije. Otuda su isti trgovci u Kotor dovozili luksuzne proizvode itali-janskog i evropskog porekla.

Svoju trgovinu u Kotoru dubrova~ki trgovci su tokom XIII i XIV veka oba-vqali za gotov novac, ali su se u wemu i neretko kreditno zaduìvali i odre|iva-li zastupnike da ih predstavqaju u raznim privrednim aktivnostima u tom gradu.

U Kotoru su se Dubrov~ani tokom XIII i XIV veka ènili, sticali porodicei dobijali status punopravnih gra|ana.

Kqu~ne re~i. Kotor, Dubrovnik, Kotorani, Dubrov~ani, Srbija, Bosna, Ston,Jadran, Dalmacija, Venecija, Italija.

Koriste}i se povoqnim prilikama, velikim pravima i za{titom koju je uì-vao kod srpskih vladara, Kotor je u periodu od XIII do XV veka bio vrlo va`no tr-gova~ko sredi{te na Jadranu. Kao i susedni Dubrovnik, sredwovekovni Kotor jeimao svoje trgova~ke kolonije u svim zna~ajnijim centrima tada{we srpske drà-ve. Otuda su u grad svetog Tripuna stizale zna~ajne koli~ine balkanskih sirovina,a posebno sirove rude, zbog ~ega su se na trì{tu sredwovekovnog Kotora okupqa-li trgovci okolnih dràva, a posebno onih iz susednog Dubrovnika.

Poslovne qude iz Dubrovnika u Kotoru sre}emo ~itavo vreme vladavine srp-skih vladara nad ovim primorskim centrom. Tu su oni u~estvovali u trgovini bal-kanskim sirovinama i evropskom, prvenstveno italijanskom finalnom robom.Osnivali su trgova~ke saveze sa svojim sugra|anima, drugim trgovcima, ali vrlo~esto i sa poslovnim qudima iz Kotora. Te poslove su obavqali za gotov novac ilijo{ ~e{}e na kredit. U Kotoru su se dubrova~ki trgovci zaduìvali u novcu i da-vali robu na po~ek. Tu su se oni bavili mnogim zanatlijskim poslovima, sticaliporodice i dobijali status punopravnih kotorskih gra|ana.

Ovakvom aktivno{}u Kotor je odmah postao ozbiqan konkurent Dubrovniku,tako da su Dubrov~ani sa wima morali da i pisanim ugovorima reguli{u prava tr-govawa u srpskim zemqama, naro~ito u va`nom trgu Brskovu. U XIV veku Kotor jebio najve}i srpski trg za trgovinu suknom, ali i ostalom robom. Na taj trg su Du-brov~ani, pa i Mle~ani dovozili raznu robu i tu je prodavali. To wihovo poslova-we bilo je regulisano trgova~kim ugovorom izme|u Dubrovnika i Kotora iz 1181.godine. Odredbe tog ugovora potvr|ene su i novim wihovim poslovnim sporazu-mom od 1279. godine, koji je tokom XIV veka nekoliko puta obnavqan bez ikakvihizmena. To potvr|uje i jedan dokumenat mleta~ke vlade, kojim se odre|uju neke va-`ne carine na sukno, koje su u srpskim zemqama a naro~ito na kotorskom trgu pro-davane.1

Sa Dubrov~anima je srpski car Du{an uvek ìveo u miru i prijateqstvu ipotvrdio im je darovnicu koju im je bosanski ban Stjepan bio dao za Ston i Peqe-{ac. Tu potvrdu je izdao prvenstveno na molbu Kotoranina Nikole Bu}e, svog pro-tovestijara, kojeg su Dubrov~ani zbog toga uvrstili me|u svoju vlastelu. Grad Du-brovnik koji se u vreme ovoga vladara mnogo obogatio, stalno ga je obasipao daro-vima i poslanstvima. I tako su ra{ko kraqevstvo i gradovi Dalmacije stajali uvreme wegove vlasti boqe nego ranije, posebno gradovi Dubrovnik i Kotor.2

Za Kotorane je smr}u cara Du{ana 1355. godine nastupilo veliko pitawe —kome se posle ovoga prikloniti i pod ~iju se za{titu staviti. Oni su ga odmah vr-lo prakti~no re{ili. Sami o sebi }e se brinuti i razvijati, dok ne vide kuda ihupu}uju doga|aji, a ukoliko ne budu mogli sami, u~vrsti}e veze sa onim velika{i-ma koji su pomogli wihovom severnijem takmacu Dubrovniku.3

Car Uro{, verovatno da utvrdi svoja prava na Mqet i da ih nagradi za vernuslu`bu, zapisao je i darivao Kotoranima Baziliju Baron~elu Bivoli~i}u i TripuMihovom Bu~i}u (Bu}i) ostrvo Mqet hrisovuqom, izdatom na dràvnom saboru uSkopqu 10. aprila 1357. godine. Pomenutu darovnicu potvrdio je ponovo u Pri-

372 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇÇ / 2007

1 T. Smi~iklas, Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, t. II, Zagreb 1904, 341; J.Martinovi}, Trgova~ki odnosi Kotora sa susjednim gradovima u prvoj polovini XIV vijeka, Godi{njak PMKLI, Kotor 2003, 11; I. Miti}, Dubrova~ke konzularne slu`be od najstarijih vremena do potresa 1667, Dubrov-nik 1972, 10–1; [. Ljubi}, Listine o odno{ajah izme|u Ju`noga Slovenstva i Mleta~ke Republike, kw. I, Zagreb1868, 128 (u daqem tekstu: Listine); I. Sindik, Komunalno ure|ewe grada Kotora od XII do po~etka XVveka, Beograd 1950, 87; M. Re{etar, Dubrova~ko Veliko vije}e, Dubrovnik 1929, 3.

2 M. Orbini, Kraqevstvo Slovena, Pezaro 1601, 34.3 P. Butorac, Kotor za samouprave (1355–1420), Perast 1998, 8.

zrenu 24. aprila iste godine, i pored pritu`bi dubrova~kih poslanika i vlasteleMarina Buni}a, Xiva Nikolinog Gunduli}a i Xiva Crijevi}a.4

Dok je Dubrovnik dosta dobro pro{ao posle potpisivawa Zadarskog mira1359. godine, stvari su stajale sasvim druga~ije sa Kotorom. Zadarski mir je, nai-me, bio pogodio ne samo Veneciju nego i Srbiju. Posle wegovog zakqu~ivawa srp-ska dràva je jo{ jedno kra}e vreme imala zna~ajniji uticaj na Balkanu, i pored to-ga {to se poku{aj ugarskog kraqa Ludovika I da sebi pot~ini [umadiju zavr{ioneuspe{no. Me|utim, slabqewe vrhunskog ugleda najre~itije se odraàvalo na ze-mqe koje su kontrolisali srpski vladari. Na tom podru~ju najvi{e je stradao Ko-tor, a posebno je stradala wegova trgovina.5

Kada je kraq Ludovik I ponovo udario na Srbiju, vojska Vojislava Vojinovi-}a napala je 1361. godine na dubrova~ko podru~je i poharala ga sve do grada Dubrov-nika. Grad Kotor je bio Vojislavqev saveznik, opasan po Dubrovnik, jer je poku-{ao, zbog trgova~ke utakmice da ga oslabi „uz bok gramezqivom Vojislavu“. Rat jetrajao godinu dana, a onda je, uz posredovawe srpskog cara Uro{a, u Nik{i}u (Ono-go{tu) 22. avgusta 1362. godine, izme|u zara}enih strana potpisan mir.6 Za vremerata stanovni{tvo oba ova primorska centra bilo je ~vrsto zaokupqeno ratnimokr{ajima, a do{lo je, {to je bilo i uobi~ajeno, do masovnog preseqewa naseqeni-ka jednog i drugog centra. Samo je posebnim odlukama gradskih organa vlasti Du-brovnika i Kotora bilo dozvoqeno ponovno me{awe wihovih stanovnika. Ovakvazabrana trajala je i mnogo godina posle sklapawa mira u Nik{i}u. Tako su 22. avgu-sta 1361. godine Dubrov~ani jedva dozvolili dvojici sinova @iva Buci}a da idu uZadar, s tim da @ivo ide u Kotor, na pisani poziv bana Dalmacije.7 I Dubrov~aninAndrea Damu~ov Men~eti} je u Malom ve}u 5. avgusta 1364. godine dobio dozvoluda moè i}i u Kotor i tu obaviti sve svoje poslove u naredna dva meseca. Posle togvremena morao se vratiti u Dubrovnik ili ostati u Srbiji sa svojom robom.8 Ma-roje Petrov Men~eti} je 20. avgusta 1366. godine produìo vreme boravka u Kotorudo narednog oktobra, a nakon isteka tog roka morao je da se vrati u rodni Dubrov-nik.9 Tako|e je i Marku Bakoju 8. aprila 1367. godine trebala dozvola dubrova~kogMalog ve}a za odlazak u Kotor radi zavr{etka odre|enih poslova, uz odobrewe datamo ostane „do praznika sv. Mihaila“ (mesec septembar).10 U dubrova~kom Malomve}u je 3. maja 1367. godine i Jakob Gunduli} dobio dozvolu da moè i}i u Kotor„zbog svojih poslova“, u kojem je mogao ostati 15 narednih dana.11 Dubrova~ko Ma-lo ve}e je 8. avgusta iste godine poslalo u Kotor, sa pismom kotorskoj op{tini,

Dragi Malikovi}: Dubrov~ani u Kotoru tokom XIII i XIV veka 373

4 Isto, 10.5 A. Dabinovi}, Politi~ki poloàj Kotora posle Zadarskog mira (1359–1381), Godi{wak

PMK VII (1958), 45.6 V. Butorac, Kotor za samouprave, 13–15.7 Monumenta Ragusina, kw. III, Zagreb, 1896, 106 (u daqem tekstu: Mon. Rag.).8 Mon. Rag., IV, 15–6.9 Mon. Rag., IV, 51.

10 Mon. Rag., IV, 87.11 Mon. Rag., IV, 88.

Marka Vasiqevi}a da iz tamo{weg zatvora oslobodi dubrova~kog gra|anina Xiva(Givgi). Malo ve}e je 8. septembra 1367. godine odlu~ilo da Marko moè odloìtisvoje putovawe u Kotor, ali se ne navodi razlog odlagawa.12

I mnogo godina posle rata sa Kotorom, dubrova~ke vlasti su kontrolisaleboravak svojih stanovnika u gradu sv. Tripuna. Tako je 10. novembra 1378. godine uVe}u umoqenih bilo odlu~eno da se dozvoli Stefanu Ribici odlazak u Kotor, sapravom da tamo ostane narednih 8 dana.13 Odlukom istog ve}a je 13. marta 1379. go-dine bilo odlu~eno da se protiv Kotora po{aqu dubrova~ke barke i galije.14

Mle~ani su dalmatinske gradove, kupqene od Ladislava Napuqskog, mahommorali pokoriti silom od 1409. do 1420. godine, a Kotor su uzeli pod svoje okriqe1420, posle dugih, nekoliko puta ponovqenih molbi gradske op{tine. Ve}em delukotorske vlastele se ~inilo da im jedino vlast Republike moè doneti spas. Malo-brojni su bili neki predstavnici koji su, oslu{kuju}i uporne poruke i savete Du-brov~ana, videli boqe re{ewe u prikqu~ewu ugarskoj kruni. Takvo raspoloèwemoè izgledati neobi~no u gradu koji je cvetao do druge polovine XIV veka, davaosrpskom dvoru {kolovane politi~are i slao svoje najboqe mornare da bogate umet-nost na podru~ju vizantijskog kulturnog uticaja biranim tekovinama zapadnoe-vropskog neimarstva i umetni~kog ukusa.15

a) Dubrov~ani u Kotoru tokom XIII i XIV veka

Prve predstavnike dubrova~kih porodica u Kotoru sre}emo jo{ krajem XIIIveka. Me|u prvima se u tom gradu pomiwu predstavnici dubrova~ke porodice Mo-scagna. Postoji, ina~e, upadqiva paralelnost izme|u prvih Moscana i onih Mosca,koji se spomiwu u Kotoru i Dubrovniku. Pravim rodona~elnikom roda Moscagnamoramo smatrati Marinusa sina Mihaila de Moscagna (1282–1313). U dokumentimaDiversa cancelariae iz godine 1283. zapisan je Marin sin Mi{e Mosca de Cataro. Ne-ki Marinus Moscha spomiwe se od 1217. do 1227. godine i u Kotoru.16

Pored Ni}ifora Rawine isti~e se posle smrti Grubi{e Rawine, dakle odpo~etka XIV, od Grubi{inih sinova Priasnius (1297–1320). Naro~ito je zna~ajnawegova delatnost u vezi sa tada{wim dubrova~ko-bosanskim odnosima, a wegovitrgova~ki poslovi vodili su ga i izvan Bosne sve do Sremske Mitrovice. Kao du-brova~ki poslanik i{ao je, me|utim, ne samo u Bosnu, ve} (1303) i mleta~kom du-`du, zatim u Kotor (1312) i Dra~ (1313).17

Mora da su i ~lanovi dubrova~ke porodice Volci} uìvali dobar ugled uokruèwu. Na to ukazuje, izme|u ostalog, i ~iwenica {to se jedna sestra Nikole An-


12 Mon. Rag., IV, 102.13 Mon. Rag., IV, 177.14 Mon. Rag., IV, 200.15 I. Boì}, Nemirno Primorje, Beograd 1979, 4.16 Historijski Arhiv u Dubrovniku (u daqem tekstu HAD), Div. Canc., I, 41; I. Manken, Dubro-

va~ki patricijat, Beograd 1960, 350.17 Mon. Rag., I, 14, 28; V, 27, 62.

drijinog Volci}a udala za Pavla Tominog Draga iz Kotora, koji je raspolagao od-li~nim vezama sa srpskim dvorom i koji je 1301. godine, kao poslanik kraqa Uro{a,dobio od Dubrov~ana prava dubrova~kog gra|anstva; a Filipa }erka Andrije Volci-}a bila je baba ~uvene udovice Filipe, koja je kao udovica Martina Men~eti}a odi-grala tako uticajnu ulogu u Dubrovniku u drugoj polovini XIV veka.18

Iz dubrova~kih arhivskih dokumenata saznajemo malo o ostaloj ~etvoricisinova Marina Lampredi}a Men~eti}a i bra}e Lampredija de Chiachro, koji su ~e-sto puta boravili u Kotoru. Andreas Marinov Men~eti} (1306–48) bio je prezvi-ter, dok wegov brat Xivo (1315–29) izgleda nije imao dece. Nisu poznata ni imenaèna druge dvojice bra}e, Petra Marinovog Men~eti}a (1325–44) i Domawe (Do-magnusa) Marinovog Men~eti}a (1313–38). Mo`da su ova dva brata ìvela u Koto-ru; bar su im sinovi kasnije ìveli tamo. Petar Marinov Men~eti} je zbog trgovi-ne soqu tuìo 1334. godine Iliju Sorgo iz Bara. Wegov sin Maroje (1363–66) ì-veo je u Kotoru. Po{to za vreme rata izme|u Dubrovnika i Kotora po~etkom {ezde-setih godina nije postupio prema nare|ewu dubrova~ke vlade, oduzeto mu je pravodubrova~kog gra|anstva, koje mu je 13. juna 1365. godine ponovo vra}eno. U oktobru1366. godine dozvoqeno mu je da i daqe ostane u Kotoru.19

Jedna }erka Marina Mergnuescho iz Dubrovnika, koja se po svojoj babi zvalaHelena, udala se 1314. godine u Kotoru za Ivana sina pok. Marina.20

Ni Dubrov~anin Sersius Klementis izgleda nije imao sinova, ve} samo k}erikoje je udao u najuglednije porodice. Wegovi zetovi bili su iz rodova Gunduli}a,Crassio, Thoma iz Kotora i Cluno (Zavernico). Deoba znatne roditeqske imovineizme|u ovih k}eri i wihovih potomaka izvr{ena je 1318. godine.21

I pored toga {to je u to vreme postojala zabrana o sklapawu brakova izme|uDubrov~ana i Kotorana, oènio se i Dubrov~anin Marina Stilo Tripe (1318–48)Kotorankom. Veliko ve}e ga je 1326. godine osudilo na nov~anu kaznu od 100 perpe-ra „occasione parentele contracte et confirmate per eum cum quodam nobili muiere deCataro“. Tripe je imao i poslovne veze sa Kotorom.22

Bra}a Matija i Laurencije Men~eti}i su zahvaquju}i raznim bra~nim veza-ma sredinom XIV veka bili u bliskom srodstvu sa ve}inom naro~ito uticajnih ro-dova toga vremena. To o~ito pokazuje i ènidba Martina Matijinog Men~eti}a saFilipom, }erkom Tome Pavlovog Tome iz Kotora. Tome su po~etkom XIV veka ima-le veliki uticaj na srpskom dvoru i mnogobrojne veze sa srpskim plemstvom. Fi-lipin otac, kao i deda, bili su u slu`bi srpskog kraqa. S druge strane, Tome su ve}od XIII veka bile u bliskom srodstvu i sa najstarijim dubrova~kim porodicama.


18 I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 445.19 HAD, Div. Canc., XI, 36; Reformationes, XXII, 14-P; Mon. Rag., IV, 51.20 HAD, Div. not., II, 60; I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 348.21 HAD, Div. Canc., II, 316; I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 404.22 A. Mayer, Kotorski spomenici, Prva knjiga kotorskih notara od 1326–1335, Zagreb 1981, 124, 164;

Mon. Rag., V, 22.

Filipina baba Filipe, po kojoj je ona i dobila ime, bila je, kako smo ve} istakli,ro|ena Volci}. Izgleda da ni Filipina majka Margareta nije bila Kotoranka.23

Dubrov~anin Xivo de Vilano (1326–61) ~e{}e se spomiwe kao iudex parve iliadvocatus parve curiae. Dvadesetih godina XIV veka Xivo de Vilano je poslovao za-jedno sa Kotoranima, a bio je i oèwen Kotorankom.24

êtrdesetih godina XIV veka Dubrov~anin Mate Sre}kov Gradi} je ~e{}ebio ~lan Ve}a umoqenih, a u vi{e mahova je dobijao i mawe poslani~ke naloge.Uostalom, izgleda da je u mladosti ~esto boravio u Kotoru, pre nego {to se uop{tejavqa u dubrova~kim spiskovima. Pomiwe se vi{e puta (1327–33) u Kotoru gde je,pored ostalog, stekao i drvenu ku}u (domus lignaminis).25

I Dubrov~anin Junije Marinov Rawina (1335–63) bio je, kao {to je ranijeve} re~eno, oèwen Kotorankom, Radom, }erkom Marina Kalimani. On je odràvaotrgova~ke veze sa Kotorom tokom ~itave druge polovine XIV veka. Jaku{a, }erka Ju-niusa, udala se 1382. godine za Marka pok. Trifuna Paskali iz Kotora.26

Kotoranin Ivan Bazilijev imenovao je 1335. godine u rodnom gradu NikoluLukarevi}a iz Dubrovnika za svog punomo}nika prilikom sklapawa braka svoje }er-ke Petruwele s Nifikom, sinom Nikole Gunduli}a iz Dubrovnika. Ovom prilikomtast se obavezao da u ime mlade na ime miraza plati 1.500 perpera (mleta~kih gro{a)u narednih 20 meseci. Sa svoje, pak, strane Ivan se obavezao da svom zastupniku pla-ti na ime globe 1.000 perpera ukoliko ne izvr{i svoju obavezu, uz zahtev da se i Nif-ko obaveè na istu kaznu, ako on ne ispuni svoje ugovorno obe}awe.27

I dubrova~ki trgovac Vlaho Sorento je imao svoje posede u Kotoru. Me|utim,nije nam naàlost poznato da li su nasle|eni od oca ili majke, ili su ste~eni na nekidrugi na~in. Radi se o zemqi{tu koje je 1335. godine pripadalo crkvi sv. Jovana i Ma-rina u Kotoru, a tada je jo{ nazivamo „territorium quod fuit olim Blasii de Sorento“.28

Poslovne veze dubrova~ke porodice Sorko~evi} sa kotorskom vlastelom bi-le su starijeg porekla. Nico Jakobov Sorko~evi} kupio je novembra 1335. godine odKotoranina Dobra Biste 9 unci sirovog srebra za 154 perpera, a prodavac ga je uve-ravao da je srebro iz Novog Brda.29

Od sinova Ni}ifora de Macedauro ~e{}e se pomiwe u protokolima samoSilvester (Sille) (1345–72). On je 1352. godine dobio dozvolu da ide u Kotor naosam dana. Kasnije je izgleda stalno ìveo u Kotoru, jer je 1361. godine spadao me-|u one „Catarensis civitas, factis Raguseis, habitantibus Cathari“, koji su bili pozvanida do|u u Dubrovnik zbog ratnog stawa.30


23 I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 333.24 Mon. Rag., V, I–II possim; A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, 210, 266.25 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, 417, 418,745, 1064.26 J. Martinovi}, Trgova~ki odnosi Kotora, 101; Lib. dot., II, 100 P; I. Manken, Dubrova~ki patri-

cijat, 383.27 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, br. 880, 519 od 12. XII 1334.28 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, 1315; I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 406.29 HAD, Div. Canc., XVI, 114P; I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 422.30 I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 302.

U Velikom ve}u je 27. novembra 1347. godine odlu~eno da }e se svadba koju or-ganizuje Dubrov~anin Junije \ur|evi} za svog sina obaviti op{tinskom la|om,zbog putovawa u Kotor.31

U pismu pisanom 6. jula 1361. godine svom gra|aninu Mihu Bu}i u Kotor, du-brova~ka vlada je pozivala sve svoje gra|ane da do|u u Dubrovnik i da brane grad„La quole contra dio et iustitia da la ostre del contre Voyislavo“.32

I Vlaho, sin Dome Men~eti}a, ro|ak Maroja Petrovog bio je jedan od „Cata-rensis civitus, factis Raguseis, habitantibus Cathari“, koji su 1361. godine pozvani dado|u u Dubrovnik. On se ina~e ne spomiwe u Dubrovniku. Naprotiv, Vlahov bratAndrija Domawin Men~eti} (1361–1416), koji je najpre tako|e ìveo u Kotoru ikoga pri stupawu u brak 1370. godine jo{ nazivaju „Andreas f. Domagne de Mence deCatharo“, bio je osamdesetih godina XIV veka vrlo poslovan u Dubrovniku, iako jetada jo{ obavqao poslove u Kotoru. Za vreme rata 1361–62. godine odazvao se posvoj prilici pozivu i vratio u Dubrovnik, ali je zato u Kotoru pretrpeo materi-jalnu {tetu. Zbog toga mu je 1363. godine dozvoqeno da ide u Kotor „pro recuperatio-ne rerum suorum“; 1364. godine dobio je dozvolu da na dva meseca ide u Kotor „etibin facere aliqua facta sua“. U tom roku trebalo je da se vrati u Dubrovnik „vel ire adpartes Sclavoniae cum suis mercantionibusn prout ipse fecit supplicationem“, a Velikove}e mu je 28. oktobra 1381. godine dalo dozvolu „quod possit ire Catharum ad omnesuum libitum voluntatis“. Za comes Trstenice izabran je 12. novembra, zbog ~ega mu je22. novembra izdata nova dozvola za putovawe u Kotor ograni~ena na 12 dana.33

Po{to su najstariji sinovi Marina Rawine umrli 1363. godine od kuge usko-ro posle svoga strica Petra, {ezdesetih godina XIV veka najvi{e se isti~e Petrovsin Pasko Petrov Rawina (1344–79). Me|u uvoznicima ìta javqa se 1345. godine,a 1350. se spomiwe u Valoni. Wegova prva èna koja je umrla od kuge 1363. godinebila je poreklom iz Kotora, }erka Marina de Golia.34

Iste 1363. godine izumrli su direktni predstavnici dubrova~ke vlastelin-ske porodice Sorko~evi}a, kod koje su se u prvoj polovini toga veka ose}ali vidniznaci razvoja. Bo~nim vezama Andrije i Juniusa, kao i brakovima sinova i k}eriAndreasa i Vita Sorko~evi}a, u~vrstile su se i razvile wihove veze sa najuticaj-nijim i naj~uvenijim porodicama Dubrovnika i Kotora.35

Tako|e je i mladi dubrova~ki trgovac Ivan Gradi} bio poslanik grada Du-brovnika na ugarskom dvoru (1363 i 1370–71), zatim poslanik u Ankoni (1369), avodio je pregovore i sa Kotorom 1379. godine.36

Celu svoju imovinu ostavio je Martin Matijin Men~eti} posle svoje smrtièni Filipi koja je ìvela posle wega trideset pet godina. Po{to je i wen sin


31 Mon. Rag., I, 284 od 27. XI 1347.32 Mon. Rag., III, 90 od 6. VII 1361.33 Mon. Rag., III, 293; IV, 293; I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 324–25.34 HAD, Div. Canc., XIV, 136 p, 142b; Mon. Rag., III, 33 od 1363.35 I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 413.36 Mon. Rag., III, 283.

Toma umro sedam godina nakon o~eve smrti, ona je energi~no daqe vodila poslove.Svog zeta Lodovicusa Cornerii iz Venecije postavio je 1366. godine za svog procura-tor, actor, factor, negocior gestorum“ i predao mu punomo} za sve one poslove koji sujo{ postojali izme|u we i Kotorana, u vezi sa wenom o~evinom u Kotoru.37

@ena Dubrov~anina Silvestera de Macedauro je zave{tala svojim testamen-tom 25. juna 1372. godine vinograd u Kotoru tamo{wim crkvama „pro anima“ wenogoca i majke. Prema tome, i ona je najverovatnije poticala iz Kotora.38

Dana 23. avgusta 1378. godine odlu~eno je bilo da se po{aqe obe}awe sinupok. Marina Barabe, koji se nalazio u Kotoru, da moè do}i u Dubrovnik kad è-li.39 Ve}e umoqenih je 10. novembra odobrilo Stefanu de Ribici odlazak u Kotor ukojem moè ostati najduè osam dana.40

U januaru 1380. godine Dubrov~anin Jakov Petrov Prodan~i} postavqen je zakomandanta naoruàne dubrova~ke galije koja je poslata u Boku Kotorsku da bi ta-mo uhvatila ulciwski gusarski brod koji je bio upu}en u Kotor.41

U porodi~noj grani koja poti~e od Lampredija Men~eti}a bio je najja~i onajogranak koji je vodio poreklo od wegovog sina Petra (1282–1338). Ovaj ogranak jeimao, izgleda, tesne veze sa Kotorom. Pa{ko, jedan od sinova Petra LampredijevogMen~eti}a, oènio se oko 1355. godine Marom, }erkom Marina Palistave i wegoveène Slave iz Kotora. Tamu{a, }erka wegovog brata Dobra Petrovog Men~eti}a,udala se 1373. godine za Tripa pok. Petra Bucije iz Kotora, koji je kasnije postaoprotovestijar bosanskog kraqa Tvrtka. U slede}oj generaciji udala se 1401. godineMaru{a, }erka Marina Lampardovog Men~eti}a, unuka Lampre Petrovog Men~eti-}a za @iva Grubovog @ivoti}a iz Kotora.42

Dubrov~anin Jakob de Matesa koji je 1383. godine bio nadzor nad radovima nautvr|ewima (laborerium civitatelle) u Stonu, bio je oèwen Kotorankom, }erkom Ma-ta Jakawe. Op{tina se tada 1384. godine zauzela za wega, upu}uju}i jedno energi~nopismo Kotoru, gde je on, kao i neki drugi Dubrov~ani poku{avao ve} vi{e mesecida ostvari svoje pravo.43

b) Trgova~ka aktivnost Dubrov~ana u Kotoru tokom XIII i XIV veka

Na kotorski trg dono{eni su tokom XIII i XIV veka iz srpskih zemaqa oni ar-tikli koji su izvoèni i u Dubrovnik, a sa strane u grad sv. Tripuna su u isto vre-me dono{eni predmeti i roba kojih nije bilo u srpskim zemqama i odatle su tran-


37 I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 334.38 Isto, 303.39 Mon. Rag., IV, 106.40 Mon. Rag., IV, 177 od 10. XI 1378.41 M. Dini}, Odluke ve}a dubrova~ke republike, kw. I, Beograd 1951, 12; I. Manken, Dubro-

va~ki patricijat, 376.42 A. Mayer, Kotorski spomenici, kw.I, 1142, 1143; I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 326.43 M. Dini}, Odluke ve}a dubrova~ke republike, kw. I, 21; I. Manken, Dubrova~ki patricijat,

311–12.

sportovani daqe po Srbiji, Bosni i okolnom Balkanu. U dovozu balkanskih siro-vina u Kotor, wihovom transportu za susedni Dubrovnik, kao i u dovozu evropskihfabrikata, prvenstveno italijanskih u Kotor u~estvovali su vrlo ~esto i poslov-ni qudi iz Dubrovnika. Zbog takvog poslovawa mnogi Dubrov~ani su se u vremenuod XIII do XV veka duè zadràvali ili trajno nastawivali u Kotoru.

Krajem XIII veka razvili su potomci dubrova~kog trgovca Johannesa de Pecu-rario Pasqua de Pecuraria (1276–91) i wegovi sinovi zna~ajnu privrednu aktivnost.Izgleda da su upravo oni uspostavili one tesne veze sa Kotorom i Srbijom, koje sukarakteristi~ne za kasniju propast dubrova~kog roda Gu~eti}a. Pasqua de Pecura-rio je, osim svega, uzeo pod zakup i „mercato Catari de sale“. U vezi sa tim, srpska kra-qica je 1285. godine imala potraìvawa od wega. Po{to joj on nije izmirio svojedugove, kraqica je nadoknadila svoju {tetu od drugih Dubrov~ana.44

Na osnovu sa~uvane arhivske gra|e Kotorskog arhiva, moè se zakqu~iti da jeKotor u vremenu XIII i XIV veka bio poznata luka i trì{te za promet roba izme|uZapada i Istoka, a u prvom redu trg soli. U istim arhivskim kwigama pomiwu sejo{ i ìto (p{enica i je~am), zatim vino, sirovi vosak, koè, tkanine i kona~nometali: zlato, srebro, bakar i olovo. Interesantno je napomenuti da se gvo`|e kaoroba na kotorskoj pijaci uop{te ne pomiwe, iako je u Kotoru u tom periodu ìveloi radilo 12 kova~a (ferrarii, fabri); dakle, zna~ajna grupa koja krajem XIV veka osnivasvoju bratov{tinu (fratelia — ceh, esnaf) sa predsednikom (gastaldus) na ~elu.45

U reìji dubrova~kih poslovnih qudi u Kotoru je tokom XIII i XIV bila itrgovina morskom soqu. Prodavawe soli izgleda da je bilo pravo Kotorske op{ti-ne i u vremenu kad je on bio pod srpskom vla{}u. Iz ranije pomenutog trgova~kogugovora iz 1279. godine izme|u Kotora i Dubrovnika dopu{ta se dubrova~kim tr-govcima da mogu donositi so u Kotor, tek po{to se s Op{tinom kotorskom pogodeza cenu, po kojoj ho}e da otkupe tu so.46

Pitawe trgovine soqu bilo je tokom XIII i XIV veka za Dubrov~ane od prvo-razredne va`nosti. U sredwem veku se svuda ose}ala potreba i nesta{ica soli. Za-to su autonomni gradovi ~inili sve da urede svoje solane. U to vreme je i grad Ko-tor imao svoje poznate solane, a i u Budvi se u ovo doba pomiwu gradske solane, jerje grad te{ko stradao od nesta{ice soli pod upravom Sandaqeve ène Jelene. I ar-bana{ki gradovi, kao na primer Dra~, su u isto veme nastojali da urede svoje sola-ne. U tako va`nom pitawu trebalo se osloboditi zavisnosti od suseda, ~esto putemneprijateqstava. Dubrov~ani koji su prodavali so u svojim solanama u Dubrovni-ku i bili gotovo monopolisti u trgovini soqu, nisu mogli biti zadovoqni zbogdizawa novih Sandaqevih solana ispred Herceg Novog u Sutorini. Jo{ po~etkom


44 P. Kosovi} — M. Miladinovi}, Trgova~ki centri i putevi u srpskim zemqama…, 18; G. ^re-mo{nik, Codex diplomaticus, 386, 400.

45 Najzna~ajnija li~nost me|u kotorskim kova~ima toga doba bio je svakako Novak ma~ar (ser.Novacus spatarius), poznati Novak Kova~ iz narodnih pesama o Kraqevi}u Marku. (J. Martinovi}, Trgo-va~ki odnosi Kotora, 36–7).

46 Listine, I121; P. Kosovi} — M. Miladinovi}, Trgova~ki centri i putevi, 18–9.

XIV veka bilo je trgova~kog saobra}aja izme|u Dubrovnika i Dra~evice, kako pro-izilazi iz jedne odredbe dubrova~kog ve}a iz 1319. godine.47 Kotorska op{tina je25. januara 1332. godine, isto sazvana na zvuk zvona i u punom sastavu, pozajmila odgrupe zna~ajnih kotorskih velika{a i privrednika, me|u kojima su bili na primerMiho i Nikola Petrovi Bu}a sa stricem Tripunom Bu}a, Biste Primuti, PetarKatena, Marin Mek{a i drugi, 600 perpera mleta~kih gro{a do kraja jula meseca,uz zaradu (pro lucro) od 10 perpera za svaki centenar, odnosno, 100 modija i uobi~a-jenu kaznu od 20% ili, kako to notari u Kotoru obi~no u to doba zapisuju, pove}aweod 5 do 6 perpera. Ukoliko do tog roka ne vrate pozajmicu ili 30 drugih qudi to neuradi u roku od 8 dana, zajmodavci mogu dràti carinarnicu sa tegovima kotor-skim (duanam cum ponderibus Catharensibus) do isplate duga, kamate i kazne, a akoneki Kotoranin druga~ije uradi morao je platiti srpskom kraqu kaznu od 500 per-pera i celi dug.48 Godinu dana kasnije (3. januara 1333.), kotorska op{tina sazvanana uobi~ajeni na~in zvukom zvona, prodaje Petru Kateni, Tomi Buganovu, MarinuMek{i, Mihu Bu}a i Pavlu Tripunovu Bu}a svoj trg soli na dve godine, zajedno sasolanama i postoje}ih 4,5 milijara (4.000 modija) soli za 10.000 krstastih perperakoji su ve} bili ispla}eni. Niko drugi nije smeo prodavati so, jedino je kotorskaop{tina mogla po starom obi~aju uzeti 800 modija bez prodaje za dinare kao i 450modija za crkve. Ako, pak, kotorska op{tina bude vodila rat na moru (gverram permare), usled ~ega bi se so prestala dovoziti i mogla ponestati, op{tina je bilaobavezna da nadoknadi nastalu {tetu. Ukoliko bi vrhovna vlast (dominatio) ukinu-la trg soli, oni su mogli zadràti sve op{tinske da`bine (gabellas), a ukoliko biso oduzela kotorska op{tina, tada bi tamo{we sudije morale platiti srpskom kra-qu (domino regi) kaznu od 1.000 perpera.49 êtvorica gore imenovanih zakupnikaiz Kotora 16. februara iste godine, bez Marina Mek{e koga je zamenio Ilija Zagu-ri iz Bara stalno nastawen u Kotoru, stvaraju svoje trgova~ko udruèwe (societa-tum ad invicem) u koje je Pavle Bu}a uloìo 3.330 i jo{ tre}inu perpera, a ostala~etvorica po 1.666 perpera i 8 gro{a; dakle, ukupno 10.000 perpera, ~ime su kupi-li trg soli op{tine kotorske za naredne dve godine, a dobitak i gubitak delili bisrazmerno uloènom novcu. Obra~un poslovawa udruèwa trebao se vr{iti godi-{we, a ako Marin Mek{e ne bude zadovoqan u~e{}em Ilije Zaguri mogao je da ot-kupi svoj uloèni deo.50 Op{tina Kotora nastavila je da manipuli{e svojom ca-rinom i daqe, pa je 10. septembra 1333. godine, rade}i u punom sastavu sazvanom nazvuk zvona, zaloìla kotorsku carinu kotorskom gra|aninu Pa{ku Bartolovom(Paskvali), Nuciju Gili, Tripunu Bu}a, Todoru Gigi, Mihu Bu}a, Petru Katena, Pe-


47 P. Butorac, Kotor u samoupravi, 79.48 Modij (lat. modium; ital. moggio), na na{im prostorima naziva se razli~ito: star, mera, me-

rov, merica, {inik, spud, kabao, vagan. I dok se za kotorski modij ne moè ustanoviti wegova ta~nateìna, odnosno zapremina, za dubrova~ki se pouzdano zna da je iznosio 4 kopela po 30 libri od 477grama, {to bi bilo oko 57, 24 kilograma. Centenar je iznosio sto modija kotorske mere (J. Martinovi},Trgova~ki odnosi Kotora, 37).

49 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, br. 1139 od 3. I 1333.50 Isto, br. 1139, 287 od 16. II 1333.

tru Buganu, Marku Draganovom (Drago), Nalu Sergijevom Kantavali (pogre{nouneto prezime Bizanti) i Matu Smalati za 1.000 krstastih perpera, uz uslov daimaju dobit od 15 perpera za svaki centenar godi{we, sve dok op{tina ne otkupicarinu.51 I kona~no, 21. jula 1335. godine kotorska op{tina je po ustaqenom po-stupku donela odluku da ne}e otkupiti carinu niti {ta uzimati iz wene kase svedok Benedikt Bize ne isplati iz we Tripunu Bu}a du`nih 200 perpera (mleta~kihgro{a). Pomenuti Bene Bize bio je jedan od kotorskih carinika.52

Op{tina kotorska je, uz zvowavu na uobi~ajeni na~in, izjavila 5. marta 1337.godine da duguju Pa{ku Gu~eti}u iz Dubrovnika 750 zlatnih dukata od dobrog me-tala i prave mere za prodaju 3.000 modija kotorske mere soli, po 25 dukata za svakicentenar. Sa svoje pak strane, Pa{ko se obavezao da ugovorenu so doveze do krajameseca maja. Rok se moè produìti 15 dana, uz kazne od 5 na 6, u slu~aju nevremenaili ako protivni~ki brodovi budu blokirali ulaz u Kotorski zaliv.53

Dubrov~anin Marin Gu~eti} od Venecijanca Nikoletusa dale Place kupio je1351. godine brod „st. Dominicus“, sa punom opremom za 360 dukata, natovarenog so-qu. Brod se nalazio na putu za Kotor.54

Prve kotorske vesti o naruxbinama arbana{ke soli poti~u iz posledwe go-dine XIV veka. Iz Dubrovnika je 1379. godine upu}en jedan poklisar u Dra~, sa za-datkom da zamoli vlasti toga grada da dopuste Kotoranima da iz drugih solana do-vezu so. U to doba na prostoru od Kotora do Dra~a neretko je dolazilo do sukoba iz-me|u Dubrov~ana, Kotorana i Dra~ana oko soli.55

U Ve}u umoqenih je 26. juna 1379. godine odlu~eno da se po{aqe jedna dubro-va~ka la|a radi spre~avawa izvoza soli u Kotor.56

Na kotorski trg dubrova~ki trgovci su tokom XIII i XIV veka dovozili i ì-to. Ovo zato, jer proizvodwa u Grbqanskom poqu nije bila dovoqna da podmiri do-ma}e potrebe za ìtom, pa su znatne koli~ine ìtarica, uglavnom p{enice (bla-dum, frumentum, granum) i je~ma (ordeum) preko kotorske luke uvoène. Dovoènoìto je u onda{wem Kotoru mereno starom (starium), navo|en ~esto i kao star ko-torske mere (starum de mersura Catari). Ina~e, kotorski star bio je jednak dubro-va~kom i mleta~kom, pa mu je zapremina iznosila oko 100 litara, a teìna od 64,5do 71,5 kilograma.57


51 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, 452; J. Martinovi}, Trgova~ki odnosi Kotora, 38.52 J. Martinovi}, Trgova~ki odnosi Kotora, 38–9; A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, br. 1133. od 21.

VII 1335.53 A. Mayer, Kotorski spomenici, Druga knjiga kotorskih notara od 1335–1337, Zagreb 1981, br. 1681

(1500), 593.54 Div. Canc., XII, 325P od 1351; I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 244.55 Mon. Rag., IV, 208; J. Tadi}, Pisma i uputstva Dubrova~ke Republike, Beograd 1935, 387–9;

M. Geci}, Dubrova~ka trgovina soqu u XIV veku, Zbornik Filozof. fakulteta III, Beograd 1955, 123;B. Hrabak, Veze Kotorana i Pera{tana s Albanijom u XIV i XV veku, Godi{wak PMK XXVIII(1979–1980), 53.

56 Mon. Rog., IV, 225 od 26. juna 1379.57 I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 104; I. Sindik, Komunalno ure|ewe, 57–76; J. Martino-

vi}, Trgova~ki odnosi Kotora, 45.

Najstariji pomen dovoza ìta u reìji dubrova~kih trgovaca registrujemo1304. godine. Tada je Simon Recus dobio dozvolu za izvoz je~ma i pasuqa iz Du-brovnika, s tim {to mu je bilo zabraweno da tu robu otpremi za Kotor.58

O trgova~kom poslovawu dubrova~ke porodice Ganguli (Ganguli) znamo veo-ma malo. Marin Gangulo je 1225. godine bio u Brskovu. Wegov brat Kore je 1319. go-dine, nasuprot onda{wim obredima, slao iz Apulije ìto u Kotor. Zato mu je Ve}eumoqenih zabranilo da daqe putuje u Apuliju. Me|utim, ve} slede}e godine dobioje dozvolu za ponovno putovawe u taj italijanski centar.59 U Brveniku se — rudar-skom nasequ u Srbiji, 15. avgusta 1332. godine pomiwe jedan mlin za mlevewe ì-ta, koji Brata, udovica Kotoranina Pa{ka Bugano sa sinom Pavlom, prodaje \anuRakiti iz Dubrovnika za 30 perpera.60

Dubrov~ani su i u kasnijim godinama XIV veka spre~avali dovoz arbana{kihìtarica u Kotor. Tako je 15. aprila 1379. godine Senat re{io da se p{enica Dra-~ana natovarena na brod Sv. Tripuna doveze u Dubrovnik.61

Sredwovekovni Kotor je bio glavna izvozna i uvozna luka Srbije u vreme vla-davine dinastije Nemawi}a, posebno za izvoz plemenitih metala iz srpskih sred-wovekovnih rudnika: Brskova, Novog Brda, Trep~e i Rudnika.62 Pod pretwom globeod 1000 perpera i 1000 perpera wegove zarade, Radin, sin Poda{e iz Dubrovnika,obavezao se 19. oktobra 1331. godine da ne}e smetati nekom Kalogeorgijevu, zbogsrebra koje je i sam izgubio po povratku iz Srbije, a potom ga ponovo na{ao.63 Bog-dana, majka pok. Vita Buganova iz Kotora izjavila je 6. IX 1334. godine da su je Ursoi Mate, sinovi Junija Domawe ]amanina iz Dubrovnika, potpuno zadovoqili u po-gledu ostave srebra predatog im od spomenutog Vite, {to je bilo zabeleèno u du-brova~koj pisarnici. Ovu su izjavu mogli videti, ukoliko u roku od dva mesecaMiho Bin}ola iz Dubrovnika izjavi da se ostava nalazi kod wega.64

U trgovini bakrom odvijali su se u Kotoru tokom XIII i XIV veka ozbiqni iopse`ni poslovi, jer je ovaj metal kori{}en za kovawe novca, livewe zvona i ka-snije, za izradu prvih cevi vatrenog oru`ja i delova za brodove. U trgovini bakromu~estvovala su najzna~ajnija imena kotorskog dru{tva u gore nazna~enom periodu.Velike poslove u poslovawu s bakrom zakqu~ili su i poslovni ortaci Miho Spi-ca i Mato Abra, mo`da najpoznatiji izvoznici metalima iz sredwovekovnih rud-nika Srbije. Oni su 3. januara 1333. godine primili od Kotoranina Nikole Bu}e6.000 perpera, uz obavezu da mu za taj iznos isporu~e sav bakar iz Brskova u perioduod Boì}a do sv. Martina po ceni od 42 perpera za milijar, a ako do tog vremena nedostave ugovorenu koli~inu bakra, cena je 50 perpera za milijar, a kupac Nikola je


58 Mon. Rag., V, 72 od 1304.59 Mon. Rag., V, 159, 169.60 J. Martinovi}, Trgova~ki odnosi Kotora, 50.61 Mon. Rog., IV,206; B. Hrabak, Veze Kotorana i Pera{tana, 39.62 J. Martinovi}, Trgova~ki odnosi Kotora, 59.63 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 772 (768), 524 od 19. X 1331.64 Isto, br. 783 (577), 510 od 6. IX 1334.

preko svedoka trebalo da dokaè da je bio u Brskovu.65 Iste godine 18. januara samMiho Spica je obe}ao da }e isporu~iti Kotoraninu Bistu Primuti sedam milija-ra bakra u Kotoru do verskog praznika Duhova, po{to mu je Biste dao 100 perpera,uz kaznu od 60 perpera za milijar i uobi~ajenu kaznu. I kona~no, Miho i MatoAbro iz Dubrovnika potvr|uju da su 26. decembra 1334. godine od Nikole Bu}e do-bili 8.000 perpera da mu isporu~e u Kotoru ili Dubrovniku 200 milijara (200.000libri) bakra iz Brskova, po~ev od Uskrsa do sv. Martina, uz kaznu od 5 do 6, pla}a-ju}i 50 perpera za svaki milijar ako ne isporu~e u nazna~enom roku ili, ako uistom periodu isporu~e bakar nekom drugom.66

I olovo je u Kotoru tokom XIII i XIV veka dovoèno naj~e{}e iz rudnika sateritorije Srbije, odakle je daqe izvoèno u Dubrovnik i Italiju. U gradu svetogTripuna olovo je naj~e{}e kori{}eno za podmirivawe doma}ih potreba, posebnoza pokrivawe krovova na crkvama.

Tako je 24. jula 1335. godine Petar Gostin obe}ao da }e dati 235,5 perperaNiku Soko~evi}u iz Dubrovnika za olovo koje je trebalo da ko{ta 15 perpera za mi-lijar, a pomenuti ra~un Dubrov~anin je trebalo da plati po kursu od dva perpera zajedan dukat.67 Isto tako Luka pok. Jakova Bene je 30. septembra 1336. godine obe}aoda }e isporu~iti u Dubrovniku Gvuìdu, ne}aku Albertina Barni iz Milana, 111milijara (111.000 libri) olova za 20 dana.68

Dubrova~ki trgovci, pa i oni stalno nastaweni u Kotoru su tokom XIII i XIVveka u taj grad dovozili i odre|ene koli~ine sirovog uqa. Tako je 14. januara 1385.godine bilo naloèno Iliji Radinovi}u da po{aqe u Kotor dve barke i da tamoodveze 11 ba~vi uqa, a dan kasnije, ovaj dubrova~ki trgovac je dve ba~ve uqa prodaona pijaci za 6 gro{a. Na ime prevoza Ilija je bio duàn da plati 12 gro{a.69

Interesantno je navesti da je kroz kotorsku luku tekao i promet gra|evin-skim drvetom, bilo za gradwu drvenih ku}a ili palata kotorskih plemi}a, {to po-tvr|uju brojni ugovori. Od vrste drvene gra|e, dovoène brodovima iz obli`wihili udaqenih naseqa, pomiwu se ~etvrtaste gredice (cantenelle qudras), zatim du-ga~ke grede (traves), te kona~no vrsta greda za krovnu konstrukciju (corda, cordele,cordinus), koje se kod nas nazivaju: kqu~evi, pasovi i sli~no.70 Dominik Ugrin,sin gospo|e Gunege, nagodio se 9. jula 1327. godine sa Ivanom, sinom pok. NikoleDobranova iz Kotora, za prevoz izvesne koli~ine sirovih drva, koje je pok. Fraceiz Dubrovnika, stanovnik sv. Sr|a, dao u zalog Pavlu, pok. Bratu Ivanovom, za 98perpera (mleta~kih gro{a). Na taj na~in Dominik je trebalo da otkupi drvo odIvana za godinu dana u Kotoru, ina~e je gubio svako pravo nad wima, i morao je od-


65 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, 220, 259, 696; J. Martinovo}, Trgova~ki odnosi Kotora, 63.66 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, 220, 259, 696.67 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, br. 1141; J. Martinovi}, Trgova~ki odnosi Kotora, 64.68 J. Martinovi}, Trgova~ki odnosi Kotora, 65.69 HAD, Div. Canc., XXVI, 186 od 14. I 1385.70 J. Martinovi}, Graditeljska djelatnost u Kotoru prve polovine XIV vijeka, Godi{njak PMK,

XXXI–XXXII, Kotor, 1983–1984; II deo: Godi{njak PMK XXXIII–XXXIV, 1985–1986.

govarati za Ivana.71 Za vreme rata, 13. oktobra 1361. godine, predloèno je u Du-brovniku da ono drvo koje je trebalo da bude prevezeno u Kotor ostane u dubro-va~koj luci sve dok ne bude poravwena galija. Tovar tog drveta je trebalo poslati uKotor, onda kada tamo budu poslati i kalafati (brodograditeqi) za opravku pome-nute la|e.72 U Ve}u umoqenih je 16. februara 1367. godine odlu~eno da se po{aqe20 drvenih klupa, za 20 qudi na dubrova~ki ra~un za Petra Baduaria iz Kotora. Sawima je tamo trebalo poslati jo{ i dva dubrova~ka ~oveka, ~etiri brodograditeqai dva marangona ili kalafata.73

Na kotorski trg dovoèni su iz srpskih zemaqa, kako smo ve} istakli, oniisti artikli koji su dovoèni i u Dubrovnik, a sa strane, pak, Kotor je uvoziopredmete i robu kojih nije bilo u srpskim zemqama. U XIV veku Kotor je bio najve-}i srpski pomorski trg za trgovinu suknom. Na taj trg su Dubrov~ani, pa i samiMle~ani, dovozili raznu tekstilnu robu i tu je prodavali. To se potvr|uje i pome-nutim trgova~kim ugovorom izme|u Kotora i Dubrovnika iz 1279. godine, koji jetokom XIV veka nekoliko puta obnavqan bez ikakvih izmena. To nam potvr|uje i je-dan dokumenat mleta~ke vlade, kojim se odre|uje neka vanredna carina na sukno ko-je se u srpskim zemqama, a naro~ito na kotorskom trgu prodavalo.74

Marin Savrancio je 22. novembra 1366. u Malom ve}u poklonio ceo iznos nov-ca kojim je trebalo da plati galeriju (terasu), koju je iz Dubrovnika trebalo da po-{aqe u Kotor.75

Op{te je poznato, da se tokom sredweg veka u Dubrovniku trgovalo i robqem.To isto vaì i za Kotor. To se jasno vidi iz pomenutog wihovog ugovora 1279. godi-ne. U wemu se utvr|uje da Kotorani i Dubrov~ani mogu izvoziti robqe.76

v) Trgova~ka udruèwa Dubrov~ana u Kotoru tokom XIII i XIV veka

Svoje poslove u Kotoru tokom XIII i XIV veka dubrova~ki trgovci, pa i onistalno nastaweni u tom gradu, obavqali su naj~e{}e sami, ali su se neretko i udru-ìvali sa doma}im trgovcima ili drugim poslovnim qudima u tom gradu.

Tako je Dubrov~anin Pasqua Velka{i} (1266–93) oko 1280. godine bio sklo-pio „societas mercati et socce Briscoe“ sa Kotoraninom Tomom Draganis, MarkomGaculani i Markom Bossili Draganis.77

Toma, sin Pavla Tominog (1312–29) imao je, kao i wegov otac, ~vrste veze sasrpskim kraqevima koji su ga ~e{}e slali u Dubrovnik po da`bine. Decenijama jeimao zajedni~ke poslove sa dubrova~kom vlastelom i u~estvovao je u mnogim trgo-va~kim dru{tvima. Krajem oktobra 1312. godine osnovao je s nekim Martolom pok.


71 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, br. 355 (353), 479 od 9. VII 1327.72 Mon. Rag., III, 129 od 13. X 1361.73 Mon. Rag., IV, 84 od 16. II 1367.74 Listine, I128,465; P. Kosovi} — M. Miladinovi}, Trgova~ki centri i putevi, 18.75 Mon. Rag., IV, 65 od 22. XI 1366.76 P. Kosovi} — M. Miladinovi}, Trgova~ki centri i putevi, 19.77 G. ^remo{nik, Codex diplomaticus, 195; I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 439.

Jakoba de Luka udruèwe u koje je uloìo 3.000 perpera, dok je Martolus uneo samo1.000. Po~etkom januara 1355. godine udruìo se Toma i sa bogatim Dubrov~ani-nom Tripom \ur|evi}em i Kotoraninom Tripom Bucija u trgova~ku zajednicu, ~i-ji je poslovni kapital iznosio 9.000 perpera. Sva trojica su u~estvovala sa jedna-kim kapitalom, a dobit su delili na jednake delove. Obra~un poslovawa ovog udru-èwa trebalo je vr{iti svake godine, a Toma je rukovodio novcem. Bavio se, izme|uostalog i izvozom olova.78

Trgova~ko udruèwe izme|u Dubrov~ana Tripa \ur|evi}a (1279–1319), Tri-pa Bucija i Tome, sina Pavla Tominog iz Kotora u koje su sva trojica uloìli po3.000 perpera bilo je sklopqeno 1315. godine. Poslovawe ovog udruèwa nije bilovremenski ograni~eno, obra~un je trebalo vr{iti godi{we, a dobit je deqena najednake delove, dok se sav novac od poslovawa udruèwa nalazio kod Tome. Me|u-tim, Trifun je uvek imao poslovne veze sa Kotorom. Tako je 1282. godine imenovaoMarka Basilisi iz Kotora za svog prokuratora i dao mu nalog da ga zastupa u wegovimpotraìvawima kod raznih Kotorana.79

I dubrova~ka bra}a Petar i Xivo Tudi{i} osnovali su 1330. godine u Koto-ru trgova~ko udruèwe (societas) na 10 godina sa svojim zetom Pavlom TrifunovimBu}om. Ukupni poslovni kapital dru{tva iznosio je 8.600 perpera. Pavle Bu}auloìo je u ovo udruèwe znatan kapital, tj. 6.000 perpera, a bra}a Tudi{i} osta-tak. Oni su rukovodili novcem i vodili poslove. Jedna tre}ina dobiti otpadala jena uloèni kapital, a preostale dve tre}ine delili su u~esnici na jednake delove.Xivo Tudi{i} i Pavle Bu}a izvr{ili su u Dubrovniku 1332. godine obra~un i iz-dali jedan drugome potvrdu da nemaju me|usobnih potraìvawa.80

Junije Velka{i} je tridesetih godina XIV veka zakqu~io neke poslove u Koto-ru sa mleta~kim trgovcima. Sa Junijem de Lucaro platio je 1330. Marku Quantavalusuiz Venecije ra~un na 750 perpera, a 1331. godine obavezao se da }e isplatiti Rambol-du Bonu iz Venecije i Skarpaciju Francisco, isto iz Venecije, 929 perpera.81

Dubrov~anin Pa{ko Gu~eti} primio je 1331. godine od Kotoranina BiscaPrimakova 7.000 perpera (mleta~kih gro{a) za udruèwe, u koje je sam bio uloìo3.000 perpera. Obra~un poslovawa trebalo je sa~initi u dva naredna meseca, a do-bit i gubitak je trebalo deliti tako da Bisku pripadnu dva, Pa{ku tre}i deo.82 Pa-{ko je sa Kotoraninom Bistom Primatovim poslovno sara|ivao i decembra 1331.godine. U taj novi savez Bisto je uloìo 1.600, a Pa{ko samo 1.000 perpera. Posklopqenom ugovoru, o dobiti saveza, dve tre}ine je trebalo da pripadnu Bistu, ajedna tre}ina Pa{ku kod koga se nalazio i sav novac udruèwa.83


78 HAD, Div. Canc., I, 97, 221v; II, 356; I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 430.79 G. ^remo{nik, Codex diplomaticus, 124.80 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, br. I 604(614), 507 od 26. VII 1330.81 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, br. I 587, 678; I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 442.82 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, br. 868 (864), 234 od 31. XII 1331.83 Isto, br. 764 (760), 524 od 14. X 1331.

Isto je i Dubrov~anin Me{tre Men~eti} uloìo 16. januara 1332. godine, saKotoraninom Nikolom pok. Petra Bu}e, 1.200 perpera (mleta~kih gro{a). Po sklo-pqenom sporazumu tri dela od dobitka ili gubitka wihovog poslovnog saveza tre-balo je da pripadne Me{tru, a ~etvrti deo Nikoli. Ortaci su se bili dogovorilida sve obra~une i potraìvawa plate u narednih godinu dana.84

Bazilijev Marko Bazilije, Junije Lukarevi} i Junije Junijev iz Dubrovnika,porotnici i sudije Drage, ène pok. Frana Marka Bazilijevi}, izvr{iteqa oporu-ke pok. Franca Junijevog Velka{i}a iz Dubrovnika i wegovih drugova u poslovimatrgova~kog udruèwa, presudili su 4. juna 1332. godine da Junije isplati Dragi1.000 kotorskih perpera u roku od godinu dana, i to 200 perpera u narednih {estmeseci. Draga }e izdati udruèwu op{tu namernicu da ga daqe ne}e materijalnooptere}ivati.85

Domawa sin Klimov, Junije Pobratov iz Dubrovnika i Radetin Pobratov izKotora dugovali su Medinu Todorovom Fulmenti iz Zadra 265 perpera od posled-weg trgova~kog putovawa, koje je bio obavezan da mu isplati do kraja 1332. godine.Ovaj dug du`nik je garantovao prodajom mesa, loja i koè od 800 ìvotiwa koje jetrebalo da dobije menicom od kotorske op{tine.86

Marin pok. Junija Gostova iz Kotora i Petar Mencijavik iz Dubrovnikasklopili su 1333. godine trgova~ko udruèwe u koje je Marin uloìo 3.300 perpe-ra (mleta~ka gro{a). ^lanovi ovog udruèwa su se bili dogovorili da sve obavezedru{tva plate u narednih godinu dana.87

Nikola i Miho pok. Petra Bu}e iz Kotora i Nik{a Sorko~evi} iz Dubrovni-ka osnovali su 15. februara 1335. godine trgova~ko udruèwe u koje je Dubrov~a-nin uloìo 8.000 mleta~kih perpera, a od prve dvojice Kotorana primio je 3.000perpera. Kotorani su Nikoli Sorko~evi}u izme|u Uskrsa i sv. Martina bili oba-vezni da dostave u Dubrovniku 250.000 funti bakra i po 1.040 perpera (mleta~kihgro{a), kao i jo{ po 2.000 perpera. Dobitak i gubitke ortaci su bili obavezni dapla}aju po pola.88

Iste 1335. godine Dubrov~anin Nikola Sorko~evi} primio je od Miha Bu}eiz Kotora 2.000 perpera na osnovu isprave o zajedni~kom udruèwu me|u wimasklopqenom. Ovom udruèwu je pripadao i Kotoranin Nikola Bu}a.89

g) Dubrov~ani kao kreditori u Kotoru tokom XIII i XIV veka

Ve}i deo svoje trgova~ke aktivnosti u Kotoru tokom XIII i XIV veka Dubrov-~ani su obavqali za gotov novac, a neretko i kreditnim pozajmicama.


84 Isto, br. 886 (882), 536 od 6. I 1332.85 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 24 (25), 441 od 4. juna 1332.86 Isto, br. 65 (46), 445 od 22. VII 1332.87 Isto, br. 256 (236), 463 od 14. I 1333.88 Isto, br. 1173(1171), 570 od 15. II 1335.89 Isto, br. 1321 (1319), 586 od 21. IV 1335.

Tako su dvojica istaknutih predstavnika dubrova~ke porodice Men~eti}a,bra}a Matija i Laurencije jo{ 1280. godine u Kotoru imali izvesna nov~ana po-traìvawa. Da bi ih naplatili, dali su punomo}je Mle~aninu Leonardu Bonuisini,sa zadatkom da ta potraìvawa naplati.90

Osam godina kasnije (1288) pogor{ali su se odnosi izme|u Venecije i Koto-ra. Venecijanski trgovci Lorenco Mengolo (Laurenti Mengolo) i Petar Savanarius(Petar Savanarius) nastojali su godinama da od kotorske op{tine uteraju dug za pro-datu so, ali im to nije polazilo za rukom. Spor oko isplate duga dostigao je vrhu-nac u leto 1288. godine, kada su Venecijanci, posle mnogih poslovnih poruka islawa poslanika Marina Mesinija, doneli odluku, prema kojoj Mle~ani u rodnomgradu i u Dubrovniku nisu smeli da daju Kotoranima robu na kredit. Iste vlastisu ovom odlukom zabrawivale i izvoz soli od strane Dubrov~ana za Kotor. Poredovoga, mleta~ke vlasti su pretile Kotoranima da }e zapleniti wihova dobra kojasu se nalazila u Dubrovniku.91

Meseca oktobra 1303. godine dubrova~ke vlasti su odlu~ile da se dozvoliwihovom sugra|aninu Orsatu Crijevi}u da moè i}i ili poslati nekoga u Kotorradi podmirewa nekih svojih dugova. Ovo zato, jer je ovaj dug bio nastao pre odlukeo zabrani odlaska poslovnih qudi Dubrovnika u Kotor.92

U kotorskim kwigama je 1326. godine registrovano nekoliko zaduèwa doma-}ih trgovaca kod kreditora iz Dubrovnika. Tako se 15. januara Gruboje, sin Dedo-slava sa Kosova, zaduìo u Kotoru kod Dubrov~anina Tripuna Stilova na iznos od69 perpera i 4 gro{a. Zaduèni je dug trebalo da vrati u narednih mesec dana.93

Nepunu nedequ dana kasnije (21. novembra), Petar Poca iz Dubrovnika izdaoje Petruciju Bonacunti iz Pistoje namernicu da je u svemu podmiren, po{to je odPetrucija primio 40 solda (krstastih gro{a). Da je du`nik prekr{io ranije sklo-pqeni ugovor, platio bi kaznu od 500 solda (mleta~kih gro{a).94 Kotoranin Pa-{kon, sin Martolov je 10. decembra iste godine imenovao Pavla Rasti}a iz Du-brovnika za svog zastupnika u wegovom kreditnom sporu sa Benkom, zetom Frana,lekara iz Venecije, od kojeg je potraìvao 14 srebrnih funti.95

Tokom 1331. godine registrovan je u Kotoru samo jedan kreditni ugovor izme-|u dubrova~kih kreditora i doma}ih poslovnih qudi. Tako su 11. oktobra te godi-ne Dubrov~ani Nikola ]aninin i Toma Kozibrada Staj~ev potraìvali od poro-dice Crnoja, zvanog Calogureg, svoje stvari. Po{to su ih prona{li, izjavili su dane}e vi{e ni{ta traìti, ina~e su mogli biti ka`weni sa 500 perpera kazne kra-qu, 500 perpera Caloguregu i da nadoknade nastale tro{kove.96


90 Mon. Rag., I, 368; I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 331.91 Listine, I, 146–47; K. Jiri~ek, Istorija Srba, kw. II, Beograd 1984, 183; R. ]uk, Srbija i Vene-

cija u XIII i XIV veku, Beograd 1986, 22.92 Mon. Rag., kw. II, Zagrab 1882, 301.93 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, br. 185 (184), 461 od 15. XI 1326.94 Isto, br. 194, 462 od 21. XI 1326.95 Isto, br. 227, 465 od 10. XII 1326.96 Isto, br. 761 (757), 523 od 11. X 1331.

Tokom naredne 1332. godine registrovano je u kotorskim sudskim kwigama{est novih kreditnih pozajmica kreditora iz Dubrovnika Kotoru. Najpre je Rada,udovica Kotoranina Jakova Jakawina, sa sinom Marinom 6. januara udala svojuk}er Benku za Dubrov~anina Miha pok. Junija Buni}a, uz miraz od 1.600 perpera(mleta~kih gro{a).97 Ista Rada, ostala je, posle isplate glavnice, du`na svom no-vom zetu iz Dubrovnika Mihu Buni}u, na ime pomenutog miraza svoje }erke Belkejo{ 300 perpera, koje je trebalo da isplati u narednih godinu dana.98 Ilija pok.Lovra Savinovog iz Dubrovnika preneo je 16. februara iste godine na svoju sestruPrvu, ènu Frana Cochia iz Kotora, potraìvawa svojeg oca u iznosu od 82 perperai dva i po gro{a protiv Kotoranina Junija Draganova.99 Isto Kotoranin JurajCernili se 23. jula saglasio da je duàn Dubrov~aninu Nikoli pok. Lovra Simo-novog 300 perpera, koje je trebalo da mu vrati u narednih godinu dana.100

I wegov sugra|anin Mate Abramov se 24. avgusta zaduìo kod Dubrov~anaKlima Gu~eti}a i Nikole Lukarevi}a za iznos od 1.000 kotorskih perpera, sa oba-vezom da ih vrati do praznika sv. Petra.101 Kod istih kreditora iz Dubrovnika(Klima Gu~eti}a i Nikole Lukarevi}a), zaduìo se 14. novembra 1332. godine iKotoranin Miho Base Pelegrino.102

Dubrova~ki finansijeri su 1333. godine u Kotoru registrovali tri svojekreditne pozajmice. Najpre je 15. januara Ilija âguri iz Bara izjavio da dugujeStipu Surgo iz Dubrovnika 75 perpera (mleta~kih gro{a), uz obavezu da mu ih vra-ti u narednih mesec dana u dukatima (po dva perpera za jedan dukat), ili pre, akoranije do|e u Dubrovnik.103 Poznati kotorski trgovac Toma Buganov izjavio je 25.februara da mu je zlatar Savin iz Dubrovnika isplatio iznos od 27 perpera, koli-ko je on dugovao dubrova~kom trgovcu Vitu Donatovom Drinka{a.104 U sporu saSimonom iz Venecije Jaka pok. Grube Dragana Tomina, imenovala je 16. novembra1333. godine za svog zastupnika Xiva Mata \ur|evi}a iz Dubrovnika.105

Slede}e, 1334. godine u kotorskim sudskim kwigama registrovano je pet kre-ditnih pozajmica dubrova~kih trgovaca u Kotoru. Marin Golija iz Kotora zadu-ìo se 5. aprila kod Marka Men~eti}a iz Dubrovnika za iznos od 80 kotorskih per-pera, uz obavezu da mu ih vrati u roku od ~etiri godine, po 20 perpera godi{we.106

Sa svoje, pak, strane Marko se istoga dana obavezao du`niku Marinu Goliji da }epreuzeti na sebe svaku {tetu koja bi proizi{la od strane Marina Mek{e ili Mar-kovog brata Domawe kod vra}awa gorwe Golijeve obveznice.107 Majstor Jakov pok.


97 Isto, br. 880 (875), 535 od 6. I 1132.98 Isto, br. 881(876), 535 od 6. I 1323.99 Isto, br. 949 (950), 542 od 25. II 1332.100 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 68 (49), 446 od 23. VII 1332.I101 Isto, br. 103 (84), 449 od 24. VIII 1332.102 Isto, br. 199 (183), 457 od 14. XI 1332.103 Isto, br. 258 (238), 463 od 15. I 1333.104 Isto, br. 313 (294), 468 od 25. II 1333.105 Isto, br. 518(517), 487 od 16. XI 1333.106 Isto, br. 613 (784), 495 od 5. IV 1334.107 Isto, br. 614 (785).

Mata de Monte Alto, ina~e zastupnik Klementa pok. Marina Gu~eti}a, Nikole Lu-karevi}a i Junija Volka{i}a iz Dubrovnika, na temequ isprave Ivana de Finis, no-tara op{tine dubrova~ke, izjavio je 18. avgusta 1334. godine da su Nal SergijevKantavali i Mate Sarawin iz Kotora podmirili sve svoje nov~ane obaveze premasvojim ortacima iz zajedni~kog poslovnog udruèwa.108 Ivan Bazilijev iz Kotorabio je prinu|en da 12. decembra iste godine imenuje Junija Volka{i}a iz Dubrov-nika za svog zastupnika, uz obavezu da izda namernicu Dragi, udovici Frawa Bazi-lijevog iz Kotora da je naplatio svoj deo duga na temequ obveznice pisane rukomkotorskog notara Petra Vitovog 12. X 1333, ako mu ne isplati 110 perpera (mle-ta~kihn gro{a).109 Samo dva dana kasnije (14. decembra), Miho pok. Base Pelegri-no iz Kotora zaduìo se kod Klima Gu~eti}a i Nikole Lukarevi}a iz Dubrovnikaza iznos od 206 krstastih perpera, od kojih je polovinu trebalo da isplati do Bo-ì}a, a drugu polovinu u roku od tri godine. Ukoliko, pak, ne isplati svoj iznos dopredvi|enog roka, oduzeti bi mu bili vinogradi u mestu Dimidrani.110 Tako|e jeDubrov~anin Lovre, sin Andrije Sorko~evi}a, kao zastupnik svoga oca, izdao je18. decembra 1334. godine namernicu Grubi Beliske iz Kotora da je isplatio 219perpera (mleta~kih gro{a) koje je dugovao wegovom ocu.111

Interesantno je napomenuti da su kreditori iz Dubrovnika registrovali uKotoru 1335. godine ~ak 16 ugovora sa kojima su kreditirali trgovinu u tom gradu.Ranije pomenuti zlatar Savin zaloìo je 29. januara Marinu Mihovinovom iz Du-brovnika dve svoje ku}e, za iznos od 120 perpera kredita, koje je trebalo da isplatiu roku od godinu dana.112 Samo nekoliko dana kasnije (4. februara), Kotoranin Ni-kola Bu}a imenovao je Dubrov~anina Ivana ]ilipi za svog zastupnika da bi napla-tio od Rade, udovice Petra Bisach (isto iz Dubrovnika) i wenih sinova Petra iOrsa 400 perpera (mleta~kih gro{a), koje je primio na osnovu izdate obveznice.113

Petar Sabov iz Kotora dugovao je 23. marta 1335. godine Niku pok. Jakova Sorko~e-vi}a iz Dubrovnika 1190 perpera. Dug je nastao od wihovog posledweg zajedni~kogputovawa, a du`nik je bio obavezan da nastali dug vrati u naredna tri meseca.114

Kotoranin Petar Tripunov Bu}a se 28. marta obavezao da }e u naredna tri mesecapredati Orsu Nara Cirive iz Dubrovnika, kao ~lanu zajedni~kog trgova~kog udru-èwa 1350 perpera. A ako du`nik ovako ne postupi, onda nastali dug nije trebaloda se ura~una u glavnicu, niti u dobit udruèwa, koja je ukupno iznosila 5.000perpera (mleta~kih gro{a). Istim ugovorom, Orse se Petru obavezao da }e mu podistim uslovima isplatiti 650 perpera.115


108 Isto, br. 772 (566), 509 od 18. VIII 1334.109 Isto, br. 881 (615), 519 od 12. XII 1334.110 Isto, br. 884 (678), 579 od 14. XII 1334.111 Isto, br. 888 (682), 520 od 18. XII 1334.112 Isto, br. 1136 (1134), 566 od 29. I 1335.113 Isto, t. I, 1146 (1151), 568 od 4. II 1335.114 Isto, br. 1213 (1211), 575 od 23. III 1335.115 Isto, br. 1223 (1221), 576 od 28. III 1335.

Neretko su se u Kotoru tokom XIV veka kreditno obezbe|ivali i sami trgov-ci iz Dubrovnika. Tako je vi{e puta pomiwani dubrova~ki trgovac Junije Sorko-~evi} 4. juna 1335. godine primio od svog sugra|anina Milika Mi{kovog 30 per-pera kao prvi deo potraìvawa brata mu Nika proti Miliki i tastu mu Stipu. AkoNiko ne bi bio zadovoqan ovim re{ewem, du`nik Junije je morao uloìti jemstvoza uzeti kredit.116 Sve{tenik, Domawa Babalio iz Dubrovnika, ina~e zastupniksvojeg brata Vita, prema ispravi dubrova~kog notara Ivana de Finis od 27. maja istegodine (potv|ena 5. juna), izjavquje, da su Kotorani Pa{ko Nali} i Marko Drago-nov, ro|aci Dragona pok. Nikole Dragona isplatili sve, {to je Drago dugovao Vi-ti, osim 52 i po perpera (mleta~kih gro{a), za koje Pa{ko i Marko zalaù Domawisav posed Dragonov u Dubrovniku do iskupqewa. Me|utim, ni novac ni pomenutiposed nisu donosili nikakvu dobit.117 Dumo pok. Tripuna Prachianova se 7. juna za-duìo kod Dubrov~anina Junija Sorko~evi}a za ra~un pomenutog Stipa Sorko~e-vi}a, isto iz Dubrovnika, za iznos od 10 krstastih perpera. Ovaj dug du`nik je tre-balo da vrati u roku od osam meseci.118

Predstavnici dubrova~ke vlastelinske porodice Sorko~evi} su tokom 1335.godine u Kotoru o~igledno razvili obiman posao. To se prvenstveno odnosi na ve}pomenutog Junija Sorko~evi}a koji je 7. juna te godine od Martola pok. Petra Marto-lovog iz Kotora za ra~un svog ro|aka Stipa Sorko~evi}a primio novi kreditni iz-nos od 14 krstastih perpera. Da Stipe nije bio zadovoqan poslom, Junije je imaoobavezu da vrati Martolu iznos duga.119 Dubrov~anin [ime Gradin je 20. juna izja-vio da su mu Drage, udovica zlatara Radoja iz Kotora i wihov sin Luka isplatili svepokojnikove dugove,120 a samo dan kasnije (21. juna), dubrova~ki trgovac Marin pok.Mihovila Gera se saglasio da je svom sugra|aninu Niku Sara~i}u duàn iznos od796 perpera (mleta~kih gro{a), koje je trebalo da vrati u naredna tri meseca.121

Drugom polovinom jula 1335. godine (24. jula) i Kotoranin Petar Tomov za-duìo se kod Dubrov~anina Nika Sorko~evi}a za iznos od 235 i po perpera (mle-ta~kih gro{a). Du`nik je dug trebalo da isplati tokom septembra za olovo, ako onobude ko{talo po 15 perpera za 1.000 funti po kursu od dva perpera za jedan du-kat.122 Kotoranin Niko Poborti se 23. oktobra iste godine zaduìo kod NikoleSorko~evi}a iz Dubrovnika na sumu od 253 perpera (mleta~kih gro{a), s obavezomda mu ih vrati u naredna tri meseca.123 A vi{e puta pomenuti dubrova~ki trgovacJunije Sorko~evi}, kao zastupnik svoje ta{te Deje pok. Medo~a, prema presudi oimetku a za pokoj wene du{e, dodelio je 1. decembra samostanu Male bra}e u Kotoruvrt Dejine sestre Jelene.124


116 Isto, br. 1282, 582 od 4. VI 1335.117 Isto, br. 1283 (1281), 582 od 5. VI 1335.118 Isto, br. 1291 (1290), 583 od 7. VI 1335.119 Isto, br. 1292 (1291), 583 od 7. VI 1335.120 Isto, br. 1318 (1316), 586 od 20. VI 1335.121 Isto, br. 1321 (1318), 586 od 21. VI 1335.122 Isto, br. 955 (1141), 526 od 24. VII 1335.123 Isto, t.II, br. 1082 (1246), 538 od 23. X 1335.124 Isto, br. 1125 (958), 543 od 1. XII 1335.

Kotoranin Sergije Goni dugovao je 9. decembra 1335. godine ranije pomenu-toj Deji Medo{evoj, udovici Junija Gunduli}a iz Dubrovnika i wezinom zetu,isto Dubrov~aninu, Juniju Sorko~evi}u iznos od 500 perpera (mleta~kih gro{a).Ovaj iznos du`nik je trebalo da vrati do narednog Uskrsa.125 O~igledno ortaci,Junije Bazilijev i Mate Jakawin iz Kotora su 22. decembra izjavili Deji pok. Me-do{a, udovici Junija Gunduli}a iz Dubrovnika da su podmireni u pogledu ispravekoju mu je ona izdala o svom posedu u Kotoru.126

Tokom naredne 1336. godine Dubrov~ani se u Kotoru tri puta javqaju u ulozikreditora tamo{we privrede. Najpre se 31. januara godine Mate pok. Matije Abra-mov iz Kotora zaduìo kod Dubrov~anina Marina Lukinog Buni}a za iznos od3.000 krstastih perpera. Taj iznos zaduèni je trebalo da isplati tokom avgustaiste godine.127 Zatim su Todor Giga i Medin Mek{a, kapetani grada Kotora (capi-tanei civitatis) 13. aprila platili gradskoj op{tini 25 perpera koje ina~e nisu na-platili od Doma Martinovog Men~eti}a iz Dubrovnika, po razglasu i radi uvredekoju je Doma naneo kotorskom notaru. Pomenuti Kotorani su molili da im se izdaisprava o presudi za naplatu ovog iznosa kazne. Sud u Kotoru je udovoqio ovoj mol-bi i ovlastio je potraìoce da nesavesnog Dubrov~anina zatvore.128 Na kraju 1336.godine (11. novembra) Kotoranin Miho Bu}a, opunomo}en od Dubrov~anina Niko-le Jakobovog Sergijeva notarskom ispravom pisanom rukom Ivana de Finis, notaradubrova~ke op{tine, izjavio je da je Kotoranin Grube Boliratov isplatio pomenu-tom Nikoli sve {to mu je dugovao.129

U kotorskim sudskim kwigama 1337. godine registrovan je kreditni ugovorSergija Jakawina i Dubrov~anina Junija Sorko~evi}a, ina~e zastupnika Deje pok.Medo{a, udovice Dubrov~anina Junija Gunduli}a. Radilo se o izjavi gorwih za-stupnika iz koje se vidi da su se oni nagodili da im u parnici radi sporne zemqe uPraskavici sude odabrane sudija Tripun Bu}a, Marin Mek{a i Mate Jakawin i dau wihovim rukama bude re~ena zemqa do pravosna`ne presude.130

Narednih godina (pre i posle 1380. godine), isticao se u Kotoru dubrova~kitrgovac Jakob Men~eti} (1330–87). Wemu je dubrova~ka op{tina 1380. godine bilapoverila da brani prava Dubrov~ana u Kotoru.131

Posle ovoga, kwige Kotorskog arhiva za dugo ne registruje dubrova~ke fi-nansijere u Kotoru.


125 Isto, br. 1139 (1289), 544 od 9. XII 1335.126 Isto, br. 1149 (1297), 545 od 22. XII 1335.127 J. Martinovi}, Trgova~ki odnosi Kotora, 90; A. Mayer, Kororski spomenici, t. I, br. 547 od 31. I

1336.128 J. Martinovi}, Trgova~ki odnosi Kotora, 99; A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, br. 559 od 13. IV

1336.129 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, br. 1514 (1354), 579 od 11. XI 1336.130 Isto, br. 1728 (1107), 598 od 5. IV 1337.131 M. Dini}, Odluke ve}a Dubrova~ke Republike, kw. I, 15, 28; I. Manken, Dubrova~ki patri-

cijat, 327–28.

d) Dubrova~ki trgovci kao du`nici u Kotoru tokom XIV veka

Poslovni qudi iz Dubrovnika su se na kotorskoj pijaci javqali i kao kupcirazli~ite robe i proizvoda, pa su zbog toga u gradu sv. Tripuna tokom XIV veka bi-vali i u ulozi du`nika. Najpovoqnija klima za wihovu takvu aktivnost bilo je,o~igledno, vreme vladavine Stefana De~anskog i cara Du{ana u Srbiji.

Tokom 1326. godine registrujemo {est du`ni~kih ugovora Dubrov~ana u Ko-toru. Tako se Bale de Pasco iz Dubrovnika 10. jula zaduìo kod Kotoranina TomeBuganova za iznos od 1500 venecijanskih perpera, uz obavezu da mu ih vrati u na-rednih osam meseci.132 Pa{ko i Todor, sinovi Dubrov~anina Draga{a, zaduìlisu se 31. jula kod Nala Sergijevog i Mata Siranova iz Kotora za iznos od 145 perpe-ra (mleta~kih gro{a), uz obavezu da mu ih vrati u narednih pet meseci.133 Dubrov-~anin Bogoje Radidrago zaduìo se 1. avgusta kod Nucija Gile iz Kotora za iznos od50 perpera venecijanskih. Dug je trebalo da vrati do praznika sv. Mihaila.134 Ne-retko su u Kotoru finansijeri iz Dubrovnika kreditirali i poslovnu aktivnostsvojih sugra|ana. Tako je 5. novembra 1326. godine Xivo Stilov iz Dubrovnika po-zajmio Dubrov~aninu i svom ro|aku, ako ne i bratu Tripu Stilovom 100 perpera, uzobavezu da mu ih vrati u naredna tri meseca.135 Dubrov~anin Xivo Vilani, kao po-slovni ortak [ima Bogojevog iz Kotora zaduìo se 29. novembra kod kotorskih tr-govaca Toma i Petra Buganove za iznos od 383 kotorska perpera (mleta~kih gro{a).Du`nici su ovaj iznos trebali da vrate u naredna tri meseca.136 Ilija êlnik, ne-}ak Bratoslava Dusije iz Dubrovnika primio je u trgova~kom udruèwu od Nikole,sina pok. Petra Bu}e iz Kotora 700 perpera (mleta~kih gro{a). Ra~uni o dobitkuili gubitku trebali su jednom tre}inom da idu Nikoli, a dve tre}ine Iliji, dok jeobra~un o poslovawu trebao da se vr{i svake godine.137

Naredne 1327. godine registrovana su u Kotoru tri zaduèwa dubrova~kihtrgovaca. Najpre je Dubrov~anin Ilija Nikolin Tregova od Kotoranina Xiva Gla-vatovog 21. aprila pozajmio robe za 74 perpera (mleta~kih gro{a), uz obavezu da muih vrati do kraja ¼ovog putovawa½, tj. u narednih {est meseci.138 Kotoranin IlijaBasilijev tuìo je 15. novembra iste godine mesnom sudu Mle~anina Jakova Bela-ni, jer mu ovaj nije vratio obveznicu od 15. jula 1321. godine, kojom se Ivan obave-zao da jam~i za Dubrov~anina Damwana Dragomanovog kad je on pozajmio kod Jako-bovog ro|aka Pavla Bolanija iz Venecije 520 perpera (mleta~kih gro{a) za pet na-rednih meseci, iako su Bolanijevi prodali Ivanov vinograd u Dimidrani. Sud je


132 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, br. 5 (3), 441 od 10. VII 1326; Istorijski arhiv u Kotoru (udaqem tekstu: IAK), Sudskonotarski spisi (u daqem tekstu: SN), f. I, 3 10. VII 1326.

133 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, br. 38 (37), 445 od 31. VII 1326.134 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 40 (39), 445 od 1. VIII 1326; IAK, SN, f. I, 39 1. VIII 1326.135 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, 164, 459 od 5. XI 1326.136 Isto, br. 210, 463 od 29. XI 1326.137 Isto, br. 217, 464 od 1. XII 1326.138 Isto, br. 271 (270), 470 od 21. IV 1327.

odlu~io da stranke ne smeju radi nastalog duga œvi{e jedna drugoj da smetajuŒ.139

Samo nekoliko dana kasnije (23. novembra), Marin kamenorezac iz Dubrovnika,stalno nastawen u Kotoru sa ènom Bratom i pastorkom obavezao se da plati MihuSpici sav Marinov dug u Kotoru.140

Dubrova~ki trgovci su se i 1330. godine kreditno zaduìvali u gradu sv.Tripuna. Bartol, sin pok. Petra Krevina iz Dubrovnika je 17. aprila traìo odMiha Gemberosa isplatu du`nih 30 perpera. Kako Miho nije imao odmah da platitraèni iznos, pozvao je Bartola da u|e u wegov posed, {to je ovaj i u~inio, a sud uKotoru je odobrio takav postupak.141 Dubrov~anin Prode, sin pok. Petra Bisige,se 8. jula zaduìo kod Mle~anina Alegreta, lekara u Kotoru za iznos od 15 perpera(mleta~kih gro{a). Du`nik se obavezao da nastali dug vrati za dva naredna meseca,a zemqi{ni posed Martola iz Mer~epa, koji je du`nik bio zaloìo trebao je da po-stane Alegretovo vlasni{tvo.142 Nedequ dana kasnije i Xivo sin pok. Marka Lu-karevi}a iz Dubrovnika se zaduìo kod Kotoranina Tripa Bu}e za iznos od 341perpera (mleta~ki gro{), uz obavezu da mu ih vrati u narednih mesec dana.143

Interesantno je da se tokom 1331. godine u Kotoru kreditno zaduìo jedinoDubrov~anin Nale pok. Orsaisa Cirice. On se 4. decembra zaduìo kod KotoraninaBiste Pruncetovog za iznos od 500 perpera (mleta~kih gro{a). Obaveza zaduènogDubrov~anina je bila da traèni iznos plati u Kotoru u naredne dve godine.144

Ni naredne 1332. godine dubrova~ki trgovci nisu bili naro~ito aktivni.Oni su se te godine u gradu sv. Tripuna zaduìli dva puta. Najpre je 3. juna Dubrov-~anin Junije Volka{in pozajmio od Kotoranina Petra Katenina 222 perpera (mle-ta~ka gro{a). Pozajmica je u~iwena za ra~un Dubrov~anina Tripuna Junijevog, ko-ji je taj dug trebalo da isplati u narednih godinu i po dan.145 Istoga dana, Dubrov-~anin Junije pok. Tripuna Junijevog zaduìo se kod gore pomenutog sugra|aninaJunija Volka{ina za iznos od 222 perpera, uz obe}awe da ovaj dug isplati PetruKateninu u narednih godinu i po dana.146

Godine 1333. u kotorskim sudskim kwigama registrovano je {est zaduèwaDubrov~ana u Kotoru. Najpre je 28. marta Kotoranin Tripo Bu}a izjavio da je odsvog zastupnika Martola Todosijevog i wegovih ba{tinika primio sve iznose kojeje ovaj za wegov ra~un naplatio od Martolice ]irive i Ilije Celni}a iz Dubrov-nika. Ovde nije pripadao i iznos od 500 perpera koliko je Tripunov sin Pavle du-govao Ivanu, sinu gore pomenutog Martola.147 A nekoliko meseci kasnije (17. ju-


139 Isto, br. 457 (499), 449 od 15. XI 1327.140 Isto, br. 451 (475), 492 od 23. XI 1327.141 Isto, br. 544 (556), 500 od 17. IV 1327.142 Isto, br. 590 (602), 505 od 8. VII 1327.143 J. Martinovi}, Trgova~ki odnosi Kotora, 97; A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, br. 594 (606), 505

od 15. VII 1330.144 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. I, br. 845 (841), 532 od 4. XII 1331.145 Isto, br, 21 (2), t. II, 441 od 3. VI 1332.146 Isto, br. 22 (3), 441 od 31. VI 1332.147 Isto, br. 349 (326), 431 od 26. III 1333.

na), o~igledno poslovni ortaci Dimitar, brat Belecija Pisari, Vlaho Martinoviz Dubrovnika i Ilija âguri iz Bara zaduìli su se kod Luke pok. Klima iz Uì-ca za iznos od 430 perpera. Dug je nastao prilikom wihovog posledweg trgova~kogputovawa, a zaduèni se obavezao da ga isplati kreditoru u pet narednih meseci,uz mogu}e pla}awe kazne u dvostrukom iznosu.148 Dubrov~anin Blaò Karaboti se26. juna u Kotoru zaduìo kod trgovca iz Zadra Simona Bivaldijevog Buktoni. Ra-dilo se o kreditu od 33 perpera i 4 krstasta gro{a koje je du`nik trebao da vrati zamesec dana.149 Udruèni dubrova~ki trgovci Stjepan Kotruqevi} i Milko Mi-{kov dugovali su od 8. avgusta Kotoraninu Pavlu Tripunovom Bu}e 289 perpera(mleta~kih gro{a). Dug je nastao posle wihovog zadweg trgova~kog putovawa, a tre-balo je da ga izmire u narednih osam meseci.150 Prili~no veliki iznos od 1.000perpera (mleta~kih gro{a) pozajmio je u Kotoru Dubrov~anin Ilija, sin pok. Ni-kole Grka od Kotoranina Marina Gostovog. Dug je nastao od wihovog posledweg tr-gova~kog putavawa. Tre}i deo od zarade ili gubitka trebao je da pripadne Iliji, adva ostala dela Marinu, dok je zaduèni kredit bio obavezan da vrati u narednihgodinu dana.151 Na kraju te godine i Dubrov~anin Petar, sin pok. Marina Men~e-ti}a se kreditno zaduìo u Kotoru. On je 3. novembra od Kotoranina Marina Juni-jevog Gostova na po~ek kupio robe u iznosu od 500 perpera, a nastali dug je trebaloda vrati u naredna ~etiri meseca, uz mogu}nost pla}awa globe.152

Tokom naredne 1334. godine dubrova~ki trgovci su u gradu sv. Tripuna regi-strovali pet kreditnih zaduèwa. Miho, sin pok. Me{ka iz Dubrovnika, ina~e zetStjepana Kotruqevi}a iz Kotora zaduìo se 30. marta te godine kod KotoraninaPavla Tripunovog Bu}e za iznos od 291 perper (mleta~ki gro{). Ovaj iznos du`nikse obavezao da isplati u narednih osam meseci, koliko mu je, najverovatnije, bilopotrebno vremena da bi obavio sve trgova~ke transakcije sa robom kupqenom u Ko-toru.153 Mnogo mawi iznos od sedam perpera (mleta~kih gro{a) pozajmio je u Koto-ru 29. jula Pavle sin pok. Tripuna Junijevog iz Dubrovnika od svog sugra|aninaDisine pok. Nikole Grka. Ovaj iznos kredita, du`nik je bio obavezan da isplati unaredna tri meseca.154 Isto sin pok. Nikole Grba, Ilija, zaduìo se 25. avgusta uKotoru kod Filipa pok. Mate iz Ozima, ina~e kotorskog notara. Radilo se o pozaj-mici na 75 perpera (mleta~kih gro{a). Dug je nastao od wihovog posledweg trgo-va~kog putovawa, uz obavezu zaduènog da dug isplati u naredna dva meseca.155

O~ito poslovni ortaci, Stepo Kotruqevi} iz Kotora i Milko, sin pok. Milka izDubrovnika, uzeli su u Kotoru 5. septembra od Kotoranina Pavla Tripunovog Bu}e


148 Isto, br, 394 (375), 435 od 17. VI 1333.149 Isto, br. 404 (385), 476 od 26. VI 1333.150 Isto, br. 418 (399), 477 od 8. VIII 1333.151 Isto, br. 510 (509), 476 od 3. XII 1333.152 J. Martinovi}, Trgova~ki odnosi Kotora , 100; A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, 510 (509), od 3.

XII 1333.153 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 608 (779), 494 od 30. III 1334.154 Isto, br. 757 (551), 507 od 29. VII 1334.155 Isto, br. 775 (569), 509 od 25. VIII 1334.

kreditnu pozajmicu u visini od 291 perpera. I ovaj dug je nastao posle wihovog po-sledweg trgova~kog putovawa, a obaveza zaduènog je bila da uzeti kreditni iznosvrati u narednih 16 meseci.156 Na samom kraju 1334. godine (15. decembra) i udru-èni poslovni qudi iz Dubrovnika Junije Volka{ev, Klime Gu~eti} i Nikola Lu-karevi} su od Kotoranina Nikole pok. Petra Bu}e pozajmili 300 perpera (mle-ta~kih gro{a). Obaveza zaduènih je bila da ovaj kreditni iznos vrate u narednihgodinu dana.157

Dubrova~ki trgovci su u Kotoru i tokom 1335. godine bili dosta zapaèni.Tokom te godine oni su se u gradu sv. Tripuna sedam puta kreditno zaduìvali,uglavnom za iznose koji su prelazili 100 dukata. Tu se najpre 18. februara Dubrov-~anin Marin pok. Mihovilov Gero zaduìo kod majstora Filipa Mata iz Qe{a naiznos od 125 perpera. Dug je nastao posle wihovog posledweg trgova~kog putovawa,a obaveza du`nika je bila da dug isplati u naredna dva meseca.158 Tako|e se MarinGero iz Dubrovnika zaduìo u Kotoru 25. marta. Garant duga je bio Kotoranin Mi-ho Bu}a, a zaduèwe je glasilo na iznos od 486 perpera (mleta~kih gro{a). I ovajdug je nastao prilikom wihovog posledweg trgova~kog putovawa, a obaveza du`ni-ka je bila da nastali dug isplati u naredna ~etiri meseca.159 Dubrov~anin Jure,sin nekog Caculia poslovao je u Kotoru. On je u tom gradu 26. aprila od Tome Bugano-va iz Kotora pozajmio 352 i po perpera (mleta~ka gro{a), uz obavezu da mu ih vratiza pet meseci.160 Istoga dana (26. aprila) i Dubrov~anin Pa{ko Sergijev je od po-menutog Tome Buganova u Kotoru na kredit uzeo robe za 346 perpera, a taj iznos jekreditoru trebalo da vrati u narednih pet meseci.161 Marin Vra}en i gore pome-nuti dubrova~ki trgovac Jure Caculinov su 27. aprila ponovo sklopili kreditniugovor. Istoga dana, Marin je kotorskom notaru izjavio da mu je du`nik Jure odmahizmirio uzetu kreditnu pozajmicu.162 A krajem meseca juna (30. juna) i Dubrov~a-nin Marin pok. Mihovila Gero se u Kotoru ponovo javqa kao du`nik. Toga dana onje od kotorskog notara Filipa Mata iz Ozima pozajmio iznos od 87 i po perpera. Iovaj dug je nastao posle wihovog posledweg trgova~kog putovawa, a du`nik je bioobavezan da dug isplati u naredna dva meseca.163 O~igledno odruèni Stipe Ko-truqevi} iz Kotora i Milko Mi{kov iz Dubrovnika su se 24. jula zaduìli kodDubrov~anina Nikole Sorko~evi}a. Kreditni iznos je glasio na 200 perpera (mle-ta~kih gro{a), a zaduèni ortaci su bili obavezni da ga isplate za tri meseca, ko-liko im je bilo potrebno da realizuju ceo trgova~ki ciklus.164


156 Isto, br. 778 (572), 509 od 5. IX 1334.157 Isto, br. 885 (679), 519 od 15. XII 1334.158 Isto, t. I, br. 1175 (1173), 571 od 18.II 1335.159 Isto, br. 1217 (1215), 575 od 25. III 1335.160 Isto, br. 1246 (1245), 578 od 26. IV 1335.161 Isto, br. 1245 (1244), 578 od 26. IV 1335.162 Isto, br. 1247 (1246), 578 od 27. IV 1335.163 Isto, br. 1326 (1324), 586 od 30. VI 1335.164 J. Martinovi}, Trgova~ki odnosi Kotora, 103; A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 952 (1138),

526 od 24. VII 1335.

Dubrova~ki trgovci su se najvi{e puta u Kotoru zaduìli tokom 1336. godi-ne. Tokom te godine oni su u gradu sv. Tripuna sklopili osam kreditnih ugovora.Petar sin pok. Marina Men~eti}a iz Dubrovnika, ina~e sve{tenik u Kotoru se 1.marta te godine zaduìo kod ]akulina Junijevog iz Venecije za iznos od 294 perpe-ra (mleta~kih gro{a), uz obavezu da mu ih vrati posle povratka sa zajedni~kog pu-tovawa, a to zna~i u naredna ~etiri meseca.165 Sve{tenik, Petar Men~eti} iz Du-brovnika se dan kasnije zaduìo i kod drugog mleta~kog trgovca u Kotoru Rambol-da Bona. O~igledno se radilo o kupovini izvesne robe za iznos od 204 perpera mle-ta~kih, a du`nik je bio obavezan da nastali dug isplati u naredna tri meseca.166

Poslovni ortaci iz Dubrovnika, Jure ]akulinov i Pa{ko Sergijev su se u Kotoru14. jula dva puta zaduìli. Najpre su od kotorskih trgovaca Mata Smalatovog i Pa-vla Tripunovog Bu}a uzeli na po~ek robe za 389 perpera i 8 gro{a kotorskih koje jetrebalo da mu isplate posle okon~awa posledweg trgova~kog putovawa, tj. u osamnarednih meseci.167 Ortaci iz Dubrovnika su potom i od Kotoranina Tome Buga-nova pozajmili 600 perpera (mleta~kih gro{a), uz obavezu da mu ih vrate u nared-nih 6 meseci.168 A ve} pomenuti dubrova~ki trgovac Jurije ]akulinov se 6. jula uKotoru zaduìo kod doma}eg trgovca Miha Bu}a. Radilo se o dugu od 150 kotorskihperpera, koje je du`nik bio obavezan da plati u narednih godinu dana.169

Tokom avgusta 1336. godine dubrova~ki trgovci su se u Kotoru zaduìli dvaputa. Domawa, sin Prvoslava, iz Dubrovnika uzeo je 13. avgusta te godine od Koto-ranina Palme pok. ]ana Damjanovog na kredit robe za 283 i po perpera (mleta~kihgro{a), uz obavezu da mu ih vrati u narednih {est meseci;170 a udruèni Milun,zet Nenadov iz Dobrote i Veloje, sin Radoslava iz Dubrovnika, uzeli su istog 13.avgusta od Petra Katenovog iz Kotora na dobit 621 perper, tako da je tre}i deo do-biti ili gubitka i{ao wima, a dva preostala dela Petru. Dug je trebalo da se is-plati u narednih osam meseci.171 Blaò Stilov iz Dubrovnika dugovao je od 21. ok-tobra Radagostu Dudikovom iz Kotora 40 perpera (mleta~kih gro{a), koje je treba-lo da isplati tako {to }e pla}ati {est perpera godi{we.172 I Dubrov~anin Ma-rin pok. Mihovila Gera se u Kotoru tokom 28. i 29. oktobra zaduìo dva puta. Naj-pre je na tamo{weg zlatara Milika preneo svoja potraìvawa od 100 perpera. Pre-tio je svom {uraku (i o~igledno du`niku) na osnovu isprave po kojoj je mogao u}i uBarbovu ku}u.173 Zatim se u istom gradu zaduìo kod Firentinaca Bernarda i Li-pa Cattani na sumu od 377 perpera (mleta~kih gro{a). Ovaj dug zaduèni je trebalo


165 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 1210 (1596), 550 od 1. III 1336.166 Isto, br. 1276 (1597), 551 od 2. III 1336.167 Isto, br, 1372 (1710), 566 od 14. III 1336.168 Isto, br. 1374 (1712), 566 od 14. VI 1336.169 Isto, br. 1410 (1746), 569 od 6. VI 1336.170 Isto, br. 1443 (1054), 573 od 13. VIII 1336.171 Isto, br. 1444 (1055), 573 od 13. VIII 1336.172 Isto, br. 1490 (1330), 577 od 13. VIII 1336.173 Isto, br. 1501 (1344), 578 od 28. X 1336.

da isplati posle povratka sa svog posledweg trgova~kog putovawa, dakle, za ~etirinaredna meseca.174

|) Ostali Dubrov~ani u Kotoru tokom XIII i XIV veka

U Kotoru su tokom XIII i XIV veka boravili ili stalno ìveli i mnogi drugiposlovni qudi iz susednog Dubrovnika.

Bene Stanimirov iz Kotora udao je 9. avgusta 1327. godine svoju k}er Maru zakamenoresca Milena iz Dubrovnika. U miraz joj je dodelio 44 perpera i 4 krstastagro{a.175 Op{tina kotorska uz zvowavu gradskih zvona, uprkos kapitule zakqu~e-ne 1. marta 1327. godine, po kojoj se zabrawuje svakom Kotoraninu da sklapa poslov-na dru{tva sa Dubrov~anima ili da idu u Dubrovnik radi trgovawa, dozvoqavaGrubi Bosi}u œda smije do}i i stanovati u KotoruŒ.176

U oktobru 1331. godine Sr|a Marinov Gago, po svoj prilici brat Marina Ga-go iz Dubrovnika, stalno nastawenog u Kotoru, dao je u zakup Nikoli Draganovomsvoje zemqi{te u Kotoru, pored Jakova Patoka, iznad ku}e Jakova Ladova za osamgro{a. Postoje dve menice Sr|e Marinovog Gago, kojima je on zajedno sa svojom maj-kom Radom prodao neko zemqi{te Pavlu Rile za 25 i po perpera, koji mu je dugovaozemqi{te na Krepisu, gde je stanovao Nikola Drage Genatek, iznad svoje ku}e. Po-sle dve godine, u aprilu 1333, Pavle Rile traìo je preko suda da mu se oslobodikupqeno zemqi{te na kojem je bila drvena ku}a Nikole Dragova. Nikola se uspro-tivio, jer je na osnovu prepisa kotorskog statuta sud doneo presudu u korist Pavla,odrediv{i Milce Bistu i Blaà drvodeqca da procene vrednost Nikoline drveneku}e i da mu je Pavle plati kad se od zemqi{ta ukloni drvenarija.177

Marin Dubrov~anin, obu}ar, javqa se u Kotoru prvi put u maju 1330. godine.\akon Drago Sr|e Vasilijev, nastojnik crkve sv. Luke, dao je majstoru Marinu izDubrovnika, obu}aru (magistro, Marino sutari de Ragusio) u zakup zauvek crkveno ze-mqi{te da na wemu sagradi ku}u i da pla}a crkvi 4 gro{a godi{we. Zemqi{te senalazilo preko crkvene ku}e u kojoj je ìveo vlastelin Marin Mek{a.178 A tri go-dine kasnije (1. avgusta 1333.), Teodora, udovica, do{qakiwa, preporu~ila je sebeobu}aru Marinu iz Dubrovnika i wegovoj èni Dragi da im sluì verno. Marin iDraga su se obavezali da Teodoru hrane i odevaju, a wezina }erka Prava da bude uveksigurna i slobodna.179

Iste 1333. godine (26. marta), Jake pok. Dragana Tomina daje Dobroslavu Mi-trotlovi}u iz Dubrovnika svoj vrt na Pr~u na obra|ivawe, i to napola, uz obavezupla}awa desetine crkvi, kao i uz obavezu da oni ne smeju u naredne tri godine da


174 Isto, br. 1503 (1342), 578 od 29. X 1336.175 Isto, t. I, br. 377 (374), 481 od 9. VIII 1327.176 Isto, br. 455 (479), 492 od 23. XI 1327.177 IAK, SN, I, 34, 234, 289; R. Kovijani}, Kotorski obu}ari prve polovine XIV vijeka, Gla-

snik etni~kog muzeja na Cetiwu, Cetiwe 1962, 59.178 IAK, SN, I, 161 od maja 1330; R. Kovijani}, Kotorski obu}ari, 62.179 IAK, SN, I, 2, 93 od 1. VIII 1333; R. Kovijani}, Kotorski obu}ari, 62.

odstupe od dogovora. Sa svoje pak strane, udovica Jake se obavezuje da mu kroz mesecdana u vrtu sagradi ku}u.180 I Desa, udovica Junija Gunduli}a, a }erka Medo{a izKotora, prema oporuci svoje sestre Jelene, predala je 10. aprila 1333. godine pre-ko Junija Barilijevog i Mata Jakawinog (mo}nika crkve sv. Tripuna) srebrnu plo-~icu u kojoj se navodno nalazio krsti} napravqen od drveta na kojem je razapetHrist.181 Zlatar Robert iz Kotora udao je 11. juna iste godine svoju k}er Stanu zaMilateku kroja~a iz Dubrovnika, ina~e sina Dobre Nusile i dao joj je u miraz 190perpera (mleta~kih gro{a).182 Septembra iste godine (23 septembra), Silvester,sin Nifika de Macia Auri iz Dubrovnika, udao je svoju sestru Dobru za Petra, sinaRusina Palme iz Kotora i dao joj je u miraz 500 perpera (mleta~kih gro{a), 50 aksa-gija zlata i drugih odela. Petar je tada primio samo 300 perpera, koje je Silvesterbio obavezan da da sestri mu pri wenom odlasku u Kotor, kao i zlato i re~ena ode-la. Ostatak do 200 perpera, Dubrov~anin se obavezao da plati u ~etiri godi{werate. Za ispuwewe ovog ugovora garantovao je Lovre sin pok. Pa{ka Picineko izDubrovnika.183 Krajem 1333. godine (3. novembra) i Marin pok. Junija Gostovog izKotora udao je svoju sestru Jelenu za Iliju pok. Nikole Grka iz Dubrovnika i u mi-raz joj je dao 300 krstastih perpera, 30 aksagija zlata i odela.184

Slavko Stoj{in, brat Miladina iz Dubrovnika, primio je izme|u 3. i 6.aprila 1334. godine od Kotoranina Petra Katenina la|u s opremom u vrednosti od100 perpera (mleta~kih gro{a). Slavko je nastali ra~un trebalo da pla}a po~etkomsvakog tromese~ja, ina~e se moglo poverovati izjavi Petrovoj o visini zara-de.185Dubrov~anin Slavko je 6. juna primio od Petra Katenina na dobit 105 perpe-ra, {to je iznosilo tre}i deo od ukupne zarade, dok su dva ostala dela od iznajmqe-ne la|e trebalo da pripadnu Petru.186 I Tripun Petrov Katena imao je zajedno saStefanom Doberkovi}em iz Dubrovnika jednu barkuziju ~ija je vrednost iznosilaisto 100 perpera. Zarada od wenog iznajmqivawa trebalo je da se deli na pola. Sep-tembra 1334. godine Stefan je preuzeo jedrewak za trgova~ke poslove, uz obavezu dasa Tripunom deli dobit (ili gubitak). Po svoj prilici, Stefan je bio zapovednikbroda, a ugovor su potvrdili Petar Katena, kao sudija i Nikola magistar Tome, kaoauditor.187

Tokom meseca septembra 1334. godine Stjepan Doberkov iz Dubrovnika iTripun, sin Petra Katenina iz Kotora su izjavili da poseduju zajedni~ki opre-mqenu la|u u vrednosti od 100 perpera mleta~kih. Stjepan je imao obavezu da sa


180 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 346 (325), 431 od 26. III 1333.181 A. Martinovi}, Trgova~ki odnosi Kotora, 94; A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 356 (317),

472 od 10. IV 1333.182 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 388 (389), 475 od 11. VI 1333.183 Isto, br. 458 (429), 461 od 23. IX 1333.184 Isto, br. 511 (510), 486 od 3. XI 1333.185 Isto, br. 707 (878), 503 od 3. IV 1334.186 Isto, br. 710 (881), 503 od 6. VI 1334.187 IAK, SN, f. I, 2, 131; R. Kovijani}, Jedrewaci kotorske luke XIV vjeka, Godi{wak PMK V

(1956), 5.

wome posluje, a dobitak ili gubitak je trebalo da dele na dva jednaka dela. Obra~uno poslovawu ove la|e trebalo je da se pravi na po~etku svakog putovawa, ina~e jevredela Tripunova izjava o visini zarade. Garant ovog ugovora bio je krznar Kre-stole Prodanov sa Hvara.188 Stjepan Doberkov iz Dubrovnika i Hvaranim Kresto-le Prodanov su istoga dana izjavili da duguju Tripunu, sinu Petra Katenina 26perpera (mleta~kih gro{a), od kojih je polovinu trebalo da isplati oko Boì}a, adrugu polovinu o Uskrsu.189 Stjepan i Krestole su istog 27. septembra od TripunaPetrovog Katenina iz Kotora dobili 50 krstastih perpera, {to je bio tre}i deodobiti od iznajmqivawa zajedni~ke la|e.190 Istoga dana (27. septembra) 1334. go-dine, Dobre, udovica Junija Bolice, udala je svoju sluàvku Milu{u za Vita Vrti-glavi}a iz Dubrovnika i u miraz joj dala 30 perpera, kao i drvenu ku}u u Krtolama,koju nije smela otu|iti.191 Krajem 1334. godine (12. decembra) Kotoranin Ivan Ba-zilijev imenovao je Nikolu Lukarevi}a iz Dubrovnika za svog zastupnika kodsklapawa braka wegove }erke Petruwele s Nikolom, sinom Nikole Gunduli}a izDubrovnika. Na ime miraza otac Ivan je bio obezbedio iznos od 1500 perpera (mle-ta~kih gro{a). Taj iznos Kotoranin je trebalo da isplati u narednih 20 meseci, uzpretwu pla}awa globe od 1000 perpera i napomenu da i punomo}nik iz DubrovnikaNikola isplati istu visinu kazne, ako ne izvr{i svoju obavezu zastupnika.192

Za dubrova~ke poslovne qude 1335. godina je bila posebno pogodna u gradu sv.Tripuna. Tada ih je u kotorskim sudskim kwigama, kao i u dubrova~kim dokumenti-ma registrovano jedanaestoro. Najpre je 31. januara Slava, udovica Marina Rati-slavovog iz Kotora, udala svoju }erku Maru za Dubrov~anina Pa{ka, sina PetraMen~eti}a i na ime miraza obe}ala joj 1000 perpera, 50 aksagija zlata i ode}u, poobi~aju za vlastelu dubrova~ku. Ako ne ispune posledwu obavezu, Grgur Gumanoj iMedin Filov su imali pravo da prodaju Slavina dobra, a ako to ne u~ine, onda jeDubrova~anin Grgur Men~eti}, brat Pa{kov, sticao pravo da proda ta dobra i danaplati iznos namewen mirazu.193 Po{to je Slava, udovica Marina Ratoslavova,za naplatu miraza za svoju }erku Maru, dozna~ila sve svoje posede do visine od1240 krstastih perpera, Slavin sin Marko se za slu~aj da se ta svota ne bude moglaupotrebiti, obavezao da zaloì svoje posede do pomenutog iznosa. Brat udate Maresaglasio se da bude pozvan na sud u Kotor ili Dubrovnik ili gde u Kraqevini Sr-biji, ako se ugovorena obaveza u vezi s mirazom ne realizuje.194

Po~etkom marta 1335. godine (7. marta), Marko sin pok. Marka Gugelo iz Du-brovnika se obavezao Mihu Bu}i iz Kotora da mu sagradi ~etiri balkona na dvasprata u iznosu od 12 perpera mleta~kih, ~etiri na jedan sprat po pet perpera, 10


188 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 795 (59) od 27. IX 1334.189 Isto, br. 796 (591), 511 od 27. IX 1334.190 Isto, br. 798 (593), 511 od 27. IX 1334.191 I. Manken, Dubrova~ki patricijat, Ic; J. Martinovi}, Trgova~ki odnosi Kotora, 95; A. Mayer,

Kotorski spomenici, t. II, br. 794 (589), 511 od 27. IX 1334.192 A. Mazer, Kotorski spomenici, t. II, br. 880 (674), 519 od 12. XII 1334.193 Isto, t. I, br. 1144 (1142), 567 od 31, 0I 1335.194 Isto, br. 1145 (1143), 567 od 31. 0I 1335.

mawih, po ceni od 4 i po perpera, kao na ku}i sugra|anina mu Tripuna Bu}e. Zatimjedan prozor kao onaj kod kom{ije Medo{a, ali ve}i do 12 perpera. Majstor iz Du-brovnika i Kotoranin Miho Bu}a su ovom prilikom ugovorili da mu on radi za me-se~nu platu od 12 krstastih perpera. Kamen od kojeg su ove gra|evine trebale da bu-du ura|ene trebalo je da bude sa Kor~ule, a Miho je bio obavezan da plati wegov do-voz od ugovorenog novca. Majstor Marko iz Dubrovnika je od Kotoranina unapreddobio iznos od 25 perpera, a kazna za nepo{tovawe ugovorenih obaveza je iznosila100 perpera.195 Kotoranin Petar Katena je 3. juna 1335. godine dao Slavku Stoj{i-nu, bratu Mladena iz Dubrovnika svoju barkuziju da sa wom radi. Wena vrednostiznosila je 50 perpera mleta~kih. Imala je dva jedre, novo i staro, dva pokriva~a zaotvor i sve neophodne stvari. Sa svoje strane, Slavko se obavezao da u~ini obra~unposle tri meseca.196

Marin Mek{a iz Kotora je 27. jula 1335. godine izjavio da je kupio vinogradGrava{i, koji je Dubrov~anin Jakov Sorko~evi} kupio od Andrije Lukarevi}a,ina~e zastupnika Marije ène Ugolina Justinijani i wenog sina Ursa na osnovuisprave dubrova~kog notara Ivana de Finis od 15. avgusta 1332. godine (uz obavezuda se plati 1335); a ako bi vinograd bio kasnije oduzet, kupac Marin iz Kotora jebio saglasan da ga nov~ano nadoknadi.197 Iste godine (15. septembra) u Kotoru sepomiwe i Hrana, }erka Tisice iz zaseoka Rati{enes u Gracu (Bogda{i}i), kao slu-àvka kod Deje, udovice Junija Gunduli}a iz Dubrovnika. Ugovor o sluèwu je biopotpisan na 12 godina, uz godi{wu platu od 9 perpera (mleta~kih gro{a).198 Istogmeseca (22. septembra), kamenorezac Marko, sin Marina Gogo iz Dubrovnika, ugo-vorio je s Lukom pok. Palme Beti da mu sagradi ku}u. U ugovoru je bilo nazna~eno,da }e prozori biti napravqeni od kor~ulanskog kamena. Gradwa ku}e je trebala daotpo~ne u martu mesecu, a zavr{ena do Petrovdana. Sam Luka je unapred trebalo daplati 100 kotorskih perpera.199

Poslovne veze dubrova~ke porodice Sorko~evi} sa kotorskom vlastelom bilesu starijeg porekla. Nikola Jakobov Sorko~evi} kupio je novembra 1335. godine odKotoranina Bena Biste devet unci srebra za 154 perpera. Prodavac ga je uveravao daje to srebro poticalo iz Novog Brda.200 A Dobra, }erka pok. Lovra Wawe iz Dubrov-nika, prodala je 1. decembra iste godine zastupnicima samostana sv. Benedikta svojuku}u za 400 perpera.201 Istog tog meseca (22. decembra) Marko, kamenorezac, sin Ma-rina Gago iz Dubrovnika obavezao se Tripunu, sinu pok. Mata Baske iz Kotora da }emu sagraditi ku}u o svom tro{ku. Gradwa ku}e je trebala da otpo~ne marta, a da se za-


195 Isto, br. 1200 (1198), 573 od 7. III 1335.196 IAK, SN, I, 2, 91 od 3. VI 1335; R. Kovijani}, Jedrewaci kotorske luke, Godi{wak PMK V

(1956), 6.197 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 974 (1159), 528 od 27. VII 1335.198 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 1047 (1216), 535 od 15. IX 1335; J. Martinovi}, Trgova~ki

odnosi Kotora, 95.199 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 1051 (1218), 535 od 22. IX, 1335.200 HAD, Div. Canc., XII, ¸114 od 1335; I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 422.201 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 1126 (959), 543 od 1. XII 1335.

vr{i za Petrovdan. Tripun je trebalo da obezbedi vagno i 140 krstastih perpera.Stranka koja se ne bude pridràvala ovog ugovora bila je obavezna da plati kaznu od100 perpera.202 Junije Marinov Rawina iz Dubrovnika (1335–63) bio je oèwen Ko-torankom, Radom, }erkom Marinoke Kalimani. On je odràvao trgova~ke veze sa Ko-torom tokom ~itave druge polovine XIV veka. I Jaku{a, }erka Junijeva udala se1382. godine za Marka pok. Trifuna de Pascoli iz Kotora.203

Naredne 1336. godine registrovano je vi{e stanovnika Dubrovnika u gradusv. Tripuna. Tu se najpre 27. juna Aga (Agata) k}i pok. Palme Gradi}a iz Dubrovni-ka udala za Kotoranina Gau~ula pok. Jakova Tripunova Jakawe. Ona mu je u mirazdonela 700 perpera (mleta~kih gro{a). Aga je 4. jula izjavila da je od svog stricaMarina pok. Povla Sorko~evi}a iz Dubrovnika primila 364 perpera koje su mupredali weni zastupnici Miho Men~eti} i Marin Junijev Buni}. Istoga dana (4.jula) udava~a Aga pok. Pavla Gradi}a iz Dubrovnika izjavila je da je od strica Ma-rina Sorko~evi}a primila jo{ 200 perpera (mleta~kih gro{a), koje joj je ostaviowen stric Andrija svojim testamentom, a predali epitropi (izvr{iteqi) te opo-ruke Marin Junijev Sorko~evi} i Stefan Sorko~evi}.204 I neki Mladen, stanov-nik Dubrovnika udao je 10. oktobra svoju sestru Nekiju za Domawu sina Bartolome-jevog i dao joj u miraz drvenu ku}u u Krtolama s name{tajem.205 A krajem te godine(4. decembra), Jurina Stepkov iz Budve dao je svog sina Brateka za {egrta kod maj-stora Marka kamenoresca iz Dubrovnika. Ugovor je bio sklopqen na 10 godina, uzobavezu da ga hrani, odeva i snadbeva neophodnim alatom za rad. Za {egrta Batekagarantovao je kotorski zlatar Milko.206

Kotoranin Bisce Primutov udao je 10. februara 1337. godine svoju }erku Nu-cu za Ivana sina Nala Ciriva iz Dubrovnika i dao joj je u miraz 1000 mleta~kihperpera, 100 aksagija zlata i ostalo po obi~aju dubrova~kom.207

Jedan Kotoranin udao je svoju sestru za nekog Dubrov~anina i dao joj je u mi-raz 700 kotorskih perpera, o ~emu je kotorski notar sastavio ispravu 22. decembra1345. godine. Kad je mu` wegove sestre umro, Kotoranin je traìo da se wegovoj se-stri vrati miraz. Dubrova~ki knez i sudija su 12. decembra 1351. godine presudilida se potraìvawe udovice isplati od ostav{tine wenog muà odrediv{i u istovreme koliko to iznosi u dubrova~kom novcu. Proceweno je da osam hiqada i ~eti-ri stotine krstastih gro{a vredi {est hiqada i tri stotine dubrova~kih, {tozna~i da je jedan kotorski gro{ vredeo samo 0,75 dubrova~kog. Dakle, odnos dubro-va~kog prema kotorskom gro{u bio je ~etiri prema tri, {to je isti odnos kao i pre-


202 Isto, br. 1148 (1219), 545 od 22. XII 1335.203 I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 383.204 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 1391 (1728), 1405 (1741), 1406 (1742), 568 od 27. VI i 4.

VII 1336; J. Martinovi}, Trgova~ki odnosi Kotora, 96.205 A. Mayer, Kotorski spomenici, t. II, br. 1466 (1311), 575 od 10. X 1336.206 Isto, br. 1553 (1069), 1553 (1069), 582 od 4. XII 1336.207 Isto, br. 1624 (1453), 588 od 10. II 1337.

ma mleta~kom gro{u. Problem je bio u tome {to dubrova~ki gro{ po teìni nijebio ravan mleta~kom.208

Dubrov~anin Xivo Pavlov Gunduli} se tri puta ènio. Dve ène su mu bileporeklom iz kotorskih rodova koji su raspolagali znatnim vezama kako sa Dubrov-nikom, tako i sa Srbijom. Wegova prva èna Bijel~e bila je }erka Kotoranina Pa-vla Tomina, a 1361. godine oènio se }erkom Miha Bucije. Ne raspolaèmo sigur-nim podacima o tome da li je to tada bila wegova druga èna Ana ili se ve} radiloo wegovoj tre}oj èni Mari, kao {to navodi Medini. Pa ipak je ova tre}a pretpo-stavka najverodostojnija, po{to je Mara, po svoj prilici, bila poreklom iz Kotoragde je prvi put bila udata za Kotoranina Nikolu Pavlovog Dobra. Jedan wen sinbio je Dobre, sin Nika Dabro.209

Ve}ina Dubrov~ana je bila primorana da se u ratnim godinama, 1361. i 1362.godine vrati u rodni kraj; to vaì i za prve godine posle rata. Pretpostavqamo daje velika opasnost pretila stanovnicima Dubrovnika koji su se u tim godinama,makar i slu~ajno, na{li u suparni~kom gradu. Me|utim, 11. decembra dubrova~koMalo ve}e je dalo dozvolu Andriji, sinu Dome Men~eti}a, da iz rodnog Dubrovni-ka moè i}i u Kotor œradi povratka svojih stvariŒ.210

Dubrov~anin Jakov Xivov Tudizi} je 1382. godine bio upu}en u Cavtat, napregovore sa comesom Mirkom i kao poslanik u Kotor; 1386. godine nalazimo gakao poslanika kod \ur|a Stracimirovi}a u Skadru.211

Ratko Ozreni} iz Dubrovnika bio je apotekar u Kotoru pre 1336. godine.Mle~anin Antonelo Roso opunomo}io je 27. avgusta iste godine Nikolu Tartara,biv{eg trgova~kog poslovo|u Pjetra Gnora da u Dubrovniku naplati neki dug odRatka Ozreni}a biv{eg gradskog apotekara u Kotoru. Dva dana ranije, Trifun Ma-rinov Bu}e uputio je Nik{i Laurencijevom pravo na polovinu duga od 36 dukatakoje mu je dugovao Ratko Ozreni}. Ovaj dug pomiwe se i nekoliko godina docnije.Na osnovu kotorske isprave od 1395. godine, Trifun Marinov Bu}e potraìvao jeod Ratka Ozreni}a, biv{eg kotorskog apotekara 36 dukata, ra~unaju}i dukat po 30gro{a kotorskih. Kako je Ozreni} imao 26 perpera i 6 gro{a kod Georgija Nikoli-nog u Kotoru, to je Bu}a traìo ovaj novac za delimi~nu podmiru. Novac je u svojevreme poslao iz Srbije (Sclavonia) svojoj majci u Dubrovnik po Mikcu Grup~evu, aon ga je dao Juniju Smalati da ga preda Georgiju. Gergije je izjavio pred sudom da jetaj novac primio od Mikca, preko Smalate, a sud je udovoqio potraìocu Bu}i.212

U Kotoru se jedno vreme zadrào i Dubrov~anin Boò pok. Dragolina. On se16. januara 1399. godine obavezao da putuje u Apuliju sa Antonijem Lapoglara iz


208 HAD, Sent. canc., I, 65 od 12. XII 1351; M. Re{etar, Dubrova~ka numizmatika, I, Beograd 1924,386; M. Dini}, Krstasti gro{evi, 101–2.

209 Mon. Rag., III, 108; I. Manken, Dubrova~ki patricijat, 268.210 Mon. Rag., III, 293 od 11. XII 1363.211 M. Dini}, Odluke ve}a Dubrova~ke republike, 266, 276; I. Manken, Dubrova~ki patricijat,

273.212 IAK, SN, II, 73, 346, 348; R. Kovijani} — I. Stjepovi}, Kotorski obu}ari, 59.

Mesine, kapetanom nave koja se tada nalazila u Kotorskoj luci. Ugovara~i su se bi-li dogovorili da la|a ne mewa pravac plovidbe od Rta sv. An|ela do grada Otrantai da se vrati u krajeve Slavonije (Srbije), u Kotor ili Dubrovnik. Na ime ovog pu-tovawa Boò je primio unapred 11. perpera. Kapetan Antonije uskoro je otploviosvojom navom u Apuliju. To se vidi iz dokumenta od 1. februara 1399. godine. Tadase Todor Glavatov obavezao da plati Petru iz Mesine, koji se nalazio u Kotoru,ina~e suvlasniku nave, 12 zlatnih dukata, kad se nava kapetana Antonija bude vra-tila iz Apulije u Kotor, odnosno, kad mu Antonio preda Tur~ina kojeg je trebaloda doveze svojom la|om. Sam Todor bio je oslobo|en obaveze ovog ugovora ako muAntonio ne preda zdravog Tur~ina.213

I Krasoje Perica Stawevi} iz Dubrovnika, stalno nastawen u Dra~u, koji setada nalazio u Kotoru ugovorio je 23. maja 1399. godine, sa Kalisom Georgijevim izDra~a da mu proda svoju marcilijanu u iznosu od 100 kotorskih perpera. Ovaj ugo-vor sklopqen u kotorskom sudu ozvani~ili su sudija Nikola Bolica i Marko Dra-go, kao auditor.214

DRAGI MALIKOVI]

LES HABITANTS DE DUBROVNIK A KOTOR DURANTLES XIIIe ET XIVe SIECLES

R e s u m e

De nombreux commerüants et hommes d’affaire de Dubrovnik sejournaient a Ko-tor et y developpaient de differentes activites commerciales. Ils y apportaient ou achetai-ent des matieres premieres balkaniques, des minerais de Serbie et de Bosnie premiere-ment, mais aussi d’autres produits provenant des Balkans, les transportaient vers d’autrescentres commerciaux d’Italie, le plus souvent vers Venise. Pour l’argent gagne par leur


213 IAK, SN, II, 628, 638 od 16. I 1399; R. Kovijani}, Jedrewaci Kotorske luke, Glasnik PMK V(1956), 8–9.

214 IAK, SN, II, 669 od 23. V 1399; R. Kovijani}, Jedrewaci Kotorske luke, Glasnik PMK V(1956), 11.

vente, ils y achetaient des produits finaux d’origine italienne et europeenne et les tran-sportaient a Kotor afin de les revendre en Serbie et en Bosnie.

Les commerüants de Dubrovnik effectuaient ces activites commerciales individu-ellement mais aussi dans le cadre de leurs associations commerciales.

Durant les XIII et XIVes siecles, les commerüants de Dubrovnik achetaient et re-vendaient la marchandise pour l’argent frais, mais souvent ils s’y endettaient ou accorda-ient eux-memes des credits commerciaux.

Les habitants de Dubrovnik faisaient des familles au moyen age a Kotor et y obte-naient la citoyennete.

Mots-cles. Kotor, Dubrovnik, habitants de Kotor, habitant de Dubrovnik, Serbie,Bosnie, Ston, Adriatique, Dalmatie, Venise, Italie.


Documents

DUBROV^ANI U KOTORU TOKOM XIII I XIV VEKAscindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0354-3293/2007/0354... · 2009-01-19 · Jadran, Dalmacija, Venecija, Italija. Koriste}isepovoqnimprilikama,velikimpravimaiza{titomkojujeu`i-vao