godina LI ISSN 0354-3242

B I L T E NSLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA

ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA

11/novembar 2011.

godina

0354-3242

LI

ISSN

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA

B I L T E N SLU@BENA OBJA[WEWA I STRU^NA MI[QEWA

ZA PRIMENU FINANSIJSKIH PROPISA

Broj 11 novembar 2011.

godina LIISSN 0354-3242

REPUBLIKA SRBIJAMINISTARSTVO FINANSIJA

BEOGRAD

Osniva~ i izdava~Ministarstvo finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20www.mfin.gov.rs

(Osniva~ka i izdava~ka prava preuzeta od Ministarstva finansija SRJ naosnovu Sporazuma o prenosu osniva~kih prava

br. 651-01-1/2003)

Za izdava~adr Mirko Cvetkovi}, ministar finansija

Ure|iva~ki odborVuk \okovi}, mr Nata{a Kova~evi},

Vesna Hreqac-Ivanovi}, mr Jasmina Kneèvi}

Glavni urednikVuk \okovi}

dràvni sekretar

Urednik mr Jasmina Kneèvi}

[email protected]

RedakcijaBILTEN Slu`bena obja{wewa i stru~na mi{qewa

za primenu finansijskih propisaMinistarstvo finansija Republike Srbije

Kneza Milo{a 20, 11000 BeogradTel. 011/3642 659

Priprema i {tampa[tamparija Ministarstva finansija Republike Srbije

Beograd, Kneza Milo{a 20

Bilten izlazi mese~no.Copyright © 2003-2011 by Ministarstvo finansija Republike SrbijeSva prava zadràna.

S A D R @ A J

J A V N I P R I H O D I

POREZI

1. a) Nastanak poreske obaveze u slu~aju kada obveznik PDV naknaduza promet dobara ili usluga napla}uje bezgotovinski. . . . . . . . . . . 13

b) Obaveza podno{ewa poreske prijave za obra~un poreza na dobitpravnih lica ako obveznik nije obavqao poslovne aktivnostiodnosno nije ostvarivao prihode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

v) Osnovica poreza na zarade. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

2. Da li se pla}a porez na poklon koji je Grad Beograd – Gradskauprava grada Beograda – Sekretarijat za obrazovawe, na po~etku{kolske 2011/12 godine, u~inio u~enicima prvih razredaosnovnih {kola na teritoriji Grada Beograda, pri ~emu supredmet poklona bili {kolski ran~evi i {kolski pribor(pernica, dve sveske A4 i A5, dva bloka za crtawe A4, kutijadrvenih bojica, gumica, lewir, grafitna olovka i reza~)? . . . . . . 16

POREZ NA DODATU VREDNOST1. Poreski tretman prometa polovnih motornih vozila, kao i

ko se smatra obveznikom PDV koji se bavi prometom polovnihmotornih vozila sa aspekta Zakona o PDV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

2. Poreski tretman prometa hidrauli~nih i motornih uqa kojivr{i obveznik PDV sa teritorije Republike van APKM nateritoriju APKM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

3. Poreski tretman prometa usluge obuke radnika za rad u Libiji uokviru koje se prezentuje znawe iz oblasti poslova naftne ipetrohemijske industrije, socio-politi~ki i religijski usloviìvota i rada u Libiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

4. Kada obveznik PDV, koji vr{i oporezivi promet dobara iusluga licu sa sedi{tem na teritoriji APKM, ugovora inapla}uje vrednost prometa u stranoj valuti, da li kursnarazlika koja nastaje ako se kurs strane valute na dan nastankaporeske obaveze razlikuje od kursa strane valute na danizdavawa ra~una dovodi do obaveze izmene poreske osnovicei obra~unatog PDV? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

5. Stopa PDV na promet hleba i drugih pekarskih proizvoda . . . . . 26

6. Poreski tretman prenosa celokupne imovine koji vr{i obveznikPDV u postupku statusne promene spajawa uz pripajawe, kao ipravo obveznika PDV – sticaoca imovine da PDV koji jeobra~unat od strane prethodnih u~esnika u prometu za prometdobara i usluga koji je izvr{en obvezniku PDV – prenosiocuimovine, odbije kao prethodni porez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

7. Pravo na refundaciju PDV kupca prvog stana u slu~aju kadastan kupuju dva kupca – supru`nici koji zajedno sa maloletnimdetetom ~ine porodi~no doma}instvo i tom kupovinom sti~ususvojinu na stanu, pri ~emu jedan od supru`nika ne ispuwavauslove za ostvarivawe prava na refundaciju PDV . . . . . . . . . . . . . . 30

8. Utvr|ivawe osnovice za obra~un PDV kod prometa uslugatehni~kog pregleda i registracije vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

9. a) Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV poosnovu nabavke dobara koja se ne smatraju opremom za vr{ewedelatnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

b) Da li se prestankom ispuwenosti uslova za odbitak prethodnogporeza za opremu za vr{ewe delatnosti smatra brisaweobveznika iz evidencije za PDV po slu`benoj du`nosti? . . . . . . . 33

10. Poreski tretman prometa dobara i usluga koji vr{i obveznikPDV, a naknadu za taj promet ostvaruje iz buxeta jedinicelokalne samouprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

11. Poreski tretman prometa monta`nog objekta koji vr{i obveznikPDV korisniku slobodne zone, pri ~emu se monta`ni objekatunosi u slobodnu zonu u delovima, uz obavezu isporu~ioca daizvr{i montirawe predmetnog objekta u slobodnoj zoni. . . . . . . . 39

12. a) Poreski tretman unosa ekonomski deqivih celina u okvirunovoizgra|enog gra|evinskog objekta kao nenov~anog uloga ukapital privrednog dru{tva koji vr{i fizi~ko lice na kojeglasi gra|evinska dozvola za izgradwu tog gra|evinskog objekta(investitor), a koje je istovremeno i osniva~ predmetnogprivrednog dru{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

b) Poreski tretman prenosa prava raspolagawa na ekonomskideqivim celinama u okviru gra|evinskog objekta koji vr{iprivredno dru{tvo – obveznik PDV, koje su u to privrednodru{tvo unete kao ulog od strane osniva~a – fizi~kog licana kojeg glasi gra|evinska dozvola (investitor) . . . . . . . . . . . . . . . 41

13. Izdavawe potvrde o poreskom oslobo|ewu za donacije iz ~lana 24.stav 1. ta~ka 16a) Zakona o PDV ako u toku realizacije projektakoji se sprovodi na osnovu ugovora o izvo|ewu radova zakqu~enimizme|u korisnika donacije i stranog lica, do|e do izmene ugovorao izvo|ewu radova u smislu da }e ogranak tog stranog licavr{iti promet dobara i usluga korisniku donacije . . . . . . . . . . . . 44

14. Pravo na poresko oslobo|ewe za promet dobara i usluga kojise vr{i u okviru sprovo|ewa projekata IPA u slu~aju kada:

– promet vr{i obveznik PDV Delegaciji Evropske komisije uRepublici Srbiji;

– Delegacija EK zakqu~i ugovor o sprovo|ewu odre|enog projektasa nosiocem konzorcijuma koji je deklarisan kao podimplementarnipartner Delegacije EK, pri ~emu je predmetnim ugovorompredvi|eno da ostali ~lanovi konzorcijuma vr{e promet dobarai usluga nosiocu konzorcijuma, a da nosilac konzorcijuma vr{ipromet Delegaciji EK;

–Delegacija EK zakqu~i ugovor o sprovo|ewu odre|enog projektasa nosiocem konzorcijuma, a tim ugovorom je predvi|eno da }e svi~lanovi konzorcijuma vr{iti promet dobara i usluga DelegacijiEK, pri ~emu je Delegacija EK deklarisala sve ~lanovekonzorcijuma kao podimplementarne partnere . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

15. Poreski tretman ugovora nazvanog ugovorom o poslovno-tehni~kojsaradwi koji se realizuje tako {to prva ugovorna strana(isporu~ilac gasa) – obveznik PDV isporu~uje drugoj ugovornojstrani prirodni gas, a druga ugovorna strana (proizvo|a~) –obveznik PDV proizvodi odre|ena dobra i prvoj ugovornoj straniprenosi pravo raspolagawa na delu proizvedenih dobara, kaoi vr{i promet usluge prodaje tih dobara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

16. Poreski period za koji se obra~unava PDV za obveznika kojije u 2010. godini prvi put zapo~eo obavqawe delatnosti i kojise evidentirao za obavezu pla}awa PDV, a koji je brisan izevidencije za PDV u skladu sa odredbom ~lana 39. stav 2. Zakonao PDV, nakon ~ega se ponovo evidentirao za obavezu pla}awaPDV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

17. Da li obveznik PDV – primalac dobara ili usluga ima pravo daobra~unati PDV odbije kao prethodni porez u slu~aju kada primira~un od prethodnog u~esnika u prometu kome je privremeno oduzetPIB, pri ~emu je taj ra~un izdat u periodu u kojem je PIBprivremeno oduzet? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

18. Poreski tretman iskazanog rashoda, kao i prometadobara – ostataka repromaterijala nakon zavr{enog procesaproizvodwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

19. Izmena osnovice za obra~un PDV u slu~aju kada obveznikPDV – uvoznik koji je izvr{io promet uvezenih dobaradistributeru, naknadno odobri distributeru popust u ceni,pri ~emu je proizvo|a~ predmetnih dobara (strano lice)prethodno uvozniku odobrio popust u ceni za svoj promet. . . . . . . 61

20. Pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana ako kupacprvog stana ne isplati ugovorenu cenu stana sa PDV prodavcu,ve} licu kojem je prodavac, pa osnovu ugovora o cesiji, ustupiopotraìvawe za promet tog stana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

21. Poreski tretman prometa usluge izrade projekta koji Institutza molekularnu genetiku i geneti~ko inèwerstvo vr{istranom privrednom dru{tvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

22. Poreski tretman prometa usluga se~e {uma i rastiwa nazemqi{tu koje se nalazi na teritoriji Republike Srbijekoji vr{i strano lice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

23. Pravo na refundaciju PDV kupca prvog stana u slu~aju kadakupac stana ugovorenu cenu sa PDV nije u potpunosti isplatioprodavcu, ve} je deo te cene isplatio licu sa kojim prodavacstana ima zakqu~en ugovor o preuzimawu duga . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

24. Poreski tretman nov~anih sredstava koja obveznik PDV primiod fizi~kog lica na ime naknade {tete zbog raskida ugovora. . . 68

25. Ra~un za prodate pretplatne karte za promet usluge prevozaputnika koji obveznik PDV – javno gradsko saobra}ajnopreduze}e izdaje drugom obvezniku PDV – kupcu pretplatnihkarata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

26. Poreski tretman mawka dobara nastalog usled saobra}ajnogudesa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

27. Da li se iznos tro{kova koje obveznik PDV potraùje odprimaoca dobara ili usluga po osnovu podno{ewa tu`be zanaplatu potraìvawa ura~unava u osnovicu za obra~unavawePDV za promet dobara ili usluga po osnovu kojeg je nastalopredmetno potraìvawe? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

28. Poreski tretman nov~anih sredstava koja obveznik PDV primiod osiguravaju}eg dru{tva na ime naknade {tete nastale usledsaobra}ajne nezgode – stvarne {tete i izgubqene dobiti (tzv.izgubqeni auto dani) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

29. Mogu}nost ostvarivawa poreskog oslobo|ewa ako u tokurealizacije ugovora iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 16b) Zakonao PDV do|e do pove}awa vrednosti radova, pri ~emu sredstvaza finansirawe tih radova nisu predvi|ena ugovorom, ve} ihsamostalno obezbe|uje jedna ugovorna strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

30. Da li postoji obaveza posedovawa potvrde o poreskom oslobo|ewuza donacije kada je re~ o dobrima koja se privremeno uvoze iponovo izvoze u okviru realizacije ugovora o donaciji iz ~lana24. stav 1. ta~ka 16a) Zakona o PDV? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

31. Utvr|ivawe iznosa PDV nadoknade poqoprivrednicima kojiizvr{e promet poqoprivrednih i/ili {umskih proizvodaodnosno poqoprivrednih usluga obveznicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

32. a) Poreski tretman tro{kova slawa opomene zbog ka{wewasa pla}awem naknade, a koje obveznik PDV koji je izvr{iooporezivi promet dobara ili usluga zara~unava primaocutih dobara ili usluga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

b) Da li obveznik PDV – davalac lizinga ima pravo da PDVobra~unat od strane prethodnih u~esnika u prometu za prometusluga prevoza, skladi{tewa i popravke putni~kih automobilakoji su bili predmet ugovora o lizingu, a koji su vra}eni davaoculizinga zbog raskida ugovora o lizingu, odbije kao prethodniporez? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

33. Poreski tretman prometa usluga tzv. prebacivawa dokumentaiz jedne u drugu ekstenziju koje obveznik PDV pruà stranomlicu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

POREZ NA DOBIT PRAVNIH LICA1. Poreski tretman naknade koju rezidentni obveznik pla}a

nerezidentnom pravnom licu (vlasniku ra~unarskog programa)po osnovu prava kori{}ewa ra~unarskog programa – softvera,pri ~emu rezidentni obveznik to pravo prenosi drugomrezidentnom obvezniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

2. Primena odredbi ~lana 22v Zakona o porezu na dobit pravnihlica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

3. Da li se priznaje pravo na poreski kredit iz ~lana 48. Zakona oporezu na dobit pravnih lica obvezniku koji izvr{i ulagawa usoftver? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

4. Poreski tretman naknada koju rezidentno pravno lice pla}anerezidentu na osnovu zakqu~enog ugovora o fran{izingu . . . . . 92

5. Da li se obra~unati iznos naknade {tete zaposlenom zbognekori{}ewa godi{weg odmora priznaje kao rashod u poreskombilansu obveznika? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

6. Poreski tretman prihoda od kamate koji, po osnovu zakqu~enogugovora o kreditu, nerezidentno pravno lice – banka ostvariod rezidentnog obveznika u slu~aju kada je ugovorom predvi|enoda se kamata pripi{e glavnici i isplati zajedno sa glavnicom. . . 95

POREZI NA IMOVINU1. Da li je Skup{tina grada Pan~eva ovla{}ena da svojom odlukom

uredi da Sekretarijat za poresku administraciju Gradskeuprave grada Pan~eva ne donosi re{ewa o utvr|ivawuporeza na imovinu u tzv. statici za 2012. godinu za nepokretnostiobveznika koji ne vode poslovne kwige, ve} da javnim oglasomobavesti te poreske obveznike da za odgovaraju}u povr{inuiste nepokretnosti poreska obaveza za 2012. godinu iznosikoliko i poreska obaveza istog obveznika za 2011. godinu,kao i da obaveza za 2012. godinu dospeva danom objavqivawajavnog oglasa?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

2. Utvr|ivawe poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu uslu~aju kada jedinica lokalne samouprave ne raspolaèporeskom prijavom za nepokretnost za koju je fizi~ko licezaduèno porezom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

3. Da li je privredno dru{tvo u obavezi da pla}a porez na imovinuna zemqi{te na koje pla}a i naknadu za kori{}ewe premapropisima kojima su ure|eni planirawe i izgradwa, kao i dali ima pravo na poresko oslobo|ewe za to zemqi{te – ako gau poslovnim kwigama evidentira kao dobra koja su namewenadaqoj prodaji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

4. a) Nastanak poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu u slu~ajukada fizi~ko lice prvi put u 2011. godini podnese poreskuprijavu za utvr|ivawe poreza na imovinu na prava nanepokretnosti, za koja je poreski obveznik ve} 10 godina,ali mu nadle`ni organ nije utvr|ivao porez jer o tome nijeimao saznawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

b) Odgovornost naslednika za neizmirene obaveze po osnovuporeza na imovinu preminulog fizi~kog lica . . . . . . . . . . . . . . . 107

v) Da li jedinice lokalne samouprave mogu da izvr{e otpisdugova po osnovu prihoda iz obligacionih odnosa? . . . . . . . . . . . . 107

g) Podno{ewe poreske prijave za porez na imovinu privrednogdru{tva u postupku likvidacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

5. Da li se pla}a porez na poklon kod raskida ugovora o poklonustana, zakqu~enog izme|u oca kao poklonodavca i }erke kaopoklonoprimca, na osnovu koga je }erka ukwiìla poklonomste~eno pravo svojine na predmetnom stanu u zemqi{nimkwigama? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

6. Kako se utvr|uje poreska obaveza na prenos apsolutnih pravapo osnovu prenosa prava svojine na stanu na ime doìvotnogizdràvawa koje je davalac izdràvawa davao svojoj majci iwenom suprugu (o~uhu davaoca izdràvawa), koji je maj~insupru`nik otkupio na svoje ime, za vreme trajawa bra~nezajednice sa majkom davaoca izdràvawa? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116

7. Poreski tretman prodaje ste~ajnog du`nika kao pravnog licana osnovu ugovora o kupoprodaji zakqu~enog 30. septembra2009. godine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

8. Da li je pravno lice – obveznik poreza na imovinu, koje tvrdida ima osnov za oslobo|ewe od tog poreza, u obavezi da podneseporesku prijavu za wegovo utvr|ivawe? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

POREZ NA DOHODAK GRA\ANA1. Poreski tretman primawa fizi~kog lica koje je u radnom

odnosu kod drugog poslodavca, a vr{i odre|eni rad za pravnolice kod koga nije u radnom odnosu i od tog lica u vezi satim radom povremeno ostvari nenov~ano primawe u viduodre|ene „nagrade“ (kao {to su izvesne koli~ine odre|enihproizvoda) po osnovu obavqenog rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

2. Da li je poslodavac – nerezident Republike Srbije, koji jezakqu~io ugovor o radu sa fizi~kim licem – rezidentomSrbije, koje }e rad obavqati na teritoriji RepublikeSrbije, obavezan da se registruje kod poreskih organaRepublike Srbije radi pla}awa poreza na zaradu, kaoi kod nadle`nog organa u svrhu pla}awa doprinosa zaobavezno socijalno osigurawe za zaposlenog? . . . . . . . . . . . . . . . 125

3. Pla}awe poreza na kapitalni dobitak na prihod koji fizi~kolice ostvari prodajom nepokretnosti u slu~aju kada jenepokretnost steklo Ugovorom o poklonu neuseqivog stana,u kome su ìveli zakupci na neodre|eno vreme, tako da je stanfakti~ki bio neuseqiv i vlasnik nije mogao da ga koristi, paukupan iznos kupoprodajne cene nije pripao vlasniku stanave} je deo pripao zakupcu na osnovu prethodno sklopqenogugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

TAKSE1. Da li je advokat, kada nadle`nom organu podnese zahtev za

davawe tuma~ewa, obja{wewa, odnosno mi{qewa o primenirepubli~kih propisa, duàn da plati republi~kuadmi nistrativnu taksu propisanu za fizi~ko lice ili taksupropisanu za preduzetnike? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

2. Da li se moè osloboditi pla}awa republi~ke admi nistrativnetakse strano pravno lice (nema~ka firma) za re{ewe pozahtevu za izdavawe dozvole stranom ovla{}enom licu zava|ewe potonule stvari na unutra{wim plovnim putevima,odnosno za re{ewe po zahtevu za odobrewe za plovidbu stranihjahti ili ~amaca unutra{wim plovnim putevima, a u veziizvr{ewa programa IPA 2010?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

3. Da li se moè osloboditi pla}awa republi~ke administrativnetakse Javno preduze}e „Elektromreà Srbije“ Beograd, poTarifnom broju 139. stav 2. Odeqka A Tarife, za re{ewekojim se daje energetska dozvola za izgradwu energetskihobjekata od 0,03% na predra~unsku vrednost izgradwe objekta,a finansijska sredstva za izgradwu tog objekta su obezbe|enadelom iz donacije Delegacije Evropske unije (DEU) – pravninaslednik Evropske agencije za rekonstrukciju i DelegacijeEvropske komisije u Republici Srbiji, u odre|enom iznosui prema uslovima nazna~enim u ugovorima priloènim uzzahtev? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

I Z B E G A V A W E M E \ U N A R O D N O G D V O S T R U K O G O P O R E Z I V A W A

1. Poreski tretman prihoda koje ostvari nerezidentni obveznik –rezident Letonije od rezidentnog pravnog lica po osnovulicence za softver . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

2. Poreski tretman zarada koje ostvare upu}eni radnici stranogpravnog lica – rezidenta Nema~ke, po osnovu obavqawa rada nateritoriji Republike Srbije kod doma}eg pravnog lica, pri ~emudoma}e pravno lice preuzima obavezu da stranom pravnom licu(poslodavcu upu}enih radnika) nadoknadi tro{kove zarada kojetaj strani poslodavac ispla}uje upu}enim radnicima za vremewihovog rada kod doma}eg pravnog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

3. Poreski tretman zarada koje ispla}uje poslodavac, pravnolice – rezident Republike Srbije, za zaposlene – rezidenteRepublike Srbije koji su kao upu}eni radnici poslati na radu Rusku Federaciju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147

F I S K A L N E K A S E 1. Da li postoji obaveza evidentirawa prometa preko fiskalne

kase u slu~aju kada privredni subjekt koji obavqa delatnosttrgovine na veliko farmaceutskim proizvodima prodajenekretninu koja se vodi kao stalna imovina, odnosno osnovnosredstvo, fizi~kom licu?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

F I N A N S I R A W E L O K A L N E S A M O U P R A V E 1. Da li se bazne stanice mogu tretirati kao poslovni prostor i

da li jedinice lokalne samouprave mogu da napla}ujuoperatorima mobilne telefonije lokalnu komunalnu taksuza isticawe firme na poslovnom prostoru, po baznoj stanici,tj. antenskom stubu?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

P O D S E T N I K

Finansijski propisi doneti u novembru mesecu 2011. godine . . 157

Bilten � godina LI � br. 11/2011

J A V N I P R I H O D I

POREZI

1. a) Nastanak poreske obaveze u slu~aju kada obveznik PDVnaknadu za promet dobara ili usluga napla}uje bezgotovinskib) Obaveza podno{ewa poreske prijave za obra~un poreza nadobit pravnih lica ako obveznik nije obavqao poslovneaktivnosti odnosno nije ostvarivao prihodev) Osnovica poreza na zarade

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 413-00-1065/2011-04 od30.11.2011. god.)

a) Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost

Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Promet dobara u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom~lana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolagawa na telesnimstvarima (u daqem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima moèraspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

14


Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radweu okviru obavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana4. ovog zakona (odredba ~lana 5. stav 1. Zakona).

Odredbama ~lana 4. st. 4. i 5. i ~lana 5. st. 4. i 5. Zakonapropisano je u kojim se slu~ajevima promet dobara i usluga koji sevr{i bez naknade izjedna~ava sa prometom dobara i usluga koji sevr{i uz naknadu.

Prema odredbama ~lana 16. ta~. 1) i 2) Zakona, poreskaobaveza po osnovu prometa dobara i usluga nastaje danom kada senajranije izvr{i jedna od slede}ih radwi, i to: promet dobara iusluga ili naplata ako je naknada ili deo naknade napla}en preprometa dobara i usluga.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, poreskaobaveza po osnovu prometa dobara ili usluga koji se vr{i uznaknadu nastaje danom kada se taj promet izvr{i, odnosno danomnaplate ako je naknada ili deo naknade napla}en pre izvr{enogprometa, pri ~emu Ministarstvo finansija ukazuje da je zanastanak poreske obaveze potpuno irelevantno da li obveznikPDV napla}uje naknadu za taj promet bezgotovinski (na ra~unotvoren kod poslovne banke) ili gotovinski. Poreska obaveza poosnovu prometa dobara i usluga koji se vr{i bez naknade nastajedanom izvr{ewa prometa.

Ministarstvo finansija napomiwe da je obveznik PDVduàn da, saglasno ~lanu 50. stav 2. Zakona, podnese poreskuprijavu nezavisno od toga da li u poreskom periodu ima obavezupla}awa PDV.

b) Sa aspekta Zakona o porezu na dobih pravnih lica

Prema odredbi ~lana 63. Zakona o porezu na dobit pravnihlica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu: Zakon),poreski obveznik duàn je da nadle`nom poreskom organu podneseporesku prijavu u kojoj je obra~unat porez i poreski bilans zaperiod za koji se utvr|uje porez.

Uz poresku prijavu i poreski bilans, poreski obveznik jeduàn da nadle`nom poreskom organu dostavi i one finansijske

BILTEN/POREZI

15


izve{taje koje je duàn da podnese nadle`nom organu u skladu sapropisima kojima se ure|uje ra~unovodstvo i revizija (bilansstawa, bilans uspeha, izve{taj o tokovima gotovine, izve{taj opromenama na kapitalu i dr), drugu dokumentaciju propisanu ovimzakonom, kao i dokumentaciju koju nadle`ni organ zatraì uskladu sa propisima kojima se ure|uje poreski postupak i poreskaadministracija, pri ~emu se poreska prijava podnosi u roku od 10dana od dana isteka roka propisanog za podno{ewe finansijskihizve{taja.

S tim u vezi, obveznik koji je registrovan kod Agencije zaprivredne registre, u skladu sa propisima koji ure|ujuregistraciju privrednih subjekata, duàn je da nadle`nom organuPoreske uprave podnese poresku prijavu (Obrazac PDP) zaobra~un poreza na dobit pravnih lica, poreski bilans, kao iostalu Zakonom propisanu dokumentaciju, nezavisno od toga da lije u odre|enom poreskom periodu obavqao poslovne aktivnosti,odnosno da li je ostvarivao prihode.

v) Sa aspekta Zakona o porezu na dohodak gra|ana

Sa stanovi{ta oporezivawa prihoda fizi~kih lica, podzaradom, u smislu Zakona o porezu na dohodak gra|ana („Sl.glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06–ispravka, 31/09,44/09, 18/10 i 50/11, u daqem tekstu: Zakon), smatra se zarada koja seostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim seure|uju radni odnosi i druga primawa zaposlenog (~lan 13. stav 1.Zakona).

Obveznik poreza na zarade je fizi~ko lice koje ostvarujezaradu.

Osnovicu poreza na zarade iz ~l. 13. do 14b Zakona ~iniispla}ena, odnosno ostvarena zarada, saglasno stavu 1. ~lana 15aZakona. Poresku osnovicu za zaposlene, u smislu zakona kojiure|uje rad, ~ini zarada iz ~lana 13. stav 1. i ~l. 14. do 14b Zakona,umawena za neoporezivi iznos od 7.310 dinara mese~no (uskla|enidinarski iznos primewuje se u periodu od 1. februara 2011. godinedo 31. januara 2012. godine)

BILTEN/POREZI

BILTEN/POREZI 16


Porez na zaradu obra~unava se i pla}a po stopi od 12%.U vezi sa pitawima koja se odnose na materiju upravqawa

privrednim dru{tvima, kao i na oblast radno-pravnih odnosa,davawe odgovora po tim pitawima nije u nadle`nostiMinistarstva finansija – Sektora za fiskalni sistem. Davawemi{qewa o primeni propisa koji ure|uju materiju koja se odnosina privredna dru{tava u nadle`nosti je Ministarstva ekonomijei regionalnog razvoja, a davawe mi{qewa o primeni propisa kojiure|uju oblast radnih odnosa u nadle`nosti je Ministarstva radai socijalne politike, saglasno ~l. 9. i 15. Zakona oministarstvima („Sl. glasnik RS“, br. 16/11).

2. Da li se pla}a porez na poklon koji je Grad Beograd – Gradskauprava grada Beograda – Sekretarijat za obrazovawe, na po~etku{kolske 2011/12 godine, u~inio u~enicima prvih razredaosnovnih {kola na teritoriji Grada Beograda, pri ~emu supredmet poklona bili {kolski ran~evi i {kolski pribor(pernica, dve sveske A4 i A5, dva bloka za crtawe A4, kutijadrvenih bojica, gumica, lewir, grafitna olovka i reza~)?


1. Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost

Odredbom ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu Zakona, je prenos pravaraspolagawa na telesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra) licukoje tim dobrima moè raspolagati kao vlasnik, ako ovimzakonom nije druk~ije odre|eno.

17


Prema odredbama ~lana 4. stav 4. ta~ka 2) i ~lana 4. stav 5.Zakona, sa prometom dobara uz naknadu izjedna~ava se i svakidrugi promet dobara bez naknade, pod uslovom da se PDVobra~unat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili wihovesastavne delove moè odbiti u potpunosti ili srazmerno.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kada Gradskauprava grada Beograda – obveznik PDV poklawa u~enicima prvograzreda |a~ke ran~eve koji sadrè {kolski pribor, re~ je oprometu dobara bez naknade, za koji postoji obavezaobra~unavawa i pla}awa PDV. U ovom slu~aju, osnovica zaobra~unavawe PDV utvr|uje se u skladu sa odredbama ~lana 18. st.1. i 2. Zakona. Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe daobveznik PDV – Gradska uprava grada Beograda ima pravo da PDVkoji mu je obra~unat od strane prethodnog u~esnika u prometu zapromet predmetnih dobara, odbije kao prethodni porez u skladu saZakonom.

2. Sa aspekta Zakona o porezima na imovinu

Prema odredbi ~lana 14. stav 2. Zakona o porezima naimovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09,101/10, 24/11 i 78/11, u daqem tekstu: ZPI), porez na nasle|e ipoklon pla}a se i na nasle|eni, odnosno na poklon primqenigotov novac, {tedne uloge, depozite u bankama, nov~anapotraìvawa, prava intelektualne svojine, pravo svojine naupotrebqavanom motornom vozilu – osim na mopedu,motokultivatoru, traktoru i radnoj ma{ini, upotrebqavanomplovilu, odnosno na upotrebqavanom vazduhoplovu na sopstvenipogon osim dràvnog, i druge pokretne stvari, osim udela upravnom licu, odnosno hartija od vrednosti.

Odredbom ~lana 14. stav 5. ZPI propisano je da sepoklonom, u smislu ZPI, ne smatra prenos bez naknade prava nanepokretnostima i pokretnim stvarima iz ~lana 14. st. 1. do 3.ZPI na koji se pla}a porez na dodatu vrednost, u skladu sapropisima kojima se ure|uje porez na dodatu vrednost, nezavisnood postojawa ugovora o poklonu.

BILTEN/POREZI

BILTEN/POREZI 18


Poklonom, u smislu ZPI, ne smatra se primawe poosnovima koji su izuzeti iz dohotka za oporezivawe, odnosno nakoje se pla}a porez na dohodak gra|ana, u skladu sa zakonom kojimse ure|uje oporezivawe dohotka gra|ana (~lan 14. stav 6. ZPI).

Prema odredbi ~lana 14. stav 8. ZPI, od oporezivawaporezom na nasle|e i poklon izuzimaju se novac, prava, odnosnostvari iz ~lana 14. stava 2. ZPI koje naslednik nasledi, odnosnopoklonoprimac primi na poklon, od istog lica, za vrednostnasle|a, odnosno poklona, do 30.000 dinara u jednoj kalendarskojgodini po svakom od tih osnova.

Obveznik poreza na nasle|e i poklon koji nasledi ili napoklon primi predmet oporezivawa iz ~lana 14. stav 2. ZPI jerezident Republike Srbije za predmet koji se nalazi nateritoriji Republike Srbije ili u inostranstvu (~lan 15. stav 2.ZPI).

Prema tome, poklon (pa i poklon koji je Grad Beograd –Gradska uprava grada Beograda – Sekretarijat za obrazovawe, napo~etku {kolske 2011/12 godine, u~inio u~enicima prvih razredaosnovnih {kola na teritoriji Grada Beograda, pri ~emu supredmet poklona bili {kolski ran~evi i {kolski pribor –pernica, dve sveske A4 i A5, dva bloka za crtawe A4, kutijadrvenih bojica, gumica, lewir, grafitna olovka i reza~), na kojise pla}a porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim seure|uje porez na dodatu vrednost, nije predmet oporezivawaporezom na poklon. To zna~i da zakonski zastupnicipoklonoprimaca – kao maloletnih lica, u ovom slu~aju nemajuobavezu prijavqivawa tog poklona podno{ewem poreske prijavePPI-3, niti se po tom osnovu porez na poklon pla}a.

Poklon {kolskih ran~eva i {kolskog pribora nijepredmet oporezivawa porezom na poklon (i ne postoji obavezaprijavqivawa primqenog poklona podno{ewem prijave PPI-3)ni u slu~aju nepostojawa poreske obaveze po osnovu poreza nadodatu vrednost – ukoliko je vrednost poklona, koji je svakikonkretan u~enik primio od Grada Beograda – Gradske upravegrada Beograda – Sekretarijata za obrazovawe, do 30.000 dinara ujednoj kalendarskoj godini.


POREZ NA DODATU VREDNOST

1. Poreski tretman prometa polovnih motornih vozila, kao i kose smatra obveznikom PDV koji se bavi prometom polovnihmotornih vozila sa aspekta Zakona o PDV


Odredbom ~lana 36. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04 ... 61/07, u daqem tekstu:Zakon o PDV) propisano je da obveznici koji se bave prometompolovnih dobara, ukqu~uju}i polovna motorna vozila,umetni~kih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta,utvr|uju osnovicu kao razliku izme|u prodajne i nabavne cenedobra (u daqem tekstu: oporezivawe razlike), uz odbitak PDVkoji je sadràn u toj razlici.

Navedeni na~in utvr|ivawa osnovice za obra~un PDV,prema stavu 2. ~lana 36. Zakona o PDV, primewuje se ako kodnabavke dobara wihov isporu~ilac nije dugovao PDV ili jekoristio oporezivawe razlike iz stava 1. ovog ~lana.

Kod prometa polovnih dobara, ukqu~uju}i i polovnamotorna vozila, umetni~kih dela, kolekcionarskih dobara iantikviteta, obveznik ne moè iskazivati PDV u ra~unima ili

BILTEN/POREZI 20


drugim dokumentima i nema pravo na odbitak prethodnog poreza(~lan 36. stav 4. Zakona o PDV).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kadaobveznik PDV koji se bavi prometom polovnih motornih vozilavr{i promet motornog vozila ste~enog od 1. januara 2005. godine,osnovicu za obra~unavawe PDV utvr|uje kao razliku izme|uprodajne i nabavne cene dobra, uz odbitak PDV sadrànog u tojrazlici, ako kod nabavke motornog vozila wegov isporu~ilacnije dugovao PDV (npr. ako je isporu~ilac lice koje nije obveznikPDV, ili ako je isporu~ilac obveznik PDV, a za izvr{enipromet nije imao obavezu obra~unavawa i pla}awa PDV u skladusa odredbom ~lana 6. stav 1. ta~ka 2) Zakona o PDV, kao i u slu~ajuako je isporu~ilac obveznik PDV koji je koristio oporezivawerazlike). Me|utim, ako promet predmetnog motornog vozila vr{iobveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornihvozila, pri utvr|ivawu osnovice za promet tog motornog vozilane primewuju se odredbe ~lana 36. Zakona, ve} se osnovica zaobra~unavawe PDV utvr|uje u skladu sa odredbama ~lana 17.Zakona.

Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe da seobveznikom PDV koji se bavi prometom polovnih motornihvozila, sa aspekta Zakona o PDV, smatra obveznik PDV kojiu~estalo nabavqa polovna motorna vozila u ciqu wihovogprometa i prometuje predmetnim dobrima, nezavisno od toga da lije delatnost prometa polovnih motornih vozila navedena kaoprete`na delatnost u registracionoj prijavi koja se podnosiAgenciji za privredne registre prilikom registracije podatakau Registru privrednih subjekata saglasno propisima kojima seure|uje registracija privrednih subjekata, da li je navedena uosniva~kom aktu obveznika PDV ili nije navedena ni uregistracionoj prijavi niti u osniva~kom aktu obveznika PDV.

BILTEN/Porez na dodatu vrednost 21


2. Poreski tretman prometa hidrauli~nih i motornih uqa kojivr{i obveznik PDV sa teritorije Republike van APKM nateritoriju APKM



Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolagawa natelesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra) licu koje tim dobrimamoè raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije druk~ijeodre|eno.

Odredbom ~lana 61. Zakona propisano je da }e VladaRepublike Srbije urediti izvr{avawe ovog zakona na teritorijiAutonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme vaèwaRezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.

Prema odredbi ~lana 2. Uredbe o izvr{avawu Zakona oporezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajineKosovo i Metohija za vreme vaèwa Rezolucije Savetabezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS“, br. 15/05 i 68/11, udaqem tekstu: Uredba), na promet dobara i usluga koji obvezniciPDV vr{e sa teritorije Republike Srbije van teritorijeAPKM (u daqem tekstu: Republika van APKM) na teritorijuAPKM, kao i na promet koji se vr{i sa teritorije APKM nateritoriju Republike van APKM, primewuje se Zakon, propisidoneti na osnovu Zakona i ova uredba.

Odredbama ~lana 10. st. 1. i 2. Uredbe propisano je da se napromet doma}ih dobara (dobra doma}eg porekla i dobra stranogporekla koja su stavqena u slobodan promet na teritoriji

BILTEN/POREZI 22


Republike van APKM) koji izvr{e obveznici PDV sa teritorijeRepublike van APKM na teritoriju APKM, PDV ne pla}a, aobveznici PDV imaju pravo na odbitak prethodnog poreza uskladu sa Zakonom, pod uslovom da su dobra otpremqena nateritoriju APKM uz obrazac EL – Evidencioni list kojipopuwava Posebno odeqewe. Stavom 3. istog ~lana Uredbepredvi|eno je da je pre popuwavawa Evidencionog lista iz stava2. ovog ~lana obveznik PDV duàn da Posebnom odeqewu dostavira~un, odnosno drugi dokument o prometu dobara, koji sadrì:

– naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca ra~una;– mesto i datum izdavawa i redni broj ra~una;– naziv i adresu primaoca ra~una;– vrstu, koli~inu, cenu po jedinici mere i vrednost dobara.Kao dokaz da su dobra iz stava 1. ovog ~lana otpremqena na

teritoriju APKM, u skladu sa stavom 4. istog ~lana Uredbe,sluè:

– Evidencioni list overen od strane Posebnog odeqewa;– izvod iz poslovnog ra~una obveznika PDV da je za promet

dobara izvr{en prenos nov~anih sredstava sa poslovnog ra~unaprimaoca dobara na poslovni ra~un obveznika PDV – isporu -~ioca dobara, odnosno dokaz o uplati nov~anih sredstava odstrane primaoca dobara – fizi~kog lica sa teritorije APKM naposlovni ra~un obveznika PDV – isporu~ioca dobara;

– dokaz o izvr{enoj prodaji deviza Narodnoj banciSrbije ili poslovnoj banci, odnosno ostvarenoj dinarskojprotivvrednosti od prodaje tih deviza, ako je za isporu~enadobra izvr{eno pla}awe u devizama.

Prema odredbi ~lana 10. stav 5. Uredbe, za obveznikePDV koji vr{e promet nafte i naftnih derivata sa teritorijeRepublike van APKM na teritoriju APKM, kao dokazi da su ovadobra otpremqena na teritoriju APKM, pored dokaza iz stava 4.ovog ~lana, sluì i dokaz o pla}enom PDV za unos nafte inaftnih derivata na teritoriju APKM.



Saglasno navedenim odredbama Zakona i Uredbe, napromet dobara koji vr{i obveznik PDV sa teritorije Republikevan APKM na teritoriju APKM, PDV se ne obra~unava i nepla}a, a obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza,pod uslovom da poseduje dokaze da su dobra otpremqena nateritoriju APKM, i to: Evidencioni list overen od stranePosebnog odeqewa, izvod iz poslovnog ra~una obveznika PDV daje za promet dobara izvr{en prenos nov~anih sredstava saposlovnog ra~una primaoca dobara na poslovni ra~un obveznikaPDV – isporu~ioca dobara, odnosno dokaz o uplati nov~anihsredstava od strane primaoca dobara – fizi~kog lica sateritorije APKM na poslovni ra~un obveznika PDV –isporu~ioca dobara, kao i dokaz o izvr{enoj prodaji devizaNarodnoj banci Srbije ili poslovnoj banci, odnosno ostvarenojdinarskoj protivvrednosti od prodaje tih deviza, ako je zaisporu~ena dobra izvr{eno pla}awe u devizama, a kada je re~ oobvezniku PDV koji vr{i promet nafte i naftnih derivata sateritorije Republike van APKM na teritoriju APKM, porednavedenih dokaza, potrebno je da poseduje i dokaz o pla}enom PDVza unos nafte i naftnih derivata na teritoriju APKM.Ministarstvo finansija napomiwe da naftni derivati, u smisluodredbe ~lana 10. stav 5. Uredbe, jesu dobra koja se smatrajuderivatima nafte u skladu sa propisima kojima se ure|ujeenergetika.

S tim u vezi, a s obzirom da se, prema mi{qewuMinistarstva za infrastrukturu i energetiku broj: 312-01-00823/2011-09 od 16. novembra 2011. godine, hidrauli~na i motornauqa ne smatraju derivatima nafte u smislu propisa kojima seure|uje energetika, na promet ovih dobara koji vr{i obveznikPDV sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM,PDV se ne obra~unava i ne pla}a, pod uslovom da obveznik PDVkoji vr{i predmetni promet poseduje dokaze iz ~lana 10. stav 4.Uredbe.

BILTEN/POREZI 24


3. Poreski tretman prometa usluge obuke radnika za rad u Libijiu okviru koje se prezentuje znawe iz oblasti poslova naftne ipetrohemijske industrije, socio-politi~ki i religijski usloviìvota i rada u Libiji



Saglasno odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, usmislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe u okviru obavqawadelatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4. ovog zakona.

Prema odredbama ~lana 12. st. 1. i 2. Zakona, mestoprometa usluga je mesto u kojem pruàlac usluge obavqa svojudelatnost, a ako se promet obavqa preko poslovne jedinice,mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.

Odredbom ~lana 12. stav 3. ta~ka 3) podta~ka (1) Zakonapropisano je da se, izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana, mestomprometa usluga iz oblasti kulture, umetnosti, sporta, nauke iobrazovawa, zabavno-estradnih i sli~nih usluga, ukqu~uju}iusluge organizatora priredbi, kao i sa wima povezanih usluga,smatra mesto gde su ove usluge stvarno pruène.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, mestoprometa usluge obuke radnika, u konkretnom slu~aju obuke za radu Libiji u okviru koje se prezentuje znawe iz oblasti poslovanaftne i petrohemijske industrije, socio-politi~ki ireligijski uslovi ìvota i rada u Libiji, je mesto gde je uslugastvarno pruèna. S tim u vezi, ako se usluga obuke radnika pruàna teritoriji Republike Srbije, obveznik PDV je duàn da nanaknadu za promet predmetne usluge, bez PDV, obra~una PDV po

BILTEN/Porez na dodatu vrednost


poreskoj stopi od 18% i da obra~unati PDV plati u skladu saZakonom. Me|utim, ako se usluga obuke radnika pruà vanteritorije Republike Srbije, u tom slu~aju ne postoji obavezaobra~unavawa i pla}awa PDV.

4. Kada obveznik PDV, koji vr{i oporezivi promet dobara iusluga licu sa sedi{tem na teritoriji APKM, ugovora inapla}uje vrednost prometa u stranoj valuti, da li kursna razlikakoja nastaje ako se kurs strane valute na dan nastanka poreskeobaveze razlikuje od kursa strane valute na dan izdavawa ra~unadovodi do obaveze izmene poreske osnovice i obra~unatog PDV?


Poreska obaveza po osnovu prometa dobara i usluga, uskladu sa odredbama ~lana 16. ta~. 1) i 2) Zakona o porezu nadodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05i 61/07, u daqem tekstu: Zakon), nastaje danom kada se najranijeizvr{i jedna od slede}ih radwi: promet dobara i usluga ilinaplata ako je naknada ili deo naknade napla}en pre prometadobara i usluga.

Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovicakod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu,stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primiza isporu~ena dobra ili pruène usluge, ukqu~uju}i subvencijekoje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u kojunije ukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.

Saglasno odredbi ~lana 22. stav 1. Zakona, ako je naknadaza promet dobara i usluga izraèna u stranoj valuti, za obra~unte vrednosti u doma}oj valuti primewuje se sredwi kurscentralne banke koji vaì na dan nastanka poreske obaveze.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kadaobveznik PDV, koji vr{i oporezivi promet dobara i usluga licu

25

BILTEN/POREZI 26


sa sedi{tem na teritoriji APKM, ugovora i napla}uje vrednostprometa u stranoj valuti, duàn je da prilikom utvr|ivawa iznosaPDV koji duguje po osnovu predmetnog prometa izvr{i obra~un udoma}oj valuti vrednosti naknade izraène u stranoj valutiprimewuju}i sredwi kurs centralne banke koji vaì na dannastanka poreske obaveze. Ako se kurs strane valute na dannastanka poreske obaveze razlikuje od kursa strane valute na danizdavawa ra~una za predmetni promet (u kojem se, izme|u ostalog,iskazuju podaci o iznosu osnovice i iznosu obra~unatog PDV udinarima, utvr|enih primenom sredweg kursa centralne bankekoji vaì na dan nastanka poreske obaveze), odnosno na danpla}awa naknade za taj promet, ta razlika ne dovodi do obavezeizmene poreske osnovice i obra~unatog PDV u smislu odredaba~lana 21. Zakona.

Pored toga, Ministarstvo finansija – Sektor zafiskalni sistem napomiwe da nije nadle`no za davawe mi{qewau vezi sa primenom propisa Narodne banke Srbije.

5. Stopa PDV na promet hleba i drugih pekarskih proizvoda






Odredbom ~lana 23. stav 1. Zakona propisano je da op{tastopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobaraiznosi 18%.

Prema odredbi stava 2. ta~ka 1) istog ~lana Zakona, poposebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se, izme|u ostalog, promet iuvoz hleba i drugih pekarskih proizvoda.

Pravilnikom o utvr|ivawu dobara i usluga ~iji se prometoporezuje po posebnoj stopi PDV („Sl. glasnik RS“, br. 108/04,130/04–ispravka, 140/04, 65/05, 63/07 i 29/11, u daqem tekstu:Pravilnik), u ~lanu 2. stav 1, propisano je da se hlebom, u smislu~lana 23. stav 2. ta~ka 1) Zakona, smatraju sve vrste hleba,nezavisno od teìne i pakovawa, ukqu~uju}i i tost hleb.

Prema odredbi ~lana 2. stav 2. Pravilnika, pekarskimproizvodima, u smislu ~lana 23. stav 2. ta~ka 1) Zakona, smatrajuse sve vrste peciva, ukqu~uju}i i puwena peciva, burek-pita,simit, poga~ice, krofne i sli~ni proizvodi, mekike i sli~niproizvodi, perece i |evreci, grisini, pewerlije, kore za pitu ikore za gibanicu.

Ako se proizvodi iz stava 2. ovog ~lana stavqaju u prometu originalnom pakovawu, smatraju se pekarskim proizvodima akoim je rok trajawa do sedam dana (stav 3. ~lana 2. Pravilnika).

Prema odredbi stava 4. istog ~lana Pravilnika,pekarskim proizvodima smatraju se i proizvodi iz st. 2. i 3. ovog~lana kada se stavqaju u promet u smrznutom stawu, nezavisno odroka trajawa.

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, na promet hleba, nezavisno od vrste, teìne ipakovawa, PDV se obra~unava po posebnoj stopi PDV od 8%.Tako|e, po posebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se i prometpekarskih proizvoda iz ~lana 2. st. 2-4. Pravilnika, a koji se upromet stavqaju kao pe~eni, u originalnom pakovawu ako im jerok trajawa do sedam dana ili u smrznutom stawu nezavisno odroka trajawa, sa ili bez nadeva, od lisnatog ili drugog testa (npr.pekarski proizvodi od lisnatog testa – rol vir{le, poga~iceprazne, poga~ice sa sirom, kroasani sa ~okoladom itd).

BILTEN/POREZI 28


6. Poreski tretman prenosa celokupne imovine koji vr{iobveznik PDV u postupku statusne promene spajawa uzpripajawe, kao i pravo obveznika PDV – sticaoca imovine daPDV koji je obra~unat od strane prethodnih u~esnika u prometuza promet dobara i usluga koji je izvr{en obvezniku PDV –prenosiocu imovine, odbije kao prethodni porez


Prema odredbi ~lana 6. stav 1. ta~ka 1) Zakona o porezu nadodatu vrednost (,,Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka 61/05i 61/07, u daqem tekstu: Zakon), prometom dobara i usluga, usmislu ovog zakona, ne smatra se prenos celokupne ili delaimovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreskiobveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i akoproduì da obavqa istu delatnost.

Kod prenosa celokupne ili dela imovine iz stava 1. ta~ka1) ovog ~lana smatra se da sticalac stupa na mesto prenosioca(~lan 6. stav 2. Zakona).

Odredbom ~lana 2. stav 1. ta~ka 1) Pravilnika outvr|ivawu prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili beznaknade, ili kao ulog, koji se ne smatra prometom dobara i uslugau smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“,br. 67/05, u daqem tekstu: Pravilnik) propisano je da se prometomdobara i usluga koji, u smislu ~lana 6. stav 1. ta~ka 1) Zakona, nepodleè PDV, smatra prenos celokupne imovine kod statusnepromene privrednog dru{tva i promene pravne formeprivrednog dru{tva, u skladu sa zakonom kojim se ure|ujuprivredna dru{tva.

Odredbom ~lana 377. Zakona o privrednim dru{tvima („Sl.glasnik RS“, br. 125/04, u daqem tekstu: Zakon o privrednimdru{tvima) propisano je da se pod reorganizacijom privrednogdru{tva u smislu ovog zakona podrazumeva statusna promenaprivrednog dru{tva i promena pravne forme privrednogdru{tva.



Pod statusnom promenom privrednog dru{tva, u smisluovog zakona, podrazumeva se spajawe, podela i odvajawe, pri ~emuse u statusnoj promeni privrednog dru{tva mogu kombinovatistatusne promene spajawa i podele ili statusne promene spajawai odvajawa (~lan 378. st. 1. i 2. Zakona o privrednim dru{tvima).

Prema odredbi ~lana 381. stav 2. Zakona o privrednimdru{tvima, spajawe uz pripajawe jeste statusna promena kojomjedno dru{tvo prestaje da postoji bez likvidacije (u daqem tekstu:dru{tvo prestalo pripajawem) prenose}i drugom postoje}emdru{tvu celu svoju imovinu i obaveze (u daqem tekstu: dru{tvosticalac), u zamenu za izdavawe akcija ili udela akcionarima ili~lanovima dru{tva prestalog spajawem od strane dru{tvasticaoca, a ako je potrebno i nov~anu doplatu koja ne prelazi 10%nominalne vrednosti tako izdatih akcija ili wihovera~unovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti.

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, na prenos celokupne imovine koji vr{i obveznikPDV u postupku statusne promene spajawa uz pripajawe u skladusa zakonom kojim se ure|uju privredna dru{tva, PDV se neobra~unava i ne pla}a pod slede}im uslovima: da je dru{tvosticalac obveznik PDV, odnosno da tim prenosom postajeobveznik PDV, kao i da produàva da obavqa istu delatnost kojuje obavqao prenosilac imovine. Pored toga, Ministarstvofinansija ukazuje da, s obzirom da u ovom slu~aju obveznik PDV –sticalac imovine stupa na mesto obveznika PDV – prenosioca teimovine, obveznik PDV – sticalac imovine ima pravo da PDVkoji je obra~unat od strane prethodnih u~esnika u prometu zapromet dobara i usluga koji je izvr{en obvezniku PDV –prenosiocu imovine i koji je iskazan u ra~unima koji su izdati naime obveznika PDV – prenosioca imovine, odbije kao prethodniporez, ako bi obveznik PDV – prenosilac imovine imao pravo naodbitak prethodnog poreza po tom osnovu u skladu sa Zakonom uslu~aju da nije do{lo do statusne promene.

BILTEN/POREZI 30


7. Pravo na refundaciju PDV kupca prvog stana u slu~aju kadastan kupuju dva kupca – supru`nici koji zajedno sa maloletnimdetetom ~ine porodi~no doma}instvo i tom kupovinom sti~ususvojinu na stanu, pri ~emu jedan od supru`nika ne ispuwavauslove za ostvarivawe prava na refundaciju PDV


Odredbom ~lana 56a stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da pravo na refundaciju PDVza kupovinu prvog stana, na osnovu podnetog zahteva, ima fizi~kolice – punoletni dràvqanin Republike, sa prebivali{tem nateritoriji Republike, koji kupuje prvi stan (u daqem tekstu:kupac prvog stana).

Saglasno odredbi st. 2. istog ~lana Zakona, kupac prvogstana moè da ostvari refundaciju PDV iz stava 1. ovog ~lana podslede}im uslovima:

1) da od 1. jula 2006 godine do dana overe ugovora okupoprodaji na osnovu kojeg sti~e prvi stan nije imao u svojini,odnosno susvojini stan na teritoriji Republike;

2) da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunostiispla}ena prodavcu.

Pravo na refundaciju PDV iz stava 1. ovog ~lana moè seostvariti za stan ~ija povr{ina za kupca prvog stana iznosi do40m2, a za ~lanove wegovog porodi~nog doma}instva do 15m2 posvakom ~lanu koji nije imao u svojini, odnosno susvojini stan nateritoriji Republike u periodu iz stava 2. ta~ka 1) ovog ~lana(~lan 56a stav 3. Zakona).

Odredbom stava 4. istog ~lana Zakona propisano je da akokupac prvog stana kupuje stan povr{ine koja je ve}a od povr{ineza koju u skladu sa stavom 3. ovog ~lana ima pravo ma refundacijuPDV, pravo na refundaciju PDV moè da ostvari do iznosa kojiodgovara povr{ini stana iz stava 3. ovog ~lana.

31


Porodi~nim doma}instvom kupca prvog stana, u smislustava 3. ovog ~lana, smatra se zajednica ìvota, privre|ivawa itro{ewa prihoda kupca prvog stana, wegovog supru`nika, kup~evedece, kup~evih usvojenika, dece wegovog supru`nika, usvojenikawegovog supru`nika, kup~evih roditeqa, wegovih usvojiteqa,roditeqa wegovog supru`nika, usvojiteqa kup~evog supru`nika,sa istim prebivali{tem kao kupac prvog stana (~lan 56a stav 5.Zakona).

Prema odredbi ~lana 56a stav 6. Zakona, pravo narefundaciju PDV iz stava 1. ovog ~lana nema:

1) kupac stana koji je ostvario refundaciju PDV po osnovukupovine prvog stana:

2) ~lan porodi~nog doma}instva kupca prvog stana za kojegje kupac prvog stana ostvario refundaciju PDV, u slu~aju kada taj~lan porodi~nog doma}instva kupuje stan;

3) kupac stana koji je stekao prvi stan bez obavezeprodavca da za promet tog stana plati porez na prenos apsolutnihprava po osnovu kupovine prvog stana u skladu sa zakonom kojim seure|uju porezi na imovinu:

4) ~lan porodi~nog doma}instva kupca prvog stana koji jestekao prvi stan bez obaveze prodavca da za promet tog stana platiporez na prenos apsolutnih prava po osnovu kupovine prvog stanau skladu sa zakonom kojim se ure|uju porezi na imovinu, a za kogaje ostvareno to poresko oslobo|ewe.

Nadle`ni poreski organ, po sprovedenom postupku,donosi re{ewe o refundaciji PDV kupcu prvog stana i vodievidenciju o kupcima prvog stana i ~lanovima porodi~nihdoma}instava kupaca prvog stapa za koje su kupci prvog stanaostvarili refundaciju PDV, kao i o iznosu ostvarenerefundacije PDV (~lan 56a st. 7 i 8. Zakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, a poproceduri propisanoj odredbama ~lana 10a stav 1. Pravilnika opostupku ostvarivawa prava na povra}aj PDV i o na~inu ipostupku refakcije i refundacije PDV („Sl. glasnik RS“, br.

BILTEN/Porez na dodatu vrednost

BILTEN/POREZI 32


107/04, 65/05 i 63/07), u slu~aju kada stan kupuju dva kupca –supru`nici koji zajedno sa maloletnim detetom ~ine porodi~nodoma}instvo i tom kupovinom sti~u susvojinu na stanu, tj. postajuvlasnici idealnih delova na stanu od 1/2, pri ~emu jedan odsupru`nika ne ispuwava uslove za ostvarivawe prava narefundaciju PDV, pravo na refundaciju PDV moè da ostvarisupru`nik koji ispuwava propisane uslove srazmernosusvojinskom delu koji kupuje, {to zna~i za sebe kao kupca prvogstana za 20m2 i za dete kao ~lana porodi~nog doma}instva za 7,5m2

(ukupno za 27,5m2).

8. Utvr|ivawe osnovice za obra~un PDV kod prometa uslugatehni~kog pregleda i registracije vozila




U skladu sa odredbom ~lana 17. stav 1. Zakona, poreskuosnovicu kod prometa dobara i usluga ~ini iznos naknade (unovcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba daprimi za isporu~ena dobra ili pruène usluge ukqu~uju}isubvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara iliusluga, u koju nije ukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ijepropisano.



Prema odredbama ~lana 17. stav 2. Zakona, u osnovicu seura~unavaju i akcize, carina i druge uvozne da`bine, kao i ostalijavni prihodi, osim PDV, i svi sporedni tro{kovi koje obveznikzara~unava primaocu dobara i usluga.

Saglasno odredbi ~lana 17. stav 3. ta~ka 2) Zakona,osnovica ne sadrì iznose koje obveznik napla}uje u ime i zara~un drugog ako taj iznos prenosi licu u ~ije ime i za ~iji ra~unje izvr{io naplatu.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV koji vr{i promet usluga tehni~kog pregleda i registracijevozila duàn je da na naknadu (bez PDV) za promet predmetnihusluga obra~una PDV po poreskoj stopi PDV od 18% i daobra~unati PDV plati u skladu sa Zakonom. U osnovicu zaobra~unavawe PDV za promet usluga tehni~kog pregleda iregistracije vozila ne ura~unavaju se tro{koviadministrativnih i komunalnih taksi, drumarine, poreza naupotrebu motornih vozila, ekolo{ke takse, naknade za izradusaobra}ajne dozvole i registarskih tablica i polise osigurawa, sobzirom da je re~ o iznosima koje obveznik PDV u ime i za ra~undrugih lica napla}uje od primaoca ovih usluga, pod uslovom datako napla}ene iznose prenosi licima u ~ije ime i za ~iji ra~unje izvr{io naplatu. Pored toga, Ministarstvo finansijanapomiwe da se na nov~ana sredstva koja obveznik PDV u ime i zara~un drugih lica napla}uje od primaoca usluga tehni~kogpregleda i registracije vozila i prenosi tim licima neprimewuje poresko oslobo|ewe, ve} da se ta nov~ana sredstva nesmatraju delom naknade za promet predmetnih usluga.

9. a) Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznika PDV poosnovu nabavke dobara koja se ne smatraju opremom za vr{ewedelatnosti

BILTEN/POREZI 34


b) Da li se prestankom ispuwenosti uslova za odbitak prethodnogporeza za opremu za vr{ewe delatnosti smatra brisawe obveznikaiz evidencije za PDV po slu`benoj du`nosti?


a) Odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da pravo na odbitakprethodnog poreza obveznik moè da ostvari ako dobranabavqena u Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavkuopreme, kao i objekata za vr{ewe delatnosti i ekonomskideqivih celina u okviru tih objekata, odnosno primqene usluge,koristi ili }e ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;2) za koji u skladu sa ~lanom 24. ovog zakona postoji

oslobo|ewe od pla}awa PDV;3) koji je izvr{en u inostranstvu ako bi za taj promet

postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvr{en uRepublici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi ~lana28. stav 2. Zakona, obveznik moè da ostvari ako poseduje ra~unizdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnogporeza, u skladu sa ovim zakonom, ili dokument o izvr{enom uvozudobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim sepotvr|uje daje primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platioprilikom uvoza.

Odredbama stava 3. istog ~lana Zakona propisano je da uporeskom periodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2. ovog~lana obveznik moè da odbije prethodni porez od dugovanogPDV, i to:

1) obra~unati i iskazani PDV za promet dobara i uslugakoji je ili }e mu biti izvr{en od strane drugog obveznika uprometu;



2) PDV koji je pla}en prilikom uvoza dobara.Saglasno odredbi stava 4. istog ~lana Zakona, pravo na

odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispuwewa uslova iz st.1–3. ovog ~lana.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, a uzispuwewe propisanih uslova, obveznik PDV ima pravo na odbitakprethodnog poreza po osnovu nabavke dobara koja se ne smatrajuopremom za vr{ewe delatnosti iz ~lana 32. Zakona, ali koja sesmatraju opremom u skladu sa propisima kojima se ure|ujera~unovodstvo i revizija.

b) Prema odredbi ~lana 32. stav 1. Zakona, obveznik koji jeostvario pravo na odbitak prethodnog poreza za opremu i objekteza vr{ewe delatnosti, duàn je da izvr{i ispravku odbitkaprethodnog poreza ako prestane da ispuwava uslove zaostvarivawe ovog prava i to u roku kra}em od pet godina odmomenta prve upotrebe za opremu, odnosno deset godina odmomenta prve upotrebe za objekte.

Odredbom ~lana 2. Pravilnika o utvr|ivawu opreme iobjekata za vr{ewe delatnosti i o na~inu sprovo|ewa ispravkeodbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vr{ewedelatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 67/05, u daqem tekstu:Pravilnik) propisano je da je oprema za vr{ewe delatnosti, usmislu Zakona, dobro pojedina~ne vrednosti najmawe 500.000dinara, bez PDV, koje ima karakter opreme, ~iji je vek upotrebeduì od jedne godine, a koje se koristi ili }e se koristiti zavr{ewe delatnosti.

Saglasno odredbi ~lana 39. stav 2. Zakona, nadle`niporeski organ, po slu`benoj du`nosti, a po sprovedenom postupku,izvr{i}e brisawe obveznika iz evidencije za PDV ako jeobveznik ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskojgodini u iznosu mawem od 2.000.000 dinara, o ~emu izdaje potvrduiz stava 1. ovog ~lana (potvrda o brisawu iz evidencije za PDV).

BILTEN/POREZI 36


Prema odredbi ~lana 8. stav 4. Pravilnika o obliku isadrìni prijave za evidentirawe obveznika PDV, postupkuevidentirawa i brisawa iz evidencije i o obliku i sadrìniporeske prijave PDV („Sl. glasnik RS“, 94/04, 108/05 i 120/08),prilikom sprovo|ewa postupka brisawa iz evidencije za PDV poslu`benoj du`nosti, nadle`ni poreski organ vodi ra~una da nedo|e do dvostrukog oporezivawa prometa dobara i usluga PDV,odnosno do neoporezivawa prometa dobara i usluga na koji trebada se plati PDV.

U skladu sa navedenim, obveznik PDV koji je ostvariopravo na odbitak prethodnog poreza za opremu za vr{ewedelatnosti iz ~lana 32. Zakona (dobro pojedina~ne vrednosti umomentu nabavke najmawe 500.000 dinara, bez PDV, koje imakarakter opreme i ~iji je vek upotrebe duì od jedne godine), akoji prestane da ispuwava uslove za odbitak prethodnog poreza uroku kra}em od pet godina od momenta prve upotrebe te opreme,pri ~emu se prestankom ispuwenosti uslova smatra i brisawe izevidencije za PDV po slu`benoj du`nosti obveznika PDV kojinakon brisawa nastavqa da obavqa delatnost (nezavisno od togada li }e delatnost obavqati kao lice koje nije obveznik PDV ili}e se ponovo evidentirati u sistem PDV), duàn je da vr{iispravku odbitka prethodnog poreza u skladu sa odredbamaPravilnika.

10. Poreski tretman prometa dobara i usluga koji vr{i obveznikPDV, a naknadu za taj promet ostvaruje iz buxeta jedinicelokalne samouprave


•Prema odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i61/07, u daqem tekstu: Zakon), predmet oporezivawa PDV su



isporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.



U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na prometdobara i usluga koji vr{i obveznik PDV, a za koji odredbama ~l.24. i 25. Zakona nije propisano poresko oslobo|ewe, PDV seobra~unava po propisanoj poreskoj stopi i pla}a u skladu saZakonom. Za promet dobara i usluga koji se vr{i uz naknadu,osnovicu za obra~unavawe PDV, u skladu sa odredbama ~lana 17.Zakona, ~ini naknada koju obveznik PDV prima ili treba daprimi za predmetni promet (bez PDV), nezavisno od toga da liobveznik PDV ostvaruje naknadu za taj promet iz buxeta jedinicelokalne samouprave, autonomne pokrajine, Republike Srbije iliiz drugih izvora.

•Odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona propisano je da pravona odbitak prethodnog poreza obveznik moè da ostvari ako dobranabavqena u Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavkuopreme, kao i objekata za vr{ewe delatnosti i ekonomskideqivih celina u okviru tih objekata, odnosno primqene usluge,koristi ili }e ih koristiti za promet dobara i usluga:




BILTEN/POREZI 38


Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi ~lana28. stav 2. Zakona, obveznik moè da ostvari ako poseduje ra~unizdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnogporeza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvr{enom uvozudobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim sepotvr|uje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platioprilikom uvoza.

Odredbom stava 3. istog ~lana Zakona propisano je da uporeskom periodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2. ovog~lana obveznik moè da odbije prethodni porez od dugovanogPDV, i to:




U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV ima pravo da PDV obra~unat od strane prethodnih u~esnikau prometu – obveznika PDV za promet dobara i usluga, odnosnoPDV pla}en pri uvozu dobara, odbije kao prethodni porez, uzispuwewe svih predvi|enih uslova – da poseduje ra~un (ili drugidokument koji sluì kao ra~un) izdat u skladu sa Zakonom,odnosno dokument o izvr{enom uvozu dobara u kojem je iskazanprethodni porez, a kojim se potvr|uje da je prilikom uvoza dobarapla}en PDV, kao i da nabavqena dobra koristi ili da }e ihkoristiti za promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza (zapromet koji je oporeziv PDV, promet za koji u skladu sa ~lanom24. Zakona postoji oslobo|ewe od pla}awa PDV ili promet kojije izvr{en u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo naodbitak prethodnog poreza da je izvr{en u Republici). Me|utim,obveznik PDV nema pravo na odbitak prethodnog poreza poosnovu nabavke dobara i usluga koje koristi ili }e ih koristiti



da bi izvr{io promet dobara i usluga bez prava na odbitakprethodnog poreza (promet za koji je propisano poreskooslobo|ewe bez prava na odbitak prethodnog poreza u skladu saodredbama ~lana 25. Zakona ili promet koji je izvr{en uinostranstvu, ako za taj promet ne bi postojalo pravo na odbitakprethodnog poreza da je izvr{en u Republici).

11. Poreski tretman prometa monta`nog objekta koji vr{iobveznik PDV korisniku slobodne zone, pri ~emu se monta`niobjekat unosi u slobodnu zonu u delovima, uz obavezu isporu~iocada izvr{i montirawe predmetnog objekta u slobodnoj zoni


• Prema odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost (,.Sl. glasnik RS“ br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), predmet oporezivawa PDV su isporukadobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i uRepublici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu saodredbom ~lana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolagawa natelesnim stvarima (u daqem tekstu: dobra) licu koje tim dobrimamoè raspolagati kao vlasnik ako ovim ~lanom nije druk~ijeodre|eno.

Ako se uz isporuku dobara vr{i sporedna isporuka dobaraili sporedno pruàwe usluga, smatra se da je izvr{ena jednaisporuka dobara (~lan 4. stav 6. Zakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kadaobveznik PDV vr{i promet monta`nog objekta korisnikuslobodne zone, koji se unosi u slobodnu zonu u delovima, uzobavezu isporu~ioca da izvr{i montirawe predmetnog objekta uslobodnoj zoni, pri ~emu je za ovaj promet ugovorena jedinstvenanaknada, smatra se da je izvr{ena jedinstvena isporuka dobra –

BILTEN/POREZI 40


monta`nog objekta.• Odredbom ~lana 24. stav 1. ta~ka 5) Zakona propisano je

poresko oslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnog poreza zaunos dobara u slobodnu zonu za koja bi obveznik – sticalac dobaraimao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobranabavqao za potrebe obavqawa delatnosti van slobodne zone.

Poresko oslobo|ewe za unos dobara u slobodnu zonu iz~lana 24. stav 1. ta~ka 5) Zakona, a u skladu sa odredbama ~lana 6.stav 1. Pravilnika o na~inu i postupku ostvarivawa poreskihoslobo|ewa kod PDV sa pravom i bez prava pa odbitakprethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br. 124/04, 140/04, 27/05, 54/05,68/05, 58/06, 112/06, 63/07, 99/10, 4/11, 24/11 i 79/11, u daqem tekstu:Pravilnik), obveznik moè da ostvari ako poseduje:

1) dokument preduze}a koje upravqa slobodnom zonom (udaqem tekstu: preduze}e) kojim se potvr|uje da izme|u preduze}ai korisnika slobodne zone – primaoca dobara postoji vaè}iugovor o kori{}ewu slobodne zone;

2)ra~un isporu~ioca dobara koja se unose u slobodnu zonu;3) izjavu korisnika zone da se radi o dobrima za koja bi

obveznik – sticalac dobara imao pravo na odbitak prethodnogporeza kada bi ta dobra nabavqao za potrebe obavqawadelatnosti van slobodne zone;

4) overenu kopiju deklaracije kojom se dokazuje da sudobra uneta u slobodnu zonu, u skladu sa carinskim propisima.

U skladu sa navedenim odredbama Zakona i Pravilnika,obveznik PDV koji vr{i promet monta`nog objekta korisnikuslobodne zone, a koji se u slobodnu zonu unosi u delovima uzobavezu montaè u slobodnoj zoni, pri ~emu je za predmetnipromet ugovorena jedinstvena naknada, nije duàn da za taj prometobra~una i plati PDV ako bi korisnik slobodne zone – obveznikPDV imao pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu saZakonom kada bi monta`ni objekat nabavqao za potrebeobavqawa delatnosti van slobodne zone. Za ostvarivawepredmetnog poreskog oslobo|ewa obveznik PDV – isporu~ilac



monta`nog objekta mora da poseduje dokaze iz ~lana 6. stav 1.Pravilnika. Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe dapo osnovu predmetnog prometa obveznik PDV – isporu~ilacmonta`nog objekta ima pravo na odbitak prethodnog poreza uskladu sa odredbama ~lana 28. Zakona.

12. a) Poreski tretman unosa ekonomski deqivih celina u okvirunovoizgra|enog gra|evinskog objekta kao nenov~anog uloga ukapital privrednog dru{tva koji vr{i fizi~ko lice na kojeglasi gra|evinska dozvola za izgradwu tog gra|evinskog objekta(investitor), a koje je istovremeno i osniva~ predmetnogprivrednog dru{tvab) Poreski tretman prenosa prava raspolagawa na ekonomskideqivim celinama u okviru gra|evinskog objekta koji vr{iprivredno dru{tvo – obveznik PDV, koje su u to privrednodru{tvo unete kao ulog od strane osniva~a – fizi~kog lica nakojeg glasi gra|evinska dozvola (investitor)


a) Prema odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), predmet oporezivawa PDV su isporukadobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i uRepublici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.


Prema odredbi ~lana 4. stav 3. ta~ka 7) Zakona, prometomdobara, u smislu ovog zakona, smatra se i prvi prenos pravaraspolagawa na novoizgra|enim gra|evinskim objektima iliekonomski deqivim celinama u okviru tih objekata.

BILTEN/POREZI 42


U skladu sa odredbama ~lana 2. Pravilnika o utvr|ivawunovoizgra|enih gra|evinskih objekata i ekonomski deqivihcelina u okviru tih objekata ~iji je prvi prenos pravaraspolagawa predmet oporezivawa PDV („Sl. glasnik RS“, br.105/04), novoizgra|enim gra|evinskim objektima, u smislu ~lana4. stav 1. ta~ka 7) Zakona, smatraju se objekti u svim stepenimaizgra|enosti koji kao takvi mogu biti predmet prenosa pravaraspolagawa, a ~ija je izgradwa zapo~eta od 1. januara 2005. godine.

Prema odredbi ~lana 2. ta~ka 21) Zakona o planirawu iizgradwi („Sl. glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 i 64/10), investitorjeste lice za ~ije potrebe se gradi objekat i na ~ije ime glasigra|evinska dozvola.

U smislu navedenih zakonskih odredaba, a imaju}i u viduda originarno pravo svojine na gra|evinskom objektu ima lice nakoje glasi gra|evinska dozvola i za ~ije potrebe se gradi objekat,prvi prenos prava raspolagawa na novoizgra|enom gra|evinskomobjektu vr{i investitor.

Saglasno navedenim zakonskim odredbama, kao i podacimaiz katastra nepokretnosti, s obzirom da je u konkretnom slu~ajufizi~ko lice na koje glasi gra|evinska dozvola za izgradwugra|evinskog objekta (investitor), koje je istovremeno i osniva~predmetnog privrednog dru{tva, izvr{ilo unos ekonomskideqivih celina u okviru novoizgra|enog gra|evinskog objektaizgra|enog na tom gra|evinskom zemqi{tu kao nenov~ani ulog ukapital predmetnog privrednog dru{tva, a na osnovu dopuneodluke o osnivawu ovog privrednog dru{tva kojom je fakti~kiopredeqen nenov~ani ulog u smislu odre|ivawa konkretnihekonomski deqivih celina koje se unose u kapital predmetnogprivrednog dru{tva, mi{qewe Ministarstva finansija je daunos predmetnih ekonomski deqivih celina predstavqa prviprenos prava raspolagawa na tim dobrima iz ~lana 4. stav 3. ta~ka7) Zakona. U ovom slu~aju, prvi prenos prava raspolagawa naekonomski deqivim celinama u okviru novoizgra|enoggra|evinskog objekta (unos u kapital privrednog dru{tva) ne



oporezuje se PDV, s obzirom da promet vr{i investitor –fizi~ko lice koje nije obveznik PDV.

b) Odredbom ~lana 25. stav 2. ta~ka 3) Zakona propisano jeporesko oslobo|ewe bez prava ka odbitak prethodnog poreza, tj.da se PDV ne pla}a na promet objekata, osim prvog prenosa pravaraspolagawa na novoizgra|enim gra|evinskim objektima iliekonomski deqivim celinama u okviru tih objekata, kao i prvogprenosa vlasni~kog udela na novoizgra|enim gra|evinskimobjektima ili ekonomski deqivim celinama u okviru tihobjekata.

U skladu sa navedenom zakonskom odredbom, kadaprivredno dru{tvo – obveznik PDV vr{i prenos pravaraspolagawa na ekonomski deqivim celinama u okvirugra|evinskog objekta koje su u to privredno dru{tvo unete kaoulog od strane osniva~a – fizi~kog lica na kojeg glasigra|evinska dozvola (investitora), re~ je o drugom prenosu pravaraspolagawa na predmetnim ekonomski deqivim celinama za kojine postoji obaveza obra~unavawa i pla}awa PDV, a predmetnoprivredno dru{tvo po osnovu ovog prometa nema pravo na odbitakprethodnog poreza. Na prenos prava svojine na ekonomskideqivim celinama (koje su pre tog prenosa unete kao ulog upredmetno privredno dru{tvo od strane osniva~a), pla}a se porezu skladu sa ZPI.

• Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe daobveznik PDV – predmetno privredno dru{tvo koje je, premanavodima iz zahteva za mi{qewe, finansiralo izgradwugra|evinskog objekta (izvo|a~ radova je ispostavqao situacijepredmetnom privrednom dru{tvu), izvr{ilo je osniva~u –fizi~kom licu na koje glasi gra|evinska dozvola (investitoru)promet predmetnog gra|evinskog objekta u smislu odredbe ~lana4. stav 3. ta~ka 6) Zakona, za koji postoji obaveza obra~unavawa ipla}awa PDV u skladu sa Zakonom. Po osnovu ovog prometa

BILTEN/POREZI 44


obveznik PDV – predmetno privredno dru{tvo ima pravo naodbitak prethodnog poreza uz ispuwewe uslova propisanihZakonom.

13. Izdavawe potvrde o poreskom oslobo|ewu za donacije iz ~lana24. stav 1. ta~ka 16a) Zakona o PDV ako u toku realizacijeprojekta koji se sprovodi na osnovu ugovora o izvo|ewu radovazakqu~enim izme|u korisnika donacije i stranog lica, do|e doizmene ugovora o izvo|ewu radova u smislu da }e ogranak togstranog lica vr{iti promet dobara i usluga korisniku donacije


Odredbom ~lana 24. stav 1. ta~ka 16a) Zakona o porezu nadodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05i 61/07, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da se PDV ne pla}a napromet dobara i usluga koji se vr{i u skladu sa ugovorima odonaciji zakqu~enim sa dràvnom zajednicom Srbija n CrnaGora, odnosno Republikom, a tim ugovorom je predvi|eno da se izdobijenih nov~anih sredstava ne}e pla}ati tro{kovi poreza.

Prema odredbama ~lana 21a stav 1. ta~. 3) i 4) Pravilnikao na~inu i postupku ostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDVsa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnikRS“, br. 124/04, 140/04, 27/05, 54/05, 68/05, 58/06, 12/06, 63/07, 99/10,4/11, 24/11 i 79/11, u daqem tekstu: Pravilnik), poreskooslobo|ewe iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 16a) Zakona, za prometdobara i usluga koji se vr{i u skladu sa ugovorima o donacijizakqu~enim sa dràvnom zajednicom Srbija i Crna Gora ili saRepublikom Srbijom, pod uslovom da je tim ugovorima predvi|enoda se iz dobijenih nov~anih sredstava ne}e pla}ati tro{koviporeza, obveznik moè da ostvari ako promet dobara i usluganeposredno vr{i korisniku nov~anih sredstava koja su predmetugovora o donaciji, ako su ta sredstva, od strane davaoca donacije



ili implementarnog partnera, neposredno data korisniku zafinansirawe odre|enog projekta u Republici Srbiji, kao ikorisniku dobara ili usluga koji su predmet ugovora o donaciji,ako je ta dobra ili usluge neposredno platio davalac donacije ilistranom licu koje u Republici Srbiji nema sedi{te ni stalnuposlovnu jedinicu (u daqem tekstu: strano lice), a koje je odstrane korisnika nov~anih sredstava, odnosno korisnika dobarai usluga iz ta~ke 3) ovog stava (u daqem tekstu: korisnikdonacije), angaòvano na realizaciji projekta koji je predmetdonacije.

Saglasno odredbi ~lana 21v Pravilnika, poreskooslobo|ewe iz ~lana 21a stav 1. ta~. 3) i 4) ovog pravilnikaobveznik moè da ostvari ako poseduje potvrdu o poreskomoslobo|ewu za donacije, koju popuwava, potpisuje, overava iizdaje ovla{}eno lice korisnika donacije, odnosno stranog lica,u tri primerka, koje dostavqa Centrali na overu.

Odgovorno lice korisnika donacije, odnosno stranog licadu`no je da, pre izdavawa prve potvrde o poreskom oslobo|ewu zadonacije, Centrali dostavi otisak pe~ata, podatke o licimaovla{}enim za izdavawe potvrda o poreskom oslobo|ewu zadonacije sa deponovanim potpisima tih lica, kao i obave{tewe opromenama lica kojima je dato ovo ovla{}ewe, u roku od 15 danaod dana nastanka promene (stav 2. istog ~lana Pravilnika).

Odredbom ~lana 21v stav 3. Pravilnika propisano je dapotvrda o poreskom oslobo|ewu za donacije iz stava 1. ovog ~lanasadrì:

1) naziv i adresu izdavaoca potvrde – korisnika donacijeodnosno stranog lica;

2) broj i datum potvrde;3) naziv i broj ugovora o donaciji ako je ugovor zaveden pod

odre|enim brojem;4) naziv i vrednost projekta ako se promet dobara ili

usluga vr{i u ciqu realizacije odre|enog projekta u RepubliciSrbiji;

BILTEN/POREZI 46


5) naziv, adresu i PIB obveznika PDV koji vr{i prometdobara i usluga uz poresko oslobo|ewe;

6) vrednost prometa dobara i usluga po predra~unu,odnosno iznos nov~anih sredstava koja }e biti avansno upla}ena;

7) potpis i pe~at ovla{}enog lica korisnika donacije,odnosno stranog lica;

8) broj i datum overe od strane Centrale i potpisovla{}enog lica.

Centrala proverava da li je ugovor o donacijievidentiran kod Centrale, overava sva tri primerka potvrde oporeskom oslobo|ewu za donacije, od kojih dva primerka vra}akorisniku donacije, odnosno stranom licu, a tre}i zadràva zasvoje potrebe (stav 5. istog ~lana Pravilnika).

Saglasno odredbi ~lana 21v stav 6. Pravilnika, korisnikdonacije, odnosno strano lice dostavqa obvezniku jedanprimerak overene potvrde iz stava 5. ovog ~lana, a drugi zadràvaza svoje potrebe.

Saglasno navedenom, na promet dobara i usluga koji sevr{i korisniku nov~anih sredstava koja su predmet ugovora odonaciji iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 16a) Zakona, PDV se neobra~unava i ne pla}a. Obveznik PDV koji vr{i predmetnipromet ima pravo na odbitak prethodnog poreza po tom osnovu uskladu sa Zakonom. S tim u vezi, ako u toku realizacije projektakoji se finansira na osnovu ugovora o donaciji iz ~lana 24. stav1. ta~ka 16a) Zakona, a koji se sprovodi na osnovu ugovora oizvo|ewu radova zakqu~enim izme|u korisnika donacije istranog lica, do|e do izmene ugovora o izvo|ewu radova u smisluda }e ogranak tog stranog lica vr{iti promet dobara i uslugakorisniku donacije, u tom slu~aju, po~ev od dana izmenepredmetnog ugovora, korisnik donacije izdaje potvrdu o poreskomoslobo|ewu za donacije ogranku stranog lica.

14. Pravo na poresko oslobo|ewe za promet dobara i usluga kojise vr{i u okviru sprovo|ewa projekata IPA u slu~aju kada:



– promet vr{i obveznik PDV Delegaciji Evropske komisije uRepublici Srbiji; – Delegacija EK zakqu~i ugovor o sprovo|ewu odre|enogprojekta sa nosiocem konzorcijuma koji je deklarisan kaopodimplementarni partner Delegacije EK, pri ~emu jepredmetnim ugovorom predvi|eno da ostali ~lanovikonzorcijuma vr{e promet dobara i usluga nosiocu konzorcijuma,a da nosilac konzorcijuma vr{i promet Delegaciji EK; – Delegacija EK zakqu~i ugovor o sprovo|ewu odre|enogprojekta sa nosiocem konzorcijuma, a tim ugovorom je predvi|enoda }e svi ~lanovi konzorcijuma vr{iti promet dobara i uslugaDelegaciji EK, pri ~emu je Delegacija EK deklarisala sve~lanove konzorcijuma kao podimplementarne partnere


Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“,br. 84/01, 86/04–ispravka, 61/05 i 6107, u daqem tekstu: Zakon), u~lanu 24. stav 1. ta~ka 16a), propisano je da se PDV ne pla}a napromet dobara i usluga koji se vr{i u skladu sa ugovorima odonaciji zakqu~enim sa dràvnom zajednicom Srbija i CrnaGora, odnosno Republikom, a tim ugovorom je predvi|eno da se izdobijenih nov~anih sredstava ne}e pla}ati tro{kovi poreza.

Prema odredbi ~lana 26. stav 1. Okvirnog sporazumaizme|u Vlade Republike Srbije n Komisije evropskih zajednica opravilima za saradwu koja se odnose na finansijsku pomo}Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovo|ewapomo}i prema pravilima instrumenta pretpristupne pomo}iIPA potvr|enog Zakonom o potvr|ivawu Okvirnog sporazumaizme|u Vlade Republike Srbije i Komisije evropskih zajednica opravilima za saradwu koja se odnose na finansijsku pomo}Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovo|ewapomo}i prema pravilima instrumenta pretpristupne pomo}iIPA („Sl. glasnik RS“, br. 124/07), izuzev ako nije druga~ije

BILTEN/POREZI 48


predvi|eno u sektorskom ili finansijskom sporazumu, porezi,carinske i uvozne da`bine ili drugi tro{kovi koji imajuistovetno dejstvo nisu prihvatqivi po osnovu IPA.

Poresko oslobo|ewe iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 16a)Zakona, a u skladu sa odredbom ~lana 21a stav 1. Pravilnika ona~inu i postupku ostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sapravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnikRS“, br. 124/04 ... 79/11, u daqem tekstu: Pravilnik), za prometdobara i usluga, koji se vr{i u skladu sa ugovorom o donacijizakqu~enim sa dràvnom zajednicom Srbija i Crna Gora ili saRepublikom Srbijom pod uslovom da je tim ugovorima predvi|enoda se iz dobijenih nov~anih sredstava ne}e pla}ati tro{koviporeza, obveznik moè da ostvari ako promet dobara i usluganeposredno vr{i:

1) licu sa kojim je zakqu~en ugovor o donaciji, odnosnolicu koje je angaòvano za sprovo|ewe odre|enog projekta nateritoriji Republike Srbije od strane lica sa kojim je zakqu~enugovor o donaciji (u daqem tekstu: implementarni partner);

2) licu koje je angaòvano za sprovo|ewe odre|enogprojekta na teritoriji Republike Srbije od straneimplementarnog partnera (u daqem tekstu: podimplementarnipartner);

3) korisniku nov~anih sredstava koja su predmet ugovora odonaciji, ako su ta sredstva, od strane davaoca donacije iliimplementarnog partnera, neposredno data korisniku zafinansirawe odre|enog projekta u Republici Srbiji, kao ikorisniku dobara ili usluga koji su predmet ugovora o donaciji,ako je ta dobra ili usluge neposredno platio davalac donacije;

4) stranom licu koje u Republici Srbiji nema sedi{te nistalnu poslovnu jedinicu (daqem tekstu: strano lice), a koje je odstrane korisnika nov~anih sredstava odnosno korisnika dobarai usluga iz ta~ke 3) ovog stava (u daqem tekstu: korisnikdonacije), angaòvano na realizaciji projekta koji je predmetdonacije.



Republi~ki organ ~iji je funkcioner u ime RepublikeSrbije zakqu~io ugovor o donaciji dostavqa Centrali kopijuzakqu~enog ugovora o donaciji i podatak o iznosu sredstava kojije predmet ugovora o donaciji (stav 2. istog ~lana Pravilnika).

Odredbom stava 3. istog ~lana Pravilnika propisano jeda implementarni partner dostavqa Centrali dokaz da je usvojstvu implementarnog partnera angaòvan od strane davaocadonacije, spisak podimplementarnih partnera, kao i kopijeugovora zakqu~enih sa podimplementarnim partnerima.

Prema odredbi ~lana 21b stav 1. Pravilnika, poreskooslobo|ewe iz ~lana 21a stav 1. ta~. 1) i 2) ovog pravilnikaobveznik moè da ostvari ako poseduje dokument kojim sepotvr|uje da je promet dobara i usluga prema ugovoru o donacijioslobo|en poreza (u daqem tekstu: potvrda o poreskomoslobo|ewu za donacije), koji popuwava, potpisuje, overava iizdaje ovla{}eno lice implementarnog, odnosno podimple -mentarnog partnera, u tri primerka, koje dostavqa Centrali naoveru.

Odredbom stava 2. istog ~lana Pravilnika propisano jeda je odgovorio lice implementarnog, odnosno podimple -mentarnog partnera, du`no da, pre izdavawa prve potvrde oporeskom oslobo|ewu za donacije, Centrali dostavi otisakpe~ata, podatke o licima ovla{}enim za izdavawe potvrda oporeskom oslobo|ewu za donacije sa deponovanim potpisima tihlica, kao i obave{tewe o promenama lica kojima je dato ovoovla{}ewe, u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

Prema odredbama ~lana 21b stav 3. Pravilnika, potvrda oporeskom oslobo|ewu za donacije iz stava 1. ovog ~lana sadrì:

1) naziv i adresu implementarnog, odnosno podimple -mentarnog partnera;

2) broj i datum potvrde;3) naziv i broj ugovora o donaciji ako je ugovor zaveden

pod odre|enim brojem, kao i naziv i vrednost projekta;

BILTEN/POREZI 50


4) naziv, adresu i PIB obveznika PDV koji vr{i prometdobara ili usluga uz poresko oslobo|ewe;

5) vrednost prometa dobara i usluga po predra~unu,odnosno datum i iznos upla}enih avansnih sredstava;

6) potpis i pe~at ovla{}enog lica implementarnog,odnosno podimplementarnog partnera;


Odredbom stava 4. istog ~lana Pravilnika propisano jeda, izuzetno od stava 3. ta~ka 6) ovog ~lana, ako implementarni,odnosno podimplementarni partner, nema obavezu da posedujepe~at u skladu sa propisima svoje zemqe, u tom slu~aju, umestootiska pe~ata, Centrali dostavqa izjavu da ne poseduje pe~at,potpisanu od strane lica ovla{}enog za izdavawe potvrda oporeskom oslobo|ewu za donacije.

Prema odredbi stava 5. istog ~lana Pravilnika,Centrala proverava da li je ugovor o donaciji evidentiran kodCentrale, overava sva tri primerka potvrde o poreskomoslobo|ewu za donacije, od kojih dva primerka vra}aimplementarnom, odnosno podimplementarnom partneru, a tre}izadràva za svoje potrebe.

Odredbom stava 6. istog ~lana Pravilnika propisano je daimplementarni, odnosno podimplementarni partner dostavqaobvezniku jedan primerak overene potvrde iz stava 5. ovog ~lana,a drugi zadràva za svoje potrebe.

Saglasno navedenom, na promet dobara i usluga koji sevr{i u okviru sprovo|ewa projekata IPA, PDV se ne obra~unavai ne pla}a, pri ~emu se poresko oslobo|ewe ostvaruje premapropisanoj proceduri.

Prema dopisu Sektora za programirawe i upravqawefondovima EU i razvojnom pomo}i broj: slu`beno od 19.11.2009.godine, „zakqu~ivawe svih ugovora za realizaciju projekataodobrenih u okviru IPA povereno je Delegaciji Evropskekomisije u Republici Srbiji“.



S tim u vezi, na promet dobara i usluga koji vr{iobveznik PDV Delegaciji Evropske komisije u RepubliciSrbiji (u daqem tekstu: Delegacija EK), kao licu koje imaovla{}ewe da zakqu~uje ugovore, tj. da sprovodi projekteodobrene u okviru IPA, ne postoji obaveza obra~unavawa ipla}awa PDV, a obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnogporeza po tom osnovu. Navedeno poresko oslobo|ewe obveznikPDV (nezavisno od toga da li ima status podimplementarnogpartnera) moè da ostvari ako poseduje primerak potvrde oporeskom oslobo|ewu za donacije koju je popunilo, potpisalo,overilo i izdalo ovla{}eno lice implementarnog partnera(Delegacije EK) i koja je overena od strane Centrale.

Tako|e, PDV se ne obra~unava i ne pla}a ni na prometdobara i usluga koji vr{i obveznik PDV podimplementarnompartneru, tj. licu koje je angaòvano za sprovo|ewe odre|enogprojekta na teritoriji Republike Srbije od straneimplementarnog partnera, a obveznik PDV ima pravo na odbitakprethodnog poreza po tom osnovu. Za ostvarivawe ovog poreskogoslobo|ewa obveznik PDV mora da poseduje primerak potvrde oporeskom oslobo|ewu za donacije koju je popunilo, potpisalo,overilo i izdalo ovla{}eno lice podimplementarnog partnera ikoja je overena od strane Centrale. Podimplementarni partnerDelegacije EK je lice koje je angaòvano za sprovo|eweodre|enog projekta od strane Delegacije EK. tj. sa kojim jeDelegacija EK zakqu~ila ugovor o sprovo|ewu – realizacijiodre|enog projekta i koje je navedeno u spisku podimple -mentarnih partnera koji je Delegacija EK, uz kopiju zakqu~enihugovora, dostavila Centrali.

Saglasno navedenim odredbama Zakona, Okvirnogsporazuma i Pravilnika, ako Delegacija EK zakqu~i ugovor osprovo|ewu odre|enog projekta sa nosiocem konzorcijuma koji jedeklarisan kao podimplementarni partner Delegacije EK, pri~emu je predmetnim ugovorom predvi|eno da ostali ~lanovikonzorcijuma vr{e promet dobara i usluga nosiocu konzorcijuma,

BILTEN/POREZI 52


a da nosilac konzorcijuma vr{i promet Delegaciji EK, poreskooslobo|ewe sa pravom na odbitak prethodnog poreza mogu daostvare sva lica u skladu sa propisanom procedurom. Me|utim,obveznik PDV koji vr{i promet dobara i usluga ~lanukonzorcijuma (koji nije nosilac konzorcijuma – podimple -mentarni partner), za izvr{eni promet duàn je da obra~una iplati PDV u skladu sa Zakonom.

Ako Delegacija EK zakqu~i ugovor o sprovo|ewuodre|enog projekta sa nosiocem konzorcijuma, a tim ugovorom jepredvi|eno da }e svi ~lanovi konzorcijuma vr{iti prometdobara i usluga Delegaciji EK, pri ~emu je Delegacija EKdeklarisala sve ~lanove konzorcijuma kao podimplementarnepartnere, u ovom slu~aju poresko oslobo|ewe sa pravom naodbitak prethodnog poreza, po propisanoj proceduri, mogu daostvare svi ~lanovi konzorcijuma – podimplementarni partneri,kao i obveznici PDV koji vr{e promet dobara i usluga timlicima.

15. Poreski tretman ugovora nazvanog ugovorom o poslovno-tehni~koj saradwi koji se realizuje tako {to prva ugovornastrana (isporu~ilac gasa) – obveznik PDV isporu~uje drugojugovornoj strani prirodni gas, a druga ugovorna strana(proizvo|a~) – obveznik PDV proizvodi odre|ena dobra i prvojugovornoj strani prenosi pravo raspolagawa na deluproizvedenih dobara, kao i vr{i promet usluge prodaje tihdobara


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i



u Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kada seugovor nazvan ugovorom o poslovno-tehni~koj saradwi realizujetako {to prva ugovorna strana (isporu~ilac gasa) – obveznikPDV isporu~uje drugoj ugovornoj strani prirodni gas, a drugaugovorna strana (proizvo|a~) – obveznik PDV proizvodiodre|ena dobra (obezbe|ivawem, izme|u ostalog, proizvodno-tehni~ke dokumentacije, potrebnih objekata i infrastrukture,proizvodnih kapaciteta, radne snage itd) i prvoj ugovornoj straniprenosi pravo raspolagawa na delu proizvedenih dobara, uugovorenoj koli~ini, kao i promet usluge prodaje tih dobara(usluga koja se pruà kada obveznik PDV vr{i promet dobara uime i za ra~un drugog lica), sa aspekta propisa kojima se ure|ujeoporezivawe potro{we porezom na dodatu vrednost prvaugovorna strana vr{i promet prirodnog gasa drugoj ugovornojstrani i druga ugovorna strana vr{i prvoj ugovornoj stranipromet proizvedenih dobara i promet usluge prodaje tih dobara. Stim u vezi, kada naknada ili deo naknade nije izraèn u novcu ve}u obliku prometa dobara i usluga, osnovicu za obra~unavawe PDV,saglasno odredbi ~lana 17. stav 4. Zakona, ~ini trì{na vrednosttih (primqenih) dobara i usluga na dan wihove isporuke u kojunije ukqu~en PDV. Pored toga, Ministarstvo finansijanapomiwe da u ovom slu~aju prva ugovorna strana izdaje ra~un zapromet prirodnog gasa drugoj ugovornoj strani, kao i ra~unkupcima proizvedenih dobara ~iji je promet u ime i za ra~un prveugovorne strane izvr{ila druga ugovorna strana, dok drugaugovorna strana izdaje ra~un za promet proizvedenih dobara ipromet usluge prodaje tih dobara prvoj ugovornoj strani.Obveznik PDV duàn je da po osnovu prometa dobara i usluga izdara~un u skladu sa odredbama ulana 42. Zakona i odredbamaPravilnika o odre|ivawu slu~ajeva u kojima nema obavezeizdavawa ra~una i o ra~unima kod kojih se mogu izostavitipojedini podaci („Sl. glasnik RS“, br. 105/04, 140/04 i 67/05).

BILTEN/POREZI 54


16. Poreski period za koji se obra~unava PDV za obveznika kojije u 2010. godini prvi put zapo~eo obavqawe delatnosti i koji seevidentirao za obavezu pla}awa PDV, a koji je brisan izevidencije za PDV u skladu sa odredbom ~lana 39. stav 2. Zakona oPDV, nakon ~ega se ponovo evidentirao za obavezu pla}awa PDV


Odredbom ~lana 33. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da lice ~iji ukupan prometdobara i usluga, osim prometa opreme i objekata za vr{ewedelatnosti (u daqem tekstu: ukupan promet) u prethodnih 12meseci nije ve}i od 4.000.000 dinara, odnosno ako pri otpo~iwawuili u toku obavqawa delatnosti proceni da u narednih 12 mesecine}e ostvariti ukupan promet ve}i od 4.000.000 dinara (u daqemtekstu: mali obveznik), ne obra~unava PDV za izvr{en prometdobara i usluga.

Prema odredbi stava 3. istog ~lana Zakona, maliobveznik, koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ili procewujeda }e u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet ve}i od2.000.000 dinara, moè se opredeliti za obavezu pla}awa PDV napo~etku kalendarske godine podno{ewem prijave za PDV (udaqem tekstu: evidenciona prijava), propisane u skladu sa ovimzakonom, nadle`nom poreskom organu najkasnije do 15. januarateku}e godine.

U slu~aju iz stava 3. ovog ~lana, obaveza pla}awa PDVtraje najmawe dve kalendarske godine (stav 4. ~lana 33. Zakona).

Saglasno odredbi ~lana 38. stav 1. Zakona, obveznik koji jeu prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet ve}i od 4.000.000dinara duàn je da, najkasnije do isteka prvog roka za predaju



periodi~ne poreske prijave, podnese evidencionu prijavunadle`nom poreskom organu.

Evidencionu prijavu podnosi i obveznik koji priotpo~iwawu obavqawa delatnosti proceni da }e u narednih 12meseci ostvariti ukupan promet ve}i od 4.000.000 dinara, u rokuiz stava 1. ovog ~lana (~lan 38. stav 2. Zakona).

Prema odredbi ~lana 39. stav 2. Zakona, nadle`ni poreskiorgan, po slu`benoj du`nosti, a po sprovedenom postupku,izvr{i}e brisawe obveznika iz evidencije za PDV ako jeobveznik ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskojgodini u iznosu mawem od 2.000.000 dinara, o ~emu izdaje potvrduiz stava 1. ovog ~lana.

U skladu sa odredbom ~lana 7a stav 1. Pravilnika o oblikui sadrìni prijave za evidentirawe obveznika PDV, postupkuevidentirawa i brisawa iz evidencije i o obliku i sadrìniporeske prijave PDV („Sl. glasnik RS“, br. 94/04, 108/05 i 120/08,u daqem tekstu: Pravilnik), nadle`ni poreski organ izvr{i}ebrisawe obveznika iz evidencije za PDV po slu`benoj du`nosti,a po sprovedenom postupku, u skladu sa ~lanom 39. stav 2. Zakona,ako je obveznik u prethodnoj kalendarskoj godini ostvario ukupanpromet u iznosu mawem od 2.000.000 dinara, o ~emu izdaje potvrdu.

Za obveznika iz ~lana 38. stav 2. Zakona koji nije obavqaodelatnost tokom cele kalendarske godine u kojoj se evidentiraoza obavezu pla}awa PDV, iznos ukupnog prometa utvr|uje sesrazmerno periodu obavqawa delatnosti (stav 2. ~lana 7aPravilnika).

Odredbom ~lana 48. stav 1. Zakona propisano je da jeporeski period za koji se obra~unava PDV, predaje poreskaprijava i pla}a PDV kalendarski mesec za obveznika koji je uprethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet ve}i od 20.000.000dinara ili procewuje da }e u narednih 12 meseci ostvariti ukupanpromet ve}i od 20.000.000 dinara.

BILTEN/POREZI 56


Prema odredbi stava 2. istog ~lana Zakona, poreskiperiod za koji se obra~unava PDV, predaje poreska prijava ipla}a PDV je kalendarsko tromese~je za obveznika koji je uprethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet mawi od 20.000.000dinara ili procewuje da }e u narednih 12 meseci ostvariti ukupanpromet mawi od 20.000.000 dinara.

Odredbom ~lana 48. stav 6. Zakona propisano je da zaobveznike koji prvi put zapo~nu obavqawe delatnosti u teku}ojkalendarskoj godini, za teku}u i narednu kalendarsku godinuporeski period je kalendarski mesec.

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, za obveznika koji prvi put zapo~ne obavqawedelatnosti u teku}oj kalendarskoj godini, poreski period za kojise obra~unava PDV, predaje poreska prijava i pla}a PDV, jekalendarski mesec u teku}oj i narednoj kalendarskoj godini,nezavisno od procewenog iznosa ukupnog prometa u narednih 12meseci.

Prema tome, za obveznika koji je u 2010. godini prvi putzapo~eo obavqawe delatnosti i koji se evidentirao za obavezupla}awa PDV u skladu sa odredbom ~lana 38. stav 2. Zakona, a kojije brisan iz evidencije za PDV u skladu sa odredbom ~lana 39. stav2. Zakona, nakon ~ega se ponovo evidentirao za obavezu pla}awaPDV u skladu sa odredbom ~lana 33. stav 3. Zakona, poreski periodza koji se obra~unava PDV, predaje poreska prijava i pla}a PDV,je kalendarski mesec u 2010. i 2011. godini, pri ~emuMinistarstvo finansija ukazuje da za opredeqivawe poreskogperioda u ovom slu~aju nije od uticaja proceweni iznos ukupnogprometa u narednih 12 meseci.

17. Da li obveznik PDV – primalac dobara ili usluga ima pravoda obra~unati PDV odbije kao prethodni porez u slu~aju kadaprimi ra~un od prethodnog u~esnika u prometu kome je



privremeno oduzet PIB, pri ~emu je taj ra~un izdat u periodu ukojem je PIB privremeno oduzet?


Prema odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona o porezu nadodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05i 61/07, u daqem tekstu: Zakon), pravo na odbitak prethodnogporeza obveznik moè da ostvari ako dobra nabavqena uRepublici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavku opreme, kao iobjekata za vr{ewe delatnosti i ekonomski deqivih celina uokviru tih objekata, odnosno primqene usluge, koristi ili }e ihkoristiti za promet dobara i usluga:




Pravo na odbitak prethodnog poreza, prema odredbi ~lana28. stav 2. Zakona, obveznik moè da ostvari ako poseduje ra~unizdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnogporeza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvr{enom uvozudobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim sepotvr|uje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platioprilikom uvoza.

Odredbama stava 3. istog ~lana Zakona propisano je da uporeskom periodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2. ovog~lana obveznik moè da odbije prethodni porez od dugovanogPDV, i to:


BILTEN/POREZI 58




U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV ima pravo da PDV obra~unat za promet dobara ili usluga odstrane prethodnog u~esnika u prometu, obveznika PDV, odbije kaoprethodni porez, uz ispuwewe svih propisanih uslova – danabavqena dobra, odnosno primqene usluge koristi ili da }e ihkoristiti za promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza(promet koji je oporeziv PDV, promet za koji u skladu sa ~lanom24. Zakona postoji oslobo|ewe od pla}awa PDV ili promet kojije izvr{en u inostranstvu ako bi za taj promet postojalo pravo naodbitak prethodnog poreza da je izvr{en u Republici) i daposeduje ra~un (ili drugi dokument koji sluì kao ra~un) izdat uskladu Zakonom od strane prethodnog u~esnika u prometu u kojemje naveden kao primalac dobara ili usluga. S tim u vezi, a sobzirom da je odredbom ~lana 38. stav 5. Zakona propisano da jeobveznik duàn da navede poreski identifikacioni broj (u daqemtekstu: PIB) u svim dokumentima u skladu sa ovim Zakonom, kao ida je odredbom ~lana 42. stav 3. ta~ka 1) Zakona propisano dara~un, izme|u ostalog, naro~ito sadrì podatak o PIB-uobveznika – izdavaoca ra~una, kada obveznik PDV primi ra~un odprethodnog u~esnika u prometu kome je, u skladu sa propisimakojima se ure|uje poreski postupak i poreska administracija,privremeno oduzet PIB, pri ~emu je taj ra~un izdat u periodu ukojem je PIB privremeno oduzet, na osnovu tako izdatog ra~unaobveznik PDV – primalac dobara ili usluga nema pravo daobra~unati PDV odbije kao prethodni porez, s obzirom da je re~ ora~unu koji nije izdat u skladu sa Zakonom.

Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe da suinformacije o privremeno oduzetim PIB-ovima dostupne nazvani~nom sajtu Poreske uprave www.poreskauprava.gov.rs.



18. Poreski tretman iskazanog rashoda, kao i prometa dobara –ostataka repromaterijala nakon zavr{enog procesa proizvodwe


• Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.


Prema odredbi ~lana 4. stav 4. ta~ka 3) Zakona, saprometom dobara uz naknadu izjedna~ava se i iskazani rashod(kalo, rastur, kvar i lom) iznad koli~ine utvr|ene aktom kojidonosi Vlada Republike Srbije.

Saglasno odredbi ~lana 2. Uredbe o koli~ini rashoda(kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne pla}a porez na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 124/04, u daqem tekstu: Uredba),rashodom se smatraju gubici koji nastaju pri manipulacijidobrima, kao posledica prirodnih uticaja, tehnolo{kog procesaili kao posledica preduzimawa neophodnih radwi u postupkuproizvodwe i prometa dobara.

Obveznik poreza na dodatu vrednost (u daqem tekstu:obveznik) utvr|uje rashod dobara neposredno po{to je odre|enirashod nastao ili redovnim ili vanrednim popisom robe uskladi{tu, stovari{tu, magacinu, prodavnici ili drugomsli~nom objektu (~lan 3. stav 1. Uredbe).

Prema odredbi ~lana 3. stav 2. Uredbe, utvr|ivawerashoda vr{i ovla{}eno lice ili popisna komisija obveznika, a

BILTEN/POREZI 60


o izvr{enom popisu obavezno se sastavqaju zapisnik i popisnalista.

U skladu sa odredbama ~lana 4. st. 1. i 2. Uredbe, porez nadodatu vrednost ne pla}a se na rashod iz ~l. 2. i 3. ove uredbe dokoli~ine utvr|ene prema Normativu za utvr|ivawe rashoda nakoji se ne pla}a porez na dodatu vrednost (u daqem tekstu:Normativ rashoda), koji je od{tampan uz ovu uredbu i ~ini wensastavni deo, a za dobra koja nisu obuhva}ena Normativomrashoda, koli~ina rashoda se utvr|uje prema normativuobveznika, ako nadle`ni poreski organ ne utvrdi drugu koli~inu.

Normativ rashoda iz stava 1. ovog ~lana izraàva se uprocentu od koli~ine robe koja je u odre|enom poreskom periodunabavqena, prera|ena, proizvedena ili prodata (stav 3. istog~lana Uredbe).

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, na rashod (kalo, rastur, kvar i lom) nastao ukonkretnom poreskom periodu, PDV se ne obra~unava i ne pla}ado koli~ine utvr|ene u skladu sa Normativom rashoda, odnosnonormativom obveznika za dobra koja nisu obuhva}enaNormativom rashoda (ako nadle`ni poreski organ ne utvrdidrugu koli~inu). Ovla{}eno lice ili popisna komisijaobveznika utvr|uje rashod dobara za koji ne postoji obavezaobra~unavawa i pla}awa PDV, za odre|eni poreski period,primenom procenta predvi|enog Normativom rashoda, odnosnonormativom obveznika za dobra koja nisu obuhva}enaNormativom rashoda, na koli~inu dobara koja su u tom poreskomperiodu nabavqena, prera|ena, proizvedena ili prodata,nezavisno od toga da li je rashod dobara utvrdio neposrednopo{to je rashod nastao, odnosno redovnim ili vanrednim popisomrobe u skladi{tu, stovari{tu, magacinu, prodavnici ili drugomsli~nom objektu, a o izvr{enom popisu obavezno se sastavqajuzapisnik i popisna lista.

Na rashod iznad koli~ine utvr|ene u skladu saNormativom rashoda, odnosno na rashod iznad koli~ine utvr|ene



u skladu sa normativom obveznika (za dobra koja nisu obuhva}enaNormativom rashoda), PDV se obra~unava i pla}a u skladu saZakonom.

Tako|e, na promet dobara – ostataka repromaterijalanakon zavr{enog procesa proizvodwe PDV se obra~unava i pla}au skladu sa Zakonom.

•Saglasno odredbi ~lana 46. stav 1. Zakona, obveznik jeduàn da, radi pravilnog obra~unavawa i pla}awa PDV, vodievidenciju koja obezbe|uje vr{ewe kontrole.

Pravilnikom o obliku, sadrìni i na~inu vo|ewaevidencije o PDV („Sl. glasnik RS“, br. 107/04 i 67/05), u ~lanu 2.stav 1, propisano je da je obveznik duàn da, saglasno ~lanu 46.stav 1. Zakona, radi pravilnog obra~unavawa i pla}awa PDV,vodi evidenciju o prometu dobara i usluga na na~in kojiomogu}ava kontrolu obra~unavawa i pla}awa PDV u svakomporeskom periodu.

Shodno navedenim zakonskim odredbama, obveznik PDV –proizvo|a~ duàn je da, radi pravilnog obra~unavawa i pla}awaPDV, vodi evidenciju koja obezbe|uje vr{ewe kontrole. S tim uvezi, obveznik PDV – proizvo|a~ mora u svojoj evidenciji daobezbedi, izme|u ostalog, i podatke koji se odnose na nabavkurepromaterijala, kao i podatke koji se odnose na tro{ewerepromaterijala u proizvodnom procesu.

•Ministarstvo finansija napomiwe da ~iweni~no staweod uticaja na postojawe i visinu poreskih obaveza u svakomkonkretnom slu~aju utvr|uje nadle`ni poreski organ u skladu sana~elima predvi|enim propisima kojima se ure|uju poreskipostupak i poreska administracija.

19. Izmena osnovice za obra~un PDV u slu~aju kada obveznik PDV– uvoznik koji je izvr{io promet uvezenih dobara distributeru,

BILTEN/POREZI 62


naknadno odobri distributeru popust u ceni, pri ~emu jeproizvo|a~ predmetnih dobara (strano lice) prethodno uvoznikuodobrio popust u ceni za svoj promet


Odredbom ~lana 21. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon) propisano je da ako se izmeni osnovica zapromet dobara i usluga koji je oporeziv PDV, obveznik koji jeisporu~io dobra ili usluge duàn je da iznos PDV, koji duguje potom osnovu, ispravi u skladu sa izmenom.

Ako se osnovica naknadno izmeni – smawi, obveznik kojije izvr{io promet dobara i usluga moè da izmeni iznos PDVsamo ako obveznik kome je izvr{en promet dobara i uslugaispravi odbitak prethodnog PDV i ako o tome pismeno obavestiisporu~ioca dobara i usluga (stav 3. istog ~lana Zakona).

Izmena osnovice iz st. 1–5.ovog ~lana vr{i se u poreskomperiodu u kojem je nastupila izmena (stav 7. istog ~lana Zakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kadaobveznik PDV – uvoznik koji je izvr{io promet uvezenih dobaradistributeru, naknadno odobri distributeru popust u ceni usled~ega do|e do smawewa naknade za promet predmetnih dobara, pri~emu je proizvo|a~ predmetnih dobara (strano lice) prethodnouvozniku odobrio popust u ceni za svoj promet i po tom osnovu muuplatio odre|eni nov~ani iznos, u tom slu~aju obveznik PDV –uvoznik moè da izmeni osnovicu za obra~un PDV i iznosobra~unatog PDV za promet dobara izvr{en distributeru, i to uporeskom periodu u kojem je do{lo do smawewa naknade (tj. uperiodu u kojem je odobrio popust u ceni distributeru), odnosnou nekom narednom poreskom periodu, pod uslovom da je obveznikPDV – distributer, koji je imao pravo na odbitak prethodnogporeza po osnovu nabavke predmetnih dobara, izvr{io ispravkuodbitka prethodnog poreza i o tome pismeno obavestio uvoznika.



Ministarstvo finansija napomiwe da u slu~aju izmene poreskeosnovice zbog odobravawa popusta u ceni distributeru, obveznikPDV – uvoznik duàn je da, uz odobrewe tog popusta koje dostavqadistributeru, sa~ini specifikaciju ra~una izdatih za prometdobara za koji se vr{i odobravawe popusta u ceni.

20. Pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana ako kupacprvog stana ne isplati ugovorenu cenu stana sa PDV prodavcu, ve}licu kojem je prodavac, pa osnovu ugovora o cesiji, ustupiopotraìvawe za promet tog stana



Saglasno odredbi stava 2. istog ~lana Zakona, kupacprvog stana moè da ostvari refundaciju PDV iz stava 1. ovog~lana, pod, slede}im uslovima:

1) da od 1. jula 2006 godine do dana overe ugovora okupoprodaji na osnovu kojeg sti~e prvi stan nije imao u svojini,odnosno susvojini stan na teritoriji Republike;


Shodno navedenim zakonskim odredbama, ako kupacprvog stana ne isplati ugovorenu cenu stana sa PDV prodavcu, ve}licu kojem je prodavac, pa osnovu ugovora o cesiji, ustupiopotraìvawe za promet stana, mi{qewe Ministarstva finansijaje da u konkretnom slu~aju nije ispuwen uslov za ostvarivawe

BILTEN/POREZI 64


prava na refundaciju PDV kupcu prvog stana propisan odredbom~lana 56a stav 2. ta~ka 2) Zakona.

21. Poreski tretman prometa usluge izrade projekta kojiInstitut za molekularnu genetiku i geneti~ko inèwerstvovr{i stranom privrednom dru{tvu


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“ br. 84/04, 86/04—ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.


Mesto prometa usluga je mesto u kojem pruàlac uslugaobavqa svoju delatnost, a ako se promet usluga vr{i prekoposlovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mestoposlovne jedinice (~lan 12. st. 1. i 2. Zakona).

Odredbom ~lana 12. stav 3. ta~ka 4) podta~ka (7) Zakonapropisano je da se, izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana, mestomprometa usluga smatra mesto u kojem primalac usluge obavqadelatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruà usluga,odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedi{te iliprebivali{te, ako se radi o uslugama savetnika, inèwera,advokata, revizora i sli~nih usluga.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, za uslugeizrade projekta koje Institut za molekularnu genetiku i



geneti~ko inèwerstvo Univerziteta u Beogradu vr{i stranomprivrednom dru{tvu, tj. privrednom dru{tvu koje na teritorijiRepublike Srbije nema sedi{te ni stalnu poslovnu jedinicu,PDV se ne obra~unava i ne pla}a, s obzirom da je, prema mi{qewuMinistarstva finansija, re~ o uslugama iz ~lana 12. stav 3. ta~ka4) podta~ka (7) Zakona ~ije je mesto prometa, u konkretnomslu~aju, inostranstvo.

22. Poreski tretman prometa usluga se~e {uma i rastiwa nazemqi{tu koje se nalazi na teritoriji Republike Srbije kojivr{i strano lice


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04—ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Saglasno odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, usmislu ovog zakona, su svi poslovi i radwe u okviru obavqawadelatnosti koje nisu promet dobara iz ~lana 4. ovog zakona.

Odredbama ~lana 10. stav 1. ta~. 2) i 3) Zakona propisano jeda je poreski du`nik, u smislu ovog zakona, poreski punomo}nikkoga odredi strano lice koje u Republici nema sedi{te ni stalnuposlovnu jedinicu, a koje obavqa promet dobara i usluga uRepublici, odnosno primalac dobara i usluga, ako strano lice neodredi poreskog punomo}nika.

Saglasno odredbama ~lana 1.2. st. 1. i 2. Zakona, mestoprometa usluga je mesto u kojem pruàlac usluge obavqa svoju

BILTEN/POREZI 66


delatnost, a ako se promet obavqa preko poslovne jedinice,mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.

Odredbom ~lana 12. stav 3. ta~ka 1) Zakona propisano jeda se, izuzetno od st. 1. i 2. ovog ~lana, mestom prometa uslugesmatra mesto u kojem se nalazi nepokretnost, ako se radi oprometu usluge koja je neposredno povezana sa tomnepokretno{}u, ukqu~uju}i delatnost posredovawa i procene uvezi nepokretnosti, kao i projektovawe, pripremu i izvo|ewegra|evinskih radova i nadzor nad wima.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, mestoprometa usluga se~e {uma i rastiwa na zemqi{tu odre|uje seprema mestu u kojem se nepokretnost (zemqi{te) nalazi, sobzirom da se predmetne usluge smatraju uslugama koje suneposredno povezane sa nepokretno{}u (zemqi{tem). S tim uvezi, kada strano lice (lice koje na teritoriji RepublikeSrbije nema sedi{te ni stalnu poslovnu jedinicu) vr{i prometusluga se~e {uma i rastiwa na zemqi{tu koje se nalazi nateritoriji Republike Srbije, pri ~emu je to strano liceodredilo poreskog punomo}nika u Republici Srbiji, obavezuobra~unavawa i pla}awa PDV za taj promet ima poreskipunomo}nik, kao poreski du`nik iz ~lana 10. stav 1. ta~ka 2)Zakona. Poreski du`nik ima obavezu da obra~una PDV, dapodnese poresku prijavu za poreski period u kojem je nastalaobaveza po osnovu PDV (kalendarski mesec) i da obra~unatiPDV plati u roku od 10 dana po isteku tog poreskog perioda, uskladu sa Zakonom. Ministarstvo finansija napomiwe da u ovomslu~aju primalac usluga se~e {uma i rastiwa, doma}e lice, nemaobavezu da za promet usluga stranog lica obra~una i plati PDV.

Pored toga, Ministarstvo finansija ukazuje da ako licekoje nije obveznik PDV, u konkretnom slu~aju strano lice, iskaèPDV u ra~unu ili drugom dokumentu, to lice duguje iskazani PDVshodno odredbama ~lana 10. stav 1. ta~ka 4) i ~lana 44. stav 3.



Zakona, a obveznik PDV — primalac usluga nema pravo na odbitakprethodnog poreza po tom osnovu.

23. Pravo na refundaciju PDV kupca prvog stana u slu~aju kadakupac stana ugovorenu cenu sa PDV nije u potpunosti isplatioprodavcu, ve} je deo te cene isplatio licu sa kojim prodavac stanaima zakqu~en ugovor o preuzimawu duga



Prema odredbama stava 2. istog ~lana Zakona, kupacprvog stana moè da ostvari refundaciju PDV iz stava 1. ovog~lana, pod slede}im uslovima:

1) da od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora okupoprodaji na osnovu kojeg sti~e prvi stan nije imao u svojini,odnosno susvojini stan na teritoriji Republike;


Shodno navedenim zakonskim odredbama, ako kupacprvog stana ne isplati ugovorenu cenu stana sa PDV prodavcu, ve}deo te cene isplati licu sa kojim prodavac stana ima zakqu~enugovor o preuzimawu duga, mi{qewe Ministarstva finansija jeda u ovom slu~aju nije ispuwen uslov za ostvarivawe prava na

BILTEN/POREZI 68


refundaciju PDV propisan odredbom ~lana 56a stav 2. ta~ka 2)Zakona.

24. Poreski tretman nov~anih sredstava koja obveznik PDVprimi od fizi~kog lica na ime naknade {tete zbog raskidaugovora


Prema odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), predmet oporezivawa PDV su isporukadobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i uRepublici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.



Shodno navedenim zakonskim odredbama, primawenov~anih sredstava bez obaveze primaoca nov~anih sredstava dadavaocu ili drugom licu izvr{i protiv~inidbu u vidu prometadobara ili usluga, ne smatra se predmetom oporezivawa PDV.

Prema tome, na iznos nov~anih sredstava koja obveznikPDV primi od fizi~kog lica na ime naknade {tete zbog raskidaugovora, PDV se ne obra~unava i ne pla}a, s obzirom da ta nov~ana



sredstva ne predstavqaju naknadu za izvr{eni promet dobara iusluga.

Me|utim, ako u konkretnom slu~aju iz celokupnog~iweni~nog stawa koje je od uticaja na postojawe poreske obavezeproizilazi da nov~ana sredstva koja se ispla}uju na ime naknade{tete u su{tini predstavqaju naknadu za oporezivi prometdobara ili usluga koji vr{i obveznik PDV kojem se ta sredstvaispla}uju, u tom slu~aju za izvr{eni promet dobara, odnosnousluga postoji obaveza obra~unavawa i pla}awa PDV u skladu saZakonom. îweni~no stawe od uticaja na postojawe i visinuporeskih obaveza u svakom konkretnom slu~aju utvr|uje nadle`niporeski organ u skladu sa na~elima predvi|enim propisimakojima se ure|uju poreski postupak i poreska administracija.

25. Ra~un za prodate pretplatne karte za promet usluge prevozaputnika koji obveznik PDV – javno gradsko saobra}ajnopreduze}e izdaje drugom obvezniku PDV – kupcu pretplatnihkarata


Odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daqemtekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivawa PDVisporuka dobara. i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{iu Republici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi iradwe u okviru obavqawa delatnosti koji nisu promet dobara iz~lana 4. ovog zakona (odredba ~lana 5. stav 1. Zakona).

Prema odredbama ~lana 16. ta~. 1) i 2) Zakona, kodprometa dobara i usluga poreska obaveza nastaje danom kada seizvr{i promet dobara i usluga ili naplata ako je naknada ili deonaknade napla}en pre prometa dobara i usluga.

BILTEN/POREZI 70


Saglasno navedenom, kada obveznik PDV – javno gradskosaobra}ajno preduze}e napla}uje naknadu na ime prodajepretplatnih karata za promet usluge prevoza putnika, pri ~emuprodaju karata vr{i u jednom poreskom periodu, dok }e prometusluge prevoza biti realizovan u narednom poreskom periodu,poreska obaveza za obveznika PDV – javno gradsko saobra}ajnopreduze}e, po tom osnovu, nastaje u poreskom periodu u kojem sukarte prodate.

Odredbama ~lana 42. st. 1. i 2. Zakona propisano je da jeobveznik duàn da izda ra~un ili drugi dokument koji sluì kaora~un za svaki promet dobara p usluga drugim obveznicima, pri~emu obaveza izdavawa ra~una postoji i ako obveznik naplatinaknadu ili deo naknade pre nego {to je izvr{en promet dobara iusluga (avansno pla}awe), s tim {to se u kona~nom ra~unu odbijajuavansna pla}awa u kojima je sadràn PDV.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, naplatanov~anih sredstava po osnovu prodaje pretplatnih karata zapromet usluge prevoza putnika koji }e biti realizovan unarednom poreskom periodu u odnosu na poreski period u kojem sukarte prodate, smatra se avansnom naplatom po osnovu koje jeobveznik PDV – javno gradsko saobra}ajno preduze}e duàn daizda ra~un koji sadrì podatke propisane odredbama ~lana 12.stav 1. Pravilnika o odre|ivawu slu~ajeva u kojima nema obavezeizdavawa ra~una i o ra~unima iz kojih se mogu izostavitipojedini podaci („Sl. glasnik RS“, 105/04, 140/04 i 67/05, u daqemtekstu: Pravilnik), pri ~emu se kao podatak o osnovu za avansnopla}awe iz ta~ke 4) odredbe ~lana 12. stav 1. Pravilnika navodi:„prodaja karata za mesec ...“. Pored toga, uzimaju}i u obzirspecifi~nost naplate naknade za promet usluga prevoza koja sevr{i prodajom pretplatnih karata, mi{qewe Ministarstva



finansija je da se ra~un za prodate pretplatne karte kojiobveznik PDV – javno gradsko saobra}ajno preduze}e izdajedrugom obvezniku PDV – kupcu pretplatnih karata moè ujednosmatrati i kona~nim ra~unom iz ~lana 42. stav 1. Zakona, a koji otome treba da sadrì napomenu.

26. Poreski tretman mawka dobara nastalog usled saobra}ajnogudesa




Saglasno odredbi ~lana 4. stav 4. ta~ka 1) Zakona, saprometom dobara uz naknadu izjedna~ava se uzimawe dobara koja sudeo poslovne imovine poreskog obveznika za li~ne potrebeosniva~a, zaposlenih ili drugih lica.

Prema stavu 5. istog ~lana Zakona, uzimawe dobara izstava 4. ovog ~lana smatra se prometom dobara uz naknadu poduslovom da se PDV obra~unat u prethodnoj fazi prometa na tadobra ili wihove sastavne delove moè odbiti u potpunosti ilisrazmerno.

BILTEN/POREZI 72


Odredbom ~lana 2. stav 1. Pravilnika o utvr|ivawu {tase smatra uzimawem i upotrebom dobara koja su deo poslovneimovine poreskog obveznika, pruàwem usluga i svakim drugimprometom bez naknade i o utvr|ivawu uobi~ajenih koli~inaposlovnih uzoraka i poklona mawe vrednosti („Sl. glasnik RS“,br. 114/04, u daqem tekstu: Pravilnik) propisano je da seuzimawem dobara, u smislu ~lana 4. stav 4. ta~ka 1) Zakona, smatrauzimawe dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznikaza sopstvenu potro{wu poreskog obveznika, za li~ne potrebeosniva~a, zaposlenih ili drugih lica (u daqem tekstu: sopstvenapotro{wa).

Prema odredbi ~lana 3. stav 1. Pravilnika, sopstvenompotro{wom smatra se i mawak dobara.

Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, sopstvenom potro{womne smatra se mawak dobara koji se moè pravdati vi{om silomili na drugi propisani na~in (elementarna nepogoda, kra|a,saobra}ajni udes i sl), utvr|en na osnovu akta nadle`nog organa,odnosno organizacije, kao i poreski priznat rashod utvr|en uskladu sa propisom kojim se ure|uje koli~ina rashoda (kalo,rastur, kvar i lom) na koji se ne pla}a PDV (stav 2. istog ~lanaPravilnika).

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, mawak dobara nastao usled saobra}ajnog udesa, a kojije utvr|en na osnovu akta Ministarstva unutra{wih poslova, nesmatra se uzimawem dobara iz ~lana 4. stav 4. ta~ka 1) Zakona, {tozna~i da na tako utvr|eni mawak obveznik PDV nema obavezu daobra~una i plati PDV.

27. Da li se iznos tro{kova koje obveznik PDV potraùje odprimaoca dobara ili usluga po osnovu podno{ewa tu`be zanaplatu potraìvawa ura~unava u osnovicu za obra~unavawe



PDV za promet dobara ili usluga po osnovu kojeg je nastalopredmetno potraìvawe?





Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona, poreska osnovicakod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarimaili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi zaisporu~ena dobra ili pruène usluge, ukqu~uju}i subvencije kojesu neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nijeukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.

Saglasno odredbama stava 2. istog ~lana Zakona, uosnovicu se ura~unavaju i:

1) akcize, carina i druge uvozne da`bine, kao i ostalijavni prihodi, osim PDV;

2) svi sporedni tro{kovi koje obveznik zara~unavaprimaocu dobara i usluga.

BILTEN/POREZI 74


Odredbom ~lana 21. stav 1. Zakona propisano je da ako seizmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV,obveznik koji je isporu~io dobra ili usluge duàn je da iznosPDV, koji duguje po tom osnovu, ispravi u skladu sa izmenom.

Izmena osnovice iz st. 1–5. ovog ~lana vr{i se u poreskomperiodu u kojem je nastupila izmena (stav 7. istog ~lana Zakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, kadaobveznik PDV potraùje od primaoca dobara ili uslugatro{kove po osnovu podno{ewa tu`be za naplatu potraìvawanastalog po osnovu oporezivog prometa dobara ili usluga (npr.tro{ak sudske takse, naknada za uslugu advokata ...) tako {toprimaocu dobara ili usluga zara~unava predmetne tro{kove,iznos tih tro{kova ura~unava se u osnovicu za obra~unavawePDV za promet dobara ili usluga po osnovu kojeg je nastalopredmetno potraìvawe. Me|utim, kada obveznik PDV nezara~unava tro{kove podno{ewa tu`be za naplatu potraìvawaprimaocu dobara ili usluga, ve} su ti tro{kovi odlukom sudadosu|eni obvezniku PDV – tuìocu, mi{qewe Ministarstvafinansija je da se u ovom slu~aju ti tro{kovi ne smatrajutro{kovima iz ~lana 17. stav 2. ta~ka 2) Zakona, {to zna~i da sene ura~unavaju u osnovicu za obra~unavawe PDV.

Ministarstvo finansija – Sektor za fiskalni sistemnapomiwe da nije nadle`no za davawe odgovora na pitawe u vezisa na~inom kwièwa namenskih sredstava dobijenih od straneop{tine za kupovinu zemqi{ta.

28. Poreski tretman nov~anih sredstava koja obveznik PDVprimi od osiguravaju}eg dru{tva na ime naknade {tete nastale



usled saobra}ajne nezgode – stvarne {tete i izgubqene dobiti(tzv. izgubqeni auto dani)


Prema odredbama ~lana 3. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04—ispravka, 61/05 i 61/07,u daqem tekstu: Zakon), predmet oporezivawa PDV su isporukadobara i pruàwe usluga koje poreski obveznik izvr{i uRepublici uz naknadu, u okviru obavqawa delatnosti, kao i uvozdobara u Republiku.


Saglasno odredbi ~lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, usmislu ovog zakona. su svi poslovi i radwe u okviru obavqawadelatnosti koji nisu promet dobara iz ~lana 4. ovog zakona.

Shodno navedenim zakonskim odredbama, primawenov~anih sredstava bez obaveze primaoca nov~anih sredstava dadavaocu tih sredstava ili drugom licu izvr{i protiv~inidbu uvidu prometa dobara ili usluga ne smatra se predmetomoporezivawa PDV.

Prema tome, na iznos nov~anih sredstava koja obveznikPDV primi od osiguravaju}eg dru{tva na ime naknade {tetenastale usled saobra}ajne nezgode – stvarne {tete i izgubqenedobiti (tzv. izgubqeni auto dani), PDV se ne obra~unava i pla}a,s obzirom da ta nov~ana sredstva ne predstavqaju naknadu zaizvr{eni promet dobara ili usluga.

BILTEN/POREZI 76


Me|utim, ako u konkretnom slu~aju iz celokupnog~iweni~nog stawa koje je od uticaja na postojawe poreske obavezeproizilazi da nov~ana sredstva koja se ispla}uju na ime naknade{tete u su{tini predstavqaju naknadu za oporezivi prometdobara ili usluga koji vr{i obveznik PDV – primalac nov~anihsredstava, u tom slu~aju za predmetni promet postoji obavezaobra~unavawa i pla}awa PDV u skladu sa Zakonom. îweni~nostawe od uticaja na postojawe i visinu poreskih obaveza u svakomkonkretnom slu~aju utvr|uje nadle`ni poreski organ u skladu sana~elima predvi|enim propisima kojima se ure|uju poreskipostupak i poreska administracija.

29. Mogu}nost ostvarivawa poreskog oslobo|ewa ako u tokurealizacije ugovora iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 16b) Zakona o PDVdo|e do pove}awa vrednosti radova, pri ~emu sredstva zafinansirawe tih radova nisu predvi|ena ugovorom, ve} ihsamostalno obezbe|uje jedna ugovorna strana


Odredbom ~lana 24. stav 1. ta~ka 16b) Zakona o porezu nadodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05i 61/07, u daqem tekstu: Zakon) propisano je poresko oslobo|ewesa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara i uslugakoji se vr{i u skladu sa ugovorima o kreditu, odnosio zajmu,zakqu~enim izme|u dràvne zajednice Srbija i Crna Gora.odnosno Republike i me|unarodne finansijske organizacije,



odnosno druge dràve, kao i izme|u tre}e strane i me|unarodnefinansijske organizacije, odnosno druge dràve u kojem seRepublika Srbija pojavquje kao garant, odnosno kontragarant,ako je tim ugovorima predvi|eno di se iz dobijenih nov~anihsredstava ne}e pla}ati tro{kovi poreza.

Odredbama ~l. 21d i 21| Pravilnika o na~inu i postupkuostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom i bez pravana odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br. 124/04, 140/04,27/05, 54/05, 68/05, 58/06, 112/06, 63/07, 99/10, 4/11, 24/11 i 79/11)ure|eni su na~in i postupak ostvarivawa poreskih oslobo|ewa zapromet dobara i usluga koji se vr{i u okviru realizacije ugovoraiz ~lana 24. stav 1. ta~ka 16b) Zakona.

Saglasno navedenom, na promet dobara i usluga koji sevr{i u okviru realizacije ugovora o kreditu iz ~lana 24. stav 1.ta~ka 16b) Zakona, PDV se ne obra~unava i ne pla}a. ObveznikPDV koji vr{i predmetni promet ima pravo na odbitakprethodnog poreza po tom osnovu u skladu sa Zakonom.

Pored toga, Ministarstvo finansija napomiwe da ako utoku realizacije ugovora iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 16b) Zakonado|e do pove}awa vrednosti radova, pri ~emu sredstva zafinansirawe tih radova nisu predvi|ena ugovorom iz ~lana 24.stav 1. ta~ka 16b) Zakona (osnovnim tekstom ugovora ili wegovomizmenom), ve} finansirawe tih radova samostalno obezbe|ujejedna ugovorna strana, u tom slu~aju ne postoji zakonski osnov zaostvarivawe poreskog oslobo|ewa iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 16b)Zakona.

30. Da li postoji obaveza posedovawa potvrde o poreskomoslobo|ewu za donacije kada je re~ o dobrima koja se privremeno

BILTEN/POREZI 78


uvoze i ponovo izvoze u okviru realizacije ugovora o donaciji iz~lana 24. stav 1. ta~ka 16a) Zakona o PDV?





Uvoz je svaki unos dobara u carinsko podru~je Republike(~lan 7. Zakona).

Odredbom ~lana 24. stav 1. ta~ka 16a) Zakona propisano jeda se PDV ne pla}a na promet dobara i usluga koji se vr{i uskladu sa ugovorima o donaciji zakqu~enim sa dràvnomzajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom, a timugovorom je predvi|eno da se iz dobijenih nov~anih sredstava ne}epla}ati tro{kovi poreza.

Poresko oslobo|ewe iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 16a) Zakona,a u skladu sa odredbom ~lana 21a stav 1. Pravilnika o na~inu ipostupku ostvarivawa poreskih oslobo|ewa kod PDV sa pravom ibez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS“, br.



124/04, 140/04, 27/05, 54/05, 68/05, 58/06, 112/06, 63/07, 99/10, 4/11, 24/11i 79/11, u daqem tekstu: Pravilnik), za promet dobara i usluga kojise vr{i u skladu sa ugovorima o donaciji zakqu~enim sa dràvnomzajednicom Srbija i Crna Gora ili sa Republikom Srbijom, poduslovom da je tim ugovorima predvi|eno da se iz dobijenihnov~anih sredstava ne}e pla}ati tro{kovi poreza, obveznikmoè da ostvari ako promet dobara i usluga neposredno vr{i:

1) licu sa kojim je zakqu~en ugovor o donaciji, odnosnolicu koje je angaòvano za sprovo|ewe odre|enog projekta nateritoriji Republike Srbije od strane lica sa kojim je zakqu~enugovor o donaciji (u daqem tekstu: implementarni partner);

2) licu koje je angaòvano za sprovo|ewe odre|enogprojekta na teritoriji Republike Srbije od strane imple mentar -nog partnera (u daqem tekstu: podimple men tar ni partner);

3) korisniku nov~anih sredstava koja su predmet ugovora odonaciji, ako su ta sredstva, od strane davaoca donacije iliimplementarnog partnera, neposredno data korisniku zafinansirawe odre|enog projekta u Republici Srbiji, kao ikorisniku dobara ili usluga koji su predmet ugovora o donaciji,ako je ta dobra ili usluge neposredno platio davalac donacije;

4) stranom licu koje u Republici Srbiji nema sedi{te nistalnu poslovnu jedinicu (u daqem tekstu: strano lice), a koje jeod strane korisnika nov~anih sredstava, odnosno korisnikadobara i usluga iz ta~ke 3) ovog stava (u daqem tekstu: korisnikdonacije), angaòvano na realizaciji projekta koji je predmetdonacije.

Republi~ki organ ~iji je funkcioner u ime RepublikeSrbije zakqu~io ugovor o donaciji dostavqa Centrali kopijuzakqu~enog ugovora o donaciji i podatak o iznosu sredstava kojije predmet ugovora o donaciji (stav 2. istog ~lana Pravilnika).

BILTEN/POREZI 80


Korisnik donacije dostavqa Centrali dokaz kojim sepotvr|uje da su nov~ana sredstva koja su predmet ugovora odonaciji neposredno data korisniku od strane davaoca donacijeili implementarnog partnera, odnosno dokaz kojim se potvr|ujeda }e dobra ili usluge neposredno platiti davalac donacije,spisak stranih lica sa kojima ima zakqu~ene ugovore o prometudobara i usluga za realizaciju projekta koji je predmet donacije,kao i kopije tih ugovora (~lan 21a stav 4. Pravilnika).

Prema odredbi ~lana 21v stav 1. Pravilnika, poreskooslobo|ewe iz ~lana 21a stav 1. ta~. 3) i 4) ovog pravilnikaobveznik moè da ostvari ako poseduje potvrdu o poreskomoslobo|ewu za donacije, koju popuwava, potpisuje, overava iizdaje ovla{}eno lice korisnika donacije, odnosno stranog lica,u tri primerka, koje dostavqa Centrali na overu.

Odredbom stava 2. istog ~lana Pravilnika propisano je daje odgovorno lice korisnika donacije, odnosno stranog lica,du`no da, pre izdavawa prve potvrde o poreskom oslobo|ewu zadonacije, Centrali dostavi otisak pe~ata, podatke o licimaovla{}enim za izdavawe potvrda o poreskom oslobo|ewu zadonacije sa deponovanim potpisima tih lica, kao i obave{tewe opromenama lica kojima je dato ovo ovla{}ewe, u roku od 15 danaod dana nastanka promene.

Prema odredbama ~lana 21v stav 3. Pravilnika, potvrda oporeskom oslobo|ewu za donacije iz stava 1. ovog ~lana sadrì:

1) naziv i adresu izdavaoca potvrde – korisnika donacije,odnosno stranog lica;

2) broj i datum potvrde;3) naziv i broj ugovora o donaciji ako je ugovor zaveden pod

odre|enim brojem;4) naziv i vrednost projekta ako se promet dobara ili

usluga vr{i u ciqu realizacije odre|enog projekta u RepubliciSrbiji;

5) naziv, adresu i PIB obveznika PDV koji vr{i prometdobara ili usluga uz poresko oslobo|ewe;



6) vrednost prometa dobara i usluga po predra~unu,odnosno iznos nov~anih sredstava koja }e biti avansno upla}ena;

7) potpis i pe~at ovla{}enog lica korisnika donacije,odnosno stranog lica;


Izuzetno od stava 3. ta~ka 7) ovog ~lana, ako strano licenema obavezu da poseduje pe~at u skladu sa propisima svoje zemqe,u tom slu~aju, umesto otiska pe~ata, Centrali dostavqa izjavu dane poseduje pe~at, potpisanu od strane lica ovla{}enog zaizdavawe potvrda o poreskom oslobo|ewu za donacije (odredbastava 4. ~lana 21v Pravilnika).

Prema odredbi stava 5. istog ~lana Pravilnika,Centrala proverava da li je ugovor o donaciji evidentiran kodCentrale, overava sva tri primerka potvrde o poreskomoslobo|ewu za donacije, od kojih dva primerka vra}a korisnikudonacije, odnosno stranom licu, a tre}i zadràva za svojepotrebe.

Korisnik donacije, odnosno strano lice dostavqaobvezniku jedan primerak overene potvrde iz stava 5. ovog ~lana,a drugi zadràva za svoje potrebe (odredba stava 6. ~lana 21vPravilnika).

Odredbama ~lana 8. Pravilnika o izmenama i dopunamaPravilnika o na~inu i postupku ostvarivawa poreskihoslobo|ewa kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnogporeza („Sl. glasnik RS“, br. 68/05) propisano je, izme|u ostalog,da ako se po osnovu ugovora o donaciji iz ~lana 24. stav 1. ta~ka16a) Zakona, vr{i uvoz dobara u Republiku, lice ovla{}eno zaizdavawe potvrda o poreskom oslobo|ewu za donacije izdajeposebnu potvrdu za uvoz dobara, na zahtev poreskog du`nika. Ovapotvrda, umesto podataka propisanih ~lanom 21b stav 3. ta~. 4) i5), odnosno ~lanom 21v stav 3. ta~. 5) i 6) Pravilnika, sadrìpodatke o nazivu, adresi i PIB-u lica za koje se vr{i uvoz dobara,

BILTEN/POREZI 82


odnosno lica koje moè da ostvari poresko oslobo|ewe u skladusa ~lanom 24. stav 1. ta~ka 16a) Zakona, kao i vrednosti dobarakoja se uvoze iskazanoj u ra~unu inostranog isporu~ioca.

U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskimodredbama, na promet dobara i usluga, kao i uvoz dobara, koji sevr{i u okviru realizacije ugovora o donaciji iz ~lana 24. stav 1.ta~ka 16a) Zakona, PDV se ne obra~unava i ne pla}a. ObveznikPDV koji vr{i predmetni promet dobara i usluga ima pravo naodbitak prethodnog poreza po tom osnovu u skladu sa Zakonom.Ministarstvo finansija napomiwe da kada je re~ dobrima koja se,u okviru carinskog postupka, privremeno uvoze i ponovo izvoze,ne postoji obaveza posedovawa potvrde o poreskom oslobo|ewu zadonacije, s obzirom da je za privremeni uvoz dobara odredbom~lana 26. ta~ka 2) Zakona propisano poresko oslobo|ewenezavisno od toga da li se privremeni uvoz vr{i u okvirurealizacije ugovora o donaciji iz ~lana 24. stav 1. ta~ka 16a)Zakona.

Pored toga, Ministarstvo finansija – Sektor zafiskalni sistem ukazuje da je nadle`no za davawe odgovora nakonkretna poresko-pravna pitawa, a ne za davawe sugestija u vezisa sa~iwavawem dokumentacije poreskih obveznika.

31. Utvr|ivawe iznosa PDV nadoknade poqoprivrednicima kojiizvr{e promet poqoprivrednih i/ili {umskih proizvodaodnosno poqoprivrednih usluga obveznicima


Odredbom ~lana 34. stav 1. Zakona o porezu na dodatuvrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07,



u daqem tekstu: Zakon) propisano je da obveznici poreza nadohodak gra|ana na prihode od poqoprivrede i {umarstva naosnovu katastarskog prihoda (u daqem tekstu: poqoprivrednici)imaju pravo na nadoknadu po osnovu PDV (u daqem tekstu: PDVnadoknada), pod uslovima i na na~in odre|en ovim zakonom.

PDV nadoknada priznaje se poqoprivrednicima kojiizvr{e promet poqoprivrednih i {umskih proizvoda odnosnopoqoprivrednih usluga obveznicima (stav 2. istog ~lana Zakona).

Prema odredbi ~lana 34. stav 3. Zakona, akopoqoprivrednici izvr{e promet dobara i usluga iz stava 2. ovog~lana, obveznik je duàn da obra~una PDV nadoknadu u iznosu od5% na vrednost primqenih dobara i usluga, o ~emu izdajedokument za obra~un (u daqem tekstu: priznanica), kao i daobra~unatu PDV nadoknadu isplati poqoprivrednicima u novcu(uplatom na teku}i ra~un, ra~un {tedwe ili u gotovom).

U skladu sa odredbama ~lana 9. stav 2. Pravilnika oodre|ivawu slu~ajeva u kojima nema obaveze izdavawa ra~una i ora~unima iz kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl.glasnik RS“, br. 105/04, 140/04 i 67/05), priznanica koju obveznikPDV izdaje poqoprivredniku sadrì naro~ito slede}e podatke:

1) naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca priznanice;2) mesto i datum izdavawa i redni broj priznanice;3) ime, prezime i adresu i PIB poqoprivrednika;4) vrstu i koli~inu isporu~enih dobara i vrstu i obim

usluga;5) datum prometa dobara i usluga;6) vrednost primqenih dobara i usluga;7) iznos PDV nadoknade obra~unate poqoprivredniku.Saglasno odredbi ~lana 34. stav 4. Zakona, obveznici iz

stava 3. ovog ~lana imaju pravo da odbiju iznos PDV nadoknade kao

BILTEN/POREZI 84


prethodni porez, pod uslovom da su PDV nadoknadu i vrednostprimqenih dobara i usluga platili poqoprivredniku.

U skladu sa navedenim odredbama Zakona, obveznik PDVkojem poqoprivrednik izvr{i promet poqoprivrednih i/ili{umskih proizvoda, odnosno poqoprivrednih usluga, duàn je daobra~una PDV nadoknadu u iznosu od 5% na vrednost primqenihdobara i usluga, o ~emu izdaje priznanicu koja, izme|u ostalog,sadrì podatke o vrednosti primqenih dobara i usluga i iznosuPDV nadoknade obra~unate poqoprivredniku. Obra~unatu PDVnadoknadu obveznik PDV ispla}uje poqoprivredniku u novcu(uplatom na teku}i ra~un, ra~un {tedwe ili u gotovom).Ministarstvo finansija napomiwe da ako je cenapoqoprivrednih i/ili {umskih proizvoda, odnosnopoqoprivrednih usluga, ugovorena sa PDV nadoknadom (u „bruto“iznosu), osnovica za obra~un PDV nadoknade (vrednostpredmetnih dobara i/ili usluga) i iznos PDV nadoknade utvr|ujuse primenom prera~unate stope od 5% (4,762%) na tako ugovorenucenu. U suprotnom, ako je cena poqoprivrednih i/ili {umskihproizvoda, odnosno poqoprivrednih usluga, ugovorena bez PDVnadoknade (u „neto“ iznosu), iznos PDV nadoknade izra~unava seprimenom stope od 5% na ugovorenu cenu dobara i/ili usluga.

32. a) Poreski tretman tro{kova slawa opomene zbog ka{wewa sapla}awem naknade, a koje obveznik PDV koji je izvr{iooporezivi promet dobara ili usluga zara~unava primaocu tihdobara ili uslugab) Da li obveznik PDV – davalac lizinga ima pravo da PDVobra~unat od strane prethodnih u~esnika u prometu za prometusluga prevoza, skladi{tewa i popravke putni~kih automobilakoji su bili predmet ugovora o lizingu, a koji su vra}eni davaocu



lizinga zbog raskida ugovora o lizingu, odbije kao prethodniporez?


a) Prema odredbi ~lana 17. stav 1. Zakona o porezu nadodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05i 61/07, u daqem tekstu: Zakon), poreska osnovica kod prometadobara i usluga. jeste iznos naknade (u novcu, stvarima iliuslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporu~enadobra ili pruène usluge, ukqu~uju}i subvencije koje suneposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nijeukqu~en PDV, ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.

Saglasno odredbama stava 2. istog ~lana Zakona, uosnovicu se ura~unavaju i:

1) akcize, carina i druge uvozne da`bine, kao i ostalijavni prihodi, osim PDV;

2) svi sporedni tro{kovi koje obveznik zara~unavaprimaocu dobara i usluga.

Odredbom ~lana 21. stav 1. Zakona propisano je da ako seizmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV,obveznik koji je isporu~io dobra ili usluge duàn je da iznosPDV, koji duguje po tom osnovu, ispravi u skladu sa izmenom.

Izmena osnovice iz st. 1–5. ovog ~lana vr{i se u poreskomperiodu u kojem je nastupila izmena (stav 7. istog ~lana Zakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, tro{kovislawa opomene zbog ka{wewa sa pla}awem naknade, a kojeobveznik PDV koji je izvr{io oporezivi promet dobara iliusluga zara~unava primaocu tih dobara ili usluga, smatraju sesporednim tro{kovima iz ~lana 17. stav 2. ta~ka 2) Zakona, pa jeobveznik PDV duàn da na iznos ovih tro{kova obra~una i platiPDV u skladu sa Zakonom, imaju}i u vidu da je, prema mi{qewu

BILTEN/POREZI 86


Ministarstva finansija, re~ o izmeni poreske osnovice iz ~lana21. stav 1. Zakona.

b) Prema odredbama ~lana 28. stav 1. Zakona, pravo naodbitak prethodnog poreza obveznik moè da ostvari ako dobranabavqena u Republici ili iz uvoza, ukqu~uju}i i nabavkuopreme, kao i objekata za vr{ewe delatnosti i ekonomskideqivih celina u okviru tih objekata, odnosno primqene usluge,koristi ili }e ih koristiti za promet dobara i usluga:



postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza daje izvr{en uRepublici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, saglasno odredbi~lana 28. stav 2. Zakona, obveznik moè da ostvari ako posedujera~un izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosuprethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom ili dokument oizvr{enom uvozu dobara u kojem je iskazan prethodni porez,odnosno kojim se potvr|uje da je primalac ili uvoznik takoiskazani PDV platio prilikom uvoza.

Odredbom stava 3. istog ~lana Zakona propisano je da uporeskom periodu u kojem su ispuweni uslovi iz st. 1. i 2. ovog~lana obveznik moè da odbije prethodni porez od dugovanogPDV, i to:






U skladu sa odredbama ~lana 29. stav 1. ta~ka 1) Zakona,obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu:

1) nabavke, proizvodwe i uvoza putni~kih automobila,motocikala, plovnih objekata i vazduhoplova, rezervnih delova,goriva i potro{nog materijala za wihove potrebe, kao iiznajmqivawa, odràvawa, popravki i drugih usluga koje supovezane sa kori{}ewem ovih prevoznih sredstava.

Saglasno odredbama ~lana 29. stav 2. Zakona, izuzetno odstava 1. ta~ka 1) ovog ~lana, obveznik ima pravo na odbitakprethodnog poreza ako prevozna sredstva i druga dobra koristiiskqu~ivo za obavqawe delatnosti:

1) prometa i iznajmqivawa navedenih prevoznih sredstavai drugih dobara;

2) prevoza lica i dobara ili obuku voza~a za upravqawenavedenim prevoznim sredstvima.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, obveznikPDV – davalac lizinga ima pravo da PDV obra~unat od straneprethodnih u~esnika u prometu za promet usluga prevoza,skladi{tewa i popravke putni~kih automobila koji su bilipredmet ugovora o lizingu, a koji su vra}eni davaocu lizinga zbograskida ugovora o lizingu, odbije kao prethodni porez, akopredmetne putni~ke automobile koristi ili }e ih koristiti dabi izvr{io wihov promet, odnosno predaju po osnovu ugovora olizingu. Za ostvarivawe prava na odbitak prethodnog porezaobveznik PDV mora da poseduje propisanu dokumentaciju – ra~unili drugi dokument koji sluì kao ra~un izdat u skladu saZakonom, a koji glasi na ime tog obveznika PDV. Pored toga,Ministarstvo finansija napomiwe da ~iwenica {toosiguravaju}e dru{tvo snosi ve}i deo tro{kova popravkepredmetnih putni~kih automobila ne umawuje pravo na odbitakprethodnog poreza obveznika PDV – davaoca lizinga.

BILTEN/POREZI 88


33. Poreski tretman prometa usluga tzv. prebacivawa dokumentaiz jedne u drugu ekstenziju koje obveznik PDV pruà stranomlicu




Mesto prometa usluga je mesto u kojem pruàlac uslugaobavqa svoju delatnost, a ako se promet usluga vr{i prekoposlovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mestoposlovne jedinice (~lan 12. st. 1. i 2. Zakona).

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, mestoprometa usluga tzv. prebacivawa dokumenta iz jedne u druguekstenziju odre|uje se prema mestu u kojem pruàlac uslugaobavqa svoju delatnost, a ako se promet usluga vr{i prekoposlovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mestoposlovne jedinice. S tim u vezi, obveznik PDV koji pruàpredmetne usluge duàn je da za taj promet obra~una PDV poporeskoj stopi od 18% i da obra~unati PDV plati u skladu saZakonom, nezavisno od toga da li ove usluge pruà doma}em ilistranom licu, tj. licu koje na teritoriji Republike Srbije nemasedi{te ni stalnu poslovnu jedinicu, odnosno prebivali{te.


POREZ NA DOBIT PRAVNIH LICA

1. Poreski tretman naknade koju rezidentni obveznik pla}anerezidentnom pravnom licu (vlasniku ra~unarskog programa) poosnovu prava kori{}ewa ra~unarskog programa – softvera, pri~emu rezidentni obveznik to pravo prenosi drugom rezidentnomobvezniku


Prema odredbi ~lana 40. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik odrezidentnog obveznika, po osnovu dividendi i udela u dobiti upravnom licu, naknada po osnovu autorskog i srodnih prava iprava industrijske svojine (u daqem tekstu: autorska naknada),kamata i naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnihstvari, na teritoriji Republike, obra~unava se i pla}a porez poodbitku po stopi od 20%, ako me|unarodnim ugovorom oizbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno.

U skladu sa odredbom ~lana 71. st. 1. i 2. Zakona, porez poodbitku na prihode iz ~lana 40. stav 1. ovog zakona za svakogobveznika i za svaki pojedina~no ostvareni, odnosno ispla}eniprihod isplatilac obra~unava, obustavqa i upla}uje napropisane ra~une u momentu kada je prihod ostvaren, odnosno

BILTEN/POREZI 90


ispla}en, pri ~emu prihod iz stava 1. ovog ~lana predstavqabruto prihod koji bi se isplatio nerezidentnom obvezniku daporez nije odbijen od ostvarenog, odnosno ispla}enog prihoda.

Odredbom ~lana 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima(„Sl. glasnik RS“, br. 104/09) propisano je da se autorskim delom,izme|u ostalog, smatraju i ra~unarski programi.

S tim u vezi, Ministarstvo finansija smatra da u slu~ajukada prava na ra~unarskom programu pripadaju nerezidentnomobvezniku (pravnom licu) koji putem ugovora o licenci prenosipravo kori{}ewa predmeta ugovora – ra~unarskog programarezidentnom obvezniku koji mu po tom osnovu pla}a odre|enunaknadu, ta naknada predstavqa autorsku naknadu koja seoporezuje porezom po odbitku u skladu sa ~lanom 40. Zakona postopi od 20%, ukoliko me|unarodnim ugovorom o izbegavawudvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno.

Tako|e, naknada koju rezidentni obveznik pla}anerezidentnom pravnom licu (vlasniku ra~unarskog programa) poosnovu prava kori{}ewa ra~unarskog programa – softvera, pri~emu rezidentni obveznik (koji, u konkretnom slu~aju, predmetnisoftver ne koristi za sopstvene potrebe), to pravo (uz dozvolunerezidenta) prenosi (uz ugovorenu naknadu) drugom rezidentnomobvezniku, prema mi{qewu Ministarstva finansija, predstavqaautorsku naknadu koja se oporezuje porezom po odbitku, u skladusa ~lanom 40. stav 1. Zakona.

2. Primena odredbi ~lana 22v Zakona o porezu na dobit pravnihlica


Odredbom ~lana 22v Zakona o porezu na dobit pravnihlica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu: Zakon)propisano je da se na teret rashoda u poreskom bilansu ne priznajurashodi nastali po osnovu obezvre|ewa imovine, koje se utvr|ujekao razlika izme|u nabavne cene imovine utvr|ene u skladu sa

91


ovim zakonom i wene procewene nadoknadive vrednosti, ali sepriznaju u poreskom periodu u kome je ta imovina otu|ena,odnosno upotrebqena, odnosno u kome je nastalo o{te}ewe teimovine usled vi{e sile.

S tim u vezi, rashodi nastali po osnovu obezvre|ewaimovine za koju se, saglasno propisima o ra~unovodstvu i MRSodnosno MSFI, moè vr{iti obezvre|ewe (nematerijalnaulagawa; nekretnine, postrojewa, oprema i biolo{ka sredstva;dugoro~ni finansijski plasmani; zalihe) ne priznaju se kaorashod u poreskom bilansu, pri ~emu Ministarstvo finansijanapomiwe da se rashod po tom osnovu priznaje u poreskom perioduu kojem je imovina otu|ena, upotrebqena ili je do{lo do wenogo{te}ewa usled vi{e sile.

Tako|e, Ministarstvo finansija napomiwe da se, imaju}iu vidu ~lan 46. Pravilnika o Kontnom okviru i sadrìni ra~unau Kontnom okviru za privredna dru{tva, zadruge, druga pravnalica i preduzetnike („Sl. glasnik RS“, br. 114/06 ... 3/11), premakome se na ra~unima grupe 58 (Rashodi po osnovu obezvre|ewaimovine) iskazuju negativni efekti vrednosnih uskla|ivawanematerijalnih ulagawa, nekretnina, postrojewa, opreme ibiolo{kih sredstava, dugoro~nih i kratkoro~nih finansijskihplasmana, zaliha, hartija od vrednosti i potraìvawa u skladu sarelevantnim MRS, u slu~aju ispravke vrednosti pojedina~nihpotraìvawa, moè priznati rashod po osnovu ispravkevrednosti pojedina~nih potraìvawa ako je od roka za wihovunaplatu pro{lo najmawe 60 dana, saglasno odredbi ~lana 16. stav2. Zakona.

3. Da li se priznaje pravo na poreski kredit iz ~lana 48. Zakona oporezu na dobit pravnih lica obvezniku koji izvr{i ulagawa usoftver?


Odredbom ~lana 48. st. 1. i 2. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:

BILTEN/Porez na dobit pravnih lica

BILTEN/POREZI 92


Zakon) propisano je da se obvezniku koji izvr{i ulagawa unekretnine, postrojewa, opremu ili biolo{ka sredstva (osnovnasredstva) u sopstvenom vlasni{tvu za obavqawe prete`nedelatnosti i delatnosti upisanih u osniva~ki akt obveznika,odnosno navedenih u drugom aktu obveznika kojim se odre|ujudelatnosti koje obveznik obavqa, priznaje pravo na poreskikredit u visini od 20% (40% za mala preduze}a) izvr{enogulagawa, s tim {to ne moè biti ve}i od 50% (70% za malapreduze}a) obra~unatog poreza u godini u kojoj je izvr{enoulagawe.

Poreski kredit iz ~lana 48. Zakona priznaje se samo zaizvr{ena ulagawa u osnovna sredstva u vlasni{tvu obveznikakoja se, u skladu sa ~lanom 6. stav 1. Pravilnika o Kontnom okvirui sadrìni ra~una u Kontnom okviru za privredna dru{tva,zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. glasnik RS“, br.114/06 ... 3/11, u daqem tekstu: Pravilnik), iskazuje na ra~unimagrupe 02 – Nekretnine, postrojewa, oprema i biolo{ka sredstva,a ne i za ulagawa u ostalu imovinu (nematerijalna ulagawa).

S tim u vezi, ukoliko obveznik izvr{i ulagawa uodre|eno nematerijalno sredstvo (softver u konkretnomslu~aju), koje se u poslovnim kwigama (a u skladu sa ~lanom 5.Pravilnika) evidentira na odgovaraju}em ra~unu grupe ra~una 01– Nematerijalna ulagawa (na kome se iskazuju ulagawa u odre|enonemonetarno sredstvo bez fizi~kog sadràja, koje sluì zaproizvodwu ili isporuku robe ili usluga, za iznajmqivawedrugim licima ili se koristi u administrativne svrhe), nepriznaje se pravo na poreski kredit iz ~lana 48. Zakona.

4. Poreski tretman naknada koju rezidentno pravno lice pla}anerezidentu na osnovu zakqu~enog ugovora o fran{izingu


Prema odredbi ~lana 40. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:

93


Zakon), na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik odrezidentnog obveznika, po osnovu dividendi i udela u dobiti upravnom licu, naknada po osnovu autorskog i srodnih prava iprava industrijske svojine (u daqem tekstu: autorska naknada),kamata i naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnihstvari, na teritoriji Republike, obra~unava se i pla}a porez poodbitku po stopi od 20%, ako me|unarodnim ugovorom oizbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno.

U skladu sa odredbom ~lana 71. st. 1. i 2. Zakona, porez poodbitku na prihode iz ~lana 40. stav 1. ovog zakona za svakogobveznika i za svaki pojedina~no ostvareni, odnosno ispla}eniprihod isplatilac obra~unava, obustavqa i upla}uje napropisane ra~une u momentu kada je prihod ostvaren, odnosnoispla}en, pri ~emu prihod iz stava 1. ovog ~lana predstavqabruto prihod koji bi se isplatio nerezidentnom obvezniku daporez nije odbijen od ostvarenog, odnosno ispla}enog prihoda.

Ugovor o fran{izingu, generalno, predstavqa ugovor(privrednog prava) kojim se davalac fran{izinga obavezuje da zaodre|eno vreme ustupi primaocu na odre|enom podru~juiskqu~ivo pravo prodaje robe, vr{ewe usluga i fran{izingaproizvodwe, sa odgovaraju}im pravima industrijske svojine kao{to je know-how i pravom kori{}ewa poslovnog imena i sl, pri~emu se primalac fran{izinga obavezuje da ste~ena prava vr{ina na~in koji odredi davalac fran{izinga, kao i da drugojugovornoj strani (davaocu fran{izinga) pla}a ugovorenunaknadu.

U konkretnom slu~aju (a kako proizilazi iz sadrìnepodnetog zahteva), rezidentno pravno lice na osnovu zakqu~enogugovora o fran{izingu sa nerezidentnim pravnim licem(davaocem fran{ize), sti~e pravo iskqu~ive prodaje odre|enogproizvoda ili grupe proizvoda na ta~no odre|enoj teritoriji,radi prodaje krajwem korisniku (kupcu), pri ~emu davalacfran{ize (osim ustupawa prava iskqu~ive prodaje robe) ustupa(primaocu fran{ize) i pravo upotrebe ìga, firme,memoranduma i drugih poslovnih znakova, know-how. Istim


BILTEN/POREZI 94


ugovorom precizirana je naknada koju primalac fran{ize pla}a(na godi{wem nivou) davaocu fran{ize (nerezidentnom pravnomlicu).

Imaju}i u vidu da je predmetnim ugovorom o fran{izinguobuhva}eno iskori{}avawe prava industrijske svojine,mi{qewe Ministarstva finansija je da naknada koju rezidentnopravno lice pla}a nerezidentu (saglasno navedenom ugovoru), naime (ustupqenog) prava na iskqu~ivu prodaju odre|enogproizvoda ili grupe proizvoda na ta~no odre|enoj teritoriji, iostalih, s tim u vezi, ustupqenih prava, ima karakter naknadekoja se oporezuje porezom po odbitku u skladu sa ~lanom 40. stav1. Zakona po stopi od 20%, ukoliko me|unarodnim ugovorom oizbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno.

5. Da li se obra~unati iznos naknade {tete zaposlenom zbognekori{}ewa godi{weg odmora priznaje kao rashod u poreskombilansu obveznika?


Odredbom ~lana 6. stav 2. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da se oporeziva dobit utvr|uje u poreskombilansu uskla|ivawem dobiti obveznika iskazane u bilansuuspeha, koji je sa~iwen u skladu sa me|unarodnimra~unovodstvenim standardima (MRS), odnosno me|unarodnimstandardima finansijskog izve{tavawa (MSFI) i propisimakojima se ure|uje ra~unovodstvo i revizija, na na~in utvr|en ovimzakonom. S tim u vezi, za utvr|ivawe oporezive dobiti priznajuse rashodi u iznosima utvr|enim bilansom uspeha, u skladu saMRS, odnosno MSFI i propisima kojima se ure|ujera~unovodstvo i revizija, osim rashoda za koje je ovim zakonompropisan drugi na~in utvr|ivawa (~lan 7. stav 1. Zakona).

95


Tro{kovi zarada, odnosno plata, priznaju se u iznosuobra~unatom na teret poslovnih rashoda (~lan 9. Zakona).

Prema propisima o radu, zaradom se smatraju sva primawazaposlenih iz radnog odnosa, osim naknada tro{kova zaposlenog uvezi sa radom (za dolazak i odlazak sa rada, za vreme provedeno naslu`benom putu u zemqi i sl), pri ~emu se pod zaradom smatrazarada koja sadrì porez i doprinose koji se pla}aju iz zarade.Saglasno istim propisima, zaposleni ima pravo na godi{wiodmor u skladu sa ovim zakonom, pri ~emu zaposleni ne moè da seodrekne prava na godi{wi odmor, niti mu se to pravo moèuskratiti. Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristigodi{wi odmor, ima pravo na naknadu {tete u visini prose~nezarade u prethodna tri meseca utvr|ene op{tim aktom i ugovoromo radu.

U skladu sa navedenim, obra~unati iznos naknade {tetezaposlenom (zbog nekori{}ewa godi{weg odmora, premapropisima koji ure|uju rad), ukoliko sa stanovi{ta relevantnihpropisa predstavqa tro{ak zarade i kao takav se u kwigovodstvu,saglasno propisima o ra~unovodstvu i reviziji i MRS, odnosnoMSFI, evidentira na ra~unima grupe 52 – Tro{kovi zarada,naknada zarada i ostali li~ni rashodi, prema mi{qewuMinistarstva finansija, predstavqa rashod koji se priznaje uporeskom bilansu obveznika, u skladu sa Zakonom.

6. Poreski tretman prihoda od kamate koji, po osnovu zakqu~enogugovora o kreditu, nerezidentno pravno lice – banka ostvari odrezidentnog obveznika u slu~aju kada je ugovorom predvi|eno dase kamata pripi{e glavnici i isplati zajedno sa glavnicom


Prema odredbi ~lana 40. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:


BILTEN/POREZI 96


Zakon), na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik odrezidentnog obveznika po osnovu dividendi i udela u dobiti upravnom licu, autorskih naknada, kamata i naknada po osnovuzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, obra~unava se i pla}aporez po odbitku po stopi od 20%, ako me|unarodnim ugovorom oizbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ije ure|eno.

U skladu sa odredbom ~lana 71. st. 1. i 2. Zakona, porez poodbitku na prihode iz ~lana 40. stav 1. ovog zakona za svakogobveznika i za svaki pojedina~no ostvareni, odnosno ispla}eniprihod isplatilac obra~unava, obustavqa i upla}uje napropisane ra~une u momentu kada je prihod ostvaren, odnosnoispla}en, pri ~emu prihod iz stava 1. ovog ~lana predstavqabruto prihod koji bi se isplatio nerezidentnom obvezniku daporez nije odbijen od ostvarenog, odnosno ispla}enog prihoda.

U konkretnom slu~aju, rezidentni obveznik (radiizgradwe gra|evinskih objekata) zakqu~io je ugovor o kreditu sanerezidentnim pravnim licem (bankom kao davaocem kredita),pri ~emu je predmetnim ugovorom (kako proizilazi iz sadrìnepodnetog zahteva) predvi|eno da se kamata po osnovu ugovora okreditu (obra~unata u periodu izgradwe) pripisuje glavnici, stim {to }e obveznik (tako pripisanu) kamatu isplatiti zajednosa glavnicom (na na~in i u rokovima preciziranim Aneksompredmetnog ugovora).

Saglasno navedenim zakonskim odredbama, ukolikonerezidentno pravno lice ostvari od rezidentnog obveznikaprihod od kamate (po osnovu zakqu~enog ugovora o kreditu),obveznik je poreza po odbitku, saglasno odredbi ~lana 40. stav 1.Zakona. Kako je, u konkretnom slu~aju, ugovorom predvi|eno da sekamata pripi{e glavnici (i isplati zajedno sa glavnicom),Ministarstvo finansija smatra da je, u tom slu~aju, rezidentniobveznik duàn da prilikom isplate kredita (glavnice sapripisanom kamatom) obra~una i plati porez po odbitku, naiznos kamate koji je pripisan glavnom dugu.


POREZI NA IMOVINU

1. Da li je Skup{tina grada Pan~eva ovla{}ena da svojomodlukom uredi da Sekretarijat za poresku administracijuGradske uprave grada Pan~eva ne donosi re{ewa o utvr|ivawuporeza na imovinu u tzv. statici za 2012. godinu za nepokretnostiobveznika koji ne vode poslovne kwige, ve} da javnim oglasomobavesti te poreske obveznike da za odgovaraju}u povr{inu istenepokretnosti poreska obaveza za 2012. godinu iznosi koliko iporeska obaveza istog obveznika za 2011. godinu, kao i da obavezaza 2012. godinu dospeva danom objavqivawa javnog oglasa?


Oporezivawe porezom na imovinu u Republici Srbijiure|eno je Zakonom o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br.26/01, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11 i 78/11, u daqem tekstu:Zakon), pri ~emu, saglasno odredbi ~lana 8. Zakona ofinansirawu lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 62/06 i47/11, u daqem tekstu: Zakon o finansirawu JLS), skup{tinajedinice lokalne samouprave utvr|uje visinu stope poreza naimovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza nanasle|e i poklon, do visine najvi{e stope propisane zakonomkojim se ure|uju porezi na imovinu.

BILTEN/POREZI 98


Godi{wi porez na imovinu pla}a se tromese~no u roku od45 dana od dana po~etka tromese~ja. Razliku izme|u porezautvr|enog re{ewem organa jedinice lokalne samouprave iakontaciono upla}enog poreza na imovinu za tromese~je za koje jeporeska obaveza dospela, obveznik je duàn da uplati u roku od 15dana od dana dostavqawa prvostepenog re{ewa o utvr|ivawuporeske obaveze (~lan 39. st. 3. i 5. Zakona).

Prema odredbi ~lana 6. Zakona o izmenama i dopunamaZakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 78/11, udaqem tekstu: Zakon o izmenama i dopunama Zakona), porez naimovinu za 2012. godinu za nepokretnost obveznika koji ne vodiposlovne kwige, za odgovaraju}u povr{inu iste nepokretnosti,ne moè biti utvr|en u ve}em iznosu od pripadaju}e poreskeobaveze tog obveznika za 2011. godinu.

Zakonom o finansirawu JLS ure|eno da je skup{tinajedinice lokalne samouprave moè uvoditi npr. lokalneadministrativne takse – za spise i radwe u upravnim stvarima,kao i za druge spise i radwe koje organi jedinice lokalnesamouprave izdaju, odnosno obavqaju u okviru poslova iz svojeizvorne nadle`nosti (~lan 9. stav 1. Zakona o finansirawuJLS), lokalne komunalne takse za kori{}ewe prava, predmeta iusluga – za isticawe firme na poslovnom prostoru, kori{}ewevitrina radi izlagawa robe van poslovnih prostorija,kori{}ewe reklamnih panoa i dr ... (~lan 11. stav 1. Zakona ofinansirawu JLS), boravi{na taksa, u skladu sa zakonom kojimse ure|uje oblast turizma (~lan 19. Zakona o finansirawu JLS),samodoprinos (~lan 20. Zakona o finansirawu JLS) …

Prema ~lanu 2a stav 1. Zakona o poreskom postupku iporeskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02,84/02–ispravka, 23/03–ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05–dr. zakon,62/06–dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09–dr. zakon i 53/10, u daqemtekstu: ZPPPA), taj zakon se primewuje i na porez i sporedna

99


poreska davawa koje na osnovu zakona napla}uje jedinica lokalnesamouprave (u daqem tekstu: jedinica lokalne samouprave).

Odredbama ~lana 56. ZPPPA propisano je da, izuzetno,na predlog Vlade Republike Srbije (u daqem tekstu: Vlada),Narodna skup{tina Republike Srbije moè odlu~iti da se zapojedine vrste poreza utvr|eni iznosi iz prethodne godine zateku}u godinu zadrè na istom nivou ili revalorizuju na vi{emili nièm nivou, primenom odgovaraju}e formule, u skladu sapropisom. Na ovaj na~in, na predlog izvr{nog odbora, moèpostupiti i skup{tina jedinice lokalne samouprave, u vezijavnog prihoda za ~ije je uvo|ewe zakonom ovla{}ena. Unavedenim slu~ajevima, Poreska uprava ne donosi re{ewe outvr|ivawu poreza, ve} javnim oglasom obave{tava poreskeobveznike o indeksu revalorizacije i danu kada, u skladu sazakonom, porez dospeva i evidentira revalorizovane iznose, uskladu s odredbom ~lana 62. ZPPPA.

Poreska uprava obavqa evidentirawe iznosa utvr|enogporeza danom odre|enim javnim oglasom iz ~lana 56. stav 3.ZPPPA (~lan 62. stav 2. ta~ka 3) ZPPPA).

Dakle, skup{tina jedinice lokalne samouprave jeovla{}ena da, primenom ~lana 56. ZPPPA, na predlog izvr{nogodbora, za (sve ili za pojedine) javne prihode za ~ije je uvo|ewezakonom ovla{}ena (tj. koje moè uvoditi svojom odlukom),odlu~i da se utvr|eni iznosi iz prethodne godine ({to zna~i i iz2011. godine) za teku}u (tj. za 2012, godinu) godinu zadrè na istomnivou ili revalorizuju na vi{em ili nièm nivou, primenomodgovaraju}e formule – u kom slu~aju ta jedinica lokalnesamouprave ne donosi re{ewe o utvr|ivawu konkretne obavezepo osnovu tih izvornih javnih prihoda, ve} javnim oglasomobave{tava obveznike tih izvornih javnih prihoda o indeksurevalorizacije i danu kada konkretna obaveza dospeva.

Imaju}i u vidu da je porez na imovinu u tzv. staticiure|en Zakonom, pri ~emu je skup{tina jedinice lokalnesamouprave (samo) ovla{}ena da utvr|uje visinu stope tog poreza

BILTEN/Porezi na imovinu

BILTEN/POREZI 100


na svojoj teritoriji (do visine najvi{e stope propisane zakonomkojim se ure|uju porezi na imovinu), Ministarstvo finansijasmatra da skup{tina jedinice lokalne samouprave odlukom,pozivaju}i se na navedenu odredbu zakona, ne moè da uredi da zanepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne kwige – za 2012.godinu, ne}e donositi re{ewa o utvr|ivawu poreza na imovinu,niti da javnim oglasom obavesti te obveznike da je zaodgovaraju}u povr{inu iste nepokretnosti poreska obaveza za2012. godinu u iznosu poreske obaveze tog obveznika za 2011.godinu, kao i da obaveza za 2012. godinu dospeva danomobjavqivawa oglasa.

Naime, porez na imovinu za 2012. godinu utvr|uje seprimenom Zakona i odluke skup{tine jedinice lokalnesamouprave o stopama poreza na imovinu na ~ijoj teritoriji seimovina nalazi koja vaì na dan 31. decembra godine kojaprethodi godini za koju se utvr|uje i pla}a porez na imovinu(~lan 38b Zakona).

S tim u vezi, porez na imovinu za 2012. godinu – zanepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne kwige, zaodgovaraju}u povr{inu iste nepokretnosti, ne moè bitiutvr|en u ve}em iznosu od pripadaju}e poreske obaveze togobveznika za 2011. godinu, ali moè biti utvr|en u istom ilimawem iznosu (npr. primenom koeficijenta amortizacije).

Ako poreska obaveza za nepokretnost obveznika koji nevodi poslovne kwige (za odgovaraju}u povr{inu istenepokretnosti) za 2012. godinu bude ve}a od pripadaju}e poreskeobaveze za 2011. godinu – porez }e se utvrditi u istom iznosukolika je bila obaveza za 2011. godinu. Me|utim, ako poreskaobaveza za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne kwige(za odgovaraju}u povr{inu iste nepokretnosti) za 2012. godinubude mawa od pripadaju}e poreske obaveze za 2011. godinu (npr.ako obveznik ostvari pravo na poreski kredit za 2012. godinu zanepokretnost za koju nije imao to pravo za 2011. godinu i sl …),poreska obaveza za 2012. godinu bi}e utvr|ena u tom – mawemiznosu od pripadaju}e poreske obaveze za 2011. godinu.

101


S obzirom na to da je dospelost poreza na imovinuutvr|ena Zakonom (tj. odredbama ~lana 39. st. 3. i 5. Zakona), nemaosnova da se ure|uje podzakonskim aktom jedinice lokalnesamouprave – {to zna~i da obaveza po osnovu poreza na imovinu za2012. godinu ne moè dospevati danom objavqivawa javnog oglasajedinice lokalne samouprave iz ~lana 56. stav 3. ZPPPA.

2. Utvr|ivawe poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu uslu~aju kada jedinica lokalne samouprave ne raspolaè poreskomprijavom za nepokretnost za koju je fizi~ko lice zaduènoporezom


1. Prema odredbi ~lana 10. Zakona o porezima na imovinu(„Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11 i78/11, u daqem tekstu: Zakon), obaveza po osnovu poreza na imovinunastaje danom sticawa prava, odnosno danom po~etka kori{}ewa,danom osposobqavawa, danom izdavawa upotrebne dozvole ilidanom omogu}avawa kori{}ewa imovine na drugi na~in.

Utvr|ivawe poreza na imovinu, poreza na nasle|e ipoklon i poreza na prenos apsolutnih prava vr{i se na osnovupodataka iz poreske prijave, poslovnih kwiga poreskih obveznikai drugih podataka kojima organ nadleàn za utvr|ivawe, naplatui kontrolu poreza raspolaè, a od zna~aja su za utvr|ivaweporeske obaveze (~lan 33. stav 1. Zakona).

Prema ~lanu 2a stav 1. Zakona o poreskom postupku iporeskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02 ... 53/10, udaqem tekstu: ZPPPA) taj zakon se primewuje i na porez isporedna poreska davawa koje na osnovu zakona napla}uje jedinicalokalne samouprave (u daqem tekstu: jedinica lokalnesamouprave).


BILTEN/POREZI 102


Odredbom ~lana 43. st. 1. i 2. ZPPPA propisano je da se~iwenice u poreskom postupku utvr|uju na osnovu dokaza. Kaodokaz u poreskom postupku mogu se upotrebiti poreska prijava,poreski bilans, poslovne kwige i evidencije, ra~unovodstveniiskazi, poslovna dokumentacija i druge isprave i informacijekojima raspolaè Poreska uprava, prikupqene od poreskogobveznika ili tre}ih lica, iskaz svedoka, nalaz ve{taka, uvi|aj isvako drugo sredstvo kojim se ~iwenice mogu utvrditi.

Poreski obveznik i druga lica du`ni su da, na zahtevPoreske uprave i u roku koji ona odredi, pruè sve raspoloìveinformacije, neophodne za utvr|ivawe ~iweni~nog stawa odzna~aja za oporezivawe (~lan 45. stav 1. ZPPPA).

Poresko re{ewe o utvr|ivawu poreza iz ~lana 54. stav 2.ta~ka 2) podta~ka (2) ZPPPA (tj. u slu~ajevima kada je zakonompropisano da se ne sprovodi samooporezivawe ili kada jezakonom propisano da se, uprkos samooporezivawu, poreskore{ewe mora doneti) Poreska uprava donosi na osnovuevidencija nadle`nih organa, podataka iz poreske prijave,odnosno izmewene poreske prijave, a, po potrebi, i na osnovupodataka iz poslovnih kwiga i evidencija poreskog obveznika.Ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu, poreskore{ewe o utvr|ivawu poreza done}e se na osnovu podataka izposlovnih kwiga i evidencija poreskog obveznika i ~iweni~nogstawa utvr|enog u postupku kontrole (~lan 55. st. 2. i 3. ZPPPA).

Prema tome, nema osnova da fizi~kom licu prestaneporeska obaveza po osnovu poreza na imovinu iz razloga {tojedinica lokalne samouprave ne raspolaè poreskom prijavom zanepokretnost za koju je zaduèn porezom.

Naime, kada nadle`ni organ jedinice lokalne samoupraveutvr|uju, napla}uje i kontroli{e porez na imovinu u tzv. statici,ima ovla{}ewa i obaveze koje u poreskom postupku ima Poreskauprava (kada u okviru svoje nadle`nosti utvr|uje, napla}uje ikontroli{e poreze). To zna~i da je nadle`ni organ jedinicelokalne samouprave ovla{}en i duàn da utvrdi ~iweni~no

103


stawe od uticaja na nastanak, postojawe i prestanak poreskeobaveze ne samo na osnovu podataka iz poreske prijave, ve} i nadrugi ZPPPA propisan na~in (u postupku kontrole, na osnovuevidencija nadle`nih organa, pribavqawem informacija odkonkretnog fizi~kog lica ...).

2. Prema odredbi ~lana 36. ZPPPA, poreski akti upismenom obliku dostavqaju se na na~in ure|en tim zakonom.Poreski akti smatraju se dostavqenim kada se uru~e poreskomobvezniku, wegovom zakonskom zastupniku, poreskompunomo}niku ili zastupniku po slu`benoj du`nosti. Ako jeporeski obveznik fizi~ko lice, odnosno preduzetnik, poreskiakti smatraju se dostavqenim i kada se uru~e punoletnom ~lanudoma}instva, u smislu zakona kojim se ure|uje porez na dohodakgra|ana, ili licu zaposlenom kod preduzetnika. Dostavqawe sesmatra urednim i kada lica iz ~lana 36. st. 2. i 3. ZPPPA odbijuda prime ili potpi{u poreske akte, ako lice koje je vr{ilodostavqawe o tome sa~ini slu`benu bele{ku. Ako dostavqawe nana~in iz ~lana 36. st. 2–4. ZPPPA nije moglo biti izvr{eno,smatra}e se izvr{enim kada se poreski akti po{aqupreporu~enom po{iqkom preko po{te ili elektronskim putempreko e-maila, na adresu poreskog obveznika unetu u prijavu zaregistraciju ili u posledwu poresku prijavu. Dostava izvr{enana na~in iz ~lana 36. stava 5. ZPPPA smatra se izvr{enomistekom tre}eg dana od dana predaje poreskog akta po{ti, odnosnodanom navedenim u e-mail povratnici kod slawa poreskog aktaelektronskim putem.

Da li se re{ewe kojim je utvr|en porez na imovinukonkretnom obvezniku smatra dostavqenim ili ne, fakti~ko jepitawe, koje utvr|uje nadle`ni organ na osnovu dokaza.

3. Da li je privredno dru{tvo u obavezi da pla}a porez na imovinuna zemqi{te na koje pla}a i naknadu za kori{}ewe prema


BILTEN/POREZI 104


propisima kojima su ure|eni planirawe i izgradwa, kao i da liima pravo na poresko oslobo|ewe za to zemqi{te – ako ga uposlovnim kwigama evidentira kao dobra koja su namewena daqojprodaji?(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 430-03-00518/2011-04 od16.11.2011. god.)

1. Prema odredbi ~lana 2. stav 1. Zakona o porezima naimovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 … i 78/11, u daqem tekstu:Zakon), porez na imovinu pla}a se na slede}a prava nanepokretnosti:

– pravo svojine, odnosno na pravo svojine na gra |evin skomzemqi{tu povr{ine preko 10 ari;

– pravo stanovawa;– pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa

zakonom kojim je ure|eno stanovawe, za period duì od jednegodine ili na neodre|eno vreme;

– pravo zakupa gra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini,odnosno poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini,povr{ine preko 10 ari;

– pravo kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta u javnojsvojini povr{ine preko 10 ari.

Odredbom ~lana 2. stav 2. Zakona propisano je da senepokretnostima, u smislu stava 1. tog ~lana, smatraju: zemqi{te,stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaè,zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi gra|evinskiobjekti, odnosno wihovi delovi.

Obveznik poreza na imovinu na prava iz ~lana 2. Zakona jepravno i fizi~ko lice koje je imalac tih prava na nepokretnostikoje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, osim kada jeZakonom druk~ije ure|eno (~lan 4. stav 1. Zakona).

Prema odredbi ~lana 12. stav 6. Zakona, porez na imovinune pla}a se na prava na nepokretnosti koje su u poslovnimkwigama obveznika, u skladu sa propisima kojima se ure|uju

105


ra~unovodstvo i revizija, evidentirane kao dobra koja suiskqu~ivo namewena daqoj prodaji.

Odredbom ~lana 32. stav 2. Zakona propisano je da upogledu na~ina utvr|ivawa, postupka po pravnim lekovima,na~ina i rokova pla}awa poreza, kamate, povra}aja poreza,zastarelosti naplate, prinudne naplate, kaznenih odredaba iostalog {to nije posebno ure|eno Zakonom, primewuje se zakonkojim se ure|uje poreski postupak i poreska administracija.

Prema odredbi ~lana 140. stav 1. Zakona o poreskompostupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02 ...i 53/10, u daqem tekstu: ZPPPA), protiv poreskog upravnog aktakojim je odlu~eno o pojedina~nim pravima i obavezama izporeskopravnog odnosa moè se podneti àlba.

Odredbom ~lana 34. stav 2. ZPPPA propisano je da jeporeski upravni akt, kojim Poreska uprava re{ava opojedina~nim pravima i obavezama poreskog du`nika izporeskopravnog odnosa, poresko re{ewe i zakqu~ak.

Odredbom ~lana 141. ZPPPA propisano je da àlbu moèpodneti lice o ~ijim je pravima i obavezama odlu~eno uprvostepenom poreskom postupku i lice koje ima pravni interes.

Prema tome, porez na imovinu pla}a se na prava iz ~lana2. stav 1. Zakona konstituisana na nepokretnosti u RepubliciSrbiji, osim u slu~ajevima za koje je Zakonom propisano pravo naporesko oslobo|ewe.

Primenom odredbe ~lana 12. stav 6. Zakona, pravo naporesko oslobo|ewe moè ostvariti samo obveznik poreza naimovinu koji vodi poslovne kwige u skladu sa propisima kojimase ure|uju ra~unovodstvo i revizija – za nepokretnosti koje su uposlovnim kwigama evidentirane kao dobra koja su iskqu~ivonamewena daqoj prodaji (tj. nepokretnosti evidentirane u okviruklase 1. ra~una 14 koje su iskqu~ivo namewene prodaji, u skladu saPravilnikom o Kontnom okviru i sadrìni ra~una u Kontnomokviru za privredna dru{tva, zadruge, druga pravna lica ipreduzetnike – „Sl. glasnik RS“, br. 114/06, 119/08, 9/09, 4/10 i 3/11).


BILTEN/POREZI 106


U tom slu~aju, poreski obveznik u poreskoj prijavi kojupodnosi na Obrascu PPI-1, za nepokretnosti koje u poslovnimkwigama evidentira kao dobra koja su iskqu~ivo namewena daqojprodaji, pod ta~kom 4. prijave unosi redni broj tihnepokretnosti iz ta~ke 3. prijave, zatim kao osnov za poreskooslobo|ewe ozna~ava ~lan 12. stav 6. Zakona i unosi podatke owihovoj povr{ini. Uz poresku prijavu podnosi odgovaraju}edokaze iz kojih proizlazi ta~nost navoda u prijavi. Naime,shodno ~lanu 51. stav 1. ta~ka 2) ZPPPA u poreskom postupkuteret dokaza snosi poreski obveznik – za ~iwenice od uticaja nasmawewe ili ukidawe poreza.

Poresko oslobo|ewe iz ~lana 12. stav 6. Zakona ne odnosise na nepokretnosti koje su stalna sredstva koja obveznik koristiza obavqawe delatnosti, pa ni ako ih, u skladu sa MSFI 5, posledono{ewa odluke o prodaji prenese na ra~une grupe 14 – Stalnasredstva namewena prodaji.

Na postojawe obaveze po osnovu poreza na imovinu nije oduticaja ~iwenica da privredno dru{tvo – obveznik poreza naimovinu na iste nepokretnosti na koje pla}a porez, pla}a inaknadu za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta prema zakonukojim se ure|uju planirawe i izgradwa, kao ni navodi obveznikada je iznos naknade ve}i od iznosa poreza na imovinu.

Kada je privrednom dru{tvu – obvezniku poreza naimovinu, re{ewem nadle`nog organa jedinice lokalnesamouprave utvr|en porez na imovinu, to dru{tvo moè podnetiàlbu protiv re{ewa o utvr|ivawu poreza ukoliko jestanovi{ta da ima pravo na oslobo|ewe od poreza ({topodrazumeva i primenom ~lana 12. stav 6. Zakona), o ~emu treba dapruì dokaze. Principijelno, àlba ne odlaè izvr{ewere{ewa (~lan 147. stav 1. ZPPPA).

Pravosna`no re{ewe o utvr|ivawu poreza na imovinuproizvodi pravno dejstvo, nezavisno od toga da li je poreskiobveznik protiv tog re{ewa ulagao àlbu (ili ne), da li je àlba– ako je uloèna, odba~ena ili odbijena kao neosnovana, odnosno

107


da li je protiv tog re{ewa vo|en upravni spor. Naime, pravo je,ali ne i obaveza poreskog obveznika, da se stara o svojim pravimai pravnim interesima.

2. U delu u kome se odnosi na davawe mi{qewa u vezipla}awa naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, zahtev je,kao nadle`nom organu, prosle|en Ministarstvu ìvotnesredine, rudarstva i prostornog planirawa, Beograd,Omladinskih brigada 1.

4. a) Nastanak poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu uslu~aju kada fizi~ko lice prvi put u 2011. godini podnese poreskuprijavu za utvr|ivawe poreza na imovinu na prava nanepokretnosti, za koja je poreski obveznik ve} 10 godina, ali munadle`ni organ nije utvr|ivao porez jer o tome nije imao saznawab) Odgovornost naslednika za neizmirene obaveze po osnovuporeza na imovinu preminulog fizi~kog licav) Da li jedinice lokalne samouprave mogu da izvr{e otpis dugovapo osnovu prihoda iz obligacionih odnosa?g) Podno{ewe poreske prijave za porez na imovinu privrednogdru{tva u postupku likvidacije


a) Prema odredbi ~lana 2. stav 1. Zakona o porezima naimovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02–SUS, 80/02, 80/02–dr.zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11 i 78/11, u daqem tekstu:Zakon), porez na imovinu pla}a se na slede}a prava nanepokretnosti: pravo svojine, odnosno na pravo svojine nagra|evinskom zemqi{tu povr{ine preko 10 ari; pravo stanovawa;pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojimje ure|eno stanovawe, za period duì od jedne godine ili naneodre|eno vreme; pravo zakupa gra|evinskog zemqi{ta u javnoj


BILTEN/POREZI 108


svojini, odnosno poqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini,povr{ine preko 10 ari i na pravo kori{}ewa gra|evinskogzemqi{ta u javnoj svojini povr{ine preko 10 ari.

Nepokretnostima, u smislu ~lana 2. stav 1. Zakona,smatraju se: zemqi{te, stambene i poslovne zgrade, stanovi,poslovne prostorije, garaè, zgrade i prostorije za odmor irekreaciju i drugi gra|evinski objekti, odnosno wihovi delovi(~lan 2. stav 2. Zakona).

Prema odredbi ~lana 2. stav 3. Zakona, u slu~aju kad nanepokretnosti postoji pravo stanovawa; pravo zakupa stana ilistambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je ure|eno stanovawe,za period duì od jedne godine ili na neodre|eno vreme; pravozakupa gra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini, odnosnopoqoprivrednog zemqi{ta u dràvnoj svojini, povr{ine preko10 ari; odnosno pravo kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta ujavnoj svojini povr{ine preko 10 ari, porez na imovinu pla}a sena to pravo, a ne na pravo svojine.

Obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje danomsticawa prava, odnosno danom po~etka kori{}ewa, danomosposobqavawa, danom izdavawa upotrebne dozvole ili danomomogu}ava kori{}ewa imovine na drugi na~in (~lan 10. Zakona).

Prema odredbi ~lana 34. st. 1. i 5. Zakona, za imovinu kojustekne, zapo~ne ili prestane da koristi u toku godine, ili mu podrugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza, obveznikpodnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takvepromene. Prijava iz ovog ~lana podnosi se nadle`nom organujedinice lokalne samouprave u op{tini na ~ijoj teritoriji senepokretnost nalazi.

Prema tome, kada obveznik poreza na imovinu – fizi~kolice prvi put u 2011. godini podnese poresku prijavu zautvr|ivawe poreza na imovinu na prava na nepokretnosti, za kojaje poreski obveznik ve} 10 godina, ali mu nadle`ni organ nijeutvr|ivao porez (jer o tome nije imao saznawa), poreska obavezaza ta prava nastala je danom sticawa prava, odnosno danom

109


po~etka kori{}ewa, danom osposobqavawa, danom izdavawaupotrebne dozvole ili danom omogu}avawa kori{}ewa imovinena drugi na~in, nezavisno od toga {to je organ nadleàn zautvr|ivawe poreza za nastanak poreske obaveze saznao kasnije.

U pogledu na~ina utvr|ivawa, postupka po pravnimlekovima, na~ina i rokova pla}awa poreza, kamate, povra}ajaporeza, zastarelosti naplate, prinudne naplate, kaznenihodredaba i ostalog {to nije posebno ure|eno Zakonom,primewuju se zakon kojim se ure|uju poreski postupak i poreskaadministracija (~lan 32. stav 2. Zakona).

b) Prema odredbi ~l. 222. do 224. Zakona o nasle|ivawu(„Sl. glasnik RS“, br. 46/95 i 101/03), naslednik odgovara zaostavio~eve dugove do visine vrednosti nasle|ene imovine.Naslednik koji se odrekao nasle|a ne odgovara za ostavio~evedugove. Sanaslednici solidarno odgovaraju za ostavio~eve dugove,svaki do visine vrednosti svog naslednog dela, bez obzira na to dali je izvr{ena deoba nasledstva. Dugovi se me|u sanaslednicimadele srazmerno wihovim naslednim delovima ako iz zave{tawa nesledi {to drugo.

Prema odredbi ~lana 22. st. 1. i 2. ZPPPA, poreskuobavezu preminulog lica ispuwavaju naslednici, u okviruvrednosti nasle|ene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinognaslednika, u momentu prihvatawa nasledstva. Ako ostavilacnema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvatinasledstva, ostavio~eva poreska obaveza se otpisuje.

Prema tome, nema zakonskog osnova da se, do visinevrednosti nasle|ene imovine, otpi{e dug po osnovu poreza naimovinu poreskog obveznika – preminulog fizi~kog lica, koji jeiza sebe ostavio zaostav{tinu ~ijeg nasle|a su se prihvatiliwegovi naslednici, iz razloga {to su naslednici tog licakonkretnu nepokretnost prodali.

Naime, sva prava preminulog fizi~kog lica – obveznikaporeza na imovinu koja su podobna za nasle|ivawe prelaze na


BILTEN/POREZI 110


naslednike, pa i prava na nepokretnosti koja su oporezivaporezom na imovinu. Stoga, neizmirenu obavezu po osnovu porezana imovinu (ukqu~uju}i i sporedna poreska davawa po tom osnovu)preminulog obveznika ispuwavaju wegovi naslednici (bilo da jere~ o zakonskim ili o testamentalnim naslednicima), u okviruvrednosti nasle|ene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinognaslednika, u momentu prihvatawa nasledstva. Obimodgovornosti svakog pojedinog naslednika za obaveze po osnovuporeza na imovinu ostavioca ceni se prema vrednosti koju jezaostav{tina imala u momentu prihvatawa nasledstva. Svakasnija uve}awa ili umawewa vrednosti zaostav{tine ne uti~u naobim naslednikove odgovornosti za poreski dug. Odgovornostnaslednika vrednosno je ograni~ena (do visine vrednostinasle|ene imovine), ali ne i predmetno – za ispuwewe poreskeobaveze naslednik odgovara i nasle|enim stvarima i pravima, kaoi stvarima i pravima koja su mu pripadala pre prihvatawanasledstva.

Ako je iza obveznika – ostavioca vi{e lica ogla{enonaslednicima i prihvatilo se nasledstva, ta lica su du`na daispune poreske obaveze ostavioca u okviru vrednosti nasle|eneimovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, nezavisnood toga da li je izme|u wih izvr{ena deoba nasledni~ke zajednice,odnosno da li su – u ciqu deobe nasledni~ke zajednice ili izdrugog razloga, nasle|ene stvari i prava prodali. Pri tome, svinaslednici (i naslednici koji su nasledili nepokretnosti inaslednici koji su nasledili pokretne stvari ili prava)odgovaraju za ostavio~eve dugove po osnovu poreza na imovinu zasve wegove nepokretnosti (ne samo za poreske dugove zanepokretnost koju je konkretni naslednik nasledio, ve} za sveostavio~eve dugove po osnovu poreza na imovinu) do visinevrednosti nasle|ene imovine.

Naslednik koji se odrekao nasledstva u korist nekog odsanaslednika tako|e odgovara za dugove ostavioca u visini svognaslednog dela, s obzirom na to da nije dao negativnu nasledni~ku

111


izjavu, ve} pozitivnu nasledni~ku izjavu pra}enu ustupawemnaslednog dela.

Me|utim, nema zakonskog osnova da se neizmirena obavezaobveznika – ostavioca po osnovu poreza na imovinu naplati odlica koje je pozvano na wegovo nasle|e, a koje se tog nasledstvanije prihvatilo (nije postalo naslednik).

v) ^lanom 2a ZPPPA propisano je da se taj zakonprimewuje i na porez i na sporedna poreska davawa koje na osnovuzakona napla}uje jedinica lokalne samouprave.

Kod utvr|ivawa, naplate i kontrole poreza i sporednihporeskih davawa iz ~lana 2a stav 1. ZPPPA, kao i kod podno{ewazahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka za poreske prekr{aje,nadle`ni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i obavezekoje po ZPPPA ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje seodnose na:

1) identifikaciju i registraciju poreskih obveznika;2) procenu poreske osnovice metodom parifikacije i

metodom unakrsne procene;3) otkrivawe poreskih krivi~nih dela;4) re{avawe u drugom stepenu u poreskim stvarima;5) ostala prava i obaveze Poreske uprave sadràne u

odredbama ~lana 160. ta~. 9), 11b) i 12), ~l. 161, 164 i 167–170.ZPPPA.

Odredbom ~lana 23. ZPPPA propisano je da poreskaobaveza prestaje:

1) naplatom poreza (pla}awem, kompenzacijom ilidavawem umesto pla}awa, u skladu sa zakonom);

2.) zastarelo{}u poreza;3) otpisom poreza;4)na drugi zakonom propisani na~in.Shodnom primenom odredbe ~lana 52. stav 2. Zakona o

poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“,br. 53/10), izuzetno od odredaba ZPPPA, jedinice lokalne


BILTEN/POREZI 112


samouprave mogle su svojom odlukom u 2010. godini ureditidruk~ije uslove i na~in odlagawa, pla}awa i otpisa kamate naporeski dug po osnovu izvornih javnih prihoda dospele do 31.decembra 2009. godine, a koja do kraja 2010. godine nije pla}ena.

Prema tome, primenom ZPPPA (tj. u slu~ajevimapropisanim ZPPPA) mogu se otpisati dugovi po osnovu izvornihjavnih prihoda jedinice lokalne samouprave na koje se primewujeZPPPA (na primer, prihodi po osnovu poreza na imovinu u tzv.statici, samodoprinosa ...), ali ne i prihodi jedinice lokalnesamouprave iz obligacionih odnosa (na primer, prihodi po osnovunaknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta ...).

g) Prema odredbi ~lana 34. stav 3. ta~ka 1) Zakona, zaimovinu za koju je podneo poresku prijavu u skladu sa stavom 1. tog~lana, obveznik poreza na imovinu – pravno lice duàn je dapodnosi poresku prijavu, sa ta~nim podacima, do 31. marta svakegodine za koju se vr{i utvr|ivawe poreza.

Prijava iz ovog ~lana podnosi se nadle`nom organujedinice lokalne samouprave u op{tini na ~ijoj teritoriji senepokretnost nalazi (~lan 34. stav 5. Zakona).

Imaju}i u vidu da privredno dru{tvo od pokretawapostupka likvidacije do wegovog okon~awa postoji, da ovla{}ewau postupku likvidacije delatnosti i poslove privrednog dru{tvavode likvidacioni upravnici (~lan 353. st. 1. i 2. Zakona oprivrednim dru{tvima – „Sl. glasnik RS“, br. 125/04 i 36/11–dr.zakon), Ministarstvo finansija smatra da su likvidacioniupravnici u okviru odgovornosti za vo|ewe poslova dru{tva upostupku likvidacije du`ni da za vreme trajawa tog postupkapodnose poreske prijave za porez na imovinu za koju je poreskiobveznik to dru{tvo.

Ministarstvo finansija napomiwe da, prema ~lanu 20.ZPPPA, poresku obavezu pravnog lica u likvidaciji ispuwavalikvidacioni upravnik iz nov~anih sredstava pravnog lica,ukqu~uju}i prihode od prodaje imovine. Poresku obavezuposlovne jedinice pravnog lica u likvidaciji neposredno

113


ispuwava pravno lice ~iji je deo ta jedinica, a ako je u likvidacijii pravno lice, poresku obavezu ispuwava likvidacioni upravnik.Ako pravno lice u likvidaciji nema dovoqno nov~anih sredstavada ispuni poresku obavezu u celosti, ukqu~uju}i i prihode odprodaje imovine, preostali poreski dug plati}e osniva~i,odnosno ~lanovi pravnog lica, ako su, u skladu sa zakonom,statutom ili osniva~kim aktom pravnog lica solidarnoodgovorni za obaveze pravnog lica.

• Za davawe mi{qewa u primeni Zakona o privrednimdru{tvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/11, u daqem tekstu: Zakon oprivrednim dru{tvima) nadle`no je Ministarstvo ekonomije iregionalnog razvoja, a ne Ministarstvo finansija.

5. Da li se pla}a porez na poklon kod raskida ugovora o poklonustana, zakqu~enog izme|u oca kao poklonodavca i }erke kaopoklonoprimca, na osnovu koga je }erka ukwiìla poklonomste~eno pravo svojine na predmetnom stanu u zemqi{nimkwigama?


Prema odredbi ~lana 14. stav 1. Zakona o porezima naimovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02–SUS, 80/02, 80/02–dr.zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11 i 78/11, u daqem tekstu:Zakon), porez na nasle|e i poklon pla}a se na ukupnu povr{inunepokretnosti na kojima su konstituisana prava iz ~lana 2. stav 1.ta~. 1) do 6) Zakona, koja naslednici naslede, odnosno poklo -noprimci prime na poklon.

U odredbi ~lana 2. stav 1. ta~ka 1) Zakona, kao oporezivopravo navedeno je i pravo svojine.

Odredbom ~lana 2. stav 2. Zakona propisano je da senepokretnostima, u smislu Zakona, smatraju: zemqi{te, stambene


BILTEN/POREZI 114


i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaè, zgrade iprostorije za odmor i rekreaciju i drugi gra|evinski objekti,odnosno wihovi delovi.

Prema odredbi ~lana 14. stav 5. Zakona, poklonom, usmislu Zakona, ne smatra se prenos bez naknade prava nanepokretnostima i pokretnim stvarima iz st. 1. do 3. tog ~lana nakoji se pla}a porez na dodatu vrednost, u skladu sa propisimakojima se ure|uje porez na dodatu vrednost, nezavisno odpostojawa ugovora o poklonu.

Porez na nasle|e i poklon ne pla}a naslednik, odnosnopoklonoprimac drugog naslednog reda – na jedan nasle|eni,odnosno na poklon primqeni stan, ako je sa ostaviocem odnosnopoklonodavcem neprekidno ìveo u zajedni~kom doma}instvunajmawe godinu dana pre smrti ostavioca, odnosno pre prijemapoklona (~lan 21. stav 1. ta~ka 3) Zakona).

Doma}instvom, u smislu Zakona, smatra se zajednicaìvota, privre|ivawa i tro{ewa ostvarenih prihoda ~lanova tezajednice (~lan 13. stav 4. Zakona).

Odredbom ~lana 38a Zakona propisano je da upis prava nanepokretnosti u zemqi{nim, katastarskim i drugim javnimkwigama, ne moè se vr{iti bez dokaza o pla}enom porezu naprenos apsolutnih prava, odnosno o pla}enom porezu na nasle|e ipoklon.

Shodno ~lanu 12. stav 1. Zakona o nasle|ivawu („Sl.glasnik RS“, br. 46/95 i 101/03) otac se u odnosu na }erku nalazi udrugom naslednom redu.

Prema odredbi ~lana 131. Zakona o obligacionimodnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78 … i 57/90 i „Sl. list SRJ“, br.31/93, 22/99 i 44/99), ugovor se ne moè raskinuti zbog neispuwewaneznatnog dela obaveze.

Prema tome, kada ugovor o poklonu stana nije uprete`nom delu ispuwen, zakqu~ewem ugovora kojim se raskidataj ugovorni odnos, ne nastaje obaveza po osnovu poreza napoklon.

115


Me|utim, kada su prava i obaveze ugovornih strana izugovora o poklonu stana u prete`nom delu ispuwene, ugovor oraskidu tog ugovora, sa poreskog stanovi{ta, predstavqazakqu~ewe „novog“ pravnog posla (u kome su ugovorne stranepromenile svoje uloge: poklonodavac je postao poklonoprimac, apoklonoprimac – poklonodavac) na koji se porez na poklon pla}a,osim u slu~ajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poreskooslobo|ewe.

U konkretnom slu~aju, ako je, kako se navodi, }erka –poklonoprimac stana upisala pravo svojine na stanu uzemqi{nim ili katastarskim kwigama, po osnovu predmetnogugovora o poklonu, ~ime je taj ugovor u prete`nom delu izvr{en(tj. pravo svojine na stanu preneto sa oca – poklonodavca na }erku– poklonoprimca), na ugovor kojim se raskida predmetni ugovor opoklonu porez na poklon se pla}a, osim u slu~ajevima za koje jeZakonom propisano pravo na poresko oslobo|ewe.

Naime, ukoliko je u konkretnom slu~aju otac – sticalacprava svojine na stanu po osnovu ugovora o raskidu ugovora opoklonu, sa }erkom kao prenosiocem tog prava neprekidno ìveou zajedni~kom doma}instvu najmawe godinu dana pre zakqu~ewapredmetnog ugovora o raskidu ugovora o poklonu i ako je to prvi –jedini stan koji sti~e od svoje }erke, porez na poklon se ne pla}a.

Me|utim, kada nisu ispuweni uslovi propisani odredbom~lana 21. stav 1. ta~ka 3) Zakona, odnosno kada otac kaopoklonoprimac drugog naslednog reda nije ìveo u zajedni~komdoma}instvu sa }erkom kao poklonodavcem najmawe godinu danapre zakqu~ewa predmetnog ugovora o raskidu ugovora o poklonu,porez na poklon se pla}a.

Tako|e, ako je otac kao poklonoprimac drugog naslednogreda ìveo u zajedni~kom doma}instvu sa }erkom kaopoklonodavcem najmawe godinu dana pre zakqu~ewa predmetnogugovora o raskidu ugovora o poklonu, ali je pre raskidakonkretnog ugovora o poklonu kojim od }erke besteretno sti~epravo svojine na stanu, od istog lica ve} primio na poklon jedan


BILTEN/POREZI 116


stan, nema osnova za poresko oslobo|ewe primenom ~lana 21. stav1. ta~ka 3) Zakona (tj. porez na poklon se pla}a).

Imaju}i u vidu da se upis prava na nepokretnosti uzemqi{nim, katastarskim i drugim javnim kwigama ne moèvr{iti bez dokaza o pla}enom porezu na poklon, odnosno bezdokaza da poreska obaveza ne postoji, u konkretnom slu~aju, ako jeugovor o poklonu stana (zakqu~en izme|u oca – poklonodavca i}erke – poklonoprimca, po osnovu koga je }erka – poklonoprimacupisala pravo svojine na stanu u zemqi{ne kwige) raskinut,nakon ~ega je otac, kao vankwi`ni vlasnik predmetnog stana,ugovorom o poklonu preneo pravo svojine na predmetnom stanusvom sinu, sin – poklonoprimac ne moè upisati pravo svojine natom stanu bez dokaza o pla}enom porezu na poklon, odnosno opravu na poresko oslobo|ewe (na prenos prava svojine izvr{en sa}erke na oca, po osnovu predmetnog ugovora o raskidu ugovora opoklonu, kao i na poklon stana koji je otac u~inio sinu).

Prema odredbi ~lana 54. stav 1. Zakona o poreskompostupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02,84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09 i 53/10,u daqem tekstu: ZPPPA), u vezi sa ~lanom 39. stav 2. Zakona,utvr|ivawe poreza na poklon je delatnost Poreske uprave, koja sesastoji u izdavawu upravnih akata, odnosno u preduzimawuzakonom propisanih radwi, kojima se ustanovqava postojawepojedina~ne poreske obaveze i odre|uju poreski obveznik, poreskaosnovica i iznos poreske obaveze.

To zna~i da u svakom konkretnom slu~aju nadle`niporeski organ utvr|uje ~iweni~no stawe od uticaja na postojawei visinu poreske obaveze na poklon, odnosno na ostvarivaweprava na poresko oslobo|ewe.

6. Kako se utvr|uje poreska obaveza na prenos apsolutnih prava poosnovu prenosa prava svojine na stanu na ime doìvotnogizdràvawa koje je davalac izdràvawa davao svojoj majci i

117


wenom suprugu (o~uhu davaoca izdràvawa), koji je maj~insupru`nik otkupio na svoje ime, za vreme trajawa bra~nezajednice sa majkom davaoca izdràvawa?


Prema odredbi ~lana 23. stav 1. ta~ka 1) Zakona o porezimana imovinu („Sl. glasnik RS“, 26/01, 45/02–SUS, 80/02, 80/02–dr.zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11 i 78/11, u daqem tekstu:Zakon), porez na prenos apsolutnih prava pla}a se kod prenosa uznaknadu prava svojine na nepokretnosti.

Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora odoìvotnom izdràvawu, obveznik poreza je davalac izdràvawa(~lan 25. stav 4. Zakona).

Odredbom ~lana 29. stav 5. propisano je da ako se prenosapsolutnih prava vr{i po osnovu ugovora o doìvotnomizdràvawu, poreska obaveza nastaje danom smrti primaocaizdràvawa, odnosno danom smrti saugovara~a ako je doìvotnoizdràvawe ugovoreno u korist tre}eg lica, a ugovorom nijeodre|eno da svojina prelazi na davaoca izdràvawa u trenutkusmrti tre}eg lica.

Prema odredbi ~lana 31. stav. 1. ta~ka 6) Zakona, porez naprenos apsolutnih prava ne pla}a se kad se pravo svojine nanepokretnosti prenosi na davaoca doìvotnog izdràvawa –supru`nika, odnosno lice koje se u odnosu na primaocaizdràvawa nalazi u prvom naslednom redu, na deo nepokretnostikoji bi davalac izdràvawa po zakonu nasledio u momentuzakqu~ewa ugovora.

Prema ~lanu 194. st. 1. i 2. Zakona o nasle|ivawu („Sl.glasnik RS“, br. 46/95 i 101/03, u daqem tekstu: Zakon onasle|ivawu), ugovorom o doìvotnom izdràvawu obavezuje seprimalac izdràvawa da se posle wegove smrti na davaocaizdràvawa prenese svojina ta~no odre|enih stvari ili kakvadruga prava, a davalac izdràvawa se obavezuje da ga, kao naknadu


BILTEN/POREZI 118


za to, izdràva i da se brine o wemu do kraja wegovog ìvota i daga posle smrti sahrani. Primalac izdràvawa ugovorom moèobuhvatiti samo stvari ili prava postoje}a u trenutku zakqu~ewaugovora.

Prema odredbi ~lana 171. stav 1. Porodi~nog zakona („Sl.glasnik RS“, br. 18/05 i 72/11, u daqem tekstu: Porodi~ni zakon),imovina koju su supru`nici stekli radom u toku trajawa zajedniceìvota u braku predstavqa wihovu zajedni~ku imovinu.

Odredbom ~lana 177. Porodi~nog zakona propisano je da sedeobom zajedni~ke imovine, u smislu tog zakona, smatrautvr|ivawe suvlasni~kog odnosno supoverila~kog udela svakogsupru`nika u zajedni~koj imovini.

Dakle, ugovor o doìvotnom izdràvawu je teretnipravni posao tj. svaka ugovorna strana dobija naknadu za ono {todrugoj strani daje: primalac izdràvawa – izdràvawe, a davalacizdràvawa – pravo svojine na ugovorom odre|enim stvarimai/ili pravima.

Prema tome, na prenos prava svojine na nepokretnosti poosnovu ugovora o doìvotnom izdràvawu porez na prenosapsolutnih prava se pla}a, osim kada se pravo svojine nanepokretnosti prenosi na davaoca doìvotnog izdràvawa –supru`nika, odnosno na lice koje se u odnosu na primaocaizdràvawa nalazi u prvom naslednom redu – na deonepokretnosti koji bi davalac izdràvawa po zakonu nasledio umomentu zakqu~ewa ugovora.

Imaju}i u vidu da je u konkretnom slu~aju, kako se navodi,u momentu zakqu~ewa ugovora o doìvotnom izdràvawu izme|u}erke kao davaoca izdràvawa, s jedne strane, i wene majke imaj~inog supru`nika (}erkinog o~uha) – kao primalacaizdràvawa, s druge strane, vlasnik stana na kome se pravo svojineprenosi na davaoca izdràvawa na ime naknade za doìvotnoizdràvawe, nominalno bio maj~in supru`nik (s obzirom na to daje on kao kupac otkupio predmetni stan po osnovu ugovora o otkupustana), na prenos prava svojine na (celom) predmetnom stanu nadavaoca izdràvawa se porez na prenos apsolutnih prava pla}a.

119


Naime, davalac izdràvawa nije u prvom naslednom redusa primaocem izdràvawa (svojim o~uhom) koji je, nominalno, bioiskqu~ivi vlasnik stana u trenutku zakqu~ewa predmetnogugovora, te ga po zakonu ne bi nasledio u momentu zakqu~ewaugovora o doìvotnom izdràvawu – zbog ~ega nema osnova da se napravo svojine na stanu koji od tog lica sti~e ostvari pravo naporesko oslobo|ewe.

Nadle`ni poreski organ, u svakom konkretnom slu~aju,ceni ~iwenice od uticaja na postojawe i visinu poreza na prenosapsolutnih prava, kao i na postojawe osnova propisanog Zakonomza oslobo|ewe od tog poreza.

7. Poreski tretman prodaje ste~ajnog du`nika kao pravnog licana osnovu ugovora o kupoprodaji zakqu~enog 30. septembra 2009.godine


Prema odredbi ~lana 23. stav 1. Zakona o porezima naimovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01, 45/02–US, 80/02, 135/04, 61/07,5/09, 101/10, 24/11 i 78/11, u daqem tekstu: Zakon), porez na prenosapsolutnih prava pla}a se kod prenosa uz naknadu prava svojine nanepokretnosti; prava intelektualne svojine; prava svojine naupotrebqavanom motornom vozilu – osim na mopedu,motokultivatoru, traktoru i radnoj ma{ini, upotrebqavanomplovilu, odnosno upotrebqavanom vazduhoplovu na sopstvenipogon osim dràvnog; prava kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta;prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako se eksproprijacijavr{i radi izgradwe stambenih ili privrednih objekata.

Prema odredbi ~lana 24. ta~ka 2) Zakona, prenosom uznaknadu, u smislu ~lana 23. Zakona, smatra se i prenos uz naknaducelokupne imovine pravnog lica u slu~aju wegove redovne prodaje,likvidacije ili ste~aja.


BILTEN/POREZI 120


Prenosom uz naknadu, u smislu Zakona, ne smatra seprenos apsolutnog prava na koji se pla}a porez na dodatuvrednost, u skladu sa zakonom kojim se ure|uje porez na dodatuvrednost (~lan 24a stav 1. Zakona).

Prema odredbi ~lana 13. st. 11. i 12. Zakona o privrednimdru{tvima („Sl. glasnik RS“, br. 125/04 i 36/11, u daqem tekstu:Zakon o privrednim dru{tvima), koji se primewuje do 31. januara2012. godine, imovinu dru{tva, u smislu Zakona o privrednimdru{tvima, ~ini pravo svojine i druga prava koje dru{tvo ima naulozima ili je steklo poslovawem. Osnovni kapital dru{tva, usmislu Zakona o privrednim dru{tvima, jeste razlika izme|uukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza dru{tva, odnosnoukupna vrednost udela, odnosno akcija u dru{tvu.

Prema odredbi ~lana 112. Zakona o ste~ajnom postupku(„Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 85/05 i 104/09), koji je bio u primeniod 1. februara 2006. godine do 22. januara 2010. godine (tj. u vremekada je zakqu~en konkretan ugovor o kupoprodaji ste~ajnogdu`nika kao pravnog lica), predmet prodaje mogao je bitiste~ajni du`nik kao pravno lice ili wegovi delovi kojipredstavqaju funkcionalnu celinu, uz saglasnost odborapoverilaca. Pre nego {to izloì prodaji ste~ajnog du`nika kaopravno lice, odnosio wegove delove, ste~ajni upravnik je bioduàn da na propisani na~in izvr{i procenu wihove vrednosti.

Prema tome, po mi{qewu Ministarstva finansija, ako seu konkretnom slu~aju vr{i prenos uz naknadu celokupne imovinepravnog lica u slu~aju wegovog ste~aja, bez obaveze sticaocaprava da odgovara poveriocima za obaveze tog lica ({to zna~i ida ih izmiruje), na taj prenos se porez na prenos apsolutnih pravapla}a – ukoliko isti ne podleè pla}awu poreza na dodatuvrednost i ako Zakonom nije propisano pravo na poreskooslobo|ewe.

Ako, u konkretnom slu~aju, kupac po osnovu ugovorazakqu~enog 30. septembra 2009. godine, sti~e kapital dru{tva(kao skup imovinskih prava i ukupnih obaveza dru{tva prema

121


poveriocima) tj. udeo u tom dru{tvu – na taj prenos se, pomi{qewu Ministarstva finansija, porez na prenos apsolutnihprava ne pla}a, imaju}i u vidu da prenos udela u pravnom licu ihartija od vrednosti nije predmet oporezivawa porezom naprenos apsolutnih prava od 30. januara 2009. godine.

Prema odredbi ~lana 54. stav 1. Zakona o poreskompostupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02 ...i 53/10, u daqem tekstu: ZPPPA), u vezi sa ~lanom 39. stav 2.Zakona, utvr|ivawe poreza na prenos apsolutnih prava jedelatnost Poreske uprave, koja se sastoji u izdavawu upravnihakata, odnosno u preduzimawu zakonom propisanih radwi, kojimase ustanovqava postojawe pojedina~ne poreske obaveze i odre|ujuporeski obveznik, poreska osnovica i iznos poreske obaveze.

Odredbama ~lana 4. stav 3. i ~lana 9. stav 1. ZPPPAure|eno je da je Poreska uprava du`na da utvr|uje sve ~iwenicekoje su bitne za dono{ewe zakonite i pravilne odluke,posve}uju}i jednaku pa`wu ~iwenicama koje idu u prilog i na{tetu poreskom obvezniku. Poreske ~iwenice utvr|uju se premawihovoj ekonomskoj su{tini.

Dakle, u nadle`nosti je poreskog organa da u svakomkonkretnom slu~aju utvrdi ~iwenice koje su bitne za dono{ewezakonite i pravilne odluke u vezi sa postojawem poreske obavezena prenos apsolutnih prava.

8. Da li je pravno lice – obveznik poreza na imovinu, koje tvrdida ima osnov za oslobo|ewe od tog poreza, u obavezi da podneseporesku prijavu za wegovo utvr|ivawe?


Prema odredbi ~lana 10. Zakona o porezima na imovinu(„Sl. glasnik RS“, br. 26/01 ... i 78/11, u daqem tekstu: Zakon),obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje danom sticawa prava,


BILTEN/POREZI 122


odnosno danom po~etka kori{}ewa, danom osposobqavawa, danomizdavawa upotrebne dozvole ili danom omogu}avawa kori{}ewaimovine na drugi na~in.

Odredbom ~lana 34. stav 1. Zakona propisano je da zaimovinu koju stekne, zapo~ne ili prestane da koristi u tokugodine, ili mu po drugom osnovu nastane ili prestane poreskaobaveza, obveznik podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana oddana nastanka takve promene.

Porez na imovinu iz ~lana 2. Zakona utvr|uje se re{ewemorgana jedinice lokalne samouprave (~lan 39. stav 1. Zakona).

Dakle, porez na imovinu utvr|uje se re{ewem organajedinice lokalne samouprave, pa se i pravo na poreskooslobo|ewe (kada za to postoji zakonski osnov) utvr|uje re{ewemorgana jedinice lokalne samouprave.

Prema tome, obveznik poreza na imovinu koji vodiposlovne kwige duàn je da, u Zakonom propisanim rokovima (uroku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze, svake narednegodine do 31. marta, kao i u roku od 10 dana od dana prestankaporeske obaveze), podnese poresku prijavu nadle`nom organujedinice lokalne samouprave, {to zna~i i u slu~aju kada kupqenunepokretnost evidentira u poslovnim kwigama kao dobra koja suiskqu~ivo namewena daqoj prodaji. U tom slu~aju, poreskiobveznik koji vodi poslovne kwige, u poreskoj prijavi PPI-2, podta~kom 4. Podaci za ostvarivawe prava na poresko oslobo|ewe,treba da navede redni broj nepokretnosti iskazane u ta~ki 3.Podaci o nepokretnosti, koje u poslovnim kwigama vodi kaodobra koja su iskqu~ivo namewena daqoj prodaji, a u ta~ki 5.Popis priloènih dokaza – treba da popi{e dokaze za to, kojeprilaè uz poresku prijavu.


POREZ NA DOHODAK GRA\ANA

1. Poreski tretman primawa fizi~kog lica koje je u radnomodnosu kod drugog poslodavca, a vr{i odre|eni rad za pravno licekod koga nije u radnom odnosu i od tog lica u vezi sa tim radompovremeno ostvari nenov~ano primawe u vidu odre|ene „nagrade“(kao {to su izvesne koli~ine odre|enih proizvoda) po osnovuobavqenog rada

(Mi{qewe Ministarstva finansija, br. 413-00-185/2011-04 od14.11.2011. god)

Kako se navodi u dopisu, privredno dru{tvo pruàkwigovodstvene usluge odre|enom klijentu. Posao se obavqa tako{to zaposleni u kwigovodstvenom preduze}u odlaze u poslovneprostorije klijenta i tamo neposredno za potrebe tog klijentaobavqaju kwigovodstvene poslove. Daqe se navodi da taj klijent(privredno dru{tvo) nema nikakav ugovorni odnos sa licima kojasu zaposlena kod pruàoca kwigovodstvene usluge, ali povremenodaje „nagrade“ tim fizi~kim licima u vidu odre|enih proizvodakao {to su bezalkoholni napici, sokovi i sli~no.

Zakonom o porezu na dohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br.24/01, 80/02, 62/06, 65/06–ispravka, 31/09, 44/09, 18/10 i 50/11, u daqemtekstu: Zakon), odredbama ~l. 1. i 2, propisano je da porez nadohodak gra|ana pla}aju fizi~ka lica na prihode iz svih izvora,

124


BILTEN/POREZI

sem onih koji su posebno izuzeti tim zakonom. Prihodi kojipodleù oporezivawu porezom na dohodak gra|ana oporezuju sebilo da su ostvareni u novcu, naturi ili na drugi na~in.

Odredbom ~lana 85. stav 1. ta~ka 14) Zakona propisano jeda se ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju i drugiprihodi koji po svojoj prirodi ~ine dohodak fizi~kog lica, anaro~ito svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugomosnovu ili nisu izuzeti od oporezivawa ili oslobo|eni pla}awaporeza po tom zakonu.

Porez na druge prihode pla}a se po stopi od 20%, koja seprimewuje na osnovicu koju ~ini oporezivi prihod kao brutoprihod umawen za normirane tro{kove u visini od 20%.

Imaju}i u vidu zakonske odredbe i navode iz dopisa, uslu~aju kada fizi~ko lice koje je u radnom odnosu kod drugogposlodavca, vr{i odre|eni rad za pravno lice kod koga nije uradnom odnosu i od tog lica u vezi sa tim radom povremenoostvari nenov~ano primawe u vidu odre|ene „nagrade“ (kao {tosu izvesne koli~ine odre|enih proizvoda, konkretnobezalkoholnih pi}a) po osnovu obavqenog rada (u predmetnomslu~aju, pruàwe usluge vo|ewa poslovnih kwiga u poslovnimprostorijama klijenta, za koji rad, ina~e, to lice ostvaruje zaradukod svog poslodavca – pruàoca kwigovodstvene usluge),Ministarstvo finansija smatra da to primawe predstavqaprihod fizi~kog lica koji podleè obavezi pla}awa poreza nadohodak gra|ana na drugi prihod, saglasno odredbi ~lana 85.Zakona.

Prema odredbama ~lana 99. stav 1. ta~ka 8) i ~lana 101.Zakona, porez na druge prihode utvr|uje se i pla}a po odbitku odsvakog pojedina~no ostvarenog prihoda, ako je isplatilacprihoda pravno lice ili preduzetnik, tako {to za svakogobveznika i za svaki pojedina~no ispla}en prihod, isplatilacobra~unava, obustavqa i upla}uje porez na propisane ra~une umomentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji vaè na danisplate prihoda.

125


U pogledu pla}awa doprinosa za obavezno socijalnoosigurawe, odredbom ~lana 12. stav 1. Zakona o doprinosima zaobavezno socijalno osigurawe („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 61/05,62/06, 5/09 i 52/11) propisano je da kada osiguranik ostvarujeprihode po vi{e razli~itih osnova (radni odnos, samostalnadelatnost, ugovori i dr), doprinos za obavezno penzijsko iinvalidsko osigurawe obra~unava se i pla}a po svim timosnovima, do iznosa najvi{e godi{we osnovice doprinosa, uskladu sa tim zakonom.

Imaju}i u vidu navedene zakonske odredbe, u slu~aju kadafizi~ko lice – osiguranik ostvaruje prihode po vi{e osnova (izradnog odnosa, ostvarivawem ugovorene naknade i dr), nezavisnood toga da li je osiguranik na penzijsko i invalidsko osigurawekao zaposleni ili preduzetnik, doprinos za obavezno penzijsko iinvalidsko osigurawe obra~unava se i pla}a po svim timosnovima (ostvarivawa prihoda), do iznosa najvi{e godi{weosnovice doprinosa.

Shodno navedenom, obveznik obra~unavawa i pla}awaporeza i doprinosa za penzijsko i invalidsko osigurawe poodbitku je pravno lice koje je isplatilac navedenih prihoda.

Ministarstvo finansija ukazuje da, saglasno na~elufakticiteta, Poreska uprava u svakom konkretnom slu~ajuutvr|uje sve ~iwenice koje su od zna~aja za opredeqewe poreskogtretmana prihoda koje ostvari fizi~ko lice, prema ~lanu 9.Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl.glasnik RS“, br. 80/02 ... i 53/10).

2. Da li je poslodavac – nerezident Republike Srbije, koji jezakqu~io ugovor o radu sa fizi~kim licem – rezidentomSrbije, koje }e rad obavqati na teritoriji Republike Srbije,obavezan da se registruje kod poreskih organa RepublikeSrbije radi pla}awa poreza na zaradu, kao i kod nadle`nog

BILTEN/Porez na dohodak gra|ana

BILTEN/POREZI 126


organa u svrhu pla}awa doprinosa za obavezno socijalnoosigurawe za zaposlenog?


U dopisu se navodi da je fizi~ko lice – rezidentRepublike Srbije, koje ni po kom osnovu nije osigurano naobavezno socijalno osigurawe, kako u Srbiji, tako ni u bilo kojojdrugoj zemqi, zakqu~ilo ugovor o radu sa stranim poslodavcem –pravnim licem iz Austrije. Isti~e se da navedeno pravno licenema stalnu poslovnu jedinicu (ogranak, predstavni{tvo) i nijeregistrovano na teritoriji Republike Srbije, kao i da premaodredbama ugovora o radu, zaposleni obavqa rad na teritorijiRepublike Srbije.

Saglasno odredbi ~lana 107. st. 1. i 2. Zakona o porezu nadohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06–ispravka, 31/09, 44/09, 18/10 i 50/11), obveznik koji ostvarujezarade u ili iz druge dràve, duàn je da sam obra~una i uplatiporez po odbitku po odredbama tog zakona, ako porez ne obra~unai ne uplati isplatilac prihoda, kao i ako prihod ostvari od licakoje nije obveznik obra~unavawa i pla}awa poreza po odbitku. Utom slu~aju, obveznik je duàn da sam obra~una i uplati porez naostvareni prihod i da poreskom organu nadle`nom prema mestuprebivali{ta, odnosno boravi{ta obveznika, najkasnije u roku od30 dana od dana kada je ostvario prihod, dostavi poresku prijavu oobra~unatom i pla}enom porezu na Obrascu PP OPO, koji jepropisan Pravilnikom o na~inu utvr|ivawa, pla}awa ievidentirawa poreza po odbitku i o sadrìni zbirne poreskeprijave o obra~unatom i pla}enom porezu po odbitku („Sl.glasnik RS“, br. 82/06).

Odredbom ~lana 51. stav 5. Zakona o doprinosima zaobavezno socijalno osigurawe („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 61/05,62/06, 5/09 i 52/11) propisano je da obveznik doprinosa kojiostvaruje zaradu ili naknadu zarade za privremene i povremeneposlove kod nerezidenta Republike (diplomatsko ilikonzularno predstavni{tvo strane dràve, odnosno me|unarodna


organizacija ili predstavnik i slu`benik takvogpredstavni{tva, odnosno organizacije i dr) ili kod lica koje pozakonu nije u obavezi da obra~unava i pla}a doprinose poodbitku, a poslodavac ne obra~una i ne uplati doprinoseistovremeno sa obra~unom i isplatom zarade, odnosno naknade,duàn je da sam obra~una i plati doprinose po stopama iz ~lana44. stav 1. ovog zakona, na na~in koji je za te slu~ajeve propisan zapla}awe poreza na dohodak gra|ana, po zakonu koji ure|uje porezna dohodak gra|ana.

Shodno tome, kako je u predmetnom slu~aju isplatilacprihoda poreskom obvezniku strano pravno lice (kako nespornoproizilazi iz navoda u predmetnom slu~aju) koje, saglasno zakonu,nije obveznik obra~unavawa i pla}awa poreza i doprinosa poodbitku, fizi~ko lice kao poreski obveznik du`no je da samoobra~una i uplati pripadaju}e obaveze javnih prihoda po osnovuzarade ostvarene u ili iz druge dràve i da nadle`nom poreskomorganu dostavi poresku prijavu o obra~unatom i pla}enom porezui doprinosima na Obrascu PP OPO.

To zna~i, imaju}i u vidu obavezu pla}awa poreza nadohodak gra|ana na zaradu i doprinose za obavezno socijalnoosigurawe (kada, saglasno zakonu, isplatilac prihoda nijeobveznik obra~unavawa i pla}awa poreza i doprinosa poodbitku), strano pravno lice kao isplatilac – poreski platac nepredstavqa poreskog du`nika iz predmetnog poresko-pravnogodnosa, te nije u obavezi da se registruje kod nadle`nog poreskogorgana.

U vezi sa pitawem iz oblasti ostvarivawa prava izobaveznog socijalnog osigurawa po osnovu radnog odnosa, kao i uvezi sa registrovawem stranog poslodavca kod nadle`nihorganizacija obaveznog socijalnog osigurawa u Srbiji ipodno{ewa prijave na obavezno socijalno osigurawe po osnovuradnog odnosa, ta materija nije u nadle`nosti Ministarstvafinansija – Sektora za fiskalni sistem. Davawe odgovora popredmetnim pitawima je iz domena oblasti za koju su resornonadle`ni Ministarstvo rada i socijalne politike,Ministarstvo zdravqa i Ministarstvo ekonomije i regionalnograzvoja, pa je potrebno obratiti se navedenim ministarstvima.

127BILTEN/Porez na dohodak gra|ana

BILTEN/POREZI 128


3. Pla}awe poreza na kapitalni dobitak na prihod koji fizi~kolice ostvari prodajom nepokretnosti u slu~aju kada jenepokretnost steklo Ugovorom o poklonu neuseqivog stana, ukome su ìveli zakupci na neodre|eno vreme, tako da je stanfakti~ki bio neuseqiv i vlasnik nije mogao da ga koristi, paukupan iznos kupoprodajne cene nije pripao vlasniku stana ve} jedeo pripao zakupcu na osnovu prethodno sklopqenog ugovora


Kako se navodi u dopisu, fizi~ko lice, prodavacnepokretnosti po osnovu ~ije prodaje ostvaruje kapitalnidobitak, steklo je predmetni stan 2008. godine, Ugovorom opoklonu neuseqivog stana, zakqu~enim sa svojim dedom. Upredmetnom stanu su ìveli zakupci na neodre|eno vreme (biv{inosioci stanarskog prava) i stan je fakti~ki bio neuseqiv, tevlasnik nije mogao da ga koristi. Navodi se da je vlasnik prodaopredmetni stan i ostvarena sredstva po osnovu kupoprodajne cene,saglasno ugovoru koji je prethodno sklopio sa licem koje je bilozakupac tog stana na neodre|eno vreme, me|usobno podelili naugovorom preciziran na~in. Shodno tome, ukazuje se da celokupaniznos kupoprodajne cene nije pripao vlasniku stana, ve} je jedandeo pripao zakupcu kako bi se on iselio iz predmetnog stana i nadrugi na~in re{io svoje stambeno pitawe.

Odredbom ~lana 72. stav 1. ta~ka 1) Zakona o porezu nadohodak gra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06–ispravka, 31/09, 44/09, 18/10 i 50/11, u daqem tekstu: Zakon),kapitalnim dobitkom se smatra prihod koji obveznik ostvariprodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu stvarnih prava nanepokretnostima.

Obveznik koji je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti preprodaje drào u svom portfequ pre 24. januara 1994. godine neostvaruje kapitalni dobitak wihovom prodajom (~lan 72. stav 7.Zakona).

129


Kapitalni dobitak predstavqa razliku izme|u prodajnecene prava, udela, odnosno hartije od vrednosti i wihove nabavnecene uskla|ene prema odredbama Zakona (~lan 72. stav 5. Zakona).

Prodajnom cenom, za svrhu odre|ivawa kapitalnogdobitka, u smislu Zakona, smatra se ugovorena cena, odnosnotrì{na cena koju utvr|uje nadle`ni poreski organ ako oceni daje ugovorena cena nià od trì{ne, pri ~emu se kao ugovorena,odnosno trì{na cena uzima cena bez poreza na prenosapsolutnih prava (~lan 73. st. 1. i 2. Zakona).

Nabavnom cenom, za svrhu odre|ivawa kapitalnog dobitka,u smislu ovog zakona, smatra se cena po kojoj je obveznik stekaopravo, udeo ili hartiju od vrednosti, odnosno cena koju je utvrdioporeski organ u skladu sa Zakonom (~lan 74. stav 1. Zakona).

Nabavnom cenom iz ~lana 74. stav 1. Zakona, za obveznikakoji je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti stekao poklonom ilinasle|em posle 24. januara 1994. godine, saglasno stavu 1. ~lana 75.Zakona, smatra se cena po kojoj je poklonodavac, odnosnoostavilac stekao to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti, ako se nemoè utvrditi ta cena, onda wihova trì{na vrednost u momentusticawa tog prava, udela ili hartije od vrednosti od stranepoklonodavca, odnosno ostavioca. Ako je obveznik iz stava 1. ovog~lana pravo, udeo ili hartiju od vrednosti stekao odpoklonodavca, odnosno ostavioca koji je to pravo, udeo ilihartiju od vrednosti stekao pre 24. januara 1994. godine, nabavnacena utvrdi}e se prema trì{noj vrednosti tog prava, udela ilihartije od vrednosti na dan 24. januara 1994. godine.

Prema odredbi ~lana 74. stav 8. Zakona, nabavna cena izstava 1. tog ~lana uve}ava se godi{wim indeksom potro{a~kihcena od dana sticawa do dana prodaje, prema podacimarepubli~kog organa nadle`nog za poslove statistike, a u slu~ajunepokretnosti i umawuje po osnovu amortizacije, obra~unateprimenom proporcionalne metode po stopi iz nomenklaturesredstava za amortizaciju.

Obveznik poreza na kapitalni dobitak je fizi~ko licekoje ostvari kapitalni dobitak (~lan 72. Zakona).

BILTEN/Porez na dohodak gra|ana

130


Poresku osnovicu predstavqa oporezivi prihod na koji sepla}a porez na kapitalni dobitak utvr|en na na~in iz ~l. 72. do75. Zakona.

Porez na kapitalni dobitak pla}a se po stopi od 10%,saglasno odredbi ~lana 77. Zakona.

Imaju}i u vidu pomenute zakonske odredbe i navode izdopisa, fizi~ko lice koje je kao vlasnik nepokretnosti, upredmetnom slu~aju, prodalo nepokretnost i po tom osnovuostvarilo prihod kao razliku izme|u prodajne i nabavne ceneutvr|ene saglasno Zakonu, obveznik je poreza na dohodak gra|anana kapitalni dobitak. Ministarstvo finansija smatra da upogledu odre|ivawa poreskog obveznika, sa stanovi{ta Zakona,nije od zna~aja okolnost da je fizi~ko lice – vlasnik i prodavacnepokretnosti po osnovu ~ije prodaje ostvaruje kapitalnidobitak, nepokretnost steklo Ugovorom o poklonu neuseqivogstana, u kome su ìveli zakupci na neodre|eno vreme (saglasnozakonu koji ure|uje stanovawe, lice koje je nosilac stanarskogprava, odnosno zakupac stana na neodre|eno vreme koji to pravoima na stanu u svojini gra|ana), pa je stan fakti~ki bio neuseqivi vlasnik nije mogao da ga koristi, kao ni okolnost da je ostvarenasredstva po osnovu kupoprodajne cene, saglasno ugovoru koji jeprethodno sklopio sa licem koje je bilo zakupac na neodre|enovreme, podelilo na ugovorom preciziran na~in, pa ukupan iznoskupoprodajne cene nije pripao vlasniku stana (deo je pripaozakupcu kako bi se on iselio iz predmetnog stana i tim sredstvimana drugi na~in re{io svoje stambeno pitawe).

Poresku osnovicu predstavqa oporezivi prihod –kapitalni dobitak utvr|en na na~in iz ~l. 72. do 75. Zakona.

Tako|e, Ministarstvo finansija napomiwe da, saglasnona~elu fakticiteta, Poreska uprava u svakom konkretnom slu~ajuutvr|uje sve ~iwenice koje su od zna~aja za opredeqewe poreskogtretmana prihoda koje ostvari fizi~ko lice, prema ~lanu 9.Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl.glasnik RS“, br. 80/02 ... i 53/10).

BILTEN/POREZI


TAKSE

1. Da li je advokat, kada nadle`nom organu podnese zahtev zadavawe tuma~ewa, obja{wewa, odnosno mi{qewa o primenirepubli~kih propisa, duàn da plati republi~ku admi -nistrativnu taksu propisanu za fizi~ko lice ili taksupropisanu za preduzetnike?


Odredbom ~lana 2. st. 1. do 4. Zakona o repu bli ~kimadministrativnim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 43/03 … 70/11, udaqem tekstu: Zakon) propisano je da se za spise i radwe uupravnim stvarima, kao i za druge spise i radwe kod organa,pla}aju takse po odredbama tog zakona. Iznosi taksi propisani suTarifom. Tarifa sadrì Odeqak A i Odeqak B. U Odeqku ATarife propisane su takse koje se pla}aju za spise i radwe organau Republici Srbiji.

Organi jesu institucije, dràvni organi i organizacije,organi pokrajinske autonomije i lokalne samouprave kada vr{epoverene poslove, kao i preduze}a, privredna dru{tva i drugeorganizacije kojima je povereno vr{ewe javnih ovla{}ewa (~lan1a ta~ka 3) Zakona).

132


Odredbom ~lana 3. stav 1. Zakona propisano je da obvezniktakse jeste lice koje se zahtevom obra}a organu radi pokretawaupravnog, odnosno drugog postupka kod organa.

U Tarifnom broju 2. Odeqka A Tarife propisano je da sepla}a republi~ka administrativna taksa za zahtev za davawetuma~ewa, obja{wewa, odnosno mi{qewa o primeni republi~kihpropisa, fizi~kom licu, u iznosu od 1.220 dinara, odnosno taksa zazahtev za davawe tuma~ewa, obja{wewa, odnosno mi{qewa oprimeni republi~kih propisa pravnom licu, odnosnopreduzetniku, u iznosu od 10.000 dinara.

Prema odredbi ~lana 1. stav 1. Zakona o privatnimpreduzetnicima („Sl. glasnik SRS“, br. 54/89, 9/90, „Sl. glasnikRS“, br. 19/91 … 101/05), privatni preduzetnik samostalno obavqadelatnost, pod uslovima i na na~in utvr|en tim zakonom.

Odredbom ~lana 1a Zakona o privatnim preduzetnicimapropisano je da privatni preduzetnik, u smislu tog zakona, jestefizi~ko lice koje, radi sticawa dobiti, osniva radwu isamostalno obavqa delatnost (u daqem tekstu: preduzetnik).

Odredbom ~lana 3. stav 1. Zakona o privatnimpreduzetnicima, za obavqawe samostalne delatnosti predu -zetnik (u daqem tekstu: osniva~ radwe) osniva radwu, odnosnoodgovaraju}i oblik poslovawa (radionica, kancelarija, biro,servis, agencija, studio, pansion, apoteka, ordinacija i sl, udaqem tekstu: radwa).

Prema odredbi ~lana 2. stav 1. Zakona o advokaturi („Sl.glasnik RS“, br. 31/11) advokatura je nezavisna i samostalnaslu`ba pruàwa pravne pomo}i fizi~kim i pravnim licima.

Prema odredbi ~lana 4. ta~ka 1) i 2) „advokatura“ jeobavqawe advokatske slu`be. „Advokat“ je lice koje je upisano uimenik advokata i poloìlo advokatsku zakletvu i bavi seadvokaturom.

Pravo na bavqewe advokaturom sti~e se dono{ewemodluke o upisu u imenik advokata i polagawem advokatskezakletve (~lan 5. stav 1. Zakona o advokaturi).

BILTEN/TAKSE

133


Odredbom ~lana 38. Zakona o advokaturi propisano je da jeadvokat duàn da na prihod ostvaren po osnovu obavqawaadvokatske slu`be, pla}a porez u skladu sa poreskim propisima.

Odredbom ~lana 44. Zakona o advokaturi propisano je da seadvokat bavi advokaturom samostalno, u zajedni~koj advokatskojkancelariji ili kao ~lan advokatskog orta~kog dru{tva.

Prema tome, s obzirom da je advokat lice koje je upisanou imenik advokata u Advokatskoj komori i bavi se advokaturomkao nezavisnom i samostalnom slu`bom pruàwa pravne pomo}ifizi~kim i pravnim licima, Ministarstvo finansija smatra daadvokat ima status privatnog preduzetnika koji obavqadelatnost pod uslovima i na na~in utvr|en Zakonom o privatnimpreduzetnicima, odnosno Zakonom o advokaturi.

S tim u vezi, Ministarstvo finansija smatra da kadaadvokat podnese nadle`nom organu zahtev za davawe tuma~ewa,obja{wewa, odnosno mi{qewa o primeni republi~kih propisa,pla}a republi~ku administrativnu taksu iz Tarifnog broju 2.stav 2. Odeqka A Tarife – za zahtev za davawe tuma~ewa,obja{wewa, odnosno mi{qewa o primeni republi~kih propisapravnom licu, odnosno preduzetniku u iznosu od 10.000 dinara.

2. Da li se moè osloboditi pla}awa republi~ke admi -nistrativne takse strano pravno lice (nema~ka firma) zare{ewe po zahtevu za izdavawe dozvole stranom ovla{}enom licuza va|ewe potonule stvari na unutra{wim plovnim putevima,odnosno za re{ewe po zahtevu za odobrewe za plovidbu stranihjahti ili ~amaca unutra{wim plovnim putevima, a u veziizvr{ewa programa IPA 2010?


Odredbom ~lana 2. st. 1. do 4. Zakona o republi -~kim administrativnim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 43/03 …

BILTEN/TAKSE

134


70/11, u daqem tekstu: Zakon) propisano je da se za spise i radwe uupravnim stvarima, kao i za druge spise i radwe kod organa,pla}aju takse po odredbama tog zakona. Iznosi taksi propisani suTarifom. Tarifa sadrì Odeqak A i Odeqak B. U Odeqku ATarife propisane su takse koje se pla}aju za spise i radwe organau Republici Srbiji.

Organi jesu institucije, dràvni organi i organizacije,organi pokrajinske autonomije i lokalne samouprave kada vr{epoverene poslove, kao i preduze}a, privredna dru{tva i drugeorganizacije kojima je povereno vr{ewe javnih ovla{}ewa (~lan1a ta~ka 3) Zakona).

Odredbom ~lana 3. stav 1. Zakona propisano je da obvezniktakse jeste lice koje se zahtevom obra}a organu radi pokretawaupravnog, odnosno drugog postupka kod organa.

Odredbom ~lana 1a ta~ka 1) Zakona propisano je da„zahtev“ jeste predlog, prijava, molba i drugi podnesak,ukqu~uju}i i podneske podnete na obrascu, odnosno saop{tewekoje se upu}uje organu, kao i usmeno obra}awe organu, kojim sepokre}e postupak kod organa.

Prema odredbi ~lana 11. stav 1. Zakona, taksa se pla}a upropisanom iznosu za zahtev i za spise i radwe koje se u vezi sa timzahtevom donose, odnosno vr{e, ako Zakonom nije druk~ijepropisano.

Prema tome, republi~ka administrativna taksa se pla}aza zahtev i za spise i radwe koje se u vezi sa tim zahtevom donose,odnosno vr{e, ako Zakonom nije druk~ije propisano, osim uslu~ajevima kada je Zakonom propisano pravo na taksenooslobo|ewe.

U Odeqku A Tarife republi~kih administrativnihtaksi, Tarifni broj 1. propisana je taksa za zahtev, ako timzakonom nije druk~ije propisano, u iznosu od 240 dinara.

Tarifnim brojem 154 ta~. 13) i 17) Odeqka A Tarifepropisano je da se pla}a republi~ka administrativna taksa zare{ewe po zahtevu za izdavawe dozvole stranom ovla{}enom licu

BILTEN/TAKSE

135


za va|ewe potonule stvari na unutra{wim plovnim putevima, uiznosu od 113.170 dinara, odnosno taksa za re{ewe po zahtevu zaodobrewe za plovidbu stranih jahti ili ~amaca unutra{wimplovnim putevima, u iznosu od 5.660 dinara.

Prema odredbi ~lana 19. ta~ka 13) Zakona, ne pla}a setaksa za spise i radwe za koje je oslobo|ewe od pla}awa takseure|eno me|unarodnim ugovorom.

Prema tome, u konkretnom slu~aju, kada strano pravnolice nadle`nom organu podnese zahtev za re{ewe za izdavawedozvole stranom ovla{}enom licu za va|ewe potonule stvari naunutra{wim plovnim putevima, odnosno kada podnese zahtev zare{ewe za odobrewe za plovidbu stranih jahti ili ~amacaunutra{wim plovnim putevima, pla}a republi~kuadministrativnu taksu za zahtev iz Tarifnog broja 1. Odeqka ATarife, u iznosu od 240 dinara (po svakom podnetom zahtevu) itaksu iz Tarifnog broja 154. ta~ka 13) Odeqka A Tarife zare{ewe po zahtevu za izdavawe dozvole stranom ovla{}enom licuza va|ewe potonule stvari na unutra{wim plovnim putevima, uiznosu od 113.170 dinara, odnosno taksu iz Tarifnog broja 154.ta~ka 17) Odeqka A Tarife za re{ewe po zahtevu za odobrewe zaplovidbu stranih jahti ili ~amaca unutra{wim plovnimputevima, u iznosu od 5.660 dinara, osim u slu~aju kada je Zakonompropisano pravo na takseno oslobo|ewe (dakle, izme|u ostalog, ikada je takseno oslobo|ewe za te spise i radwe ure|enome|unarodnim ugovorom).

Prema tome, ukoliko me|unarodni ugovor zakqu~enizme|u Republike Srbije i Komisije Evropske zajednice, a koji seti~e izvr{ewa programa IPA 2010 (u konkretnom slu~aju, IPAprojekat 2010, vezano za radove na reci Dunavu shodno Ugovoru br.10/SER/01/13/31-266285 (IPA projekat 2010), po kojem bi stranopravno lice (nema~ka firma) podnelo zahtev nadle`nom organu uRepublici Srbiji za re{ewe za izdavawe dozvole stranomovla{}enom licu za va|ewe potonule stvari na unutra{wimplovnim putevima, odnosno podnelo zahtev za re{ewe za odobrewe

BILTEN/TAKSE

136


za plovidbu stranih jahti ili ~amaca unutra{wim plovnimputevim), sadrì odredbe kojima je propisano oslobo|ewe odpla}awa takse, republi~ka administrativna taksa se ne pla}a.

Prema odredbi ~lana 22. Zakona, u re{ewu, ispravi,dokumentu ili pismenom, koji se izdaje bez pla}awa takse, mora seozna~iti svrha izdavawa i osnov oslobo|ewa od pla}awa takse.Re{ewe, isprava, dokument ili pismeno iz stava 1. tog ~lana moèse koristiti samo u svrhu za koju je izdato.

3. Da li se moè osloboditi pla}awa republi~keadministrativne takse Javno preduze}e „Elektromreà Srbije“Beograd, po Tarifnom broju 139. stav 2. Odeqka A Tarife, zare{ewe kojim se daje energetska dozvola za izgradwu energetskihobjekata od 0,03% na predra~unsku vrednost izgradwe objekta, afinansijska sredstva za izgradwu tog objekta su obezbe|ena delomiz donacije Delegacije Evropske unije (DEU) – pravni naslednikEvropske agencije za rekonstrukciju i Delegacije Evropskekomisije u Republici Srbiji, u odre|enom iznosu i premauslovima nazna~enim u ugovorima priloènim uz zahtev?


Odredbom ~lana 2. st. 1. do 4. Zakona o republi ~kimadministrativnim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 43/03 … 70/11, udaqem tekstu: Zakon) propisano je da se za spise i radwe uupravnim stvarima, kao i za druge spise i radwe kod organa,pla}aju takse po odredbama tog zakona. Iznosi taksi propisani suTarifom. Tarifa sadrì Odeqak A i Odeqak B. U Odeqku ATarife propisane su takse koje se pla}aju za spise i radwe organau Republici Srbiji.

Organi jesu institucije, dràvni organi i organizacije,organi pokrajinske autonomije i lokalne samouprave kada vr{epoverene poslove, kao i preduze}a, privredna dru{tva i druge

BILTEN/TAKSE

137


organizacije kojima je povereno vr{ewe javnih ovla{}ewa (~lan1a ta~ka 3) Zakona).

Odredbom ~lana 3. stav 1. Zakona propisano je daobveznik takse jeste lice koje se zahtevom obra}a organu radipokretawa upravnog, odnosno drugog postupka kod organa.

Odredbom ~lana 1a ta~ka 1) Zakona propisano je da„zahtev“ jeste predlog, prijava, molba i drugi podnesak,ukqu~uju}i i podneske podnete na obrascu, odnosno saop{tewekoje se upu}uje organu, kao i usmeno obra}awe organu, kojim sepokre}e postupak kod organa.

Prema odredbi ~lana 11. stav 1. Zakona, taksa se pla}a upropisanom iznosu za zahtev i za spise i radwe koje se u vezi sa timzahtevom donose, odnosno vr{e, ako Zakonom nije druk~ijepropisano.

Prema tome, republi~ka administrativna taksa se pla}aza zahtev i za spise i radwe koje se u vezi sa tim zahtevom donose,odnosno vr{e, ako Zakonom nije druk~ije propisano, osim uslu~ajevima kada je Zakonom propisano pravo na taksenooslobo|ewe.

Tarifnim brojem 139. Odeqka A Tarife propisano je dase pla}a republi~ka administrativna taksa za zahtev za izdavawe,odnosno produèwe va`nosti energetske dozvole, u iznosu od4.850 dinara, odnosno taksa za re{ewe kojim se daje energetskadozvola za izgradwu novih, odnosno za rekonstrukciju postoje}ihenergetskih objekata, odnosno kojim se produàva va`nostenergetske dozvole – 0,03% na predra~unsku vrednost izgradwe,odnosno rekonstrukcije objekata.

Prema odredbi ~lana 19. ta~ka 13) Zakona, ne pla}a setaksa za spise i radwe za koje je oslobo|ewe od pla}awa takseure|eno me|unarodnim ugovorom.

Prema tome, u konkretnom slu~aju, kada Javno preduze}e„Elektromreà Srbije“ Beograd nadle`nom organu podnesezahtev za izdavawe energetske dozvole za izgradwu novihenergetskih objekata, pla}a republi~ku administrativnu taksu iz

BILTEN/TAKSE

BILTEN/TAKSE 138


Tarifnog broja 139. Odeqka A Tarife, za zahtev za izdavaweenergetske dozvole u iznosu od 4.850 dinara, kao i taksu za re{ewekojim se daje energetska dozvola za izgradwu novih, odnosno zarekonstrukciju postoje}ih energetskih objekata – 0,03% napredra~unsku vrednost izgradwe, odnosno rekonstrukcijeobjekata, osim u slu~aju kada je Zakonom propisano pravo natakseno oslobo|ewe (dakle, izme|u ostalog, i kada je taksenooslobo|ewe za te spise i radwe ure|eno me|unarodnim ugovorom).

Prema tome, ukoliko me|unarodni ugovor zakqu~enizme|u Republike Srbije i Komisije Evropske zajednice, a koji seti~e izvr{ewa programa CARDS 2006 (u konkretnom slu~aju,davawe finansijskih sredstava, neophodnih za izgradwudalekovoda DV 400 kV Ni{ 2 – granica Makedonija, koja suobezbe|ena ve}im delom iz donacije Delegacije Evropske unije(DEU) – pravni naslednik Evropske agencije za rekonstrukciju iDelegacije Evropske komisije u Republici Srbiji, kroz programCARDS 2006) sadrì odredbe kojima je propisano oslobo|ewe odpla}awa takse, republi~ka administrativna taksa se ne pla}a.

Prema odredbi ~lana 22. Zakona, u re{ewu, ispravi,dokumentu ili pismenom, koji se izdaje bez pla}awa takse, mora seozna~iti svrha izdavawa i osnov oslobo|ewa od pla}awa takse.Re{ewe, isprava, dokument ili pismeno iz stava 1. tog ~lana moèse koristiti samo u svrhu za koju je izdato.


I Z B E G A V A W E M E \ U N A R O D N O GD V O S T R U K O G O P O R E Z I V A W A

1. Poreski tretman prihoda koje ostvari nerezidentni obveznik– rezident Letonije od rezidentnog pravnog lica po osnovulicence za softver


Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“,br. 25/01, 80/02, 43/03, 84/04 i 18/10 - u daqem tekstu: Zakon), u ~lanu40. stav 1. Zakona, propisuje da na prihode koje ostvarinerezidentni obveznik (u konkretnom slu~aju, rezident Letonije)od rezidentnog obveznika, po osnovu (pored ostalog) naknada poosnovu autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine(autorska naknada) na teritoriji Republike, obra~unava se ipla}a porez po odbitku po stopi od 20%, ako me|unarodnimugovorom o izbegavawu dvostrukog oporezivawa nije druk~ijeure|eno.

S tim u vezi, izme|u Saveta ministara Srbije i Crne Gorei Vlade Republike Letonije zakqu~en je Ugovor o izbegavawudvostrukog oporezivawa u odnosu na poreze na dohodak i naimovinu („Sl. list SCG– Me|unarodni ugovori“, br. 3/06, u daqemtekstu: Ugovor) koji se primewuje od prvog januara 2007. godine.Ugovor proizvodi pravno dejstvo i u bilateralnim ekonomskimodnosima izme|u Republike Srbije i Republike Letonije.

Ministarstvo finansija napomiwe da Ustav RepublikeSrbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06), u ~lanu 16, pored ostalog,

140


predvi|a da: „Op{te prihva}ena pravila me|unarodnog prava ipotvr|eni me|unarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretkaRepublike Srbije i neposredno se primewuju.“

Ugovor, u ~lanu 12. (Autorske naknade), u st. 1, 2. i 3.Ugovora, pored ostalog, propisuje:

„1. Autorske naknade koje nastaju u dràvi ugovornici (ukonkretnom slu~aju, u Srbiji), a ispla}uju se rezidentu drugedràve ugovornice (u konkretnom slu~aju, rezidentu Letonije)mogu se oporezivati u toj drugoj dràvi (u konkretnom slu~aju, uLetoniji).

2. Autorske naknade mogu se oporezivati i u dràviugovornici u kojoj nastaju (u konkretnom slu~aju, u Srbiji) uskladu sa zakonima te dràve, ali ako je stvarni vlasnikautorskih naknada rezident druge dràve ugovornice (ukonkretnom slu~aju, rezident Letonije) razrezan porez ne moèbiti ve}i od:

1) 5 odsto bruto iznosa autorskih naknada navedenih upodstavu 1) stava 3. ovog ~lana;

2) 10 odsto bruto iznosa autorskih naknada navedenih upodstavu 2) stava 3. ovog ~lana

3. Izraz „autorske naknade“, u ovom ~lanu, ozna~avapla}awa bilo koje vrste koja su primqena kao naknada:

1) za kori{}ewe ili za pravo kori{}ewa autorskog pravana kwièvno, umetni~ko ili nau~no delo, ukqu~uju}i bioskopskefilmove i filmove ili trake za televiziju ili radio; i

2) za kori{}ewe ili za pravo kori{}ewa patenta,za{titnog znaka, nacrta ili modela, plana, tajne formule ilipostupka ili za kori{}ewe ili za pravo kori{}ewaindustrijske, komercijalne ili nau~ne opreme ili za obave{tewakoja se odnose na industrijska, komercijalna ili nau~na iskustva.“

Imaju}i u vidu navedeno, a, posebno, da u navedenimdefinicijama autorskih naknada nije precizirano u koju od dvedefinicije autorskih naknada spada autorska naknada koja se

BILTEN/IZBEGAVAWE ME\. DVOSTRUKOG OPOREZ.

141


pla}a po osnovu licence za softver, {to kod doma}eg isplatiocanaknada stvara dilemu koju stopu poreza po odbitku (od dvebeneficirane) treba primeniti prilikom isplate autorskihnaknada nerezidentu, Ministarstvo finansija ukazuje da, u tomslu~aju, autorske naknade po osnovu licence za softver trebaposmatrati onako kako to ~ini nacionalni zakon zemqe izvora(autorsko pravo ili pravo industrijske svojine) i, shodno tome,primeniti odgovaraju}u beneficiranu stopu poreza po odbitkupredvi|enu u Ugovoru o izbegavawu dvostrukog oporezivawa.

Kada je u pitawu Republika Srbija, kao zemqa izvoraautorskih naknada, softver se moè kvalifikovati kaokwièvno ili nau~no delo.

Naime, odredbom ~lana 2. stav 1. Zakona o autorskom isrodnim pravima („Sl. glasnik RS“, br. 104/09, u daqem tekstu:Zakon) propisano je da je autorsko delo originalna duhovnatvorevina autora, izraèna u odre|enoj formi, bez obzira nawegovu umetni~ku, nau~nu ili drugu vrednost, wegovu namenu,veli~inu, sadrìnu i na~in ispoqavawa, kao i dopu{tenostjavnog saop{tavawa wegove sadrìne, a u stavu 2. pod 1) Zakona,pored ostalog, propisano je da se autorskim delom smatrajunaro~ito pisana dela, u koja, pored ostalih, spadaju i ra~unarskiprogrami u bilo kojem obliku wihovog izraàvawa, ukqu~uju}i ipripremni materijal za wihovu izradu.

Iz navedenog moè se zakqu~iti da, u konkretnom slu~ajukoji se navodi, prilikom isplate autorskih naknada nerezidentu– rezidentu Letonije, po osnovu licence za softver, i uzispuwewe uslova predvi|enih Ugovorom (potvrda orezidentnosti izdata na propisanom obrascu Republike Srbije idokaz o stvarnom vlasni{tvu prihoda), nadle`ni poreski organiRepublike Srbije, kao i doma}i isplatilac autorskih naknada,naknadu po osnovu licence za softver treba da tretiraju kao vidza{tite intelektualne svojine (definisane u ~lanu 12. stav 3. pod1) Ugovora (ovo iz razloga jer prava na ra~unarskim programima,


142


shodno pozitivnim zakonskim propisima u Republici Srbiji,predstavqaju oblik autorskog prava nad intelektualnomsvojinom)), kao i da primene niù stopu poreza po odbitku kojaiznosi 5 odsto od bruto iznosa autorskih naknada predvi|enu u~lanu 12. stav 2. pod 1) Ugovora o izbegavawu dvostrukogoporezivawa sa Letonijom.

2. Poreski tretman zarada koje ostvare upu}eni radnici stranogpravnog lica – rezidenta Nema~ke, po osnovu obavqawa rada nateritoriji Republike Srbije kod doma}eg pravnog lica, pri ~emudoma}e pravno lice preuzima obavezu da stranom pravnom licu(poslodavcu upu}enih radnika) nadoknadi tro{kove zarada kojetaj strani poslodavac ispla}uje upu}enim radnicima za vremewihovog rada kod doma}eg pravnog lica


Prema navodima iz dopisa, privredno dru{tvo sasedi{tem u Saveznoj Republici Nema~koj je jedan od osniva~aprivrednog dru{tva ~ije je sedi{te u Republici Srbiji i stranoprivredno dru{tvo, kao poslodavac, namerava da povremenoupu}uje odre|eni broj zaposlenih (koji su dràvqani SavezneRepublike Nema~ke) na rad kod doma}eg pravnog lica. Upu}eniradnici ostaju u radnom odnosu kod stranog poslodavca, nezasnivaju radni odnos kod doma}eg pravnog lica, niti im doma}epravno lice ispla}uje bilo kakvu naknadu za rad. Strano pravnolice (poslodavac) i doma}e pravno lice }e zakqu~iti ugovorkojim }e regulisati upu}ivawe radnika. Tim ugovorom doma}epravno lice }e preuzeti obavezu da stranom pravnom licu(poslodavcu upu}enih radnika) nadoknadi tro{kove zarada kojetaj strani poslodavac ispla}uje upu}enim radnicima za vreme


143


wihovog rada kod doma}eg pravnog lica. Iznos naknade }e bitiposebno utvr|en za svakog upu}enog radnika posebno u zavisnostiod visine zarade koju upu}eni radnici ostvaruju kod stranogposlodavca i vremena koji ti radnici provedu na radu kod doma}egpravnog lica. Tako|e, navodi se da je svrha isplate naknadestranom pravnom licu (poslodavcu) od strane doma}eg poslodavcada tro{kove rada upu}enih radnika snosi pravno lice koje }eimati neposrednu korist od rada upu}enih radnika.

1. Izme|u SFR Jugoslavije i Savezne Republike Nema~kezakqu~en je Ugovor o izbegavawu dvostrukog oporezivawa uodnosu na poreze na dohodak i na imovinu, sa Protokolom („Sl.list SFRJ – Me|unarodni ugovori“, br. 12/88, u daqem tekstu:Ugovor) koji se primewuje od 1. januara 1989. godine.

Ugovor se primewuje i u bilateralnim ekonomskimodnosima izme|u Republike Srbije i SR Nema~ke.

Ministarstvo finansija posebno napomiwe da UstavRepublike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06), u ~lanu 16, poredostalog, predvi|a da: „Op{te prihva}ena pravila me|unarodnogprava i potvr|eni me|unarodni ugovori sastavni su deo pravnogporetka Republike Srbije i neposredno se primewuju.“

Ugovor (u ~lanu 16. – Radni odnos), pored ostalog, sadrìre{ewe prema kojem li~ni dohoci i druga sli~na primawa, kojarezident dràve ugovornice (u konkretnom slu~aju, Nema~ke)ostvari iz radnog odnosa oporezuju se samo u toj dràvi (ukonkretnom slu~aju, u Nema~koj) osim ako se rad obavqa u drugojdràvi ugovornici (u konkretnom slu~aju, u Srbiji – pod ovim sepodrazumeva da se rad fizi~ki obavqa u Srbiji). Ako se radobavqa u drugoj dràvi ugovornici (u konkretnom slu~aju, uSrbiji), takva primawa mogu se oporezivati u toj drugoj dràvi (ukonkretnom slu~aju, u Srbiji) po{to su u woj ostvarena (~lan 16.stav 1. Ugovora).

Iz navedenog proizilazi da je uslov za oporezivawe udràvi izvora (u konkretnom slu~aju, u Srbiji) da se li~ni dohoci


144


ostvaruju iz radnog odnosa koji se obavqa u toj dràvi. Navedeniprincip se primewuje bez obzira na vremenski period u kojem tajdohodak moè biti pla}en, kreditiran ili na bilo koji drugina~in definitivno ostvaren od strane zaposlenog.

^lan 16. stav 2. Ugovora predvi|a da, izuzetno od odredabastava 1. ovog ~lana, primawa koja rezident dràve ugovornice (ukonkretnom slu~aju, Nema~ke) ostvari iz radnog odnosa u drugojdràvi ugovornici (u konkretnom slu~aju, u Srbiji) oporezuju sesamo u prvopomenutoj dràvi (u konkretnom slu~aju, u Nema~koj):

a) ako primalac boravi u drugoj dràvi (u konkretnomslu~aju, u Srbiji) u periodu ili periodima koji ukupno ne prelaze183 dana u odnosnoj kalendarskoj godini;

b) ako su primawa ispla}ena od strane ili u ime lica kojenije rezident druge dràve (u konkretnom slu~aju, Srbije, odnosnoako ekonomski teret isplate primawa snosi lice koje nijerezident Srbije);

c) ako primawa ne padaju na teret stalne poslovnejedinice ili stalne baze koju lice ima u drugoj dràvi (ukonkretnom slu~aju, u Srbiji).

Ako su ispuwena sva tri navedena uslova, zarada radnikase ne oporezuje u Srbiji, ve} u Nema~koj.

Ako nisu ispuwena sva tri prethodno navedena uslova iz~lana 16. (Radni odnos) stav 2. Ugovora, prihod (zarada) fizi~koglica – upu}enog radnika podleè oporezivawu porezom nadohodak gra|ana u Republici Srbiji.

S obzirom na navedene odredbe ~lana 16. stav 2. Ugovora,kao i navode iz dopisa da je, u konkretnom slu~aju, re~ o stranomfizi~kom licu – rezidentu Savezne Republike Nema~ke koji jeupu}en na rad u Republiku Srbiju, a primawa radnika su{tinskiterete rezidenta Srbije (doma}e pravno lice, iz ~ega proizilazida odnosno fizi~ko lice – upu}eni radnik ne ispuwava drugi odprethodno navedena tri uslova), Ministarstvo finansija smatrada nisu ispuweni uslovi iz ~lana 16. (Radni odnos) stav 2.


145


Ugovora, ~ijim kumulativnim ispuwewem bi zarada upu}enogradnika bila oporezovana samo u Nema~koj, zbog ~ega se istaoporezuje u Srbiji.

2. Sa stanovi{ta oporezivawa prihoda fizi~kihlica, saglasno odredbama ~l. 7. i 8. Zakona o porezu na dohodakgra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06–ispravka, 31/09, 44/09, 18/10 i 50/11, u daqem tekstu: Zakon),obveznik poreza na dohodak gra|ana je fizi~ko lice – rezidentRepublike Srbije za dohodak ostvaren na teritoriji Republike iu drugoj dràvi, kao i nerezident Republike (u konkretnomslu~aju, rezident Nema~ke) za dohodak ostvaren na teritorijiRepublike.

Saglasno odredbi ~lana 107. st. 1. i 2. Zakona, obveznikkoji ostvaruje zarade u ili iz druge dràve, duàn je da samobra~una i uplati porez po odbitku po odredbama Zakona, akoporez ne obra~una i ne uplati isplatilac prihoda, kao i akoprihod ostvari od lica koje nije obveznik obra~unavawa ipla}awa poreza po odbitku. U tom slu~aju obveznik podleèobavezi obra~unavawa i pla}awa poreza, pri ~emu je duàn da,preko poreskog punomo}nika, obra~una i uplati porez naostvareni prihod i da se poreskom organu nadle`nom prema mestuprebivali{ta, odnosno boravi{ta obveznika, najkasnije u roku od30 dana od dana kada je ostvaren prihod, dostavi poreska prijava oobra~unatom i pla}enom porezu na Obrascu PP OPO, koji jepropisan Pravilnikom o na~inu utvr|ivawa, pla}awa ievidentirawa poreza po odbitku i o sadrìni zbirne poreskeprijave o obra~unatom i pla}enom porezu po odbitku („Sl.glasnik RS“, br. 82/06).

Ministarstvo finansija napomiwe da je nerezidentRepublike Srbije koji ostvaruje prihode po osnovu zarade na


146


teritoriji Republike duàn da, saglasno ~lanu 14. stav 2. Zakonao poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“,br. 80/02, 84/02–ispravka, 23/03–ispravka, 70/03, 55/04, 61/05,85/05–dr. zakon, 62/06–dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09–dr. zakon i 53/10,u daqem tekstu: ZPPPA), u roku od deset dana od dana po~etkaostvarivawa prihoda obavesti Poresku upravu u sedi{tu o licukoje je wegov poreski punomo}nik. Ukoliko porez obra~una iuplati isplatilac prihoda, ne postoji obaveza odre|ivawaporeskog punomo}nika, saglasno ~lanu 14. stav 3. ZPPPA.

3. Prema odredbi ~lana 40. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01 ... 18/10, u daqem tekstu:Zakon), na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik odrezidentnog obveznika po osnovu dividendi i udela u dobiti upravnom licu, naknada po osnovu autorskog i srodnih prava iprava industrijske svojine (autorska naknada), kamata i naknadapo osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritorijiRepublike, obra~unava se i pla}a porez po odbitku po stopi od20%, ako me|unarodnim ugovorom o izbegavawu dvostrukogoporezivawa nije druk~ije ure|eno.

U konkretnom slu~aju, nerezidentno pravno lice, kojeostvaruje prihod od rezidentnog obveznika po osnovu angaòvawasvojih radnika kod tog pravnog lica (rezidentnog obveznika), nijeobveznik poreza po odbitku u skladu sa Zakonom, s obzirom danerezident (u tom slu~aju) ne ostvaruje prihod koji je oporeziv po~lanu 40. Zakona.

Odredbom ~lana 6. stav 2. Zakona propisano je da seoporeziva dobit utvr|uje u poreskom bilansu uskla|ivawemdobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sa~iwen uskladu sa me|unarodnim ra~unovodstvenim standardima (MRS),odnosno me|unarodnim standardima finansijskog izve{tavawa(MSFI) i propisima kojima se ure|uje ra~unovodstvo i revizija,


147


na na~in utvr|en ovim zakonom. S tim u vezi, za utvr|ivaweoporezive dobiti priznaju se rashodi u iznosima utvr|enimbilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosno MSFI i propisimakojima se ure|uje ra~unovodstvo i revizija, osim rashoda za koje jeovim zakonom propisan drugi na~in utvr|ivawa (~lan 7. stav 1.Zakona).

S tim u vezi, obra~unati iznos naknade (koju rezidentniobveznik ispla}uje nerezidentnom pravnom licu na ime tro{kovarada „upu}enih radnika“), ukoliko je u poslovnim kwigamaobveznika evidentiran kao rashod (saglasno propisima kojiure|uju ra~unovodstvo i reviziju i MRS, odnosno MSFI), premami{qewu Ministarstva finansija (tako iskazan rashod) priznajese i u poreskom bilansu, u skladu sa ~lanom 6. Zakona.

3. Poreski tretman zarada koje ispla}uje poslodavac, pravno lice– rezident Republike Srbije, za zaposlene – rezidente RepublikeSrbije koji su kao upu}eni radnici poslati na rad u RuskuFederaciju


• Odredbom ~lana 7. stav 1. Zakona o porezu na dohodakgra|ana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06,65/06–ispravka, 31/09, 44/09, 18/10 i 50/11, u daqem tekstu: Zakon)propisano je da je obveznik poreza na dohodak gra|ana fizi~kolice – rezident Republike Srbije, za prihod ostvaren nateritoriji Republike i u drugoj dràvi. Rezident Republike je ifizi~ko lice koje je upu}eno u drugu dràvu radi obavqawaposlova, pored ostalog, za fizi~ko ili pravno lice – rezidentaRepublike, saglasno stavu 3. tog ~lana Zakona.

Prema odredbi ~lana 17. Zakona, za fizi~ka lica –rezidente Republike Srbije koji su upu}eni u inostranstvo radi


148


obavqawa poslova za pravna lica – rezidente Republike,osnovicu poreza na zarade ~ini iznos zarade koju bi, u skladu sazakonom, op{tim aktom i ugovorom o radu, ostvarili u Republicina istim ili sli~nim poslovima.

Pod zaradom se smatra zarada koja se ostvaruje po osnovuradnog odnosa, definisana zakonom kojim se ure|uju radni odnosii druga primawa zaposlenog, saglasno ~lanu 13. Zakona. Tako|e,zaradom se smatraju i primawa u obliku bonova, nov~anih potvrda,akcija, osim akcija ste~enih u postupku svojinsketransformacije, ili robe, ~iwewem ili pruàwem pogodnosti,opra{tawem duga, kao i pokrivawem rashoda obveznika nov~anomnadoknadom ili neposrednim pla}awem, saglasno ~lanu 14.Zakona.

Saglasno navedenim zakonskim odredbama, pod pojmom„iznos zarade“ kao poreske osnovice iz ~lana 17. Zakona,podrazumeva se zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa,definisana zakonom kojim se ure|uju radni odnosi i drugaprimawa zaposlenog – rezidenta Republike, koji je upu}en uinostranstvo radi obavqawa poslova za pravno lice – rezidentaRepublike, koja se ostvari od tog pravnog lica (poslodavca). Kakoje, prema Zakonu, osnovica poreza na zaradu koju (u inostranstvu)ostvare upu}eni radnici izjedna~ena sa osnovicom poreza nazaradu koju bi ta lica ostvarila u Republici na istim ilisli~nim poslovima, zaradom se smatraju primawa zaposlenogsaglasno odredbama ~l. 13. do 14b Zakona, a koja u smislu Zakonaimaju poreski tretman zarade.

• Sa aspekta Ugovora o izbegavawu dvostrukogoporezivawa sa Ruskom Federacijom (u daqem tekstu: Ugovor),odnosno poreskog tretmana primawa fizi~kog lica – rezidentaRepublike Srbije ostvarenog po osnovu radnog odnosa za radobavqen u Ruskoj Federaciji, Ministarstvo finansijaobave{tava o slede}em:


149


Izme|u Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije iVlade Ruske Federacije zakqu~en je Ugovor o izbegavawudvostrukog oporezivawa u odnosu na poreze na dohodak i naimovinu („Sl. list SRJ – Me|unarodni ugovori“, br. 3/95) koji seprimewuje od prvog januara 1998. godine.

Ugovor proizvodi pravno dejstvo i u bilateralnimekonomskim odnosima izme|u Republike Srbije i RuskeFederacije.

Ministarstvo finansija posebno napomiwe da UstavRepublike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06), u ~lanu 16, poredostalog, predvi|a da: „Op{te prihva}ena pravila me|unarodnogprava i potvr|eni me|unarodni ugovori sastavni su deo pravnogporetka Republike Srbije i neposredno se primewuju.“

Ugovor (u ~lanu 15. – Nesamostalne li~ne delatnosti –Radni odnos), pored ostalog, sadrì re{ewe prema kome zarade idruga li~na primawa koja rezident dràve ugovornice (ukonkretnom slu~aju, Republike Srbije) ostvari iz radnog odnosaoporezuju se samo u toj dràvi (u konkretnom slu~aju, u RepubliciSrbiji) osim ako se rad obavqa u drugoj dràvi ugovornici (ukonkretnom slu~aju, u Ruskoj Federaciji – pod ovim sepodrazumeva da se rad fizi~ki obavqa u Ruskoj Federaciji). Akose rad obavqa u drugoj dràvi ugovornici (u konkretnom slu~aju,u Ruskoj Federaciji) takve zarade koje se u woj ostvaruju mogu seoporezivati u toj drugoj dràvi (u konkretnom slu~aju, u RuskojFederaciji).

^lan 15. stav 2. Ugovora predvi|a da, izuzetno od odredabastava 1, zarade koje rezident dràve ugovornice (u konkretnomslu~aju, Republike Srbije) ostvari iz radnog odnosa u drugojdràvi ugovornici (u konkretnom slu~aju, u Ruskoj Federaciji)oporezuju se samo u prvopomenutoj dràvi (u konkretnom slu~aju,u Republici Srbiji):


150


1) ako primalac boravi u drugoj dràvi (u konkretnomslu~aju, u Ruskoj Federaciji) u periodu ili periodima koji ukupnone prelaze 183 dana u periodu od dvanaest meseci;

2) ako se zarade ispla}uju od strane ili u ime poslodavcakoji nije rezident druge dràve (u konkretnom slu~aju, RuskeFederacije);

3) ako zarade ne padaju na teret stalne jedinice ili stalnebaze koju poslodavac ima u drugoj dràvi (u konkretnom slu~aju, uRuskoj Federaciji).

Ako su ispuwena sva tri navedena uslova, zarada radnikase ne oporezuje u Ruskoj Federaciji, ve} u Republici Srbiji, alije nadle`nim ruskim poreskim organima potrebno pruìti dokazda je radnik rezident Republike Srbije.

Ukoliko je, me|utim, na osnovu navedenih odredbiUgovora, radnik obavezan na pla}awe poreza u Ruskoj Federaciji(jer ne ispuwava najmawe jedan od prethodno navedena trikumulativna uslova, na primer jer je wegov boravak u RuskojFederaciji duì od 183 dana), Ugovor u ~lanu 24. (Metodi zaotklawawe dvostrukog oporezivawa) stav 1, u ciqu izbegavawadvostrukog oporezivawa, sadrì re{ewe prema kojem RepublikaSrbija, kao zemqa rezidentnosti, primewuje metod kredita, i to uskladu sa propisima doma}eg poreskog zakonodavstva.

Naime, shodno navedenom ~lanu 24. Ugovora, kao i ~lanu12. Zakona, ako obveznik – rezident Republike ostvari dohodak udrugoj dràvi (u konkretnom slu~aju, u Ruskoj Federaciji) na kojije pla}en porez u toj dràvi, na ra~un poreza na dohodak gra|anautvr|enog prema odredbama ovog zakona odobrava mu se poreskikredit u visini poreza na dohodak pla}enog u toj dràvi, s tim daporeski kredit ne moè biti ve}i od iznosa poreza koji bi sedobio primenom odredaba ovog zakona na dohodak ostvaren udrugoj dràvi.

Ministarstvo finansija napomiwe da je za primenumetoda kredita nadle`nim poreskim organima u Republici


151


Srbiji neophodno podneti odgovaraju}i dokaz (izdat od stranenadle`nog organa Ruske Federacije) da je porez u RuskojFederaciji, stvarno, pla}en.

• U pogledu osnovice za obra~un doprinosa za obaveznosocijalno osigurawe, odredbom ~lana 14. Zakona o doprinosima zaobavezno socijalno osigurawe („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 61/05,62/06, 5/09 i 52/11, u daqem tekstu: Zakon o doprinosima) propisanoje da za upu}ene radnike, ako nisu obavezno osigurani popropisima dràve u koju su upu}eni ili ako me|unarodnimugovorom nije druk~ije odre|eno, kao i za poslodavce, osnovicudoprinosa predstavqa iznos zarade koju bi, u skladu sa zakonom,op{tim aktom i ugovorom o radu, ostvarili u Republici na istimili sli~nim poslovima, s tim da tako utvr|ena osnovica ne moèbiti nià od dvostruke najniè mese~ne osnovice doprinosa iz~lana 37. ovog zakona.

Pod pojmom „iznos zarade“ kao osnovice doprinosa zaobavezno socijalno osigurawe iz ~lana 14. Zakona o doprinosimapodrazumeva se zarada koju bi, u skladu sa zakonom, op{tim aktomi ugovorom o radu, ostvarili u Republici na istim ili sli~nimposlovima.

Dakle, imaju}i u vidu iznos zarade, Ministarstvofinansija ukazuje da u pogledu visine osnovice doprinosa, premaodredbama ~l. 41. i 42. Zakona o doprinosima, ako je propisanaosnovica doprinosa vi{a od najvi{e mese~ne osnovice doprinosa,obra~un i pla}awe doprinosa vr{i se na najvi{u mese~nuosnovicu doprinosa, koju ~ini petostruki iznos prose~ne mese~nezarade ispla}ene po zaposlenom u Republici prema posledwemobjavqenom podatku republi~kog organa nadle`nog za poslovestatistike.

Ministarstvo finansija ukazuje da, saglasno na~elufakticiteta, Poreska uprava u svakom konkretnom slu~aju


152



utvr|uje sve ~iwenice koje su od zna~aja za opredeqewe poreskogtretmana prihoda koje ostvari fizi~ko lice, prema ~lanu 9. st. 1.i 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl.glasnik RS“, br. 80/02 ... i 53/10).

U vezi sa delom predmetnog zahteva za davawe mi{qewakoji se odnosi na oblast radno-pravnih odnosa i poslovawaprivrednih subjekata, davawe odgovora po tim pitawima nije unadle`nosti Ministarstva finansija – Sektora za fiskalnisistem, ve} su resorno nadle`ni Ministarstvo rada i socijalnepolitike i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.


F I S K A L N E K A S E

1. Da li postoji obaveza evidentirawa prometa preko fiskalnekase u slu~aju kada privredni subjekt koji obavqa delatnosttrgovine na veliko farmaceutskim proizvodima prodajenekretninu koja se vodi kao stalna imovina, odnosno osnovnosredstvo, fizi~kom licu?


U skladu sa odredbom ~lana 3. st. 1. Zakona o fiskalnimkasama („Sl. glasnik RS“, br. 135/04), lice koje je upisano uodgovaraju}i registar za promet dobara na malo, odnosno zapruàwe usluga fizi~kim licima, du`no je da vr{ievidentirawe svakog pojedina~no ostvarenog prometa prekofiskalne kase. Obaveza evidentirawa prometa preko fiskalnekase postoji i u slu~aju kada se usluga pruà fizi~kom licu, anaknadu za pruène usluge snosi pravno lice, odnosnopreduzetnik i to nezavisno od na~ina pla}awa (gotovina, ~ek,kartica i bezgotovinsko pla}awe).

Uredbom o odre|ivawu delatnosti kod ~ijeg obavqawa nepostoji obaveza evidentirawa prometa preko fiskalne kase („Sl.glasnik RS“, br. 61/10 i 101/10, u daqem tekstu: Uredba) odre|enasu lica na koja se ne odnosi obaveza evidentirawa prometa prekofiskalne kase.

Prema tome, lice ~ija je osnovna delatnost trgovina naveliko farmaceutskim proizvodima, saglasno navedenoj Uredbi,nije izuzeto od obaveze evidentirawa prometa preko fiskalnekase. Promet koji privredni subjekt ostvari prodajom dobara

154


fizi~kim licima u okviru navedene delatnosti duàn je daevidentira preko fiskalne kase.

Pri tome, Ministarstvo finansija napomiwe da kadaprivredni subjekt, na osnovu Odluke o prodaji delanepokretnosti fizi~kom licu, vr{i prodaju te nepokretnostikoja je stalna imovina, odnosno osnovno sredstvo privrednogdru{tva, nema obavezu evidentirawa ovako ostvarenog prometapreko fiskalne kase, s obzirom da privredni subjekt ne obavqadelatnost prometa dobara na malo i ne pruà uslugu fizi~kimlicima, saglasno navedenoj odredbi Zakona.

BILTEN/FISKALNE KASE


F I N A N S I R A W E L O K A L N E S A M O U P R A V E

1. Da li se bazne stanice mogu tretirati kao poslovni prostor ida li jedinice lokalne samouprave mogu da napla}ujuoperatorima mobilne telefonije lokalnu komunalnu taksu zaisticawe firme na poslovnom prostoru, po baznoj stanici, tj.antenskom stubu?


^lanom 15. Zakona o finansirawu lokalnesamouprave („Sl. glasnik RS“, br. 62/06 i 47/11) regulisano je da selokalne komunalne takse mogu uvoditi, izme|u ostalog, zaisticawe firme na poslovnom prostoru i isticawe i ispisivawefirme van poslovnog prostora na objektima i prostorima kojipripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi, trotoari,zelene povr{ine, bandere i sl). ^lanom 16. Zakona ofinansirawu lokalne samouprave regulisano je da je firma, usmislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upu}uje nato da pravno ili fizi~ko lice obavqa odre|enu delatnost.

Prema ~lanu 4. Zakona o elektronskimkomunikacijama („Sl. glasnik RS“, br. 44/10), operator je licekoje obavqa ili je ovla{}eno da obavqa delatnost elektronskihkomunikacija. Delatnost elektronskih komunikacija obuhvataizgradwu ili postavqawe, odràvawe, kori{}ewe i davawe nakori{}ewe javnih komunikacionih mreà i pripadaju}ihsredstava, kao i pruàwe javno dostupnih elektronskihkomunikacionih usluga. Pripadaju}a sredstva, prema ~lanu 4.ovog zakona, obuhvataju, izme|u ostalog, antene, torweve i drugepotporne objekte, provodne cevi i kanale, stubove, {ahtove i

156


razvodne ormare i neophodna su za obavqawe delatnostielektronskih komunikacija, odnosno za pruàwe elektronskihkomunikacionih usluga. U tom smislu, bazna stanica, odnosnoantenski stub, u smislu Zakona o finansirawu lokalnesamouprave, ne bi se mogao smatrati poslovnim prostorom.

U skladu sa navedenim, mi{qewe Ministarstvafinansija je da jedinica lokalne samouprave nema osnova daoperatorima mobilne telefonije napla}uje lokalnu komunalnutaksu za isticawe firme na poslovnom prostoru, po baznojstanici, tj. antenskom stubu, koji se, prema mi{qewuMinistarstva finansija, ne bi, u smislu Zakona o finansirawulokalne samouprave, mogao smatrati poslovnim prostorom.

BILTEN/FINANSIRAWE LOKALNE SAMOUPRAVE


P O D S E T N I K


BILTEN/PODSETNIK158

159BILTEN/PODSETNIK


BILTEN/PODSETNIK160


CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

336

BILTEN: slu`bena obja{wewa i stru~nami{qewa za primenu finansijskih propisa,glavni urednik Vuk \okovi}. – God.32,br.1 / 2 (1992) – . – Beograd: Ministarstvofinansija Republike Srbije,1992–. – 20 cm

Mese~no. –ISSN 0354-3242 = Bilten, slu`benaobja{wewa i stru~na mi{qewa za primenufinansijskih propisaCOBISS. SR–ID 43429132

Documents

godina LI ISSN 0354-3242