"SELEKCIJA1SEMENARSTVO"PLANT BREEDINGAND SEED PRODUCTION, VOL. VII, No. 1-2 (2000), STR. 91-96. NOVl SAD

UDK: 631.524; 633.11

IZAZOV REKORDNIM PROIZVODACIMA PSENICE ­"ANASTASIJA"

DENCIC S, KOBILJSKI B.• RONCEVIC p.1

JZVOD: Ozima. vrlo rana, polupatuljasta sorta psenice Anastasijaje nastala i: ukrstanja Viktorija / NS/ 7J-Odeska 5J.Savezna komisija za priznavanje sortt]e registrovala sortu Anastasija J999godine . Najznacajnijeagronomske karakteristike ove sorte su veoma visok I stabilan prinos. odlicna otpornost na niske temperature idobra otpornost na poleganje . Pored visokih i stabilnih prtn osa sorta Anastasija se odlikuje visokim prinosombrasna I hleba. Objedmjavanjem visokog prinosa i dobrog tehnoloskog kvaliteta II sorti Anastasija su stvorentpreduslovi da u bliskoj buducnosti ova sorIa zauzme znacajno mesto u proizvodnji psenice II Jugoslavijt .

Kljuene rcci : psenica . sorIa. prinos . agronomska svojstva .

UVOD: Cinjenica je daje psenicno zmo osnovnielement ishrane Ijudi, stoga je covek odavnina biozaokupljen time - kako da obezbedi dovoljnc kolicinelog dragocenog zrna. Ovaj problem je i danas aktuelancak ima veci imperativ nego do sada s obzirom nadinarniku rasta Ijudske populacije i lirnitirajucemoguenosti prosirenj a obradivih povrsina

Oplemenjivaci psenice, skoro uvck, kao primarnicilj , u novim sortama nastoje da ostvare sto vccipotencijal za prinos zma . Koliki je taj potcncijal ?

Moon (1940 ), Loomi s i Williams (1963) teMacKey (I 980) navode da po tcorctskim pred­postavkama idealnih uslova osvetljeuja. mineralneishranc , vode, konccntracije CO2, temperature itd..potcncijalna produkcija zrna sa 12% vlage pri odnosuzrno : stablo : korcn 5:3:2 iznosi 37,5 tlha. Logicno dase posravlj a pitanje koliki je potcncijal za prinos zmakod pscni ce? Sigurno du se ne moze dati precizanodgovor na ovo pitanje ali se potencijal za prinosjednog genotipa moze sagledati kroz rekordne prinosei prinose na manjim oglednim parcelicama u izuzctnopovoljnim godinama i razumljivo uz primenunajoptimalnijc agrotehnike . Tako je rckordni prinoszrna od 14,1 t/ha ostvarila sorta Gaines 1965 god. udrzavi Washingt on u SAD, na povrsini od 2 hcktara(Borojevi c, 1990). Kod nas su u pojcdinim povoljnimgodinama postizani prinosi od preko 10 tlha (Dencic,1995,1997)

U ovom radu je data dclaljna deskrip cija novesorte Anastasija nastala u Nauenom institutu zaratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. koja posvoj im performansama predstavlja jedan izuzetnovrcdan genolip sa vecim potencijalom za prinos od

trenutn o najprinosnijih sorti kod nas , Evropa 90 iPobeda .

Kako je stvorena sorta Anastasija

Geneolosko stable sorte Anastas ija je veornainteresanrno i kada se detaljno analizira moze punornisterija da razotkrijc i pruzi objasnjenja za raznasvojstva i ponasanjc ovc sorte (Serna I). Anastasija jenastala ukrstanjcm domace sorte Viktorija i jedncIinije koju srno nazvali NS-171-0deska 51. Ova Iinijaje dobijcna iz Odeskog instituta za genctiku I

oplemenjiv anje a nastala je ukrsranjem novosadskelinijc NS-171 (koju je stvorio prof. S. Borojevic) , ipoznate ukrajinske sorte Odcska 51. Oplernenjivaci izOdeskog instituta su iz ovog ukrstanja stvorilinckoliko linija i jcdnu od njih vratiIi u Institut zaratarstvo i povrtarstvo u Novi Sad. prof. SBorojev icu , Da se ne bi u masi brojeva, kojima seobelezavaju linije, ova fcnotipski veoma perspekt ivnalinija " izgubila" mi smo je ostavili da se vodi kaolinija NS-171-0deska 51.

Na trcccrn, cctvrtom i pctom nivou II gcnctskomstablu Anastasije, mozemo vidcti da post oje 4osn ovna izvora gcrmplazme: Ukraj inski sagenotipovima Odeskaja 12. Hostinianum 237, Zcmkaitd, Rusk i sa Bezostajom I i Bezostajom 4.Skorospelka 2, Lutscens 17 itd, Italijanski sa sortamaMara, Autonomia, Aquila. S.Pastore, itd, i Kanadskisa sortOI11 Selkirk, Rcdman , McMurachy itd. lz ovogse vidi da Anaslasija 1110~e da bude otpom a na niskctemperature, prevalcntne bolesti te da ima dobarkvalite t od gena iz Ukrajin ske , Ruskc i Kanadske

Izvomi naueni radI Dr SRBISLAV DENC1C, naucm s3vetnik. dr BORlSL AV KOBILJSK1, naucni saradll ik, dipl. i n~ . PETARRO:-.i CEViC, strueni savctlllk, Nau~ni Institut za ratarstvo i povrtarstvo. M.Gorkog 30, 21000 Novi Sad

91

1./.I Il W"~:-;QIJU O II-;I\ I)

~ ~~g~ ~~~~\ l -: KIU~ll <; vt:NCt.OOR~ BAJU f A

.sKO}(O.sl'tl KA~ \ AlW1H l AMt RIC"'...0 44

I\O Io: OSU.AI,'::;KAJA ~ A):AtiOMLO !11

~IH I "<,

~VILm MINA \ M,JlJI-Nll b \ l)

I t ,l L.. t ·t.N~ 17 """ Mt .slSAJA KANk ll) - ~IMKA \

UKkA1!'OKA :-PUK

VII( HlIWA ""-... MARA H I1.KA.'H t.lU66

HS"" < »<">:lA NCASTER HiLTZ

AH IO NOMII\ \ t KA....S NI:.'O ·::;11 .1l(i t N [II I<OSSO

MARA\ ~rN I A:'M ,- -: 1(1F:l1 'sQllt.Kli l:N l

'I \\llrn~M I NA (

AM(,OMU ,I!I .sI'UK.r >:I. I-I II \\ :-> t wrrr SQIIUHU.I \!>

Al.JIHLA u.KOSSO J7/-.

~ Rlt.TI

11'oAl.l.t:"IT. .l1I [J !lMIJ\NO~ WILl H.MINA

A KAG{I.\4l ;( ;JII

Sl\.'{ I'A.'i l0Rf. \ tll\lIl.l A~ U!JIUJ .ll I'U;J.l A

\I LI .I\ { j l .OKI~ NV\(, llMI :{;111 i\X/\(iI )/Iol1,ICoIJI

I .... V1Kl llIW /\U- t l( IU I 1<'[·.T1U AkIW

~UlII '''I IVI.'' I ''.1J --=::::::::;y~ """"'All'MAJ(Ql: l ~~ IIARD Rl' O CALCl TrT A ::;QI .ANt lll A( )

I(F.Uf IVEKAM KW

\

MC MUKIICIIY C.'Ao~ IJS <:::~ MA.K(JIIIS I,'Ht NAL

.sfl.K IKK , - KI.IlM AN «" -------.......... Iol.Eli" N.,~II . ~4~

._ ............... MAI{ 'JUI~

IU·.Wi\J(1) -<:::::: 11I:f.LUI>E

EXCIli\N(; I. ~ IlYlU<1U1::>1(",1.. 1'<;11 /Kf.U Flf"f."' . .C Yf.QMA.'" <,OUI"_";K,.\ H WAI(I)!'. N BRtlWI CK . . ,

~tl l:"./.l)s" I A" \ 1 . ~}u: l> KI ~( j

Ht:Nt.•·t\CTl<f SSS<jUARl IIEt\ D

~\'IK10KIJ"

I(OCGI \l.:JlAn'Ilm SKA I6 ...... lIlr t;

II ( J~- l lll.."Il \ I~ ll7 - ~t.:nNAJi\ ltMKOV~ KAJI\.

NS J11 · Clll LSKA51

IANASTASIJA

Sema J. Pecligre sorte Anastasij a

gcrmplazme. Anustasija moze biti, ,to i jcstc, veomarana jer j e ve lik i dco gcrmplazme porcklorn oditalijanskih sorti . Uno ,to nerna ova soria, u svompedigreu. su dvo rfovi (gcnoripovi sa ckstremnoniskom stablj ikom) sto je 5 jcdne stranc i dobro jerpravi dvorfovi u pravilu imaju znatno manji potencijalza prinos ( Borojev ic. 1990a). dok s druge stranc Hilastabljik a omogucuje vccu otpornost na poleganje .

Nakon ukrstanja. oplcmenjivacki materij al jevoden po klasicnom pedigre metodu, Linija NS 14/93je formirana od jcdn og homogenog potomstva u F6generacij i i nd 1993 god . jc isp iuvana u mrezimikroogleda na cksperimentalnom polju u Zavodu zasima zira. tnstuuta za ratarstvo i povrtarstvo u NovomSadu. lJ tim ogledima je u periodu od 1993 do 1999gcdine permanentno bila u vrhu sa prin osim a,nadmasujuci standardne sorte Evropu 90 i Pobcdu, alii osiale linije. Savczna Komisija za priznavanje sortij c prizmlla ovu sortu 1999 godine.

Domeli u prinosu zrna sortc Anastasija

S obzirom da je sona Anastasija priznata tek pre 2godine , razumljivo je da do sada nije bila zastupljcnaU sirokoj proizvodnji, stoga 0 proceni potcncijala I.aprinos mozerno sudin na osnovu rezultat avisegodisnjih mikrooglcda u lnsiiunu za ratarstvo I

povrtarstvo u Novom Sadu i oglcda savcznc Komisucza priznavanjc sorti (Tab. 1 I 2). .

U 7-godi snjem pcriodu ( 1993- 1999) sortaAna stasija je imala srabilan i visok pruiosSedrnogodisnji prosek od 9.44 t/ha jc Iascinanatannarocito kada se uzme II obzir da su u isum oglcdimanajprinosnijc sort e koje se nalazc u proi zvodnj i.Evropa 90 i Pobcda ostvarile prosccan prinos od 8.35t1ha odnosno 8.66 t/ha, respektive (Tao. 1) Mcdutimono ~IO je jos vrednij e, jc to da je Anastasija II ce lom10m 7-godi,njcm periodu ostvariv ala stabilno visokeprinosc. tak slabIlnijc od sor ic l'oocda za kojll je

92

Tab. 1. Prinos : rna sorte Anastasija i srandardnih sor ti Evropa 90 i Pobe da II Novo m Sad» II periodu 1993- 19991<0d.Tab 1. Gra in y ield ofwheal cultiva r Anastasija and checks cultivars Evrop a 90 and Pobeda 01 Novi Sa d ill thepe riod of 1993-19 99.

1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999Prosek

Avera re

Anastasija 9,91 9,76 9,48 8,97 9,2 4 9,43 9)1 9,44

Evropa 90 9,98 8,47 7,69 8,35 8,72 8,95 6,3 2 8,3 5

Pobeda 9,89 8,64 8,24 8,80 8,25 8,99 7,78 8,66

LSD 0,05 0,6 5 0,68 1.\ 5 0,80 0,82 0,9 1 0,7 1 0, 77LS D 0,0 1 0,86 0,90 1,54 1,09 1,01 1,17 0,93 0,9 7

dobro poznato da je izuzetno adaptabilna i da malovanra u prinosima po godinama i lokalitetima.

Tab. 2. Prinos zrna sort e Anastasija i standardnih sortiJngoslavija i Partizanka U ogledima savezne Komisije:a priznavauje so rti no 5 lokaliteta U periodu 1995-9 7.Tab. 2. Cram yield ofcv Anastasija and checks cultivarsYugoslavia and Par tizanka for varie tal approval 0 1 510­

cations

1995 1996 1997Prosek

Averare

Ana stasiju 7,78 5,72 7,64 7,05

Jugoslavija 7,04 5,98 6,97 6,66

Parnzanka 6,25 5,67 6,35 6,09

LSD 0,05 0':; 0 0,37 0,30 0,32LSD 0,0 1 0,39 0.44 0.39 0,4 1

Slicna situacija je i u ogledima savezne Komisijeza priz nuvanje so rti, gde je sorta Anastasija u3 -godi~ njem priodu na 5 lokalit cta u Jugoslavijiostvarila prosccan prinos od 7,05 tfha ~ IO je visokosigniti kantno vise od siandardnih soni Jugoslavija I

Partizanka (Tab.2).Generalno, kada govorimo 0 Anastasij I sigurnoJC

to da sc radi 0 sorti koja ima veci potencij al za rodnostod trcnu tno naj prosircnij ih (i najprinosnij ih) sort:Evropa 90 i Pobcda, Druga tukodc vazna cmjcnica jcda Anastasijajako malo varira u prinosu po godinama.sto jc od izuzctne vaznosti za siroku proizvodnju.

Agronoll\ske karakteristikc sort c Annstasija

Sorta Anasiasija mozc sc uvrstiti u grupu sorti savisljorn stablji kom, u analizi rannm 7-godi~ njclll

Tab. 3. Agronomske karakteristike sort e Anastasija i standardnih sorti Evropa 90 , Pobeda u p eriod u 1993-1999 godTab. 3. Agronomic characteristic ofcv Anastasija and standa rd culnvar Evropa 90 i l 'obeda in 'he period 1993-19 99.

Karak renstika Ana stasija Evropa 90 PobcdaTra it

Otporn ost II'"niskc temperature MIn 100/67 100/56 100170Resistance to low temperatures Max . 100/ 100 100/87 100/100

x 100179 100/60 100/87

Visma stublu (em ) M ill. 8 1 84 79Plant he ight Max 10.' lOa 96

x 93 93 89

Duzin a klasa [em ) Mill 8,0 '),0 8,0Spike length Max . 10,0 11.0 10,0

~ 9,1 10,0 8,9

Polcganj e (%) Min 0 10 0Lodging Max 90 95 95

"'- 25 62 44

Vrcrneklasunja n ramje , M a] 6 Maj 8 MajHa idmg data n. kasnij c 16 Maj 19 Maj 20 Maj

-"'- 10.Maj 12 Maj 14 M aj

Otpor nos t na pepe lnicu (%) Min 0 10 5Res istanc e to powdcy mildew Max . 35 60 40

-x 20 25 19

Otpo mo st na lisnu rdll (%) Mill. 0 5 aResistance to leaf rust Max . 70 80 80

~ 25 44 2~

.. {~ izmrzlih biljaka / % izmrz lc Iisnc muse , u hladnim komorama na -l5°C

93

periodu imalaj e istu visinu stabla kao i Evropa 90 (93em), ali je po otpornosti na poleganje znatno bolja odEvrope 90 i od Pobedc koja ima solidnu otpomost napoleganje (Tab. 3). Anastasija irn a odlicnu otpomostna niske temperatur e (Tab. 3) sto jc i logi cnos' obzirom na vel iki udco gcrrnpla zrne iz Rusije,Ukraji ne i Kanadc (Serna 1). Po vrernenu stasavanjapripada grupi ranih sorti, 2 danaje ranija od Evrope 90koja takode spada u grupu ranijih sorti (Tab. 3). Uogledima gdc se nalazila I sorta Novosadska rana 5.Anastasij a jc j edan dan bila ranija od nje.

U periodu 1993-1999 god, Anastasija je najvise35% bila zarazena pepelnicom i to u 1993 i 1997 kadajc vccina gcnotipova (sort i i lin ija ) bila 100%zarazena S obzirom da se na Anastasiji svake godinepojavljuje pepeluica od 10% do 35% to moze bitipouzdana indikae ija da ona irna tkz. horizontalnu ,nespecificnu (dugorocnu) otpomost na pepelnicu. 1ova osobina se mogla "procirati" IZ Anastasijin ogpedigree gde se nalaze gen otip ovi kao sto suBezostaj a I i 4. Skorospelka 2, Marquis. Selkirk kojiposeduj u horizonta lnu otporuost na pepelnicu. Upogledu lisne rde Anastas ij a je samo u 1999 god.imala zarazu od 65% dok je u ostalim godinama biloiii samo tragova bolesti iii zaraze u intenzitetu od 10do 35%, Trcba reci da u 1999 go dini doslo do

epifitoeijc lisnc rde i da je vise od 90% sortimentaimao zarazu preko 80%,

Anastasija ima tarnno-zelcn list savijene forme saintenzivnorn vosranom prevlakorn. List ostajc dugozelen sto ovoj sorti omogucuj e dug period nalivanjazrna. Sorta Anastasija i rna " otvoren" tip bokora injim e, vrlo ran o ispunj ava sklop sto j c veomapovoljno jer sprccava razvoj korova.

Karakteristike kvalitela una, brafna i hleb asorte Anastasija

Za sortu Anastasija sc ne moze reci da pripadagrupi odlicuih sorti gledano po tehn oloskomkvalitetu, Sto je i razumlji vo S obzirorn da se radi 0

sorti sa izuzetno visokim potencijalorn za prinos zrna.a vo je joS j edan dokaz da sorte velike rodnosti popravilu imaju slabij i tehn oloski kval itet je rostvaruj uci vecu masu zrna (prinos) i ceometabolizam je usmeren na povccanjc masc ugljenihhidrata a manje na protcinc . Sorta Anastas ija nijeeklatantni primer za ovo, jcr ona ipak ima kvalitet naruvou hlebnih sorti (Tab.4) a u pojedinim godinama.kakva je bila godina kada je ona testirana u SavezuojKomisiji za priznavanje sorti, moze ostvariti i kvalitetna nivou odl icnih hlebnih sorti (Tab, 5),

Tab. 4, Pokazatelji "Tail tela : rna. brasna I hleba sorte Anas tasija i standardnih sort, Pobeda j Evropa 90 u3·godi.'nj em periodu (1997·1999)Tab. 4, Param eters ofgrain, flour and bread quality ofcv Anastasija and checks cult ivars Pobeda and Evropa 9IJ IIr

S-years peri od (/997- /999)

3,44 .7.1,7

SvojstvoAnastasija Pobeda Evro pa 90

Trail

Zapre rmnska mas a (kg/hi)83 .0 84,3 82 . 1Test we ight (kg,111)

Aps olutna rnasa Hil a (gr)35 ,5 34 ,0 32,51000 kernel we ight (gr )

Sadrzaj proteins (% na suvu , mal )13,5 14,7 14,2Pro tein content (% of d .m .)

Sedrmcntacrona vrcdnost34 46 41Sedime ntation value

lzbrasnj avanj e 70,2 69.8 69 ,2Flour yield

Sad rzaj vlaznog glutema (%)34 ,1 36 ,1 -'3 .2Content of dry gluten

Sadrzaj 511\'01,' glutc ina 10 ,9 11.8 11}Content of dry glut en

Far. moe upijanj a vode (%)56.7 6 1,1 57 .0Water apsor. capaciti (%)

Far. kvaliteuu broj 55} 7 1,7 7 3,7Far qua lity num ber

Kvaliietna pod grup a 8 , A, A,Qval ity sobg rou p

Prin os hleba (gIiOUg. braseuu)139,0 L 139,8 139 ,0

Bread yield (gi l aa g . flour )

I IPnnos zapremine hlcba (mil lOOg brasna) I I

Loaf vo lume (miIlOOgflour)4 13 I 507 i 4:10 I

! Vrcdnosni broj sredine hlehaCrumb number

94

Tab. 5. Parametri tehn oloskog kvaliteta san e plenice Anastasija II komparaciji sa standardnim sortama Partizanka iJugoslavija u ogledima sal'e:ne Komisije za priznavanje sorti II 1995. god. [na 5 lokaliteta)Tab. 5. Parameters ofbreadmaking quality cv Anastasija in comparison 10 checks cultivars Partizanka andYugoslavia in one-year experiment (1995) of the Federal Comission f or varietal app roval (for 5 locations}

Svoj stvoAnast asija Partizanka Jugoslavija

Trait

Zaprem insku m asa (kg/hl)80.8 83 ,3 81.0Test weight (kgtl. l)

Ap solutna masa zrna (gr ) 37 ,2 32 ,8 36,71000 kerne l wei ght (gr)

Sadrz..,j pro tem a (% na suvu . mal )12,0 1:1,2 l2 .8Protein cont ent (% of dm)

Sedimentac ioua vredno st28 40 29

Sedimentation value

lzbrasnjavunje77. 6 77 ,7 77 }

Flour yield

Sadrzaj vlaznog gluteina (%)27 ,0 26.0 24.5

Content of dr y glulen

Far moe upijan ja vod e (%)58.8 60.2 62.2Water apsor. capac iti (%)

Far. kva lirctni broj6 1.2 74,0 60 .6Far qual ity num ber

Kvalitetna podgrup a B, A, B,Qvality subgroup

Prin os hleba (gll OO g brasna) l34,4 137,7 136.6Bread yield (g/lO Og. flour )

Prinos zaprenuuc hleba (ml /! OOg brasn a) 493 512 574Loafvolum e (1llI/ IOOg flour)

Vredn osn i broj sre dine hleba5.2 5.3 5.6Crumb number

1'0 parametrima kvalitet a zrna (hektolitarskarnasa i masa 1000 zrna) sorta Anastasija j e na nivousorte Pobeda, cak ima nesto krupnije zrno od Pobede(T ab.zl). Ucne ralno gledaj uc i cc lokupan j ugos lo­venski sortiment, je "siromasan' u sortama krupnogzrna . 01' 0 nije slucaj samo u nasoj zemlj i vee i uvecini zemalja jugoistocne Evrope. To moze da budeindikacij a da genotipovi sitnijc g zrna imaju i vec ipotcncijal za rodnost.

Sorta Anast asij a irna izbrasnjavanje na nivousorti Pobcd a i Ev ropa 90 (Ta b.d) tj, Jugoslavija iPartizanka (Tab.S). 01'0 znaci da Anastasij a ostvarujeznatno vecc kolicine brasnu po hektaru u odnosu naove sorte s obzirom da ostvaruje signifikantno vece

prinose zma .1'0 ostalim pokazatcljima tehnoloskog kvaliteta

kan sto su sadrzaj proteina, scdimentaciona vredno st,sadrzaj vlaznog i suvog lcpka. farinofram i finalneoccne sredinc hleba , sorta Anas tasija jc ncsto s labijaod standardnc sorte Pobcda (Ta b 4, Tab.5).

Zakljufak

Ozimom SOr!OI11 Anast asija j ugoslovcnskisortimcnt p~cni ce je bogatij i za jednu vcoma ranu iIzuzet no pr inosnu sortu . Anas tasiju pored vclik erodnosl i odlikuje i stahilnost visokih prin osa u7 -go di~nje 1ll perioda ..~ to ukazuJc da se radi u

95

genotipu sa izuzctno dobr orn adap tabilnoscu navariranje faktora spolj ne srcdine.

Pored visoke rodnosti An astasija poseduje dobruotpornost na niskc temperature, vcorna jc rana, sto jcupravo bilo potrebno j ugos lovenskom sortirncntupsenice. Nadalje. Anastasija ima solidnu otpornost napolcganjc , nesto bolju od sorte Pobeda . Izadnvol j avajucu otpornost na prevalentne bolcsti,pepelnicu i lisnu rdu.

U TERATURA

BOROJEVIC, S . 1990 Possibilities ofin creasing ge­netic yield potential. In: Borojevi c,S . Principlesand Methods of Plant Breeding. Elsevir Sci. Publ.Amsterdam. 216-2/ 9.

BOROJEVIC, S.. 1990a: Genctski napredak upovecanju prinosa pscnicc Zbor. rad 7jugoslovenskog simp. 0 naucno-istrazivackomradu na psenici. Novi Sad. 25-47.

DENCi C, S . BOROJEVIC, S.. MIKIC, D.. MIHA­LJEY., PANKOVIC, L. 1995: Rezuliati oplc­l11enj ivanj3 ozimc p~cni ce u Novom Sadll.Zbornikradova Ins!. za rat. i povrt. Novi Sad, Sv. 23,103- : IS .

DENCIC, S.. MLAOENOV, N., RONCEVIC. 1',PANKOVIC. 1... DURIC, V. 1997: Genctski ipmizvodni potcncijali novosadskih sorti p~cllic e.

Zbornik radova Inst. za rat. i povrt. Novi Sad. Sv,29. 195-203.

LOOMIS. R. S. and WILLIAMS. W. A. 1963: Maxi­mun crop productivity : an estimate . Crop Sci. 3.67-72.

MACK EY. J. 1980: Genetic potentials for improvedyield. Poe. Workshop Agric . Potentiality Directed

by Nutritional Needs. Akadem ia Kiado, Budapest.121-143.

MOON. P. 1940: Proposed standard solar radiationcurves for engineering use. J. Franklin . Int. 230.583-617.

A CHALLE]';GE FOR RECOHD-BREAKJNG WHEAT PHODUCERS- ANASTASI.JA

by

DENCIC S.. KOBILJSKI B . RONCEVIC P.

SUMMARY

Anastasija is winter. semidw arf early wheat cultivar developed from the cross Viktorija I NS 171-0deska51. Anastasija IS registered by federal Commission for varietal approval in 1999. The most important agronomi ccharacteristics ofthc cultivars are:very high and stabile yield, excellent resistance to low temperatures and moder­ate resistance to lodging and prevalent diseases .Besides good yielding ability cv.Anastasija is characterise by highyieldofflour and bread perhectar. By combining a high yield and good brcudmaking quality in thc cultivar, we cre­ated the genotype which would be able to improve wheat production III Yugoslaviain near future.

96