Duan Kovaevi

GENERALNA PROBA SAMOUBISTVAMalo gora komedija o lai Glumci drame Samoubistvo", i uloge koje igraju u ovoj metafizikoj" komediji: GLUMAC, u ulozi Samoubice, i samoubiinog Brata GLUMAC, u ulogama etiri Brata: Kapetana, Biznismena, Psihijatra, i Advokata GLUMAC - RIBAR GLUMICA - DEVOJKA JEDAN GLAS IZ TONSKE KABINE I POKUAJ SAMOUBISTVA NESRENOG ARHITEKTE Dunavski most... Ogradi prilazi sredovean ovek - izmeu pedeset i ezdeset godina, u sivom mantilu, pomalo rasejanog, sluenog pogleda ispod okruglih stakala naoara za vid... Naslanja se na ogradu, posmatra tamnu povrinu reke u nonoj tiini, osvre se - proverava da li ga neko gleda, skida mantil i uredno ga presavija, slae", ostavljajui ga pokraj metalne ograde... Iz depova sakoa prvo vadi novanik, pa plavi koverat, i na kraju mobilni telefon... Sve to paljivo stavlja na presavijeni mantil, i dalje gledajui da neko ne naie... Kad prou retka kola u ovo doba noi, uspravi se, osmehne i poe korak-dva, kao daje zastao u etnji... im automobil nestane, vraa se do mantila, nastavljajui svoje samoubilake pripreme; pedantno, mirno, i oigledno sve ranije osmiljeno. Poto je zavrio tehniki deo posla", podie glavu i za trenutak gleda put zvezdanog neba, kao da posmatra kuda e otii kad okona muke na ovom svetu... Skida naoare, sputa ih na mantil, pa podie desnu nogu na ogradu, i ve je (bio) zaseo na metalni branik, kad se neplanirano neega setio, neeg to bi bilo dobro da uradi; sputa nogu sa ograde i uzima telefon sa mantila... Brzo je dobio Devojku, koja mu je bila sve u ivotu", poslednje dve godine. SAMOUBICA: Gde si, ljubavi?... Zato si tako zadihana?... Veba?... Nisam znao, nisi mi rekla da si krenula na asove plesa... Da... naravno, trebae ti... Naravno, naravno, duo... A ko ti je instruktor plesa?... Ne, ne, ne... Nisam ljubomoran. Zanima me, samo, da li si u dobrim rukama. Mislim, da li je ovek strunjak... Boe, ljubavi... Pitam te najozbiljnije. Nisam ljubomoran, kad ti kaem... Brinem se. Samo, da li je ovek pouzdan, da li moe da te naui sve te komplikovane igre do poetka snimanja. Ti u filmu vie plee nego to normalno hoda... Jeste, jeste, ljubavi... A da li se moj Brat sloio da ti taj mladi bude instruktor?... Jeste... udi me... Moj Brat je posesivan i, najblae reeno, sebian ovek; sebian od roenja. Ono to je njegovo, to je samo njegovo, i nema anse da to njegovo deli sa nekim drugim... Nisam rekao da si ti njegova" privatno, ve da si njegova glumica, njegov poslovni partner, budua filmska zvezda... Hteo sam rei, ljubavi, on bi, kao producent, morao da zna ta ti radi i sa kim se via... Jeste, ljubavi... Velike pare su uloene u taj film, a, zapravo, najvie u tvoju ulogu, i u tebe... (Osvetlie ga farovi automobila koji je zastao. Samoubica okree glavu od jakog svetla. uje glas iz kola koji ga pita: Da li je sve u redu? Jeste, Jeste... odgovara

Samoubica. Treba li vam neka pomo?... Ne, ne. Hvala vam. etam. Automobil odlazi, a ovek nastavlja razgovor sa Devojkom)... Izvini, ljubavi... Zaustavila se neka kola; voza me pita, da li mi treba neka pomo... A taman sam pomislio da na celom svetu nema jednog jedinog dobrog oveka... Gde sam? Pa, na mostu, ljubavi... Na dunavskom mostu... Ti zna da se ja nikad ne alim. Rekla si mi, bar hiljadu puta: dragi, ti dibidus nema oseaj za alu; ivot shvata suvie ozbiljno, preozbiljno, skoro tragino... ta radim na mostu? Pa, doao sam, ljubavi, da se malo ubijem... Sad u, lepo, da skoim sa mosta, da zavrim ekskurziju na ovom svetu. Dosta je bilo. Sve sam video, sve sam uo, mnogo toga sam i doiveo, nagledao sam se svega i svaega, a ti si mi bila taka na kra-ju ivota... Hteo sam da odem i da ti se ne javim, ali sam se u poslednjem trenutku predomislio - kao svaki staromodan ovek koga je pregazilo vreme", kao to si mi sino rekla... Jeste, ljubavi. Ba tako si mi rekla... Naravno, nije to razlog da ja sad skoim s mosta; postoje ozbiljniji razlozi... Ej, sunce moje, jesenje, bar ti zna da se ja nikada ne alim. Evo, uje li zvuk broda koji upra-vo prolazi ispod mosta. Samo trenutak... (On nadnosi telefon nad reku, prenosei joj zvuk motora broda koji plovi ispod mosta. U uverljivosti mu pomae"i sirena broda, koja ga je, skoro, obradovala)... ula si sirenu?... Kao da sam je naruio da te pozdravi... teta je to se ja nisam bavio filmom; imam oseaj da bih pravio uzbudljive, interesantne, i verovatno pomalo sentimentalne filmove, kao one iz vremena kad je film bio crno-beli... Evo, kad ve priamo o filmu, hoe li da ti izreiram" kraj ivota jednog Baksuza, odnosno - mene?!... Ja u sad prei ogradu mosta, skoiu u ambis, i rei u ti - volim te, pre nego to Dunav prekine vezu. Neu vritati, kao to veina samoubica radi. Koncentrisau se, i pre udara o vodu povikau: volim te!... Ej, ej, ta ti je, ljubavi... Nemoj da plae, kad sam smislio genijalan kraj (nae) ljubavne prie. Mogla bi ovo da ispria mome bratu, pa da, eventualno, napravite ovakav kraj filma... Bila bi to sjajna scena, velianstven kraj. Stariji ovek, koji oboava svoju znatno mlau devojku, ubija se tako to skae sa mosta, i u telefon joj vie poslednje rei: volim te!... Ljubavi, pa to bi bio kraj za Oskara!... Evo, sad emo videti kako to izgleda... ao mi je, samo, to nee moi da kae da li sam sve dobro uradio... Ljubavi, molim te... Molim te, nemoj da plae; zbunjuje me... Moram da se koncentriem, da ne pogreim, jer neu imati priliku da ponovim scenu... (Dok pria, ubeujui ljubav" da ne plae, Baksuz - kakoje sam sebe krstio", prelazi ogradu i zastaje na platou iznad provalije nad rekom. Oslanjajui se leima o ogradu - da ga samoubilaki nagon ne bi povukao " pre vremena, skida cipele - cipelu o cipelu, i stavlja ih pokraj mantila, kroz reetke ograde) Izvini, ljubavi, morao sam da skinem cipele. ao mi je kupio sam ih pre nedelju dana; runi rad, engleska koa, italijanski dizajn... Brat je eleo iste ovakve, i ja sam mu obeao, ali sam se sad setio da obeanje neu moi da ispunim. Pa, poto mi je uzeo sve u ivotu, neka uzme i ove cipele. I - molim te, reci mu, ako moe u ovim cipelama da krene boljim, lepim, potenijim i ljudskijim putem; da ne ide - kao do sada, po glibu, blatu, ubretu, i ljudima... Nemoj da plae, mila moja... Zna o emu ti priam... Hoe li da prestane da plae, i da mi kae samo jedan jedini razlog zato ne bi trebalo da se ubijem?... Lake ti je da i dalje plae, nego da se seti samo jednog razloga... Nee me, nikad vie, prevariti plakanjem, ljubavi... Naplakala si mi se toliko, da mi je procureo krov na kui; mokar sam od tvoga plakanja poslednje dve godine, nikako da se osuim. Zato sam, valjda, i reio da skoim u reku; navikao sam se da budem mokar... Samo jo neto, ljubavi. Ostavio sam pokraj ograde, na mostu, pismo za Brata, u kome sam mu sve lepo objasnio ta treba da uradi. Zamoli ga, kad ostanete sami,

da uradi ovo to sam napisao... Eto, to bi bilo sve... Jao, umalo da zaboravim!... (Iz depa sakoa vadi kljueve kola). Ostavio sam kola ispod mosta... Evo, kljuevi su u mantilu, da ne razvaljujete vrata... I, to bi bilo to, sunce moje, jesenje... Molim te, prestani da jaue; zbunie me, zaboraviu da ti kaem da te volim... Sve ostalo to ti sad nisam rekao, napisao sam u ovom pismu... Jesi li spremna, ljubavi?... Kreem... (Samoubica se odvaja od ograde, dolazi do ivice nezatienog dela, gleda u provaliju ispod sebe, i taman da skoi, zaustavi ga neiji glas, nalik na krik.) RIBAR: Drue! Prijatelju! Gospodine! (Mlai ovek - ribar po izgledu, dotri na nekoliko koraka od Samoubice i, zastaje, ukipi se, kao da e on pasti ako napravi jo jedan korak. Samoubica, sa one strane ograde, zbunjen vikom i pojavom nepoznatog oveka, okree se da vidi ko to vriti.) RIBAR: Nemoj, prijatelju, majke ti... Nemoj, molim te... Ovako te molim... Nemoj da skae ovde, ljubim te... Taman sam, dole, ispod mosta, postavio mree i bubnjeve... Ako skoi, sve e upropastiti, ima sve da mi pokida... Nemoj, molim te... Pre nedelju dana mi je jedan skoio i sve pokidao, a ja od ovog ribarskog posla ivim; izdravam familiju; enu i etvoro dece... Nemoj, roeni, da me i ti zavije u crno. Ako mi i ti pokida alat, u koji sam ponovo uloio sve to sam imao - i zaduio se, mogu slobodno da skoim odmah posle tebe... Evo, kunem ti se u moje etvoro dece - sve jedno drugom do uveta, ako ti sad skoi, ja skaem za tobom... ta e mi ivot, ako nemam od ega da ivim... Ili - prvo me ubij, pa onda skoi... (Samoubica gleda izbezumljenog, uzrujanog, uplakanog oveka; oigledno mu je neprijatno, jer svojim skokom nije eleo da uini bilo kakvo zlo. Osmehnuvi se kao krivac, pokua da se pravda.) SAMOUBICA: Prijatelju... ja, stvarno, nisam znao da su vam mree ispod mosta... Nemojte se ljutiti, ali, ja bih svakako, morao da skoim... RIBAR: Morao bi... Mora? SAMOUBICA: Da, naalost, moram... I, molim vas, nemojte plakati; ne podnosim plakanje zbog mene... RIBAR: Pa, to ba ovde da skoi, burazeru?... Zato ba na ovom mestu? Meni na glavu... SAMOUBICA: Nisam znao da vi ovde lovite... Ovo je najvii deo mosta, Dunav je ovde najdublji i najopasniji; virovi odmah povuku oveka na dno... Nema anse da se spase... Ne bih voleo da se brukam, da novine piu kako sam skoio i kako su me spasli, pa onda odveli u ludnicu... Em se nisam ubio - nesposoban sam i da se ubijem, em sam - lud... RIBAR: Razumem ja tebe, prijatelju, ali... SAMOUBICA: Nemojte mi prilaziti... Ostanite, tu... Tako... RIBAR: Da i ti nisi ostao bez posla, moda? SAMOUBICA: Ja sam, gospodine, ostao bez - svega... RIBAR: Vidi, ako neko moe da te razume, onda sam to ja. Nekoliko puta sam razmiljao da prekratim ivot plinom - imam mali plinski poret u brodu, ali sam se uvek predomislio u poslednjem trenutku, govorei sebi: ovek mora da se bori dok je iv, dok ima snage, i dok je odgovoran za porodicu... Ima li porodicu, prijatelju? SAMOUBICA: Zadrava me... Nepotrebno me zadrava... RIBAR: Molim te, samo jo neto da ti kaem. Ja sam, po profesiji, mainski inenjer. Zavrio sam dva fakulteta. Fabrika mi je zatvorena, ostao sam na ulici posle dvadeset godina rada. Ribarenje mi je jedini izvor prihoda. Uloio sam u brod - koji sam sam napravio, skoro petnaest hiljada evra. Zaduio sam se za motor, mree, dozvole, vez... Da

ulovim jato kitova, ne bih vratio dugove... SAMOUBICA: Izvinite, gospodine... (ovek podie telefon koji je mahinalno, spustio uz nogu; javlja se Devojci sa prizvukom izvinjenja.)... Izvini, draga, nisam jo skoio. Zadrao me jedan ovek... gospodin - ribar... Moli me da ne skaem sa ovog mesta, jer je ispod mosta postavio mree... RIBAR: I struk. SAMOUBICA: Struk... RIBAR: Da... Struk, gospodine. SAMOUBICA: Ne razumem, izvinite, ali, stvarno - ne razumem... RIBAR: Bacio sam i struk od dvesta pedeset udica... Znate li vi ta je struk?... A da li znate ta je parangal?... To vam je konop, ili najlon, sa mnogo udica, za velike ribe... SAMOUBICA: Da... A zato je to bitno u mom sluaju? RIBAR: Bitno je, itekako je bitno. Ako potonete do dna, gospodine, jedna od udica e vas sigurno zakaiti i vi ete ostati na mom struku, pa u ja morati da vas vadim i da imam posla sa policijom, jer je bacanje struka za branjeno ispod mosta. Oteraete me u zatvor, na robiju. Policija bi mogla - za kaznu, da mi oduzme brod, i svu opremu... Vi ete se ubiti i reiti va problem, a ja u zavriti na robiji, ako mi se zakaite za neku udicu... A nema anse da promaite dvestapedeset udica; nema anse... (Samoubica gleda uzrujanog oveka, ne moe da veruje ta mu se dogaa u poslednjim trenucima ivota. Ponovo se obraa Devojci, raspet izmeu nje i oajnog Ribara.) SAMOUBICA: Ljubavi, javiu ti se za dva minuta... Moram sa ovim gospodinom da raistim neke stvari. Ne mogu da odem, a da nepoznatom oveku napravim problem... Nemoj da plae! Nervira me! Bie mi lake kad se ubijem, da te ne sluam kako plae!... ta si rekla? Kako ja to razgovaram sa tobom? Pa, duo, razgovaram sa tobom kao ovek koji stoji na ivici mosta, tri sekunde pre kraja ivota!... Nervira me, ti me nervira, ovaj gospodin me nervira, ne moe ovek ni da se ubije na miru!... ta je, gospodine, je l' vi ponovo plaete?... Zato sad plaete? RIBAR: Pa... rekao sam vam... Ako se zakaite na neku od udica... ostao sam bez posla... Pomree mi deca od gladi... Plaem, gospodine, da ne bi plakala moja deca kad ostanu sama, i gladna, dok sam ja u zatvoru... Majka ih je ostavila, pa ako ostanu i bez mene... zavrie na ulici meu narkomanima i pedofilima... Da li je to malo" za plakanje?... Vi samo o sebi mislite... SAMOUBICA: Dobro... Koliko vam treba da izvadite to udo iz reke? RIBAR: Pa... oko dva sata, ako radim sam. Treba sloiti preko osam stotina metara struka, sa dvesta pedeset udica... SAMOUBICA: Dva sata? RIBAR: Da... I to pod uslovom da mi na struku nije ve neka velika riba. Ako je som, na primer, pa jo povei, nae veliine, mogu da ga izvlaim do jutra... SAMOUBICA: I ja, onda, da stojim ovde do jutra? Izvinite, da li ste vi normalni? Da li ste vi, gospodine, normalni?! RIBAR: Vi mene pitate da li sam ja normalan, a vi stojite na ivici mosta, i ja vas molim da se ne ubijete... Pa, ko od nas dvojice nije normalan? SAMOUBICA (U telefon): uje li, ljubavi, ta ovaj ovek pria; predlae mi da saekam malo, moda do jutra. kad na mostu bude sto hiljada automobila... da me ceo grad vidi kako skaem... RIBAR: Gospodine, molim vas, nisam ja ovde doao da vas ometam da se ubijete; kunem

vam se, znam kako vam je. Kad su mi saoptili da sam ostao bez posla, izaao sam iz kancelarije, seo u kola i krenuo prema mostu, ''Gazeli", da skoim u reku...''Gazela" je, verujte mi, mnogo bolja za... za... to to vi hoete da uradite... Neuporedivo bolja, sigurnija, praktinija, pa, ak, i diskretnija... SAMOUBICA: Mislite? RIBAR: Pa, ako se neko razume u reke... Vidite, skok sa Gazele" vam garantuje dubinu od skoro dvadeset metara, sa virovima jaim od ovih ovde, jer su stubovi mosta iri, pa je protok vode bri, turbulentniji. Ovde se neko i spasi, ali tamo - niko... bar koliko je meni poznato poslednjih deset godina otkako sam ostao bez posla i doao na reku... Tamo nema preivelih, prijatelju. SAMOUBICA: Nisam znao... RIBAR: Da ste mene pitali pre nego to ste se odluili za ovo mesto, ja bih vam rekao ta vam je i gde vam je najsigurnije... SAMOUBICA: Mislite, kad sam odluio da skoim sa mosta, trebalo je da krenem da obilazim ribare, i da se raspitujem gde bi mi bilo najzgodnije da se ubijem... (Cinini monolog prekida sirena broda; upornija, ozbiljnija, i jaa nego to je bila KJ.? se irvi iu oglasila. Ribar se nadnese nad reku, preko ograde, dovikujui nekome na brodu.) RIBAR: Bie sve u redu! Bez brige! Prolazi! Prolazi! (Sirena mu odgovori" dugim, promuklim otpozdravom.) RIBAR: Moj prijatelj, kapetan turistikog broda, koji nou vozi turiste u obilazak grada. Ima odlian program na brodu; sjajna hrana, prvoklasno pie, iva muzika, enske, ipka, striptiz... Ako hoete jednom da se provedete, to bi se reklo - za pamenje, savetujem vam da odemo jednu no na njegov brod... Sad je trubio, upozoravajui vas da sluajno ne skoite, jer je pre dva meseca imao veliku neprijatnost; pao mu je ovek sa ovog mosta nasred broda, dok je vozio neku stranu delegaciju, neke poslovne ljude. Malo falilo da pobije strance i gradonaelnika... itali ste, verovatno; bilo po novinama, televiziji... SAMOUBICA: Da... A sad bih vas zamolio, poto smo se siti ispriali... RIBAR: Da vam pravo kaem, ja ovako lepo nisam godinama razgovarao. Ne pamtim kad sam sreo oveka - gospodina, kao to ste vi, sa kojim sam mogao da popriam ovako iskreno, i to je najvanije, sa toliko obostranog razumevanja. Vi ste, gospodine, dozvolite mi da kaem, jedan izuzetan ovek, i nepravda je to ste reili da... uinite... to to, verovatno, morate... Nepravda, velika nepravda... To je alosno, tuno i - tragino, ali ne samo za vas, nego za itavo nae drutvo, za ovu nesrenu zemlju... Ko e ostati, ako se pobiju ljudi kao vi? SAMOUBICA: Hvala vam... ali ja bih sad, ako mi dozvolite... RIBAR: Znate, toliko je oloa, pokvarenjaka, gadova, kriminalaca, bolesnika svih vrsta, kojima ne pada na pamet da se ubiju; ive i ubijaju sve oko sebe, dok se fini, otmeni, pametni i preosetljivi ljudi povlae pred zlikovcima, beei u smrt... SAMOUBICA: Gospodine... RIBAR: Samo trenutak, molim vas... Molim vas, evo, ovako vas molim, ja u vas sad kleei zamoliti, u ime svega to sam vam do sada rekao, da siete odatle, da sednemo u moja kola i da vas ja lepo odvezem do Gazele", gde u vam pokazati mesto sa kojeg treba da skoite. Vi ete obaviti to to elite - kad ste ve tako odluili, a ja neu imati problema sa policijom, to ne bih mogao da izbegnem ako skoite ovde i zakaite se za neku od

mojih udica... Odavde, do Gazele", treba nam petnaest minuta. U ovo doba noi nema saobraaja, guve... (Samoubica posmatra oveka koji klei, sa sklopljenim akama.., a onda skida sat sa ruke i sputa ga na mantil, gde su i ostale stvari.) SAMOUBICA: ao mi je to smo se ovako sreli... Kad skoim, uzmite ovaj sat - to vam je moj poklon za jedan ljudski razgovor u neljudskim okolnostima... Evo, da ne bi kasnije bilo neke zabune, da vas sluajno ne bi optuivali da ste sat uzeli sami, ja u sad rei mojoj... Nije bitno ta mi je, jer mi uskoro nee biti nita... (Podie telefon, poto ga je ponovo, spustio do noge, u oputenoj ruci.)... Ljubavi... uje li me?... Halo... Halo!... (Umesto odgovora, uje se kripa guma nekog automobila, a odmahzatim i glas Devojke: ujem te!") RIBAR: Ona je dola taksijem. Mogli bismo nas dvojica da odemo do Gazele" ovim taksijem... (Do Ribara, koji i dalje klei sa sklopljenim rukama, dotri Devojka, ogrnuta crnom pelerinom, nosei ovei kasetofon - ghetto blaster". Ribar zbunjeno posmatra mladu veoma mladu Devojku, i oigledno, ne moe da povee" nju i oveka na ivici mosta; nije mu jasno kakva je to veza, i zato bi jedna tako lepa Devojka, skoro devojica, plakala, trala i molila jednog postarijeg oveka da se ne u6ije, jer ga, po svemu toje uo, i sad video, beskrajno voli. Samoubica slueno posmatra Devojku; neprijatno mu je toje dola; eleo da ''ode" bez svedoka, da ovaj besmisleni kraj obavi u tiini, sam.) DEVOJKA: ta mi to radi, ljubavi?... Pa, nismo se dogovorili da se ovako rastanemo... Priao si mi, obeavao si mi da e brinuti o meni, da e mi uvek biti pri ruci", da me nikad nee ostaviti samu, kao to si me zatekao samu one noi na dunavskom keju... Htela sam da se ubijem; ti si me spasao - dozvolila sam ti da me spase, a sad mi ne dozvoljava da ti pomognem, da vratim dug"... SAMOUBICA: Ljubavi... Sunce moje... jesenje... DEVOJKA: Rekla sam ti da me ne zove sunce moje, jesenje... Ako si ti stigao do jeseni, ja sam tek u prvim danima prolea, ljubavi... Ovo, stvarno, nema smisla. Godinu dana se spremam za tu ulogu, uzimam asove dikcije, jahanja, pevanja, engleskog, a od jue sam krenula i na asove plesa, zbog one scene u Argentini, na kojoj si ti insistirao, govorei da bi film morao da se prodaje i u Latinskoj Americi, ako mislimo da vratimo tolike pare". Ja sam bila protiv toga, da film ne poskupljujemo snimanjem u Argentini, ali sam te, kao i uvek, posluala i krenula da uim argentinske plesove... Ti misli, da je sve to tako lako to si mi zadao da uradim... ne bi li film vratio uloene milione"... Na poetku si mi govorio, nema cene koju neu platiti da napravi ulogu zanimljivu za ceo svet", a onda je poelo kukanje i plakanje kako e bankrotirati, kako ti je projekat izmakao kontroli, kako si poeo da prodaje sve to ima, kako se zaduuje kod problematinih ljudi", kako te je Brat uvalio u govna", kako sam ja amater" za tako veliku i teku ulogu... SAMOUBICA: Ko ti je to rekao? Ko ti je rekao da sam te nazvao amaterom"? DEVOJKA: Nije bitno ko je rekao, ve - da li je to istina. A to je, dragi - istina; ja to vrlo dobro znam, nisam ba toliko glupa, kao to si mislio, naroito nekoliko poslednjih meseci. I ba zbog toga to znam koliko ne znam, reila sam da se spremim za snimanje kao da sam najvei profesionalac. Naa ljubav je jedno - ako se jo uvek volimo, ljubav za ljubav, a jare za pare... (Devojka je primetila da nepoznati ovek jo uvek klei pokraj ograde, gledajui je irom otvorenih oiju)... Gospodine, zato kleite? Da niste neto

izgubili... RIBAR: Kleim, gospoice, molim vaeg... prijatelja, da ne skoi sa ovog mosta... DEVOJKA: Vi ste ribar, koji je bacio mree i... i... RIBAR: Struk... DEVOJKA: Ustanite, molim vas... Neprijatno mi je kad neko klei i moli... To sam i sama doivela. I to mi je bilo najvee ponienje u ivotu... Ustanite, molim vas... (Ribar se pridie, oslanjajui se na ogradu. Samoubica posmatra as Devojku, as provaliju ispod sebe.) SAMOUBICA: Tu je pismo za moga brata. Kad odem, sedite, pa ga lepo proitajte. U njemu sam napisao sve to bih ti sad rekao, ali ne mogu, ne bi bilo pristojno pred nepoznatim ovekom... Gospodine, to su suvie privatne stvari da bismo priali pred vama... RIBAR: ao mi je, ne mogu da odem - kao to bi bio red kad se dvoje ljudi rastaju i na rastanku ele da kau jedno drugom poslednje rei, jer je, gospodine, u ovom sluaju i moj ivot u pitanju. Ako se vi uhvatite za jednu od mojih udica, pa vas ja izvuem u amac mislei da ste riba... SAMOUBICA (Iznerviran dosadnim ovekom): Onda e policija da vas uhapsi to ste bacili... taj... RIBAR: Struk... SAMOUBICA: Pa e vam oduzeti sve to imate, i vaa deca e poumirati od gladi dok vi budete na robiji?! RIBAR: Ja vas nisam vreao, gospodine. Nisam vikao na vas, ja sam vas sve vreme samo molio da me razumete; primoran sam da se bavim krivolovom, ne bih li nekako preiveo. Bez posla sam, gospodine... Gospoice, ja sam, inae, bio, mainski inenjer... DEVOJKA: Drago mi je... Ja sam, inae, bila uenica ekonomske kole, dok me nisu odveli na splav da radim za ankom, pleem i... tako to... Ovaj gospodin me je spasao, a sad hoe da me se otarasi, jer sam mu, verovatno, dosadila... a i poprilino ga kotam... Imao me je za mnogo manje pare, meutim, hteo je da budem samo njegova", pa se preraunao... SAMOUBICA: Ne priaj gluposti. Kakve veze ima moja ljubav prema tebi sa svim tim svinjarijama koje pria?! Ponaa se kao poslednja... DEVOJKA: Drolja... SAMOUBICA: Nisam to rekao! I nemoj da me vrea kad vrea sebe... Ponovo plae?... E, sad u da se ubijem, ne zbog problema koje imam, ve da te ne gledam kako kvasi most... RIBAR: Prijatelju, brate, gospodine... nemojte, molim vas, ovako vas molim... (Ribar je ponovo kleknuo i sklopio ruke. Devojka - ljutita, brie suze i baca crnu pelerinu, ostajui u kostimu plesaice argentinskih igara. U purpurnoj haljini i sandalama sa visokim tiklama, nalik je prii o lepoticama iz egzotinih zemalja ". Gledajui prijatelja na ivici mosta, pritiska dugme velikog kasetofona, kojije spustila na rukohvat metalne ograde. Kad se oglasi tango, uzvikne, sa prvim odsenim koracima.) DEVOJKA: Ovo sam nauila za ulogu, ali, pre svega za tebe! Ubij se, samo da zna da nisi fer! Nisi gospodin ovek, kao to sam mislila da jesi! Pogledaj jo ovo, to sam samo za tebe nauila, pa se ubij!... Vidi li, ta sam samo za tebe nauila?!... ta kae, ljubavi!? RIBAR: Da meni igrate, ja se nikad ne bih ubio... Boe. ima li ovaj ovek oi?

(Devojka igra, oigledno darovita za sve to je blisko pokretu, gestu, zavoenju. Ribar klei osmehujui se, pa oduevljeno ustaje, pridruujui se devojci u temperamentnom plesu. Samoubica ih gleda, ne moe da veruje ta mu se dogaa, ta je ostalo od njegovog plana da se povue" iz ivota u miru i tiini. Dok plee, izuzetno lepo, Ribar dovikuje prijatelju" na ivici mosta.) RIBAR: Kao mladi sam igrao folklor u kulturno-umetnikoj sekciji prirodnomatematikog fakulteta! Bio sam jedan od boljih igraa, i jedan od najboljih studenata! A sad sam ribokradica, ovek koji kri zakon i preivljava lovei ribu da ga policija ne vidi!... Luzer! Luzer, gospodine!... I ja u jednog dana zavriti kao vi, ali se neu bacati sa ovog mosta, ve sa Gazele"; kad odluim da odem, skoiu sa mosta odakle nema spasa - sa mosta bez povratka!... Bie bruka ako mi se zakaite na udicu, pa moram da vas skidam sa udice... s oprotenjem, kao soma! (I dok pria - vie, igrajui sa temperamentnom plesaicom", na most dolazi - Kapetan, ovek u beloj uniformi, sa zlatnim resama na blistavim epoletama. Samoubica gleda pridolicu, mislei da mu se privia. ovek u beloj uniformi skida bele rukavice i poinje da se krsti. Ni Kapetan ne moe da veruje svojim oima " ta vidi.) KAPETAN: Boe, Gospode... Da li je istina ovo to ja vidim? RIBAR: Gospodine kapetane, gospoica igra za ovog gospodina koji eli da se ubije, a mene je muzika privukla!... Jednostavno, kad ujem argentinski tango, ne mogu da se kontroliem!... KAPETAN: Gospoica igra za gospodina koji eli da se ubije?... To je neki ritualni ples? RIBAR: Ples za ivot!... Gospodin je reio da skoi s mosta, da ode iz ivota... pa mu mi sad malo igramo, da se predomisli..., da odustane!... KAPETAN (gleda ih, ne moe da veruje ta uje): Vi mu igrate, da se ne ubije? DEVOJKA: Ja bih mu sve radila, samo da se predomisli!... Kapetane, igrajte, ako volite! RIBAR: Moda volite neki drugi ples?! (Kapetan prilazi kasetofonu i pritiska dugme stop". Sa nestankom muzike, Devojka i Ribar zastaju u pokretu, kao zaleeni ", oigledno iznervirani naglim prekidom igre.) KAPETAN: Pa, pobogu ljudi, ta vi to ovde radite? Koji vam je avo?... Da li ste normalni, ako smem da pitam?!... On hoe da skoi, a vi mu igrate, umesto da pozovete policiju, kapetaniju, hitnu pomo... RIBAR: Gospodine kapetane, dozvolite mi da vam objasnim... KAPETAN: Bez objanjenja! Bez pravdanja, molim te! Dozvolio sam ti da vezuje ribarski brod u pristanitu za turistike brodove, a ti mi se ovako zahvaljuje"! Igra sa maloletnom devojkom koja se oprata sa matorim ljubavnikom, spremnim da mi se baci na palubu broda, da mi pobije goste, turiste, strance, Norveane, ljude koji su doli da vide lepote grada sa reke, a ne da ih vraamo kuama u kovezima zbog skoka jednog bolesnika!... Vi ste bolestan ovek, ovee! Vi treba da se leite, a ne da se bacate sa mostova i ubijate turiste po brodovima!... Vi ste ludi i niste normalni! SAMOUBICA: Molim vas, gospodine, kapetane, da povedete rauna ta priate! Uz sve potovanje vae uniforme, neu dozvoliti da me vreate! Ja nisam bolestan! KAPETAN: Niste bolesni? Vi, gospodine, tvrdite da niste bolesni? Vi ste normalni stojite na ivici mosta spremni da mi se bacite na brod i pobijete putnike, a ja sam, znai, bolestan, i ja vas vream to vas opominjem da izbegnemo tragediju, da se Norveani ivi vrate kuama... Malo nam je politikih skandala, samo bi nam jo to trebalo! DEVOJKA: Gospodine kapetane, ako biste mi dozvolili da vam ja objasnim o emu je

re; ja ga najbolje poznajem... KAPETAN: Drugi put, dete... Idete goli po ovom mostu, treba da izazovete lanani sudar meu vozaima koji vas gledaju tako obnaenu... Nego, gospodine, ta ste vi, ako niste bolesni kao to tvrdite, dok stojite na ivici mosta? SAMOUBICA: Ja sam ovek od rei, ovek kome je stalo do elementarnog dostojanstva; ovek kome je drava oduzela pravo da ivi kao ovek. Pa kad je ve tako, gospodine kapetane, kad nemam mogunosti da odluujem o svome ivotu, imam pravo - jedino preostalo, da odluim kako u ivot da zavrim. I, evo, zavriu ga ovako... (Samoubica podie nogu, kao da e zakoraiti u ambis nad rekom.) KAPETAN: Stanite! Stanite!... Samo jo jedno pitanje... Molim vas, nemojte da vritite! Ne mogu da gledam na dve strane!... (Kapetan smiruje Devojku, koja vriti i pokuava da pree ogradu mosta.) DEVOJKA: Izvinite... Ljubavi, nemoj, molim te... ne ostavljaj me meu zverima... Ili odustani, ili me povedi sa sobom... RIBAR (ponovoje kleknuo, pokazujui neku fotografiju): Gospodine, pogledajte ovu sliku: sliku moje dece. Uzmite ovu sliku, pa kad skoite, da znate da ste i njih ubili... DEVOJKA: Skoiemo zajedno, ljubavi... KAPETAN: Mogu li ja da doem do rei?!... Ostavio sam brod sa dvesta putnika veinom gostiju iz hladne Norveke, da bih ovde sluao vritanje i zapomaganje!... Gospodine, molim vas, pre nego to skoite, eleo bih da mi odgovorite samo na jo jedno jedino pitanje... SAMOUBICA: Izvolite, poto u odmah posle tog pitanja da skoim. KAPETAN: Da li vi imate jo neki oseaj, neko razumevanje za ljude, ili ste samo usredsreeni na vae probleme, na va ivot? SAMOUBICA: Mislite, da li sam razmislio ta ''inim" drugim ljudima, ako se ubijem? KAPETAN: Mislim, konkretno, vrlo konkretno, na stanovnike ovog grada, na milione ljudi u ovom gradu, koji ele da im ivot bude lepi, da veruju u budunost, u bolje sutra... Vi im, gospodine, svojom nepromiljenom odlukom oduzimate dragocenu nadu; ponaate se krajnje sebino. Ja, pa - ja! Ja, pa - ja! Ne postoji niko drugi! Evo, uzmite moj sluaj. Doao sam na ovo pristanite sa deset godina, gladan, bos, promrzao, uplakan, uplaen od velike reke, traei bilo ta da radim... Dvadeset godina sam radio najtee poslove, najprljavije poslove, da bih preiveo, i kolovao se. I jo dvadeset godina sam uloio u ovu uniformu, i u turistiki razvoj grada. Poeo sam kao ista klozeta po remorkerima, da bih danas nosio kapetansku uniformu sa pozlaenim epoletama, koje vi hoete da ukaljate, uprljate i zgazite, jer ste reili da se otarasite ivota, ne vodei rauna o posledicama po druge ljude... Uz sve to, oboleo sam na bubrezima, pitanje je veliko da li u videti novogodinju jelku ove godine... RIBAR: Zavie nas, kolektivno, u crno... SAMOUBICA: Gospodine kapetane, ta vi to elite da kaete? KAPETAN: elim da kaem da ovakvih kao to sam ja, ili ovaj Ribar, ima bar sto hiljada ljudi, vezanih za rad i ivot na ovoj reci, koja jeve poprilino na loem glasu zbog vas egocentrika, osobenjaka, sebinjaka, bolesnika... SAMOUBICA: Nemojte da me vreate! Ja sam doao ovde da na miru zavrim sa sobom, sa ivotom, a vi mi drite predsmrtni govor, vreate me u poslednjim trenucima ivota!

KAPETAN: Nemoj, bre, da se dere na mene!... Pitam te kao ovek oveka, zar si morao da doe ba na ovaj most, da se tresem i drhtim kad plovim ovuda?! Od tolikih mogunosti za samoubijanje, ti si naao ba ovaj most! I jo neto, kad priamo o tome da li je oveku doputeno da unitava svoj ivot, ako tim inom uskrauje ivote drugima. One - koje ne biste ubili direktnim skokom na glavu - kao to biste ubili moje putnike, da vas nisam video kako tu stojite... RIBAR: I da vam ja nisam mahao, gospodine kapetane... DEVOJKA: I ja da nisam pustila muziku... KAPETAN: Ne prekidajte me! Ne prekidajte me, poslednji put vam kaem!... Rekoh, one koje ne biste ubili direktnim padom na glavu, ubili biste tako to unitavate dobar glas o renom turizmu, u koji smo uloili decenije rada, generacije zaposlenih, milione i milione para... Kad ste razmiljali da se ubijete, zar vam nije palo na pamet i neko drugo mesto? Od tolikih planina, klisura, uma, peina, pruga, tavana sa pauinom... vi ste reili da skoite ba sa dunavskog mosta, da meni unitite ivot, jer bih ja posle stradanja turista morao da podnesem ostavku, i - verovatno, koliko poznajem sebe - da se ubijem pucanjem u glavu iz slubenog pitolja; kapetanska ast mi ne bi dozvolila da ivim i na dui nosim nevine ljude, koji su mi poverili ivot ukrcavajui se na moj brod! Da ne priam o porodicama rtava, o deci, enama, muevima, majkama... Dogovorite se, brate, kad skaete, da znam. Objavite: skaemo sredom, petkom i nedeljom, od ponoi do dva. Vi skaete, ja ekam, i svako radi svoj posao... A, ako vas je jedne nedelje vie, moete da skaete i kolektivno... Gospodine, morate li vi da se ubijete? SAMOUBICA: Naalost, mislim da sam iscrpeo sve mogunosti normalnog ivota, to ponovo tvrdim - ne znai da sam bolestan, lud... To nije bolest, to je - stav. KAPETAN: Ooo, majko moja mila, to me nisi ostavila u umi, da me vuci pojedu!... Otac mi je bio umar - nije izlazio iz ume, izdravao je nas devetoro dece, od kojih je petoro stradalo od zveri, zmija, peuraka... Najstariji brat se smrzao u krevetu... Prve cipele sam video tek kad sam doao u grad; gledao sam ljude, udei se ta to nose na nogama, zar nemaju koru od breze da uviju noge?... I, sad, posle svega, stojim na mostu i molim jednog ludaka i njegova dva luda prijatelja, koji mu igraju pred samoubistvo, da mi ne upropasti ivot, da se ne ponovi sluaj od pre dve godine, kad mi je ovek skoio na palubu i pobio pola orkestra... etiri vrhunska muziara, iza kojih je ostalo jedanaest siroia... Tad se nisam ubio, mislei da je to incident, a ono postade epidemija... Eee, da mi je samo jednom da plovim po moru, ili okeanu gde nema mostova, gde kapetan gleda u nebo pratei let galebova, a ne - kao ja strahujui da mu na glavu ne padne ovek-bomba... RIBAR: Ja sam bio svedok te nesree; vadio sam struk, kad sam uo krik samoubice, a onda i vrisak muziara. Samo se zaulo ratimovano sviranje violine... Ciju, ciju, ciju... Violinista je bio u ropcu, ali nije isputao violinu... KAPETAN (gleda Ribara, ne moe da veruje ta pria): ulo se ratimovano sviranje violine?... Ti si uo ratimovano sviranje? RIBAR: Da, gospodine kapetane. Prvo je samoubica skoio i viknuo: Bei! Bei!", kad je video da pada na orkestar, a onda se ulo: tras!, i ciju, ciju, ciju... KAPETAN: Trebalo je da nastave da sviraju normalno kada je pobio pola orkestra?... Ciju, ciju... Boe, ta ovek pria kao svedok tragedije? I, poslednje pitanje, gospodine: da li ste vi - fiziki zdravi? SAMOUBICA: Kako to mislite, gospodine kapetane?

KAPETAN: Mislim kao to pitam: da li ste telesno zdrav ovek, zanemarujui glavu i duevno stanje. Da li bolujete od neke ozbiljnije bolesti, od neega to vas je slomilo i dovelo ovde? SAMOUBICA: Ne... koliko mi je poznato... ta to radi, ljubavi?... S kim se to sve vreme dopisuje? (Devojka, okrenuta leima Samoubici, ve due vreme tipka po mobilnom telefonu, oigledno u paninoj prepirci sa nekom osobom, veoma bitnom za sve to se dogaa.) DEVOJKA: Hoe li ba da ti kaem... da te ne laem na rastanku?... Sa tvojim bratom, sa gospodinom producentom, koga ostavlja na cedilu... SAMOUBICA: Nema strpljenja da odem, pa da mu onda javi radosnu vest... DEVOJKA: Uuti! Sram te bilo!... Ti si - stvarno, bolestan ovek! Kapetan je sto posto u pravu! Fiziki si zdraviji od mene, mada sam mlaa trideset godina, ali si u glavi totalno bolestan! Sumnja u mene i svoga brata, idiote jedan! KAPETAN: Gospoice, smirite se! Nemojte da doivite nervni slom, pa da mi se i vi bacate sa mosta... Smirite se, i ako moete, recite mi, ta je njegov sutinski problem? Koji je osnovni problem?... Koliko vidim, vi ste sa njim veoma bliski, im se toliko nervirate, plaete... DEVOJKA: On je, gospodine kapetane, propao ovek finansijskom smislu; ostao je bez iega, i jo se zaduio kod nekih ljudi, koji prete da e da ga ubiju. Mene su zvali, i rekli mi da e da me otmu, i da mi svata rade, ako im za nedelju dana ne vrati sto hiljada evra... SAMOUBICA: Uuti! ta to pria nepoznatim ljudima?! Hoe li sad da preskoim ogradu, da se ubijem, narkomanino luda!... Oooo, majko moja mila... Oooo, Boe moj jedini, ta sam doekao... (Samoubica se oslanja na ogradu, dodirujui glavom metalni rukohvat. Kapetan prilazi slomljenom oveku, oigledno toliko unitenom, da nema snage ni da skoi u reku. Sputajui mu ruku na rame, pokuava da ga smiri, utei.) KAPETAN: Prijatelju, ako nije u pitanju neki zdravstveni problem, neka bolest kojoj nema leka, novac uvek moe da se pronae, napravi, zaradi... ta ste vi po zanimanju? SAMOUBICA: Budala... Idiot... Kreten... KAPETAN: To vidim. Nego, ta ste bili pre nego to ste postali budala, idiot i kreten? DEVOJKA: On je arhitekta... Veliki arhitekta. Sjajan arhitekta! KAPETAN: Arhitekta?... Vi se alite, devojice? DEVOJKA: Ne, kapetane... On je radio i po inostranstvu, gradio je kue bogatim ljudima po celom svetu, ali nikad nije znao da naplati koliko vredi. Nee ga pare... KAPETAN: Dobro, dete, to sad nije bitno. Bitno je da je gospodin arhitekta... dobar arhitekta... Kako su udni ljudski putevi... (Kapetan vadi mobilni telefon iz depa uniforme, gledajui presavijenog oveka na ogradi mosta.) RIBAR: Ja vidim, neto mi poznat ovek... Prvo sam mislio da je onaj peva meksikanskih pesama KAPETAN (nekome u telefon): Bato, naao sam ti arhitektu, za tvoj projekat... Izvini to te prekidam u poslu, znam da radi i danju i nou, ali, situacija je alarmantna, nije za odlaganje... Joj, Bato, ne mogu sad da ti objanjavam o emu se radi; stojim na mostu ve dva sata, a ostavio sam pun brod norvekih turista... ovek je genije, veruj mi... Ima nekih finansijskih problema, ali je spreman da radi, da napravi udo od te marine...

Radio je po celom svetu... Ne moe sad da razgovara, pred samoubistvom je, ali e se brzo oporaviti... Najvanije je da je fiziki je potpuno zdrav... Ma, veruj mi kad ti kaem; im hoe da se ubije, mora da je genije... Kad da doe?... U devet... DEVOJKA: Dobie posao, ljubavi... uje li, dobie veliki posao! KAPETAN : Bato, zna da me brine. Deset godina ne spava, kad god te zovem, ti si budan -radi... Odspavaj bar pola sata, popodne... Doi e u devet... Nego, dok priamo, ini mi se da sve vreme jede?... Jede, Bato, jede... Ne odmara zube ni minuta!... ao! RIBAR: Dobio je posao? KAPETAN : Ako se dogovore, ako pronau zajedniki interes, moe da ue u projekat gradnje najvee marine na celom toku Dunava; vrednost projekta je oko dvesta miliona evra... DEVOJKA: Dvesta miliona evra?... Sad u se onesvestiti... (Samoubica podie glavu, gleda oveka u uniformi; ne moe da veruje u priu koju je uo.) SAMOUBICA: O kakvoj marini je re, gospodine... KAPETAN (prua mu vizit-kartu): Otiite do Bate u devet sati, on e vam objasniti; ja se ne razumem u te, njegove, megalomanske projekte, koje on celog ivota radi. Kod njega nema nita ispod sto miliona. Takav je bio i kad je bio mali, dok smo iveli u umi, u naoj umarskoj kuici. Ja mu kaem, ajde, Bato, da sagradimo jo jednu sobu, da ne spava nas jedanaest u kuici od pet kvadrata, a on se smeje, i kae mi: ili emo sagraditi jedanaest spratova, ili nita. Neu da prljam ruke za jednu sobu... Pa, ta e nam kua u umi na jedanaest spratova, crni Bato? Da svako od nas ima po redan sprat... Joj, je l' mi se ono brod odvezao?! Pa, nije valjda?!... Dri ovu kapu, daj bratu, on e znati zato mu je aljem... SAMOUBICA: Hvala vam, gospodine kapetane... KAPETAN (gledajui kroz dvogled, poto je Samoubici dao svoju oficirsku kapu, sa pozlaenim lengerom iznad irita): Dobro je, brod se dri na jednom konopu. Valjda nee pui, dok ne stignem... Malo je panika meu turistima, ali e se svega seati sa nostalgijom, kad doe hladna, duga, norveka zima... Idem... I, nemoj da mi skoi pod neki tramvaj, kad prelazi ulicu kod Batinog ofisa... Pue konop! Pa, nije valjda!... Oooo, jebem ti konop, i ko ga izmisli!... Izginue mi turisti! (Kapetan otra, a Ribar se zagleda prema brodu u luci.) RIBAR: Vezao je brod na brzinu, kad je vas video ovde... Sad, ako brod krene prema splavovima, pobie stotinu ljudi... Kakva e to tragedija biti... (Samoubica i Devojka gledaju ta se to u luci dogaa, ali ne vide najbolje.) DEVOJKA: Kapetan je izuzetan ovek, sigurno e spreiti tragediju... Kau, on je najbolji kapetan u srednjem toku Dunava... RIBAR: I, due... Ali, pre... bie pet godina, isto mu je ovako pobegao brod, i povukao za sobom desetak kuica, kao podui rep... Neto se ljudi spaslo, neto se podavilo, neto se i ne zna gde je... To vam je rizik ivota na reci... Meni se podavilo pola familije, vadei mree i strukove... Vie sam se familije navadio, nego ribe... Eeee, ko ne zna reku, ne zna ta je voda... SAMOUBICA: Pa, hou li ja biti kriv, ako brod sad pokupi" te kuice i pobije ljude... RIBAR: Ne... Zato biste vi bili krivi?... Umesto broda, mogao je, na primer, da nadleti avnon, da vas pilot vidi i da odlui da vas spase, da aterira na najbliu poljanu, sa rizikom da se avion zapali i svi putnici stradaju... Vi niste mahali, nikog niste zvali, niste traili

pomo, hteli ste da se ubijete u najveoj diskreciji, kao gospodin ovek... Greim li? Ne... Ko je kapetana zvao da doe ovamo i da na brzinu vee brod, kad je na brodu imao dve stotine putnika! Pa, ak i da ste skoili, i udavili se, ta je to u odnosu na dve stotine ljudi koji svakog trenutka mogu da nastradaju, ako brod udari u jedan od stubova mosta; prepolovie se kao ibica, pitanje je da li e iko preiveti... Nije voda sneg, pa da se sanka, skija i grudva... (Dok Ribar pria katastrofine prie, zagledan u daljinu, prema luci, Samoubica prelazi ogradu, vraa se na most, sa oseanjem uasne krivice; kao da je odgovoran za sve davljenike u poslednjih sto godina.) SAMOUBICA: Da sam sve to znao, nikad ne bih doao na ovaj most... Pre bih skoio pod voz... RIBAR: ta je, tu je, prijatelju... Nego, idi ti i vidi da se izgradi ta marina, da vezujemo brodove kako valja, da nam ne bee i ubijaju ljude... Ajde, pa kad sagradite to udo, setite se i mene; bie, valjda, mesta i za jedan brodi od osam metara... DEVOJKA: Ti plae, ljubavi?... Oooo, pa ti plae... Ovo je dobar znak! On plae! Vratile su mu se emocije!... ovek koji plae, ima nade... Ajmo, ljubavi... I, hvala vam, gospodine! Do neba vam hvala!... Rasplakala ga je vaa dobrota!... ivee ovaj narod, dok ima ribara! (Devojka odvodi Samoubicu u arapama, drei ga oko struka. U optem haosu zbog kapetanovog broda, zaboravljaju da ponesu stvari - mantil, cipele, novanik, kljueve od kola, sat, pismo, i povei kasetofon. Ribar, zagledan u dramu" na reci, podie ruke i vie, obradovan.) RIBAR: Spasao je brod! Stigao je na vreme!... Doplivao je do broda u poslednjem trenutku!... Oooo, kako se raduju turisti!... Kakva srea u nesrei!... Bar desetak bi mi se zakailo za udice!... (Kad se iz daljine oglasi brodska sirena, Ribar iz depa izvadi pitaljku i otpozdravi sa tri duga zviduka. I dok mae, verovatno Kapetanu, uje se dolazak snanog motora, koenje i bat koraka Samoubicinog Brata - oveka u crnoj jakni i sa kacigom na glavi. Ribar ga pogleda bez veeg iznenaenja, kao da ga je oekivao.) BRAT: Gde je?... Gde mi je brat? RIBAR: A, ko ste vi, gospodine?... Izvinite, izvinite, rekli ste da vam je brat... Pa, evo, da vam pravo kaem, uinio sam sve to sam mogao... Video sam ga ovde, na ivici mosta, sa mog ribarskog amca, dok sam bacao struk... BRAT: Vi ste ribar? RIBAR: Da, a kako znate?... Izvinite, rekao sam da sam ga video iz ribarskog amca, a i obuen sam kao ribar... BRAT: ovee, ja vas pitam, gde mi je brat?! (Umesto odgovora, Ribar pokaza rukom prema reci. Brat ga pogleda, pa pade na kole-na, steui rukama ipke ograde.) RIBAR: Gospodine, molim vas... Ne mora da znai da je nastradao. Ima mnogo sluajeva kad su ljudi isplivali na obalu. Ovaj most je visokog rizika za samoubistvo. Kad bih mu ja davao ocenu, ne bi dobio vie od trojke... BRAT. Jesu li ovo njegove stvari? RIBAR: Da... Ali, nemojte nita da dirate, dok ne doe policija... Zapravo, moete da uzmete pismo koje vam je brat ostavio... Ja u se okrenuti da ne vidim... jer u morati da kaem sve to sam video...

(Brat uzima pismo, naslanja se na ogradu i gleda u tamu nad rekom.) BRAT: Bilo je sluajeva da ovek ispliva?... RIBAR: Prole nedelje je ovek skoio, i isplivao do kafane na obali, gde se od sree toliko napio, da je umro... Smrt je, ipak, dola, kao posledica vika tenosti"... Ako va Brat ne pije, ima anse... (Motociklista pogleda Ribara kao da nije normalan, okrete se i udalji, da bi se, ubrzo, zauo odlazak snane maine. Osvrui se, Ribar pokupi sve stvari i udalji se, nosei zaostavtinu" u naruju.) II GRANDIOZNI PLAN IZGRADNJE MARINE - SUNANI SAN" Ograda dunavskog mosta se rasklapa, razdvaja se u dva kraka, i - udaljavajui se - stvara ukrasnu ogradu ofisa Kapetanovog brata - Biznismena, oveka koji je, po Kapetanovim reima Oduvek bio sklon megalomaniji"... Iz mraka magacina - ofisa, dolazi Biznismen, Kapetanov roeni brat, priblino istih godina, ali od silne hrane koju je pojeo tokom poslovnih godina", podsea na cepelin koji hoda; ''otekao"u irokom, poslovnom odelu, gega se, nosei, sa armom, stotinu i pedeset kilograma... Ulazei u ofis, povlai konop poveeg urolovanog platna, koje razvija i razvlai za sobom du celog magacina, stvarajui iluziju Dunava u protoku kroz nekoliko evropskih zemalja. Urolovana mapa je, zapravo, maketa budue marine, kojuje Biznismen nameran da gradi u najskorijem roku. Za ogromnim ovekom idu Samoubica - Arhitekta i njegova Devojka u kostimu argentinske plesaice", udei se, as - grandioznoj mapi, as korpulentnom oveku", koji uprkos ve slonovskoj masi, i dalje jede - guta komade sendvia na metar".., Kad je razvio impresivno platno du celog ofisa, Dunav se pojavio u svoj svojoj duini: od izvora - visoko na rotacionom stubu, kao u planini, pa, slivajui se, sve nie i nie, sputa se do Crnog Mora, zapljuskujui obale velikih, uvenih gradova... Posebno je islikan plan budue marine - Sunani San", velelepnog projekta za ivot brodova, ljudi... Arhitekta i Devojka gledaju mapu - kompletni tok Dunava, sa osmehom. Oigledno su doli bez odmora, pravo od kue. Nesueni Samoubica je poneo katalog, album graevina koje je projektovao tokom karijere, ne bi li se, to bolje, legitimisao kao ozbiljan strunjak... Biznismen zastaje i sa ponosom gleda reku, gradove, mostove i buduu marinu. Raspoloenje mu pokvari kapetanska kapa, koju primeuje u ruci budueg Arhitekte. BIZNISMEN: To mi je brat poslao? SAMOUBICA: Da... Zamolio me... BIZNISMEN: ta je rekao? Je l' rekao, dajte ovu kapu me bratu megalomanu"... Je l' to rekao? SAMOUBICA (osmehuje se, sleui ramenima): Pa, nije ba tako, ali... neto slino... Izvolite... BIZNISMEN (levom rukom uzima kapetansku kapu, a desnom nudi podui sendvi): Uzmite, malo... Kupio sam osamdeset santimetara... Uzmite, odlomite, slobodno... SAMOUBICA: Nisam pri apetitu... DEVOJKA: Ja u da se posluim, jedno pet-est santimetara...

BIZNISMEN: Samo lomite... Kupujem ih na metar... Kakav sendvi elite, pita me prodavaica, a ja kaem: pa, tako, oko metar. . Ili jedem, ili ne jedem; ili gradim, ili ne gradim; ili pravim poslove i pare, ili sedim i jedem... Sigurno neete malo sendvia?... Dobro... Ja moram da jedem. Stalno sam u cajtnotu, stalno u planovima, papirima, projektima, ugovorima vrednim stotine i stotine miliona evra, dolara... i to mi, valjda, izaziva hronini stres, koji smirujem hranom. A jedem kao meava, do padanja u nesvest. Ne mogu da ustanem od stola, dok ne pojedem sve to ima u restoranu. Kad mi kau: kuhinja je ostala bez hrane, promenim restoran, i nastavim... Ubie me ovo dranje, sam se sebe gadim... Da prostite, sino sam pojeo celo jagnje, pre veere... Kad su doli poslovni prijatelji, i kad su videli brdo kostiju, morao sam da ih slaem, da je bila svadba, i da su se svatovi razili, pre pet minuta... Doe mi, verujte mi, da skoim sa nekog od ovih mostova, ali se bojim, sa ovolikim stomakom ne bih potonuo vie od pola metra... Samo bih se obrukao. Novine bi pisale: nije uspeo da potone!... E, ivote, ivote... to ree onaj ameriki umetnik: celog ivota odvajam od usta, da bih jeo. SAMOUBICA: Znai, ovo je maketa budue marine?... DEVOJKA: Izgleda, stvarno, fantastino! BIZNISMEN: Mislio sam da odem na operaciju, da mi povade sve zube... Vidite li one knjige na stolu?... E, pa ona najdeblja, to vam je najvei kuvar na svetu. Kad ne jedem, sednem i gledam slike. Drugi ljudi itaju klasinu literaturu, a ja itam recepte i gledam slike peenih prepelica... Sto puta vie volim da vidim sliku peenog praseta, nego sliku nekog velikog pisca - klasika... Pa, je l' to normalno, gospodine? Je l' normalno da mene vie privlae recepti od poezije, proze, esejistike... SAMOUBICA: ta da vam kaem... Posle svega to sam noas uradio, ne bi bio red da ja procenjujem ta je normalno... Ova marina je planirana u nekom velikom meandru... BIZNISMEN: Vi ste lepo vaspitan ovek - gospodin, pa neete da kaete da sam ja jedna najobinija svinja, kao to kae moj stariji brat - psihijatar... Kad me je sreo na sajmu nautike, rekao mi je: tebi bi od sve ove opreme, od brodova i jahti - hteo sam da kupim jednu jahtu od dvesta metara, kao svi uspeni ljudi, da se malo pojavim na Azurnoj obali - tebi bi, kae on, najbolje bilo da kupi jedan povei lenger, da ga okai o vrat i skoi sa mosta... Eto, to mi je rekao moj roeni brat - psihijatar... Pa, sad ti vidi, prijatelju, u kakvoj sam ja situaciji... A otkazuje mi srce, jetra, eludac, bubrezi... Bogat, a siroma zdravljem... Tri puta sam se enio, samo kuvaricama... I sve tri su umrle - kuvajui... DEVOJKA: Da li ste probali sa vonom dijetom? BIZNISMEN: E, dete, drago dete... Nema te dijete, na celom svetu, koju nisam probao i pojeo je u enormnim koliinama... Pre desetak dana sam bio kod jednog uvenog terapeuta za psihosomatske poremeaje, koji je skidao kile najpoznatijim ljudima na svetu. I dok sam ekao da me primi, pojeo sam ovoliku tacnu groa. Sve, zrno po zrno... ap, ap, ap... Kad je sekretarica izala da me pozove, skoro se onesvetila. Vrisnula je: gospodine, pa vi ste pojeli ovo groe?... Jesam, gospoice. Kupiu vam sto kila... Ma, nije problem u kupovini nego je to bilo plastino groe... Kad sam to uo, krenuo sam prema prozoru da skoim, ali je bilo prizemlje... DEVOJKA: Kakva srea u nesrei... (Dok Biznismen pria o svojim problemima, Arhitekta obilazi maketu, gledajui, posebno, buduu marinu. Korpulentni ovek prilazi stolu i uzima list papira, nosei ga

kao krunski dokaz".) BIZNISMEN: Molim vas, gospodo, pogledajte ta mi je napisao taj uveni terapeut, kao stopostotno sigurnu dijetu, poto mu je sekretarica apnula da sam u ekaonici pojeo tacnu plastinog groa... Evo, ta pie: dijeta za nedelju dana, da skinete sve kile... Sve kile" je podvukao crvenom olovkom... I, sluajte, ta on meni savetuje... Ponedeljak: Tri litre zelenog aja, dva dvopeka i dva tvrdo kuvana jaja... Utorak: Nita... Sreda: etiri litre zelenog aja, zelena salata i dva tvrdo kuvana jaja... Sve zeleno, osim jaja... etvrtak: Nita... I etnja. to vie etnje, da iznemognem, da umrem, valjda, etajui... Petak: Pet litara zelenog aja, tri korice prepeenog hleba i dva belanca od tvrdo kuvanih jaja... Subota: est litara zelenog aja, a pre spavanja, olja aja i dve kaike ovsenih pahuljica. Nedelja: Greda, konop i stolica... (Biznismen tupo posmatra Arhitektu i njegovu prijateljicu, kao da kae: pa ta ja da radim posle svega ovoga. Nesueni Samoubica, oigledno, nije previe zainteresovan za muke debelog oveka, vie ga zanima i uzbuuje budui projekat.) SAMOUBICA: Marina bi bila, ako je maketa definisana, na povrini od preko deset hektara... BIZNISMEN: I sad vi meni recite, ta ovek da radi, kad mu jedan od najpoznatijih svetskih strunjaka prepie gredu, konop i stolicu... a sve zbog jedne tacne groa, istina plastinog... Da sam mu pojeo nova kola, nije smeo ovako neto da mi napie... (Masivni ovek se vraa do radnog stola i sa rezignacijom baca dijetalni papir", uzimajui deskriptivni tap" - produeni prst za analizu makete)... Vidim, gospodine, da vas moj problem ne zanima previe; zagledani ste samo u taj projekat... SAMOUBICA: Ako vas iko razume, gospodine, onda sam to - ja... Da nije naiao va brat, kapetan, mi se ne bismo sreli... Ja sam bio na ovom mostu, stajao sam, ovde... kad je on doao... BIZNISMEN: Mogu li neto da vam kaem, to se, obino, ne govori oveku kad ga prvi put vidite. Moj brat je idiot, on me je i uvukao u sve ovo. Ja sam bio nameran da se bavim vazduhoplovstvom - u detinjstvu sam gledao nebo kroz granje nae ume, matajui kako u jednog dana graditi avione, i leteti, ali me je moj dobri i dosadni brat molio: opredeli se za gradnju marina, da imam gde da veem brod, kad ga kupim... I marina, i marina, i marina... I, kao to sam vam ve rekao, ja kad neto gradim, ja ne znam ta je dosta!... Eto, tako sam uz ovo pristanite isplanirao i trista hiljada kvadrata stambenog poslovnog prostora, uz stotinak sportskih terena, sa marinom za vezivanje dve hiljade brodova, svih vrsta... Kad je brat video ovaj plan, zakukao je: Pa, nisam ti rekao da gradi novi Njujork: eleo sam samo jedan vez u sigurnoj luci... SAMOUBICA: Iskreno govorei, projekat vam je - bar ovako gledajui, malo... BIZNISMEN: Megalomanski?... Ne, ne, ne... znam da jeste! Ali - kao to sam vam rekao: ili gradim, da ima ta da se vidi, ili, sedim i jedem! Ne podnosim kompromisna reenja!...Prihvatate li, da budete deo najbitniji deo, budueg arhitektonskog tima?... ef tima, dua i glava, tima? SAMOUBICA (zbunjeno se osmehuje): Pa, ovo je... toliko grandiozan projekat... Ja sam,

prosto, zbunjen... BIZNISMEN: Ne volim neodlune ljude! Va odgovor moe biti samo da ili ne... Dakle? SAMOUBICA: Pa... Da... Nije dovoljno odluno?... Da! BIZNISMEN (grli budueg arhitektu, lupajui ga pozamanim akama po nejakim pleima): Da! Naravno - da! Tako se kae, kad se ide u projekat od preko dvesta miliona, u prvoj fazi... A moj cilj je da du desne obale sagradim novi grad, za oko dva miliona stanovnika, sa svim propratnim objektima. Evo, ucrtane su zgrade za stotinu pozorita, i dvadeset operskih sala... Grad e odjekivati od pesme... I, zvae se: Sunani San. SAMOUBICA: Lep naziv... DEVOJKA: Kako bih volela da ivim u jednom takvom gradu... BIZNISMEN: Kad ste ve prihvatili posao, moram vas obavestiti i o nekim vanim detaljima. Kao to znate - ili vam je, bar, poznato, Dunav je po veliini druga reka u Evropi; odmah posle Volge. Izvire u varcvaldu - evo, ovde, i uliva se u Crno more deltom povrine 4.000 kvadratnih kilometara, prolazei kroz mnoge evropske zemlje, kao to vidite, od Nemake, do Crnog mora, sa najduim plovnim putem kroz Srbiju! I to je razlog ovog mog megalomanskog plana", znajui da je transport brodovima najjeftiniji, najpraktiniji, jednom reju - budunost poslovno-turistikog saobraaja... Do sada postoje vanija pristanita na celom toku Dunava, kao to moete videti na ovoj mapi: u Regensburgu, Lincu, Beu, Bratislavi, Budimpeti, Novom Sadu, Beogradu, Smederevu, Prahovu, Braili, Galeci i Izmailu... Naglasio sam: do sada, jer e od sada - za nekoliko godina, najvea luka, brodogradilite, marina... i grad od dva miliona stanovnika, biti na - Sunani San!... Da li vrujete u sve ovo to ja priam?... Malo ste ni sumnjiavi? DEVOJKA: Veruje, veruje!... On je samo, malo, zbunjen; bio je cele noi na mostu... SAMOUBICA: Verujem!... Ako vi toliko verujete, i ulaete stotine miliona, onda i ja verujem, i uiniu sve da se Sunani San pretvori, to pre, u Sunanu Stvarnost! (Glomazni investitor posmatra budueg Arhitektu, iri ruke, grli ga, ljubi, i, plae. Devojka je zbunjena, uznemirena emotivnim napadom" korpulentnog poslovnog oveka.) DEVOJKA: Ja sam mislila da samo ene plau... kad je neto, tako... znaajno, lepo, skupoceno... (Brie suze ivicom tango" haljine)... Da nisi reio da se ubije, naisto bi propao... Ne kae se dabe, da mostovi spajaju zemlje, i ljude... Ovo je, stvarno, kao san, ljubavi... SAMOUBICA: Valjda sam zasluio da se i meni neto lepo desi... Smirite se, gospodine... Tek vam predstoje uzbuenja... Molim vas, smirite se... Hoete li jedan bensedin"... BIZNISMEN: Ne, ne, ne... Devojice, da li bi bila ljubazna... da ode do restorana, na uglu, i kupi, jedno... desetak kila praseeg peenja?... Kad se ovako potresem, moram odmah neto da pojedem... (Pretrauje depove irokog sakoa, nervirajui se to ne moe da pronae novanik)... Gde li sam ostavio novanik?... Poeo sam, zbog silnih poslova, da gubim stvari... da zaboravljam kljueve, dokumenta... Umreu bogat i - izlapeo... SAMOUBICA(vadi iz depa pantalona novanicu od sto evra): Da li e biti dovoljno sto evra?... To je sve to imam... BIZNISMEN: Bie, bie... Deset evra je kilo... Oooo, ljudi moji, gde li sam ostavio novanik?... SAMOUBICA: Nemojte se nervirati; ja astim za poetak saradnje... Hajde, ljubavi, kupi to prasence...

DEVOJKA: ast mi je da bilo ta uradim za Vas, gopodine... BIZNISMEN: Hvala, duo... I ako ti ostane neto para kupi par kila crnog hleba; beli hleb mi je strogo zabranjen... Kad pojedem komad belog hleba, hou da umrem od goruice... Pouri, duo. (im je Devojka napustila hangar-ofis, korpulentni ovek poinje da ispituje poslovnog partnera, kao da je jedva ekao da ostanu sami.) BIZNISMEN: Setio sam se peenja, da nas dvojica, malo, porazgovaramo nasamo... Ne volim prisustvo treeg lica", kad je re o ovako velikim, ozbiljnim poslovima... SAMOUBICA: Ona je dola sa mnom, plaei se za mene... Va brat je rekao da me pripazi... BIZNISMEN: Moj brat zna ko je ona... ali ne zna ko ste vi?... Dogovaramo se za ovako grandiozan posao, a ne znam ni kako se zovete... SAMOUBICA: Ja sam, baksuz... BIZNISMEN: Baksuz vam je - nadimak? SAMOUBICA: Ne... Baksuz mi je - zanimanje... Tera me baksuz kako sam se rodio... Moram biti iskren... BIZNISMEN: Lepa preporuka... SAMOUBICA: Niste me razumeli, gospodine. Mislio sam: ja sam uvek radio najbolje to sam umeo, a okolnosti su bile takve, da su poslovi propadali... Evo, pogledajte ovaj album. Tu je samo deo graevina koje sam projektovao, i koje su tokom poslednjeg rata sruene... (Daje poslovnom partneru album sa fotografijama sruenih graevina)... Ja sam arhitekta sruenih zgrada, kua, spomenika, mostova... To to vidite, to su ostaci onoga to sam izgradio. Znai, gradio sam za one koji vole da rue... Zato sam pre petnaestak godina otiao u inostranstvo, da gradim neto to e ostati... Pare jesu vane, izuzetno vane - naroito kad ih nemate, ali, ja sam - ako bih smeo tako da kaem, i - umetnik, ovek koji voli da stvara dela kojima e se ljudi diviti: elja mi je da ostavim nekakav trag iza sebe, da ne potroim ivot samo na pravljenje para, pa da mi na spomeniku jednog dana pie: najbogatiji - na groblju... BIZNISMEN (prelistava katalog, poprilino zbunjen): Pa, ovde nema ni jedne cele zgrade... Ruevina do ruevine... Ali, vidi se, na osnovu temelja, da su bile lepe kue... Da li ste vi gradili neku zgradu od stotinak spratova, neki dvorac sa hiljadu soba, neto da oveku zastane dah, da kae: ta je ovo, bre?!... Da li je mogue, da ovako neto postoji?... Pa, ovo je neko novo svetsko udo!... Niste... teta... (Biznismen je neto ugledao na stolu; lupajui se po elu, odlazi do stola i uzima izgubljeni" novanik)... Evo ga!... Zaboravio sam ga na stolu!... (Otvara novanik i vadi novanicu od sto evra, pruajuije arhitekti)... Uzmite... Uzmite, kad vam kaem... Doli ste na razgovor o gradnji marine vredne dvesta miliona evra, a investitor nema sto evra za peenje... SAMOUBICA: Nije trebalo... BIZNISMEN: Trebao sam! Trebao sam!... I grad, i zemlja su puni prevaranata, laova, hohtaplera, poslovnih ljudi" bez prebijenog dinara... Leglo lopova, sa dozvolama da kradu... SAMOUBICA: Kome priate... Zbog jednog takvog sam ja stigao do mosta. Uao sam u posao, a on ve bio u dugovima od nekoliko miliona. Ja sam se zaduivao radei godinama dabe, pa mi je dug od pedeset hiljada evra narastao na preko sto hiljda, jer sam se vadio" pozajmicama kod zelenaa - deset posto meseno... I sad mi jo prete,

hoe da me ubiju... Em sam radio dabe, em hoe da me ubiju... BIZNISMEN: Duni ste sto hiljada evra? SAMOUBICA: Jednom oveku... plus, neto, drugom, i plus, neto, treem... BIZNISMEN: Kod vas, to je vie poslova, to je vei - minus... Kad saberete sve poslove, koliko ste duni? SAMOUBICA: Mislite, sve zajedno? BIZNISMEN: Koliko... SAMOUBICA: Pa, oko... BIZNISMEN: U poslu sa parama nema - oko"... Recite mi, tano; bez - oko". SAMOUBICA: Dvesta i pet - est hiljada... evra. BIZNISMEN: Znai, trista hiljada, kad se setite onih koje ste trenutno zaboravili... SAMOUBICA: Kako znate da je trista hiljada?... Neverovatno... BIZNISMEN: Je l' vi vidite ovu mapu, ovaj projekat vredan preko dvesta miliona? ta mislite kako sam ja do svega ovoga doao, ako se ne razumem u ljude, ako ne znam s kim razgovaram, ta mi ovek pria, a ta preutkuje... Kad sam vas video na parkingu, dok ste izlazili iz taksija, prvo to sam pomislio, bilo je: crni brate, kapetane, to mi posla ovu nesreu od oveka? Pa, ovaj bednik, ne bi mogao da sagradi kuicu za papagaje... Ovaj jad od oveka, i da je skoio sa mosta, ne bi pao u vodu - vetar bi ga oduvao i tresnuo u neku kaljugu, u neko blato, u neki svinjac, gde ga ni svinje ne bi pogledale... SAMOUBICA: Tako sam izgledao? BIZNISMEN: Tako, i mnogo gore... Da vas, ba, ne vream. SAMOUBICA: Pa, idem ja... Hvala vam na razgovoru... BIZNISMEN: Saekajte... Nisam zavrio... Meutim, kad sam video kako odluno koraate uz stepenice, kako se drite uspravno, kako zdravo izgledate, rekao sam sebi: ne, ne, ne, vara ovaj ovek je samo trenutno posrnuo, trenutno se uruio, ali je iznutra zdrav... Vi ste, koliko vidim, besprekorno zdrav ovek?... Mislim, fiziki? SAMOUBICA: Da... Nikad nisam bio kod lekara, nikad u bolnici, nikad nisam pio lekove, i nikad... BIZNISMEN: I nikad niste imali pameti! Jer da ste imali dva grama pameti, morali biste biti zahvalni Bogu to vam je dao takvo zdravlje, koje ste vi poneli na onaj most, da ga bacite u reku, dok se ljudi bore za zdravlje, svim sredstvima... I, to je najsmenije, i najtraginije, vas je spasao moj brat - teki bolesnik, zbog koga ja sve ovo radim... Nikad mi ne bi palo na pamet da gradim luku - marinu, i sve ovo okolo, da ne elim da ga obradujem za ovo malo ivota, koliko mu je preostalo... Daba mi svi milioni, sve pare koje imam, kad njemu ne mogu da pomognem... I va dug u vratiti, preko posla koji ete odraditi... SAMOUBICA: Vratiete moj dug... BIZNISMEN: Vi ete ga vratiti, ako budete dobro radili... SAMOUBICA (prua ruku da se zahvali, i dok se rukuje, pokuava da poljubi ruku spasitelju): Hvala vam... Do neba vam, hvala... Radiu najbolje to umem - neu spavati, biu vam zahvalan do sudnjeg dana... Izvinite, vi priate o vaem bratu - kapetanu?... On je bolestan? BIZNISMEN (okree glavu, vadei poveu belu maramicu iz malog depa na sakou): Da... I dok planiram da sagradim sve ovo, bez prestanka me mui samo jedno pitanje: da

li e on doiveti da vidi kraj ovog posla, da li e imati sree da svojim brodom uplovi u sigurnu luku, da vee brod za siguran vez, da mu ne bei svaki as, da mu se turisti ne dave svaki dan... Mnogo se sekira, kad god mu se neko udavi... Javlja mi se telefonom, plaui: bato, ubiu se. Opet mi se udavila dvojica... Sve mi je tee, da ih gledam, kako se dave... SAMOUBICA: Jeste - to kaete, mnogo se sekira i nervira zbog broda... Otrao je sa mosta, u panici, zapomaui: Ode brod! Ode brod!... Podavie mi se putnici!" BIZNISMEN: Jebo ga brod! - da prostite... Sto puta sam mu rekao: ima da se teko razboli od ove vlage, zime, i magle nad rekom; ima da ti propadnu i ruke, i noge, od kie i snega; ima da legne u postelju od tegljenja konopa i dizanja tereta - sve sam voli da radi... I tek kad je poboleo, priznao mi je - mada, nevoljno: bato, bio si upravu; bubrezi su mi stradali od hroninih upala... Meutim, ni sad ne optuuje reku, i brod, ve bolest pripisuje nasleu, looj genetici"... Kae, bato, to je meni familijarno, porodino... Sea se, veli, naeg dede, koji je umro od tuberkuloze bubrega, kao deak, sa nepunih deset godina... Ne da na reku, i brod, pa to ti je... Kriv mu deda, koji je umro kao dete, a reka nije... SAMOUBICA (pomalo je zbunjen): Deda vam je umro sa nepunih deset godina"? BIZNISMEN: Da... Bio je... Tolicki... Ima jedna slika - jedina slika, na kojoj je manji od stola... Tako, kao kue... SAMOUBICA: To vam je bio roeni deda?... Mislim otac vaeg oca? BIZNISMEN: Da... A ta vam nije jasno? SAMOUBICA: Nita... Mislim, bio je tako mlad... BIZNISMEN: Za umiranje? SAMOUBICA: Da... Mlad, premlad... BIZNISMEN: Neja... Otac nam je govorio, da ga se roena majka slabo seala... Mi to, danas, ne moemo da razumemo; bila su druga vremena... bez struje, puteva, kola... Zato mi je teko - preteko, to u ovim uslovima, u ovoj monoj civilizaciji, i sa svim parama koje imam, ne mogu da pomognem mome bratu... Kad je deda umro, uvajui jednu ovcu, babi su javili tek posle dve godine... Ko da javi, i kako da javi, kad nita nije postojalo... A, danas, ja gradim ovo udo, i samo mislim kako gradim spomenik, veliki spomenik mome bratu... gradim, da ne poludim... (Veliki ovek okree lea svome projektu na platnu, pokriva lice maramicom i verovatno plae, jer mu ramena podrhtavaju)... emu sve ovo?... Kome sve ovo? Kakvog smisla ima sve ovo, ako on nee u ovu luku uploviti svojim brodom... SAMOUBICA: Gospodine... molim vas... Morate pomoi bratu... Morate se nadati, i verovati... Moramo gledati u budunost sa malo vie... Aaaa-aaaaa!!! (Arhitekta krikne ugledavi na beloj maramici Biznismenovo stakleno oko. Veliki poslovni ovek dri svoje levo oko na desnom dlanu. I dok posmatra nesuenog Samoubicu desnim okom - levo je zatvoreno, govori kao Hamlet, sa lobanjom u ruci). BIZNISMEN: Budunost?... Kako da gledam u budunost" bez oiju?... Ovo oko mi je stakleno -tanije, juvelir mi je napravio od dijamanata, poto sam ja bogat ovek, a na ovo oko jedva vidim - nazirem vas... Nije vam dobro, gospodine?... Doite, lezite na kau... Lezite... strano ste bledi... (Samoubica tetura do kaua, pridravan rukom glomaznog oveka. Oigledno, doiveo je poslednji ok", posle svega to mu se desilo.) SAMOUBICA: Izvinite, popustio sam sa ivcima... Ja viee nisam normalan ovek...

Vrisnem za svaku sitnicu... (Lee na kau kao da umire) Jeste li uli... kako sam vrisnuo... Ko poslednji ludak... BIZNISMEN: Vrisnuli ste - sjajno! Odlino! To je bio - izuzetan vrisak!... Dok vritite ima nade... Moj brat - psihijatar, jedan od najpoznatijih terapeuta u Evropi, stalno mi ponavlja: Vriti! Vriti! Otii negde, na neku planinu, u neku umu, negde gde nema ljudi, - vriti; vriti pola sata, pa e videti kako e se bolje oseati... Kad smo bili mali, kae on, vritali smo po ceo dan, jer su nas u naoj umi napadali vukovi, medvedi, zmije, divlje svinje; vritali smo, i bili zdravi ko dren. A sad, u ovoj podmukloj, bolesnoj civilizaciji, sve skupljamo i nosimo u sebi kao u kontejneru, i kad se taj na duevni kontejner prepuni otpadom, dolazi do zagaenja, do trovanja; ovek se razboljeva od samog sebe... Vrisnuli ste - svaka vam ast! SAMOUBICA: Da vam pravo kaem - nikad nisam video oko na dlanu... BIZNISMEN (vraa stakleno oko na svoje mesto", a maramicu u depi sakoa): Nije bitan razlog zato ste vrisnuli, bitno je da vi imate tu snagu, taj potencijal u sebi, tu vitalnost. im sam uo kako vritite, pomislio sam: ovo je ovek za mene; ovo je neviena energija, koju treba iskoristiti... E, ba ste me obradovali! SAMOUBICA: A... mene... je... sramota... BIZNISMEN: Da niste ovako vrisnuli, pitanje je da li biste dobili posao... Pre toga sam vas gledao, i sve se mislio: ovaj ovek nema snage za ovako veliki projekat. Pae, kolabirae, posle tri dana... (Vadi mobilni iz depa, i nekoga poziva)... Bato... Bio sam jue u naoj umi, da obiem sestru... Dobro je, samo, ne zna ko sam... Pa, kako e me se seati, kad smo je ostavili u umi sa dve godine... Ne zovem te zbog toga, ve da ti se pohvalim: vritao sam, na vrhu planine, kao nikada do sada... Sea li se, kad si mi proli put rekao da vrisnem, a ja vrisnuo ko da si miu stao na rep: iiiiii... Sada e uti kako vritim, posle vebanja na planini... (Prinosi telefon ustima Samoubice, namigujui mu. Nesreni ovek ga gleda zbunjeno - ne zna ta hoe)... Vrisnite... Ali, to moete jae... (apue Biznismen, uz osmeh i pretpostavku kako e se Brat iznenaditi)... to jae... SAMOUBICA(udie duboko, gledajui poslovnog oveka, od koga mu sve zavisi): Aaaaaaaaaaaaaa!!! BIZNISMEN (osmehuje se zadovoljno i moli, ponovo, apatom): Jo jednom... I, jae, ako moete... SAMOUBICA: Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!! BIZNISMEN: ta kae, bato?... uti... ta si rekao?... Zato je to vrisak ludaka"?... Misli... Aha... Zanimljivo... Nego, da li bi ti mogao da svrati ovde, da popria sa jednim ovekom - arhitektom, kome bih poverio gradnju celog projekta... Zanimljiv ovek, sa velikim potencijalom, ali, malo slabih ivaca... Ne bih voleo da krenemo u avanturu" bez tvoje saglasnosti, kao i obino... Da... Samo, trenutak, bato... (Obraa se Samoubici, koji lei na kauu, onemoao, bez snage da podigne ruku)... Da li ste slobodni sledea dva sata?... Moj brat psihijatar, hoe da doe i popria sa vama... SAMOUBICA: Moje vreme je - vae vreme... Ja sam izgubio svoje vreme... BIZNISMEN (u telefon): eka te... Da... Ja idem - ve kasnim, na veeru sa onim Italijanima... Bie u redu... Cenjkamo se oko piljivih pedeset miliona; hoe da grade i stazu za auto trke, ali to mene ne zanima... Kako, bre, marina sa jahtama, uz buku

automobila! Gde to ide?... Da li sam smrao?... Jesam, kao to si ti prestao da pui... Kalje, bre, uvo si mi probio. (I dok biznismen eta du Dunava na platnu, priajui sa Bratom, u hangar - ofis, ulazi Ribar, pridravajui Devojku ispod ruke. Plesaica argentinskih igara, uzela je neto suvie jako, neto to joj ne dozvoljava da stoji na svojim nogama".) RIBAR: Izvinite, naao sam je u hodniku, na stepenicama... Poteno se uradila"... Odakle joj pare za iglu?... BIZNISMEN: Nadrogirala se mojom prasetinom... RIBAR: Prela si na prasetinu? SAMOUBICA (pridie se na laktove, vritei): Idioteee! Idioteee!... ta si to, opet, uradila?!... Bruka me, gde god stigne! Ubiu te! DEVOJKA (osmehuje se, gledajui reku na platnu): Sad, kad skoim u reku... Koja je ovo reka?... Vidi, most!... Sad u da skoim sa mosta?.. Hop!... SAMOUBICA (ustaje i jedva stojei, hvata Devojku za vrat, elei da je udavi): ivot si mi upropastila!... Hoe da mi upropasti i ovaj posao!... Ubiu te!... BIZNISMEN: Pustite je!... Kako mislite da radite ovaj posao ako je udavite i odete u zatvor?... Odmah se oslobodite nagomilanog besa! Odmah! Odmah, ili se ovog trenutka rastajemo; od posla nema nita. SAMOUBICA: Kako?... Kako, kad bih je, najradije, udavio... BIZNISMEN: Kao malopre! Istom snagom! SAMOUBICA: Mislite, da e mi to pomoi? BIZNISMEN: Naravno! Ali, to je mogue jae! Da iz sebe izbacite sav bes! Sav bes! Da ne ostane ni jedna estica besa, ni jedan jedini atom besa!... Udahnite duboko... najdublje, i - sad! SAMOUBICA: Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!! DEVOJKA (uplaena): Aaaaa! RIBAR (uplaen): Aaaaa! BIZNISMEN: Bravo! Sjajno! Najbolje do sada!... Nikad nisam uo neto ovako... Izazvali ste lananu reakciju", to je sutina Teorije oslobaanja; da jedan ovek vrisne tako snano, da izazove reakciju drugog oveka, drugi -treeg; trei - etvrtog... dok ne vrisne cela planeta, svih est milijardi ljudi! Tako bi se oslobodila planetarno nagomilana destruktivna energija... Kad bi se to desilo - a to je mogue, kao to vidite, svet bi prodisao, svet bi se oslobodio potisnute destrukcije, koja dovodi do potrebe za unitavanjem. Vi ste bolesni, oigledno, ali biste svojim bolesnim vriskom mogli da spasete svet... SAMOUBICA: Mislite, sad sam najbolje vrisnuo? BIZNISMEN: Apsolutno! RIBAR: Umalo nisam umro... ovee, kako si to uspeo?... Odakle ti ta snaga? DEVOJKA: Ja sam - naisto, dola sebi... Vrisak mu je kao elektrook... Nisam znala da si tako moan... BIZNISMEN (gleda na runi sat): Gospodo, idem... Kasnim na izuzetno vaan poslovni ruak. A na ruak idem gladan... DEVOJKA: Izvinite, ja sam kriva... Izvinite, molim vas... BIZNISMEN: A kad sam gladan, samo mi se plae, pa moram da priam kako mi je neko umro... (Tape arhitektu po ramenu, osmehujui se)... Mislim da e moj brat imati neto da naui od vas... Vi ste sluaj" koji on nije sreo. Nadam se da e vam dati odobrenje da

radite... Ako on pristane, sutra potpisujemo ugovor... RIBAR (prilazi poslovnom oveku, ekajui priliku da mu kae neto, poverljivo): Gospodine, mogu li da vam kaem samo dve reenice... BIZNISMEN: Recite. urim... RIBAR (apatom): Va brat - kapetan, nije normalan ovek. Izvinite to ovako govorim, ali, on e mene naterati da se ubijem... Verujte mi, dolo mi je - dovde... BIZNISMEN: Kako e vas naterati" da se ubijete? RIBAR: On mene pravi ludim ve deset godina. Naisto sam popustio sa ivcima... Ruke mi se tresu... Prestao sam da puim, jer ne mogu da zapalim cigaretu... BIZNISMEN: Ako su u pitanju ivci", za to je strunjak moj drugi brat - psihijatar; obratite se njemu kad doe. Ja se bavim projektima. gradnjom, investicijama, milionima, a on ljudima sa slabim ivcima"... Saekajte ga, i sve mu lepo ispriajte... (Zvoni mu telefon u ruci)... Halo?... ovani! ovani, my dear friend!!... Oooo, it's so nice to hear you! (Dok pria sa ovanijem, prilazi arhitekti, namigujui mu, i pokazujui mu oima da vrisne u telefon. Samoubici je, malo, neprijatno, ali - oigledno, nema puno izbora)... Vrisnite, ali, najjae to moete... On voli iznenaenja... Najjae... SAMOUBICA (Udie duboko, koncentriui se na mobilni telefon u ruci pozamanog oveka): Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaaa!!! BIZNISMEN (prigueno se smeje, sluajui reakciju italijanskog prijatelja): ovani?... ovani?... ovani, my friend!... Samo krklja... Da mu nije zapao jezik u grlo... ovani?!... Ooooo, majko moja! Nije ga, valjda, log udario?! Samo bi mi to falilo, pred potpis ugovora!... ovani?!... ovani?!... alio sam se, prijatelju!... ovani!... (Dok Biznismen odlazi urnim koracima prema svetlosti vrata u dnu magacina - ofisa, arhitekta gleda za njim kao da je poinio najtei zloin.) SAMOUBICA: Ja sam samo... vrisnuo... kao to mi je on rekao... Vi ste mi svedoci, da me je zamolio a vrisnem najjae" to mogu... Ja, ovo, do sada nikada nisam radio... Nikad nikome nisam vritao u telefon... DEVOJKA (trlja ui): Nita ne ujem... Popucale su mi bubne opne... Ovo nije bio vrisak, ovo je bila eksplozija... Ovako sam neto ula, samo kad su avioni probijali zvuni zid", tokom bombardovanja... RIBAR: ovee, odakle ti tolika snaga u glasu; odakle ti tolika energija u tom slabanom telu... Pogledaj se, na ta lii... Kad sam te video na mostu, pomislio sam izvinite, biu iskren; greota je ovog nesrenika spasavati... SAMOUBICA: Vrisnuo sam... od sve muke... Nisam vritao kad je trebalo, pa sam sad provritao... DEVOJKA: Da je meni, neko, ovako, vrisnuo u telefon, ja bih se, naisto, logirala... Siroti ovani... SAMOUBICA: Gde je toalet, molim vas... Nije mi dobro... RIBAR: Na kraju hodnika... (Samoubica odlazi prema vratima u dnu magacina, ostavljajui Devojku i Ribara da ga gledaju sa saaljenjem. Ve sasvim pribrana, ljubavnica nesrenog oveka seda na kau, obgrlivi glavu akama.) DEVOJKA: Ne mogu vie, ovako... Ti radi ta hoe, ja se povlaim iz svega ovoga... Neka mi kapetan da moje pare, i - zdravo... Dovienja...

RIBAR: Pria, gluposti!... Hoe da nas ludak podavi ko' maie... On je, bre, bolestan ovek - manijak... DEVOJKA: Ma, boli me... Ko da meni neto gore moe da se desi... A on je, jedna, najobinija svinja... Gad... Kad ga vidim, samo mi se povraa. Pre neku no, dok je spavao u onoj upi, htela sam da ga odvalim sekirom, posred glave. Da mi nije stalo do ovog oveka, ubila bih ga... kunem ti se... RIBAR: Tebi se svia ovaj, nesrenik? DEVOJKA: Da... RIBAR (eta po Dunavu - na platnu, klimajui glavom, zamiljeno): Ljubav, ljubav... Ne seam se kad sam poslednji put nekoga voleo... Lepo je to, kad si zaljubljen... Ti si zaljubljena u njega? DEVOJKA: Jesam... Odnosno, volim da sedim sa njim, da priam. On jako lepo pria... Moda je to samo, zamena za oca, koga nikad nisam imala... Ma, ta je - da je, volela bih da budem sa njim... Zato sam reila da sve ovo prekinem - naravno, neu mu nita rei ta smo radili. Volela bih da odem, sa njim. negde, daleko, da vie nikad ne vidim onog ludaka - kapetana... RIBAR: Bojim se, da je ovaj njegov brat - biznismen, lui od njega... On svom poslovnom partneru - italijanskom gospodinu, u italijanskom odelu i italijanskim cipelama. prireuje dobrodolicu, tako to mu u uvo - nauilo na kancone, puta krik oveka - urlik ludaka... Ja samo mogu da zamislim tog finog, elegantnog gospodina, kad je uo: aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!! DEVOJKA: Nemoj da vriti!... ivci su mi, naisto, popustili... Majko moja, pa ovo je motor mog producenta, brata mog oveka... (Negde, u dvoritu, odjekuje rad snanog motora. Maina uplai Devojku; osvrui se, gledajui gde da se sakrije, zavue se ispod masivnog, radnog stola. Ubrzo se pojavi Samoubiin Brat, drei u levoj ruci baterijsku lampu - kojom osvetljava tamne delove magacina, i u desnoj ruci pitolj - spreman da puca u sve to mu se uini neprijateljski ". Iznenadi se, kad ugleda Ribara, prestravljenog, sa podignutim rukama.) BRAT: Jes' ti, onaj, sa mosta? RIBAR: Da... Ja sam... BRAT: ta radi, ovde? RIBAR: Pa... doneo sam kapetanovom bratu - biznismenu, sveu ribu... Kad ulovim dobru ribu... BRAT: Gde je, taj, kapetan? RIBAR: Pa... na brodu... Gde bi bio, kapetan... Danas ima, neku, promociju vina, koju organizuje ministarstvo privrede za poslovne ljude iz Japana... Jutros sam mu isporuio stotinak kila ribe... BRAT: Da nije, sluajno, meu tom ribom bio i moj brat?... Da nisi i njega isporuio"? RIBAR (ukoio se gledajui u cev pitolja, uperenu u glavu): Gospodine... ta me to pitate... BRAT: Zna ti, ta ja tebe pitam... Pretraio sam - sa renom policijom, dvadeset kilometara obale, ronio sam pet sati... Neto mi je, u celoj prii, sumnjivo... (Vadi koverat iz depa, i iz koverta - oprotajno pismo)... Neu ti itati celo oprotajno pismo, da se ne potrese, proitau ti samo jedan deo... Moja veza sa ovom, malom, prerasla je u neto ozbiljniji odnos, ali se bojim, da iza nje - sve vreme, stoji neko... (Gleda Ribara, ponavljajui bitne rei)... stoji neko, ko njoj komanduje, ko je ucenjuje, a ja sam na sve to

pristajao, jer sam se - magarac matori, zaljubio, kao da mi je sve u ivotu. ak sam nee mi verovati, planirao da se oenim, sledeeg meseca. Meutim, dugovi i poverioci su mi stegli omu oko vrata... i tako dalje... Ko je to, ko njoj komanduje", i zbog koga je to, ta, mala, kurvica, oterala moga brata, na most?... Ko je taj neko, ko stoji iza samoubistva moga brata?... Priaj, ubiu te. RIBAR: Gospodine... (Poinje da plae, i kroz pla pria, zamuckujui.) Ja... to... nita... ne znam... Ja sam... samo... pokuao da ga spasem... i... BRAT: Zavei... Da li si, nekad, bio mrtav? RIBAR: Nisam... I, ne bih voleo... BRAT: E, onda, veeras, u sedam sati, da vidim tebe, i kapetana, u restoranu pristanita... Ako se, sluajno, pojavi i ona, mala, kurvica, i nju dovedi, da je ne bih posebno traio... Znai, u sedam sati... Pazi, ko veeras ne doe, sutra e mu doi na sahranu! (Voza motora okree se na petama i urnim koracima naputa magacin-ofis, ostavljajui prestravljenog Ribara sa podignutim rukama. Kad se u dvoritu zauje odlazak snane maine, Devojka se pojavi ispod stola, hodajui etvoronoke. I - iz tog poloaja opet laje", za Bratom svoga ljubavnika.) DEVOJKA: Ja sam - kurvica?! ubre, ono, pokvareno! Dok sam bila sa tobom, bila sam - aneo, zvezda Danica, Sunce, Mesec, i sva nebeska tela, zajedno!... to ne spusti ruke, budalo jedna!... Otiao je! RIBAR: Nije... Izgleda, da se vraa... (Negde, iz hodnika, uje se bat koraka. Na vratima se pojavljuje Kapetanov i Biznismenov Brat - Psihijatar, nalik svojoj brai, ali neto stariji, sa poduom crnom kosom, naoarima velike dioptrije, u belom mantilu, i sa mitraljezom u rukama. Oslanjajui se na taku - leva noga mu je ukoena, prilazi uplaenom Ribaru, i Devojci na etiri noge". Gledajui u vijugavu reku, na platnu, govori tiho, zamiljeno.) PSIHIJATAR: Dakle, o emu se radi... DEVOJKA: Gospodine, nas dvoje smo doli da... RIBAR: Molim te, dozvoli mi, da ja objasnim gospodinu, zato smo doli... Gospodine doktore... PSIHIJATAR (gleda ih ljutito): Zato me prekidate? DEVOJKA: Pa... pitali ste nas, o emu se radi... PSIHIJATAR: Ko vas je to pitao?... Dakle, o emu se radi je moja uzreica, to ja sam sebe pitam pitam se, naglas - o emu se radi, da bih, kad ustanovim o emu se radi, vas pitao: dobro, koji je va problem?... To su dve, bitno razliite stvari... Znai - da preciziramo; kad kaem: Dakle, o emu se radi, vi utite, dok ja ne razmislim i ne spoznam sutinu problema, pa vas tek onda upitam: dobro, koji je va problem?... Da li smo se razumeli? DEVOJKA: Da... RIBAR: Naravno... PSIHIJATAR: Lepo... Da krenemo, onda, ispoetka. Dakle, o emu se radi?... (Psihijatar ih gleda ispod obrva, dok njih dvoje utei trpe" pitanje)... O emu se radi, da iz arhitektonskog ofisa istrava ovek sa pitoljem u ruci, urlajui: sve u vas pobiti!... (Psihijatar gleda Ribara i Devojku, ali njih dvoje, ute, plaei se da i ovo pitanje nije samoispitivanje")... Recite. RIBAR: Smemo? PSIHIJATAR: Da... Vi utite, samo kad ja pitam: dakle, o emu se radi... Ko je bio taj

ovek, sa pitoljem u ruci, i pretnjom u glasu? DEVOJKA: Brat, roeni brat samoubice - arhitekte... Inae, budala... PSIHIJATAR: A, gde je samoubica... odnosno, gospodin arhitekta?... Reeno mi je, da e me ekati ovde... RIBAR: U veceu... Pardon, u toaletu... Pozlilo mu je posle vritanja... PSIHIJATAR: Zato vi, gospodine, sve vreme drite podignute ruke?... Plaite se mitraljeza? RIBAR: Da... Bio sam ranjen dva puta - teko, na smrt, jer su mi rekkli: nema predaje"... Sad, kad vidim oruje, ruke mi se same podiu; to je jae od mene... Kad vidim oruje u bioskopu, na filmu, ja dignem ruke, a publika vie: spusti ruke, idiote!... To je, verovatno, neki teki psihiki poremeaj, doktore... PSIHIJATAR (sputa mitraljez na sto, a Ribar ruke uz telo): Leio sam, jutros, jednog ratnog veterana, pa mi je umesto honorara dao mitraljez... Imam punu kuu puaka, kalanjikova, pitolja, heklera, bombi... Naravno, ne uzimam ja to oruje da bih naplatio pomo leenje, ve da bih ga sklonio iz ruku ljudi koji bi mogli da ga upotrebe, kao to se deava, skoro svaki dan... itate po novinama: Ubio familiju, i pola sela"... Zato, vi, gospoice, plaete?... DEVOJKA: Gospodine... ja u vam rei sve to znam, pa taman me va brat - kapetan, ubio... (Vie na Ribara, kojijoj rukom daje znak da se smiri - ne pria)... Dosta, bre! Hou sve da kaem!... On me moli da preutim neke stvari, meutim, ne mogu vie da utim!... Dolo mi je - dovde... PSIHIJATAR: Priajte... RIBAR: Molim te, nemoj da... DEVOJKA: Zavei!... Gospodine, ja vam moram rei da je va brat - kapetan, jedna najobinija bitanga, propalica, olo... On je... on je, on je mene naterao na prostituciju... doveo me je na kej sa petnaest godina... i... i.... To to on radi, to je strano... (Devojka plae, seda na kau, rukama skrivajui lice - razmazani krejon i maskaru)... On je... zlikovac, koga u ja... ubiti... pre ili kasnije... PSIHIJATAR: Lezite... I, opustite se... I samo diite ; duboko, to moete dublje... Zato je moj brat zlikovac"? RIBAR: Kad je ona ve poela da pria, rei u vam i ja sve, pa taman i mene ubio... Gospodine doktore, nas dvoje smo roblje vaeg brata. Roblje, najobiniji - robovi... Da li je, vama, gospodine, doktore, poznato, na primer, da va brat, kapetan, nije - kapetan. PSIHIJATAR: Nije kapetan?... Moj brat, nije - kapetan? RIBAR: Nije... DEVOJKA: Nema on veze sa kapetanima! PSIHIJATAR: A ta je, onda, ako nije - kapetan? RIBAR: Nita... On je - nita, to se tie, bilo kakve profesije. On je, jednostavno, najmonstruozniji trgovac ljudima... Trgovac nesrenim, traginim, ljudima... Izvinite. to ja ovako priam o vaem bratu - znam da to nije lepo, ali, moram vam rei sve to znam, da, mu, vi, eventualno, pomognete, ako njemu uopte ima pomoi... On je monstrum... PSIHIJATAR: Stanite, stanite, malo... Sve te etikete me ne zanimaju; zanimaju me samo injenice. Zato je moj brat - monstrum i trgovac ljudima"? Na osnovu ega vi to tvrdite? Imate li neke konkretne dokaze? DEVOJKA: Sto dokaza! Sto ljudi - sto dokaza! Poslednji dokaz" je, gospodin -

arhitekta! RIBAR: Bez histerije, molim te... Gospodine doktore, da li je vama poznato da va brat nema brod... kao to pria da ima? PSIHIJATAR: Nema brod?... Pa, kako je, onda, kapetan? RIBAR: Nikako... On ima samo jednu kapetansku uniformu, koju oblai kad ja zadrim nekog samoubicu na mostu. On nije kapetan, a ja nisam ribar... Ja nemam nikakve veze sa ribarstvom; nisam upecao ribu u ivotu. PSIHIJATAR (oslanja se na taku, osmehujui se): ta li u ja sve uti?... Vi niste ribar?... A obueni ste kao ribar? RIBAR (takoe se, od sve muke, osmehuje): Pa, u tome i jeste tajna" naeg posla, nae prevare. Ovo je, samo, moj - kostim. Kao to va brat nema nikakav brod, tako i ja nemam ni najobiniji ribarski amac. Nita nemam... osim, ovog, gumenog odela, na se6i... Vidim, zbunjeni ste? PSIHIJATAR (premeta se sa take na zdravu nogu): A kako lovite ribu, ako nemate ni amac, ni opremu... RIBAR: Lovim tako, to po ceo dan vozim jedan stari bicikl po keju, izmeu mostova, ovuda... (pokazuje na platnu)... ekajui da se neki samoubica popne na most i pree ogradu... Kad vidim nekog takvog nesrenika, trim na most i molim ga da mi ne skoi u alat"; mree. strukove, bubnjeve... koje nemam. I, kad ga ja zaustavim, onda se pojavljuje ona - skoro gola, plaui i molei nesrenika da se ne ubije, jer je i njoj teko, pa, ipak, ivi, a volela bi da ima nekog, kao to je, na primer - samoubica... I dok ga nas dvoje smirujemo, dolazi va Brat u uniformi kapetana - ba, onako, lepoj uniformi, sa priom, kako su mu samoubice padale, godinama, po brodovima i ubijale turiste, putnike, poslovne ljude, posadu... Sad mu je najnovija pria kako mu je jedan samoubica pobio pola orkestra... PSIHIJATAR (vadi cigarete i upalja iz depa. Pripaljujui cigaretu, gleda Ribara, konspirativno): Ako naie moj brat - biznismen, ja u vam dati cigaretu; ubio bi me, kad bi video da puim... Morao sam da zapalim posle svega to sam uo... Molim vas, neto mi nije jasno... Kako je to samoubica pobio pola orkestra"? RIBAR: Va Brat, pria, kae, skoio mu je ovek sa dunavskog mosta na brod, posred orkestra. Pola muziara je odmah stradalo, a violinista se muio, i u samrtnom ropcu vukao gudalo po icama violine: ciju, ciju, ciju... PSIHIJATAR: Violinista - u ropcu, svirao violinu?... Svata sam uo i video u mojoj profesiji, ali, da violinista svira dok umire... Trzao se, i svirao? RIBAR: Pa, tako, va brat, pria... On je to, ovako, pokazivao, kao da se violinista tresao, i vukao gudalo... pa se, ulo, samo: ciju, ciju, ciju... DEVOJKA: Reci, bre, u emu je problem; ta si se uhvatio tog violiniste, i - ciju, ciju, ciju!... Reci, ta radi njegov brat! RIBAR: Zavei!... Nije problem, doktore, to on sve to tako pria, nego to ja sve moram da potvrujem, i dodajem kako sam bio prisutan, kako sam sve to video iz mog ribarskog amca, dok sam lovio ribu ispod mosta... A ono to je najgore, to je najtraginije, ja sve to radim, ve deset godina, bez ijednog jedinog dinara - dabe!... Kao i ona, poslednjih pet-est godina... DEVOJKA: Dobro je, da si se i mene setio... RIBAR: Va brat nam duguje trideset hiljada evra, za spasavanje stotinak samoubica, jer smo se dogovorili: trista evra po spasenom samoubici... koje on, kasnije, preuzima, i

alje, dalje - mi ne znamo, kuda... To - ta se dogaa sa tim ljudima - kasnije, to nije na problem, ali, ovo, to smo radili tolike godine, dabe, na plus etrdeset, i minus dvadeset... Moete li vi da zamislite mene, kako vozim bicikl na minus dvadeset? PSIHIJATAR (eta pokraj reke - na platnu, na kojoj je Ribar ilustrovao" priu o vonji bicikla izmeu mostova i ljudi koji sa njih padaju): Sad mi je - konano, sve, jasno! Vas dvoje ste, uz pomo moga brata, spasli sto ljudi - sto ivota, koji bi zavrili na dnu reke? RIBAR: Mi smo ih spasli da ne skoe... a onda im se gubi svaki trag... Svi ti ljudi se i danas vode kao davljenici... Ovde smo prvi put, jer je ona insistirala da bude sa ovekom koga voli, sa kojim eli da ivi... sa gospodinom Arhitektom... Gde li je on? PSIHIJATAR: Neverovatno... Neverovatno, gospodo! Ja ovakvu skromnost nikad nisam uo, ni video!... Spasli ste sto ljudi, a o tome priate kao da je to neto najobinije, najnormalnije... Kad se oduzme pria o brodu, udicama, amcu, violinisti, pobijenom orkestru, to su sve - kako kaete, izmiljene prie... Je li tako? RIBAR: Da... PSIHIJATAR: A izmiljene su, da biste zadrali ljude, da ne skoe u reku, i - smrt... Je l' tako? RIBAR: Da... Ona je - kao to sam vam ve rekao, dolazila skoro gola, nesrenik je gledao i mislio, valjda: mogu da se ubijem svaki dan. ali, ovakva enska mi se sad nudi, i - nikad vie... PSIHIJATAR: Dobro, dobro... to su sve vae igre, meutim, injenica je, da ste vas troje spasli sto ljudi. Sto ljudi! To je, ono, najbitnije; a kojom metodom ste ih zadrali da ne skoe, to je sasvim druga pria... Dakle, o emu se radi? DEVOJKA: Radi se o prevari! O stranoj prevari! O kriminalu! RIBAR: Uuti! Uuti! To doktor pita samog sebe: dakle, o emu se radi? DEVOJKA: Izvinite... Zaboravila sam... PSIHIJATAR: Dakle, o emu se radi... (Skida naoare i brie debela stakla, maramicom.) Radi se o troje ljudi, koji bi - da ima pravde u ovoj zemlji, morali da imaju pregrt ordenja, plakete za podvig godine", sva priznanja, potovanje naroda, zahvalnost drave, i -ono to je najbitnije: nacionalnu penziju!... vi ste - heroji! Vi ste ljudi za divljenje! Vi ste uinili ono, to je ravno - udu! Za takav poduhvat, za takvu humanost, nacionalna penzija je najmanje to je ova drava duna da vam da! DEVOJKA: Nacionalnu penziju? PSIHIJATAR: Da, gospoice!... Znate li vi ko je sve dobio nacionalnu penziju, za poslove koji se ne mogu meriti sa ovim to ste vi uradili... (Vadi telefon iz depa mantila, i poziva ekoga)... Prijatelju, kad bi mogao da primi dvoje ljudi?... Molim te, hitno mi je... Ispriali su mi neto, to je - najblae reeno - fascinantno!... Nee verovati kad bude uo, kakve su poduhvate - uda, napravili... Kad?... Sutra, ujutru, u devet sati... Ti zna zato ih aljem: nemoj da mi se vrate bez nacionalne penzije... Molim te, to je najmanje to ovi ljudi zasluuju... (Dok Doktor pria sa Prijateljem, u magacin-ofis ulazi Samoubica, drei se za stomak, kao da je preleao tifus. Devojka mu pritrava, grli ga i ljubi.) DEVOJKA: Ti si eleo da se oeni sa mnom?! SAMOUBICA: Da... DEVOJKA: A, eli li jo uvek? SAMOUBICA: Da... Ako preivim napad ira... PSIHIJATAR (u telefon): Prijatelju, hvala ti - unapred!... Kad ih bude uo, znae zato

sam te ovako hitno zvao... ao! (Psihijatar prekida vezu, vadei vizit-karticu iz depa. Dok je prua Ribaru, posmatra zguvanog" arhitektu)... Otiite, sutra ujutru, u devet sati, i javite se ovom gospodinu... Nacionalna penzija je najmanje to zasluujete... Prosto, ne mogu da verujem, kakav ste poduhvat izveli... RIBAR: Gospodine doktore... ne znam... kako da vam se zahvalim... Verujte mi, bio sam pred samoubistvom... PSIHIJATAR: Da li biste uspeli sebe da spasete?... (Doktor se osmehuje, lupkajui presrenog Ribara po ramenu)... Molim vas, eleo bih da gospodin arhitekta, i ja, popriamo, nasamo... Mi emo se videti, posle vaeg sutranjeg razgovora... Dovienja... I jo jednom da vam kaem: divim vam se! RIBAR (pokuava da poljubi ruku spasitelju, ali je Psihijatar izmae, pomazivi ga po glavi): Hvala vam, do neba... Do neba vam, hvala... PSIHIJATAR: Nemojte mi nebo spominjati... Ja sam vam pomogao, da dobijete on to zasluujete... DEVOJKA: Ljubavi, ekam te... I - volim te! (Ribar i Devojka naputaju magacin, gazei pokraj Dunava, na platnu... I dok njih dvoje odlaze, Arhitekta seda na kau, drei se za stomak.) PSIHIJATAR: Imate napad ira?... SAMOUBICA: Da... PSIHIJATAR: Ovi, vai prijatelji, uinili su - udo; neverovatno udo - svetsko udo... Da li znate ta su oni uradili poslednjih nekoliko godina?... Da li vam je ita poznato? SAMOUBICA: Ne... Znam, samo da su mene spasli ... da ne skoim sa mosta... PSIHIJATAR: Vas, i jo devedeset i devet