UNIVERZITET U NIU

EKONOMSKI FAKULTET NI

SEMINARSKI RAD Tema: Privredni ciklusi

Mentor: Kandidat:

Duan Savi

U Niu, 2015.

-2-

SADRAJ

UVOD........................................................................................................................................ 3

1. Privredni ciklusi ................................................................................................................... 4

2. Faze privrednog ciklusa ....................................................................................................... 6

3. Teorije privrednih ciklusa .................................................................................................... 8

3.1. Teorija realnih privrednih ciklusa ...................................................................................11

4. Korelacija ekonomskih varijabli sa autputom tokom privrednog ciklusa ..........................12

ZAKLJUAK ...........................................................................................................................14

LITERATURA: ........................................................................................................................15

-3-

UVOD

Privredni rast, kao neprekidni proces proirenja drutvene proizvodnje, nije konstantna i

ujednaena tendencija. Iako je uveanje drutvenog proizvoda uslovljeno tehnolokim

progresom i porastom produktivnosti, iji je uticaj tokom vremena sve vei usled sticanja

novih saznanja i njihove primene u proizvodnom procesu, u privredi se u odreenim

vremenskim razdobljima javljaju kolebanja koja mogu imati negativne efekte kako na

pojedine delove privrede , tako i na ekonomsku aktivnost u celini.

Te pojave ciklinih oscilacija privrede smatraju se kljunim smetnjama za postizanje ciljeva

makroekonomske politike da obezbedi makroekonomsku stabilnost, odnosno dinamiku

stabilnost opteg nivoa cena, punu zaposlenost, ravnoteu u platnom bilansu, ravnoteu u

budetu drave i kao pozitivna posledica prethodno ostvarenih ciljeva rast standarda

graana.

Sve trine privrede izloene su privrednim ciklusima koji se meusobno smenjuju veom ili

manjom pravilnou, tako da jedan od znaajnih i uvek aktuelnih problema jesu ekonomske

fluktuacije privrede.

-4-

1. PRIVREDNI CIKLUSI

Privredni ciklusi nastaju usled naglih promena u odredjenim ekonomskim veliinama (pre

svega u agregatnoj tranji) koje se putem lanane reakcije prenose i na ostale ekonomske sfere

stvarajuci zatvoren krug uzroka i posledica koji dovodi do opteg ekonomskog blagostanja ili

nestabilnosti.

Poznati makroekonomski teoretiari Semjuelson i Nordhaus pod privrednim ciklusom

podrazumevaju ,, sveprisutne fluktuacije u ukupnoj nacionalnoj proizvodnji, dohotku i zaposlenosti

koje traju od dve do deset godina1 .

Varijabla koja se najvie koristi za praenje kratkoronih promena u ekonomiji i koja

predstavlja najobuhvatniju meru proizvodnje neke privrede je bruto drutveni proizvod (BDP). To

je mera svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u nekoj zemlji za godinu dana. Razlikujemo

nominalni i realni BDP, pri emu je nominalni izraen u tekuim trinim cenama i menja se kako

pod uticajem cena tako i pod uticajem fizikog obima proizvodnje. Realni BDP se izraunava u

stalnim cenama i menja se iskljuivo pod uticajem fizikog obima proizvodnje. Tako da iskazivanje

rezultata proizvodnje preko nominalnog drutvenog proizvoda nije pogodno za ekonomske analize,

jer se drutveni proizvod moe poveati uveanjem proizvodnje, ali i sa poveanjem cena robe.

Zbog toga, ekonomisti koriste realne veliine da bi eliminisali uticaj promena cena.

Potencijalni proizvod predstavlja koliinu dobara i usluga koju je mogue proizvesti uz

stabilne cene i prirodnu stopu nezaposlenosti. On se vremenom uveava, uveavanjem proizvodnih

mogunosti privrede, odnosno poveavanjem radne snage, kapitala, i slino.

Proizvodne mogunosti jednog drutva se ne poveavaju ravnomerno, mogue je da u nekim

godinama proizvodnja raste, dok u nekim stagnira, ili opada. Dugorono posmatrano, potencijalni

proizvod se moe predstaviti rastuom linijom, jer se dugorono kratkorone fluktuacije meusobno

potiru. Stvarni proizvod na kratak rok fluktuira oko pretpostavljenog trenda. Upravo te fluktuacije

su privredni ciklusi.

1 Samjuelson, P. , Nordhaus, V., Ekonomija, 18. Izdanje, Mate Beograd, 2009, str. 468.

-5-

Slika 1. Privredni ciklus

Privredni ciklusi stvaraju nezaposlenost i inflaciju, a pogrena dravna intrvencija moe

dodatno da pogora stabilnost trita.

Privreda prolazi stalno kroz ciklus:

faze u kojima se privreda ''pregrejava'' i javlja se inflacija,

faze u kojima proizvodnja opada i raste nezaposlenost , a

mogue je postojanje i inflacije i nezaposlenosti tj. nema pravilnosti u ispoljavanju

faza.

Cilj drave je da ostvari nisku stopu nezaposlenosti, nisku stopu inflacije-stabilnost cena i da

ostvari to vei drutveni proizvod. Za razliku od perioda trajne nezaposlenosti, privredni ciklusi

predstavljaju kratkorone varijacije proizvodnje i nezaposlenosti, koje po pravilu traju 3-4 godine.

Kljuna karakteristika privrednog ciklusa jeste da znaajne makroekonomske varijable imaju

tendenciju da se sistematski kreu u istom pravcu. Privredni ciklusi predstavljaju dinamiku

neravnoteu inflacije, privredne aktivnosti i nezaposlenosti.

Oblici privrednih ciklusa, utvruju se i prema: uzrocima ( kriza tranje, pekulativna kriza,

panina kriza), intenzitetu ( kriza i recesija ), obuhvatnosti ( parcijalna i opta privredna,

pojedinana i globalna ).

-6-

2. FAZE PRIVREDNOG CIKLUSA

Privredni ciklusi se razlikuju. Te razlike se pre svega odnose na dubinu promena i duini trajanja,

ali i pored tih razlika uoavaju se i njihove slinosti, odnosno zajednike karakteristike.

Privredni ciklus ine dve uzastopne faze u kretanju privredne aktivnosti:

kontrakcija (faza pada) koja traje do nove faze rasta i

ekspanzija (faza rasta) sa kojom privredni ciklus poinje

Slika 2. Faze privrednog ciklusa

-7-

Na osnovu pomenutih zajednikih karakteristika, podfaze kroz koje privreda prolazi u svom

ciklinom kretanju jesu:

kriza

depresija,

oporavak

prosperitet.

U fazi krize se javlja gomilanje zaliha neprodate robe. Zbog prestanka prodaje se smanjuje

profitna stopa, jer prodavci smanjuju svoje cene kako bi podstakli prodaju. Kako je profitna stopa

smanjena, dolazi i do pada proizvodnje, investicija i rasta nezaposlenosti. U ovakvoj situaciji, mnoga

preduzea bankrotiraju. Opstale kompanije, kako bi poveala svoju konkurentnost, pokuavaju da

dou do dodatnog kapitala kako snizili svoje trokove, modernizovali proizvodni proces, i slino.

Dolazi do rasta tranje za zajmovnim kapitalom, kao i do rasta kamatne stope.

U fazi depresije se zaustavljaju negativna kretanja iz prethodne faze. Zaustavlja se pad

cena, zalihe robe se nude na kredit, modernizuju se kapaciteti, rastu investicije. Sve to potstie i rast

zaposlenosti i rast tranje. Ovim investicionim ciklusom, privreda ulazi u fazu oivljavanja.

Faza oivljavanja (prosperiteta) se odlikuje odvijanjem privrednog ciklusa na novoj

tehniko-tehnolokoj osnovi. Nastavlja se rast prodaje, proizvodnje, zaposlenih i slino. Dolazi do

rasta nominalnih i realnih zarada, odnosno ivotnog standarda. U ovoj fazi, uslovi dobijanja kredita

su bolji i raste interes za nova investiciona ulaganja.

U fazi prosperiteta nastavlja se rast investicija, zaposlenosti, otvaraju se novi kapaciteti i

cene poinju blago da rastu. Zbog velike ponude zajmovnog kapitala, smanjuje se kamatna stopa,

-8-

dok profitna stopa raste. Zbog veeg obima proizvodnje, raste ponuda robe, pa je trite

prezasieno. To dovodi do gomilanja zaliha neprodate robe, to ponovo dovodi do smanjenja obima

prozvodnje, smanjenja profitne stopa, otputanja radnika, i drugog. Tako privreda dolazi u fazu krize

i privredni ciklus ponovo poinje.

Period koji protekne od sredine jedne faze do sredine sledee faze naziva se segment

privrednog ciklusa. Razlika izmeu vrha i dna privrednog ciklusa predstavlja amplitudu privrednog

ciklusa. Vremensko trajanje jednog privrednog ciklusa zavisi od duine pojedinih faza, a njihova

duina pak zavisi od dve grupe faktora: primarni efekti i odloeni efekti.

3. TEORIJE PRIVREDNIH CIKLUSA

U ekonomskim teorijama devetnaestog veka, kratkoronim fluktuacijama se nije pridavala

odgovarajua panja, s obzirom da je panja bila usmerena na druga ekonomska pitanja, te da se

smatralo da je stopu rasta ekonomske aktivnosti bilo mogue odrediti i bez razmatranja ovih

fluktuacija. Meutim, shvatanje znaaja postojanja privrednih ciklusa za razumevanje

makroekonomskih kretanja i njihovo eksplicitno integrisanje u makroekonomsku analizu, nije

znailo i stvaranje koncenzusa meu razliitim ekonomskim kolama po ovom pitanju. Naprotiv,

objanjenja fluktuacija su bila potpuno razliita, uz este promene u pravcu u kome je usmeren

istraivaki napon pa i samo definisanje teorije privrednih ciklusa.

Prvi znaajni pokuaj objanjenja privrednih ciklusa potie od Veslija Miela, i njegovog dela

,,Privredni ciklusi iz 1913. godine.

Do pojave opte teorije gledalo se kao na glavni izazov ekonomskoj teoriji. Pri tome je

postojala izvesna saglasnost kako ovaj problem reiti. Dakle sve do kejnzijanske revolucije, postojala

je tenja ekonomista da ekonomske fluktuacije objasne u kontekstu teorije ravnotee. To su teorije

koje u objanjavanju privrednih ciklusa polaze od eksternih faktora: ratova, revolucija, migracija,

tehnolokih otkria i slino. Privreda je u osnovi stabilna, a rast proizvodnje je rezultat delovanja

faktora na strani ponude. Povremene fluktuacije , odnosno odstupanja od stanja ravnotee pune

zaposlenosti rezultat su navedenih egzogenih okova, tj ratova, fluktuacija cena uvoznih dobara,

-9-

tehnoloke promene. U takvim uslova snane uravnoteujue snage sistema, pod uticajem promena

nivoa cena na tritu brzo vraaju privredu u ravnoteu pune zaposlenosti. Klasiari su smatrali da je

u privredi sa stabilnim cenama i zaradama, uvek prisutna ravnotea uz punu zaposlenost. Jedini

faktori koji mogu uticati na stanje ravnotee jesu okovi na strani ponude koji pomeraju dugoronu

krivu agregatne ponude. Prema ovom modelu klasiara, privredni ciklusi nisu mogui. Meutim,

kako je oigledno postojanje privrednih ciklusa, ovaj model je naiao na veliku prepreku.

Drugu grupu ine teorije koje privredne cikluse objanjavaju odreenim mehanizmima

unutar ekonomskog sistema. Ravnotea u uslovima pune zaposlenosti je samo poseban sluaj, a ne

pravilo, jer je privreda potencijalno nestabilna. Fluktuacije ekonomskih aktivnosti su rezultat

endogenih procesa koji se odvijaju u fazi ekspanzije. Svaka ekspanzija izaziva recesiju i kontrakciju, a

svaka kontrakcija oivljavanje i ekspanziju. Problem je to su stabilizujue snage trita slabe, a

proces povratka stanja ravnotee pune zaposlenosti je spor. Veina faktora koji deluju kao uzronici

ciklusa deluju preko agregatne tranje.

Klasiari su u svojoj analizi polazili od postojanja samoreguliuih snaga trinog

mehanizma. Adam Smit je smatrao da nema dravne regulacije, konkurencija bi obezbedila

automatski usklaivanje interesa pojedinaca i drutva. Meusobna konkurencija i odnosi ponude i

tranje prisiljavaju proizvoae da se prilagode drutvenim potrebama. To regulie takozvana

,,nevidljiva ruka trita, koja savreno funkcionie bez intervencije drave.

U periodu od 1850. do 1930. godine su se razvile etiri razliite teorije ciklusa i to:

monetarna teorija,

teorija preteranog investiranja,

teorija nedovoljne potronje,

teorija inovacije.

Modeli monetarnih privrednih ciklusa dominirali su novom klasinom

makroekonomijom od 70-ih do 80-ih godina, odreujui novu klasinu makroekonomiju.

Monetarna politika ima znaajnu ulogu u objanjenju ekonomskih flutuacija. Tvorac ove teorije je R.

Hatri. Monetarna teorija objanjava privredne cikluse ekspanzijom i kontrakcijom novca i kredita.

Naime, poveanje obima kredita dovodi do pada kamatne stope, to dovodi do rasta investicija u

fiksne fondove i zalihe. Zaposlenost i proizvodnja se poveavaju dok traje monetarna ekspanzija.

Kada bankarski sistem postane nelikvidan dolazi do poveanja kamatne stope, smanjenja tranje za

kreditima, proizvodnje, rasta nezaposlenosti i privreda ide u recesiju. Postojale su razlike u shvatanju

prirode i naina uticaja monetarne politike, ali je prihvaeno da znaajni empirijski pokazatelji

-10-

ukazuju na pozitvnu korelaciju izmeu kretanja novane mase i kretanja proizvoda-dohotka.

Makroekonomisti su se sloili da loa monetarna politika moe biti uzrok destabilizacije ekonomije.

Tugar Baranovski je tvorac teorije preteranog investiranja, i on je zastupao stav da

investicioni bum, uzrokovan vikom aktivnosti u bankarskom sistemu vodi formiranju vika

kapaciteta u poreenju sa kupovnom moi na tritu. Za razliku od njega, F. Hajek je razvio model u

kome je naglasak stavljen na interakciju monetarne i realne dimenzije privrede. Stoga, prekomerno

kreiranje novca vodi padu kamatne stope ispod tzv.,,prirodne stope to distorzira strukturu

proizvodnje kroz preteranu akumulaciju kapitala.2

Teoriju inovacije je utemeljio J. umpeter. U svojoj knjizi Privredni ciklusi on iznosi stav

da inovacija proizvoda prouzrokovana tehnoloskim razvojem dovodi do tzv. ,,stvaralakog

razaranja, gde novi industrijski sektori nastaju dok istovremeno stare brane nestaju . Kako se

inovacije javljaju povremeno, a ne konstantno, tako ni privredni razvoj ne tee kontinuirano, ve

oscilira oko trenda. Oni koji se prvi prilagode novom nainu organizacije rada, koji diktira inovacija,

ostvaruju ekstraprofit. Taj ekstraprofit privlai i ostale da se prilagode novonastaloj situaciji, to vodi

padu profitne stope. Neka preduzea e bankrotirati, proizvodnja e se smanjiti, do pojave novih

inovacija, zatim proces poinje ispoetka.

Tvorac teorije nedovoljne potronje je Hobson. Prema teoriji nedovoljne potronje,

krizu uzrokuje nedovoljna lina potronja, koja je uzrokovana nepravednom raspodelom dohotka.

Kako rastu dohoci najbogatijih slojeva stanovnitva dolazi do rasta tednje, a takoe i do rasta

investicija to dovodi do hiperprodukcije.

Kejnzijanska revolucija je kao i u drugim elementima makroekonomske analize i u teoriji

koja je razmatrala postojanje privrednih ciklusa uvela odreene novine. U ovom modelu, odreivanje

nivoa investicija zavisi od marginalne efikasnosti kapitala i preferencija likvidnosti. U uslovima

rastuih neizvesnosti u privredi, dolazi do fluktuacijama u investicijama. Zbog pada investicija, usled

delovanja efekta multiplikatora, dolazi do pada zaposlenosti, proizvodnje, i poinje faza krize. Dakle,

za razliku od stavova Adama Smita, u ovom modelu agregatna tranja determinie agregatnu

ponudu.

M. Kalecki je etrdesetih godina formulisao teoriju politikog privrednog ciklusa, a

sredinom sedamdesetih je oiveo W. Nordhaus. Ova teorija povezuje privredne cikluse sa

manipulisanjem fiskalnom i monetarnom politikom od strane politiara. Naime, da bi poveala svoje

anse na izborima, vlast moe prvo primenjivati restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku, kako bi

2 D. Kitanovi, N. Golubovi, Osnovi ekonomije, Ekonomski fakultet Ni, 2006., str. 529.

-11-

izazvala vetaku recesiju, a zatim pred izbore poinju sa ekspanzivnom politikom, kako bi poveali

proizvodnju i zaposlenost.

3.1. TEORIJA REALNIH PRIVREDNIH CIKLUSA

Teorija realnih privrednih ciklusa je imala svoje ishodite, u prvom redu u realnim

ekonomskim kretanjima jer su kretanja u razvijenom makroekonijama 70-ih godina, optereena

naftnim okovima uticala na poveanje interesovanja makroekonomista da makroekonomsku

nestabilnost objasne delovanjem faktora na strani agregatne ponude. S druge strane, empirijski

podaci o kretanju drutvenog proizvoda, zaposlenosti, industrijske proizvodnje i mnogih drugih

vanih agregata privrede SAD-a, direktno su ukazivala na zakljuak da su za objanjenje kretanja

agregatnog proizvoda realni okovi vaniji od monetarnih okova. Vana karakteristika modela

realnih privrednih ciklusa je da su to dinamini modeli to direktno proizlazi iz istraivakog

programa nove klase.Zagovornici ovih teorija su: C. Ploser, E. Preskot, R. Lukas i T. Sargent.

Polazna pretpostavka ove teorije je daje ciklino kretanje privrede uzrokovano okovima na

strani ponude vezanim za privrednu tehnologiju. Pod time se podrazumevaju: pronalasci, inovacije,

nova otkria, poboljanje performansi proizvoda. Prvenstveno, pod uticajem pozitivnog oka na

strani ponude, dolazi do rasta granine produktivnosti rada i kapitala. Granina produktivnost

kapitala raste zato to je ponuda kapitala u kratkom roku neelastina, to znai da raste stopa prinosa

na kapital. Takoe se pretpostavlja da e i ponuda rada biti neelastina, to vodi rastu realnih zarada.

Na strani ponude, kako ista koliina rada i kapitala postaje produktivnija, raste i proizvodnja. Na

strani tranje raste potronja, jer raste i bogatstvo.

Rast granine produktivnosti kapitala podstie njegovu akumulaciju. Ali kako je tehnoloki

ok privremen, njegov nestanak uzrokuje pad produktivnosti kapitala, izazivajui pad proizvodnih

kapaciteta na inicijalni nivo. Tako se javlja privredni ciklus u uslovima fleksibilnih cena i zarada.

Kako je pretpostavka da je ponuda rada neelastina, u toku ciklusa stopa zaposlenosti bi trebalo da

ostane ista. Meutim, praksa pokazuje drugaije. Naime, i zaposlenost u toku privrednog ciklusa

fluktuira, to implicira da je agregatna ponuda rada elastina. To dalje uslovljava da e inicijalni

okovi na strani ponude biti praeni promenama ponude rada, to poveava efekat na proizvodnju.

Stoga se od ove teorije zahtevalo da objasni zbog ega bi elastinost ponude rada morala da bude

visoka. Polazei od izbora izmeu potronje i dokolice, kao primarne determinante nagiba krive

ponude rada, ova teorija je dola do zakljuka da je intertemporalni izbor izmeu dokolice danas i

-12-

dokolice sutra onaj faktor koji utie na stepen elastinosti ukupne ponude rada3. Privremeni ok na

strani ponude podie tekue zarade i realnu kamatnu stopu. Meutim, dananja dokolica je skuplja

nego to e biti u buduem periodu. Preovladavanje supstitucionog efekta znai da domainstva

poveavaju ponudu rada, a dohodnog da e pojedinci manje raditi u oba perioda, jer se istim radom

moe obezbediti vea dokolica. Ako je u poetku supstitucioni efekat jai od dohodnog, kriva

ponude rada e biti elastina i ponuda e porasti, ime se potstie rast drutvenog proizvoda. U

narednom perioda radnici e raditi manje, pod uticajem dohodnog efekta, to dovodi do smanjenja

ponude rada, i pada drutvenog proizvoda. Sve ovo se dogaa bez ikakve rigidnosti na planu cena i

zarada.

4. KORELACIJA EKONOMSKIH VARIJABLI SA

AUTPUTOM TOKOM PRIVREDNOG CIKLUSA

Adekvatna analiza ciklinog kretanja privrede mora da se zasniva na kretanju mnogih

kljunih ekonomskih varilabli, a ne samo na kretanju drutvenog proizvoda. Drugim reima, ocena

stanja privrede mora da se zasniva na analizi ponaanja irokog spektra kljunih ekonomskih

varijabli. To je i uslov za dalji razvoj teorija o privrednom ciklusu, kao i za proveru uspenosti

postojeih. Zato, uspena teorija privrednih ciklusa treba da obuhvati dva veoma vana aspekta

ciklinog ponaanja kljunih makroekonomskih varijabli. Prvi je smer u kome se varijabla kree u

odnosu na smer agregatne ekonomske aktivnosti. Naime, ona ekonomska varijabla koja se kree u

istom smeru kao i agregatna ekonomska aktivnost, odnosno ako raste u ekspanzijama i opada u

kontrakcijama je prociklina. Varijabla koja se kree suprotno agregatnoj ekonomskoj aktivnosti,

odnosno na gore u kontrakcijama i na dole u ekspanzijama je kontraciklina, a one varijable koje

ne pokazuju jasnu emu tokom ciklusa su acikline.

Drugi vaan aspekt, predstavlja vremenski trenutak kada pojedine varijable dostiu krajnje

take prekretnice (vrh i dno) u odnosu na take preokreta tokom privrednog ciklusa. Ekonomska

varijabla je vodea ako tei da prethodi u odnosu na agregatnu ekonomsku aktivnost. Ove varijable

su znaajne jer mogu posluiti u predvianju budueg smera privrednih aktivnosti. Koincidentna (ili

3 D. Kitanovi, N. Golubovi, Osnovi ekonomije, Ekonomski fakultet, Ni 2006., str. 531.

-13-

podudarna) ekonomska varijabla je ona iji vrhovi i dna se javljaju skoro u isto vreme sa

odgovarajuim ciklusom, dok je zaostajua varijabla ona iji vrhovi i dna se javljaju kasnije od

odgovarajuih vrhova i dna privrednog ciklusa.

Potronja predstavlja najznaajniju komponentu agregatne tranje. Potronja trajnih

potroakih dobara raste tokom ekonomskih ekspanzija i pod velikim je uticajem privrednih ciklusa.

Privredni ciklusi se jako oseaju na tritu rada, tako to u recesiji zaposlenost opada, mnogi radnici

dobijaju otkaze i sve je tee pronai posao. Zaposlenost je prociklina poto vie ljudi ima posao u

bumovima, nego u recesijama. Stopa nezaposlenosti je izrazito kontraciklina, mada se otro

poveava u kontrakcijama ekonomske aktivnosti, ali se i sporije smanjuje u ekspanzivnom periodu.

Dve znaajne varijable trita rada jesu prosena produktivnost rada i realna najamnina. Prosenu

produktivnost rada dobijamo kada ukupni realni autput podelimo sa brojem sati za proizvodnju tog

autputa, i ona je prociklina i vodea varijabla u odnosu na ciklino kretanje ukupne privrede.

Prosenu realnu najamninu moemo utvrditi za privredu kao celinu tako to se ukupna realna

najamnina isplaena svim radnicima u privredi podeli sa ukupnim brojem radnih sati utvrena na

ovaj nain, i ona je blago prociklina.

Takoe, mnoge analize ukazuju da je novani rast prociklian i da prethodi ciklusu. Inflacija

je prociklina uz izvesno zaostajanje i obino raste tokom ekonomske ekspanzije i dostie vrh neto

nakon vrha privrednog ciklusa, zatim opada. Veoma znaajnim i korisnim vodeim indikatorom

smatraju se i finansijske varijable. Na primer, cene akcija su procikline, odnosno rastu u dobrim

ekonomskim vremenima i vodee - obino padaju pre recesije. S obzirom da su nominalne kamatne

stope procikline i zaostajue imaju istu optu ciklinu emu kao inflacija, dok realna kamatna stopa

nema oiglednu ciklinu emu.

Pojednini privredni ciklusi imaju razliite uzroke i oni imaju razliite efekte na realnu

kamatnu stopu. Za zemlje EU i SAD vai pravilo da cene manje variraju od autputa. Takoe,

potronja manje varira od autputa, a autput manje varira od investicija, dok je razmena (izvoz i uvoz)

najmanje stabilna komponenta BDP-a.

-14-

ZAKLJUAK

Istorija ekonomije pokazuje nam da ekonomija nikad ne raste bez zastoja i

uravnoteeno. Nakon nekoliko godina ekspanzije i napretka dolazi recesija. Tada se

drutveni proizvod smanjuje, opadaju profiti i realni dohoci i stopa nezaposlenosti skae, a

veliki broj radnika gubi svoja radna mesta. Konano se dolazi na dno i zapoinje oporavak

koji moe biti brz ili spor. Moe biti nepotpun ili tako jak da dovede do novog poleta.

Napredovanje moe biti uzok sve veeg ivotnog standarda ili ga mogu obeleavati

rasplamsale inflacije nakon ega dolazi do jo jedne krize.

Kolebljiva kretanja proizvodnje, inflacije, nezaposlenosti i ostalih navedenih inilaca

ine privredni ciklus koji karakterie sve trine ekonomije.

Na osnovu analize privrednih ciklusa uoljivo je da je svaka privreda je izloena

varijacijama najvanijih ekonomskih kategorija gde u odreenim vremenskim trenucima

autput opada, dok stopa nezaposlenosti raste, da bi kasnije autput rastao, dok se stopa

nezaposlenosti smanjuje. Iako su ovakva kretanja karakteristina za sve trine privrede,

ovom problematikom najvie su se bavili ameriki ekonomisti, zato to je njihova privreda

doivela jake fluktuacije i ozbiljne potrese u periodima privrednih depresija, naroito u

pogledu nezaposlenosti. Vodei poloaj ove zemlje u savremenom zapadnom svetu,

povezanost i zavisnost ostalih privreda utiu da stanje i promene u privredi ove zemlje

imaju znaajne efekte na privrede ostalih zapadnih zemalja.

-15-

LITERATURA:

1) Kitanovi, D.,Golubovi N., Osnovi ekonomije, Ekonomski fakultet, Ni, 2006.,

2) Samjuelson, P. , Nordhaus, V., Ekonomija, 18. Izdanje, Mate Beograd, 2009.

3) Cvetanovi, S. ., Makroekonomija, Ekonomski fakultet, Ni, 2012.,

4) Savkovi, R., Osnovi ekonomije, Impres Kragujevac, 2006.,

5) Sandmu, A., Istorija ekonomskih ideja, Slubeni glasnik, Beograd, 2013.

6) http://www.eknfak.ni.ac.rs/dl/2009/et2009-2.pdf