Zašto ''Realna Analiza'' nikada ne rešava lične probleme?Jedna od najboljih tema za filozofsku raspravu i razmenu stavova su pitanja:“Šta je to uspešnim ljudima omogućilo da postignu svoj uspeh, dok su drugi ljudisa sličnim ili boljim mogućnostima ostali negde pri dnu?’’, ili ovo: „Koja toosobina ili karakteristika sudbinski određuje šta će neka osoba postati i uraditi sasvojim životom“?

Većina ljudi smatra da su neke određene situacije i faktori poput sreće ilislučajnosti, to što određuje nečiju sudbinu. Drugim rečima oni veruju da suuspešni ljudi imali sreću, odnosno da im se uspeh desio slučajno. Nekada sam ija tako mislio. Međutim, sada se ne slažem sa takvim objašnjenjima. Radećigodinama sa ljudima svih profila, profesionalno se baveći njihovim životima,došao sam do potpuno drugačijeg zaključka

Nisu sami događaji ti koji oblikuju nečiji život, niti su događaji ti koji određujukako će se ta osoba osećati i ponašati u svom životu. Ono što određuje njenerezultate je način na koji osoba analizira, tumači i procenjuje svoja životnaiskustva. Značenje koje osoba pridaje događajima je faktor koji određuje kako ćese osoba osećati, odluke koje će doneti, akcije koje će preduzuti i prema tomenjenu dalju sudbinu. Drugim rečima, način analiziranja situacija je ključni faktorkoji sve određuje.

Koliko krempita mogu da pojedem zatvorenih očiju?Naš lični način procenjivanja, odnosno analize događaja stvara našu percepciju osamom događaju. To nas direktno vodi do sledećeg pitanja: “Šta je u stvari“realna analiza’’ ili procena situacije?’’

Odgovor glasi: ''To je ovo što sada radimo, mi upravo sada vršimo neku analizu,odnosno procenu, zar ne? Postavljamo pitanja sa ciljem da nešto naučimo iobjasnimo''.

Šta sam ja to upravo uradio?

Upravo sam postavio gomilu pitanja, zar ne?

Šta je u stvari analiza ili procena?

Šta ja to sada radim?

Postavljam gomilu pitanja, zar ne?

Dakle zaključak se nameće sam: ''Realna Analiza'' nije ništa drugo nego nizpitanja koja pitamo sebe. Prosto neverovatno, a tako očigledno. Naše stalno,uporno, svakodnevno analiziranje nije ništa drugo osim procesa postavljanjagomile pitanja i svesnog traženja odgovora na njih.

Ukoliko ste sad, nakon čitanja ovoga pasusa pomislili: “To je istina, ili To nijeistina’’, da biste to pomislili morali ste prvo sebi (svesno ili nesvesno) postavitipitanje: “Da li je to tačno?’’. Ako ste pak pomislili “Moram da razmislim o tome’’,

to u prevodu znači: “Potrebno mi je da sebi postavim par pitanja u vezi toga’’.Dok razmišljate sad o tome, vi i dalje sebi postavljate pitanja sa ciljem daformirate svoje mišljenje, zar ne?

Zašto slon ne spava na drvetu?Da li znate ko su najveći majstori u postavljanju pitanja? Naravno da znate, to sudeca. Sa koliko miliona pitanja nas ona konstantno bombarduju dok odrastaju?Šta mislite zašto je to tako? Da li deca to rade samo da bi nas izludeli? Naravnoda ne. Deca postavljaju gomilu pitanja zato što pomoću tih pitanja ona vršeprocenu za njih novih informacija, a onda grade svoje lično tumačenje u skladusa dobijenim odgovorima.

To je način na koji deca kreiraju stavove i percepcije koji će definisati njihovubudućnost. Deca su mašine za učenje i ona iskreno žele da uče. Deca postavljajugomilu naizgled neverovatnih pitanja sa ciljem da naprave svoje stavove osvemu što ih okružuje. Taj proces stvaranja stavova i percepcija inicira sepitanjima, I to pitanjima koja postavljamo sami sebi ili drugima. I to tako trajeostatak našeg života.

U životu svakog čoveka pitanja su primarni način učenja i tumačenja praktičnosvega. Prosto je neverovatno koliko veliki uticaj imaju pitanja u našem životu.Ona direktno utiču na definisanje naših osećanja, raspoloženja i ponašanja, a istotako pitanjima definišemo tumačenje svih prethodnih životnih događanja.

Zašto ja nisam ''srećan'' kao Bili Gejts?

Ova knjiga, kao i čitav moj rad na ovu temu rezultat su nekih mojih pitanja: Štato usmerava čoveka da bude to što jeste i radi to što radi? Šta je razlog da sečovek oseća dobro ili loše? Zašto se čovek oseća uspešan ili neuspešan? Šta gausmerava da se oseća zdrav ili bolestan? Kao i super pitanje: Kako napravitipozitivne promene na što brži i efikasniji način?

Većina ljudi, kada vidi nekoga ko je uspešan ili nekoga za koga im se čini da jespreman da se suoči sa svim životnim izazovima, pomisli: “Blago njemu! Baš imasreće u životu! Sigurno je takav rođen’’. Za razliku od njih, radeći moj posaohipnotizera, video sam više nego dovoljno dokaza u praksi da bez obzira naokolnosti u kojima je čovek rođen i odrastao, te očigledne situacije i uslovi, neodređuju njegovu današnju sudbinu.

Ispostavilo se da čovekovu današnju sudbinu skoro uvek određuju njegovistavovi i uverenja koja on ima “u sebi o sebi’’. To me je navelo da proučavamkakva je interna komunikacija uspešnih ljudi, odnosno njihov unutrašnji dijalogkoji usmerava i određuje kvalitet života tih ljudi. Proučavao sam ljude na mojimseansama i predavanjima, potpuno različito pozicionirane ljude, od uspešnihprivatnika, preko menadžera u velikim korporacijama, pa sve do običnih radnika,studenata i službenika.

Želeo sam da otkrijem šta kreira njihova uverenja i stavove koji ih vode krozživot. Stavove i uverenja o njima samima koji su ih doveli do toga što danas

jesu. Istražujući njihovu internu komunikaciju (razgovor sa samim sobom),pokazalo se da postoji vrlo očigledna razlika između ljudi koji su uspešni u nekojoblasti svog života i onih koji to nisu. Na kraju se nedvosmisleno pokazalo štapravi tu ključnu razliku.

Naravno da sam realan i analitičan, a vi?Dokle će me pratiti maler? Zašto se baš meni uvek dešavaju lose stvari? Ima lijoš neko s#@&e, koje može da me snađe? Zašto sam ja ovakav kreten? Mauostalom, ja i ne sazlužujem bolje! Oduvek sam bio baksuz!

Gore navedena pitanja su primer jedne prosečne “Realne Analize” koju većinaljudi praktikuje svakodnevno. Baš “realno’’ i vrlo inspirativno, zar ne?

Ključna razlika između uspeha i neuspeha, zadovoljstva i frustracije, određuje setom našom čuvenom “Realnom Analizom”. Uspešni ljudi u svojoj internoj –realnoj analizi postavljaju sebi mnogo bolja i kvalitetnija pitanja, za razliku odneuspešnih ljudi. Kao rezultat takvih boljih pitanja, oni uvek dobiju boljeodgovore. Uspešni ljudi postavljaju sebi pitanja koja ih stabilizuju, motivišu iprosto pokreću da urade sve što treba da urade da bi ostvarili rezultate kakvežele.

Drugim rečima, “kvalitetna pitanja kreiraju kvalitetan život”. Poželjno je dazapamtite ovu izjavu, zato što će vam ona potpuno promeniti život onog trenutkakada počnete da je primenjujete.

Evo detaljnijeg objašnjenja. Većina ljudi je naučena da “realno analizira’’ svojeprobleme tako što postavljaju sebi destruktivna pitanja i na taj način usmeravajusve svoje kapacitete na potencijalno loše ishode: Zašto ja nemam sreće?; Zaštose baš meni ovo dešava?; Gde sam pogrešio? i ostala slična pitanja…, a onda sečude što baš takve rezultate imaju.

Svi gledaju u mene, baš sam lep i zgodan, zar ne?

Sa druge strane imamo onaj mali procenat ljudi koji kad se suoče sa nekimproblemom počnu da pitaju sebe inspirativna pitanja: “Šta je najbolje rešenje zaovu situaciju? Kako sam ovo rešio prošli put?’’ Naravno, ti ljudi ne samo da rešetaj problem, nego se pri tome i sjajno osećaju.

Postavljanje pravih pitanja, onih koja pojačavaju našu moć i veru u sebe, jeveština koja nas vodi do stalnog napretka u svim sferama života – kako u poslu,tako i u međuljudskim odnosima, a posebno na polju zdravlja.

Međuljudski odnosi (porodica, brak, veze) prosto procvetaju kada ljudi sebipostavljaju prava pitanja. Pitanja o tome kako da podrže jedno drugo umesto dase kritikuju i osuđuju.

Političari su maheri u postavljanju dobrih pitanja. Oni dobijaju izbore, kada usvojim govorima biračima postavljaju prava pitanja (eksplicitna ili implicitna),koja prosto navode te ljude na pomisao da će im baš ti političari obezbediti

odgovore koji će poboljšati kvalitet njihovog života. Naravno, političari nikad tone isporuče.

Zašto mene niko ne voli?Kao što sam već rekao, naša interna komunikacija, odnosno “realna analiza”pravi osnovnu razliku između uspeha i neuspeha, sreće i tuge, zdravlja i bolesti.Ta osnovna razlika se ogleda u izboru pitanja koja čovek postavlja sam sebi, aevo i praktičnog primera:

Postoje ljudi koji su depresivni na regularnoj osnovi. Verovatno se pitate zašto sutakvi?

Odgovor je više nego očigledan, oni su takvi zato što je njihova internakomunikacija zasnovana na filozofiji nemoći i onesposobljavanja, što znači da suoni stalno fokusirani na pitanja koja u njima izazivaju osećanja tuge, krivice,slabosti i nemoći. Takav izbor pitanja ih neminovno vodi u neprijatno stanje kojese naziva depresija.

Depresivni ljudi sebi konstantno ponavljaju loša i obeshrabrujuća pitanja, pitanjapoput: “Čemu sve ovo?; Zašto bih uopšte pokušavao, kada nema nade?; Bože,zašto sam bolestan?, Zašto baš ja?’’ Ukoliko sada krenete da sebi postavljateovakva pitanja, vrlo brzo ćete se i Vi osećati depresivno.

Da ne zaboravimo jednu sitnicu: Takvi ljudi obično kažu da su depresivni zbognečega ili nekoga! Vrlo interesantno objašnjenje. Pitam se, ko je u njihovoj glavii ko bira pitanja koja oni sebi postavljaju? Verovatno ti “drugi” o kojima pričaju.

Da li ja zaslužujem da budem srećan i zadovoljan?

Sudbonosno pitanje glasi: Da li je moguće promeniti svoja postojeća osećanja,raspoloženja i ponašanja? Naravno da je moguće! Ta promena se brzo i lakopostiže pravilnim usmeravanjem svog emotivnog fokusa. Šta to beše emotivnifokus? Emotivni fokus je proces usmeravanja i korišćenja prirodnih potencijala isposobnosti našeg uma u cilju ostvarivanja rezultata našeg izbora.

Sledeće logično pitanje glasi: Koji je najbrži način usmeravanja svog emotivnogfokusa? Najbrži i najefikasniji način usmeravanja svog emotivnog fokusa leži uizboru pitanja koja postavljamo sebi. Verovatno se sad pitate, zašto pitanja kojapostavljamo sebi imaju tako strahovito veliki uticaj na nas?

Evo objašnjenja: Naš mozak je procesor našeg mentalnog računara, tako da kojegod pitanje postavili sebi, procesor automatski kreće u traženje odgovora. Gdeon traži te odgovore? Naš procesor traži odgovore u našoj internoj bazi podatakaodnosno u našem znanju i našim životnim iskustvima.

Međutim ono što većini ljudi nije poznato: Odgovori koji stižu na sva našapostavljena pitanja - nikada ne stižu u formi reči i misli, nego u formi telesnihsenzacija koje osećamo, a koje nazivamo osećanjima. Te fizičke senzacije ondanaša svest tumači tražeći situacije iz našeg života kada smo se tako osećali.

Kada pronađe sličnu situaciju iz našeg života, tada svest daje odgovor u formimisli, odnosno tumačenja situacije.

Naravno, ova razmena informacija se dešava brzinom svetlosti, tako da je mi neprimećujemo sve do samog kraja, kada imamo odgovor sastavljen iz dva dela:“Telesno osećanje i njegovo svesno tumačenje’’.

Da ponovim vrlo važan podatak: Vi svoje odgovore uvek dobijate isključivo naosnovu vaših životnih iskustava koja su već protumačena i kodirana kroz vašepercepcije, uverenja i stavove. To znači da svaka vaša interna komunikacija,pojačava Vaša već postojeća osećanja i stavove o sebi i životu.

Realna Analiza ili… Realna Samodestrukcija?

Na primer, ako zapitate sebe “Zašto meni ne ide u životu?’’, odgovor vašepodsvesti je neko loše osećanje u telu (u stomaku, grudima, itd.), a onda vašasvest to osećanje tumači kroz neku prošlu situaciju u kojoj vas je neko uvredio,ignorisao ili odbio. Vi tad automatski stvarate percepciju u sebi da ćete u svakojbudućoj sličnoj situaciji da se osećate loše. Ali obično, to je samo početak! Vinastavljate dalje da “realno analizirate”…. Zašto ste se u toj prošloj situacijiosećali loše? Ko je kriv zbog toga? Zašto se to vama dešava? Ovakva pitanja senastavljaju u nedogled, konstantno pojačavajući loša osećanja u vamai.

Analizirajući na taj način vi uvek pronalazite nove situacije iz vaše prošlosti kojepridodajete onoj prvoj, a pošto se već osećate loše, onda i te situacijeautomatski tumačite kao loše... Tako izgleda uobičajena “realna analiza’’, zar ne?Ako ste dovoljno puta ponovili takvu “realnu analizu’’, onda je verovatnozavršavate u stilu: “Zbog toga što ja ne zaslužujem uspeh’’, ili “Zbog toga što janemam sreće’’. Stvarno ste realni, zar ne?

Sad kad sve ovo znate, zapitajte sebe kakva je vaša “Realna Analiza’’? Da li visebe pitate dobra ili loša pitanja? Odgovor će biti potpuno u skladu sa onim kakose osećate u vezi sebe - dobro ili loše? To vam je prava demonstracija snagekoju pitanja imaju na vaš život.

Vaša pitanja određuju rezultat svega što radite u svom životu, ona su ta kojadefinišu i vaše mogućnosti i vaše rezultate. Na primer, veliki broj ljudi ne uživa uemotivnoj vezi jednostavno zbog toga što sebi stalno postavljaju pitanja kojapojačavaju njihovu nesigurnost i sumnju u sebe: Šta li sad radi?; Šta ako sretneneku bolju?; Ako se sada vežem za njega, da li će me povrediti? Nastavitetiradu…

To su strašna i obeshrabrujuća pitanja! Ona pojačavaju osećanje straha i rađajuzabludu da je “trava zelenija sa druge strane ograde’’. Takva pitanja vam prostone dozvoljavaju da uživate u onome što već imate u svom životu.

Ali tu nije kraj, vrlo često ljudi uništavaju svoje karijere postavljanjem lošihpitanja poput: Zašto sam ja nebitna? Zašto me ne cene dovoljno? Zašto sam jauvek kriva za sve? Zašto su drugi uspešniji od mene? Šta mislite kakva osećanjai uverenja izazivaju takva pitanja? Prosto divna…

Uporedite sad ta pitanja sa ovima: Zašto sam ja srećna što radim ovde?; Zaštomi ovaj posao toliko prija?; Zašto me kolege vole i cene?; Kako ovaj zadatak dauradim što bolje? Šta mislite, ima li razlike u osećanjima i raspoloženju?

Zašto sam ja ovako uspešan i zadovoljan?Pitanja koja postavljate sebi, uvek automatski usmeravaju vaš emotivni fokus,koji definiše vaša osećanja, raspoloženja, razmišljanja i ponašanja, a samim tim ikvalitet vašeg života. Dakle, pitanje glasi: Kakve rezultate možete postićipostavljajući neka naizgled jednostavna ali moćna pitanja? Odgovor glasi:Fenomenalne!

Pitanja su Vaša čarobna lampa koja omogućava geniju u Vašem umu da ispunisve vaše želje. Ovo je tako zato što pitanja koja postavljate sebi aktiviraju iusmeravaju sve potencijale i sposobnosti vašeg uma. Ona vam omogućavaju daostvarite vaše želje, naravno pod uslovom da ih predstavite u formi specifičnih ipreciznih zahteva. Zapamtite, vaš um je dobri duh iz čarobne lampe koji Vamuvek daje ono što tražite. Prema tome budite oprezni šta tražite, jer šta god dazatražite - dobićete.

Verovatno se sad pitate: Ako je to istina, kako je onda moguće da sa svom tommoći koju čovek poseduje, nema mnogo više ljudi koji su “srećni, zdravi iuspešni’’? Zašto je toliko mnogo frustriranih i nezadovoljnih ljudi koji se osećaju iponašaju kao da nemaju rešenje za svoj život? Jedan od najpreciznijih odgovoraglasi: Nezadovoljni ljudi su naučeni da sebi postavljaju loša pitanja i zato seosećaju LOŠE!

Zbog tih loših pitanja i loših odgovora koje dobijaju, oni tumaraju kroz životočekujuči nekakvo čudo da ih spasi, ponašajući se pri tome kao da je neko drugiodgovoran za nihov život. U skladu sa tim, oni su kritički nastrojeni prema celomsvetu, a sebe doživljavaju, tretiraju i oslovljavaju kao žrtvu. Pri tome onizaboravljaju istorijsku istinu koja glasi: žrtva nikada ne može istovremeno dabude i pobednik.

Veni ~ Vidi ~ Vici!

Zvuči vam poznato odnekud? Zaključak je vrlo jednostavan, da biste promenilisvoj život na bolje, prvo morate promeniti svoja uobičajena pitanja, odnosnonačin svoje “Realne Analize”, jer pitanja koja postavljate sebi uvek usmeravajuvaš emotivni fokus.

Pri tome zapamtite, VI ste jedina osoba na planeti Zemlji koja oseća odgovore navaša interna pitanja. Zato postavljajte sebi pitanja čiji će odgovori podići vaš duhi pokrenuti vaša dobra osećanja tako da svaku svoju aktivnost možete pretvoritiu zadovoljstvo.

Krajnje je vreme da zapitate sebe: Hoćete li nastaviti da sebi pružate na hiljaderazloga da se osećate loše, nesrećno, uplašeno i nezadovoljno, ili ćete početi sebida pružate razloge da se osećate dobro, srećno, uspešno i zadovoljno?

Ni ja, kao ni bilo koji drugi čovek na planeti Zemlji, ne možemo vas sprečiti danastavite sa svojom starom “Realnom Analizom” zbog koje se osećate loše. Istotako, Vas niko ne može naterati da krenete sa “novom–boljom analizom” koja ćeučiniti da se osećate dobro. Oba navedena osećanja su isključivo vaša, pa susamim tim isključivo rezultat vašeg izbora. U pitanju je VAŠ život i zato BIRAJTE!

P.S.

Sada, kada vam je jasan značaj pitanja u našem životu, vaše pitanje verovatnoglasi: “Koja to pitanja ja treba da postavljam sebi da bih se odmah osećaoDOBRO?’’ Odgovor je jednostavan: “DOBRA PITANJA”.

Mnogo više detalja i uputstava o pitanjima, koja su pri tome samo deo procesakoji naš um koristi u svakodnevnom radu naći ćete u knjizi:

“Emotivni Fokus – Veština upravljanja sopstvenim životom”

www.EmotivniFokus.com

P.S.S.

Ukoliko ste zadovoljni ovom knjigom možete je podeliti sa drugima, objaviti nasvom sajtu ili nekom drugom mediju. Naravno pod uslovom da ništa u njoj nemenjate.