1

e-magazin Udruženja privatnih apotekara SPAS • broj 5

Iz mog ugla:Dežurstvo ili treća smena

Suplementacija MgInterakcije u fokusu

Iz naše istorije:Istorijat apotekarstva u Vojvodini

AKTUELNO

HIPERTENZIJA

NAJČEŠĆI KOMORBIDITET KOD COVID-19

COVID-19 VAKCINE

RAZVOJNI PUT I OČEKIVANJA

GALENSKALABORATORIJA

2

LIVSANE tvrde bom-bone sa ukusom viš-nje za decu sa zasla-đivačima i 5 vitamina, optimalno podržava-ju dečiji rast i zdravlje.

LIVSANE Dekstroza lizalice sa 10 vitamina i ukusom tropskog voća je dijetetski suplement koji predstavlja dopun-ski izvor 10 vitamina. Namenjen je deci i svim ostalim uzrastima.

LIVSANE Dečije multivitaminske gumene bom-bone su dodatak ishrani sa 9 vitamina i intenzivnimvoćnim ukusima maline, pomorandže i limuna. Pa-kovanje od 45 bombona u plastičnoj kesici.

LIVSANE Multivitamini za decu sa ukusom trop-skog voća su dopunski izvor vitamina i minerala namenjen deci u obliku šumećih tableta. Sadrže 12 vitamina i 3 minerala koji doprinose održavanju zdravlja dece.

Znamo da je početak jese-ni vreme kada među predš-kolskom i školskom popula-ci jom imamo učestale prehlade, virusne i bakterij-ske infekcije respiratornog sistema. Sve ovo dovodi do povećane potrebe za jača-njem imuniteta kod dece.

Ove godine je situacija još izazovnija, te mnogi rodite-lji već krajem leta biraju pro-izvod za jačanje imuniteta za decu.Neretko, imamo situaciju da manja deca ne žele da „sarađuju“ , tj. odbijaju određene farmaceutske

oblike... neko dete više voli sirup, drugo šumeće table-te koje pije kao sokić dok treće u obliku lizalica...U okviru LIVSANE Brenda, imamo da ponudimo ra-zličite farmaceutske oblike proizvoda za jačanje imu-niteta kod dece:

IMUNITET KOD DECEmr pharm. Jelena Nešović

Apotekarski glasnik e-magazin Udruženja privatnih apotekara ,,SPAS”

ISSN 2683-6130 (Online)

Izdavač: Udruženje privatnih apotekara SPASMilošev kladenac 9v, 11050 Beograd, Republika Srbija

PIB 102762132, Matični br. 17333356Tel: 060/344-08-03spas@spas.rswww.spas.rs

Glavna i odgovorna urednica: prof. dr Dušanka Krajnović

Zamenik glavne i odgovorne urednice : mr pharm. Miloš Nikolin

Izvršna urednica: Snežana Milivojević

Redakcijski odbor:Mr pharm. Mirjana MarkovićMr pharm. Slavica MilutinovićMr pharm. Branislava RadovićMr pharm. Zoran PajkićMr pharm. Lidija RadovićMr pharm. Stanka Pejin

Grafičko oblikovanje: Instant Studio

Časopis izlazi mesečno i namenjen je stručnoj jav-

nosti, dostupan prijavom na sajtu www.spas.rs

Sadržaj5 REČ UREDNICE

7 Aktuelno Galenska laboratorija

16 Predstavljamo... Zlatni čajevi mr pharm Ivana Čukanović

20 Covid-19 vakcine razvojni put i očekivanja

26 Hipertenzija najčešći komorbiditet kod Covid-19

30 Suplementacija Mg interakcije u fokusu

34 Iz mog ugla Dežurstvo ili treća smena

38 Iz naše istorije Istorijat apotekarstva u Vojvodini

5

Pred Vama je novi, peti broj Apotekarskog glasnika, stručnog glasila koje izdaje Udruže-nje privatnih apotekara SPAS. U poslednjim mesecima ove neobične godine, kao i svake druge, sumiramo rezultate, pravimo planove za novi period, radimo bilanse i procene, raz-mišljamo i radujemo se predstojećim praznici-ma. Ova godina je bila bremenita, ali je ipak bila ispunjena novim rešenjima. Naučili smo da radimo u izmenjenim okolnostima, te je visoki prag prilagodljivosti i inovativnosti doneo i nova postignuća. Pritom smo ipak zadržali i unapredili kvalitet, a apoteka je opstala kao prvo mesto u koje pacijent dolazi po savet i terapiju. Ne štedeći sebe uvek su apotekari bili i biće tu za svoje pacijente. Stoga smo u ovom broju posvetili prostor temama koje su delo-vale zanimljivo, kako za konkretnu praksu sa-vetovanja u pružanju farmaceutske zdravstve-ne zaštite, tako i za promišljanja o rešenjima koja će omogućiti nove usluge savetovanja i približiti ih pacijentima. U ovom broju možete da pročitate o važnosti galenskih laboratorija za farmaceutsku zdravstvenu zaštitu i proble-mima sa kojima se kolege zaposlene u njima

susreću kao i neke od predloga za prevazila-ženje postojećih ograničenja. Za sprovođenje Zakona o zdravstvenoj zaštiti, donetog s pro-leća 2019. godine, nedostaje još nekoliko važ-nih podzakonskih akata u delu koji se odnosi na apotekarsku delatnost, a pre svega u po-gledu onih akata koji se odnose na uslove za obavljanje apotekarske delatnosti i nomen-klaturu usluga koje će se pružati u apotekama. Njihova priprema navodi nas da razmišljamo i vrlo pažljivo osmislimo kako će se rešenja, koja budu deo ovih predloga, odraziti na os-novna načela koja su zagarantovana paci-jentima u smislu dostupnosti, pravednosti ili kontinuiteta – načela na kojima počiva, ili bi u najmanju ruku trebalo da počiva zdravstveni sistem u našoj zemlji. Samo uz dobro osmišlje-ne usluge praćene svim ekspertizama koje farmaceut poseduje, ponajviše oslanjajući se na one usluge koje su svojstvene samo farma-ceutu i koje ga čine nezamenljivim članom svakog zdravstvenog tima ili sistema, ja pre-poznajem put koji bi trebalo izabrati u buduć-nosti i kojim bi trebalo krenuti u godini koja je pred nama. Dobra apotekarska praksa nije samo dokument koji će, uskoro, nadamo se ugledati svetlost dana – to je odraz našeg po-ziva koji treba da bude garancija kvaliteta. Stoga, Vama, drage kolege, želim da naredne godine budete zdravi i naoružani strpljenjem, i da radite onako kako Vam savest nalaže. Provedite novogodišnje i božićne praznike u krugu najmilijih u nadi i veri u bolje dane, jer će oni sigurno doći... Vidimo se u 2021. godini.

ŽIVELI APOTEKARI – ČUVARI NARODNOG ZDRAVLJA!!!!

Prof. dr Dušanka Krajnović,glavna i odgovorna urednica

Reč urednicePOŠTOVANE KOLEGINICE I KOLEGE,

Galenski lekovi ne podležu registraciji kod Agencije za lekove i medicinska sredstva kao oni koji su industrijski proizvedeni. Najčešće su to lekoviti preparati koji se dugo koriste u leče-nju određenih bolesti i koji su u tom periodu upotrebe pokazali dobru efikasnost i bezbed-nost u primeni. Izradom galenskih lekova mo-guće je snabdeti tržište neophodnim lekovima u vrlo kratkom vremenskom roku ako za to po-stoje preduslovi kao što su: dostupni aktivni principi, pakovni materijal i procesna oprema.U narednom tekstu bliže definišemo galenski lek i uslova za rad galenske laboratorije, kao i predloge kolega za unapređenje ovog se-gmenta apotekarske delatnosti.

Galenskalaboratorija

važna karika u lancu farmaceutske zdravstvene zaštite

Industrijska proizvodnja lekova, kroz velike proizvodne sisteme farmaceutske industrije ne može uvek da podmiri potrebe svih kategorija pacijenata. To se pre svega odnosi na one paci-jente koji boluju od retkih bolesti ili spadaju u grupu neonatološ-kih, pedijatrijskih i gerijatrijskih pacijenata. Postoji velika potre-ba za individalizacijom terapije kada na tržištu ne postoji lek ili dijagnostičko sredstvo u pravoj dozi ili farmaceutskom obliku.

7

Aktuelno

8 Prema Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 30/2010 i 107/2012) galenski lek je lek izrađen u galenskoj laboratoriji apo-teke u skladu sa važećim farmakopeja-ma ili važećim magistralnim formulama i namenjen je za izdavanje ili prodaju pa-cijentima-korisnicima te apoteke.Izrada galenskih lekova bliže je reguli-sana Pravilnikom o uslovima za izradu galenskih lekova (“Sl. glasnik RS”, br. 10/2012) koji propisuje uslove u pogledu prostora, opreme, kadra, druge uslove za izradu galenskih lekova u galenskoj labo-ratoriji apoteke, odnosno u galenskoj la-boratoriji bolničke apoteke, kao i Dobru praksu u izradi galenskih lekova. Pravilnikom o galenskim lekovima koji se upotrebljavaju u humanoj medicini (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2011, 101/2014 i 41/2016) se propisuje Spisak galenskih lekova koji se upotrebljavaju u humanoj medicini. Pravilnike donosi Ministarstvo zdravlja na osnovu Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima.

Izrada galenskog lekaIzradu galenskih lekova može da obavlja samo ona apotekarska ustanova, odno-sno organizacioni deo stacionarne zdrav-stvene ustanove (bolnička apoteka), koja u svom sastavu ima galensku laboratoriju za koju je nadležno ministarstvo izdalo dozvo-lu za izradu galenskih lekova, a koja se od-nosi na određeni farmaceutski oblik galen-skog leka i određeni galenski lek.Prema Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima (“Sl. glasnik RS”, br. 30/2010, 107/2012, 113/2017 - dr. zakon i 105/2017 - dr. zakon) Galenski lek se izrađuje u ma-lim serijama (najviše do 300 gotovih po-jedinačnih pakovanja po seriji).

Polazne aktivne supstance Za izradu galenskog leka mogu se ko-ristiti Polazne supstance koje odgova-raju monografiji iz važećih farmakopeja (kada one postoje), odnosno one aktiv-ne supstance koje su proizvedene u skladu sa Smernicama Dobre proizvo-

9

đačke prakse za aktivne supstance.Dokaz da je aktivna supstanca proizve-dena u skladu sa Smernicama Dobre proizvođačke prakse za aktivne supstan-ce jeste sertifikat Dobre proizvođačke prakse (GMP sertifikat) za mesto proi-zvodnje aktivne supstance, izdat od nad-ležnog organa iz zemlje Evropske unije ili druge zemlje koja ima zahteve u pogledu Dobre proizvođačke prakse iste ili slične onima koji su propisani u Evropskoj uniji.

Kontrola kvalitetaKontrola kvaliteta obuhvata sistem uzor-kovanja, specifikacije i ispitivanja, kao i postupak organizacije dokumentovanja i odobravanja, koji obezbeđuje vršenje ne-ophodnih i odgovarajućih ispitivanja koja se sprovode pre odobravanja za upotrebu svih polaznih materijala, međuproizvoda, kao i izrađenih galenskih lekova. Kontrola kvaliteta se vrši tokom izrade (na početku i tokom procesa izrade), na gotovom pro-izvodu (na serijama galenskog leka) i na uzorcima uzetim iz prometa.Galenska laboratorija je dužna da obez-bedi da se pre puštanja u promet izvrši kontrola kvaliteta svake serije galenskog leka, kao i da poseduje potvrdu o izvrše-noj kontroli kvaliteta za svaku seriju ga-lenskog leka.U slučaju kada galenska laboratorija apoteke, odnosno bolničke apoteke, sa-mostalno obavlja i kontrolu kvaliteta po-laznih materijala, odnosno galenskih le-kova, galenska laboratori ja ima i odgovarajuću kontrolnu laboratoriju.

Prostor galenske laboratorijeProstor, odnosno prostorije moraju da imaju odgovarajuću površinu u zavisnosti od planiranog obima izrade, kao i vrste galenskih lekova, odnosno farmaceutskih oblika koji se izrađuju, a najmanje povr-šinu od 70 m2.Pravilnik o uslovima za izradu galenskih lekova (“Sl. glasnik RS”, br. 10/2012)

određuje koje prostorije treba da ima galenska laboratorija apoteke, odno-sno bolničke apoteke, u zavisnosti od vrste galenskih lekova, odnosno farma-ceutskih oblika galenskih lekova koji se u njoj izrađuju. Osim prostorija za pri-jem, smeštaj i čuvanje polaznih sup-stanci, materjala za pakovanje polupro-izvoda i gotovih proizvoda itd, tu su i posebno prostor za izradu sterilnih ga-lenskih lekova i prostor kontrolne labo-ratorije, ako galenska laboratorija izra-đuje sterilne galenske lekove ili ima svoju kontrolu kvaliteta.

Oprema galenske laboratorijeOprema, kojom galenska laboratorija apoteke, odnosno bolničke apoteke, ras-polaže mora biti u skladu sa tehnološkim postupkom izrade, a u zavisnosti od vrste galenskih lekova, odnosno farmaceutskih oblika koji se izrađuju. Mora biti pogodna je za upotrebu, redov-no se održava, kalibriše, čisti, i po potrebi, dezinfikuje ili steriliše po propisanim po-stupcima i instalirana je na način koji sprečava svaki rizik od greške ili kontami-nacije.Galenska laboratorija raspolaže i odgo-varajućom opremom za procesnu kon-trolu. Oprema treba da je projektovana i smeštena i da se održava na način koji odgovara njenoj nameni. Ako se vrši i kontrola kvaliteta polaznih materijala, odnosno galenskih lekova, kontrolna laboratorija galenske labora-torije raspolaže i odgovarajućom opre-mom za kontrolu kvaliteta, u zavisnosti od vrste kontrole.

Potreban kadargalenske laboratorijeGalenska laboratorija da mora ima do-voljan broj zaposlenih stručnih lica s pu-nim radnim vremenom na neodređeno vreme, sa potrebnim kvalifikacijama, i to:

Aktuelno

10

• najmanje jednog diplomiranog farma-ceuta, specijalistu iz oblasti farmaceut-ske tehnologije na mestu odgovornog farmaceuta

• najmanje dva farmaceutska tehničara sa srednjom stručnom spremom, odno-sno strukovna ili viša farmaceutska teh-ničara

• ako se samostalno vrši i kontrola kvali-teta galenskih lekova, potrebno je za-poslenje najmanje jednog diplomiranog farmaceuta, specijaliste ispitivanja i kontrole kvaliteta lekova, odgovornog za kontrolu kvaliteta i najmanje jednog farmaceutskog tehničara sa srednjom stručnom spremom, odnosno strukov-nog ili višeg farmaceutskog tehničara.

Ugovorna kontrola kvaliteta galenskih lekovaAko galenska laboratorija nema sop-stvenu kontrolnu laboratoriju i koristi usluge druge laboratorije za obavlja-nje delatnosti kontrole kvaliteta sa njom mora imati sklopljen ugovor koji sadrži međusobnu raspodelu odgo-vornosti za povereni posao kontrole kvaliteta.

Dobra praksa u izradi galenskih lekovaPravilnikom o izradi galenskih lekova (“Sl. glasnik RS”, br. 10/2012) u odeljku VI opi-s a n a j e d o b ra p ra k s a u i z ra d i galenskih lekova.Propisano je koje pisane procedure tre-ba da ima galenska laboratorija za ra-zličite procese izrade i kontrole, prijem polaznih supstanci i materijala za pa-kovanje, uzimanje uzoraka, obeležava-nje galenskih lekova, odobravanje za upotrebu polaznih materijala, odobra-vanje serije gotovog galenskog leka, procedure za čišćenje prostora i opre-me, obaveze zaposlenih, kontrolu rad-nih uslova. Galenska laboratorija treba da ima pisana uputstva i za postupke izrade, pakovanja i kontrolu svakog ga-lenskog leka, upotrebu i održavanje aparata, opreme i pomoćnih sistema potrebnih za izradu i kontrolu galenskih lekova.U izradi sterilnih galenskih lekova potreb-no je, osim opštih zahteva za izradu ga-lenskih lekova, da se ispune i posebni zahtevi s ciljem smanjenja rizika od kon-taminacije mikroorganizmima, česticama i pirogenima.

11

Predlog (I):“Aktuelni Pravilnik o galen-skim lekovima ograničava stručnjake u galenskim laboratorijama da u ova-kvim uslovima doprinesu ublažavanju krize nastale usled epidemije Covid-19 izradom preparata koji nisu na listi, a za čiji kvalitet odgovaraju obučeni far-maceuti specijalisti farmaceutske teh-nologije i kontrole lekova bez kojih ga-lenske laboratori je i ne mogu da postoje. Odgovorni specijalisti posedu-ju znanja i veštine da u okviru labora-torija dizajniraju oblike sa proverenim dozama i koncentracijama. Smatram da je potrebno revidirati mesto i ulogu galenskih laboratorija u našem zdrav-stvenom sistemu, njihovog vlasništva i proširenja liste preparata koje one mogu da izrađuju u normalnim i van-rednim situacijama.Nepohodno je češće revidirati Pravilnik o galenskim lekovima koji se upotre-bljavaju u humanoj medicini, tako da se Spisak galenskih lekova proširuje novim galenskim lekovima. uzevši u obzir savremenu stručnu literaturu kao i potrebe zahteve.” savremenog tržišta za ovom vrstom farmaceutskih proi-zvoda, uz direktno učešće struke i to onog njenog dela koji se ovim nepo-sredno bavi. Takođe, u okviru zakonske regulative potrebno je dozvoliti galen-skim laboratorijama koje prostorno i kadrovski ispunjavaju uslove iz Pravil-nika o uslovima za izradu galenskih

Problemi i ograničenjaSa kolegama iz prakse razgovarali smo o budućnosti galenskih laboratorija i šta je potrebno promeniti kako bi se ovaj segment apotekarske delatnosti unapredio i na-šao svoje mesto u savremenom okruženju.Izdvajamo predlog (I) koleginica Vesne Veljković, Vesne Ilijev, Mirjane Antić Markovic, Desanke Nikolić, specijalista farm. tehnologije, kontrole kvaliteta i farmakoterapije, iz AU Niš, sa dugogodišnjim iskustvom u radu u galenskoj laboratorijii i predlog (II) ko-leginice Mire Marković, galenska laboratorija AU Galena lab.

lekova, nezavisno od toga kom nivou zdravstvene zaštite registrovana ga-lenska laboratorija pripada, registraci-ju za izradu svih farmaceutskih oblika galenskih lekova (injekcionih i infuzio-nih rastvora, tableta ...).

12Predlog II: “Galenskim laboratorijama apoteka primarnog nivoa ZZ nije dozvo-ljena izrada galenskih lekova koji se prime-njuju i.v. i i.m. bez obzira što raspolažu svim uslovima u pogledu opreme, kadrova i prostora. Potrebno je izjednačiti galenske laboratorije svih nivoa zdravstvene zaštite u pogledu izrade galenskih lekova tako da

to važi za sve farmaceutske oblike.Takođe, prema Zakonu o leko-vima i medicinskim sredstvima Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 30/2010 i 107/2012) nije do-zvoljena prodaja galenskih le-kova od strane registrovanih galenskih laboratorija primar-nog nivoa zdravstvene zaštite prema bolničkim apotekama. Trenutno postoji veliki problem dostupnosti galenskih lekova u bolnicama koje nemaju labora-torije za izradu magistralnih i galenskih lekova. Rešenje bi bilo izmeniti odredbe Zakona o lekovima i med. sredstvima čl. 24 stav 4. “ ... namenjen je za iz-davanje, prodaju, odnosno upotrebu i primenu za pacijente apoteke, odnosno apoteke koja

“Mesto i uloga Galenskih laboratorija u društvu, kod nas i u svetu, istorijski gledano su bili promenljivi. Osmišljene su da proizvode male serije lekova po propisima farmakopeja i magistralnih formula sa internom kontrolom kvaliteta i na kraju distribucijom galenskog leka, a u cilju efikasnijeg i bržeg snabdevanja pacijenata lekovima koji nisu dostupni u kao gotovi lekovi, industrijski proizvedeni. Galenske laboratorije kao organizacione jedinice u okviru primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite su od šire društvene važnosti, posebno u vanrednim situacijama”.

Doc. dr Vesna Savić,Farmaceutski odsek Medicinskog fakulteta u Nišu,

Inicijativa za farmaciju

je u sastavu druge zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost na primarnom ni-vou zdravstvene zaštite, odnosno apoteke osnovane kao privatna praksa“ tako da se snabdevanje proširi i na bolničke apoteke.

Pripremila: S.M.Izvori: www.paragraf.rs, www.ekapija.com

13

14

Sve bebe plaču, ali one koje neutešno pla-ču duže od tri sata, a pri tome su zdrave, uhranjene, dobro napreduju ,pomislimo da imaju crevne grčeve ili infantilne kolike.Crevni grčevi su bezazleno i prolazno sta-nje, koje se javlja kod svake pete bebe bez obzira na pol, da li beba doji ili se hrani mlečnom formulom. Nešto su češći kod pr-vorođene i prevremeno rođene dece. Obič-no počinju kad beba napuni dve-tri nede-lje i mogu trajati do kraja četvrtog meseca.Osnovni simptom crevnih grčeva je kon-stantan, bezrazložan plač najizraženiji u kasnim popodnevnim satima. Bebe sa kolikama podižu glavu, savijaju kolena prema trbuhu, crvene se u licu, prave gri-mase i ispuštaju gasove. Grčevi se pogor-šavaju nakon hranjenja, mogu se javiti i u toku hranjenja, pa beba prekida obrok. Gr-čevi mogu prouzrokovati i probleme sa us-pavljivanjem i dužinom spavanja.Ukoliko beba ima crevne grčeve, „problem“ ima cela porodica. Beba je uznemirena, ro-

ditelji neispavani, zbunjeni raznim saveti-ma i preporukama. Veoma često se pribe-gava korišćenju nekoliko proizvoda namenjenih otklanjanju crevnih grčeva istovremeno, što naravno, ne pomaže bebi.Tačan uzrok nastanka crevnih grčeva i na-kon 40 godina istraživanja nije precizno definisan i ni jedna od hipoteza ne daje pouzdano i kompletno objašnjenje uzroka nastanka crevnih grčeva.Usled nezrelosti digestivnog trakta bebe u prvim nedeljama života postoji lošija tole-rancija laktoze (mlečni šećer ) koji se nala-zi u majčinom mleku, mlečnoj formuli i mlečnim proizvodima praćena fermenta-cijom i oslobađanjem gasova u kolonu.Enzim laktaza se sintetiše u organizmu bebe i odrasle osobe. Neophodan je u pro-cesu razgradnje laktoze (mlečnog šećera) u jednostavne šećere (glukozu i galaktozu) koji se apsorbuju u daljem procesu varenja.

Nesvarena i nerazgrađena laktoza (mleč-ni šećer) dospeva do debelog creva, gde posredstvom crevnih bakterija dolazi do sekundarne fermentacije (razgradnje) lak-toze , CO2 i H2 nastanka gasova i grčeva.Colief Infant Drops, kapi za bebe sadrže enzim laktaza te tako olakšavaju varenje mleka i deluju na uzrok nastanka crevnih grčeva kod beba. Samo 4 kapi u majčino mleko i/ili mlečnu formulu pre svakog po-doja i beba će mirno spavati.

Sve bebe plaču, ali...

Mudra preporuka ZA MIRAN SAN VAŠE BEBE

Colief, kapi za bebe deluju na uzrok nastanka crevnih grčeva.

� Aktivni sastojak colief,kapi za bebe je enzim laktaza koji pomaže razgradnju laktoze,mleč-nog šećera, u jednostavnije šećere.

nerazgrađena laktoza u crevu je jedan od uzroka nastanka bolnih grčeva kod beba.

Colief, kapi za bebe se mogu koristiti od rođenja i kod prevremeno rođenih beba.

Colief, kapi za bebe se dodaju u mleko i/ili mlečnu formula pre podoja/obroka (2-4 kapi)

Prirodan proizvod, bez aditiva

15

16

Šta je bila prekretnica da, u okviru profesionalne karijere, započnete sa-mostalan posao?

Koliko god da sam bila poslovno obuhva-ćena korporativnim svetom u velikoj me-đunarodnoj farmaceutskoj kompaniji, ova ljubav je uvek negde tinjala kao ono čime konačno želim da se bavim. Od 2016. go-dine krećemo u proizvodnju refuznih čaje-va prvog kvaliteta - Zlatnih čajeva na ima-nju u Srpskoj Crnji, gde sam osnovala firmu CHI I brend Zlatni čajevi.Počeli smo sa monokomponentnim čaje-vima – Zlatni čaj od cveta kamilice, od lista nane, matičnjaka, žalfije, korena belog sle-za. Sada već imamo i prve mešavine – Zlatni čaj od koprive, kupine i aronije, Zlat-ni čaj od uve, maline i borovnice itd. Trenutno sam u firmi samo ja zaposlena. U sezoni imam pomoć porodice, pa se može reći da je ovo i porodični posao.

Koju strategiju primenjujete u pogledu plasmana svojih proizvoda?

Naši čajevi se prvenstveno mogu naći u apotekama i nekim online drogerijama. Uz čaj je najbitnije da pacijent dobije tačno uputstvo za upotrebu, način pripreme i ču-vanja i frekvencu i napomene kod korište-

nja. Zato sam najmirnija kada znam da moje Zlatne čajeve preporučuju kolege.Najviše smo zastupljeni u Beogradu, mada nas ima i u zrenjaninskim i novosadskim apotekama. Još uvek se borimo za svoje mesto. Postojimo u svim gradovima gde su kupci koji traže nešto više od čaja. Kori-stimo prvoklasne sirovine, ručno obrađene i ručno pakovane. Mi smo tu da im ponu-dimo čaj po starom, proverenom receptu u atraktivnoj ambalaži i sa inovativnim pristupom u pripremi. Najteži deo privat-nog posla jeste plasiranje proizvoda. Za sada se čajevi iz Srpske Crnje mogu naći na domaćem tržištu. Izvoz je izazov za predstojeći period.

U plasiranju proizvoda potrebno je dati i posebnu, inovativnu dimenziju. Šta još, sem kvaliteta i velike posveće-nosti korisnicima, izdvaja Vaš proi-zvod od ostalih?

Prvi aspekt u kome se razlikujemo je teh-nologija izrade. Pakujemo listove i cvetove nešto krupnije od preporuka. Izbegava-njem usitnjavanja produžava se svežina čaja odnosno smanjuje se površina koja može doći u kontakt sa vazduhom. Na taj način je smanjena mogućnost oksidacije

ZLATNI ČAJEVIO brendu Zlatni čajevi i životnom putu i radu, koliko je danas teško osvojiti tržište čajevima razgovara-li smo sa koleginicom Ivanom Ču-kanović, vlasnicom i idejnim tvor-cem

Pripremila Snežana Miivojević

ili isparavanja aktivnih supstanci.Drugi aspect je da svako pakovanje ima priloženu specijalnu Čajšiku koja je ujed-no kašika, cediljka i dozirka. To je naša patentirana cediljka, koja olakšava pro-ceđivanje čajeva naročito ako ste u žurbi ili niste kod kuće. Često se desi da su lju-di toliko bolesni i slabi da bi tradicionalno ceđenje iziskivalo previše truda. Čajšika je nastala tako što sam razmišljala kako mi je mrsko da cedim čaj tj. da perem svo to posuđe koje ostaje u sudoperi zbog samo jedne šolje čaja. Uhvatila sam sebe kako preskačem jutarnje ispijanje čaja da ne bih imala sav ovaj posao posle. Nisam htela da se odreknem bogate arome i jakog ukusa koji samo sečeni re-fuzni čaj može da da i tako se rodila ide-ja o Čajšiki. Mnogo polažemo na ekolo-giju. Naša ambalaža je papirna i razgradljiva, a Čajšika je od polipropilena reciklabilnog polimera, periva i ne baca se već iznova koristi.Od prošle godine smo započeli i proizvod-nju aromaterapijskih prizvoda. Prvi u nizu je Irelax, aromaterapijsko jastuče za smire-nje i opuštanje očiju.

Šta biste od poslovnih aktivnosti iz-dvojili za narednu godinu?

Za narednu godinu u planu nam je više projekata. Imaćemo dve nove mešavine Antistres i Z’S TEA.Antistres mešavina je namenjena svima koji se bore sa anksioznoscu, tremom i ose-ćajem mentalnog stresa. Z’S TEA je mešavina nastala u saradnji sa našim proslavljenim košarkašem Želj-kom Rebračom. U radu sa decom i omla-dinom Željko je primetio da se u našoj zemlji previše konzumiraju nezdravi napi-ci gazirani, sa puno šećera i kofeinskim dodacima. Pošto je misija Akademije Željko Rebrača da se sportistima usade i zdrave vrednosti u vidu sportskog mora-la, znanja i pravilne ishrane kontaktirao

Ivana Čukanović je diplomirala 2004. godine na katedri za Toksikološku he-miju sa temom “Ishrana kao faktor za-štite pri urbanoj ekspoziciji štetnim sup-tancama.”Od 2004. do 2012. radila je u kompaniji “PharmaSwiss” na poslovima marketinga, a od 2012. do 2016. kao šef odeljenja kontrole i odgovorni farmace-ut u distribuciji. Udata je za kolegu, ima dvoje dece i živi u Beogradu.

nas je da za njegove polaznike i sve spor-tiste naše zemlje osmislio mešavinu za opuštanje mišića posle treninga. Mišićni premor i posledični spazmi su veliki problem za sportiste i dešavaju se svakod-nevno. Zbog toga smo morali da vodimo računa o bezbednosti odabranog bilja da bi mogli redovno da ga koriste sportisti svih uzrasta. Tako je nastao Z’S TEA, čajna mešavina od osam biljaka koje deluju trojako, miorelak-santno, drenirajuće i eliminišu mlečnu kise-linu iz mišićnog tkiva. Z je bio nadimak Željka Rebrače u NBA, a mi ga koristimo kao simbol da naše predivno domaće lekovito bilje govori 100 jezika. Sve kolege koje žele da u asortimanu svo-jih apoteka imaju i Zlatne čajeve mogu da ih nabave preko našeg distributera Phoe-nix pharm.

Predstavljamo…

17

18

Šta su funkcionalni poremećaji organa za varenje? Funkcionalni poremećaji su posledica iz-menjenog prolaska sadržaja hrane kroz organe za varenje i/ili njihove pojačane osetljivosti, a uz odsustvo vidljivih, organ-skih oštećenja. Najvažniji funkcionalni poremećaji su sindrom nervoznog debe-log creva i dispepsija. Pored nadutosti, ovi poremećaji su udruženi sa: bolom, neredovnim pražnjenjem creva, oseća-jem nelagodnosti, težine i „pretakanja“ u trbuhu. Prisustvo funkcionalnih poreme-ćaja smanjuje kvalitet života pacijenata.

Kako da znamo da li su tegobe uzro-kovane funkcionalnim ili organskim poremećajem digestivnog trakta? Prva stepenica je razgovor sa lekarom koji će uraditi anamnezu i pregled. Simptomi koji ukazuju na organsko oboljenje (tzv. alarmni simptomi) su: anemija, pojava krvi u stolici, smena zatvora i proliva, gubi-tak na težini, uporno povraćanje, postoja-nje karcinoma u porodici i dr. Pacijenti koji imaju alarmne simptome zahtevaju ne-odložno i detaljno gastroenterološko ispi-tivanje (laboratorijske analize, ultrazvuk, gastroskopija, kolonoskopija i dr.).Kod funkcionalnih poremećaja najčešće nisu prisutni alarmni simptomi. Tipično je i da ovi pacijenti nemaju tegobe preko noći. Njihove tegobe se najčešće pogoršavaju prilikom stresa, a popuštaju nakon pra-žnjenja creva ili puštanja vetrova (kod ner-voznog debelog creva).

Šta savetujete pacijentima koji se žale na nadutost? Lečenje nadutosti započinje primenom hi-gijensko-dijetetskog režima. To podrazu-meva da pacijenti treba da imaju redov-ne obroke, količinski manje, da dobro sažvaću hranu i polako jedu. Potrebno je izbegavati hranu koja prouzrokuje nadu-tost (karfiol, grašak, pasulj, gazirana pića, šećeri i dr.). Osobe kod kojih se nadutost javlja nakon unošenja mleka, mogu da imaju nedostatak laktaze (enzim koji ra-zlaže mlečni šećer). Oni mogu da uzimaju mleko bez laktoze, kiselo mleko i jogurt. Eli-minacija stresa, redovna fizička aktivnost i prestanak pušenja se podrazumevaju.Postoji veliki broj preparata koji se koriste kod nadutosti. Potrebno je odabrati onaj koji deluje i na sam uzrok. Neophodno je da odabrani preparat bude bezbedan i efikasan.Preparat sa kojim imam višegodišnje po-zitivno iskustvo i sa kojim najčešće zapo-činjem tretman nadutosti je Flobian®. Flo-bian® je prirodan i bezbedan preparat, koji je otkriven i patentiran u Švedskoj, a na našem tržištu se nalazi već 10 godina. Njegov aktivni sastojak deluje u crevima sprečavajući nastanak gasa i tako ukla-nja uzrok problema, smanjujući nadutost i gasove. Pored toga, pomaže da se smanje i drugi simptomi funkcionalnih poremećaja (bol, grčevi, neregularna sto-lica i dr). Potpuno je bezbedan za dugo-trajnu primenu, a u tretmanu nadutosti i gasova savetuje se najmanje 4 nedelje.

NE IGNORIŠITE NADUTOST – MOŽDA JE DEO VEĆEG PROBLEMA

Smatra se da svaki treći pacijent povremeno ili stalno ima neprijatan osećaj nadutosti.Ass dr sci. med. Dušan Popović, gastroenterohepatolog sa Klinike za gastroenterologiju Kliničkog centra Srbije, odgovara na pitanja zašto je nadutost danas čest problem i kako da je ublažimo.

19

20

Pre godinu dana, u Vuhanu, ljudi su po-čeli da obolevaju od akutnog respirator-nog sindroma koji je izazvao do tada ne-poznat soj koronavirusa. U roku od nekoliko meseci SARS-Cov-2 je izazvao pandemiju u celom svetu i promenio ži-votne navike ljudi. Od tada svi pokuša-vaju da dovedu pandemiju pod kontro-lu i smanje bro j zaraženih kako preventivnim merama tako i razvojem

novih lekova, sa ciljem da spreče obole-vanje i izleče obolele. Nakon istraživanja došlo se do zaključka da jedini način da se virus spreči jeste primena vakcine. Tako su velike kompanije još od marta meseca počele da rade na vakcinama.

Šta je vakcina?Vakcina je biološki preparat koji sadr-ži specifične antigene i koristi se sa ci-ljem da indukuje imunski odgovor i na taj način spreči razvoj bolesti. Sadrži agens koji nalikuje mikroorganizmu koji uzrokuje bolest, tako da razlikuje-mo vakcine koje se izrađuju od osla-bljenih ili ubijenih mikroba, njegovih toksina ili jednog od površinskih prote-ina. Taj agens stimuliše imunski sistem da prepozna agens kao opasnost i uni-šti ga. Nakon toga organizam prepo-znaje i uništava sve mikobe sa tim agensom sa kojima se možemo sresti u budućnosti.

Covid-19 vakcine razvojni put i očekivanja

Autor: mr pharm Ivana Vasić

21

Razvojni put vakcine od izbora agensa do puštanja vakcine u prometRazvojni put obuhvata pretklinička i kli-nička ispitivanja:• U pretkliničkim ispitivanjima vrši se iz-

bor antigena SARS-Cov-2 koji će se ko-ristiti u vakcini, rade se ispitivanje na izolovanim ćelijama, a potom i životi-njama (miševima i majmunima) i prati imuni odgovor.

• Nakon toga slede klinička ispitivanja koja obuhvataju 3 faze u kojima se vrši potvrđivanje kliničkih,farmakoloških i farmakodinaskih svojstava vakcina, kao i dokazivanje bezbednosti i efika-snosti nakon primene.

• U prvoj fazi se vrši ispitivanje vakcine na malom broju zdravih dobrovoljaca.

• U drugoj fazi se povećava broj ispitani-ka, do 100 ljudi, koji su raspoređeni u grupe kako bi se poredili imunski odgo-vori između grupa. Dokazuje se bez-bednost i efikasnost vakcine.

• Treća faza traje dovoljno dugo da se mogu utvrditi neželjeni efekti koji se nisu javili u prethodim fazama, ukoliko postoje. Broj ispitanika (različitih godi-na, pola i starosti) je veći od 100. Formi-raju se dve grupe ispitanika od kojih jedna dobija vakcinu, a druga placebo. Vrši se poređenje broja ljudi kod kojih je sprečen nastanak bolesti vakcinom u odnosu na one koji su oboleli.

Svi ovi procesi ispitivanja traju jako dugo u normalnim okolnostima, pa se postav-lja pitanje kako su se vakcine tako brzo našle na tržištu. Postoje dva odgovora. • Prvi – porodica korona virusa se istra-

žuje godinama i već su postojale infor-macije o njima. S obzirom da je ovaj soj sličan drugim iz porodice koronavirusa, izrada vakcina je bila mnogo lakša.

• Drugi – postojali su neograničeni resur-si i novac. Najviše vremena , u proseku 15 godina, koliko obično traje proces

odobravanja nove vakcine, se troši na papirologiju, predaju raznim agencija-ma, traganje za istraživanjem i testira-njem. Većina testiranja se prekida zato što ponestaje novca,a ne zbog neefika-snosti vakcine. U ovoj situaciji svi poku-šavaju što pre da nađu rešenje. Nauč-nici imaju neograničen novac, postoji dosta volontera i sve regulatorne agen-cije se prvo bave koronavirusom.

Koje vrste Covid-19 vakcina postoje?Vakcine razlikujemo na osnovu platfor-me na kojoj su izrađene. Postoje stan-dardne vakcine izrađene od živih atenu-isanih virusa ili inaktivisane vakcine, i vakcine nove generacije čija se izrada zasniva na korišćenju platformi kao što su RNK, DNK, viralni vektor i antigen pre-zentujuće ćelije. Sve vakcine za korona-virus su iz grupe nove generacije. RNK vakcine protiv koronavirusa od kom-panija Pfizer-BioNtech i Moderna sadrže RNK molekul koji je u lipidnom balonu i omogućava mu da uđe u našu ćeliju. Kada RNK uđe u ćeliju, ona stvara S pro-tein od tih informacija, prepoznaje ga kao strano telo i stvara imuni odgovor koji će se boriti protiv tog proteina. RNK vakcine ne sadrže adjuvante, metale, konzervan-se , stabilizatore i ostale pomoćne sup-stance, zbog toga se moraju čuvati na jako niskim temperaturama. Ove vakcine

Iz prakse

22

će biti verovatno dosta skuplje u odnosu na druge vrste vakcina baš zbog specifič-nosti transporta i čuvanja.Na osnovu podataka kompanije Pfizer-Bi-oNtech njhova vakcina je nakon prve doze bila delotvorna u 95% slučajeva. Ispitivanja su vršena na više od 45000 ljudi starijih od 16 godina. Jedina mana ove vakcine je to što se mora čuvati na temperaturi -70⁰C. Vakcina kompanije Moderna nakon prve doze pokazala je efikasnost u 94,5% sluča-jeva. Oni su radili ispitivanje na 30000 odraslih ljudi. Na osnovu podatka ova vak-cina je stabilna ako se čuva u frižideru i do mesec dana, na sobnoj temperaturi 12h, a na temperaturi od -20⁰C 6 meseci.Prema podacima ove dve kompanije na-kon primene vakcine se mogu javiti neže-ljeni efekti poput bolova u mišićima, muč-nina, crvenilo na mestu primene, umor i temperatura koji vrlo brzo nestaju nakon vakcinacije. Oni su nam ustvari pokazate-lji da dolazi do imunskog odgovora nakon primene.Vakcine Sputnjikov V Iinstituta Gamelej i Oxford-AstraZeneca zasnovane na uvo-đenju genetskog materijala SARS-Cov-2 u adenovirus koji se dokazao kao prihvat-ljiv i bezbedan za primenu.Vakcina kompanije Oxford-AstraZeneca je je pokazala efikasnost u 90% slucajeva od 30000 ispitanika, dok je Sputnjikov V pokazao efikasnost u 92% slučajeva od 40000 ispitanika.Ove vakcine zahtevaju čuvanje na tem-

peraturi od 2 do 8⁰C, tako da će im i cena biti mnogo manja u odnosu na RNK vakcine.

Prema poslednjim podacima iz decem-bra 2020. godine, 59 proizvo đača vak-cina se nalazi u kliničkim fazama ispiti-vanjima, njih 16 su u poslednjoj fazi, a 86 u pretkliničkim ispitivanjima na živo-tinjama.

Rusija je prva zemlja na svetu koja je regi-strovala vakcinu protiv virusa korona.Stručnjaci navode da će se potpuna kli-nička slika vakcinacije biti poznata tek nakon 6 meseci od primene druge doze. Takođe, dugotrajna bezbednost i efika-snost vakcina će biti poznata u nared-nom periodu.

Koje vakcine će biti dostupne u SrbijiPočetkom decembra su Agenciji za leko-ve i medicinska sredstva (ALIMS) podneti zahtevi za registracijudve vakcine — Pfizer i Sputnjikov V. ALIMS je, potom, izdao do-zvolu za uvoz Pfizerove vakcine, a prve doze vakcine su stigle ubrzo, nekoliko da-nanakon toga. Vakcinu su prvo primili do-brovoljno prijavljeni stariji od 65 godina, kao najosetljivija grupa stanovništva.U drugom transportu, koji se očekuje u ja-nuaru, biće vakcinisani radnici u kovid si-stemu, a zatim i ostalo medicinsko osoblje.

23

24

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) predstavlja čestu hroničnu bolest disajnih puteva koja se može sprečiti i lečiti. Obično nastaje posle 40.godine života, 160 milona žena i 168 miliona muškaraca boluje od ove bolesti. O simptomima HOBPa i pre-porukama razgovarali smo sa pulmolo-gom, doc. dr Tatjanom Adžić-Vukičević.U Republici Srbiji prevalenca HOBP-a pre-ma rezultatima istraživanja zdravlja sta-novništva Srbije iznosi 4.5%, i nešto je veća u ženskoj populaciji (5%) nego u muškoj (3.7%). HOBP je 2013. godine bila četvrti uzrok smrtnosti u Republici Srbiji. Najčešći uzročnici su pušenje, zagađenje vazduha i nasledni faktori. Osnovni simptomi bolesti su kašalj, iskašljavanje i otežano disanje. Simptomi napreduju sporo tokom godina uprkos lečenju.Dr Adžić-Vukičević navodi: „Sumnja na HOBP postoji ukoliko imate kašalj koji ne prestaje, iskašljavate gust mukozan sekret, ostajete bez daha prilikom fizičkih aktivno-sti, ako ste pušač, bilo aktivni bilo pasivni ili ste profesionalno izloženi prašini i hemika-lijama. Sa svakim pogoršanjem HOBP-a narušavaju se parametri plućne funkcije čime se remeti kvalitet života. Osnovni cilj u lečenju HOBP-a jeste da se spreče pogor-šanja. Ako osetite bol u grudnom košu i du-plji, promuklost, zamor, malaksalost i gubi-tak u telesnoj masi, obavezno se obratite vašem lekaru. Savetujem da izbegavate pušenje cigareta, aerozagađenje, da šeta-te, vežbate da se redovno i zdravo hranite.”

Ukoliko iskašljavate sekret, promenjene boje, žućkasto-zelene, ako imate nagomi-lavanje sekreta u disajnim putevima koji ne samo da ih blokira, nego služi kao plod-no tlo za razvoj infekcije, najčešće bakterij-skih. Zato se za lakše iskašljavanje prepo-ručuje N-acetilcistein kao mukolitik koji je preporučen u svetskim smernicama GOLD za lečenje HOBP-a, ne samo kao čistač pluća, nego i kao snažan antioksidans.Dugotrajna primena, najmanje 4 meseca i duže, propolisa i N-acetilcisteina dokaza-no sinergistički deluje antioksidantno u borbi protiv slobodnih štetnih radikala i na taj način pomaže u sprečavanju pogorša-nja HOBP-a i boljem kvalitetu života tih osoba.

Dr Adžić-Vukičević savetuje: „Moja prepo-ruka kao pomoć osobama sa kašljem je-ste Propomucil® sa organskim medom, koji pored standardne terapije za HOBP svojim aktivnim sastojcima omogućava lakše eliminisanje sekreta iz disajnih pute-va. Na taj način se olakšava disanje, sma-njuje infekcija i podiže imunitet, a svojim sastojcima doprinosi da pluća budu zdra-va. Propomucil® sa organskim medom, sadrži i organski med posebne čistoće, doprinosi smanjenju rizika od infekcije plu-ća, a i prva je preporuka za kašalj prema Britanskim smernicama sa dodatkom pri-rodnog vitamina C koji doprinosi normal-noj funkciji imunskog sistema i zaštiti ćeli-ja od oksidativnog stresa.”

Pulmolozi upozoravaju

NE IGNORIŠITE DUGOTRAJAN KAŠALJ

Doc. dr Tatjana Adžić-Vukičević

25

26

Koronavirusna bolest (Covid-19) zauze-la je svoje teritorije širom sveta u vrlo kratkom vremenskom periodu, čime predstavlja neposrednu pretnju društvu s potencijalno ogromnim dankom u smi-slu ljudskih života i razarajućim ekonom-skim uticajem. Njegova pojava sugeriše da će korona predstavljati trajnu pretnju za ljude i da će trenutna pandemija na kraju biti stavljena pod kontrolu.

Noviji podaci pokazuju značajnu prevalen-ciju arterijske hipertenzije i kardiovaskular-nih bolesti (KVB) medju pacijentima sa Co-vid-19, što je pokrenulo mnoga pitanja o većoj osetljivosti pacijenata sa ovim ko-morbiditetima na novi korona virus, kao i samoj ulozi hipertenzije i KVB u progresiji i prognozi pacijenata sa Covid-19. Rizik od smrtnog ishoda pacijenta sa hipertenzijom je veći u odnosu na pacijente sa normal-nim krvnim pritiskom. Međutim ovo ne mora striktno da znači da su hipertenzija i Covid-19 u uzročno-posledičnoj vezi. Arte-rijski krvni pritisak treba da bude niži od 140/80 mmHg, ukoliko su ove vrednosti više predstavljaju progresivan napad na kardiovaskularni sistem koji se manifestu-je oštećenjem vitalnih organa (mozga, srca, bubrega, krvnih sudova…).Nedavna otkrića došla su do podataka da je arteriska hipertenzija jedan od najčešćih

komorbiditeta kod pacijenata sa Covid-19, zbog toga je neophodno da se ovakva stanja redovno kontrolišu i tretiraju. Pre sve-ga ne postoji dovoljan broj studija i doka-za koje dokazuju uticaj hipertenzije na is-hod, a posebno na smrtnost kod pacijenata sa Covid-om-19.Hipertenzija je vrlo česta i podmukla bo-lest, koja pogađa približno 1.39 milijardi po-jedinaca širom sveta, pri čemu prevalenci-ja hipertenzije raste sa godinama (pogađa približno 70% odraslih). U terapiji hiperten-zije se preporučuju i široko koriste inhibito-ri renin angiotenzin aldosteron sistema (RAAS) kao što su ACE inhibitori (inhibitori angiotenzin konvertujuceg enzima) i ARB (blokatori angiotenzinskih receptora).

TERAPIJE I PREPORUKEPostoje istraživanja koja su spekulisala o povezanosti između sistema renin angio-tenzin aldosteron (RAAS) i osetljivosti na Covid-19, kao i o vezi između inhibitora RAAS i neželjenog ishoda kod pacijenata.Infekcija SARS-CoV-2 se pokreće kada se S-protein virusa veže za enzim konvertuju-ći angiotenzin 2 (ACE2), koji je visoko izra-žen u srcu, plućima, bubrezima i gastroin-testinalnom traktu i igra važnu ulogu u nekoliko kardiovaskularnih i imunoloških puteva. SARS-CoV-2 se vezuje za ACE2 sa mnogo većim afinitetom u poređenju sa

Autor: mr pharm Jovana Smiljanić

HIPERTENZIJA najčešći komorbiditet kod Covid-19

27

SARS-CoV. Pored toga, SARS-CoV-2 po-kazuje svoju patogenu aktivnost napa-dom na ćelije alveolarnog epitela tipa II koje eksprimiraju ACE2. Dokazano je da se ovaj virus vezuje za ACE2 u plućnim alve-olama kroz njihove površinske proteine, što uzrokuje oštećenje pluća. ACE2 je glavni regulator RAAS-a, njegova smanjena ili povećana funkcija ACE2 može izazvati si-stemsku i plućnu hipertenziju, srčanu insu-ficijenciju, infarkt miokarda i dijabetičke kardiovaskularne komplikacije.Gubitak ACE2, prouzrokovan vezivanjem SARS-CoV-2, može prebaciti sistem na ukupni viši angiotenzin II. Čini se da je ulo-ga angiotenzina II kod hipertenzivnih pa-cijenata sa Covid-19 presudna zbog nje-gove uloge u funkcionisanju sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS) koji promoviše vazokonstrikciju, zadržavanje natrijuma, oksidativni stres, upalu, fibrozu i povećava bioaktivni peptidni angiotenzin.Nema jasnih dokaza da inhibitore RAAS-a treba izbegavati ili ih menjati kod ovih pa-cijenta. Neophodne su velike studije koje ce uzeti u obzir sve potencijalne izvore, kao i duže praćenje pacijenata. Inhibitori RAAS imaju važnu ulogu u lečenju srčane insu-ficijencije i oštećenja bubrega (posebno kod albuminurije), ne samo kod hiperten-zije. Povlačenje ovih lekova ili zamena terapije imali bi nesigurne koristi, ali defi-nitivno mnogi nedostaci poput nekontro-lisane hipertenzije, srčane dekompenzaci-je i oštećenja bubrežne funkcije, što bi potencijalno moglo izazvati više kompli-kacija kod pacijenata sa Covid-19 nego sama infekcija SARS-CoV-2. Zbog toga je nekoliko specijalnih društava preporučilo da pacijenti sa Covid-19 nastave terapiju inhibitorima RAAS. Na osnovu dosadaš-njih studija nije pronađena jasna vezu iz-među upotrebe ACE inhibitora, ARB-a, beta-blokatora, blokatora kalcijumskih kanala ili tiazidnih diuretika i verovatnoće pozitivnog ili negativnog rezultata testira-nja na Covid-19.

ULOGA FARMACEUTAVeliki je pritisak na zdravstvo i puno je još nedoumica, ali dužnost lekara, farmaceu-ta, kao i svih zdravstvenih radnika je da ostanemo racionalni, da se držimo dosa-dašnjih naučnih pristupa i postojećih po-dataka. Najbitnije je da rizik ukidanja ili promena postojeće terapije donosi dva puta veći rizik nego korist. Od izuzetne je važnosti voditi računa i kvalitetu života pa-cijenata sa hipertenzijom u vreme pande-mije: redovno vežbanje i psihološko bla-gostanje.Kako za svakog pacijenta medikamen-toznu terapiju određuje lekar, dok smo tu mi da akcenat stavimo na savetovanje.

Delovanjem na osnovne ciljeve antihi-pertenzivne terapije zajedničkim sna-gama smanjićemo stopu oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bo-lesti. Pre primene medikamentozne terapije neophodno je pacijentima su-gerisati da deluju i pomognu sebi i ne-medikamentoznim terapjiskim mera-ma kao sto su: smanjenje telesne mase kod gojaznih, prestanak konzumacije alkohola, uvođenjem svakodnevene fizičke aktivnosti, umereno do poptu-no smanjenje unosa natrijuma (soli).

Kolektivni imunitet može postepeno nasta-ti, ali ne smemo zaboraviti sve lekcije nau-čene iz godine koja je iza nas. Na nama i nauci je da proučimo preciznije, efikasnije lekove i vakcine, da se posvetimo pacijen-tima maksimalno moguće i da im vratimo osmeh na lice, veru i nadu u bolje sutra. Istovremeno, kao i druge države širom sve-ta moramo zajedničkim snagama da se borimo protiv Covid-19 kako bi smanjili broj pacijenata u bolnicama i potrošnju zdrav-stvenih resursa, gde je najbitnije da se i mi profesionalno izdignemo, pripremimo i spremno dočekamo neku narednu epide-miju.

Iz prakse

28

29

30

Magnezijum (Mg) je jedan od naj-važnijih mikronutrijenata potreb-nih za normalno funkcionisanisa-

nje organizma. On igra centralnu ulogu u skoro svakom procesu od sinteze DNK do metabolizma insulina. Minerali se ne mogu sintetisati u organiz-mu, pa je neophodan njihov unos hranom, pićem ili dijetetskim suplementima.Evropska agencija za bezbednost hra-ne je 2015. godine postavila vrednosti adekvatnog unosa Mg za odrasle muš-karce na 350 mg/dan, a za žene na 300mg/dan. U Srbiji postoji samo vred-nost prosečnog preporučenog dnev-nog unosa za odrasle osobe koja se

koristi za potrebe deklarisanja namir-nica i iznosi 375mg.Najbolji izvori Mg su proizvodi od punog zrna žitarica, orašasti plodovi, banana, paradajz, zeleno povrće, kakao… Meso, ribe i jaja su relativno loši izvori ovog mi-nerala.Neke mineralne vode mogu predstav-ljati značajan izvor Mg, pri čemu može doći i do prekoračenja preporučenih vrednosti o čemu treba voditi računa posebno kada se radi o osobama koje istovremeno koriste suplemente Mg. Tako na primer 1L Donat vode sadrži preko 1000mg Mg, Mivela 343mg, Ka-rađorđe 80 mg, a Knjaz Miloš 54 mg.

SUPLEMENTACIJA MAGNEZIJUMOMINTERAKCIJE U FOKUSU

Autor: Tatjana Milošević, dipl. farm. spec.

31

Manjak Mg može da se javi:• U slučajevima dužeg niskog unosa-ne-

kvalitetna ishrana• Ako postoje loše navike u ishrani ili je pri-

sutno izgladnjivanje (preterano konzumi-ranje gaziranih pića, upotreba velike ko-ličine mlečnih proizvoda, povećan unos masne hrane i alkohola, velike količine kafe) iscrpljuju se rezerve Mg.

• Pri konzumiranju rafinirane hrane koja često sadrži nizak nivo Mg.

• Usled prisustva viška teških metala i ne-dostataka minerala, do kojih dolazi usled erozije tla, koja može dovesti do smanje-nog nivoa Mg u tlu, a samim tim i do smanjenja unosa ovog minerala.

• Pri upotrebi nekih lekova koji mogu da dovedu do deficita Mg.

• Kod pojedinih oboljenja koja ometaju re-sorpciju i korišćenje Mg.

Navedeni razlozi mogu dovesti do pove-ćane potrebe za unosom Mg putem do-dataka ishrani. Kako bi se dugoročno sprečile posledice do kojih dovodi nedo-statak Mg, važno je na vreme prepoznati i lečiti simptome ranog deficita.

Rani znaci deficita Mg su:• Gubitak apetita• Mučnina i povraćanje• Umor, slabost i nedostatak energije• Grčevi u mišićima• Trnci u šakama i stopalima• Povećan broj otkucaja srca• Poremećaj drugih elektrolita poput sma-

njenja nivoa kalcijuma i kalijuma u krvi

Zbog svega navedenog, suplementacija magnezijumom ima svoje mesto i u prevenciji nastanka pojedinih bolesti i u poboljšanju ishoda lečenja već obo-lelih pacijenata. Osobe koje bi trebalo posebno da vode računa o unosu Mg su osobe obolele od gastroinestinalnih oboljenja (Kronova bolest, ulcerozni kolitis, celijačna bolest, enteritis), paci-

jenti sa dijabetesom tip 2, hronični al-koholičari, stare osobe, osobe na re-dukcionoj dijeti, aktivni sportisti. Stres takođe preko promena u produkciji hormona i disbalansu neurohumoral-ne ravnoteže utiče na pojačano izluči-vanje Mg.Zbog veoma prisutne upotrebe ma-gnezijuma, važno je da zaposleni u apoteci znaju kada i kome treba da preporuče suplementaciju magneziju-mom, ali je isto tako važno da ta su-plementacija bude bezbedna i da se poznaju interakcije u koje ovi suple-menti mogu da stupe.Pošto je Mg nazvan -prirodnim anta-gonistom kalcijuma-uobičajeno se smatra da kalcijum inhibira apsorpciju Mg i obrnuto. Pod fiziološki uobičaje-nim uslovima to se ne dešava. Napro-tiv, pošto je Mg neophodan za renalnu hidroksilaciju i aktivaciju vitamina D i za aktivnost PTH, stanja hipokalcemi-je koja su rezistentna na suplementa-ciju kalcijumom mogu da se poboljša-ju istovremenim davanjem Mg.Važno je znati da je potvrđena klinički značajna interakcija Fe i Mg, koja može da smanji resorpciju Fe i do 40 %.Koncentraciju Mg u organizmu mogu da smanje i aminoglikozidi, kortikoste-roidi, glikozidi digitalisa, eritromicin,

32

izonijazid, oralni kontraceptivi, sulfona-midi, spalmotil, laktuloza, inhibitori protonske pumpe. Pri dugotrajnoj upo-trebi navedenih lekova treba razmotri-ti suplementaciju Mg uz kontrolu kon-centracije u serumu.Tetraciklini i hinoloni stvaraju kompleks sa Mg, smanjuje se resorpcija i leka i minerala. Preporuka je uzimanje Mg najmanje 2 sata posle pomenutih an-tibiotika.Ako se cela dnevna doza alfalipoinske kiseline 600 uzima 30 minuta pre do-ručka, suplemente gvožđa ili magne-zijuma treba uzeti u podne ili uveče, svakako minimum dva sata posle alfa-lipoinske kiseline. Bioraspoloživost bisfosfonata smanje-na je uz istovremenu primenu Mg, po-trebno je napraviti razmak od najma-nje jednog sata nakon uzimanja leka.Diuretici Henleove petlje poput furose-mida, kao i tiazidni i tiazidima slični di-uretici dovode do povećanog izlučiva-nja Mg urinom, dok diuretici koji štede K (triamteren, spironolakton, amilorid i eplerenon) uzrokuju smanjenu ekskre-

ciju Mg. Diuretici koji dovode do po-većanog izlučivanja mogu dovesti do hipomagnezemije, pa se može prepo-ručiti upotreba Mg u obliku supleme-nata. Kod tih bolesnika preporučuje se kontrola Mg u serumu, posebno ako je tokom diuretske terapije prisutna hipo-kalemija, jer je poznato da oko 50% bolesnika sa hipokalemijom ima i hi-pomagnezemiju. U slučaju diuretske te-rapije hipokalemija i hipomagnezemi-ja imaju zajednički uzrok, uz bitnu napomenu da je nadoknada kalijuma po pravilu neuspešna sve dok se ne nadoknadi i Mg. Razlog ovoj poveza-nosti leži u tome što Mg zatvara mem-branske kanaliće kroz koje kalijum izla-zi iz ćelije i zatim se iz organizma gubi urinom. Zato treba imati na umu da hi-pomagnezemija dovodi do refraktorne hipokalemije.

Pri uzimanju bilo kog leka koji utiče na koncentraciju Mg u organizmu, treba redovno pratiti nivo Mg u serumu i uvesti suplementaciju kad god je to potrebno.

33

34

Često se pitam u kom tačno trenutku je apoteka postala svojevrsni super-market. Prodavnica u kojoj možete kupiti artikle, robu za koju pre nekoli-ko decenija niste ni mogli pomisliti da joj je mesto u jednoj zdravstvenoj ustanovi. Kako bi se farmaceuti onog vremena osećali kad bi im u apoteku ušao pacijent (kupac) i zatražio žva-ke, igračku, farbu za kosu i tome slič-no? Onda mi kroz glavu prođe misao kako bi izgledao razgovor farmaceu-ta danas i onog pre pola veka... Da li bi se razumeli? Šta bi nam rekle naše kolege iz tog vremena? Da li bi oni prihvatili da rade poslove koje farma-ceuti danas rade?

DEŽURSTVO ILI TREĆA SMENA

Autor: Melisa Von

35

Uslovi za noćni radU prošlom broju Apotekarskog glasnika mogli ste da pročitate o tome kako može da izgleda samo jedna noć dežurstva u apoteci danas. Situacija i primera je bez-broj. Zamislite koliko puta tokom noći farmaceut treba da prepešači od re-cepture do noćnog šaltera da sazna šta pacijent želi. Zatim da ode i pripremi sve traženo, pa da unese u kompjuter. Ode ponovo do noćnog šaltera da saopšti cenu i uzme novac, pa se vrati da napla-ti. Odnese lekove do pacijenta usput vra-ćajući kusur, objasni kako se lekovi upo-trebljavaju. Nakon toga sve ispočetka sa novim pacijentom. Pri tome, uopšte ne govorim o trenutnoj situaciji u Srbiji i ak-tuelnoj epidemiji, kada se ispred vrata apoteke nalaze desetine obolelih čeka-jući da dobiju svoju terapiju, već o gra-đanima koji noću kupuju lakove za nok-te, papuče mami za osmi mart, autiće za decu, farbe za kosu, grickalice za nokte, uloške za cipele, šampone za kosu, mle-ka za sunčanje, bombone! Broj takvih građana nije zanemarljiv. Naprotiv, veo-ma ih je mnogo.Osim toga rukovodioci pojedinih usta-nova koje imaju noćna dežurstva nisu obezbedili ni najminimalnije uslove far-maceutu za dežurstvo: krevet, stolicu i noćni šalter, a o TV ili radio uređaju da i ne govorimo. Očekivanja menadžmen-ta su da farmaceut ne sedi i ne spava, već da svaki slobodni trenutak koristi za slaganje robe i proveravanje rokova. Ja-sno je da se dehumanizacija kao pro-blem celokupnog savremenog društva, prenosi na sve oblasti života i rada pa i na farmaceutsku delatnost.Neko će reći:– Sami ste svoju struku birali? Jesmo, bira-li smo je.– Dežurstvo se plaća možete da odbijete ako želite? Ova tvrdnja je delimično tačna. U Srbiji danas ima apoteka u kojima far-

maceuti dobrovoljno odlučuju da li će ili neće dežurati, a dežurstvo im je plaćeno i apoteka u kojima je dežurstvo radna oba-veza, ne plaća se posebno, a nakon de-žurstva farmaceut ima slobodan dan. – Znali ste šta vas čeka? Nisam sigurna da jesmo. Da li je oduvek ovako bilo? O tome bi stariji farmaceuti rekli da noćno dežur-stvo nije značilo da radite u trećoj smeni u nekom supermarketu, već da budete do-stupni onim pacijentima koji imaju lekarski recept i kojima je stručna farmaceutska pomoć hitno potrebna.

Stres i poslediceAko izuzmemo osećanje poniženja i nedo-statak poštovanja koji je svaki farmaceut na dežurstvu u apoteci osetio, mnogo važ-niji problem je u kojoj meri noćni rad utiče na zdravlje ljudi i ženski organizam uopšte i kako i na koji način se štetan uticaj može minimalizovati? Postoje mnoge studije koje pokazuju da naš biološki sat, koji je namešten na izla-ganje ciklusima svetla i tame, ako ne funk-cioniše pravilno, aktivira stresni mehani-zam. Stres povećava nivo šećera u krvi i krvni pritisak, jer se organizam priprema da odgovori na potencijalnu pretnju koja

Iz mog ugla

36

zapravo ne postoji – mi smo samo na po-slu. Rad u apoteci je sam po sebi stresan pa dodatno povišen nivo stresa dovodi do kardiovaskularnih bolesti ili metaboličkih poremećaja, do pada imuniteta, a posle-dično do pojave raka (debelog creva ili raka dojke). U prilog ovoj tvrdnji ide činje-nica da je Svetska zdravstvena organiza-cija (WHO) klasifikovala noćni rad kao mo-gući uzročnik raka. To su dugoročne posledice, ali nedostatak sna uzrokuje i one akutne. Najvidljiviji je umor, zbog čega smo radno daleko manje produktivni, in-formacije ne primamo na pravi način, društvene signale pogrešno interpretiramo i gubimo mogućnost empatije. Na kraju konzumacija ugljenih hidrata i nezdrave hrane se povećava u velikom procentu na-kon neprospavane noći.

Ko je odgovoran?Da li građani koji prolaze pored otvorene apoteke i videvši da radi, najnormalnije uđu i traže ono što im treba? Da li su to zaposleni koji ne reaguju na užasne uslo-ve rada tokom dežurstva i obimom po-sla koji obavljaju? Da li su to vlasnici apo-teka i direktori koji ne vide da problem postoji, jer o njemu niko ne govori? Da li je to zakon koji je sva prava u oblasti re-gulisanja ove delatnosti dao direktorima? Naime u vezi sa ovim poslednjim pita-njem,prekovremeni rad odnosno dežur-stvo u apotekama, regulisan je u Srbiji Posebnim kolektivnim ugovorom za

zdravstvene ustanove članom 40.Odgovor je jednostavan. Svi nabrojani su odgovorni pa je prirodno da se stigne do pitanja: šta je moguće učiniti i ko je odgo-voran za sprovođenje rešenja? Odgovor se nameće sam. Farmaceuti.

Dodatni protokoli i pravilnici za noćni rad i edukacija javnostiKo će od odgovornih institucija ili udruže-nja preuzeti ovaj zadatak na sebe, krajnje je irelevantno. Važno je da farmaceuti pre-ko svojih predstavnika, progovore o ovom bitnom problemu na tribinama ili javnim raspravama kako bi se postigla zajednič-ka platforma u okviru koje bi se predu-zimale sve druge aktivnosti. Neke od tih aktivnosti mogle bi se bazirati na eduka-tivnom radu u smislu prosvećivanja sta-novništva na temu zbog čega se ide u de-žurnu apoteku i koja je njena uloga. Zatim, da bi se izbeglo slobodno tumače-nje zakona i eventualne zloupotrebe nad-ležnosti budućih vlasnika apoteka i me-nadžmenta, možda je od ključne važnosti da se obim i opis poslova koje zaposleni obavlja tokom noćnog dežurstva u apo-teci, kao i uslovi koji moraju biti obezbe-đeni za nesmetan rad noću, regulišu do-datnim protokolima ili pravilnicima u okviru postojećeg zakona, na osnovu predloga farmaceutskih udruženja u Sr-biji.Verujem da ukazivanjem na različite pro-bleme, farmaceuti mogu pokrenuti niz ak-cija za poboljšanje stanja u farmaceutskoj delatnosti, pa i za uređenje noćnog de-žurstva. Važno je da razumemo da nečiji problem danas, može postati vaš pro-blem sutra. Ako želimo bolje sebi i gene-racijama koje dolaze neophodno je da budemo jedinstveni i složni u naporima da postignemo ciljeve koji donose dobro-bit i struci i pacijentima.. Jedina prava sna-ga je u zajedništvu i solidarisanju. Dragi farmaceuti, budućnost je već počela, ne mislite li tako?!

Ako izuzmemo osećanje poniženja i nedostatak poštovanja koji je svaki farmaceut na dežurstvu u apoteci osetio, mnogo važniji problem je u kojoj meri noćni rad utiče na zdravlje ljudi i ženski organizam uopšte

37

38

Kao jedan od najstarijih vidova trgovi-ne bilo je rasprostranjeno „torbarenje”, gde su takvi putujući trgovci na leđima nosili, ili sa konjskom zapregom obila-zili ne samo Austriju i Ugarsku nego i druge zemlje centralne Evrope. Pored raznih potrepština imali su „uređenu apoteku” te prodavali sušeno lekovito bilje i razne eliksire i meleme, sumnji-vog kvaliteta. Iako je Kraljevsko name-sništvo, zabranilo torbarenje i prodaju lekova na ovaj način još 1746. godine, „Pravilnik o torbarenju” sa početka 20. veka napominje da je pored prehram-benih i nekih drugih proizvoda, torba-renjem zabranjeno „prodavanje leko-va, preparata od žive ili olova...”, što govori da se ovaj vid prodaje, „na crno”, zadržao dosta dugo, prvenstve-no jer nije postojao dovoljan broj apo-teka.

Reforme u zdravstuDolaskom Marije Terezije na austrijski presto (1740–1780), počinju reforme, koje obuhvataju i zdravstvo. Među pr-vim merama je bilo naređenje da svi

Autor: mr. farm. spec. Ljubica Radoš

ISTORIJAT APOTEKARSTVA U VOJVODINI

RANI DANI I PRVE APOTEKE

Prvi začeci apotekarstva u Srbiji počinju još u srednjem veku i vezuju se za manastire Hilandar, Studenicu i Dečane gde se pojavljuju i prvi terapijski zbornici (najpoznatiji je Hilandarski medicinski kodeks). Međutim, nakon pada Srpske države pod Otoman-sku vlast nema apotekarstva, te tako nema podataka da je bilo apoteka na teritoriji Vojvodine u predturskom i turskom periodu. U tom periodu su se na teritoriji današ-nje Vojvodine, lečenjem i pravljenjem lekova bavili ranari, berberi (barbiri) i franjevci, kasnije hirurzi, koji su u početku bili priučeni, a tek kasnije školovani, uglavnom u služ-bi feudalaca.

veći centri moraju imati lekara, hirur-ga, apotekara, veterinara i babicu („Dispensatorium Viennense”, 1744. go-dine Beč). Već godinu dana kasnije Kraljevsko namesničko veće upućuje okružnicu, gde se zabranjuje svaki rad medikasterima i bajalicama i napomi-nje da se „lečenjem može baviti samo onaj koji poseduje diplomu o završe-nim studijama na nekom od fakulte-ta u zemlji”. Iste godine se pojavljuje „Požunska taksa” (Taxa Pharmaceuti-ca Posoneinsis) koja reguliše cene le-kova.Koristeći ove promenjene prilike, od Marije Terezije se 1753. godine traži dozvola da se u Sremskoj županiji otvori apoteka. Ovaj zahtev je odba-čen, ali 1762. godine je odobreno da lekar (fizik) vodi priručnu apoteku.Prvi fizik je bio dr Martin Marikovski, no on napušta Srem 1769. godine. Na-kon 1788. godine Sremska županija ima stalno jednog fizika, a već u to vreme zdravstveni sistem se tako or-ganizuje da sirotinja ima besplatno le-čenje.

39

40

Prve apotekePrvi podatak koji je sačuvan, a govori o radu apoteka na teritoriji Vojvodine, je nalog podžupana Bačke Županije od 15. 09. 1749. godine za isplatu nov-ca upotrebljenih za lekove koji su kori-šćeni za lečenje tokom epidemije „Er-deljske kuge”. Tu se navodi da su lekovi kupljeni 1739. godine u „Carskoj apoteci” u Bačkoj Palanci, koju je vo-dio provizor Jovan Josef Pauli. Smatra se da je u pitanju bila vojna apoteka u sklopu Podunavske vojne granice.U Petrovaradinskom Šancu se 1740. godine otvara apoteka „Kod crnog Arapina”, a vlasnik je bio apotekar iz Moravske, ugledan građanin i senator u novosadskom magistratu, Toma An-derle. U to vreme, prema popisu iz 1746. godine u celoj Mađarskoj je bilo 20 apoteka.O vlasniku prve apoteke u Vojvodini, Jovan Josef Pauliju, nema puno poda-taka, ali se zato zna više o Anderle Tomi, prvom vlasniku apoteke „Kod cr-nog Arapina”. Anderle Toma je rođen 1710. godine u Moravskoj, odakle je i došao u Novi Sad gde otvara prvu jav-nu apoteku. Toma Anderle je bio vrlo uvažen građanin, o čemu govori po-datak da je bio, zajedno sa Davidom Račkovićem, opunomoćenik skupštine Bačke županije, te su 1747. godine po-slati u Beč da zatraže da Novi Sad do-bije status slobodnog kraljevskog gra-da. Pri prvim izborima nakon toga je bio i izabran za gradskog senatora. Toma umire iznenadno od moždanog udara 1764. godine.Prilikom popisa stanovništva Varadina

1736/37 upisan je: Van Eylenschenckel Kays-Feld Apothekar (Fon Ojlenšenkel apotekar carske poljske apoteke). Taj podatak potvrđuje da je u to vreme u Petrovaradinu postojala „poljska apo-teka”. Apoteka se ponovo pominje 1764. godine, kada privilegovano trgo-vačko društvo u Trstu i Temišvaru traži dozvolu za otkup ove apoteke od Sa-veta za kupovinu dozvola za poljske apoteke. Naime, u to vreme je bilo po-trebno da određeno telo ili pojedinac otkupi pravo na držanje vojne apote-ke. Vlasnici i provizori se menjaju, a 1795. godine ova apoteka postaje

Do kraja XVIII veka otvaraju se apoteke u svim većim mestima Voj-vodine: U Zemunu (1759.), Petrovaradinu (1765.), Somboru (1766.), Subotici (1780.), Vršcu i Zrenjaninu (1784.), Pančevu (1793.), Rumi i Bečeju (1795.).

41

gradska apoteka. Te iste godine, 1795. ovu apoteku kupuje Franc Šams (Franc Schams) iz Litomenica u Češ-koj i ostaje njen vlasnik do 1817. godi-ne. Deo apotekarskog posuđa Sc-hams-ove apoteke ostao je sačuvan (Muzej grada Novog Sada i Muzej za istoriju farmacije, Farmaceutski fakul-tet Beograd). Od 1828. godine ovu apoteku preuzima Vilhem Grosinger i ona ostaje u vlasništvu te porodice sve do kraja Drugog svetskog rata. Poznati publicista toga vremena, Ze-munac Ignjat Sopron, spominje da je u Zemunu postojala apoteka 1759. godine, a da je apotekar bio Elias Haubenlechner. Iako nije poznat ta-čan datum osnivanja apoteke, sma-tra se da je to prva građanska apo-teka u Sremu.Do kraja XVIII veka otvaraju se apo-teke u svim većim mestima Vojvodi-ne: U Zemunu (1759.), Petrovaradinu (1765.) , Somboru (1766.) , Subotici (1780.), Vršcu i Zrenjaninu (1784.), Pan-čevu (1793.), Rumi i Bečeju (1795.).U region Vojvodine, kao pograničnoj regiji prema Turskom carstvu, često upadaju razbojnici, vremena su ne-mirna, a javljaju se i epidemije. Epi-demija kuge krajem XVIII veka je po-kosila veliki broj žitelja, dovela do siromaštva i gladi, a samim tim ugro-zila i opstanak otvorenih apoteka.No, kako su se vremena poboljšava-la, javljaju se i prilike za obrazova-njem apotekara, ali i stanovništva da koristi njihove usluge. Sve veći broj apoteka se otvara, te na teritoriji Voj-vodine postoji najgušća mreža apo-teka u novonastaloj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Sve javne apote-ke su privatno vlasništvo sve do 1949. godine, kada dolazi do njihove naci-onalizacije na celoj teritoriji Jugosla-vije.

IZVORI:

1. Prvih 20 godina Udruženja farmaceuta Vojvodine, Lj.Radoš, D.Vidaković, S.Gigov 2016;

2. Građa za monografiju-Senćanske apoteke, Milorad Ćurić, Laslo Tari

Iz naše istorije

42