e-mail: [email protected] ZA[TITA VANREDNI BROJ 4/2008 U na{oj zemqi postoji bezbroj primera nemara i necivilizacijskog odnosa prema tradiciji i zna~ajnim ustanovama li~no-

Ure|iva~ki odbor:

Predsednik:Prim. dr Ilija Tripkovi}

Glavni i odgovorni urednik:Prof. dr. Predrag Dovijani}

Zamenik glavnog i odgovornog urednika:Prof. dr Mirjana Martinov-Cvejin

VLASNIK I IZDAVA^: Komora zdravstvenih ustanova Srbije – Beograd

Za izdava~a: Rajko Grgurevi}, dipl. ecc.Uredni{tvo i administracija: 11000 Beograd, Nu{i}eva 25/1

Tel/faks: (+381 11) 3615-358, 3615-371; @iro-ra~un: 205-4707-32

GODINA XXXVII

Vanredni broj 4JUL 2008. GODINE

ÂSOPIS ZA SOCIJALNU MEDICINU,ZDRAVSTVENO OSIGURAWE, EKONOMIKU,INFORMATIKU I MENAXMENT U ZDRAVSTVU

^lanovi:Dr Vasilije Anti}Svetlana Vukajlovi}, dipl. pravnikRade Nikoli}, dipl. pravnikProf. dr Momir Carevi}Prim. dr sc. Tawa Kneèvi}Rajko Grgurevi}, dipl. ecc.Dr Vuko Antonijevi}Prim. dr Mirjana Velimirovi}

Sekretar:Milka Tomi}-Kari{ik

Priprema za {tampu: I.P. „Obele`ja“, Patrijarha Joanikija 20a/54, 11 000 Beograde-mail: [email protected]

LekturaKoviqka Dabi}

Tira`:500 primeraka

Korektura:Velibor Stanojevi}

[tampa:„Seka“, Beograd

âsopis „Zdravstvena za{tita“ evidentiran je pod brojem YU ISSN 0350-3208 u Biblio-grafiji Jugoslavije, serijske publikacije. Sa ovim YU ISSN brojem na}i }e se u svetskojbazi o serijskim publikacijama (ISSN baza) sa sedi{tem u Parizu.

^lanci iz ~asopisa objavqeni su u Bibliografiji Jugoslavije. ^lanci i prilozi u se-rijskim publikacijama, Serija B.

Rezimei ~lanaka objavquju se i u SCindeksu (Srpski citatni indeks) pri Narodnoj bib-lioteci Srbije i COBISS.SR-ID

Tehni~ki urednik:Sini{a ]etkovi}

ZDRAVSTVENA ZA[TITA VANREDNI BROJ 4/2008

U na{oj zemqi postoji bezbroj primeranemara i necivilizacijskog odnosa prematradiciji i zna~ajnim ustanovama i li~no-stima iz na{e pro{losti, u svim oblasti-ma i sferama ìvota, pa tako i u oblastizdravstvene za{tite populacije. Danas paksve je jasnije postalo da samo „zemqa kojarazvija jaku qubav prema svojim korenima itradiciji ima svetlu i dobru budu}nost“(kako nas to i nenamerno podseti predstav-nik predsednika Ruske federacije GeorgijPoltav~enko prilikom posete osmovekovnommanastiru @i~i 22. februara 2006. godinekao gost patrijarha srpskog gospodina Pa-vla).

Ozna~avawem jubileja na{e medicine iustanova iz te oblasti, od prvih bolnica,ubo`nica, karantina, i sli~no, osnaùjena{ uro|eni i zasluèni nacionalni ponosi verifikuje ja~inu i karakter dràvnostii dràvnotvornost srpskog naciona od sred-wovekovnih do dana{wih dana. Te institu-cije su zasluìle da budu svrstane u istired nacionalne zna~ajnosti u kojima je na-{a istorija uvrstila na{e manastire i zna-~ajne ustanove kulture i obrazovawa. Rezul-tatima svoga delovawa u za{titi zdravqanaroda mnoge na{e zdravstvene ustanove sudokazale i visok stepen socijalibiteta pazato treba da dobiju i odgovaraju}u socijal-nu teìnu i nacionalni dignitet!

Podse}awe na wih putem ozna~avawa wi-hovih jubileja moè i treba da posluì itoj svrsti!

Savremeni lekar, kao i onaj iz pro{lo-sti, osoba visokog eti~kog naboja, profesi-onalac u medicinskoj struci i zdravstvenojdelatnosti, sa poverewem u sebe i svoju mi-siju lekara, isceliteqa, prijateqa bolesni-ka i ~oveka uop{te, mora biti udaqen odsvakog cinizma i destrukcije. On je, po pra-

vilu, svojim pozivom per se oboga}en visokimintenzitetom ose}awa, emotivnog naboja isocijalne inteligencije usmerene na ìvoti zdravqe qudi. Pored toga, istovremenoprikop~an je na `rvaw ose}awa za svojevreme i tragiku ìvota u kojoj se podrazu-meva ve~nost smrti i/ili mogu}nost razara-wa du{e i tela ~oveka usled delovawa sre-dine – koliko fizi~ke toliko biolo{ke isocijalne.

U takvim okolnostima, ~esto ispuwenimkriti~nim ìvotnim situacijama, wegovasvest i nesvesno teì da vaskrsava ono {toje za{lo u senku i potonulo u zaborav. Za-to, zbog takvih psihosocijalnih okolonosti,jubileji na{ih zdravstvenih ustanova kojepredstavqamo u na{em ~asopisu postavqenisu sa ciqem da ~ine prirodni spoj wihoveistorijske pro{losti i evoluciju kroz vre-me i urowenost u sada{wost. Istovremeno,ovim se ukazuje na odjeke smisla onoga {toje nasle|e, neki oblik socijalnog genskogkoda tzv. zdravstvenog sistema, u direktnomdijalogu sa dostignu}ima ostvarenim u na{ojsavremenoj medicini i sistemu za{titezdravqa naroda, na ranije uspostavqenim te-meqima.

„Ima razdobqa u istoriji svakog narodakoja svojim mnogostrukim zna~ewem nadma{u-ju ono {to im je prethodilo, kao i ono {toje za wima usledilo. Ona se u svesti i ma-{ti naroda kondenzuju i ovaplo}uju u sim-bole koji zra~e i nadahwuju pokolewa zanova stremqewa i poduhvate“ (M. [akota, iz„Haxi Ruvim u Studenici“).

Moè se sa ponosom re}i da je jedan odtakvih sudbonosnih istorijskih trenutaka upro{losti na{e zemqe manastir Studeni-ca i u woj prva bolnica na teritoriji Sr-bije. Isto takav poloàj i mesto u istori-ji Srbije i za{tite zdravqa naroda u woj za-

Re~ urednika

slu`uje i manastir Hilandar u ~ijem jeokriqu osnovana prva srpska bolnica; geo-grafski daleko a duhovno i zna~ewski ne-posredno uz svoj etnos.

Pred nama se, smatra se, danas otvara Sr-bija (i u woj sistem za{tite zdravqa popu-lacije), naizgled znana a neuhvatqiva, u ko-joj uporedo `ive, ~esto u nesaglasju, sada-{wost i prohujali vekovi; Srbija u mnogo-me rasko{na, uzvi{ena, ponosna, ali i u po-ne~emu mra~na i/ili zatamqena.

Na{a zemqa je, po oceni mnogih filozo-fa i nau~nika, ve} „dvestotine godina u iz-nudici sa vremenom“. Po nekima mi smo i

„dru{tvo sa specijalnim potrebama“. Me|u-tim, ozbiqne socijalno-medicinske analizesavremenih dru{tava pokazuju da, premaidenti~nim kriterijumima sude}i, ne posto-ji u vaseqeni populacija koja ne bi moglada se kvalifikuje kao „dru{tvo sa specijal-nim potrebama“.

Jubileji na{ih zdravstvenih ustanova po-kazuju i dokazuju civilizacijsku kvalifiko-vanost srpske nacionalne zajednice, pro-{lih vekova i sada{wosti, o postojawu evo-lucije organizovane brige za zdravqe qudi.

Prof. dr Predrag Dovijani}


S a d r ` a j

JUBILEJI, PODSE]AWA, PROSLAVQAWA

Dr B. Brkqa~a

Vojnomedicinski centar Novi Sad (VMC)- 222 godine Vojne bolnice u Petrovaradinu (1786-2008) . . . . . . . . . . . 1

Prim. dr M. ]ur~i}.

Sto sedamdeset pet godina bolnice u Senti (1833−2008) . . . . . . . . . . . 3

Dr O. Vu~i}evi}, dr D. Marinkovi}

U`i~ka bolnica nekad i sad - 155 godina od osnivawa (1853-2008) - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Akademik prof. dr B. \uri~i}

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu- Vek iza nas i godine pred nama - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Prof. dr D. Stamenkovi}

[ezdeset godina postojawa i rada Stomatolo{kog fakulteta u Beogradu (1948-2008) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Prof. dr B. Radulovi}

Organizaciona struktura Instituta za ortopedsko-hirur{ke bolesti „Bawica“ - od osnivawa do danas (1957-2007) . . . . . . . . . . . . . 31

Prof. dr B. Radulovi}

Koreni ortopedije u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Prof. dr V. Gavrilovi}

Istorija stomatologije u Srba do 1918. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Prim. dr M. Dragi}

Zdravstveno prosve}ivawe u Srbiji u 19. veku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Prof. dr P. Dovijani}

Zna~ajnija zakonodavna akta u oblasti za{tite zdravqa u Srbiji u 19. i po~etkom 20. vska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Dr A. Savi}

Komentar Zakona o bolnicama (donesen 27. februara 1930. godine) i osnovnim podzakonskim aktima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63


Prof. dr S. Ivani}

Zadaci Jugoslovenskog dru{tva za ~uvawe narodnog zdravqa (1902-1933) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Prof. dr A.\. Kosti}

O smislu i zna~aju Prve zemaqske higijenske izlo`be . . . . . . . . . . . . . . 79

Dr B. Konstantinovi}

Uslovi uspe{nog rada na zdravstvenom prosve}ivawu . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Uputstvo autorima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91


Istorijat Vojne bolnice tesno je vezanza istorijat Petrovaradinske tvr|a-ve i podgra|a. Na vetrometini isto-rije, u vrtlozima vremena koji su krojili iprekrajali individualne sudbine i nacio-nalne putokaze, do dana{weg dana ostala jePetrovaradinska stena na Dunavu, sa tvr|a-vom i satom koji meri prolaznost i krhkostsvega {to je qudsko, svega osim onih qudskihdela koja prerastaju u trajne zadu`bine ~o-vekovog duha, znawa i humanosti.

Ove godine sa ponosom obeleàvamo 222godine rada i postojawa Vojne bolnice naistoj lokaciji. Samo nekoliko godina posleotvarawa Berlinske {arite, najstarije voj-ne bolnice u svetu, ukazom cara Josifa II,1786. godine, Fraweva~ki samostan iz pod-gra|a Petrovaradinske tvr|ave pretvoren jeu bolnicu, tada jedinu u ovom delu Evrope.Svrha wenog otvarawa bila je le~ewe izbriwavawe vojske i rawenika iz austro-turskih ratova 1788–1971. godine, kada jeglavnina austrijske vojske, koju je sa~iwava-lo i nekoliko desetina hiqada srpskih gra-ni~ara, bila locirana na ovim prostorima.U 19. veku dozidani su jo{ neki objekti ukrugu bolnice, a sama bolnica je u stru~nompogledu vaìla za najsolidniju bolnicu u~itavom regionu. U to vreme bila je snab-devena savremenim hirur{kim instrumenta-rijumom, opremom za oìvqavawe, instru-mentima za poro|aj. Imala je jednog {tab-skog lekara i pet podlekara i nadlekara.

Posle Prvog svetskog rata vr{eno je ve-}e renovirawe ustanove, a zgrada na samom

ulazu u bolnicu ura|ena je 1928. godine zaKomandu vazduhoplovstva, pa su ovu bolni-cu ~esto nazivali „Avijati~arska bolnica“.Pravoslavni hram izgra|en je 1925. godineu krugu bolnice. Tu su se kr{avali i ven-~avali oficiri i wihova deca. Posle Dru-gog svetskog rata ovde je bila sme{tenaVojna bolnica Tre}e armije. Osim ove bol-nice bilo je vi{e punktova u gradu, NovomFutogu i okolnim mestima, gde je zbriwava-no vi{e hiqada rawenika, uglavnom sasremskog fronta.

Od 1952. godine postaje Bolnica vojnogpodru~ja Novi Sad, a od 1984. godine Vojnabolnica dobija naziv Vojnomedicinski cen-tar Novi Sad. Naziv i namena ove ustanovesu{tinski se nisu mewali svih ovih 222 go-dine.

Tomas Man je u romanu „ârobni breg“rekao da bolnica kao najhumanija qudskagra|evina mora da odi{e stameno{}u, si-gurno{}u uto~i{ta i duhovnim mirom kojipruà obolelima. Ta dimenzija vremena iprostora gubi svoje zna~ewe koje imaju vanbolni~kog kruga, i jedini ciq, svrha, smi-sao, sadràj i motiv svega {to se de{avaostaje zajedni~ka borba sa bole{}u za zdra-vqe i ìvot, jer u bolesti ~ovek mnogo to-ga shvati, {to zdrav ~esto zaboravqa. Ta itakva humana misija sprovodi se i odràva222 godine u okriqu zidova VMC-a. VMC jedanas, kao i uvek, spreman da izvr{i svepostavqene zadatke, kao {to je devedesetihgodina pro{log veka zbrinuo vi{e od hiqa-du rawenika, kao {to je 1999. godine imao

1


Jubileji, podse}awa, proslavqawa..

1 Dr Bratoqub Brkqa~a, sanitetski pukovnik, upravnik Vojnomedicinskog centra Novi Sad..

Vojnomedicinski centar Novi Sad (VMC)- 222 godine Vojne bolnice u Petrovaradinu (1786-2008) B. Brkqa~a1

ìvu, stvarnu ve`bu od 78 dana bez struje ivode, bez ijedne jedine intrahospitalne in-fekcije.

VMC Novi Sad danas je okrenut budu}no-sti, spreman da se uhvati u ko{tac sa bre-menom koji nosi sada{wi trenutak. I poredfinansijskih te{ko}a, oteàne nabavke naj-savremenije opreme, VMC prati savremenamedicinska dostignu}a. U na{u ustanovu do-laze na le~ewe i italijanski dràvqani,koji znaju {ta je tradicija i kakvi qudskii stru~ni kvaliteti moraju postojati uustanovi koja za 222 godine neprekidnog ra-da nije imala nijednu intrahospitalnu epi-demiju.

VMC Novi Sad ima sre}u da ima Vojno-medicinsku akademiju kao referentnu usta-novu za edukacione, dijagnosti~ke i terape-utske probleme. Tako|e postoji tradicio-nalno dobra saradwa sa svim civilnimzdravstvenim ustanovama regije.


2

VMC je oduvek bio otvoren i za civil-ne osiguranike, a danas je za sve u potpuno-sti otvoren. U na{oj ustanovi godi{we seobavi preko 150.000 pregleda, preko 400.000usluga, stacionarno se le~i preko 3.500 bo-lesnika i uradi oko 1.600 operacija. Izaovih suvoparnih brojki i statistike stojeizuzetni napori, entuzijazam i profesiona-lizam, kao i humanost osobqa VMC-a, kogane obeshrabruju ni objektivne pote{ko}e,kao ni oteàni uslovi rada.

Za samopregoran, profesionalan i humanvekovni rad, VMC je dobio najvi{e crkvenopriznawe Orden Svetog Save 1. stepena, ko-ji je uru~io Wegova svetost patrijarh srpskigospodin Pavle na Petrovdan 1998. godine,na predlog episkopa sremskog gospodina Va-silija. VMC-u je dodeqena i Oktobarska na-grada grada Novog Sada 1999. godine. Istegodine VMC-u je dodeqen Orden za zasluge uoblasti odbrane i bezbednosti 1. stepena.

Godina 2008. posebno je zna~ajna za Sen-tu, jer se u woj navr{ava 175 godina odosnivawa Bolnice u Senti. Kako ~ita-oce ne bismo zamarali suvim ponavqawem inabrajawem istorijskih ~iwenica, ovoga pu-ta bismo poku{ali da ih povedemo da zajed-no istraìmo pra{wave poùtele dokumen-te, pisane kitwastim rukopisom, perom imastilom, i da se zajedni~ki, bar za trenu-tak, vratimo u vreme pre vi{e od jednog ipo veka. Poku{a}emo, citirawem starihpergamenata, zapisa i kwiga, da oslikamoonda{we prilike i qude, kojih ve} odavnonema me|u nama, a koji su svojom idejom i hu-manim ciqem koji su sebi postavili, sli~-ni nama koji nastavqamo ono {to su oni za-po~eli. Stari zapisi dove{}e nas polakokroz vihore vremena sve do dana{wih dana.

Godine 1822. Senta je ve} imala 13.000stanovnika i ova ~iwenica je i sama biladovoqna da bi usledile progresivne prome-ne u oblasti zdravstva. Ve} 1826. godine uSenti su gradske vlasti razmi{qale o po-trebi osnivawa bolnice, jer je osnovan Bol-ni~ki fond koji je imao svrhu skupqawapriloga za osnivawe bolnice. Sakupqawepriloga je sprovedeno na raznim nivoima:a) prihod od plesnih priredbi; b) prihodod policijskih kazni i v) prihodi od do-prinosa pojedinaca. Do 1834. godine u wemuje sakupqeno 2.880 forinti.

„Godine 1833. 8-og dana meseca decem-bra u prisustvu zamenika suca, KuzmanaRadoj~ina, porotnika: Stevana Boderli-ce, Joèfa Tapaia, Jano{a Ko~i{a,I{tvana Bar{ia mla|eg i Arsena Slav-

ni}a, bele`nika: Mojsija Zagorice i Ja-no{a [inkaia kao i gospode poslanika...odràna je skup{tina, povodom ~ega jeMesno ve}e iznelo da vele~asni gospodinùpan, Laslo Koloni~, svoju ve} ranijunameru da fundira bolnicu mesnim sta-novnicima koji su neimu}ni, ubogim bo-lesnicima koji nemaju roditeqa, nitisvoje ~eqadi, a nisu sposobni da prosja-~e po ulicama, a pri tome u{tedi upotpunosti nov~ani kapital, priku-pqen delom od op{tine, a delom pro-{le godine od ~itala~kog dru{tva,prire|ivawem plesnih priredbi, po{toje kupio ku}u bra}e Pivar za 1250 forin-ti, sa svim korisnim zgradama i pro-stranim dvori{tem, sve je to poklonioop{tini u svrhu otvarawa bolnice inudi jo{ godi{we 130 forinti za ospo-sobqewe i podmirewe ostalih potreb-{tina iste.

Dobrotvornost i poklon po{tova-nog gospodina paroha, ova op{tina pri-hvativ{i du`nom zahvalno{}u i blago-darno{}u i narediv{i da to bude u ovojkwizi zabeleèno radi ve~nog pam}ewa,obavezuje Mesno ve}e da prevenstvenobrinuv{i se o nadzorniku i staratequbolnice, poziva ~lanove ove op{tine dadaju doprinose za opremawe ove bolnice,poku}stvom za 12 osoba, za godi{wu ob-skrbu osobqa u bolnici, kao i za snab-devawe svakoga, te o merama dostavqainformacije sa imenima darodavaoca“.

„Varo{ Senta je na svojoj skup{ti-ni odrànoj 8. marta 1840. godine, done-

3



1 Prim. dr Milorad ]ur~i}.

Sto sedamdeset pet godina bolnice u Senti (1833−2008)M. ]ur~i}1

la odluku da }e u staroj bolni~koj uli-ci na Pivarevom gruntu, 1834. godineosnovati {pitaq i odsada u ~ast Sve-tog Kraqa Ladislava, kao i u znak se-}awa na svog osniva~a, bolnicom SvetogLadislava nazivati, te nalaè da u uqunaslikana slika, koja sveca ovoga prika-zuje, a koji je sin sen}anski u ta dobajo{ sve{tenik – pitomac Elek Benedekgradu poklonio, za ve~ita vremena ubolnici istaknuta bude“.

Andor Duda{, Senta, 8. septembra 1942. godine

U vreme kada je plemenito delo LaslaKoloni~a postalo op{tepoznato, jedan mla-di}, rodom iz Sente, studirao je teologijuu Kalo~i. Zvao se Elek Benedek. U znak po-{tovawa i zahvalnosti prema osniva~u bol-nice, naslikao je sliku koja prikazuje Sv.Ladislava, i istu poslao Senti, sa molbomda novoosnovanu bolnicu nazovu BolnicomSv. Ladislava, po imenu sveca – za{titni-ka ùpnika koji je osnovao bolnicu. Skup-{tina je, kako se vidi, ovu molbu ispunilai istovremeno se zahvalila osniva~u na we-govom velikom trudu i po`rtvovawu.

O tome kada je bolnica otvorena i odkada prihvata bolesnike, nema podataka.Pretpostavqa se da je opremawe prostori-ja, kao i primawe nadzornika i ekonoma na


4

posao, trajalo nekoliko nedeqa i 1833/34.godine bolnica je ve} mogla da radi.

Bolnica je bila sme{tena na ju`nom }o-{ku dana{wih ulica Branka Radi~evi}a iLaze Lazarevi}a. Zgrade su gledale na uli-cu Branka Radi~evi}a. Bolnica je imalajednu ve}u (18 x 9m) i jednu mawu (17 x 7m)zgradu sa krovom od trske, udaqenu jednu oddruge 20 metara zatvaraju}i time prav ugao.Zgrade su imale hodnik, kuhiwu, {upu iprostorno dvori{te.

Broj posteqa u Bolnici na prvoj lokaci-ji iznosio je 8–10 i nije se mewao sve do

1844. godine kada je broj pove}an na 20.U slu`benom obra~unu, koji je sa~iwen

1834. godine, navedeno je:„Novci koji su za ra~un bolnice slobod-

ne varo{i Sente prigodom u ~ast WegovogVeli~anstva Cara i Kraqa Frawe I, posred-stvom ovda{we predstave vesele pozori{nedruìne prikupqeni 9. februarija 1834. god.“.

Uz ovaj tekst bile su priloène dve li-ste. Na jednoj je bilo 112 imena sa ukupno131 forintom priloga, a na drugoj 41 ime sa102 forinte priloga. Na kraju detaqnogprikaza, izdaci su („za muzikante, sve}e,prawe firangli, itd“) „odbijeni“ od priku-pqenog iznosa, te su preostale forintepredali bolnici (Slu`beni obra~un sa~i-wen 1834. godine).

Slika 1. Rekonstruisana slika bolnice na Pivarevom gruntu na osnovu plana grunta (crte` Zoltana Valkaija).

„Vele~asni gospodin duhovni pomo}-nik Elek Benedek, sa patriotskim pori-vima i qubazno{}u vo|en nadzorni{tvase prihvatio, dok se gospodin u~iteqKara~owi I{tvan pak, sa pravom kori-{}ewa 3 lanca zemqi{ta gradskog ob-skrbqen, a zapisni~ko – blagajni~kog ira~unopolaga~kog tereta prihvativ{ise, raspore|uje....“.

Statutarna kwiga, 3. januara 1835. godine

Elek Benedek se prihvatio nadzorni{tvanad radom bolnice. Umro je 1887. godine kaoùpnik-kanonik. U~iteq I{tvan Kara~owije vodio kwige i blagajnu tada{we bolnice.U~itequ je ovo zaduèwe vaìlo jo{ i1846.

„Bolnice u slobodnoj i kraqevskojkrunskoj varo{i sen}anskoj celovitiprotokol iz godine 1840.“ „Prose~andnevni broj bolesnika u bolnici: 10–11;broj negovateqskih dana: 3780; ukupnibroj bolesnika: 40, od toga izle~enihotpu{teno 17, bez promena 3, ostalo nale~ewu 12, umrlo 8.“

Ra~unopolaga~ka kartoteka 1840. godine

„Bolnica sagra|ena 1834. godine po-sredstvom blaènopo~iv{eg vele~asnogprepo{ta Lasla Koloni~a, ùpnika sen-}anskog. 1852. godine blaènopo~iv{ivele~asni kanonik Jano{ Valto, a|an-ski ùpnik, je osnovao zadu`binu za le-~ewe sirotiwe i zave{tao joj 300 fo-rinti“. Prijem prihoda od kamata je odstrane grada bio poveren poslanikuMenjhartu Ujhaziju.

Ra~unopolaga~ki zapisnik sen}anskerimokatoli~ke ùpe iz 1852. godine

Vi{im vlastima zdravstvo je, izgleda,bilo priraslo srcu, jer su ve} marta 1952.godine traìle izve{taj od mesnih rukovo-dilaca u vezi sa osnivawem sen}anske bol-nice. Odgovor sreskom na~elniku je gla-sio:

5


„Ne odlaù}i odgovor na Va{ slu`beninalog u pogledu mesne bolnice, javqamo daje 1833. zgradu i plac za bolnicu vele~asnigospodin biskup i mesni paroh Laslo Kolo-ni~ za 1500 forinti otkupio, a op{tinaiz velikodu{nih priloga i oporu~nih zadu-`bina opremila, te osnovni kapital do da-na{weg dana povisila na 1221 forintu i 72krajcare. Navedena bolnica sada raspolaèsa 8 bolni~kih posteqa pod nadzorom jed-nog domara i bolni~ara, a u woj rade po je-dan redovni gradski lekar i ranar. Naro~i-tom po{tom, polaù}i se u Va{u milost,Uglednog Gospodina Gradona~elnika, pokor-ne sluge: birov \er| Olajo{, I{tvan Bu-dai“.

Iz obra~una bolni~kog fonda iz 1851.godine razja{wava se kori{}ewe nekihpredmeta u bolnici. U februaru mesecu jeba~var napravio kadu od 270 litara, a sta-klar je ofarbao u boju oraha 10 tabli, ko-je su bile name{tene iza kreveta (verovat-no su na wima pisali kredom broj krevetai neke druge informacije u vezi bolesnika).To je bila prete~a sada{weg bolesni~koglista, po ~emu se moè zakqu~iti da je bol-nica imala 10 kreveta. Lekove za le~ewebolesnika u bolnici, a za potrebe grada, is-poru~ivao je apotekar Ferenc Hejsler, ko-ji je tada bio jedini apotekar u gradu. Le-kovi su pla}ani iz gradske blagajne.

Od maja 1855. godine zapo~iwe ve}aopravka bolni~kih zgrada. Popravqen je tr-{~ani krov, ponovo lepe zid izme|u dvezgrade, podiè se novi zid sa uli~ne stra-ne u duìni od 20 hvata (38m), podzi|uje se{tala, popravqa se zid od ba{te, kre~i seitd. Zbog lo{eg stawa bolni~kih zgrada, ujesen 1959. godine, opet se vr{e popravke ve-}ih razmera.

O~igledno da je bilo nekih problema saradom u Bolnici jer je gradski savet 1961.godine traìo da se rad ispita i podnese sa-vetu izve{taj:

„... savet gradski, budu}i u saznawu dase u gradskoj bolnici, kako prijem bole-snika, tako i snabdevawe wihovom hra-nom i lekovima nepravilno i samovoqno

vr{e, gospodi gradskom kapetanu EndreuDuda{u, glavnom bele`niku Mihaqu Lo-va{iju i savetniku Antalu Papu, izra-du i podno{ewe savetu meritornog sta-tuta poverava.“

Zapisnik sa sednice gradskog saveta,odràne 11. aprila 1861. godine

„...me|u bolesnicima sam vi{e takvihprona{ao, koji se tamo samo zarad para-zitirawa zadràvaju, a ne u skladu saprihva}enim predlogom.“

Izve{taj Gradskog kapetana Endre Duda{a gradskom

savetu 13. juna 1861. godine

Prvi diplomirani lekar koji je radio uSenti bio je dr Ere{ Laslo. On je radio ubolnici od samog osnivawa, tj. od 8. decem-bra 1833. do 4. juna 1837. godine. Bio je i pr-vi upravnik bolnice. Nakon {to je oti{aoiz Sente, wegovo mesto je preuzeo BudaiI{tvan, gradski ranar, koji je ina~e radiouz dr Ere{a Lasla od samog osnivawa Bol-nice. On je bio vr{ilac du`nosti upravni-ka bolnice od 4. juna 1937. do 8. januara1838. godine. Od 8. januara 1838. godineglavni gradski lekar i upravnik bolnicepostaje dr Joèf êndi~, na kojoj funkci-ji ostaje sve do 19. oktobra 1863. godine.

Kada je 1961. godine uvedena obaveza po-lagawa zakletve, dr êndi~ je zakletvu sve-~ano poloìo na slede}i na~in:

„Ja, Dr Joèf êndi~, se zakliwem uìvoga Boga i sve boìje svece, da }upreuzev{i poloàj lekara gradskog, svesvoje slu`bene obaveze verno i u skladu saduhom ustavnoga zakona ta~no ispuwava-ti, da }u mome nadzoru i brizi povereneustanove gradske s punom ume{no{}upodupirati, poslove wihove unapre|iva-ti, te da }u isto tako u ciqu o~uvawajavnoga interesa izabranog saveta grad-skog uredbe i zakqu~ke ta~no izvr{ava-ti. Tako mi Bog pomogao. Amin!“

Sve~ano polagawe lekarske, babi~ke i veterinarske zakletve

pred skup{tinom 27. juna 1861. godine


6

Od 19. oktobra 1863. godine posao glav-nog gradskog lekara i upravnika bolnicepreuzima dr Jano{ Revai. Dr Jano{ Revaije punih 40 godina stajao na ~elu javnogzdravstva na{eg grada, dok je wegov prethod-nik, dr Joèf êndi~, taj ~astan posao ra-dio tokom 30 godina. U na{em gradu je glav-ni gradski lekar ujedno bio i direktor bol-nice. Krajem pro{log veka u medicini subila ostvarena velika otkri}a, pa je dr Re-vai nastojao da, shodno skromnijim provin-cijskim mogu}nostima, uzme udela u wima. Unajistaknutije aspekte wegovog delovawaubrajaju se uvo|ewe variolizacije, uvo|eweantidifteri~nog cepqewa u terapeutskesvrhe i zaustavqawe daqeg {irewa, dotadrasprostrawenog, trahoma. Bio je prvi lekarkoji je stao u odbranu javnog zdravstva i ko-ji je pripremao i podnosio skup{tini bez-broj planova o poboq{awu istog. Velikaepidemija kolere iz 1892/1893. godine dogo-dila se upravo u vreme wegovog slu`bovawa,ba{ kao i ona mawa iz 1886. Dr Revaiju jeuspelo da, zajedno sa wegovim saradnicima,zaustavi epidemiju. Dr Revai je preminuo11. jula 1901. godine u Budimpe{ti gde je isahrawen. Imao je 67 godina.

Za vreme dok je dr Jano{ Revai bioGlavni gradski lekar i upravnik bolni-ce uveo je variolizaciju, {to }emo pri-kazati kroz nekoliko dokumenata koji suostali u arhivi: „Svu mogu}u pa`wuobratite dovo|ewu do uspeha cepqewaprotiv bogiwa te na wen spasonosniciq i korisnost za ~ove~anstvo, raditoga, naro~ito se zamoqevaju gospodasve{tenici, da sa propovedaonice dajuna znawe narodu – i da ih obaveste o to-me – da svi oni koji budu spre~avali ismetali izvr{ewe tog korisnog podu-hvata – prema najvi{em odlu~ivawu, bi-}e podvrgnuti te{koj kazni“.

Cirkularno pismo Sreskog na~elni-ka Stevana Branova~kog op{tinskim

rukovodiocima maja meseca 1850. godine

„Dole potpisani, stim potvr|ujemo,ponudiv{i i svoje svedo~ewe pod zakle-

tvom, da je okru`ni ranar, gospodin Mi-hajlo @ivkovi} 1848. godine, kao tada-{wi gradski ranar, po~etkom aprila me-seca zapo~eo cepqewe dece, i to nepre-stano i redovno produìo do kraja avgu-sta meseca, kako se to i u ranijim godi-nama de{avalo. O ovome, svi mi potpi-sani imamo znawa po tome da smo pome-nute godine kao na~elnici ovog grada, naosnovu svoje du`nosti, a po vi{im nare-|ewima, uticali na cepqewe dece, te ona~inu sprovo|ewa, stekli smo detaqnoobave{tewe, radi ~ije ve}e verodostojno-sti, {aqemo ovo pismo – uverewe“.

Odgovor mesnih na~elnika Sreskom na~elniku Senta,

24. avgusta 1850. godine, overen potpisima i pe~atom

„Dole potpisani, birov i Ve}e gradaSente, stim priznavaju}im svedocima otome da je u okviru na{eg mesta broj de-ce koja se godi{we cepqewu podvrgavaju,redovno preko ~etiri stotine, a u1845. godini 425, u 1837. godini 458, ka-ko to dokazuju i zapisnici sa~iwenispomenutih godina i ~uvani u arhivigrada, o ~ijoj verodostojnosti dajemona{e svedo~anstveno pismo, sastavqenou overenom obliku.“

Birov \er| Olajo{ i porotniciLazar Pecarski, Vasilije Branova~ki

i [andor Male{evi}, u Senti, 25. februara 1850. godine

Neophodnost vakcinacije je ina~e prepo-ru~ena tek 1873. godine na Me|unarodnomkongresu higijene u Be~u, dok ju je obaveznomu~inilo dono{ewe odgovaraju}eg zakona1876. godine.

I{tvan Budai, Joùa Veksler, Mihajlo@ivkovi} a kasnije i Lajo{ Kuti bilisu gradski ranari i radili su uz navede-ne lekare u bolnici. Ranare su u prvoj po-lovini pro{log veka u austrijskoj vojscinazivali fel~erima. Wihov glavni zada-tak je bio briga o rawenicima u slu~ajurata. Ovakvi ranari su delovali i u ci-

7


vilnom ìvotu. Oni nisu imali doktoratniti titulu doktora. No, pojedinci me|uwima su stekli takvo iskustvo u pu{ta-wu krvi, stavqawu vantuza i klistirawu,da su stekli i impozantnu samostalnupraksu. Lajo{ Kuti je bio ~etvrti i po-sledwi ranar u Senti, i wegovom smr}umesto ranara u Senti je ukinuto. Fakul-teti su jo{ ranije prestali sa obrazova-wem ranara.

Krajem 1860-tih godina postajalo je sveo~iglednije da bolnica ne odgovara svojojnameni. Ve} 1857. godine, javila se zami-sao o gradwi nove bolnice. Objekti su bi-li u veoma tro{nom stawu, a ni za adap-taciju, ni za pro{irewe, bolnica nijeimala mogu}nosti. Re{ewe tih problemaubrzava ~iwenica koja govori o tome dabroj stanovnika Sente krajem 1869. godinedostiè 20.000, tako da na svakih hiqadustanovnika dolazi po jedan bolni~ki kre-vet.

„... da po{to je ve} ranije potrebnobilo od strane grada o jednoj redovnojbolni~koj zgradi razmi{qati, po{to jepostoje}a zgrada za bolnicu samo kaoprivremeno re{ewe progla{ena, dok zato grad pogodnije, prostranije prosto-rije ne odabere. Uvidev{i da godi{weopravke sada{we bolnice zama{nih sred-stava staju, kojih pak jedna tako ru-{evna zgrada ne zavre|uje, sa stanovi-{ta ekonomi~nosti, predlaèm da gradjednu bolnicu koja bi savremenim potre-bama i zahtevima udovoqavala sagradi,kao i da inìwera gradskog uputi datakav jedan plan sa~ini.“

Predlog poslanika Andrije Nikoli}a na

skup{tinskom zasedawu 7. avgusta 1870. godine

„Jo{ je pro{le godine re~eno da popitawu bolnice ne{to preduzeti tre-ba“

Interpelacija poslanika Vartolome-ja Savi}a na skup{tinskom zasedawu

1872. godine.

Maksimalni broj bolesnika je u posled-woj godini bolnice na Pivarenom gruntu.I namirni~ki obra~uni i Hejslerovi apote-karski izraz, podjednako beleè 24 bolesni-ka u bolnici. To je bio maksimalni kapaci-tet bolnice – vi{e bolesnika nisu moglismestiti.

U me|uvremenu je op{tinski predstojnikzajedno sa stru~wacima pregledao postoje}uzgradu. Skup{tini je podneo izve{taj naslede}i na~in:

„Budu}i da je zgrada bolnice u svakometrenutku uru{avawu izloèna, te budu}ida ju je opraviti nemogu}e, nu`no je za po-trebe bolnice drugu lokaciju odrediti. Nija kao i Dr Revai pro{le godine odgovor-nost usled eventualnih nesre}a koje bi sedogoditi mogle, na sebe nisam spreman pre-uzeti.“

Nakon mnogih diskusija, skup{tina je na-redila momentalno preseqewe bolnice uArvaijevu {kolu. Ovaj skup{tinski nalogje sproveden, me|utim, u drugom obliku.Preseqewe je zaista obavqeno izme|u 4. no-vembra 1872. godine i 13. februara 1873. go-dine, ali ne u zgradu Arvaijeve {kole ve}u zgradu u Zabavi{noj ulici. Preseqewem jeomogu}eno pove}awe bolni~kog kapaciteta.

Na skup{tinskoj sednici, odrànoj 13.februara 1873. godine, predsedavaju}i grad-ski predstojnik je postavio pitawe {ta dase uradi sa biv{om bolnicom. Mi{qeweposlanika \ur|ovanskog bilo je slede}e:

„Grad to zemqi{te ne bi mogao proda-ti, po{to ga je po~iv{i Laslo Koloni~,biv{i sen}anski ùpnik, kupio i zave{taou dobrotvorne svrhe“.

Odluka doneta po ovom pitawu glasi:„dve zgrade zadràne bi}e, a krovne kon-strukcije ruiniranih zgrada }e putemotvorene dra`be prodaji izloène biti.Preostale zgrade sa dobrim zidovima ikrovovima se pak sve dotle izdavati mogudogod gradu za tim potreba ne prestane“.

Zgrade su svake godine licitacijom bileizdavane u zakup. U me|uvremenu su bile ko-ri{}ene kao skladi{ta. Godine 1907. zgra-de (ili zgrada) stare bolnice su izgorele.


8

Ova parcela je pribli`no 80 godina staja-la neiskori{}ena. Parcela je tokom 1949. i1950. godine preure|ena u park, tj. op{tin-sko de~ije igrali{te. Ovaj prostor je 1953.godine isparcelisan kao gradsko gra|evinskozemqi{te, a pet novih, u maniru vila gra-|enih stambenih objekata, pro{lost preda-je zaboravu. Ciq ovog napisa je pak to daza na{e naslednike sa~uva uspomenu na ~i-wenicu da je na tom prostoru, na uglu dana-{wih ulica Laze Lazarevi}a i Branka Ra-di~evi}a, 1833. godine bila izgra|ena najsta-rija bolnica Ba~ke.

Kada se bolnica, novembra/decembra1872. godine preselila na novu lokaciju,wen prijemni kapacitet je iznosio 30 po-steqa. Kupqeni su novi gvozdeni kreveti,}ebad, a prostorije su adaptirane. Ovazgrada je bolnici dodeqena od strane grad-skog saveta kao privremeni sme{taj na dvegodine. No, od dve godine je ispalo 70 go-dina, po{to je na tom mestu i u toj zgradibolnica ostala sve do 1. januara 1942. go-dine. U bolnici su radili dr Jano{ Revaii ranar Lajo{ Kuti.

„Molba Dr Adolfa Glikstala, hirur-{kog nau~ewaka i aku{era, glede nastawi-vawa wegovog i otpo~iwawa lekarske prak-se pro~itana je“ (skup{tinsko zasedawe 30.marta 1875. godine). Izdata mu je dozvolaza obavqawe lekarske prakse i on je 1901.godine postao Glavni gradski lekar i ~etvr-ti upravnik bolnice. Funkciju upravnikabolnice je vr{io do 1920. godine. Kao {tosmo naveli, bolnica se 1872. godine seli nanovu lokaciju u Zabavi{nu ulicu i najvero-vatnije pod velikim uticajem dr AdolfaGlik{tala 10. novembra 1888. godine Grad-ski savet odobrava preure|ewe bolnice. Sa-la za autopsije, koja se nalazila u glavnojzgradi, bila je preme{tena u dvori{nu zgra-du, a na wenom mestu je bila izgra|ena, od-nosno ure|ena operaciona dvorana. Ne posto-je pisani dokumenti o vrstama operacija ko-je su vr{ene u ovoj sali.

Na skup{tinskoj sednici, 13. marta 1886.godine, na tapet je ponovo bila stavqenaizgradwa bolnice. Re{ewe u Zabavi{noj

ulici o~igledno nije bilo dobro re{ewe.Poslanici Antal @arko i drugovi obrati-li su se predstavkom skup{tini po pitawuosnivawa jedne bolnice koja bi udovoqilazahtevima vremena. Bio je usvojen slede}i za-kqu~ak:

„Gradska skup{tina, i sama znaju}ida je ovome gradu jedna bolnica koja biudovoqavala zahtevima vremena sada-{weg potrebna, pri ~emu je do odgodepodizawa wenog usled ma}ehinskih okol-nosti a ne usled voqe grada do{lo;Skup{tina, dakle, u potpunosti sta-vove podnosilaca dele}i, stoga princi-pijelno izjavquje, da usled toga {to br-ù izgradwu potrebitostima stanov-ni{tva gra|anskoga i zahtevima vreme-na u potpunosti odgovaraju}e bolniceprvorazrednim zadatkom svojim smatra,a budu}i da je potrebno glede odabiramesta u gradu za podizawe ovako moder-ne bolnice, svrsishodnoga bolni~kog ras-poreda, wenog ure|ivawa i opremawa,kao i zdravstvenog i podvorni~kog per-sonala, a u prvom redu pak glede iznala-èwa izvora iz kojih bi se tro{kovisvega ovoga podmiriti mogli, obazretise – neophodnim smatraju}i sprovo|ewepreliminarnih radova koji obezbe|ujupoduhvata ovoga i uspehu wegovome vode– iz pomenutih razloga nalaè stalnojZdravstvenoj komisiji kojoj g. gradona-~elnik predsedava, da sve ovo u obziruzev{i, jedan detaqan predlog izradi,gra|evinske planove i nacrt buxetapribavi, te da svoj predlog snabdevenovim kao i mi{qewem koje o~ituje iz-vore iz kojih bi se tro{kovi podmiri-ti mogli, skup{tini ovoj {to pre ra-di daqega sprovo|ewa podnese. Na krajumolbu, pored izvoda sada{we odluke,gra|evinskoj komisiji posredstvom save-ta izdajemo“.

Na skup{tini, 30. juna 1887. godine,lekarski pomo}nik Lajo{ Kuti traìbolovawe. Udovoqeno mu je. Na skup{ti-ni odrànoj 10. oktobra 1887. gradona~el-nik saop{tava da je preminuo lekarski

9


pomo}nik i negovateq Lajo{ Kuti. Um-ro je 7. oktobra. Zakqu~ak skup{tine:

„Usled smrti upra`wena du`nost le-karskog pomo}nika privremeno se povera-va Glavnom lekaru Dr Jano{u Revaiju.Ujedno se upu}uje savet da se privreme-no o obavqawu nege bolesnika stara, teda imav{i u vidu starawe o bolnici, auzimaju}i u obzir da se do sada objedi-weni poloàj lekarskog pomo}nika i ne-govateqa kao dobar potvrdio, o prome-nama na najskorijoj sednici predlog pod-nese“.

„Smr}u lekarskog pomo}nika, Lajo{aKutija starijeg, koja je nastupila 8.oktobra ove godine, definitivno jeupra`wena funkcija negovateqa i sawom povezano mesto lekarskog pomo}ni-ka, te se shodno zahtevima javnog zdrav-stva kao i zahtevima vremena, umestotoga, mesto III (tercijernog) okru`noglekara uvodi, tako {to }e mesto ovo odstrane diplomiranog lekara – a posred-stvom zvani~no raspisanog konkursa –popuweno biti. III okru`ni lekar je du-àn u wemu nazna~enom delu grada sta-novati: me|u wegove du`nosti i obave-ze spadaju pak: besplatno le~ewe siroma-{nih stanovnika u wegovom reonu kao iobavqawe vakcinacije posredstvom po-stoje}ih institucija. Pomo} Glavnomgradskom lekaru (primarijusu) u javno-zdravstvenim i policijsko-lekarskimposlovima pruà}e. Nedeqno jednom iz-ve{taj o zarazama Glavnom lekaru pod-nosi}e. Pomo} Glavnom lekaru u bolni-ci prilikom obavqawa ve}ih operacijapruà}e. Mrtvozorni~ke du`nosti po-sredstvom postoje}ih institucija naceloj teritoriji grada izvr{ava}e, te}e autopsije u svojstvu bolni~kog pa-tologa kako u nau~ne tako i u policij-ske i sudske svrhe obavqati. Kona~no }ebolnicom za zarazne bolesti, koja bi uslu~aju epidemije kolere eventualnootvorena bila, rukovoditi.

Negovateqske usluge za sada potpunoodvojiti treba, sve dotle dok za ovo

osposobqene tzv. opatice – bolni~arkena raspolagawu ne budu, dok }e se privre-meno, posredstvom dve osobe koje su pre-ko gradskog saveta, a na predlog Glavnoglekara angaòvane, i to pak tako {to}e oko mu{kih bolesnika preko mu{kog,a oko ènskih pak bolesnica preko èn-skog bolni~ara, usluge ove vr{iti.

Ishrana bolesnika odvija}e se ubudu-}e tako {to }e se u ove svrhe jedan men-za{ (traiteur) angaòvati, koji }eunutar bolnice besplatan stan uìva-ti, a koji }e na osnovu, sa savetomgradskim zajedni~ki utana~enog i pot-pisanog ugovora i cenovnika, sa prehram-benim opsluìvawem zaduèn biti. Po-red ovoga, od te osobe se traì da upruàwu berberskih usluga ili makar unezi bolesnika i pruàwu prve pomo}iosposobqena odnosno upu}ena bude.“

Predlog dr Jano{a Revaija o organizaciji i popuwavawu smr}u Lajo{a Kutija upra`wenog mesta

lekarskog pomo}nika na skup{tinskojsednici 15. novembra 1887. godine

Prva ùpanija se 1895. godine uplela ubolni~ki problem. Na majskoj skup{tini jepro~itan dopis podùpana, datiran 9. fe-bruara te godine:

„Ni sama zgrada ne odgovara svojoj name-ni. Onih 14 ve}ih ili mawih prostorijakoje se u woj nalaze su nesvrsishodno raspo-re|ene, postoje svega dve bolesni~ke sobe ukojima su bolesnici sme{teni bez ikakvogobzira prema wihovim bolestima. Sobe iname{taj su prqavi, hodni~ki plo~nik vra-toloman, kupatila nema, dok je na koncu inega mawkava, po{to bolni~ar grubo po-stupa sa bolesnicima. Stoga se nalaè damu{kim i ènskim bolesnicima budu sta-vqene na raspolagawe po dve odvojene bol-ni~ke sobe, a za umobolne bolesnike pak ta-ko|e jedna bolesni~ka soba pogodna u ovesvrhe, te nadaqe jednog kupatila“.

Razvoj doga|aja je tekao prili~no razvu-~eno i uz neprekidna natezawa. To je dove-lo da je Glavni gradski inèwer tek 1900.


10

godine predstavio planove za pro{irewestare bolnice, koje je skup{tina prihvati-la, ùpanija odobrila, pa su i radovi napro{irewu i popravkama dovr{eni jo{ teiste godine. Bolnica je nakon ove adaptaci-je imala 50 posteqa, operacionu salu i ku-patilo za bolesnike.

Sudbonosni preokret u ìvotu sen}anskebolnice nastupio je 16. marta 1899. godine.Tog dana je gradona~elnik saop{tio uredbuMinistra unutra{wih poslova (broj 5781 VIb. od 18. februara 1899.) kojom se do tada sa-mostalnoj sen}anskoj bolnici dodequje sta-tus JAVNE BOLNICE. U to vreme, statusjavne bolnice je zna~io da tro{kove le~e-wa siroma{nih bolesnika nije pla}ao gradve} tzv. Zemaqski bolni~ki fond. Bolnicaje mogla da primi bolesnike iz bilo kogdela dràve. Pomenuti status Bolnice uSenti je vaìo od 1. januara 1899. godine.

U Budimpe{ti je 11. jula 1901. godine um-ro dr Jano{ Revai i wegovo mesto glavnoggradskog lekara i upravnika bolnice preuzi-ma dr Glik{tal Adolf, koji tu funkciju vr-{i do 15. maja 1920. godine. Mesto upravni-ka bolnice 15. maja 1920. godine preuzima drMilivoj Bor|o{ki i tu du`nost obavqa do31. maja 1941. godine. Dr Milivoj Bor|o{kije ro|en u Senti 29. maja 1884. godine. Diplo-mirao je na Medicinskom fakultetu u Bu-dimpe{ti gde je zavr{io i specijalizaciju izop{te hirurgije. Zauzimao je i zna~ajan po-loàj kao primarijus hirur{kog odeqewa bu-dimpe{tanske bolnice Margit. Kao ro|eniSen}anin, sa spremno{}u je prihvatio mo-gu}nost da zameni svoj ugledni poloàj saname{tewem u bolnici svog rodnog grada.

Kako je to napisao dr Vig Ago{ton u mo-nografiji o sen}anskoj bolnici – „ «Sve se tomoè tuma~iti qubavqu prema zavi~aju, arazloge za wu moèmo prona}i u lokalpatri-otskom zanosu»“. Dr Milivoj Bor|o{ki jebio prvi lekar-specijalista hirurgije u Sen-ti, a isto tako je bio lekar koji je uveo mo-dernu hirurgiju u sen}ansku bolnicu.

„Dudik“ (dudova {uma) je u istoriji sen-}anske bolnice odigrao veoma zna~ajnu ulo-gu, po{to je pitawe definitivnog sme{taja

bolnice, nakon gotovo stogodi{we rasprave,okon~ano 1. januara 1942. godine, kada je bol-nica definitivno preseqena u „Dudik“. Ovajnaziv poti~e zbog dudove {ume koja je sa|e-na iz velikog interesovawa za gajewe duda ko-je je vladalo po~etkom 19. veka, po{to je uto vreme velika pa`wa poklawana uzgojusvilenih buba. Ovde je 1901–1902. godine bioizgra|en novi sirotiwski dom, koji je u tovreme predstavqao istinski modernu zgradu.Ovaj dom je po~eo da radi 1. novembra 1902.godine. Ve} 1907. godine javile su se zamislida bi tu zgradu trebalo preurediti u bolni-cu. Sirotiwski dom je funkcionisao do 9. de-cembra 1920. godine.

Nakon okon~awa Prvog svetskog rata, ve-liki broj dece su ostala siro~ad, te je do-neta odluka da }e sen}ansko uboì{te bi-ti kori{}eno kao siroti{te. Gradska skup-{tina je na svojoj sednici 26. juna 1920. go-dine razmatrala ovo pitawe i donela za-kqu~ak:

„Ogla{ava se, da }e zgrada koja predsta-vqa svojinu grada, a koja se sada koristi uuboì{ne svrhe, zajedno sa ba{tom od oko3 jutra, dràvnoj riznici ustupiti, kakobi se iskqu~ivo kao dràvno siroti{tekoristila, stim da grad pravo vlasni{tvanad tom zgradom i zemqom sebi pridràva.Ukoliko bi dràvna riznica èlela ustu-pqenu zgradu bilo kada u druge svrhe kori-stiti, odnosno ukoliko bi se siroti{terasformiralo, pravo raspolagawa zgradombi ponovo gradu pripalo. Zgrada i zemqa sedràvnoj riznici bez naknade na kori{}eweustupaju, no dok iste budu na raspolagawuriznici stajale, ona je du`na da sve izdat-ke za opravke i renovirawe o svom tro{kupodmiri, a isto tako je du`na i o obradiustupqena 3 jutra zemqe, kao i o dràvnomsiroti{tu da se stara. Pokretnosti ko-je inventar uboì{ta ~ine, kao i predme-ti koji ~ine wegovu opremu, trebaju se izwega preneti, i za potrebe gradske i infek-tivne bolnice koristiti...“.

Epoha de~ijeg siroti{ta zapo~ela je 9.decembra 1920. godine. Ono je funkcionisa-lo sve do 1934. godine kada je preme{teno

11


iz Sente. Gradska skup{tina je odlu~ila da}e, nakon odgovaraju}e adaptacije, bolnicusmestiti u pomenutu zgradu, koja je preseqe-wem siroti{ta bila oslobo|ena. No po{tograd jo{ nije imao konkretnih planova, onaje privremeno ostala prazna. U zgradi jebio obezbe|en stan za jednog gra|evinskogtehni~ara, koji je istovremeno bio zaduènza wen nadzor. Zgrada je kasnije, privreme-no, bila ustupqena vojsci, koja je zgradu ko-ristila kao skladi{te.

Napokon, nakon izvr{enih adaptacija irekonstrukcije zgrade, bolnica se 1. janua-ra 1942. godine seli na ovu, tre}u i kona~-nu lokaciju. Pro{iruje se, i posteqni ka-pacitet u woj iznosi 120 posteqa. Prestajeda bude „me{ovita“ bolnica i formiraju se~etiri odeqewa i to hirur{ko (40 kreveta),interno (42 kreveta), poro|ajno (10 kreveta)i zarazno (28 kreveta). Prelaskom na ovulokaciju zapo~iwe intenzivan razvoj uprkosratnim i te{kim poratnim godinama.

Juna meseca 1941. godine na mesto uprav-nika Bolnice dolazi dr Ago{ton Vig i tufunkciju vr{i do 22. septembra 1945. godi-ne. Ponovo je izabran na tu funkciju 1. ju-la 1949. i na mestu upravnika je ostao do 31.oktobra 1962. godine. Diplomirao je na Me-dicinskom fakultetu u Budimpe{ti 1919.godine. Posle zavr{enog Medicinskog fa-kulteta u Budimpe{ti i obavqenog obave-znog staà, stekao je 1926. godine specijal-nost iz unutra{wih i nervnih bolesti. Od-rekao se klini~ke karijere i opredelio seza pruàwe pomo}i bolesnicima u svako-dnevnoj praksi. Tako se 31. maja 1927. godi-ne nastanio u Senti.

Umro je 1. novembra 1975. godine. Povo-dom wegove smrti, dr Dejan Prekajski, sen}an-ski lekar, u Medicinskom pregedu 1976. godi-ne, u rubrici «In memoriam », o dr Ago{tonuVigu, izme|u ostalog, napisao je slede}e:„ «...izgubio je ìvot 1. novembra 1975. dugogo-di{wi upravnik sen}anske bolnice u penzijidr Vig Ago{ton... Oslobo|ewe i kraj drugogsvetskog rata zatekli su ga na poloàjuupravnika tada{we mawe bolnice sa triodeqewa. U posleratnoj atmosferi op{te

obnove i izgradwe video je {ansu za ostva-rewe svog davna{weg sna, a to su nalagale irealne potrebe grada: zidawe savremene bol-nice. Po{to je svakom poslu prilazioozbiqno i krajwe savesno, uporno je po~eo datraga za mogu}nostima ostvarewa ove ideje.Kada je – uz svesrdnu podr{ku i pomo} nad-le`nih lica i organa – uspeo da pribavi fi-nansijska sredstva, bacio se svom snagom naprou~avawe izgradwe jednog takvog objekta.Obilazio je va`nije bolnice u Pokrajini iBeogradu i skupqao iskustva. Rezultatitih golemih napora i nastojawa je dana{wasavremena bolnica «“Dr Gere I{tvan»“ sa svimodeqewima koja danas predstavqaju najzna~aj-niji bolni~ki centar u Potisju.

Pro{irewem „B“ paviqona, kapacitetBolnice se pove}ao za 12 posteqa i 1947. go-dine Bolnica je raspolagala sa 132 posteqe.

„Na jednoj od pro{lih sednica sreskogve}a, odbornik Dr Miler Imre, izneo jepred odbor stawe u sen}anskoj bolnici upogledu broja posteqa koji spada na 1000stanovnika na{eg sreza. Tom prilikom jekonstatovano, da je veoma hitno i neop-hodno potrebno da se izgradi jo{ jedanbolni~ki paviqon sa oko 130 posteqe zainterno, de~ije i ko`no-veneri~no odeqe-we. Savet za komunalne poslove stavio jeu zadatak svome sekretarijatu da izradipotrebni idejni plan... Ovih dana, zavr-{en je idejni projekat bolni~kog pavi-qona i isti je pregledala i na~elno odo-brila grupa stru~waka sa predstavnici-ma ovog odbora u sastavu: [inkovi} Ja-no{, Dr Miler Imre, Ing. Ko~i{ Nandor,Ing. Bikar Peter (projektant), na~el-nici sekretarijata Stan~ulov Milan iTomin Luka... te s obzirom na izloènopredlaèm, da Narodni odbor donese re{e-we o usvajawu idejnog projekta paviqonaJavne bolnice u Senti prema predloguSaveta za komunalne poslove.“

Predlog za dono{ewe re{ewa o prihvatawu idejnog projekta paviqona

Javne bolnice u Senti pro~itan odstrane odbornika @ivana

Stoj{i}a 24. oktobra 1953. godine


12

Re{ewe Narodnog odbora doneto na sed-nici istog datuma je glasilo: „Usvaja seidejni projekat paviqona Javne bolnice uSenti, prema predlogu Saveta za komunal-ne poslove. Savet za komunalne poslove, nabazi predra~una odobrenog projekta raspi-sa}e ofertalnu licitaciju za zidarske itesarske poslove, s tim da se sa radovimaotpo~ne odmah po obavqawu licitacijetako, da }e se temeq zavr{iti po mogu}-nosti jo{ ove jeseni a ostali radovi uprole}e 1954. godine...“

Dana{wi oblik, bolnica po~iwe da dobi-ja 1958. godine kada je zavr{ena gradwa„Bloka paviqona“, za ~iju izgradwu je naj-ve}i deo sredstava izdvojio tada{wi srezSenta (Horgo{, Kawià, Ada, Senta iMol), dok je mawi deo obezbe|en iz Pokra-jine i Zavoda za socijalno osigurawe. Te1958. godine, bolnica je imala 8 odeqewakao i laboratoriju, Rtg, transfuziju i apo-teku. Izgradwom ovog glavnog paviqona, ko-ji je ujedno i najprostraniji paviqon, kapa-citet bolnice se pro{irio za novih 180 po-steqa. Tako je bolnica 1. januara 1959. go-dine imala 232 posteqe, od 1. juna 1959. go-dine 256, kasnije 294, da bi od 1. oktobra1959. godine imala 232 posteqe.

Do 1964. godine broj posteqa je pove}anna 330. Tada je Bolnica imala sva odeqewaosim neuropsihijatrijskog i ko`no-veneri~-nog. Bolnica je imala ukupno 253 zaposlenihradnika, od toga 25 lekara, 41 medicinskogtehni~ara, 73 bolni~arke i 114 administra-tivo-tehni~kih radnika.

Ovakvo pove}awe kapaciteta nije bilorezultat napora samo grada Sente, ve} iokolnih op{tina, sa obe strane Tise. Bol-nica je bila u stawu da le~i sve teè bo-lesnike, od kojih polovina dolazi van Sen-te. Tako je ona postala zdravstveni centarSevernog Potisja. Tome je mnogo doprinelabliska saradwa lekarskog kadra, po{to susvi lekari iz susednih mesta zavr{avali ubolnici svoju obaveznu lekarsku praksu. Nataj na~in Bolnica u Senti je u to vremeokupqala sav lekarski kadar severno-poti-skog regiona.

Bolnica je 1964. godine raspolagala sa 9objekata, a u za~etku je bila izgradwa gine-kolo{ko-aku{erskog paviqona. Godine 1968.zavr{ena je izgradwa i useqen je novi pavi-qon za mlade majke, wihove bebe i decu, ~i-me je bolnica pro{irila svoj kapacitet zanovih 80 posteqa. Tako je Bolnica imala ka-pacitet od 430 posteqa raspore|ernih naslede}i na~in: Interno odeqewe (80 poste-qa), Hirur{ko odeqewe (80 posteqa), Gine-kolo{ko odeqewe (36 posteqa), Poro|ajnoodeqewe (26 posteqa), De~ije odeqewe (60posteqa), ORL odeqewe (25 posteqa), Grud-no odeqewe (35 posteqa), Zarazno odeqewe(30 posteqa), O~no odeqewe (10 posteqa),Neuropsihijatrijsko odeqewe (34 posteqe) iOdsek za rehabilitaciju (16 posteqa).

Iste, 1968. godine otvoreno je i Neurop-sihijatrijsko odeqewe koje je bilo sme{te-no u staru zgradu bolnice. Bolnica je tadaimala sva odeqewa osim Dermatovenerolo-{kog odeqewa. Iako su vremena bila izuzet-no te{ka, uz velike napore i pomo} Repu-bli~kog zavoda za zdravstveno sigurawe –filijale Severnobanatskog okruga, 1995. go-dine, izvr{ena je i rekonstrukcija i adap-tacija najstarije zgrade u krugu Bolnice,gra|ene 1902. godine, a u woj je sme{tenaSlu`ba za neuropsihijatriju. Nakon ozbiq-ne rekonstrukcije Neuropsihijatrijsko ode-qewe ima 46 posteqa, postaje odeqeweotvorenog tipa i u wemu se le~e bolesniciiz okruga i okolnih op{tina.

„Ako moè{ da zaboravi{ stvar-nost, pa se prenese{ ovde, gde smo sada,do~ekani, ovo {to smo videli, {ta suqudi uradili, onda }e{ verovatno bitisre}an dok ne iza|e{ u stvarnost, a onaje vrlo ru`na, ali se nadam, da }emo jeprebroditi. Hvala Vam {to ste poka-zali da psihijatrija moè druga~ije daizgleda.“

Prim. dr Du{an Jagodi}, direktor Psihijatrijske bolnice Kovin,

Senta 15. decembar 1995. godine

„Svaki ~ovek èli da zemqi u kojojìvi bude dobro i boqe. îni mi se da

13


zemqi u kojoj ìvimo moè da bude bo-qe. Zemqu ~ine qudi, i onda bismo è-leli da qudima i prostorima u kojimaqudi ìve bude zaista boqe... Ja sampsihijatar i najvi{e volim da psihija-triji, koja je ~esto nekako na kraju,bude mnogo boqe. îni mi se da je za-hvaquju}i izuzetnom naporu svih rad-nika Medicinskog centra i kolega ko-ji tu rade, do{ao momenat da neurop-sihijatriji ovde bude zaista, zaistadobro. Prostor u kome }e ìveti i ra-diti i lekari i medicinsko osobqe ko-je radi sa psihijatrijskim i neurolo-{kim pacijentima, prostor u kome }enaro~ito ti pacijenti boraviti, jezaista ono {to svi mi prièqkujemo,ne{to {to se bliì nekim idealnimuslovima, ne samo po prostoru i orga-nizaciji prostora, ve} i po jednoj to-plini koja izbija iz te organizacije.Vidi se jedna izuzetna èqa qudi kojisu to pravili, da to zaista bude, ne sa-mo jako komforno i jako lepo, nego dazaista bude dobro...“

Prof. dr sc. med. Vladimir Paunovi},direktor Psihijatrijske klinike KC

Srbije, Senta, 15. decembar 1995. god.

„Ovo je zgrada za sve vekove. Ovajprostor odi{e jednom toplinom, jed-nom humano{}u, ~ovek se ose}a jako ~o-ve~no u wemu... Zgrada se nalazi u rav-ni ove na{e ravnice, podse}a me na ga-zda{ke ku}e, na sala{e Dun|erskih...Rekonstruisati jednu ovako staruzgradu, ruinu {to se vidi odpozadi, re-konstruisati je na na~in koji imaumetni~ki duh, umetni~ku du{u, pred-stavqa ne{to, {to moramo da sa~uva-mo. Arhitektama koji su ovo radilisvaka hvala... Tu su ukqu~eni i na{inaivni slikari, i sve ono {to mi sviustvari nosimo u sebi od kada smo do-{li ovde...“

Prim. dr Mile Jovin, Psihijatrijska klinika Novi Sad,

Senta, 15. decembar 1995. godine

Godine 1969. zavr{etkom lekara specija-lizacije iz mikrobilogije i transfiziolo-gije, bolnica re{ava dva problema, te seosniva Mikrobiolo{ka slu`ba (zgrada jezavr{ena 1972. godine) i Kabinet za tran-sfuziologiju. Pitawe nedostatka specijali-ste iz patologije re{eno je 1971. godine iod tada postoji i Slu`ba za patologiju.

Sedamdesetih godina je oceweno da uslovipod kojima radi Zarazno odeqewe ne odgova-raju sanitarnim kao ni drugim zahtevima, pase pokre}e akcija za izgradwu nove zgrade ukojoj bi bilo sme{teno ovo odeqewe. Napra-vqeni su projekti, obezbe|ena su i sredstvaza izgradwu, ali ova investicija ne ulazi usredworo~ni plan razvoja op{tine Senta iZarazno odeqewe, najstarije odeqewe Bolni-ce u Senti, biva zatvoreno 1975. godine.

„Kada je hirurgija po~ela sa radom uovim prostorijama, Senta je imala samojednog hirurga specijalistu. Broj krevetaje varirao od 70 do 88. Broj operacija sepove}ao skoro na duplo, sa 900 na 1600 do1800. S obzirom na strukturu i brojstru~nih kadrova, postoje}a operacionasala nije dovoqna. Pokazala se su{ta po-treba za jednu salu, posebno za svaku spe-cijalnost (za op{tu hirurgiju, za orto-pediju i za urologiju). Hirur{ka ambu-lanta radi u dve male prostorije od1958. godine. Ukoliko se ne izvr{i mo-dernizacija hirur{ke slu`be, moè da do-|e u pitawe rad postoje}e, zbog neodgo-varaju}ih uslova u kojima ista radi“.

Rebalans investicionog programa rekon-strukcije i adaptacije Hirur{kog odeqe-

wa Bolnice u Senti, oktobar, 1991. god.

Napravqeni su planovi za rekonstrukci-ju prostora u kojima je sme{tena Slu`ba zahirurgiju. Rekonstrukcija Hirur{kog ode-qewa je zavr{ena 19. avgusta 1992. godine,~ime je slu`ba dobila moderan operacioniblok sa tri operacione sale, {ok sobu, po-ve}ani komfor kako za bolesnike tako i zaosobqe i prijemni trakt za pacijente sa triambulante, salom za male hirur{ke inter-vencije i prostranom ~ekaonicom.


14

Posledwi paviqon, koji je izgra|en uokviru Bolnice, bio je paviqon u kojem jesme{tena Slu`ba za fizikalnu medicinu irehabilitaciju i Uprava Bolnice. Ova zgra-da je zavr{ena 1985. godine.

Sen}anska bolnica je do 1945. godine no-sila ime Svetog Ladislava i sve do tada jeimala jednu sobnu kapelu sa oltarom i klu-pama. Tokom 1991. godine, u krugu Bolnicezapo~eta je izgradwa, kapele, koja }e imatiekumenski karakter. Kapela je gra|ena oddobrovoqnih priloga radnih organizacija ivernika. Radove oko izgradwe temeqa obavi-li su vernici iz Sente, Gorweg Brega i To-tovog Sela, dok je ostale radove izvodilogra|evinsko preduze}e.

Izgradwa kapele je zavr{ena 2. oktobra1994. godine kada je, uz prisustvo wegovogPreosve{tenstva episkopa ba~kog dr Irine-ja Bulovi}a i biskupa Jano{a Penze{a, ka-pela osve}ena i predata na upotrebu verni-cima, koji se le~e u bolnici, tj. stanuju uwenoj okolini. Kapela nosi ime svetog La-dislava i svetog Luke. Kapela ima {irokulaz tako da se mogu uneti i leè}i bole-snici sa krevetom. Oltar je postavqen ta-ko da podjednako odgovara bogosluèwu, ka-ko Rimokatoli~ke tako i Pravoslavne crkve.U woj se redovno odràvaju slu`be i miseza sve bolesnike koji su na le~ewu.

Usvajawem nove mreè zdravstvenih usta-nova Republike Srbije i utvr|ivawem bro-ja posteqa u bolnicama op{teg tipa, 1993.godine za Bolnicu u Senti je utvr|eno damoè da ima 330 posteqa.

Slika 2. Bolni~ka kapela

Na osnovu odluke Nastavno-nau~nog ve}aMedicinskog fakulteta u Novom sadu od 28.septembra 1994. godine zakqu~en je Ugovoro uslovima i na~inu izvo|ewa nastave zastudente Medicinskog fakulteta u NovomSadu u kome se ka`e:

„Zdravstveni centar se obavezuje da }esvojim radnicima izabranim u nastavni~kai saradni~ka zvawa na Fakultetu omogu}i-ti izvo|ewe dela nastave na klini~kimpredmetima u prostorijama Zdravstvenogcentra, za studente {este godine medici-ne i stomatologije.

Radnici Zdravstvenog centra izabraniu nastavni~ka ili sarani~ka zvawa posta-ju ravnopravni ~lanovi odgovaraju}ih kate-dri Fakulteta“.

Tako je jedanaest lekara Zdravstvenogcentra steklo zvawe saradnika u nastavi iu Zdravstvenom centru je po~elo obu~avawestudenata {este godine Medicinskog fakul-teta u Novom Sadu.

15


Pro{lo je mnogo godina, a na mestu biv-{eg siroti{ta koje se staralo o deci kojasu ostala bez roditeqa, u novoj zgradi Gi-nekolo{ko-aku{erskog odeqewa, sprovodise program posebne brige o novoro|enoj de-ci.

„Stru~ni tim, ovla{}en od straneSvetske zdravstvene organizacije i Uni-cefa, utvrdio je da ova ustanova po-{tuje svih 10 koraka do uspe{nog doje-wa, te time sti~e naziv Baby-Friendly(Prijateq novoro|en~eta i majke)“.

Sertifikat WHO i UNICEF-a uru~enBolnici u Senti 20. marta 1998. godine

Uredba o planu mre`e zdravstvenih usta-nova u Republici Srbiji utvrdila je 2006.godine da Op{ta bolnica u Senti ima 240posteqa, te je u skladu sa ovom uredbomsmawen broj posteqa na svim odeqewima(Slu`beni glasnik RS broj 42/2006).

Posledwa promena koja se desila je bi-la Odluka Izvr{nog ve}a Autonomne pokra-

Slika 3. Sertifikat „Prijateq novoro|en~eta i majke“.

jine Vojvodine od 13. februara 2008. godi-ne, kojom je usled podele Zdravstvenog cen-tra „Dr Gere I{tvan“ osnovana Op{tabolnica Senta u Senti kao samostalnazdravstvena ustanova (Slu`beni list APVbroj 2/2008).

Direktori/upravnici Bolnice u Senti

• Dr Laslo Ere{ od 8. 12. 1833. do 4. 6.1837. godine

• I{tvan Budai (ranar) od 4. 6. 1837. do 8.1. 1838. godine (V.D.)

• Dr Joèf êndi~ od 8. 1. 1838. do 19. 10.1863. godine

• Dr Jano{ Revai od 19. 10. 1863. do 24. 9.1901. godine

• Dr Adolf Glikstal od 24. 9. 1901. do 15.5. 1920. godine

• Dr Milivoj Bor|o{ki od 15. 5. 1920. do31. 5. 1941. godine

• Dr Ago{ton Vig od 1. 6. 1941. do 22. 9.1945. godine

• Dr Marko Bor|o{ki od 22. 9. 1945. do28. 6. 1946. godine

• Dr Radojka Mrk{i} od 28. 6. 1946. od 5.3. 1948. godine

• Dr Nikola Davidovi} od 5. 3. 1948. do31. 12. 1948. godine

• Dr Imre Miler od 1. 1. 1949. do 30. 6.1949. godine

• Dr Ago{ton Vig od 1. 7. 1949. do 31. 10.1962. godine

• Dr Jano{ Sokola od 1. 11. 1962. do 9. 8.1964. godine


16

• Radovan Boqanovi} (pravnik) od 10. 8.1964. do 31. 12. 1964. godine (V.D.)

• Dr Jano{ Sokola od 1. 1. 1965. do 30. 9.1965. godine

• Dr Antal Morvai od 1. 10. 1965. do 31. 12.1965. godine

Od 1. januara 1966. godine zdravstvenaslu`ba je organizovana u formi Medicin-skog centra sa radnim jedinicama, a kasni-je sa organizacijama udruènog rada, takoda je svaka radna jedinica, tj. Organizaci-ja udruènog rada imala svog na~elnika, akasnije su formirane osnovne organizaci-je udruènog rada koje su imale svog uprav-nika. Desetog juna 1975. godine bolnica po-staje jedinstvena osnovna organizacijaudruènog rada i od tada se ponovo birajuupravnici bolnice.• Dr Dragutin \uri} od 1. 1. 1976. do 31.

7. 1976. godine (V.D.)• Dr Ga{par Dani od 1. 8. 1976. do 7. 2.

1978. godine (V.D.)• Dr Milorad ]ur~i} od 8. 2. 1978. do 7.

2. 1982. godine• Dr Dragutin \uri} od 8. 2. 1982. do 23.

8. 1990. godine• Dr [andor Komlo{ od 24. 8. 1990. do 31.

12. 1996. godine• Dr Laslo Sloboda od 1. 1. 1997. do 29. 12.

2000. godine• Dr Robert Fajka od 30. 12. 2000. do 1. 6.

2003. godine• Dr Mihaq Va{a{ od 2. 6. 2003. do 6. 3.

2008. godine• Dr Jene Tari od 7. 3. 2008 – (V.D.)

Bolnica u Uìcu je osnovana 26. juna1853. godine, namerom srpske vlade dau svakom okru`nom mestu uspostavijednu ovakvu instituciju. Uì~ka op{tinaotvorila je ovu ustanovu u delu grada kojise danas zove Carina, daju}i za wene potre-be jednu od svojih gra|evina – biv{u meha-nu. Podstrek za otvarawe bolnice dao jesvojim poklonom od pedesetak cesarskih du-kata, tada vrlo ugledi sve{tenik, Haxi Sa-va Trifunovi}. Za zdravqe qudi u op{ti-ni Uìce u to vreme brinuli su se razli-~iti lekari – fizikusi koji su bili stran-ci. Tek 1869. godine postavqen je prvi okru-`ni lekar Srbin – dr Lazar Dokni}. Poje-dinih godina u Uìcu nije ni bilo lekara,ve} su dolazili iz drugih okruga. Za vremerata sa Turskom, 1876. godine, u Uìcu jeformirana stalna vojna bolnica koja je vr-{ila ulogu i okru`ne bolnice. Mewala jemesta, privremeno je bila sme{tena i uprostorijama gimnazije i osnovne {kole.Ratna bolnica imala je trideset posteqa, iodvojene mu{ke, ènske i dve sobe za infek-tivne bolesnike. Gradwa bolnice je bilastalno u planu, ali novac koji je op{tinasakupqala nije bio dovoqapn jer je tro{enna le~ewe siroma{nih i izbeglica. Imu}ni-ji gra|ani pla}ali su usluge u bolnici. Za-to su se uzimale u najam privatne ku}e – po-rodice Mitrovi}, potom Simovi} itd.

Kona~no, posle 69 godina od osnivawa,1922. godine u Kr~agovu je sagra|ena novabolnica koja se sastojala od pet zidanih

zgrada i zadovoqavala je tada{we potrebe –imala je pedeset pet kreveta, vodu, elek-tri~no osvetqewe, kanalizaciju. Poredupravnika (dr @ivojin Milenkovi}), imalaje dva lekara, ~etiri bolni~ara, tri sluì-teqa, lekarskog pomo}nika, nudiqu, pisara,ekonoma. Formirani su interno i hirur{koodeqewe, a 1926. godine odvojeno zaraznoodeqewe. Izme|u dva rata u bolnici ve} ra-de i lekari specijalisti – 1941. godine bol-nica ima pet lekara – jednog hirurga i gi-nekologa, a upravnik je dr Cvetko Zotovi}.On je bio francuski |ak i prvi doktor me-dicinskih nauka u Uìcu koji je doktoriraou Bernu, u [vajcarskoj. Nije bilo sredwegmedicinskog kadra ve} samo bolni~ara i ne-kvalifikovanog osobqa.

Posle Drugog svetskog rata, 1945. godine,u o{te}enu zgradu, gotovo bez opreme, posla-ti su „planskom raspodelom“ iz Beogradalekari specijalisti: hirurg, ginekolog, pe-dijatar, dermatovenerolog, ORL, ftiziolog,a 1950. godine i oftalmolog. Osim hirurgai ginekologa, opremu i instrumente nosilisu u svojim lekarskim torbama. Prva {ko-lovana medicinska sestra – Leposava Lela\uki} Majstorovi}, po~iwe sa radom 1951.godine, a 1955. dolazi jo{ pet medicinskihsestara.

Tek 1951. godine grade se novi objekti ibroj posteqa pove}ava se za 100, a 1966. go-dine dupliraju se kapaciteti. Godine 1972.bolnica ima 710 posteqa, 85 lekara, od ko-jih 46 specijalista, i 170 zdravstvenih rad-

17



1 Dr Olga Vu~i}evi}, specijalista dermatovenerolog, direktor Op{te bolnice Uìce.2 Dr Darko Marinkovi}, specijalista ginekolog-aku{er, direktor Zdravstvenog centra Uìce.

Uì~ka bolnica nekad i sad- 155 godina od osnivawa (1853-2008) - O. Vu~i}evi},1 D. Marinkovi}2

nika sa vi{om i sredwom stru~nom spre-mom. Pojedini specijalisti se usavr{avaju i{aqu na postdiplomske studije i subspeci-jalizacije.

Godine 1977. sredstvima op{tinskog samo-doprinosa po~iwe gradwa novog hirur{kogbolni~kog bloka koji je zavr{en 1988. godi-ne. U zgradi su sme{tena sva hirur{ka ode-qewa, centralni operacioni blok sa inten-zivnom negom, dijalizni centar, centralnaapoteka, transfuzija, deo dijagnostike (en-doskopije, UZ pregledi), kao i prijemno-ur-gentni deo u prizemqu. Sve to ~ini da je idanas izuzetno funkcionalna.

Do 1989. godine Op{ta bolnica Uìcedeluje kao samostalna okru`na (regionalna)bolnica, a po formirawu Zdravstvenog cen-tra Uìce, iste godine, u wegovom sastavu.

Godine 1999. po~iwe sa radom kompjute-rizovani tomograf koji je bio me|u prvimau Srbiji izvan klini~kih centara, i na we-mu je ura|eno 1.600.000 ekspozicija.

Godine 2001. sredstvima donatorske ko-ferencije „Rez za ìvot“, u visini od750.000 eura, zavr{ava se osam savremenihoperacionih sala i nabavqa hirur{ki in-strumentarijum i nova oprema.

Planom Mreè zdravstvenih ustanova iz2006. godine broj posteqa se racionalizujena 745, ~ime ostajemo najve}a op{ta bolni-ca u Srbiji. Sada, u 2008. godini, bolnicafunkcioni{e sa visoko kvalifikovanim ka-drom koji omogu}uje savremen pristup u di-jagnostici i terapiji i organizovan je udvadeset {est slu`bi i odeqewa. Zaposle-no je 211 lekara, tri doktora nauka, osam ma-gistara, 23 subspecijalista, 134 specijalista,15 primarijusa. Usluge pruà 713 vi{ih isredwih sestara, i 364 nemedicinskog oso-bqa. Slu`be interne medicine, hirurgije ipedijatrije su na subspecijalisti~kom ni-vou, ve}i broj odeqewa pruà usluge koje suu domenu usluga tercijernog nivoa zdrav-stvene za{tite, odnosno prevazilaze nivousluga op{te bolnice. Od pre dve godine ubolnici se rade i brojne klini~ke studijeispitivawa lekova. U posledwih deset godi-na brojni projekti su izvo|eni u saradwi sa


18

NVO i lokalnom samoupravom, a donatori subili USAID-IRD, DFIF Velike Britanije,Vlada i narod Japana i mnoge druge humani-tarne organizacije i pojedinci.

Tokom 2005. i 2006. godine realizovan jeprojekat „Hitna rekonstrukcija 20 bolnicau Srbiji“ kojim je renovirano Grudno ode-qewe (zgrada iz 1922. godine pod za{titomdràve), internisti~ki blok, kuhiwa. Iz-gra|ena je nova kotlarnica i perionica (ve-{eraj). U radove je uloèno oko 2.300.000 eu-ra. Iz projekta je obezbe|ena oprema vred-na 800.000 eura: UZ aparat – kolor doplerza pregled srca i krvnih sudova, digitalnirendgen sa mogu}no{}u angiografije i 16-toslajtni skener za kompjuterizovanu tomogra-fiju.

U periodu od 2000. do 2008. godine uvede-ne su mnoge nove terapijske i dijagnosti~-ke metode, a postoje}e unapre|ene. Posebnotreba ista}i laparaskopske operacije u hi-rurgiji i ginekologiji, i to ne samo hitnislu~ajevi. U Slu`bi za oftalmologiju uve-dene su najsavremenije operacije katarakte(FAKO metoda). U slu`bi za urolo{ke bo-lesti uvedena je metoda endorektalnog pre-gleda prostate sa TRUS biopsijom.

Vaskularna hirurgija je po vrsti i bro-ju operacija me|u vode}im u Srbiji. U Slu-`bi za ortopedsku hirurgiju i traumatolo-giju Op{te bolnice Uìce ura|en je najve-}i broj operacija posle Ortopedske klini-ke na Bawici. Uvedena je metoda primarnerekonstruktivne operacije dojke posle me-stektomije. Visokoobu~eni anestezioloziomogu}avaju razli~ite operacije u regional-nim anestezijama, primewuju se i metodebezbolnog poro|aja kao i terapija bolaugradwom epiduralnih implantata. Slu`baneonatologije ve} godinama radi na terci-jernom nivou i zbriwava veliki broj ugro-ènih neonatusa.

Opremawe koronarne jedinice i stalnousavr{avawe kadra doveli su do zna~ajnogpada stope smrtnosti kod akutnog infarktamiokarda. Ove godine uspostavqen je i „pa-ce-marker“ kabinet. Na odeqewu neurologijeme|u prvima u Srbiji je uvedena tromboli-

ti~ka terapija kod akutnog cerebralnog in-sulta. Laboratorija Op{te bolnice Uìcepreseqena je 2007. godine u novi prostor isa novom opremom zna~ajno pro{ilila opsegrada. Slu`ba neonatologije ve} godinamaradi na tercijernom nivou i zbriwava veli-ki broj ugroènih naonatusa, ne samo izzlatiborskog okruga ve} i iz severne CrneGore i Bosne.

Slu`ba za transfuziju krvi primewujemetode autologe transfuzije, perioperativ-no spasavawe krvi, trombocito- i plazmefe-reze. U slu`bi za radiologiju sada se uvo-di NMR dijagnostika. Bolnica zapo~iweimplementaciju projekta za sortirawe iuni{tavawe opasnog medicinskog otpada ko-ri{}ewem autoklava i drobilice dobijenihprojektom Ministarstva zdravqa.

Razli~itim vidovima edukacije obuhva}e-no je preko trideset odsto zaposlenih.

Osim u ve{tinama klini~ke medicineusavr{avali smo se i u upravqawu bolni-com. U okviru projekta „Ja~awe kapacitetaMinistarstva zdravqa i implementacijekredita Evropske investicione banke zahitnu rekonstrukciju 20 bolnica u Srbiji“,koji finansira Evropska unija prekoEvropske agencije za rekonstrukciju. Mena-xerski tim Op{te bolnice Uìce u junu2007. godine dobijo je jednu od tri ravno-pravne prve nagrade za primenu ve{tina me-naxmenta u zdravstvu, izabran izme|u timo-va 21 bolnice od regionalnog zna~aja koje su

19


bile u~esnice projekta. Ekspertski tim do-delio je ovu nagradu bolnici u Uìcu kojaje prepoznata kao „organizacija izvrsnostiu primeni ve{tina menaxmenta za unapre|e-we kvaliteta i efikasnosti. Ova instituci-ja ima izvrstan strate{ki plan, poseduje ka-drove koji znaju da planiraju poslovne slu-~ajeve i da primene ve{tine menaxmenta to-talnim kvalitetom za unapre|ewe radnihprocesa“.

Tako|e u 2008. godini u bolnici je zapo-~elo izvo|ewe pilot projekta „Dizajn i im-plementacija po~etne faze reforme sistemabolni~kog finansirawa“ – takozvani Dijag-nosti~ki srodne grupe, koje sprovodi Mini-starstvo zdravqa RZZO Srbije.

Bez posve}enog i angaòvanog osobqa,ambicije i entuzijazma, i poznate „erske“preduzimqivosti ne bi bilo ovakvih rezul-tata. Zahvalni smo svima koji su dali svojdoprinos, a pre svega na{im u~iteqima ko-ji su nam pokazali pravi put i primer ka-ko se pona{a po Hipokratovoj zakletvi.

Pred Menaxerskim timom Op{te bolni-ce Uìce jesu zadaci kojim }e zapo~etiprocese implementacije strate{kog plana,o~ekuje se pro{irewe spektra usluga, pove-}awe dostupnosti zdravstvene za{tite, sma-wewe listi ~ekawa, skra}ewe prose~ne du-ìne boravka u bolnici i time ve}e zado-voqstvo pacijenata zlatiborskog okrugapruènim kvalitetom usluga.

Slika 1. Nova zgrada bolnice (2008.).


20

Slika 3. Bolnice U`ice (2008.).

Slika 2. Bolnica - Kr~agovo 1928. godina.

Devetog decembra 1920. godine dekan, pr-vi dekan, Medicinskog fakulteta Mi-lan Jovanovi}-Batut, u sve~anoj saliKapetan-Mi{inog zdawa – Rektorata Univer-ziteta u Beogradu – odrào je sve~ani govorkoji je ozna~io po~etak rada na{eg Fakulte-ta. Taj trenutak je istovremeno ozna~io jedankraj i jedan po~etak: kraj borbe za Medicin-ski fakultet, a po~etak wegovog rada.

Ve} i sama ~iwenica da je Fakultet po-~eo da radi petnaest godina posle svogustanovqewa „Zakonom o Univerzitetu“ iz1905. godine, {est godina posle osnivawa1914. godine, a gotovo trideset godina poozbiqnom uobli~avawu ideje o Medicin-skom fakultetu u Srbiji, govori o neveri-ci, preprekama i osporavawima koja su mo-rala da budu prevladana do prvog predava-wa iz anatomije Nika Miqani}a tog 9. de-cembra 1920. godine. Treba se setiti tihvremena i danas kada ~esto zastanemo prednekom preprekom, neodlu~ni da li da seprihvatimo zadatka jer nemamo sve garanci-je da }emo uspeti. Treba prizvati hrabrosti vizionarstvo na{ih osniva~a da zasnujuFakultet uprkos èstokim osporavawima,bez zgrade, bez u~ionica, laboratorija, uzstalnu borbu za novac i da u nekoliko go-dina uspostave kvalitetnu nastavu i ugledFakulteta. Iz tih i takvih okolnosti na-stao je dana{wi Medicinski fakultet uBeogradu, a izrastawem iz wega i svi me-dicinski fakulteti u Srbiji i mnogi uokruèwu.

Upravo, po{tuju}i viziju i veru onih ko-ji su ve} 1905. godine imali gotov projekatMedicinskog fakulteta, a ~ije je ostvareweodloèno delom otporom same struke, a de-lom i sticajem istorijskih okolnosti, sma-tramo da Medicinski fakultet mora da ove2005. godine obeleì jedan vek svoga posto-jawa i da proslavi 85 godina svoga rada.

Danas je na{ Fakultet nesporan, wegovotrajawe od osam decenija je ~vrst temeq zadaqi razvoj, nagomilano kolektivno iskustvo– i dobro i lo{e – zaloga je racionalnog ipromi{qenog pristupa promenama, qudskiresursi su osnova uspeha, a materijalna sna-ga je preduslov kvalitetnog razvoja.

Medicinski fakultet u Beogradu danas

U opisivawu toga {ta je Medicinski fa-kultet u Beogradu danas treba po}i od ne-kih osnovnih postavki koje su, ~ini se, bi-le oduvek ciq a danas su, verujemo, ostvare-ni ciq nastave na Fakultetu:• nastava zasnovana na tradiciji central-

noevropskih medicinskih fakulteta –praksa zasnovana na znawu,

• sticawe klini~kih ve{tina i znawa uvrhunskim institucijama zdravstvenog si-stema,

• nastava zasnovana na nau~nim istraìva-wima,

• obimna i mnogostrana me|unarodna saradwa,

21



1 Akademik prof. dr Bogdan \uri~i}, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu* Iz: \uri~i} B. i saradnici: „Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1905-1920-2005“ Beograd, 2005.

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu*- Vek iza nas i godine pred nama - B. \uri~i}1

• stalno unapre|ivawe sadràja i metodanastave,

• sveobuhvatni program nastave medicine –dodiplomske, poslediplomske i doktor-ske studije, kontinuirana medicinskaedukacija, {kola javnog zdravqa.

Brojke same govore za sebe: do danas je naMedicinskom fakultetu u Beogradu i{kolo-vano preko 35.000 lekara i godi{we na na-{em Fakultetu diplomira oko 500 studena-ta. Preko 2.300 poslediplomaca steklo jetitulu magistra nauka, a vi{e od dve hiqa-de doktoranata odbranilo je svoje doktorskedisertacije na Fakultetu; specijalisti~kudiplomu je na Medicinskom fakultetu ste-klo preko 17.000 specijalista, a oko 800 le-kara je ponelo zvawe uè specijalizacije.Upravo, poslediplomske studije su gotovofakultet za sebe sa preko 3.000 studenata i159 kurseva, specijalisti~kih, subspecijali-sti~kih i akademskih specijalizacija.

Medicinski fakultet su wegovi nastav-nici i saradnici: 170 redovnih profesora,132 vanredna profesora, 167 docenata, 337asistenata, uz pomo} 272 nenastavnika pri-premaju 4.500 studenata da postanu lekari.Uz to, 3.200 poslediplomaca slu{a kurse-ve na specijalisti~koj i subspecija-listi~koj nastavi, magistarskim i doktor-skim studijama.

Ovakav qudski potencijal ne iskazuje sesamo brojkama u nastavi. Svaka akademskainstitucija mora da bude i nau~no-istraì-va~ka institucija: Medicinski fakultet tojeste. U 2004. godini 65 projekata Ministar-stva za nauku i za{titu ìvotne sredineostvarivano je pod vo|stvom saradnika i utimovima Fakulteta, a na{i istraìva~isu u~estvovali u jo{ 25 projekata koji se re-alizuju u drugim institucijama. Od posebnogsu zna~aja ~etiri projekta koja se realizu-ju na Fakultetu a deo su me|unarodnih pro-jekata u sklopu Okvirnih projekata (Frame-work) Evropske unije. Ulagawem sopstvenihsredstava i sredstvima dobijenim na kon-kursima Ministarstva za nauku i za{tituìvotne sredine zna~ajno je poboq{ana is-


22

traìva~ka infrastruktura Fakulteta iomogu}eno usmeravawe istraìvawa ka poqumolekularne medicine, za{ta Fakultet sva-kako ima potreban istraìva~ki potenci-jal.

Otvorenost Medicinskog fakulteta u Be-ogradu za saradwu sa akademskim i istra-ìva~kim institucijama u svetu deo je tra-dicije i kulture ovog Fakulteta: bilo bineodgovorno prema pacijentima ne u~iti na-{e studente, poslediplomce, lekare na spe-cijalizaciji, lekare kroz kontinuiranu me-dicinsku edukaciju onome {to su u ovometrenutku vrhunska dostignu}a medicine. Bo-ravak na{ih nastavnika i saradnika na ino-stranim institucijama i impresivan brojpredavawa vrhunskih stru~waka na Fakul-tetu – a mnogi od wih nose zvawe Visiting Pro-fessor Fakulteta – garantuje neprekidni pro-tok saznawa moderne medicine ka Fakulte-tu i nastavi na wemu.

Medicinski fakultet je i sam generatornovih saznawa u nauci, najve}i je centar bi-omedicinskih istraìvawa u zemqi. Struk-turisawe doktorskih studija, stvarawe uslo-va da one budu integrisane ili zajedni~ke sana{im partnerima u inostranstvu }e u jo{ve}oj meri poboq{ati kvalitet rada na Fa-kultetu.

Nesumwivo je da je Medicinski fakul-tet u Beogradu dobra obrazovna i istraì-va~ka institucija u kontekstu zemqe, regi-ona, pa i {ireg okruèwa. Svakodnevno iz-davawe potvrda neophodnih za pristupawenostrifikacionom procesu u SAD na jedanneveseo na~in potvr|uje da znawe ste~enona na{em Fakultetu omogu}ava polagaweovog zahtevnog ispita i da mobilnost na-{ih studenata i svr{enih lekara nije i ne-}e biti ograni~ena kvalitetom znawa.

Pa ipak, nismo i ne smemo da budemo za-dovoqni: studirawe traje u proseku 8,3 go-dine i postoje primedbe studenata na obimi sadràj gradiva, organizaciju nastave ipremali udeo prakti~nih klini~kih ve{ti-na. Naravno, sve ove primedbe stoje za go-tovo sve medicinske fakultete u Evropikoji preduzimaju uskla|ene korake da se

problemi razre{e, da se prona|u najadekvat-niji na~ini obuke budu}ih lekara i da seharmonizuju programi u duhu Bolowskogprocesa.

Na{ Fakultet je aktivno ukqu~en u nizinicijativa, a ~iwenica da je 2002. godineenergi~no zakora~eno u reformisawe nasta-ve dalo nam je kredibilitet da postanemoàri{na ta~ka niza me|unarodnih inicija-tiva u reformi medicinske nastave:• EU TEMPUS projekat „Restrukturisawe

nastave na medicinskim fakultetima uSrbiji“ za period 2004–2007.,

• EU TEMPUS projekat „Restrukturisaweposlediplomske nastave i obuke na medi-cinskim fakultetima u Srbiji“ za peri-od 2005–2008.,

• Regionalna kancelarija za reformu do-diplomske nastave – projekat koji finan-sira Nema~ka rektorska konferencija,

• Uvo|ewe sistema kontrole kvaliteta unastavi medicine – projekat koji finan-sira Fond za otvoreno dru{tvo,

• Razvoj novih metodologija u nastavi –projekat World University Service Austria,

• Medical Competence Network South-East Euro-pe – projekat Pakta za stabilnost,

• Medical Research Initiative South-East Europe– EU Okvirni projekt 6.

Ova lista projekata je navedena da bi po-kazala da Medicinski fakultet u Beograduizuzetno ozbiqno shvata potrebu reformenastave, da je energi~no pristupio promenisvojih programa – ne samo na nivou osnovnenastave – i da ima dovoqno znawa, kredibi-liteta i ugleda da mu se povere vode}e ulo-ge u me|unarodnim projektima.

Ove, 2005. godine, upisana je druga gene-racija studenata koji studiraju po novomprogramu koji je u daleko ve}oj meri usme-ren ka prakti~nim znawima i kojim seostvaruje boqa integracija bazi~nih naukasa klini~kom praksom. Proces je zapo~et, aneprekidan rad na daqem usavr{avawu jeimperativ za napredak {kole. Prvi rezul-tati – oko 75 odsto studenata upisanih 2004.godine na prvu godinu studija je poloìlo

23


sve ispite prve godine – pokazuju da je re-forma dobro osmi{qena i da je ozbiqnoshva}ena i od studenata i od nastavnika.

Kao i svaka reforma i reforma nastavepodrazumeva poboq{awe uslova u kojima senastava obavqa. Fakultet ulaè veoma veli-ka sopstvena sredstva u renovirawe u~ioni-ca i wihovo opremawe multimedijalnom ira~unarskom tehnikom sa ciqem da, gde je togod didakti~ki poèqno, omogu}i studenti-ma kori{}ewe savremenih informati~kihtehnologija.

Projekat LOMED, kojim se povezuju op-ti~kim kablovima sve institucije Medi-cinskog fakulteta, Klini~kog centra Srbi-je, Stomatolo{kog fakulteta i Veterinar-skog fakulteta, omogu}i}e kvalitetan izlazna Internet i uvo|ewe savremenih infor-mati~kih servisa svim saradnicima Fakul-teta i wihovim kolegama na klinikama, anaravno i studentima. Stota godi{wicaFakulteta jeste i pravi trenutak za pokre-tawe ovog sistema.

~ini se nespornim da je Medicinski fa-kultet, formalno u „nadle`nosti“ sistemaobrazovawa, vitalni deo sistema zdravstve-ne za{tite – na kraju, ko bi pruào za{ti-titu i le~ewe bolesnicima ukoliko ne bibilo Fakulteta koji {koluje sve profile inivoe lekarske struke. Od posebnog je zna-~aja integracija struke i akademskog okru-èwa, integracija koja je jedinstvena za me-dicinske nauke. Nesumwivo je da na~in raz-mi{qawa koji se podrazumeva u akademskojzajednici – stalno tragawe za novim i bo-qim, te`wa da se razumeju procesi i meha-nizmi koji leè u osnovi pojava – doprino-si napretku struke i ~ini da se zdravstve-na slu`ba stalno razvija u skladu sa savre-menim dostignu}ima nauke.

Medicinski fakultet prati razvoj siste-ma zdravstvene za{tite i otvara nova poqasvoje delatnosti u skladu sa savremenim po-trebama. Upravo, dva su centra Fakulteta,Centar za kontinuiranu medicinsku eduka-ciju i Centar {kola javnog zdravqa, odgo-vor Fakulteta na potrebu da se obezbediorganizovano i strukturisano zanavqawe

znawa lekara. Znawe i iskustvo saradnikaMedicinskog fakulteta su garancija da }eoni koji pro|u na{e kurseve inovacija zna-wa dobiti najsavremenija saznawa iz odgova-raju}ih oblasti. Strate{ka partnerska zajed-nica Fakulteta sa Klini~kim centrom Sr-bije ~ini nenadma{iv potencijal medicin-skih znawa i ve{tina. îwenica da je u dvegodine postojawa sertifikat o poha|awunekog od kurseva kontinuirane edukacijeFakulteta ponelo blizu 7.000 lekara govo-ri o potrebi struke, ali i o poverewu ko-je se ima u kvalitet obrazovawa koje pruàna{a {kola.

Centar {kola javnog zdravqa osnovan jeu partnerstvu sa Ministarstvom zdravqa,kroz projekat koji je finansirala Evropskaagencija za razvoj. [kola je od samog po-~etka konceptualno postavqena kao evropska{kola, a sa ciqem da obezbedi podr{kupredstoje}oj reformi zdravstvenog sistemaobu~avaju}i one koji }e rukovoditi zdrav-stvenim ustanovama u novim okvirima. î-wenica da je u prvoj godini svog postojawaovaj centar Medicinskog fakulteta prim-qen u ~lanstvo ASPHER-a (Association of Scho-ols of Public Health in European Region), pro-{av{i ne lake provere svojih programa ikapaciteta, i da je u toku akreditacija spe-cijalisti~kog programa kao specijalizacijena evropskom nivou (European Master), govo-ri o kvalitetu koji moèmo da ostvarimo,pre svega, kvalitetom qudi i znawa.

îtav je niz i drugih projekata koji serealizuju i pozicioniraju Medicinski fa-kultet kao centralnog u razvoju niza progra-ma – uà specijalizacija iz baromedicine,jedinstvena u Evropi i prihva}ena kaokqu~ni deo studija na Evropskom kolexu zabaromedicinu; program formulisawa eduka-cije iz medicine rada u regionu koji finan-sira [vajcarska; pozicionirawe nastave on-kologije u dodiplomskoj i poslediplomskojnastavi medicine projekat je koji finansi-ra Francuska; projekat stvarawa DNK repo-zitorija na Institutu za sudsku medicinukao nacionalnog centra; niz projekata izsocijalne medicine gde analize sluè kao


24

ishodni materijal za zakonodavstvo; zdrav-stveni projekti finansirani kroz Okvirneprojekte EU kojim se identifikuju neke oddugoro~nih posledica gorkih godina iza nas,da se spomenu neki od onih koji traju i odkojih o~ekujemo ideje za budu}nost.

Promene kao stawe

„Reforma“ je ponekad re~-po{tapalica,ponekad i neprimereno upotrebqena, a ~estoi izaziva nepovoqnu reakciju „tradicionali-sta“. Treba, me|utim, prizvati lepu misao dasamo onaj koji se mewa ima pravo da se po-ziva na svoju pro{lost i wome se ponosi.

Medicinski fakultet je jedan od najsta-rijih i najve}ih fakulteta Univerziteta uBeogradu i svakako da moè sa pravom da is-takne svoju tradiciju i da iz we crpe isku-stva, a ponekad i snagu za prevazilaèwete{ko}a. Koliko god to mo`da izgledalonelogi~nim u prvi mah, ovaj veliki i tra-dicijom bogat fakultet spada u najdinami~-nije u pogledu reformi. Ali logika medi-cinske nauke i struke, sa wenim eksploziv-nim rastom, ne dozvoqava zastoj iole ambi-cioznom fakultetu, a ambicija da budemodobri – jako dobri – jeste deo duha Medi-cinskog fakulteta u Beogradu.

Ve} 2000. godine, sagledavawem stawa na-stalog posle desetogodi{weg zastoja i zbogovog zastoja, definisana je potreba da seizvr{i reforma plana i programa nastavemedicine. Ciqevi su jasni – efikasnije stu-dirawe, savremeni i relevantni sadràjinastave, ovladavawe ve{tinama lekarskestruke u toku studija, re~ju, doktori boqepripremqeni za rad odmah posle diplomira-wa.

Zadatak nije lak ni jednostavan: navikada se gleda iskqu~ivo svoj predmet mora daustupi mesto sagledavawu studija kao celi-ne; shvatawe da je samo redovna nastava re-levantna mora da se zameni poimawem da jesvaka delatnost prenosa znawa nastava – idodiplomska i poslediplomska i doktorskestudije i kontinuirana edukacija i akadem-

ske specijalizacije i strukovne specijaliza-cije; i, {to je veoma bitno, rad nastavnika}e biti ocewivan i valorizovan, pra}en ipodloàn kritici i zahtevu da se po{tujunorme odre|ene visokim akademskim stan-dardima koje na{i studenti sa pravom o~e-kuju od vode}eg medicinskog fakulteta.

Ustanovqewem komisija za reformu na-stave, akreditaciju programa, kontrolu kva-liteta i unapre|ewe nastave, razvoj testo-va i mnogih drugih, fokusiran je kreativnipotencijal saradnika Fakulteta, i u toku2003. godine Univerzitet u Beogradu je pri-hvatio novi nastavni plan i program Medi-cinskog fakulteta i prva generacija stude-nata koja studira po ovom programu upisa-na je za {kolsku 2004/2005. godinu. Mehani-zmi koji su razvijeni u ovom periodu su in-stitucionalizovani i ~ine oru|e Fakulte-ta kojim }e u narednom periodu ostvaritikompletnu reformu.

Jer, reforma traje i traja}e – 2010. je go-dina u kojoj }e biti u potpunosti zaokruènsistem. Slu~ajnost ili ne, 2010-ta je i go-dina u kojoj se uspostavqa jedinstven Evrop-ski prostor visokog obrazovawa, zavr{avaimplementacija Bolowskog procesa. Pri ob-likovawu re{ewa u reformi nastave na Fa-kultetu uvek su uzimane u obzir premiseProcesa u onoj meri u kojoj su primenqivena studije medicine i u onoj meri u kojoj do-prinose poboq{awu procesa studirawa.

No, Medicinski fakultet u Beogradu jekriti~ki usvajao postulate Bolowske dekla-racije i dokumenata koji su sledili, uvekimaju}i u vidu specifi~nost studija medi-cine, definisanost direktivama EU i, presvega, imperativom da nijedna reforma nesme da smawi stru~nost lekara koji nose di-plomu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Moè se sa zadovoqstvom konstatovatida su obrazloèni stavovi na{eg Fakulte-ta o specifi~nosti medicinskih studija na-i{li na razumevawe kolega u akademskojjavnosti kao i zakonodavca, te da su u „Za-kon o visokom obrazovawu“, koji je donetseptembra 2005. godine, ugra|ena re{ewakoja ove osobitosti po{tuju. Prirodno, sve

25


{to smo predlagali imalo je ~vrstu zasno-vanost u stavovima evropskih i me|unarod-nih asocijacija medicinskih fakulteta, jerje strate{ki stav Fakulteta da jesmo i datreba da ostanemo harmonizovan i prepo-znat evropski medicinski fakultet.

Dono{ewe Zakona je, naravno, dobrodo-{lo jer je dalo i zakonski osnov za mnogepromene koje smo zamislili, ali ih je bilote{ko ostvariti u pre|a{wem zakonskomokviru. Me|utim, novi Zakon zahteva i brzureformu poslediplomskih studija, ukidawemmagistarskih i obaveznim uvo|ewem doktor-skih studija. Spomenut je obim poslediplom-skih studija na Fakultetu, a time je i jasani obim posla koji mora da se uradi da bi sestudije izmenile u duhu Zakona i shodno po-trebama i specifi~nostima medicine.

Naredni period je vreme u kome }emo bi-ti suo~eni sa naporom da uskladimo zahte-ve organizovawa i izvo|ewa medicinskihstudija sa onim nemedicinskim. Taj zadataknije jednostavan i gotovih re{ewa nema.Kao i do sada, po{tuju}i tradiciju traì-}emo re{ewa koja }e doneti boqitak iobezbediti me|unarodnu prepoznatqivostFakulteta.

* * *

Studije medicine – posao koji obavqa Me-dicinski fakultet u Beogradu – jesu obukalekara: obuka sredwo{kolaca da postanu le-kari; obuka lekara da postanu lekari-speci-jalisti; obuka specijalista da postanu subspe-cijalisti; obuka tokom ìvota svih profi-la lekara da ostanu upoznati sa posledwimdostignu}ima medicinske nauke i struke;obuka istraìva~a u medicinskim naukama.Veliki posao za jedan fakultet, posao kojiobavqamo uspe{no ve} 85 godina.

Godine pred nama }e mo`da otvoriti idruge, nove poslove. Znawe i iskustvo kojeimamo zalog su uspe{nog odgovora izazovi-ma razvoja medicinske edukacije i Medicin-ski fakultet u Beogradu }e uvek {kolova-ti dobre lekare

1920/21. Prof. dr Milan Jovanovi}-Batut1921/22. Prof. dr Vojislav Subboti}1922/23. Prof. dr \or|e Joannovi}1923/24. Prof. dr Rihard Burjan1924/25. Prof. dr \or|e Ne{i}1925/26. Prof. dr \or|e Joannovi}1926/27. Prof. dr Rihard Burjan1927/28. Prof. dr \or|e Joannovi}1928/29. Prof. dr \or|e Joannovi}1929/30. Prof. dr Aleksandar Igwatovski1930/32. Prof. dr \or|e Ne{i}1931/32. Prof. dr \or|e Ne{i}1932/33. Prof. dr Dimitrije Anti}1933/34. Prof. dr Rihard Burjan1934/35. Prof. dr Aleksandar Radosavqevi}1935/36. Prof. dr Milo{ Bogdanovi}1937/38. Prof. dr Aleksandar Kosti}1938/39. Prof. dr Aleksandar Kosti}1939/40. Prof. dr Kosta Todorovi}1945/46. Prof. dr Jevrem Nedeqkovi}1946/47. Prof. dr Vojislav Arnovqevi}1947/48. Prof. dr Vojislav Arnovqevi}1948/49. Prof. dr Branko {qivi}1949/50. Prof. dr Branko {qivi}1950/51. Prof. dr Aleksandar |or|evi}1951/52. Prof. dr Vladimir Spuì}1952/53. Prof. dr Branislav Stanojevi}1953/54. Prof. dr Branislav Stanojevi}1954/55. Prof. dr Milutin Ne{kovi}1955/56. Prof. dr Milutin Ne{kovi}1956/57. Prof. dr Milutin Ne{kovi}1957/58. Prof. dr Branko [qivi}1958/59. Prof. dr Julijana Bogi}evi}1959/60. Prof. dr Radivoje Berovi}1960/61. Prof. dr Radivoje Berovi}1961/62. Prof. dr Radivoje Berovi}1962/63. Prof. dr Julijana Bogi}evi}1963/64. Prof. dr Julijana Bogi}evi}1964/65. Prof. dr Vojislav Danilovi}1965/66. Prof. dr Vojislav Danilovi}1966/67. Prof. dr Vojislav Danilovi}


26

1967/68. Prof. dr Borislav Boòvi}1968/69. Prof. dr Borislav Boòvi}1969/70. Prof. dr Borislav Boòvi}1970/71. Prof. dr Borislav Boòv

Documents

e-mail: [email protected] ZA[TITA VANREDNI BROJ 4/2008 U na{oj zemqi postoji bezbroj primera nemara i necivilizacijskog odnosa prema tradiciji i zna~ajnim ustanovama li~no-