EASExporters Association of Serbia

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE

Nezavisno udruženje osnovano sa ciljem da okupi pojedinačne izvoznike – male, velike, početnike, afirmisane – ali i sve one koji doprinose razvoju izvoza, kako bi zajedničkim delovanjem povećali svoje

izglede i mogućnosti za izvoz.

Udruženje izvoznika za partnera ima Vladu Republike Srbije, javne institucije koje se bave pitanjima izvoza, kao i srpsku poslovnu zajednicu koja našu zemlju predstavlja kao pouzdanog partnera u

trgovini kvalitetnim proizvodima i uslugama po konkurentnim uslovima.

Beneficije članstva:

ZASTUPANJE INTERESA IZVOZNIKAzalaganje za izmene zakonske regulative i unapređenje poslovne prakse

UMREŽAVANJErazmena iskustava i primera dobre prakse, zajednički nastup na ciljnim tržištima

USLUGE prema potrebama članica: specijalizovane obuke i edukacija, istraživanje tržišta, savetodavne usluge o

spoljnoj trgovini, transport i logistika, finansiranje i osiguranje izvoza

Za više informacija:

UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJEVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

Tel: 011 3398 550 ▪ Fax: 011 3398 814 www.eas.rs ▪ office@eas.rs

1SEPTEMBAR 2012.

BROJ 19, SEPTEMBAR 2012.

Sadržaj

Izdavač Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774 fax: (011) 3398 814; exporter@siepa.gov.rs; www.siepa.gov.rs; Urednik: Marija Vukosavljević; marija.vukosavljevic@siepa.gov.rs; Gost urednik: Ivana Petrović; ivana.petrović@eas.rs; Saradnici: Maja Vuković, Danijela Čabarkapa, Marijana Jovanović, Natalija Terzić, Maciek Antosz, Dejan Curović, Mirko Gavrilović, Iva Ćetković; Tehnički urednik & dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Lektura i korektura: Orange Stu-dio; Korice: Orange Studio; Štampa: Avantguarde, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

040611

14182224283234

VESTI IZ PRIVREDE„SUSRET SA KUPCIMA“

SIEPA AKTUELNOSTISAJMOVI

TRŽIŠNI TRENDOVISPOLJNATRGOVINA

U FOKUSUUDRUŽENJE IZVOZNIKASRBIJE

INTERVJU: IVANA PETROVIĆPODRŠKA STABILNOM IZVOZU

PRIMERI USPEHA„IVA 28“LAVOVSKOM BORBOM DO EVROPSKOG TRŽIŠTA

IZAZOVI BIZNISAPOSVEĆENOST BEZBEDNOSTI INFORMACIJA

SVET I MIKAKO POSLOVATISA POLJSKOM

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKETRŽIŠTE CEFTANOVE ŠANSE I IZAZOVI

SIEPA VODIČHANNOVER MESSEVODEĆI SVETSKI SAJAM NOVIH TEHNOLOGIJA I INOVACIJA

2 EXPORTER

UDRUŽENJEIZVOZNIKA SRBIJESTABILNO PARTNERSTVO SA INSTITUCIJAMAZAJEDNIČKI NASTUPI NA MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU

REČ UREDNIKAREČ UREDNIKA

Marija Vukosavljević

Postoji ona čuvena priča o starom ocu koji je svojim sinovima objašnjavao potrebu i prednosti sloge i zajedništva na primeru jednog pruta, odnosno snopa pruća. Naravoučenije je da je jedan prut veoma lako slomiti, dok je ceo snop znatno teže, skoro nemoguće.

Udruživanje, odnosno pripadnost grupi, je iskonska potreba čoveka. O tome smo učili iz istorije i drugih društvenih nauka, ali i svako na sopstvenom primeru, još od ranog detinjstva.

U ovom broju Exporter–a, između ostalog, predstavljamo novoosnovano Udruženje izvoznika Srbije. Udruženje je formirano početkom ove godine u nameri da se bavi potrebama izvoznika, nezavisno od delatnosti ili veličine preduzeća. Njegov cilj je da radi na poboljšanju poslovnog okruženja, pojednostavljenju procedura, ali i da svojim članovima omogući što lakšu i bržu razmenu iskustava i stabilno partnerstvo sa institucijama.

Slična udruženja ili asocijacije postoje u mnogim zemljama sveta. Njihovi članovi se udružuju upravo u cilju povećanja svojih izvoznih mogućnosti, ali i sa idejom da kroz zajedničke nastupe na zahtevnom međunarodnom tržištu sebi omoguće bolju pregovaračku poziciju, a time i bolje uslove.

Udruženje izvoznika Srbije je dobilo podršku svih relevantnih institucija u Srbiji. Nadamo se da će i sami izvoznici naći interes da postanu njegov deo.

Konkurs za dodelu nagrade

Izvoznik godine 2012.Izvoznicima koji uspešno promovišu srpsku privredu u svetu

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA)po deveti put odaje priznanje dodelom nagrade za najbolje izvoznike u kategorijama:

• NAJBOLJI IZVOZNIK GODINE

• NAJBOLJI NOVI IZVOZNI PROIZVOD

• OSVAJANJE NOVOG TRŽIŠTA

• NAJBOLJI IZVOZNIKu kategoriji malih i srednjih privrednih društava

• SPECIJALNA NAGRADA ZA NAJBOLJU PREDUZETNICU

Rok za podnošenje prijava je 26. novembar 2012. godine.Za dodatne informacije kontaktirajte nas na office@siepa.gov.rs ili

putem telefona: 011/3398 243; 3398 772.

Prijava je dostupna na internet adresi www.siepa.gov.rs.

Prijave slati na adresu:

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA Vlajkovićeva 3/5, 11000 Beograd,sa napomenom : „Konkurs za dodelu nagrade IZVOZNIK GODINE 2012“ ili putem elektronske pošte:

izvoznik_godine@siepa.gov.rs

Izvoznik godine 2012.

po deveti put odaje priznanje dodelom nagrade za najbolje izvoznike u kategorijama:

Za dodatne informacije kontaktirajte nas na

4 EXPORTER

VESTI IZ PRIVREDE

SERTIFIKAT OPOREKLU ZA KUPUSIZ FUTOGA

Sveži i kiseli kupus iz Futoga od jeseni postaje prvo povrće iz Srbije koje će imati sertifikat geografskog porekla. Kako je rečeno u Udruženju „Futoški kupus”, pod ime-nom „Futoški” moći će da se prodaje samo kupus odgajan na ovom području, a pravo da koriste ovo ime će u početku imati samo registrovani proizvođači iz Udruženja.U Udruženju najavljuju i da će se markice sa oznakom geografskog porekla stav-ljati prvo na svaku glavicu kiselog kupusa, a potom verovatno i na sveži kupus.

NAJBOLJA RAKIJA NA SVETU

Srpska rakija “Stara Sokolo-va Viljamovka” proglašena je najboljom rakijom na svetu na sajmu u Las Vegasu koji je održan početkom aprila ove godine. Godišnje se izveze preko 60.000 flaša “stare sokolove rakije” i to na tržišta Australije, SAD-a, Rusije i zemalja zapadne Evrope. Zbog velikog interesovanja i potražnje, u planu je i povećanje proizvodnih ka-paciteta u mestu Koštolović kod Bajine Bašte.

ENERGOPROJEKTMEĐU 200 NAJVEĆIH

Na najnovijoj rang listi najvećih internacionalnih projektantsko-konsultantskih kompanija, koju objavljuje ugledni američki časopis „Engineering News Record“ (ENR), našla se i srpska kom-panija Energoprojekt. Naš najveći građevinski holding nalazi se na 124. mestu ove liste, i napredovao je za tri mesta u odnosu na prošlogodišnju poziciju. Rangiranje na ENR listi vrši se na osnovu ukupnog pri-hoda koji kompanije ostvaru-ju na inostranom tržištu.

KROMPIR IZ SRBIJE SE PONOVO IZVOZI U EU

Posle 12 godina zabrane, Srbija ponovo može da izvozi krompir u Evropsku uniju, jer je utvrđeno da je iskorenjena bakterija koja je napadala ovu biljku.U odluci Komisije EU od 24. aprila 2012. godine navodi se da je od 2009. do početka ove godine u svojim izveštajima Srbija pokazala da je sprovedena potrebna kontrola i procedura kojom je iskorenjena bakterija koja je uslovila prstenastu trulež krompira, što je i bio razlog za uvođenje zabrane 2000. godine. Posle ukidanja ove zabrane, našu proizvodnju možemo da povećamo na 100.000ha i milion tona krompira godišnje, u odnosu na sadašnjih 78.000 ha i oko 900.000 tona.

„SUSRET SA KUPCIMA“ŠANSA ZA PLASMAN SRPSKIH PROIZVODA

5SEPTEMBAR 2012.

IZDVAJAMO

NESTLE ULAŽE5 MILIONA EVRAU SRBIJU

Kompanija Nestle, koja je krajem 2011. preuzela Centroproizvodovu fabriku začina i kulinarskih proiz-voda, investiraće oko pet miliona evra u modernizaci-ju ove fabrike u Surčinu. Prema rečima direktora Nestlea za Srbiju i Crnu Goru, Ansgara Bornemana, Nestle trenutno u Srbiji ima oko 700 zaposlenih, pošto se kompaniji pridružilo oko 380 radnika iz Centroproiz-voda. On je, takođe, istakao da Nestle Srbiju i region vidi kao pokretača rasta poslovanja u Evropi, jer se na Balkanu gaji kult hrane i ona ima važniju ulogu nego u drugim delovima Evrope.

SIEPA SUBVENCIJEZA IZVOZNIKE

U trinaestom javnom pozivu za dodelu bespovratne fi-nansijske pomoći sred-stva su odobrena za 276 pojedinačnih privrednih subjekata i 5 udruženja. Najviše je odobrenih prijava za aktivnosti serti-fikacije sistema upravljanja kvalitetom, izradu promo-tivnog materijala, individu-alne nastupe kompanija na ino-sajmovima, dizajn veb sajta, sertifikaciju proizvoda, nastup u okviru organ-izovanih privrednih misija, poseta i B2B na inostranim tržištima. Prema odobrenom iznosu, najveći procenat zau-zima industrija hrane i pića, poljoprivreda, elektrotehnika i elektronika, mašine i opre-ma, softver i ICT, metalurgija i obrada metala.

SUFICIT SA ZEMLJAMA CEFTA

Po podacima Republičkog za-voda za statistiku, Srbija je u prvih šest meseci ove godine ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 475,7 miliona dolara. Tokom ovog perioda, u zemlje CEFTA se najviše izvozilo žitarica i proizvoda od žitarica, raznih vrsta pića, gvožđa i čelika, a najviše je uvezeno kamenog uglja, koksa i briketa, gvožđa i čelika, struje, kao i voća i povrća. Izvoz Srbije za navedeni period iznosio je 1,047 milijardi dolara, a uvozeno je robe u vrednosti od 571,8 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvo-zom iznosila 183 odsto. Prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, region CEFTA je na drugom mestu po značaju, posle tržišta EU.

YUMIS U ITALIJI

Prehrambena industrija Yumis iz Niša je polovinom ove godine izvršila prve isporuke svojih proizvoda na italijansko tržište. Prvi kon-tigent robe sastojao se od našem tržištu već poznatih proizvoda poput supa, pud-inga, začina, šlagova, čajeva, kao i pakovane robe. Tržište Italije inače važi za veoma zahtevno kada je reč o kvalitetu i ceni, kao i dizajnu ambalaže.

U Beogradu će, u sali BELEXPOCENTRA, 13. novembra ove godine biti održan peti po redu događaj „Susret s kupcima“, odnosno ”Meet the Buyer - Serbia Open for Business“, a prvi koji samostalno organizuje SIEPA. Preduzeća koja se bave proizvodnjom nameštaja i prehrambenih proizvoda imaće priliku da se na ovom događaju direktno povežu sa velikim međunarodnim kompanijama kupcima iz ovih oblasti i tako plasiraju svoje proizvode na inostrano tržište.

Manifestacija „Susret sa kupcima“ predstavlja jedinstvenu priliku za podršku razvoju domaćih dobavljača i jedan je od načina koji će omogućiti malim i srednjim preduzećima u Srbiji da stupe u kontakt sa renomiranim internacionalnim korporacijama i postanu deo globalnih lanaca dobavljača.

Za dodatne informacije oko prijave i programa posetite portal serbiaopen4business.talkb2b.net

6 EXPORTER

SIEPA AKTUELNOSTI

PrivrednisajamFIAu Alžiru

SAJMOVI

FIAPrivredni sajamu Alžiru

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) je po treći put organizovala nastup srpskih kompanija na tradicionalnom međunarodnom privrednom sajmu FIA u Alžiru koji se ove godine održao po 45. put, od 30. maja do 5. juna. Na ukupnoj površini od skoro 50.000 m2, preko 600 inostranih izlagača iz 28 zemalja prikazalo je svoje proizvode i inovacije.

U sklopu nacionalnog paviljona Republike Srbije, svoje proizvodne programe predstavilo je sedam srpskih kompanija - Amiga, Foka, Irma Projekt Sistem, Latifovic-Kingspan, Magic Fruits Land, Respekt Tim i Senipak. Na 120 m², srpske kompanije izložile su svoje proizvode i usluge iz oblasti prehrambene

industrije, industrije ambalaže i pakovanja i metalske industrije.Tokom sajma, održano je preko dve stotine sastanaka sa potencijalnim izvoznim partnerima iz Alžira i velikog broja drugih zemalja. Predstavnici srpskih kompanija očekuju da će ostvareni kontakti rezultirati konkretnim partnerstvima čija bi vrednost mogla da dostigne više od 1,5 miliona evra u početnoj fazi. SIEPA je svojim dosadašnjim angažovanjem na tržištu Alžira uspela da višedecenijski prijateljski odnos dveju zemalja pretoči u konkretne poslovne mogućnosti za srpske kompanije i otvori put ka daljem unapređenju bilateralnih odnosa.

EIRESajam nekretnina u Milanu

Drugu godinu zaredom, SIEPA je predstavila investicionu

ponudu Srbije u okviru nacionalnog štanda na sajmu nekretnina i investicija (EIRE) u Milanu, održanog od 5. do 7. juna. Pored SIEPA-e, projekte iz oblasti svog delovanja predstavile su opštine Sremska Mitrovica, Pećinci i Zrenjanin, Grad Subotica, kao i „Nacionalna turistička razvojna korporacija“, Javno preduzeće „Stara planina“ i „Fond za podršku investicija u Vojvodini – VIP“.

Po oceni svih izlagača na nacionalnom štandu ovogodišnji sajam je prevazišao prošlogodišnji nastup, kako po broju posetilaca, ostvarenih kontakata, tako i po kvalitetu predstavljanja Srbije. Održani su mnogobrojni sastanci sa predstavnicima renomiranih svetskih kompanija, poput Giorgio Armani, Gap, Oikos, Fendi, Scavolini, Ferro Murano i Missoni Home, koje je najviše zanimala cena zakupa

poslovnog prostora i otvaranje maloprodajnih objekata, ali su se raspitivali i za izgradnju objekata za specijalne namene, razvoj turizma u Srbiji i sl. Sa druge strane, domaći izlagači ponudili su projekte u oblasti izgradnje turističkih objekata, industrijskih parkova i logističkih centara, kao i saradnju sa lokalnim građevinskim firmama i investitorima.

7SEPTEMBAR 2012.

Sajamnekretnina

u MilanuEIRE

Global TransporTech 2012Sajam komponenti u Seulu

Na ovogodišnjem sajmu proizvođača komponenti i delova za transportna sredstva (delovi za automobile, poljoprivrednu mehanizaciju, brodove i druga plovila) u Seulu - Global TransporTech 2012, koji je održan od 13. do 15. juna, SIEPA je učestvovala po prvi put. Srbija je uspešno promovisana kao investiciona destinacija za proizvođače komponenti i delova za automobilsku industriju. Naša zemlja je predstavljena kao idealna lokacija koja omogućava nesmetan i brz transport robe u zemlje EU i Rusku Federaciju, koja nudi niz pogodnosti za investitore i mogućnost da se troškovi proizvodnje znatno smanje.

Tokom sajma ostvareni su zapaženi kontakti koji mogu rezultirati u vidu dve potencijalne investicije, odnosno zajedničkim ulaganjima sa nekim od privrednih društava iz Srbije. Koncept sajma podrazumevao je odvojen izlagački prostor za predstavljanje proizvoda, dok je u drugom delu hale

postojao zaseban prostor za potencijalne kupce, koji su sa prodavcima mogli pregovarati na B2B sastancima (prema statistikama organizatora bilo je oko 1.700 prethodno ugovorenih sastanaka). SIEPA štand nalazio se između ove dve „zone“, bio je vrlo vidljiv i zahvaljujući poziciji dobio je pažnju i predstavnika kupaca i predstavnika prodavaca, kao i posetilaca sajma.

Sajam Global TransporTech 2012 održan je u sajamskom prostoru Kintex Ilsan, na površini od 11.290 m², na kome se našlo 137 izlagača iz pet zemalja (Koreja, Japan, Tajvan, Kazahstan i Srbija) i 204 kupca iz 34 zemlje (zastupljene geografske lokacije: EU, USA, Asean, Indija, Peru). Izlagači sa kojima su predstavnici SIEPA-e imali sastanke ocenili su učešće Srbije na sajmu kao izuzetno korisno.

PLMASajam robnih marki u Amsterdamu

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) organizovala

je nastup srpskih preduzeća na najvećem svetskom sajmu robnih marki PLMA koji se održao 22. i 23. maja 2012. godine u Amsterdamu. Na nacionalnom štandu Srbije, predstavilo se jedanaest domaćih kompanija iz oblasti prehrambene industrije: Agropartner, Aroma 1990, Bilje Borča, Duga Fruit, Esensa, ITN, Kondiva, Master Frigo, PFI, Sweet Art i Venac. Srpske firme imale su priliku da se upoznaju sa vodećim maloprodajnim lancima koji su još pre početka sajma potvrdili dolazak na naš nacionalni štand.

Jedna od glavnih prednosti proizvodnje robnih marki za maloprodajne lance je činjenica da proizvođač nema troškove marketinga i pakovanja, pa je samim tim i cena proizvoda niža u odnosu na proizvođačke marke. Učešće robnih marki u ukupnoj

maloprodaji u EU iznosi preko 35%. U Srbiji je situacija nešto drugačija i ovaj procenat iznosi oko 5%, ali predstavlja povećanje u odnosu na period od prethodne tri godine. Holandski sajam PLMA se održava već skoro tri decenije i predstavlja vodeće mesto okupljanja i susreta najvećih trgovinskih lanaca i proizvođača robnih marki.

SEOUL FOOD&HOTELSajam hrane i pićau Seulu

Po prvi put, srpski proizvođači hrane i pića predstavili su svoje proizvode na sajmu Seoul Food u Južnoj Koreji održanom od 8. do 12. maja 2012. godine. Zemlja domaćin, poznata po zavidnom nivou tehnološkog razvoja, pruža velike mogućnosti za domaće izvoznike jer uvozi celokupnu ponudu hrane za svoje tržište. Sam sajam raste iz godine u godinu i za sledeću je najavljeno povećanje prostora za trećinu, dok preko 45.000 specijalizovanih sajamskih posetilaca u zemlji čije tržište ima preko 50 miliona ljudi, čini ovaj sajam izuzetno privlačnim.

8 EXPORTER

Kompanije iz Srbije - Igda, Sicoberry i Stara Sokolova imale su priliku da se upoznaju sa kupcima direktno na sajmu, ali i preko unapred ugovorenih sastanaka. Kompanije su takođe imale obezbeđene prevodioce tokom celokupnog trajanja sajma jer je poznavanje engleskog jezika u ovoj zemlji izuzetno limitirano. Domaći izlagači bili su veoma zadovoljni nastupom na sajmu i ostvarenim kontaktima, a nadaju se učešću i sledeće godine.

Međunarodna konferencija industrije nameštajaSankt Peterburg

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza po drugi put je učestvovala na međunarodnoj konferenciji industrije nameštaja „All-Russian Furniture Summit – 2012“, koja je održana 28. i 29. juna 2012. godine u Sankt Peterburgu, Rusija.Ova konferencija predstavlja međunarodnu platformu koja

pruža jedinstvenu priliku za upoznavanje potencijalnih partnera kroz susrete proizvođača, distributera i prodavaca nameštaja, marketing stručnjaka, eksperata za logistiku i sertifikaciju, kao i državnih funkcionera i predstavnika nekomercijalnog sektora.

Prvog dana konferencije predstavljeno je rusko tržište nameštaja i njegov očekivani dalji razvoj sa posebnim osvrtom na ulazak Rusije u STO, dok je drugi dan bio posvećen maloprodaji i dizajnu u industriji nameštaja.

SIEPA je učestvovala u panel diskusiji posvećenoj ulasku Rusije u STO, čija je tema bila: Competition vs. Cooperation. International and Russian experience (Konkurencija ili saradnja. Međunarodna i ruska iskustva). Ulaskom Rusije u STO carina na uvozne proizvode će biti tri puta niža, što je kod ruskih proizvođača nameštaja izazvalo bojazan od nadolazeće konkurencije.

Kratkom prezentacijom SIEPA je predstavila podsticajne mere koje država Srbija sprovodi u cilju povećanja izvoza, naglašen je značaj sporazuma o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa Rusijom, kao i potencijali srpske industrije nameštaja. Takođe je ukazano da u cilju internacionalizacije srpskih preduzeća, SIEPA organizuje i finansijski podržava nastup srpskih kompanija iz različitih sektora na preko 20 međunarodnih sajmova, sa posebnim osvrtom na 13 kompanija koje će ove godine učestvovati na moskovskom međunarodnom sajmu nameštaja, Mebel.

Kao rezultat SIEPA-inog prošlogodišnjeg učešća na konferenciji, a u saradnji sa Udruženjem preduzeća industrije nameštaja Severozapada Rusije, u Beogradu su po prvi put u maju ove godine organizovani rusko-srpski poslovni susreti, gde se 11 ruskih kupaca direktno sastalo sa 33 srpska proizvođača nameštaja.

AUTOMECHANIKA MOSCOWSajam delova i opreme za automobile

Od 27. do 30. avgusta ove godine, SIEPA je po drugi put organizovala nastup domaćih kompanija na najvećem sajmu delova i opreme za automobile u Rusiji – „Automechanika Moscow 2012“.

Zahvaljujući liberalizaciji trgovine u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije, srpska preduzeća imaju veliki potencijal na ruskom tržištu. O tome svedoči veliko interesovanje domaćih kompanija za izlaganje na ovom sajmu kao i nagrada za najbolje predstavljeni nacionalni štand koju je Srbija dobila prošle godine.

Međunarodnakonferencijaindustrije nameštajaSankt Peterburg

9SEPTEMBAR 2012.

Ove godine se na štandu veličine oko 70m² predstavilo sedam srpskih kompanija: Corun Holding, Ewes Europe East, FAM, Mecafor Products, Prva Petoletka-Promet, Trgoprevoz i Srboauto.

„Automechanika“ je najveći svetski sajam automobilskih komponenti i inovativnih tehnologija u sektoru automobilske industrije, i nudi širok izložbeni spektar od najmanjih komponenti, pa do velikih rešenja u ovoj oblasti. O značaju i popularnosti ovog sajma govori i činjenica da je ovogodišnja „Automechanika“ održana na znatno većoj i boljoj lokaciji od prethodnih godina. Naime, ranije je sajam održavan u Krokus ekspo halama, dok je od ove godine smešten u Ekspo centru koji je veći, bliži centru Moskve

i dostupniji posetiocima, pa je na oko 42.000m² u pet paviljona, svoje proizvode, usluge i inovacije predstavilo više od 1.000 izlagača iz 34 zemlje.

AUTOMECHANIKA FRANKFURTSajam autokomponenti

Od 11. do 16. septembra ovegodine, SIEPA je po četvrti putzaredom organizovala nastupsrpskih preduzeća na sajmu„Automechanika“ u Frankfurtu.Na ovogodišnjem nacionalnomštandu Srbije predstavilo se deset kompanija: IPM, Quantum AUTOmarket, MING, Corun holding d.o.o. Užice, Ewes Europe East, Exit ltd d.o.o, Tehnomerkur, Prva Petoletka – Promet a.d, Fabrika maziva FAM a.d. Kruševac i Gomma Line.

Međunarodni sajam „Automechanika“ održava se u Frankfurtu svake druge godine, još od 1971. i jedan je od najvažnijih događaja u ovoj oblasti. Jedinstven po sadržini, sajam je fokusiran na tržište post-prodaje motornih vozila i obuhvata sve što je u vezi sa rezervnim delovima, opremom i održavanjem. Pored automobilske industrije (automobili, kamioni, autobusi), na sajmu su predstavljena i industrijska i poljoprivredna vozila, motocikli i dr. Prošle godine, na prostoru od 324.000m² predstavio se 4.471 izlagač iz

80 zemalja, a sajam je tokom šest dana posetilo preko 160.000 ljudi.

Kompanije učesnice iz Srbije potvrdile su da im je učešće na prethodnom sajmu „„Automechanika“ bilo od velikog značaja, ne samo zbog sticanja novih poznanstava, već i zato što većina poslovnih partnera sa kojima su već u kontaktu tradicionalno posećuje frankfurtski sajam. Ovaj događaj predstavlja priliku da se na jednom mestu sastanu sa svima, dok nacionalni štand i podrška državnih institucija daju ozbiljnost njihovom poslovanju u Srbiji. Na samom sajmu srpske kompanije su potpisale ukupno 16 predugovora i ugovora.

Sajamdelova i opreme

za automobileMoskva

Lako do novih kupacaKrenite u susret novim mogućnostima

Upoznajte potencijalne kupce vaših proizvoda i otvorite vrata novom plasmanu. Preko 20 renomiranih multinacionalnih kompanija već je potvrdilo svoje učešće. Oni su tu samo zbog vas!

Ove godine Meet the Buyer je fokusiran na dve industrije i stoga pozivamo preduzeća koja se bave proizvodnjom nameštaja ili hrane da se prijave za događaj putem internet stranice serbiaopen4business.talkb2b.net

Očekujemo vas,

Budite deo petog jubilarnog Susreta sa kupcima - Meet the Buyer!

13. novembar 2012, BELEXPOCENTAR, Novi Beograd

11SEPTEMBAR 2012.

U prvih pet meseci 2012. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna

spoljnotrgovinska razmena Srbije iznosila je 9,3 milijardi evra, što predstavlja porast od 2,8% u odnosu na isti period 2011. godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 3,3 milijarde evra, a uvezeno 6 milijardi evra.

Glavni izvozni spoljnotrgovinski partneri Srbije bili su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija i Rumunija, sa ukupnim učešćem u izvozu od 40,9%. Od januara do kraja maja u Nemačku je izvezena roba u vrednosti od 404,7 miliona evra, u Bosnu i Hercegovinu 328 miliona evra, Italiju 325,7 miliona evra i Rumuniju 309,2 miliona evra. U izvozu preovlađuju žitarice i proizvodi na bazi žitarica, električne mašine, aparati i uređaji, gvožđe i čelik, odevni predmeti, povrće i voće.

Najviše robe uvozi se iz Rusije, Nemačke, Italije i Kine. Iz Rusije smo uvezli robu u vrednosti 802,5 miliona evra, sledi Nemačka sa 643,8 miliona evra, Italija sa 517,4 miliona evra i Kina sa 435 miliona

SPOLJNATRGOVINA

U PRVIH PET MESECI OVE GODINE KUKURUZ JE BIO PRVI NA IZVOZNOJ LISTI SRBIJE SA IZVOZOM U VREDNOSTI OD 71 MILIONA DOLARA, DOK SU SIROVA NAFTA I ULJA OD BITUMINOZNIH MINERALASA VREDNOŠĆU OD 122 MILIONA DOLARA PRVIUVOZNI PROIZVOD

TRŽIŠNI TRENDOVI

MAJA VUKOVIĆ, DANIJELA ČABARKAPA

12 EXPORTER

evra, a preovlađuju električne mašine, aparati i uređaji, gvožđe i čelik, nafta i naftni derivati, električna energija, kao i kameni ugalj, koks i briketi.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene, sa izvozom u iznosu od 2 milijarde evra, i uvozom od 3,4 milijarde evra. Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, a od ostalih zemalja, u prvih pet meseci, ističe se i suficit sa Rumunijom i Slovačkom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom, zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa, dok nešto manji deficit imamo u trgovini sa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.

U prvih pet meseci 2012. godine, porastao je izvoz Srbije u Rumuniju i sa iznosom od 309,2 miliona evra, predstavlja za 25,5% veću sumu u odnosu na isti period prošle godine. Ovim porastom, rumunsko tržište u ukupnom izvozu Srbije sada učestvuje sa 9,2%. Sa druge strane, uvoz rumunskih proizvoda smanjen je za 7,4% i iznosio je 269 miliona evra, pa je time ostvaren suficit od 40,2 miliona evra. Zanimljivo je to što je, ove godine, petomesečni izvoz u Rumuniju isti kao i za celu 2008. godinu, a gotovo 60% izvoza čine kukuruz i pšenica. U izvozu su, takođe, zastupljeni i šećer, proizvodi crne i obojene metalurgije, hemijski proizvodi, pneumatske gume za putničke automobile, gorivo za mlazne motore i dr. Iz Rumunije najviše uvozimo proizvode naftne industrije (dizel goriva, naftne gasove, tečni butan, avio benzin), električnu energiju, deterdžent za sudove i veš, veštačko đubrivo, so, toplovaljanu žicu i šipke, ploče od iverice itd. U ekonomskoj saradnji sa Rumunijom, tradicionalne oblasti su energetika, mašinska, metalska i hemijska industrija. Oblasti koje treba razvijati i dodatno iskoristiti pripadaju sektoru građevinarstva, poljoprivrede, turizma i prehrambene industrije. Poslednjih godina, sve veći značaj dobija IT sektor, iako se i dalje kao najrazvijenije oblasti ističu proizvodnja mašina i transportnih sredstava (uključujući veoma razvijenu automobilsku industriju i proizvodnju delova za automobile), energetika i hemijska industrija.

U prethodne dve godine, izvoz poljoprivrednih proizvoda značajno je porastao i to za oko pola milijarde dolara godišnje, pa je tako iz Srbije, tokom 2011.

godine izvezeno poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 2,5 milijarde dolara.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku u prvih pet meseci ove godine pokazali su da je kukuruz i dalje prvi na izvoznoj listi Srbije sa izvozom u vrednosti od 71 milion dolara, dok su sirova nafta i ulja od bituminoznih minerala sa vrednošću od 122 miliona dolara prvi uvozni proizvod. Na drugom mestu izvozne liste nalaze se setovi provodnika za avione, vozila i brodove (25 miliona dolara), a na trećem kontejneri od aluminijuma (20 miliona dolara). Uvoz gasnih ulja u iznosu od 61 miliona dolara zauzima drugo mesto na uvoznoj listi, dok se na trećem mestu nalazi prirodni gas sa 47 miliona.

Značajna vrednost uvoza ostvaruje se i u trgovini lekovima za maloprodaju, i iznosila je 30 miliona dolara.

Nakon dvanaestogodišnje zabrane, Srbija je od Evropske komisije dobila dozvolu za izvoz krompira na tržište Evropske unije, budući da je iskorenjena prstenasta trulež krompira koju je prouzrokovala bakterija. Ova dozvola omogućava vremenski i količinski neograničeni izvoz krompira i izvoz prerađevina od krompira (poput čipsa, griza, krompira u prahu, zamrznutog pomfrita itd) na tržište od skoro 500 miliona potrošača. Zadatak poljoprivrednika je da se prilagode tržištu Evropske unije i traženim sortama, što ujedno predstavlja priliku za sve proizvođače krompira u Srbiji da uvećaju svoju proizvodnju, ali i stimulans za kompanije koje su razmišljale da postanu proizvođači krompira. Ograničavajući faktor za izvoz je zastareo sortiment, jer se u Srbiji uglavnom proizvode sorte „dezire“ i „kondor“, što je prilično siromašna ponuda za zahtevno tržište EU naviknuto na ponudu više vrsta krompira. U prvih pet meseci ove godine, Srbija je uvezla oko 30.000 tona svežeg povrća, pri čemu je u najvećoj meri nabavljan svež kupus, paradajz, krastavac, paprika i crni luk. Uvoze se i jabuke, lubenica i ostalo voće i povrće, i to ne samo iz susednih zemalja, već i iz zemalja poput Argentine i Novog Zelanda. S druge strane, na tržište Rusije, u drugoj polovini prošle i početkom ove godine, izvezeno je oko

Posmatranopojedinačnopo zemljama,najveći suficitu razmeniostvaren je saCrnom Gorom,Bosnom i Hercegovinomi Makedonijom,a od ostalih zemalja,u prvih pet meseci,ističe se suficit sa Rumunijom i Slovačkom

13SEPTEMBAR 2012.

35.000 tona jabuka, što je prouzrokovalo iscrpljivanje zaliha na domaćem tržištu, te su trgovci bili prinuđeni da jabuke uvoze. Kako bi se ovaj trend sprečio, predlaže se korišćenje raspoloživih izvora termalne vode, kao i podsticanje izgradnje velikih staklenika i plastenika koji bi omogućili uzgoj ranog voća i povrća. Na taj način, naša zemlja bi isporukom tih proizvoda mogla osetno više da zaradi i u potpunosti podmiri domaću tražnju.

Strana ulaganja

U periodu od januara do maja 2012. godine, neto strana ulaganja u robi i novcu, prema podacima Narodne banke Srbije i Republičkog zavoda za statistiku, beleže odlive u iznosu od 189 miliona evra pri čemu se najveći deficiti beleže po osnovu odliva grčkog i danskog kapitala (preko 500 miliona evra), dok bruto prilivi u novcu za isti period iznose nešto više od 400 miliona evra, što predstavlja pad od oko 25% u odnosu na isti period prošle godine. Prema podacima Narodne banke Srbije, najveću neto vrednost investicija u novcu zabeležile su Italija, Švajcarska, Hrvatska, Austrija, a zatim i Holandija, i Nemačka. Bruto prilivi u robi i novcu u prvom kvartalu 2012. godine iznose 183,5 miliona evra. Pri tome, treba imati u vidu da je za dva meseca, gledano samo s aspekta bruto priliva u novcu i ne računajući prilive u robi, bruto priliv porastao za 120%. Ako ovaj trend posmatramo u odnosu na zastupljenost sektora, u prvom kvartalu najveći priliv

privukao je sektor prerađivačke industrije i to u podsektoru proizvodnje artikala od gume i plastike, zatim sektor trgovine na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala, a zatim slede sektori poslovanja nekretninama, komunikacija i informisanja, kao i sektor građevinarstva.Italija i Nemačka, kao glavni trgovinski partneri Srbije, u isto vreme su i među vodećim investitorima u Srbiji. Prema SIEPA-inoj bazi investicija, u prethodnih deset godina, upravo su kompanije iz Nemačke i Italije realizovale najviše investicionih projekata u našoj zemlji. Sve više investicija i uspostavljanje intenzivne poslovne saradnje sa Italijom i Nemačkom glavni su razlozi zbog kojih su te zemlje najveći izvozni partneri Srbije za 2011. i u prvoj polovini 2012. godine.

Vidljivo je da privredna saradnja Srbije i Nemačke iz godine u godinu beleži sve bolje rezultate. Nemačka je prvo izvozno tržište Srbije, a naša zemlja je Nemačkoj prvi partner među državama CEFTA regiona. Da su nemačke firme zadovoljne poslovanjem u Srbiji pokazuju i rezultati ankete koju je među svojim članovima sprovelo Nemačko-srpsko privredno udruženje, a prema kojima bi Srbiju kao investicionu lokaciju ponovo odabralo 91% nemačkih preduzeća koji danas posluju u našoj zemlji. Sve veće prisustvo nemačkih kompanija i kompanija koje imaju čvrstu poslovnu saradnju sa Nemačkom najviše je doprinelo povećanju izvoza iz Srbije u Nemačku. Međutim, iako je Nemačka prvi izvozni partner

Srbije, naša zemlja je tek na 60. mestu na lestvici ekonomskih partnera Nemačke. U ukupnom uvozu Nemačke, Srbija učestvuje sa 0,1%, što ukazuje da su potencijali za izvoz u Nemačku u velikoj meri neiskorišćeni.Nemački Continental se u septembru uselio u svoju halu u Subotici i započeo probnu proizvodnju. Trenutno je u toku trening radnika, dok je Dräxlmaier započeo proizvodnju u drugoj fabrici u Zrenjaninu. Za vreme letnjih meseci, kompanija Bosh započela je sa prvom fazom i prvim aktivnostima u okviru realizacije svog projekta, odnosno, izgradnje nove fabrike u Srbiji, čiji početak je planiran za septembar. Dugo najavljivani trgovinski lanac Lidl potvrdio je svoj dolazak u Srbiju, a trenutno se nalazi u fazi odabira lokacija svojih objekata u našoj zemlji.

Kada su u pitanju investicije iz Italije, krajem marta 2012. godine, realizaciju projekta započela je kompanija Confezioni Andrea, koja će investicijom - izgradnja fabrike cirada za zaštitu automobila u Jagodini, otvoriti pet stotina radnih mesta. Nakon pregovora, ova kompanija uključena je i u listu dobavljača kragujevačkog FIAT-a. Za potrebe FIAT fabrike automobila, kompanija Becchis Osiride ubuduće će praviti proizvode od izolacionih materijala. Od 2010. godine u Republici Srbiji posluje i Calzedonia pod imenom Fiorano d.o.o, sa sedištem u Somboru. Dosadašnja investicija kompanije Calzedonia u fabriku za proizvodnju ženskog donjeg veša, površine 12.000 m² u Somboru iznosi 20 miliona evra i trenutno zapošljavaju sedam stotina radnika. Calzedonia planira realizaciju nove investicije u Srbiji, koja bi obuhvatila izgradnju moderne fabrike za proizvodnju ženskih majica robne marke Intimissimi, takođe na površini od 12.000 m². Izgradnja fabrike započeta je tokom letnjih meseci, a nakon realizacije projekta, planira se otvaranje oko hiljadu radnih mesta. Hrvatska kompanija Comprom Plus koja na teritoriji opštine Ruma posluje u okviru grupacije Calzedonia i koja proizvodi 70% proizvodnog programa kupaćih kostima za potrebe italijanske kompanije, u budućnosti planira izgradnju fabrike u kojoj će biti zaposleno preko 260 radnika. Italijanska kompanija Lamp San Prospero započela je izgradnju fabrike materijala za pakovanje farmaceutskih proizvoda u Vršcu, nakon čega je planirano zapošljavanje 51 radnika.

14 EXPORTER

U FOKUSU

UDRUŽENJEIZVOZNIKASRBIJEMNOGE ZEMLJE ŠIROM SVETA IMAJU AKTIVNE ASOCIJACIJE IZVOZNIKA, ČIJI ČLANOVI UDRUŽUJU SNAGE KAKO BI POVEĆALI SVOJE IZGLEDE I MOGUĆNOSTI ZA IZVOZ. POČETKOM GODINE, SRBIJA JE DOBILA NEZAVISNO UDRUŽENJE IZVOZNIKA, KOJE SVOJIM POSTOJANJEM I AKTIVNOSTIMA NASTOJI DA PREMOSTI PREPREKE IZMEĐU VLADE I ZAJEDNICE PREDUZEĆA IZVOZNIKA.

IVA ĆETKOVIĆ

15SEPTEMBAR 2012.

Posledice ekonomske krize nisu zaobišle ni srpsku ekonomiju. Manjak investicija, visok deficit i

osiromašena proizvodnja prouzrokovale su pad izvoznih kapaciteta. Nepovoljan izvozni trend potvrdio je neophodnost redefinisanja strategije srpskog izvoza. Radi identifikacije konkretnih potreba izvoznih preduzeća u Srbiji, kao deo evropskog projekta „Razvoj konkurentnosti preduzeća i promocija izvoza“ (SECEP), sprovedena je on-line anketa o potrebama srpskih izvoznika i mogućoj ulozi udruženja izvoznika u Srbiji. Anonimnim odgovorima obezbeđena je objektivnost prikupljenih informacija, a podrška klastera, raznih poslovnih udruženja i nadležnih institucija, prvenstveno SIEPA-e, ali i Nacionalne agencije za regionalni razvoj i Privredne komore Srbije, doprinela je visokoj stopi učešća privrednika u istraživanju. Od ukupno 106 predstavnika preduzeća koji su učestvovali u anketi, njih 96 je u potpunosti popunilo upitnik. Zajedničko za većinu ispitanika bilo je da su već izvoznici (90%), da po obimu poslovanja i proizvodnim kapacitetima spadaju u mala i srednja preduzeća (93%), kao i da je njihova prosečna vrednost izvoza oko pola miliona evra. Interesovanje za osnivanjem nezavisnog udruženja izvoznika izrazilo je 60% ispitanika, dok je po pitanju članstva u ovom udruženju odgovor bio skoro jednoglasan – čak 97% kompanija uvidelo je korist od aktivnog članstva u zajednici izvoznika.

Identifikujući usluge koje bi buduće udruženje trebalo da pruža, domaći izvoznici izrazili su potrebu za objedinjavanjem informacija o stranim tržištima i problematici izvoza, za unapređivanjem propisa vezanih za izvoz, spajanjem sa potencijalnim kupcima i partnerima i umrežavanjem sa drugim srpskim izvoznicima.

Tokom trajanja projekta Evropske unije analizirano je postojeće stanje privrede u svim aktivnim izvoznim sektorima i prepoznate su potrebe i interesovanja

privrednika za formiranjem asocijacije izvoznika. Već u tom periodu pružane su određene konsultantske usluge kompanijama-izvoznicima, organizovane su specijalizovane obuke, seminari i sajmovi. Firme-izvoznici koje su učestvovale u aktivnostima projekta viđene su kao prvi partneri budućeg udruženja, oni koji oblikuju njegove temelje i delatnost prema svojim potrebama i očekivanjima.

Svetska praksa, lokalne potrebe

Većina svetskih udruženja izvoznika, pa i Udruženje izvoznika Srbije, registrovana su kao nezavisne privredne, nedobitne i nedržavne organizacije i njima upravljaju odbori koje čine predstavnici firmi članica. Postoje i udruženja koja rade po principu državnih agencija (npr. češki Czech Trade najsličniji je našoj Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza – SIEPA), ili sa mešovitim članstvom privatnog i javnog sektora u upravljanju (poput FINPRO u Finskoj).

U većini slučajeva finansiranje je pretežno zasnovano na članarinama čija visina često zavisi od veličine preduzeća, ali su sponzorstva i drugi vidovi podrške veoma prisutni, kako od privatnog sektora tako i od države. Domaće udruženje odredilo je jedinstveni iznos članarine za sve kompanije-članice koji iznosi dve stotine evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku kalendarsku godinu.

Osnovne aktivnosti većine udruženja izvoznika uglavnom su fokusirane na sektorska ili tržišna pitanja, dok usluge ovakvih asocijacija uključuju razne nivoe istraživanja tržišta (carine, porezi, ugovori, transport, finansiranje i podsticaj izvoza, standardi, itd), trgovinska partnerstva i povezivanja (putem B2B sastanaka i sajmova), zastupanje interesa izvoznika i promociju izvoza, specijalizovane publikacije i obaveštenja za izvoznike, kao i razne skupove za članove, uključujući i dodelu nagrade za izvoznika godine. Udruženje izvoznika Srbije predviđa i organizaciju specijalizovanih obuka, najčešće u formi tematskih seminara i konferencija, čiji će intenzitet i usmerenje određivati potrebe i želje samih članica. Neka udruženja pružaju i usluge pravnog savetovanja i programa konsultacija, dok će te usluge u slučaju domaćeg udruženja izvoznika biti delatnost članica iz sektora podrške izvozu, odnosno, onih koji se u spoljnotrgovinskom poslovanju kompanija pojavljuju kao jedan od partnera. Sva udruženja teže da povežu na jednom mestu sve tržišne igrače koji se bave izvozom uključujući dostupnost finansiranja, logistiku i direktnu podršku. Tokom definisanja ciljeva i delatnosti Udruženja izvoznika Srbije, usvojeni su elementi najbolje svetske prakse uz uvažavanje svih specifičnosti koje su od samih izvoznika prepoznate kao faktori ili karakteristike lokalnog poslovanja.

Postojanje Udruženja izvoznika predviđeno je nacionalnom „Strategijom povećanja izvoza od 2008. do 2011.“ i trebalo je da doprinese većoj konkurentnosti domaćih privrednika u trgovini kvalitetnim proizvodima i uslugama. Ostvarivanju ovog cilja doprineo je projekat SECEP, kojeg su pored Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije i SIEPA-e, podržali i kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, Privredna komora Srbije i Nacionalna agencija za regionalni razvoj.

Identifikujući usluge koje bi buduće udruženje trebalo da pruža, domaći izvoznici izrazili su potrebu za objedinjavanjem informacija o stranim tržištima i problematici izvoza, za unapređivanjem propisa vezanih za izvoz, spajanjem sa potencijalnim kupcima i partnerima i umrežavanjem sa drugim srpskim izvoznicima.

16 EXPORTER

Ka realnim ciljevima

Na osnivačkoj skupštini Udruženja izvoznika Srbije, održanoj 25. januara 2012. godine, usvojena su sva relevantna osnivačka dokumenta, izglasani su Upravni i Savetodavni odbor i definisano osnovno delovanje organizacije koje svoje uporište ima u prihvaćenoj viziji, misiji i ciljevima Udruženja. Kako stoji u viziji Udruženja, izvoznici Srbije žele da su „konkurentni na izvoznim tržištima i da postižu stalni rast u vrednosti izvoza i geografskoj pokrivenosti izvoznih tržišta što je podržano dobrim poslovnim okruženjem i razvijenim izvoznim uslugama u Srbiji.“

Misija Udruženja izvoznika Srbije je pružanje podrške aktivnim izvoznicima, obezbeđivanje konkurentnosti na stranim tržištima kroz međusobno umrežavanje i povezivanje sa potencijalnim kupcima, rad na unapređenju poslovnog okruženja i omogućavanje pristupa kvalitetnim izvoznim uslugama.

Vizija i misija ostvaruju se kroz ispunjavanje ciljeva Udruženja, koji u sebi objedinjuju najvažnije potrebe izvoznog sektora. Povećana saradnja i razmena iskustava između izvoznika prvi je među pet istaknutih ciljeva. Izvoznici žele i unapređeno poslovno okruženje koje obezbeđuje isplativ izvoz, dok je kao treći cilj istaknuta unapređena saradnja sa ključnim učesnicima izvoznih aktivnosti i obezbeđen pristup kvalitetnim i povoljnim poslovnim, finansijskim, izvoznim i uslugama sertifikacije. Jedan od ciljeva se odnosi na povećanje vrednosti i geografsku pokrivenost izvoznih tržišta od strane srpskih izvoznika, a tu je i uspostavljanje i jačanje organizacionih, finansijskih i tehničkih kapaciteta samog Udruženja izvoznika Srbije.Kako bi se ovi ciljevi ostvarili, neophodna je podrška i saradnja svih ključnih aktera, institucija i kompanija čija je delatnost vezana za izvoz. U tom smislu, Udruženje će svoj rad bazirati na zalaganju kod nadležnih institucija za ostvarenje zacrtanih ciljeva, a vremenom bi ova organizacija trebalo da se pozicionira kao prepoznatljiv medijator između potreba i želja izvoznika sa jedne, i državnih institucija sa druge strane.

Prednosti udruživanja

Članovi udruženja imaće brojne koristi od udruživanja. Pre svega, obezbeđuje se zaštita interesa izvoznika i umrežavanje

unutar udruženja, ostvaruju se veze sa drugim poslovnim zajednicama i stranim udruženjima, omogućava se pristup uslugama pod povoljnim uslovima, organizuje se pohađanje specijalizovanih obuka, edukativnih programa, a olakšava se i pristup savetodavnim uslugama o spoljnoj trgovini, finansiranju i osiguranju izvoza. Neke od ovih prednosti prepoznate su kao ključne i na njih je stavljen akcenat već od samog početka delovanja Udruženja.

Zagovaranje interesa

Udruženje predstavlja glas izvoznog sektora. Članstvom u Udruženju, kompanije dobijaju platformu za pokretanje pitanja vezanih za regulativu i poslovnu praksu koji utiču na njihovu izvoznu sposobnost na način na koji to ne bi mogli efektno da učine pojedinačno. Udruženje može uputiti Vladine predstavnike u probleme koji su od značaja za nacionalnu privredu pred pregovore na međunarodnom nivou. Sve ovo znači da Udruženje izvoznika može predstavljati most između Vlade i zajednice preduzeća izvoznika.

Osnivačka skupština Udruženja izvoznika

Srbije

Misija Udruženja izvoznika Srbije je pružanje podrške aktivnim izvoznicima, obezbeđivanje konkurentnosti na stranim tržištima kroz međusobno umrežavanje i povezivanje sa potencijalnim kupcima, rad na unapređenju poslovnog okruženja i omogućavanje pristupa kvalitetnim izvoznim uslugama.

17SEPTEMBAR 2012.

Članstvom u Udruženju, kompanije će dobijati pravovremene informacije o svim promenama koje izvoznicima donosi harmonizacija propisa sa EU regulativom u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, što znatno ubrzava proces njihovog prilagođavanja novim uslovima poslovanja.

Umrežavanje

Kompanijama su putem udruženja lako dostupni ostali brojni domaći izvoznici, od kojih mogu tražiti savete i sa kojima mogu deliti informacije. Umrežavanje može da otvori mnoge mogućnosti za firme sa zajedničkim interesima, bilo da je reč o ciljnim tržištima, ili o udruživanju snaga za ojačavanje konkurentne sektorske pozicije. Ostvarene veze sa drugim međunarodnim poslovnim mrežama, kao što su strana udruženja izvoznika, takođe mogu obezbediti korisne kontakte za informacije i savete. Sa udruženjem iz Hrvatske, na primer, saradnja je već uspostavljena. S obzirom da Hrvatski izvoznici (HIZ) postoje već osam godina, rezultati koje su oni do sada postigli i

njihova iskustva vezana za operativno funkcionisanje od velikog su značaja za Udruženje izvoznika Srbije. Osim HIZ-a u okruženju nema razvijenih izvozničkih asocijacija, ali svakako da postoje mnoga srodna udruženja na međunarodnoj sceni sa kojima će Udruženje izvoznika ostvariti kontakt za benefit svojih članova.

Usluge

Udruženje može da omogući pristup nizu usluga pod uslovima povoljnijim od pojedinačnih nabavki, jer će imati veću moć u pregovorima sa dobavljačima. Usluge se mogu krojiti po meri članica i mogu uključivati specijalizovane obuke i edukaciju, istraživanja tržišta, savetodavne usluge o spoljnoj trgovini, transport i logistiku, kao i finansiranje i osiguranje izvoza.

Iako nastalo iz potrebe međusobne podrške i sektorskog umrežavanja, Udruženje izvoznika svoje postojanje ne ograničava pomenutim okvirima. Ono što ovu organizaciju posebno karakteriše je osluškivanje potreba samih izvoznika, gde su upravo oni viđeni kao akteri koji joj daju oblik i usmerenje, gde je raznorodna zastupljenost članstva ključ za jedinstveno delovanje izvoznog sektora, i gde se za postojeće izvozne prepreke, a u saradnji sa institucijama Vlade i države, pronalaze sistemska i trajna rešenja.

25.01.2012.održana osnivačka skupština Udruženja izvoznika Srbije i usvojena sva relevantna osnivačka dokumenta, izglasani su Upravni i Savetodavni odbor i definisano osnovno delovanje organizacije koje svoje uporište ima u prihvaćenoj viziji, misiji i ciljevima Udruženja

18 EXPORTER

INTERVJU

PODRŠKASTABILNOM IZVOZU

Udruženje se bavi potrebama izvoznika. Radi na poboljšanju poslovnog okruženja, zalaže se za jednostavnije procedure. Svojim korisnicima omogućava međusobnu razmenu iskustava i stabilno partnerstvo sa institucijama.

Ivana Petrović

UDRUŽENJEIZVOZNIKA SRBIJE

19SEPTEMBAR 2012.

Kako je nastalo Udruženje izvoznika Srbije, na čiju inicijativu?

Inicijativa za osnivanjem Udruženja izvoznika plod je dvoipogodišnjeg projekta „Podrška malim i srednjim preduzećima za jačanje konkurentnosti i promociju izvoza“ (SECEP) finansiranog od strane EU, čiji je zadatak bio da identifikuje da li postoji potreba za osnivanjem jednog ovakvog udruženja i u slučaju da je potreba uočena, da pomogne definisanje zajedničkih interesa.

Važno je istaći da, iako su državne institucije doprinele stvaranju Udruženja, odlučujući korak ka konkretizaciji te ideje načinile su upravo kompanije koje su njegovi krajnji korisnici i članovi. Projekat SECEP je u najvećoj meri poslužio kao infrastrukturna platforma, odakle su „palicu“ preuzeli sami članovi, čime je osigurana i nezavisnost ovog tela.

Sličnih pokušaja okupljanja izvoznika je već bilo, ali su ostali na nivou ideje ili nisu do kraja zaživeli. Ovoga puta uloženi su posebni napori da se Udruženje postavi na osnovama koje odslikavaju potrebe izvoznika i koje oni prepoznaju kao primarne. Ono što je u startu promenjeno za razliku od prethodnih polazišta, i što se pokazalo kao ispravan potez, je fokusiranje na izvoznike među malim i srednjim preduzećima umesto težnje da se okupe isključivo veliki izvoznici, jer je upravo kompanijama u razvoju ova vrsta podrške najneophodnija i najkorisnija.

Nakon identifikovanja potrebe za osnivanjem Udruženja, koji su bili sledeći koraci ka konkretizaciji inicijative?

Budući da je uočeno da potreba za formiranjem Udruženja postoji, krajem januara 2012. godine održana je osnivačka skupština kojoj je prisustvovalo preko stotinu predstavnika domaćih kompanija i budućih partnera Udruženja. Privrednicima je ponuđeno da se aktivno uključe u rad Udruženja preko članstva u Upravnom odboru. Na osnovu pristiglih prijava organizovano je predstavljanje svih kandidata i javnim glasanjem na Skupštini je to telo i formirano. Upravni odbor Udruženja čini sedam članova koji su dobili najveći broj glasova od svih prijavljenih. To su firme „Amiga“ iz Kraljeva, „Berko“iz Mola, „Hera“ iz Prokuplja, „Iva 28“ iz Obrenovca, „Logo“ iz Beograda, „NiP Spasić“ iz

Ćuprije i „Slovo“ iz Beograda. Nakon zasedanja Skupštine, koja će se redovno sastajati jednom godišnje, definisanjem i usvajanjem Statuta i osnivačkih akata ostvareni su svi preduslovi za početak rada. Udruženje aktivno radi od aprila meseca, a trenutno koristi prostorije Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), koja je jedan od strateških partnera Udruženja.

Udruženje se bavi potrebama izvoznika. Radi na poboljšanju poslovnog okruženja, zalaže se za jednostavnije procedure. Svojim korisnicima omogućava međusobnu razmenu iskustava i stabilno partnerstvo sa institucijama.

Osim Statuta i osnivačkih dokumenata, na prvom zasedanju definisani su i glavni ciljevi Udruženja. Šta Udruženje svojim delovanjem želi da postigne?

Rezultati ankete urađene na oko stotinu kompanija, u delu koji reflektuje njihova očekivanja od Udruženja, pokazali su da svi privrednici, bez obzira na delatnost i veličinu preduzeća, žele poboljšanje poslovnog okruženja koje bi obezbedilo isplativ izvoz, veću povezanost samih izvoznika i međusobnu razmenu iskustava, rešavanje problema administracije, kao i bolju saradnju sa ključnim akterima vezanim za izvoz. Svi ovi zahtevi pretočeni su u zvanične ciljeve Udruženja i odraz su zajedničkog nastojanja za povećanjem izvoznih kapaciteta postojećih i budućih izvoznika.

Koji problemi u najvećoj meri opterećuju izvoznike i kako će Udruženje moći da pomogne u prevazilaženju prepreka sa kojima se svakodnevno susreću?

Jedna od najvećih prepreka izvozu je komplikovana i zahtevna administracija. Preispitivanje državne regulative koja otežava svakodnevni posao izvoznicima i rad na njenom pojednostavljenju, jedan je od glavnih zadataka Udruženja. Kada govorimo o komplikovanoj administraciji, često je reč o vrlo konkretnim stvarima - određenim obrascima, uredbama ili propisima, koji usporavaju ili obeshrabruju izvoznike i pre nego što pređu granicu. Kompanija koja ima probleme ove prirode može da se obrati Udruženju, nakon čega mi pristupamo podrobnijem ispitivanju primedbe i razmatranju eventualne izmene ili dopune odgovarajućih pravilnika, istražujući tako mogućnosti za trajno, sistemsko rešenje problema.

Unapređena saradnja sa ključnim akterima vezanim za izvoz i pristup kvalitetnim i povoljnim poslovnim, finansijskim, izvoznim i uslugama sertifikacije takođe je jedan od važnih ciljeva Udruženja. Naš zadatak je da umrežimo postojeće izvoznike, one koji to planiraju da postanu, kao i one koji su podrška izvozu. Pod podrškom podrazumevamo one kompanije koje pružaju razne vrste usluga neophodnih u poslovanju izvoznika poput konsultantskih, pravnih, usluga logistike ili finansijske podrške. Osim direktnog obostranog interesa, članstvom u Udruženju obe strane su u mogućnosti da se međusobno dogovaraju, organizuju i informišu, istovremeno gradeći stabilan i trajan poslovni odnos.

Ukoliko se kompanija suoči sa problemom prilikom izvoza, može da se obrati Udruženju, koje će raditi na ublažavanju ili otklanjanju prepreka, nalazeći tako sistemsko i trajno rešenje.

Ukoliko sekompanija suočisa problemomprilikom izvoza,može da se obrati Udruženju,koje će raditina ublažavanjuili otklanjanjuprepreka,nalazeći takosistemsko i trajno rešenje.

20 EXPORTER

Koje koristi imaju članovi Udruženja i da li se one razlikuju u zavisnosti od veličine kompanije?

Nezavisno od veličine kompanije, izvoznici će biti u prilici da utiču na postojeće zakone, da pokreću inicijative koje bi za rezultat trebalo da imaju promenu regulative ili uklanjanje postojećih prepreka pri izvozu, da kontrolišu i ukazuju na manjkavosti izvozne strategije i ohrabruju dobre poteze.

Osim što dobijaju na značaju i vidljivosti u dijalogu sa državom, malim i srednjim preduzećima se udruživanjem otvaraju i mnoge druge mogućnosti, kao što su povoljnosti prilikom zajedničke nabavke ili lakša dostupnost određenih informacija i usluga.

Pripadnost inicijativi koju je država od samog osnivanja prepoznala kao važnu, samo je jedna od koristi za velike kompanije. Oni imaju priliku da među manjim kompanijama nađu svoje buduće lokalne partnere, a time i ojačaju svoju poziciju na tržištu. Na kraju, velike kompanije su te koje bi trebalo da služe

kao model i primer poslovanja, neko ko je prošao većinu prepreka prilikom izvoza i ko može podeliti ta iskustva i znanja i sa ostalima.

Sve firme bez obzira na veličinu imaju jednaku priliku da se na najbolji mogući način predstave potencijalnim kupcima iz inostranstva putem informativnih prezentacija članova na sajtu Udruženja izvoznika. Kada dobije upit za određenim robama i uslugama iz Srbije, kancelarija Udruženja će inostrane partnere prvenstveno upućivati na bazu svojih članova i njihovu ponudu.

Šta je potrebno kako bi neko postao član Udruženja, kakva je procedura prilikom učlanjivanja?

Da biste postali član Udruženja, potrebno je da popunite pristupnicu koju vam pošaljemo, uz informativni materijal o Udruženju. Prilikom prijema novih članica, proveravamo da li je u pitanju zdrava i aktivna firma koja već izvozi ili planira da postane izvoznik, ili kompanija koja pripada sektoru podrške izvozu. Učlanjenjem firma dobija mogućnost da se angažuje u aktivnostima Udruženja. Svakom zainteresovanom preduzeću smo

na raspolaganju za dodatne informacije i bliže upoznavanje sa njegovim izvoznim uspesima, ali i problemima.

Statutarnim principom „jedan član, jedan glas“ nastojimo da napravimo ravnotežu između velikih i malih izvoznika i izbegnemo nadglasavanje, a time i okupimo što veći broj članova koji će činiti platformu dovoljno široku da omoguće adekvatnu razmenu informacija, ideja i iskustava.

Kakvo je stanje izvoznog sektora kod nas?

Dosadašnje iskustvo me je uverilo da u Srbiji postoje veoma dobri izvoznici, kompanije sa kvalitetnim i konkurentnim proizvodima koje i u trenutno nepovoljnoj situaciji uspevaju da izvoze uspešno. Kvalitetan i konkurentan proizvod će uvek naći svoj put do novih tržišta, i to je univerzalno pravilo koje važi za ceo svet. Najvažniji zadatak izvoznika je da zadovolji standarde potencijalnog kupca i obezbedi konkurentnu cenu, jer su to faktori koji zavise od proizvođača.

21SEPTEMBAR 2012.

Međutim, ono na šta oni teže mogu da utiču, a čime je izvoz uslovljen, je poslovna klima unutar naše zemlje i podsticajne mere koje preduzimaju nadležne državne institucije. Jedan od osnovnih ciljeva i izazova za Udruženje je iznalaženje rešenja koja će omogućiti predvidljivu poslovnu klimu da bi kompanije svoje proizvode izvozile lakše, brže, efektivnije i u povećanom obimu.

Kakva su vaša očekivanja, gde je Udruženje za godinu dana od danas?

U ovom trenutku fokusirani smo na okupljanje članstva i kreiranje jedinstvene platforme za informisanje,

kao i na razvijanje svih usluga na koje smo se Statutom obavezali. Naša vizija je okupljanje predstavnika što većeg broja delatnosti koji su prisutni na raznim tržištima kako bi razmena informacija i pomoć u ostvarivanju novih partnerstava bila što kvalitetnija.

Trudićemo se da budemo praktičan instrument podrške izvoznom sektoru i samim tim poboljšamo izglede za budućnost domaćeg izvoza. Namera nam je da budemo uključeni u donošenje odluka na svim nivoima po pitanju izvoznog sektora - bilo da su to strategije Vlade Republike Srbije, državna podrška izvoznicima ili zakonodavna aktivnost. Ukratko, zalažemo se za izvoz sa što manje prepreka.

Uspešneizvozne kompaniječine aktivanUpravni odbor EAS-a:

„Amiga“ Kraljevo,„Berko“ Mol,„Hera“ Prokuplje,„Iva 28“ Obrenovac,„Logo“ Beograd,„NiP Spasić“ Ćuprija i„Slovo“ Beograd.

22 EXPORTER

PRIMERI USPEHA

▶ IVA 28LAVOVSKOM BORBOM DO EVROPSKOG TRŽIŠTA

IVA ĆETKOVIĆ

U MODERNO OPREMLJENOJ HALI, U INDUSTRIJSKOJ ZONI OBRENOVCA, ČETRNAEST ZAPOSLENIH U KOMPANIJI „IVA28“ SVAKOGA DANA POSVEĆENO RADE NA MAŠINSKOJ OBRADI DELOVA ZA PRVU UGRADNJU. PREDVOĐENI MILOJEM, GLAVOM PORODICE I KOMPANIJE, SINOVI BOJAN I MARKO ERČEVIĆ STABILNIM KORACIMA UNAPREĐUJU SVOJE POSLOVANJE SVAKODNEVNO POTVRĐUJUĆI OČEVU TVRDNJU O NJIHOVOJ IZVANREDNOJ STRUČNOSTI KAO MAŠINSKIH INŽENJERA. DA JE TO TAKO SVEDOČI I ČINJENICA DA PORODICA ERČEVIĆ, VEĆ 19 GODINA, KUPCE ZA SVOJE PROIZVODE, PRECIZNO OBRAĐENE LIVENE DELOVE ALATNIH MAŠINA, NALAZI U ŠVAJCARSKIM I NEMAČKIM LIDERIMA U OVOJ OBLASTI, SA KOJIMA IMAJU DUGOGODIŠNJE PARTNERSTVO I PROMET U VREDNOSTI OD MILION EVRA GODIŠNJE.

„Iva28“ osnovana je burne 1993. godine, u vreme kada je našu zemlju zahvatila nezapamćena inflacija, a sve poslovne inicijative bile osuđene na propast. Za Miloja Erčevića, dugogodišnjeg zastupnika u oblasti spoljne trgovine, pokretanje sopstvenog posla bilo je jedino rešenje za opstanak. Pokrenuta od ušteđevine, sa znanjem i iskustvom osnivača kao jedinim adutom, „Iva28“ poslovala je kao zastupnik evropskih brendova na polju opreme i repromaterijala za livnice na teritoriji bivše SFRJ.

Budući da su devedesete bile veoma nepovoljne za poslovanje bilo koje vrste, da se i ono proizvedeno lakše i češće razmenjivalo za drugu robu umesto za novac, jedini logičan korak, kako objašnjava Miloje, bilo je razvijanje sopstvenih kapaciteta, ulaganje u proizvodnju i plasiranje robe na strana tržišta. Međutim, ni to nije bio lak zadatak.

- Ponuditi srpski proizvod u to vreme van Srbije, bez obzira na kvalitet i konkurentnu cenu, bilo je ravno egzibicionizmu, čak i nakon 1996. godine, kada je skinut spoljni zid sankcija. Svetska

tržišta su i godinama nakon toga bila podozriva i zatvorena za naše proizvode ili usluge, i led se probijao isključivo putem ličnih poznanstava sa potencijalnim stranim partnerima ili bivšim kupcima naših proizvoda. Jednom kad taj led probijete, i kad u vama prepoznaju partnera jednako pouzdanog kao i bilo gde u svetu, sve postaje lakše, priča Miloje Erčević.

U početku, izvoz je prvenstveno bio motivisan „zdravim“ novcem kojeg je u Srbiji bilo vrlo malo, ili ga nije bilo uopšte, ali se ubrzo ispostavilo da je taj vid

23SEPTEMBAR 2012.

poslovanja daleko atraktivniji i unosniji od prodaje proizvoda na domaćem tržištu.Ulaganjem u proizvodnju i objedinjavanjem usluga, od livačkih do špediterskih, gotov proizvod je imao veću vrednost za koju su sami garantovali. Birane su najsavremenije mašine koje omogućavaju preciznost obrade i do dva mikrona, a celokupnom opremom se upravlja na daljinski nadzor, preko kompjuterskog centra koji su sami osmislili. Ipak, skupocena oprema sama po sebi ne omogućava mnogo, ukoliko nije praćena posvećenim radom celokupnog tima.

- Naš moto je da svakim danom unapređujemo svoju proizvodnju, organizaciju i kvalitet, svoje poslovanje i odnos sa ljudima, i to je nešto što se pokazalo kao dobitna taktika koja se svuda ceni i isplati. Iako po proizvodnim kapacitetima spadamo u malo preduzeće, mogu reći da potpuno vladamo sektorom kojim se bavimo.

Specijalnost kompanije „Iva28“ je proizvodnja delova za velike alatne mašine za prvu ugradnju u industriji mašinogradnje, poput strugova, brusilica i mašina koje se koriste u automobilskoj industriji. Proizvodnja ovih komada zahteva veliku preciznost, koja se meri u stotim delovima milimetra, i dozvoljava minimalna odstupanja.

Na primer, tačnost od 5 mikrona podrazumeva stepen tačnosti koji je jednak četvrtini debljine celofana. Ovu preciznost upotpunjuje strogo održavanje optimalne temperature u hali prilikom obrade metala, i to na tačno 20 stepeni, kako bi finalni proizvod na završnoj kontroli bio u toleranciji. Takvi proizvodi kasnije idu direktno na montažu na osnovu mernog lista izdatog od strane proizvođača. U njihovoj delatnosti, kako naglašava naš sagovornik, u Srbiji, ali i regionu, nema adekvatne konkurencije, jer jugoslovensku mašinsku industriju nisu zamenile nove, sveže inicijative. Svoje takmace nalaze u liderskim kompanijama evropskih zemalja, naročito onih u koje izvoze svoje proizvode. Po kvalitetu i standardima su izjednačeni sa evropskim proizvođačima, ali se mogu pohvaliti značajno konkurentnijom cenom, te stoga i ne čudi trenutni zahtev nemačkog partnera za značajnim povećanjem izvoznih kapaciteta. Kako kaže naš sagovornik, u prilici su da realizuju višegodišnji ugovor, ali im je neophodan novac i podrška nadležnih institucija.

- Mi radimo prema veoma detaljnom dvadesetogodišnjem planu poslovanja koji smo kreirali, a koji podrazumeva postepeno unapređivanje i širenje proizvodnih kapaciteta. Nedavno smo od našeg nemačkog partnera dobili ponudu koja od nas zahteva trostruko povećanje proizvodnje, a da bismo to postigli, neophodno je da u projekat, u dve faze tokom dve godine, uložimo milion evra, što je vrednost jednaka našem trenutnom godišnjem izvozu. To je krupan korak, i nije ga lako izvesti sopstvenim sredstvima, bez podrške i pomoći državnih i finansijskih institucija. Iako ovaj projekat predviđa da se na dvogodišnjem nivou jednoj zdravoj kompaniji sa već dugogodišnjim stabilnim izvozom omogući da dodatnim investicijama utrostruči svoju proizvodnju, a time i izvoz, odgovarajući kredit još uvek nisu pronašli, te smatraju da je neophodna značajnija sistemska podrška izvozu i aktivnim izvoznicima.

Upravo iz tih razloga, čelnici kompanije „Iva28“ podržali su stvaranje Udruženja izvoznika Srbije, u čijem oblikovanju i pozicioniranju učestvuju od idejne faze, kao jedan od inicijatora i osnivača. Sa iskustvom i tradicijom stabilnih izvoznika, Erčevići smatraju da će rad Udruženja biti

odlična platforma za dodatno osnaživanje najzdravijeg i najvitalnijeg jezgra biznisa u Srbiji.

Od Udruženja izvoznika, osim umrežavanja i međusobnog podsticanja samih privrednika, očekuju ulogu nezavisnog medijatora i moćan instrument lobiranja za interese jedne jake i stabilne grupacije. Na taj način bi se, po njima, omogućilo i da izvoznici u budućnosti sami pregovaraju sa stranim investicionim fondovima (koji bi svoje programe podrške sprovodili u Srbiji preko odgovarajućih bankarskih kredita), čime bi se konkurentnost i obim poslovanja domaćih izvoznika značajno unapredili.

Dok Udruženje ne razvije svoje mehanizme, i dok tržišni preduslovi ne postanu predvidljivi, administrativne procedure jednostavnije, a investicioni fondovi dostupniji, ono što vam preostaje, kako navodi Miloje, je neprestana „borba sa lavovima“, borba koja ne poznaje strahove i pomirljivost. Ta borba je jedini put do opstajanja i uspeha, bez obzira na spoljne uslove i barijere.

Čelnici kompanije „Iva28“ podržali su stvaranje Udruženja izvoznika Srbije, u čijem oblikovanju i pozicioniranju učestvuju od idejne faze, kao jedan od inicijatora i osnivača.Sa iskustvom i tradicijom stabilnih izvoznika, Erčevići smatraju da će rad Udruženja biti odlična platforma za dodatno osnaživanje najzdravijeg i najvitalnijeg jezgra biznisa u Srbiji.

24 EXPORTER

IZAZOVI BIZNISA

POSVEĆENOST BEZBEDNOSTIINFORMACIJA

INFORMACIJE PREDSTAVLJAJU OGROMNU VREDNOST SVAKE ORGANIZACIJE. U POSLOVNOM SVETU INFORMACIJE SU U SVIM PROCESIMA, POČEV OD PREGOVARANJA DO KONAČNOG UGOVARANJA, OD IDEJE DO KONAČNOG PROJEKTA. NAŽALOST, NISU USAMLJENI SLUČAJEVI DA INFORMACIJE ZA KOJE SE NAJČEŠĆE PODRAZUMEVA DA ĆE BITI ISKORIŠĆENE SAMO OD STRANE KORISNIKA UNUTAR KOMPANIJA VRLO JEDNOSTAVNO MOGU BITI OBELODANJENE JAVNOSTI ILI KONKURENCIJI. S DRUGE STRANE PROMENA U SMISLU, DISTRIBUCIJI ILI RELEVANTNOST U SISTEMU INFORMACIJA MOŽE UGROZITI POSLOVANJE ORGANIZACIJE OD STRANE SPOLJNIH IZVORA. ZATO JE POTREBNO AKTIVNO UPRAVLJATI SIGURNOŠĆU INFORMACIJA I RIZIČNIM POSLOVNIM INFORMACIJAMA, NE SAMO ZBOG SIGURNOSTI ZAPOSLENIH I DEONIČARA, VEĆ I ZBOG KUPACA I PARTNERA SA KOJIMA SE INFORMACIJE DELE. SIGURNOST INFORMACIJA NIJE „REZERVISANA” SAMO ZA ODREĐENE PRIVREDNE GRANE, VEĆ SE OVOM PROBLEMATIKOM BAVI KAKO IT INDUSTRIJA, TAKO POSEBAN AKCENAT STAVLJAJU AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA SA SVE ČEŠĆIM ZAHTEVOM ZA SERTIFIKACIJOM SVOJIH ISPORUČILACA, BANKE, OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA, LIZING KOMPANIJE I DRUGI.

DR DEJAN CUROVIĆ, PROJEKT MENADŽER SGS BEOGRADMIRKO GAVRILOVIĆ, DIREKTOR SERTIFIKACIJE SGS BEOGRAD

SERTIFIKACIJA PO ZAHTEVIMA STANDARDA ISO/IEC 27001:2005

25SEPTEMBAR 2012.

NASTANAK MENADŽMENT SISTEMA SA STANOVIŠTA BEZBEDNOSTI INFORMACIJA

Obećanje organizacija da imaju efektivan sistem sa stanovišta upravljanja bezbednošću informacija, bez provere od strane akreditovanih sertifikacionih tela, nije prihvatljivo za krajnje korisnike iz mnogo razloga, a najpre zbog visokog rizika koji mogu nepouzdani isporučioci kojima se poveravaju informacije (projekti, planovi, strateške komponente) da izazovu sa stanovišta poslovanja. Posebna pažnja se posvećuje isporučiocima kojima klijent na uvid stavlja svoje informacije (razne vrste IT servisa koji se obavljaju eksterno), odnosno ukoliko se poslovanje organizacije u dobroj meri bazira na informacijama kojima upravlja isporučilac (internet provajderi).

Stoga je Ministarstvo trgovine i industrije (DTI), koje je deo Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, objavilo još 1992. godine „Program praktičnog rada za menadžment sigurnosti informacija“. U toku 1999. godine objavljene su akreditacione i sertifikacione šeme, a serija standarda ISO 27000 je publikovana 2005. godine kao zamena za britanski BS 7799-2. Ovim usvajanjem serija standarda ISO 27000 postaje međunarodno priznata strukturalna metodologija za obezbeđenje bezbednosti informacija, primenjiva na sve vrste organizacija, odnosno preventivna metodologija za stalnu kontrolu

bezbednosti informacija. Standard po kome se vrši ocenjivanje, ISO/IEC 27001:2005 predstavlja specifikaciju ISMS (INFORMATION SECURITY MANAGEMENT SYSTEM), koji je kompatibilan sa serijom standarda ISO 9000 i ISO 14000.

KOJE ORGANIZACIJE TREBA DA SE SERTIFIKUJU PO ISO/IEC 27001:2005 I KOJI SU SERTIFIKATI VALIDNI

Bezbednost informacija u savremenom poslovanju je obaveza i zahtev za sve organizacije - ne postoji podela niti isključenje organizacija koje mogu da se sertifikuju po ovom standardu. Kao i ostali sistemi menadžmenta, i serija standarda ISO 27000 javlja se u mnogim zakonskim aktima kod nas i u svetu kao preporuka, a od strane mnogih privrednih sistema se eksplicitno zahtevaju. Tu najpre prednjače banke, osiguravajuća društva, svi nivoi isporučilaca i finalista u automobilskoj industriji i u drugim organizacijama koje su odavno shvatile važnost vrednosti informacija, i samim tim iste zahteve postavljaju pred svoje isporučioce. Zloupotreba informacija može da dovede do gašenja organizacija, nenadoknadivih reputacijskih incidenata, odnosno do neprocenjivih materijalnih troškova ukoliko projekat na kome je rađeno dugi niz godina dođe u posed konkurentske organizacije. Kao primer se često navodi i sertifikacija u granama koje na prvi pogled nemaju nikakve veze sa bezbednošću informacija, kao što su na primer građevinske firme. Ne tako davno, nestanak planova zgrade koja je građena za potrebe jedne od banaka u svetu iz arhive građevinskih izvođača dovela je do toga da se projekat vrati par godina unazad. Stoga ne treba da čudi što se od organizacija tog tipa traži potvrda, validna i formalna kroz sertifikaciju, sa stanovišta bezbednosti informacija.

Serija standardaISO 27000 postaje međunarodno priznata strukturalna metodologija za obezbeđenjebezbednosti informacija, primenjiva na svevrste organizacija,odnosno preventivna metodologijaza stalnu kontrolu bezbednosti informacija.Ko može da sertifikuje organizacijeregulisano jekroz stroga pravila akreditacije,tako da seni u kom slučajune može reći da su„svi sertifikati isti“.

26 EXPORTER

Ko može da sertifikuje organizacije regulisano je kroz stroga pravila akreditacije, tako da se ni u kom slučaju ne može reći da su „svi sertifikati isti“. Prepoznatljivost sertifikacionog tela kao što je SGS počiva na prisutnosti u više od 180 zemalja, sa više od 100.000 izdatih sertifikata širom sveta i preko 40 međunarodno priznatih akreditacija prema različitim standardima, kao što su ISO 9001:2008, ISO 14001:2004, ISO/IEC 27001:2005 i brojnih sistema Menadžmenta bezbednošću prehrambenih proizvoda.

PREDNOSTI ZA SERTIFIKOVANE ORGANIZACIJE

Sertifikacija po zahtevima standarda ISO/IEC 27001:2005 pre svega dovodi do transformacije korporativne kulture organizacije, i interno i eksterno, stvarajući poslovne prilike sa kupcima/ klijentima koji su svesni važnosti bezbednosti informacija, povećavajući etičku komponentu kod zaposlenih

i stvarajući uvid u važnost čuvanja informacija na radnom mestu. Jednom rečju sertifikacija omogućava snaženje orijentisanosti svih zainteresovanih strana sa stanovišta bezbednosti informacija, kao i smanjenje mogućeg rizika od prevare, gubitka informacija i na kraju gubitka posla i gašenja organizacije. Sertifikovanje sistema menadžmenta bezbednošću informacija takođe doprinosi organizacijama da kontinualno razvijaju i poboljšavaju svoje performanse sa stanovišta bezbednosti informacija i da kontinualno poboljšavaju sopstvene procese. Organizacije sertifikacijom po ISO/IEC 27001:2005 na jedan sistemski način pokazuju svoju posvećenost i opredeljenost da u kontinuitetu upravljaju bezbednošću poslovnih informacija čime stiču prednost u odnosu na druge organizacije, kako kroz mogućnost prepoznatljivosti kao pouzdanog partnera od strane klijenata, tako i kroz upravljanje sopstvenim procesima.

Usvajanjem serija standarda ISO 27000 postaje međunarodno priznata strukturalna metodologija za obezbeđenjebezbednostiinformacija, primenjiva na sve vrste organizacija, odnosno preventivna metodologija za stalnu kontrolu bezbednosti informacija.

28 EXPORTER

SVET I MI

KAKO POSLOVATI SA POLJSKOMMACIEK ANTOSZ, MARIJANA JOVANOVIĆ

REPUBLIKA POLJSKA JE UNITARNA SREDNJEEVROPSKA DRŽAVA SAČINJENA OD16 VOJVODSTAVA.SA SVOJOMJEDINSTVENOM POZICIJOM KOJA SPAJA ISTOČNI I ZAPADNI DEO EVROPSKOG KONTINENTA, POLJSKA ZA MNOGE PREDSTAVLJA „SRCE EVROPE“.SA POVRŠINOMOD 312.679 KM² I38.1 MILIONA STANOVNIKA,OVA KATOLIČKA ZEMLJA ZAUZIMA DEVETO, ODNOSNO OSMO MESTO U EVROPI.

Stanovništvo Poljske je najgušće naseljeno na jugu, a najređe na severozapadu i severoistoku

zemlje. Poljsku je nekada sačinjavao veliki broj naroda, kultura i vera. Drugi svetski rat i teritorijalni pomak na zapad doveo je do homogenizacije stanovništva. Danas Poljaci čine 98% ukupnog broja stanovnika, a glavne manjine su Nemci, Ukrajinci i Belorusi.

Poljaci spadaju u slovenske narode. Zvaničan jezik je poljski, dok je jednom broju Poljaka maternji jezik kašupski, koji je veoma sličan poljskom. Od jezika manjina, najzastupljeniji su nemački, ukrajinski, beloruski, romski i ruski.Od Drugog svetskog rata, masovnog preseljenja stanovništva i pomeranja težišta poljske države na zapad, Poljska je gotovo sasvim katolička zemlja. Procentualno, 94,5% stanovništva su rimokatolici.

29SEPTEMBAR 2012.

Privredne i ekonomske karakteristike

Od pada komunizma Poljska pokušava da promeni imidž dominantno poljoprivredne zemlje. Poslednjih godina ulažu se značajni napori u promociju i unapređenje servisne industrije i privatnog sektora.

Uz jaku radnu etiku, fakultetski obrazovanu populaciju i relativno jeftinu radnu snagu, Poljska je postala unosno tržište za inostrane kompanije, nudeći im konkurentne prednosti. Mnoge velike svetske kompanije otvorile su svoje kancelarije u Poljskoj dalje unapređujući IT sektor, finansijsku, auto i farmaceutsku industriju.

Kupovna moć Poljske u 2011. godini iznosila je 200 milijardi evra, ali je primetan značajan regionalni disbalans u potrošnji stanovništva. Najniža kupovna moć je u istočnoj Poljskoj, i iznosi oko 3.200 evra, dok se u najvećim gradovima troši između 6.700 i 8.700 evra godišnje po stanovniku. Razlika između najbogatije i najsiromašnije regije iznosi čak 170%.

Poslovna kultura

Poslovni mentalitet i okruženje Poljske u velikoj meri slični su Zapadnoj Evropi, pa je prilagođavanje uslovima poslovanja lako. Poslovnu komunikaciju olakšava i činjenica da većina zaposlenih u velikim gradovima dobro govori engleski.

Kada sklapaju poslove, Poljaci su uglavnom rezervisani, iskreni i odlučni, veoma nalik američkom poslovnom svetu čije su manire usvojili. Svakom sastanku prethodi temeljna priprema, a nespremnost i kašnjenje se smatraju neprofesionalnim osobinama. Takođe, veoma se poštuje dogovoreno vreme početka i dužina trajanja sastanka.

Nemojte se iznenaditi ukoliko sastanak otpočne neformalnom pričom – to se smatra važnim delom u procesu izgradnje poslovnih veza - a očekujte i poziv na poslovne ručkove i večere, kojima su Poljaci skloni. Važni i zvanični sastanci održavaju se u konferencijskim salama, a podrazumeva se da ćete se predstaviti uz korišćenje titule, koja se smatra prestižom.Kao najčešće sredstvo komunikacije izdvaja se e-mail, koji, u veoma zvaničnim komunikacijama između korporacija, ponekad može da zameni i klasično pismo.

Tokom razgovora, Poljaci će vam posvetiti svu svoju pažnju, uz vrlo malo neverbalne komunikacije. Ovo, međutim, ne znači da sagovornik nije zainteresovan ili ne razume nešto, već da želi da razmisli pre nego što odgovori, pa se preporučuje strpljivost i odmerenost.

Poljaci vole dobru zabavu i veoma su dobri domaćini, pa nije na odmet malo se pripremiti na duge noći uz dosta alkoholnih pića. Pivo i vino se piju u velikim količinama, ali je i votka vrlo popularna.

Radna nedelja se sastoji od pet radnih dana, najčešće od ponedeljka do petka, dok radni dan traje uglavnom 8 sati. Javne institucije rade od 7 do 15 časova, dok je u ostalim kompanijama radno vreme uglavnom od 9 do 17 časova. Sve je više kompanija koje usklađuju svoje radno vreme sa radnim vremenom svojih inostranih partnera.

Poljaci su rezervisani prema ljudima koje ne poznaju i potrebno im je dosta vremena da razviju poverljivi odnos kako bi novoformirani tim bio efikasniji. Poslovna kultura je hijerarhijska, a menadžeri se mogu najbolje opisati kao autoritativni. Očekuje se da menadžeri imaju rešenja za teške probleme i da direktno izdaju naređenja zaposlenima. Od mlađih kolega se očekuje da pokazuju poštovanje prema nadređenima što znači da će na sastancima uglavnom dominirati najstarija osoba.

Iako Poljaci vole otvoren razgovor na zajedničkim sastancima, suprotstavljanje nadređenom se ne preporučuje. Najvažnije odluke uglavnom donosi jedna osoba, što možda nije demokratski, ali je kao proces veoma efektivan i vodi brzom načinu odlučivanja.

Saradnja Srbije i Poljske

Kao zemlja koja je već prošla kroz proces priprema i pridruženja Evropskoj uniji, Poljska može značajno da pomogne Srbiji da ovaj proces ostvari brže i sa manje problema. Poljska ambasada u Srbiji nastoji da pomogne srpskim preduzetnicima da uđu na njeno tržište, pružajući im informacije i savete o karakteristikama poljskog poslovanja. Na primer, ovde možete saznati kako je najbolje započeti i voditi posao u Poljskoj, koji proizvodi nedostaju na poljskom tržištu, kako organizovati konferencije, izložbe i treninge i kako naći dobar, a jeftin smeštaj.

CARINE I PROPISI

Poljska je članica GATT, Svetske trgovinske organizacije (WTO) i Evropske unije,čiji se zakoni direktno primenjuju i u Poljskoj.

30 EXPORTER

Osim toga, srpski preduzetnici mogu dobiti preporuke o kompanijama sa kojima je poželjno sarađivati, a sa kojima treba biti oprezan prilikom uspostavljanja ozbiljnijih veza. Veliki broj informacija može se dobiti i u Ekonomskom magazinu, koji Ambasada Poljske štampa jednom mesečno, na srpskom jeziku, kao i preko objavljene liste eksperata sačinjene radi pružanja podrške i saveta za pokretanje poslovanja u Poljskoj.

Svake godine Poljska, kao članica Višegrad grupe, nudi pomoć srpskim kompanijama u ukupnom iznosu od oko šest miliona evra. Ukupna suma za male donacije iznosi 520.000 evra, dok se za standardne grantove izdvaja 2.200.000 evra godišnje. U oba slučaja, Fond podržava projekte iz oblasti kulturne saradnje, nauke, obrazovanja, razmene studenata i promocije turizma.

Ekonomski Sporazum o saradnji između Poljske i Srbije je najbolji

znak da se međusobni odnosi sve više unapređuju. Podrška srpskim i poljskim preduzetnicima u uspostavljanju uzajamnih kontakata i učvršćivanje ekonomske saradnje dve zemlje glavne su stavke sporazuma koji je potpisan između Ministarstava ekonomije Republike Poljske i Republike Srbije.

Mogućnosti za srpske kompanije

Svaki proizvod iz Srbije koji ima konkurentnu cenu i isti (ili bolji) kvalitet kao poljski, može da osvoji ovo veliko tržište od 40 miliona potrošača.Poljaci mnogo brinu o svom zdravlju i izgledu i zato zdrava ishrana postaje sve popularnija.

Kao zemlja sa velikim poljoprivrednim potencijalom, Srbija ima značajne šanse da baš ovim proizvodima u narednih pet godina osvoji tržište Poljske. Reforme i modernizacija koje će doneti pristupanje EU takođe će biti od velike pomoći.

Srpska tekstilna industrija je već prisutna na poljskom tržištu, ali u nedovoljnoj meri, jer je tražnja za ovim proizvodima veća od postojeće ponude. Takođe, niski troškovi poslovanja u elektronskoj industriji, IT sektoru i telekomunikacijama, mogu da omoguće srpskim kompanijama da uđu na poljsko tržište.

Veće prisustvo na poljskom tržištu očekuje se i od industrije nameštaja, koja je poslednjih godina u usponu i čiji su proizvodi veoma zanimljivi kupcima iz Poljske. Najperspektivnije oblasti za plasman svojih proizvoda, srpski preduzetnici mogu naći na tržištu odeće, pića i hrane (naročito bio-hrane), a velika je tražnja i za proizvodima od drveta i kože, građevinskim materijalom, elektronikom i IT-jem. Takođe, veoma unosni poslovi mogu se sklopiti i u polju avijacije, avio-industrije, u proizvodnji mašina, delova za mašine, metalnih komponenti i alata.

KONTROLA UVOZA

Ograničenja uvoza mogu biti u vidu dozvola, posebnih zahteva, zabrana i kvota. Dozvole su neophodne za uvoz radioaktivnih materijala, vojne opreme i benzina. Zabrane i kvote uglavnom se primenjuju na određene poljoprivredne proizvode, kao i na neke industrije, naročito automobilsku.Komercijalni uzorci se mogu uvoziti bez carine ukoliko im je količina zanemarljiva. U suprotnom, mora se ispoštovati privremena procedura za uvoz korišćenjem ATA karneta ili uz prethodnu dozvolu poljske Uprave carine. U nekim slučajevima, neophodan je depozit koji obezbeđuje dalji izvoz naznačenog proizvoda.

Sve informacije o pokretanju poslovanja u Poljskoj, mogu se naći na sajtu:www.paiz.gov.pl

% akcija otvoreno

% akcijaakcija otvoreno

Jedini regionalni trgovački magazin

SRBIJA

• mesečnik• tiraž: 17.000 (Srbija) 1.500 (Crna Gora)• jezik: srpski• redakcija: Beograd• godina osnivanja: 2011.• prodaja: bojan@instore.rs• distribucija: poštom• odit: ABC Srbija

SLOVENIJA

• jedini trgovački magazin• mesečnik• tiraž: 6.000• jezik: slovenački• redakcija: Ljubljana• godina osnivanja: 2011.• prodaja: matej.oblak@instore.si• distribucija: poštom

HRVATSKA

• mesečnik• tiraž: 10.000• jezik: hrvatski• redakcija: Zagreb• godina osnivanja: 2011.• prodaja: renato@instore.hr• distribucija: poštom• odit: ABC Hrvatska

BOSNA I HERCEGOVINA

• jedini trgovački magazin• mesečnik• tiraž: 7.000• jezik: bosanski• redakcija: Sarajevo• godina osnivanja: 2007.• prodaja: samir.hodzic@instore.ba• distribucija: poštom• odit: ABC BiH

• mesečnik• tiraž: 4.000• jezik: makedonski• redakcija: Skoplje• godina osnivanja: 2012. • prodaja: verica@instore.mk• distribucija: poštom

USKORO

Crna Gora

USKORO

Albanija

od oktobra

Makedonija

32 EXPORTER

TRŽIŠTE CEFTANOVE ŠANSEI IZAZOVI

PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE

ULASKOM HRVATSKE U EU, DOMAĆI IZVOZNICI MORAĆE DA SE PRILAGODE SVIM EVROPSKIM STANDARDIMA KOJI VAŽE NA ZAHTEVNOM ZAPADNOM TRŽIŠTU. NAJVEĆE PROMENE OČEKUJU SE PRILIKOM IZVOZA ŠEĆERA I UVOZA CIGARETA, DOK ĆE IZVOZ INDUSTRIJSKIH I VEĆINE POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA, BAR U POČETKU, OSTATI U DOSADAŠNJIM GRANICAMA

NATALIJA TERZIĆ

33SEPTEMBAR 2012.

Priključivanje Hrvatske Evropskoj Uniji 1. jula 2013. godine, označiće istovremeno i njeno istupanje iz

CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini. Sve obaveze između Srbije i Hrvatske obuhvaćene ovim sporazumom prestaju da važe, dok istovremeno to označava početak primene trgovinskog režima koji predviđa Prelazni trgovinski sporazum sa EU.

Prema važećem CEFTA sporazumu, razmena industrijskih proizvoda između Srbije i Hrvatske obavlja se bez carine, dok se za poljoprivredne proizvode primenjuju preferencijalne carinske stope i carinske kvote. Ovo se odnosi na proizvode poput goveđeg mesa, mleka, mlečnih proizvoda, šećera, duvana, cigareta i dr.

Prelazni trgovinski sporazum predviđa da se izvoz industrijskih proizvoda u EU obavlja bez carine, a da se uvozne carine postepeno smanjuju. Poljoprivredni proizvodi mogu da se izvoze bez carina i kvota, osim određenih proizvoda za koje su propisane kvote, kao što su goveđe meso, vino, šećer. Kada je u pitanju uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU, u okviru Prelaznog trgovinskog sporazuma predviđena je postepena liberalizacija. Drugim rečima, ove promene u prvi mah doprineće poboljšanju uslova za izvoz iz Srbije, jer će se za Hrvatske proizvode naplaćivati carina predviđena za petu godinu liberalizacije, ali samo u šestomesečnom periodu do potpune liberalizacije.

Od 1. januara 2014. godine, ukidaju se preferencijalne kvote za uvoz robe iz Hrvatske, čime će ona imati povoljniji pristup na srpsko tržište. Ipak, određeni poljoprivredni proizvodi, poput mesa i mesnih prerađevina, jaja, šećera, kukuruza, raznog voća i povrća, sireva itd, i dalje će biti pod carinskom zaštitom prilikom uvoza iz Hrvatske i nakon 1. januara 2014. godine. Do najvećih promena doći će u oblasti trgovine šećerom i cigaretama.

Prema Prelaznom trgovinskom sporazumu Srbija ima kvotu za izvoz šećera u EU od 180.000 tona, i nakon ulaska Hrvatske u EU izvoz šećera u Hrvatsku biće moguć samo u okviru te kvote. Srbija je u 2010. godini izvezla u Hrvatsku 1.837 tona šećera u vrednosti od 1,406 miliona USD, a u 2011. godini 841,9 tona u vrednosti od 515,1 hiljada USD. Ulaskom Hrvatske u EU izvoz šećera u ovu zemlju neće moći da ostane u sadašnjem obimu budući da će se morati uklopiti u ukupnu kvotu za EU.

Povećanje carine na uvoz hrvatskih cigareta dovešće do porasta cena ovih artikala na domaćem tržištu, što će verovatno rezultirati smanjenim uvozom. Naime, trenutna carina za cigarete iz Hrvatske u okviru CEFTA sporazuma je 10% u okviru kvote od 25 tona i 15% van kvote, dok je carina na uvoz iz EU 57,6%. Samim tim će hrvatske cigarete biti skuplje i manje konkurentne na našem tržištu. Pored toga, Srbija ima određenu kvotu i za uvoz vina iz EU, tako da će uvoz vina iz Hrvatske, takođe, morati ubuduće da se uklopi u tu kvotu.

Da bi dobili odobrenje, objekti za izvoz proizvoda životinjskog porekla u Hrvatsku

do sada su morali da ispunjavaju samo veterinarsko-sanitarne uslove u skladu sa propisima Republike Srbije. Oni proizvođači koji će želeti da nastave izvoz u Hrvatsku moraće njenim ulaskom u EU da zadovolje sve evropske standarde kako bi bili stavljeni na listu izvoznih objekata u EU. Međutim i to će vremenom biti dodatno olakšano kada Srbija uskladi svoje zakonodavstvo sa EU.

Istupanjem Hrvatske iz CEFTA sporazuma, Srbija dobija značajniju ulogu u regionu, pa će to biti šansa za plasiranje srpskih prehrambenih proizvoda u Bosnu i Hercegovinu. Ulaskom Hrvatske u EU aktiviraće se carine na hrvatske proizvode koji se sada slobodno izvoze u BiH, poput mleka, mesa, mesnih prerađevina i sl. Istovremeno, proizvodi iz BiH, koji se više neće moći izvoziti u Hrvatsku zbog nedostatka potrebnih sertifikata predviđenih za tržište EU, motivisaće ove izvoznike da svoje kupce potraže na novom tržištu u regionu.

Članstvom Hrvatske u EU, uvoz robe na njeno tržište biće moguć samo za one izvoznike koji u potpunosti zadovoljavaju sve evropske standarde. Kako je Hrvatska već napredovala u integracijama i uvela standarde EU, ništa se bitnije neće promeniti.

Prelaznitrgovinski sporazum predviđada se izvozindustrijskih proizvodau EU obavljabez carine,a da se carineza uvozpostepeno smanjuju.

Srbija je potpisnica Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA) zajedno sa Albanijom, Hrvatskom, Makedonijom, Moldavijom i Crnom Gorom. Ovaj sporazum zvanično je potpisan 19. decembra 2006. i zamenio je dotadašnju mrežu bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu. CEFTA je danas drugo najbitnije tržište Srbije (posle EU), na koje se plasira preko 30% naših izvoznih proizvoda.

Ukupna trgovinska razmena između Hrvatske i Srbije:

Izvoz u Hrvatsku Uvoz u Srbiju

Količina u tonama

Vrednost u hiljadama

USD

Vrednost u hiljadama

EUR

Količina u tonama

Vrednost u hiljadama

USD

Vrednost u hiljadama

EUR

2011. 1.293.777 468.026 335.607 494.682 490.265 351.962

2010. 614.732 307.100 231.567 525.792 429.508 323.060

34 EXPORTER

SIEPA VODIČ

HANNOVER MESSEVODEĆI SVETSKI SAJAM NOVIH TEHNOLOGIJA I INOVACIJA

MARIJANA JOVANOVIĆ

SA TRADICIJOM DUGOM 65 GODINA, „HANNOVER MESSE“ JE JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH SVETSKIH TEHNOLOŠKIH DOGAĐAJA U SVETU. ODRŽAVA SE U HANOVERU, SVAKOG PROLEĆA, POČEV OD 1947. GODINE. SVOJEVREMENO, INTEGRALNI DEO OVOG SAJMA BIO JE, SADA VEĆ POZNAT KAO NAJVEĆI NA SVETU, ICT SAJAM I KONGRES – CEBIT, KOJI SE 1986. GODINE ODVOJIO KAO SAMOSTALAN IZ GRUPE SAJMOVA KOJI SU DO TADA ČINILI HANNOVER MESSE.

U okviru nacionalnog štanda Srbije na ovogodišnjem sajmu u Hanoveru predstavile su se sledeće kompanije: Ewes Europe East, FKL, Ming, Montavar Metalna Lola, Orion, Perfom, Promek, Sanvi Trstenik, Valjaonica bakra Sevojno, Slovo, kao i Vojvodina Metal Cluster

35SEPTEMBAR 2012.

Osam međunarodnih stručnih sajmova okupljenih pod nazivom „Hannover Messe“ predstavljaju

jedinstven prikaz ključnih industrijskih tehnologija i inovacija:

▶ Industrial Automation – automatizacija u industriji▶ Energy – izložba obnovljive i konvencijalne energije - proizvodnja, snabdevanje, prenos, skladištenje. Ovo je jedan od najvećih sajmova te vrste na svetu▶ MobiliTec – hibridne i električne pogonske tehnologije, prenosni uređaji za skladištenje energije, alternativne tehnologije mobilnosti▶ Digital Factory – izložba integrisanih procesa i IT-rešenja za proizvodnju i razvoj proizvoda▶ Industrial Supply – izložba rešenja industrijskih dobavljača i lake gradnje. Ovo je ujedno i najposećeniji sajam u okviru Hannover Messe-a▶ CoilTechnica – izložba za proizvođače kalema, elektromotora, generatora i transformatora▶ IndustrialGreenTec – tehnologije očuvanja životne sredine i održivosti▶ Research & Technology – izložba za istraživanje, razvoj i transfer tehnologije

Cilj sajma je stvaranje platforme za uzajamnu saradnju svih relevantnih sektora i tehnologija, što je do sada već i ostvareno. Njegova jedinstvenost ogleda se u tome što su svi elementi u industrijskom lancu vrednosti prikazani na detaljan i sveobuhvatan način, kao ni na jednom drugom sajmu. Glavni industrijski sektori ovde su u prilici da prikažu svoje pojedinačne snage, ali i da učestvuju u interdisciplinarnoj razmeni znanja.

Broj izlagača, kao i posetilaca, povećava se svake godine, pa se 2011. godine pred više od 230.000 gledalaca predstavilo preko 6.500 preduzeća iz 65 zemalja. Veoma je značajan i podatak da je od ukupnog broja posetilaca, 97% profesionalnih posetilaca, a svaki peti je izvršni direktor ili vlasnik kompanije.

Na ovogodišnjem sajmu, održanom od 23. do 27. aprila, naglasak je bio na industrijskoj automatizaciji i informacionim tehnologijama, energetskim i ekološkim tehnologijama, proizvodnim tehnologijama, uslugama, istraživanju i razvoju.

Srbija je ove godine prvi put učestvovala na sajmu „Hannover Messe“, i imala svoj nacionalni štand u okviru „Industrial Supply“ - stručnog sajma industrijskih dobavljača i lake gradnje. Zanimljivo je i to da je tokom ovogodišnjeg sajma održan nemačko - srpski poslovni forum (German-Serbian Business Forum) pod nazivom „Izazovi i nove šanse za saradnju“ (Current Challenges and New Perspectives for Cooperation) u organizaciji SIEPA-e, Odbora nemačke privrede za istok i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), a uz podršku Saveznog ministarstva ekonomije i tehnologije Republike Nemačke i Saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj Republike Nemačke, kao i Privredne komore Srbije.

O Hanoveru

Hanover se nalazi u nemačkoj saveznoj državi Donja Saksonija, koja je druga najveća država u Nemačkoj. Sa više od pola miliona stanovnika, Hanover predstavlja najveći grad i centar istoimenog regiona. Ovaj grad sa velikim brojem visokoškolskih institucija je industrijski, trgovinski i centar uslužnih delatnosti cele pokrajine. Kao poznati sajamski grad, u kome se organizuju dva velika međunarodna sajma - CeBIT i Hannover Messe, uživa veliki ugled u poslovnom svetu. U prilog tome govori i činjenica da je 2000. godine Hanover bio domaćin i svetske izložbe „Expo 2000“.

Ukratko o Nemačkoj

Savezna Republika Nemačka jedna je od najznačajnijih svetskih ekonomija. Za mnoge zemlje Evrope, ali i sveta, Nemačka predstavlja jednog od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera. Najviše izvozi mašine, vozila, hemikalije, metale i industrijske proizvode, prehrambene proizvode, kao i tekstil. Nemačka je treći najveći proizvođač automobila u svetu, odmah iza SAD i Japana. Nemački aparati i elektrotehnička postrojenja sinonim su za „nemački kvalitet“ i najvažniji su nemački izvozni proizvodi. Mašinogradnja, kao deo industrijskog sektora, čini jednu trećinu privrede. Ostale važne industrijske grane su hemijska industrija i proizvodnja roba široke potrošnje. Kao i kod ostalih jakih privreda sveta, i u Nemačkoj je prisutan trend porasta uslužnih delatnosti u odnosu na sektor industrije.

Po spoljnotrgovinskoj razmeni, Nemačka zauzima treće mesto na svetu, posle Kine i SAD. Prema podacima koje objavljuje „International Trade Center“, ukupan uvoz Nemačke u 2011. godini iznosio je oko 1.254 milijarde dolara, dok je izvoz iznosio oko 1.473 milijardi dolara.

Saradnja Srbije i Nemačke

Nemačka je jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Nemačka zauzima drugo mesto u uvozu Srbije, dok je na prvom mestu zemalja u koje Srbija najviše izvozi. Takođe, Nemačka je i jedan od najvećih investitora u Srbiji. Po statistici SIEPA-e, Nemačka se nalazi na trećem mestu kada je reč o broju projekata, na šestom u odnosu na ukupnu vrednost projekata, a predstavlja i drugog najvećeg inostranog poslodavca u našoj zemlji.

08 – 12. 4. 2013.datum narednog sajma ”Hannover Messe“

36 EXPORTER

Intervju

Kornel Dziworski,

generalni direktor kompanije

Saint-Gobain Weber Srbija

Specijalizovani časopis o bojama i lakovima

Broj 47 Godina VIII Besplatan primerak

Tema

Stanje i perspektive

građevinske industrijeAktuelno

Rukovođenje ljudima

u vreme krize

Naslovna 47.indd 1

08/10/2010 15:15:09

Kornel Dziworski,

generalni direktor kompanije

Saint-Gobain Weber Srbija

Specijalizovani časopis o bojama i lakovima

Broj 47 Godina VIII Besplatan primerak

Tema

Stanje i perspektive

građevinske industrijeAktuelno

Rukovođenje ljudima

u vreme krize

Tema:Nestašice lekova

Intervju:Nenad Ognjenović,

generalni direktor Galenike

Propisi:

Proširenje prava privatnih lekaraAktuelno:Novi direktor RZZO-a FZZ:Dijabetes

Bebi kutak:Korektivna obuća

Časopis specijalizovan za apotekarstvowww.farmakon.rs

Časopis specijalizovan za apotekarstvowww.farmakon.rs

Broj 14 oktobar 2010

naslovna i uvodna rec.indd 1

09/10/2010 14:41:54

Bebi kutak:Korektivna obuća

TemaNiska otkupna

cena žita

Broj I, zima 2010

Reč domaćInaKako sam se obogatio

InteRvjuprof. dr miladin Ševarlić

R Radovaom ZIme

S V E Š T O D O B A R D O M A Ć I N V O L I D A Z N A

ISSN

Ruzveltova 48, 11000 Beogradtel/fax: +381 11 2458 140

+381 11 2459 411www.framemedia.biz

FRAME Media je regionalno izdavačko preduzeće koje se fokusira na B2B komunikacije, prvenstveno putem specijalizovanih časopisa, knjiga i veb sajtova.Naša izdanja su usmerena prema jasno određenim ciljnim grupama; našim čitaocima nudimo informativne i edukativne sadržaje koji im pomažu da unaprede sopstveni biznis i da uvek budu u toku sa tren-dovima na domaćem i internacionalnom tržištu.

FRAME MEDIA objavljuje pet specijalizovanih B2B časopisa

Caffe&Bar - časopis specijalizovan za ugostiteljstvo www.horecabar.com

Market - časopis specijalizovan za robu široke potrošnje i tržišna kretanjawww.market-srbija.com

Ton - časopis specijalizovan za boje i lakove

Farmakon - časopis specijalizovan za apotekarstvowww.farmakon.rs

Srpski seljak - časopis za poljoprivredu

Specijalizovani asopis za apotekarstvo

Broj I, zima 2010

KaLendatoKom

Vesti | Domaće aktuelnosti | Poslovanje | Preduzetništvo

Broj 52, mart/april 2010.

ČASOPIS SPECIJALIZOVAN ZA ROBU ŠIROKE POTROŠNJE I TRŽIŠNA KRETANJA

Naslovna 52.indd 1

16.03.2010 20:08:08

Vesti Vesti Vesti Vesti Vesti Vesti | | Domaće aktuelnosti

Domaće aktuelnosti

Broj 52, mart/april 2010.

Broj 52, mart/april 2010.

ČASOPIS SPECIJALIZOVAN ZA ROBU ŠIROKE POTROŠNJE I TRŽIŠNA KRETANJA

KOSMOMI

BUSINESS INFO GROUP

• Osmišljavanje i organizacija poslovnih konferencija, foruma, okruglih stolova

• Organizacija poslovnih skupova za klijente

• Specijalni dodatak „BIG BIZNIS“ u dnevnom listu Politika

• Godišnje edicije:

Lideri društvene odgovornosti, Strane direktne investicije u Srbiji, Banke i osiguranja u Srbiji

• Treninzi za javni nastup

• Medijski konsalting

• Foto sesije za kompanije i institucije

www.big.co.rs