Edicija DRAGULJI LAGUNE

1. SAMARKAND, Amin Maluf2. CRVENI ŠATOR, Anita Dajamant3. ZAKON ĆUTANJA, Mario Puzo4. ČOVEK I DEČAK, Toni Parsons

5. DEVOJKA SA BISERNOM MINĐUŠOM, Trejsi Ševalije6. BIBLIJA OTROVNE MASLINE, Barbara Kingsolver

7. KADA SI OTIŠAO, Megi O'Farel8. NIKOM NI REČI, Harlan Koben

9. OGNJENA KAPIJA, Stiven Presfild10. CARICA, Šan Sa

11. LOVAC NA ZMAJEVE, Haled Hoseini12. AVANTURE NEVALJALE DEVOJČICE, Mario Vargas Ljosa

13. KOLIBA, Vilijem Pol Jang14. RINGIŠPIL, Jelena Bačić Alimpić

15. SEDAM SUNACA I SEDAM LUNA, Žoze Saramago

PreveoGo ran Ka pe ta no vić

Copyright © 1998 by Bar ba ra King sol ver

Translation copyright © 2002, 2013 za srpsko izdanje, LAGUNA

Edicija DRAGULJI LAGUNE Knjiga broj 6

Naslov originala

Bar ba ra King sol verThe Po i son wo od Bi ble

Za Fren sis

Na po me na pre vo di o ca

Usled spe ci fič ne i te sne po ve za no sti pro ta go nist ki nja s njiho ­vim bi blij skim ime nja ki nja ma, u pre vo du či ta vog ro ma na ne iz­be žno se na met nu lo do sled no ko ri šće nje ka to lič kog bi blij skog ime no slo va kao bli žeg tran skrip ci o nom stan dar du en gle skih ime na. S dru ge pak stra ne, ci ta ti sti ho va iz Sve tog pi sma pre­u ze ti su iz tra di ci o nal nog srp skog pre vo da Đu re Da ni či ća i Vu ka Ka ra dži ća.

Od lo mak iz Bu re Vi lje ma Šek spi ra pre u zet je iz pre vo da Ži vo­ji na Si mi ća i Si me Pan du ro vi ća.

Reč auto ra

Ovo de lo je plod fik ci je. Glav ni li ko vi pot pu no su iz mi šlje ni i, ko li ko je me ni po zna to, ne ma ju ve ze sa stvar nim oso ba­

ma. Me đu tim, Kon go u ko ji sam ih sme sti la je ste stva ran. Isto­rij ske lič no sti i do ga đa je opi sa la sam što sam stvar ni je mo gla, uz po moć pi sa ne isto ri je i svih nje nih oča ra va ju ćih ver zi ja.

Bu du ći da ni sam mo gla da uđem u Za ir dok sam is tra ži va la gra đu i pi sa la ro man, oslo ni la sam se na se ća nje, pu to va nja po osta lim kra je vi ma Afri ke i mno go broj ne pri po ve sti o pri rod­noj, kul tur noj i dru štve noj isto ri ji Kon ga/Za i ra. Ra zno rod nost i vred nost tih iz vo ra – vred nost za me ne i za bi lo kog či ta o ca ko ji že li vi še da sa zna o či nje ni ca ma ko je po dr ža va ju fik ci ju – je ste to li ka da sam mno ge od njih na ve la u bi bli o gra fi ji na kra ju knji ge. Naj su štin ski ju po moć do bi la sam od Džo na ta na Kvit­ni ja i opi sa post ko lo ni jal ne isto ri je Za i ra u nje go voj od lič noj knji zi Bes kraj ni ne pri ja te lji, ko ja je po bu di la i mo ju žud nju da na pi šem ro man o is toj te mi. Stal no sam se vra ća la toj pri či, i za glo bal nu sli ku i za bez broj ne ma le de ta lje. Ra zno rod na uput­stva sa ku pi la sam i iz kla sič nog opu sa Jan hajn ca Ja na, Mun tu; iz ro ma na Či nu aa Ake bea Stva ri se ras pa da ju; iz de la Ala na P. Me ri ja ma Kon go: Po za di na kon flik ta; i iz knji ge Lu mum ba:

Barbara Kingsolver10

Po sled njih pe de set da na auto ra G. Hajn ca i H. Do nea. Uop šte ne bih ni mo gla da na pi šem knji gu bez dva iz u zet na, ot pri li­ke pod jed na ko obim na iz vo ra li te rar ne in spi ra ci je: Ki kon go- -fran cu skog reč ni ka K. E. La ma na i Bi bli je kra lja Džej msa.

Ta ko đe sam se oslo ni la na svo je ener gič ne pri ja te lje, a ne ki od njih si gur no su po mi sli li da će iz dah nu ti pre ne go što pre­sta nem da pred njih iz no sim br da pa pi ra s no vim ver zi ja ma ru ko pi sa. Sti ven Hop, Ema Har de sti, Fren sis Gol din, Te ri Kar­ten, Si del Krej mer i Li li jan Lent pro či ta li su mno ge ski ce i da li ne pro ce nji ve ko men ta re. Ema Har de sti je ču do ko le gi jal nog tak ta, pri ja telj stva i efi ka sno sti ko je mi je omo gu ći lo da pro­vo dim da ne pi šu ći. En Mers i Erik Pi ter son raz ja sni li su gra­ma tič ke de ta lje je zi ka ki kon go i kon go an ske ži vot ne obi ča je. Džim Ma lu za i So nja Nor man do da li su pro nic lji ve de ta lje u za vr šnu ver zi ju. Kejt Tur king ton uve se lja va la me je iz Ju žne Afri ke. Mu mi ja Abu­Dža mal pro či tao je i ko men ta ri sao ru ko­pis u za tvo ru; za hval na sam za nje go vu in te li gen ci ju i hra brost.

Po seb no za hva lju jem Vir dži ni ji i Ven de lu King sol ve ru što su na sva ki na čin dru ga či ji ro di te lji od onih ko je sam stvo ri­la za pri po ve da či ce ove pri če. Bi la sam sreć no de te me di cin­skog i zdrav stve nog rad ni ka, a nji ho va sa o se ćaj nost i ra do zna­lost od ve la ih je u Kon go. Od ga ji li su me na ču de snom me stu, na u či li su me da obra ćam pa žnju i od ma lih no gu me upu ti li na is tra ži va nje ve li kog, pro men lji vog tla iz me đu pra ved ni štva i po šte nja.

Sko ro tri de set go di na sam če ka la mu drost i zre lost ko je su mi tre ba le za pi sa nje ove knji ge. Či nje ni ca da sam je sa da na pi­sa la ne do ka zu je ni jed nu od te dve stva ri, već bes kraj no ohra­bri va nje, bez u slov nu ve ru, no ći pro bde ve ne u raz go vo ri ma i go mi le ta jan stve nih pri ruč ni ka ko je je u po sled njem tre nut ku uspe vao da na ba vi moj iz van red ni muž. Hva la ti, Sti ve ne, što si me na u čio da ne vre di če ka ti stva ri ko je se tek na zi ru u da lji­ni i što si ve ro vao da je avan tu ri stič ki duh obič no do vo ljan.

Knji ga pr va

PO STA NJEI re če im Bog:

Ra đaj te se i mno ži te se, i na pu ni te ze mlju,i vla daj te njom, i bu di te go spo da riod ri ba mor skih i od pti ca ne be skihi od svih zve ri što se mi ču po ze mlji.

Po sta nje 1:28

Or le a na PrajsOstr vo San der ling u Džor dži ji

Za mi sli pro past to li ko čud nu da mo ra da se ni je ni de si la.Pr va sli ka ne ka ti bu de šu ma. Že lim da bu de te nje na svest,

oči u dr ve ću. Sta bla su stu bo vi glat ke, tam ne, pe ga ve ko re, na lik su ne ra zum no ve li kim mi ši ća vim ži vo ti nja ma. Sav pro­stor is pu njen je ži vo tom: ta na ne, otrov ne ža be, rat nič ki obo je­ne ko stu ro li kim ša ra ma, sle plje ne u ko pu la ci ji, no se svo ja dra­go ce na ja ja na mo kro li šće. Pu za vi ce da ve svoj sop stve ni rod u več noj bor bi za sun če vu sve tlost. Di sa nje maj mu na. Kli za nje zmij skog sto ma ka po gra ni. Ar mi ja mra va u jed no stru koj ko lo­ni me lje sta blo ma mu tov ca u jed no li ke mr vi ce i vu če ga do le u ta mu, svo joj pro ždr lji voj kra lji ci. Zauz vrat, hor iz da na ka kri vi svo je vra to ve iz tru lih pa nje va, cr pe ći ži vot iz smr ti. Ta šu ma je de sa mu se be i ži vi za u vek.

Da le ko do le sa da na i la zi že na i vo di ko lo nu od če ti ri de voj­či ce, svih pet su u ha lji na ma na lik mu škim ko šu lja ma. Gle da ne od o zgo, one su ble di, ukle ti pu polj ci, ko ji će si gur no po bu di­ti tvoju na klo nost. Pri pa zi . Mo ra će š ka sni je da od lu či š ko li ku na klo nost za slu žu ju. Maj ka po go to vu – gle daj ka ko ih pred vo­di, ble do o ka, oba zri va. Tam na ko sa joj je po ve za na dro nja vom čip ka nom ma ra mi com, a nje nu za kri vlje nu vi li cu oba sja va ju

Barbara Kingsolver16

ve li ke na u šni ce od la žnih bi se ra, kao da bi te ne stvar ne lam pe mo gle da po ka žu pra vi put. Če ti ri kće ri ho da ju za njom, sva ka sa bi je na u te lo na pe to po put stru ne, sva ka spo sob na da že ni­no sr ce po ša lje dru ga či jom sta zom do sla ve ili pro klet stva. Čak i sad se opi ru bli sko sti, kao mač ke u vre ći: dve pla vu še – jed­na ni ska i neo b u zda na, dru ga vi so ka i oho la – uokvi re ne su dve ma iden tič nim bri ne ta ma kao knji ga ko ri ca ma, a pred nja bli zna ki nja žud no gra bi na pred dok zad nja raš či šća va ze mlju rit mič nim še pa njem. Me đu tim, ne po ko le blji vo su slo žne kad se pe nju pre ko smr dlji vo is tru le lih bal va na ko ji su pa li pre­ko sta ze. Dok ih vo di, maj ka ele gant no za ma hu je is pred se be raz dva ja ju ći za ve su po za ve su pa u či ne. Či ni se kao da di ri gu­je. Iza njih se za ve se po no vo skla pa ju. Pa u ci se vra ća ju svom ubi lač kom ži vo tu.

Na oba li po to ka ona im po slu žu je su mor nu uži nu, na i me, čvrst, ba jat hleb pre kri ven smr vlje nim ki ki ri ki jem i ne ko li­kim re žnje vi ma gor kih ze le nih ba na na. Po sle me se ci ume re­ne iz glad ne lo sti, de ca sad i za bo ra vlja ju da se po ža le na hra nu. Ćut ke gu ta ju, otre sa ju mr vi ce i tr če niz vod no ne bi li se oku­pa le u br žoj stru ji. Maj ka osta je sa ma, za klo nje na ogrom nim dr ve ćem na ivi ci ba re. Sa da to me sto po zna je ko li ko i dnev nu so bu ku će u ko joj ži vi ži vo tom ka kav ni kad ni je pri želj ki va la. Ne spo koj no se od ma ra u ti ši ni, gle da ju ći tam ne mra ve ka ko klju ca ju po mr va ma ono ga što je i u po čet ku iz gle da lo kao ne ve­ro vat no mr šav ru čak. Sku plja ha lji nu is pod no gu i gle da svo ja jad na, go lu ždra va sto pa la, ugne žđe na na ivi ci vo de – te pti će­bli zan ce, ne spo sob ne da od le te oda tle, od ne sre će za ko ju zna da je na po mo lu. Mo gla bi da iz gu bi sve i, još go re, svo ju de cu. Naj go re od sve ga: te be, svo ju je di nu taj nu. Svo ju me zi mi cu. Ka ko bi maj ka mo gla da ži vi s ta kvom kri vi com?

Ne čo več no je sa ma. A on da, od jed nom, vi še ni je. Div na ži vo ti nja sto ji na dru goj stra ni vo de. Gle da ju se svo jim ži vo ti­ma, že na i stvo re nje, za ču đe ni što su se na šli na istom me stu. Stvor se umi ri, is pi tu ju ći je uši ma cr nih vr ho va. Le đa su mu u

Biblija otrovne masline 17

pri gu še noj sve tlo sti ri đa sto sme đa i spu šta ju se na ni že, po čev od ple me ni te gr be nje go vih ra me na. Šum ske sen ke pa da ju u li ni ja ma pre ko nje go vih be lo pru gih bo ko va. Kru te pred nje no ge ra ši re ne su mu po put štu la, jer je uhva ćen dok se sa gi­njao da pi je vo du. Ne ski da ju ći po gled s nje, ma lo sa vi je ko le­no, za tim ra me, gde ga je pec nu la mu va. Po tom za bo ra vlja na svo je iz ne na đe nje, od vra ća po gled i pi je. Ona mo že da ose ti do dir nje go vog du gog, uvi je nog je zi ka po po vr ši ni vo de, kao da joj ži vo ti nja vo du pi je iz dla na. Gla va mu se ne žno kla ti, a ma li bar šu na sti ro go vi, stra ga osve tlje ni be li nom, lju lja ju se kao mla di li sto vi.

Tra ja lo je tek tre nu tak, šta god da je bi lo. Je dan za dr žan dah? Mra vlje po pod ne? Bi lo je krat ko, to mo gu da tvr dim, jer iako de ca već mno go go di na ne go spo da re mo jim ži vo tom, maj­ka se uvek se ća tra ja nja ti ši ne. Ni kad ni sam ima la vi še od pet mi nu ta ne pre kid nog mi ra. Ja sam bi la ta že na na oba li re ke, na rav no. Or le a na Prajs, ju žnjač ka bap tist ki nja po uda ji, maj ka de ce ži ve i mr tve. Ta da, i sa mo ta da, do šao je oka pi na po tok, a ja sam ga je di na vi de la.

Sa zna la sam ka ko se zo ve to što sam vi de la tek ne ko li ko go di na ka sni je, u Atlan ti, ka da sam na krat ko po ku ša va la da se za mo na šim u jav noj bi bli o te ci, ve ru ju ći da sva ka na pu kli na u mo joj du ši mo že da se za kr pi knji gom. Pro či ta la sam da je muž­jak oka pi ja ma nji i sti dlji vi ji od žen ke i da se sko ro ni šta dru go ne zna o nji ma. Sto ti na ma go di na su lju di u do li ni Kon ga go vo­ri li o toj div noj, čud noj ži vo ti nji. Kad su evrop ski is tra ži va či ču li pri če, pro gla si li su ga le gen dom: jed no ro gom. Još jed nom mit skom pri čom iz tam nog kra ljev stva otrov nih stre la i usa na pro bi je nih ko sti ma. Me đu tim, to kom dva de se tih go di na, ka da su dru gde u sve tu lju di is ko ri sti li pa u ze iz me đu ra to va da usa­vr še avion i auto mo bil, be li čo vek ko nač no je us peo da vi di oka pi ja. Mo gu da za mi slim ka ko ga uho di dvo gle dom, po di­že mu ši cu pu šča nog ni ša na i uzi ma ga za se be. Po ro di ca oka­pi ja sa da obi ta va u nju jor škom Pri rod njač kom mu ze ju, mr tvi

Barbara Kingsolver18

su i na pu nje ni, hlad nih sta kle nih oči ju. I ta ko je sa da oka pi po na uč nim po i ma nji ma stvar na ži vo ti nja. Tek stvar na, ne le gen­dar na. Jed na vr sta ži vo ti nje, ko njo li ka ga ze la, srod nik ži ra fe.

Oh, ali ja znam vi še od to ga, a i ti. Ti sta kle ni mu zej ski po gle di ne ma ju ni ka kve ve ze s to bom, mo ja ne sa ču va na me zi­mi ce, di vlja po ceo dan. Tvo je bi stre oči ob ur va va ju se na me ne bez pre stan ka, u ime ži vih i mr tvih. Za u zmi on da svo je me sto. Po gle daj do ga đa je sa svih stra na i raz mo tri sve dru ge mo gu će is ho de. Za mi sli čak i da Afri ka uop šte ni je ni osvo je na. Za mi­sli one pr ve por tu gal ske avan tu ri ste ka ko se pri bli ža va ju oba li i gle da ju ivi cu džun gle po de siv ši svo ja me sin ga na so či va. Za mi sli da su zbog ne kog za čud nog stra ha ili pro vi đe nja spu sti li svo je dur bi ne, okre nu li se, namesti li je dra, ot plo vi li. Za mi sli da su svi ko ji su sle di li ura di li isto. Ka kva bi Afri ka bi la sa da? Sve što mo gu da za mi slim je ste dru gi oka pi, onaj u ko ga su ve ro va li. Jed no rog ko ji mo že da te po gle da u oči.

Le ta go spod njeg 1960. maj mun je pro hu jao sve mi rom u ame­rič koj ra ke ti; Ke ne di jev ma li is pred no sa je ukrao fo te lju očin­ski na stro je nom ge ne ra lu po ime nu Ajk; a ceo svet se okre tao oko ose po ime nu Kon go. Maj mun je plo vio iz nad gla va, a na ze malj skom ni vou su se lju di u za klju ča nim so ba ma cenj­ka li oko do ba ra Kon ga. Me đu tim, ja sam bi la tu. Baš na gla­vi te či o de.

Ta mo su me na ne le pli ma mu že vlje vog sa mo po u zda nja i stru ja de ti njih po tre ba. To je moj iz go vor, ma da ni nje mu ni nji ma za pra vo uop šte ni sam to li ko tre ba la. Mo ja pr vo ro đe na i mo ja be ba od po čet ka su po ku ša va le da me kao lju sku svu­ku sa se be, dok su bli zna ki nje bi le ob da re ne fi nom pro nic lji­vo šću, ko jom su jed no stav no gle da le mi mo me ne u bi lo šta za ni mlji vi je. A moj muž – pa, u pa klu ne ma ja ro sni ka ka kav je bap ti stič ki pro po ved nik. Uda la sam se za čo ve ka ko ji ni kad

Biblija otrovne masline 19

ni je mo gao da me vo li, ve ro vat no. Ti me bi se na ru ši la nje go­va oda nost ce lom ljud skom ro du. Osta la sam nje go va že na jer je to je di no što sam mo gla da bu dem sva ki dan. Mo je kće ri bi go vo ri le: Vi diš, maj ko, ti ne maš svoj ži vot.

Ne ma ju poj ma. Sva ko ima sa mo svoj ži vot.Vi de la sam stva ri ko je one ni kad ne će spo zna ti. Vi de la

sam po ro di cu pti ca­tka lja ka ko me se ci ma gra di gne zdo, ko je se pre tvo ri lo u ta ko ču do vi šnu gru dvu pru ća i pod mlat ka i be smi sla da se sa mo sta blo ko nač no sru ši lo uz tut nja vu. Ni sam o to me pri ča la ni mu žu ni de ci, ni ka da. Sad shva taš. Ja imam svo ju pri ču ko ja me, ka ko sta rim, sve vi še pri ti ska. Sa da, kad sva ka me te o ro lo ška pro me na pro vla či bol kroz mo je ko sti, obr ćem se u kre ve tu, a uspo me ne ku lja ju kao zu ja nje mu va iz str vi ne. Žu dim da ih se ota ra sim, ali ta ko đe i opre zno bi ram ko je ću da pu stim na sve tlost da na. Že lim da me sma­traš ne du žnom. Ko li ko god sam žu de la za tvo jim iz gu blje nim ma lim te lom, to li ko sad že lim da pre sta neš da unu tra šnjost mo jih ru ku no ću gla diš vr ho vi ma svo jih pr sti ju. Pre sta ni da ša pu ćeš. Ja ću ži veti ili umreti ona ko ka ko mi pre su diš, ali mi pr vo do zvo li da ka žem ko sam. Do zvo li mi da tvr dim da smo se Afri ka i ja ne ko vre me dru ži le, a on da uda lji le, kao da smo obe bi le u ve za ma ko je su se za vr ši le ra stan kom. Ili da ka žem da me je Afri ka svla da la kao na pad ka kve ret ke bo le sti od ko je se ni kad ni sam pot pu no opo ra vi la. Mo žda ću čak pri znati i isti nu, da sam uja ha la s ko nja ni ci ma i vi de la Apo ka lip su, ali i da lje tvr dim da sam bi la sa mo za ro blje ni sve dok. Šta je osva­ja če va že na ako i sa ma ni je plen? Kad smo kod to ga, šta je on? Kad do ja še da bi sa tro ne tak nu ta ple me na, mi sliš li da njih ne oba ra strast za tim oči ma bo je ne ba? Že lja da se do hva te tih ko nja i tih pu ša ka? Za to i vi če mo na isto ri ju, stal no, stal no. Ni sam sa mo ja kri va; zlo či ni su bi li ra su ti na svih se dam da na u ne de lji, a ja sam mo ra la da hra nim i svo ja usta. Ni sam zna­la. Ni sam ima la svoj ži vot.

Barbara Kingsolver20

A ti ćeš re ći da je sam. Re ći ćeš da sam ho da la po Afri ci neo­ko va nih zgla va ka i da sam sa da još jed na slo bod na du ša be le ko že ko ja no si ne ko ukra de no do bro: pa muk ili di ja man te, slo bo du u naj ma nju ru ku, na pre dak. Ne ki od nas zna ju ka ko smo do šli do svog imet ka, ne ki ne zna ju, ali ga svi pod jed na­ko no si mo. Sa da vre di sa mo jed no pi ta nje: Ka ko na me ra va mo da ži vi mo s tim?

Znam ka kvi su lju di i ka ko su na u či li da mi sle. Ve ći ni to kom plo vid be od ko lev ke do gro ba sa vest osta ne či sta kao sneg. La ko je upe ri ti prst na dru ge lju de, sre ćom mr tve, po čev od onih ko ji su za hva ti li bla to sa reč nih oba la ne bi li ose ti li mi ris iz vo ra. Pa, dok tor Li ving ston, pret po sta vljam, zar on ni je bio hu lja?! On i svi špe ku lan ti ko ji su on da na pu sti li Afri ku kao što muž ras ki da sa že nom, osta vlja ju ći nje no go lo te lo sklup ča no oko iz ja lo vlje nog rud ni ka nje ne utro be. Znam lju de. Ve ći na ne ma bla gog poj ma o ce ni sne žno be le sa ve sti.

Ja bih bi la ista kao i dru gi da ni sam pla ti la svoj ma li tal u kr vi. Ga zi la sam po Afri ci ne raz mi šlja ju ći, pra vo od bo žan­stve no in spi ri sa nog po čet ka na še po ro di ce do na šeg uža snog kra ja. Ve ru jem da iz me đu, usred svih onih ma glo vi tih no ći i mrač no obo je nih da na s mi ri som ze mlje, le ži su šti na ča sne po u ke. Po ne kad sko ro mo gu i da je iz go vo rim. Da mo gu, ba ci­la bih je dru gi ma u li ce, bo jim se, po ce nu da ih one spo ko jim. Zba ci la bih tu uža snu pri ču sa svo jih ra me na, po rav na la je, ski ci ra la na še zlo či ne kao pro pa li plan bit ke i ma ha la nji me u li ca na šim su se di ma, ko ji su već oba zri vi pre ma me ni. Me đu­tim, Afri ka se me nja pod mo jim ru ka ma, od bi ja da uče stvu je u pro pa lim ve za ma. Od bi ja da bu de bi lo ko je me sto ili bi lo šta osim se be sa me: ži vo tinj sko car stvo ko je pra vi dar mar u car­stvu sla ve. Eto, sa da za u zmi svo je me sto. Ne moj sta roj op sed­nu toj ba bu ske ri da osta viš ni šta či me bi one spo ko ja va la. Ni šta osim ovog nje nog ži vo ta.

Že le li smo sa mo da bu de mo go spo da ri svih zve ri što se mi ču po ze mlji. I ta ko se de si lo da smo za ko ra či li na me sto za

Biblija otrovne masline 21

ko je smo ve ro va li da je neo bli ko va no, gde se sa mo ta ma mi ca­la po po vr ši na ma vo da. Sa da se sme ješ, da nju i no ću, dok glo­đeš mo je ko sti. Ali šta smo dru go mo gli da mi sli mo? Sa mo da je sve po če lo i za vr ši lo se s na ma. Šta mi zna mo, čak i sa da? Pi taj de cu. Po gle daj u šta su iz ra sla. Mo že mo sa mo da go vo ri­mo o ono me što smo po ne li sa so bom i o ono me što smo ote li.

ONO ŠTO SMO PO NE LIKi lan ga

1959.

Lea Prajs

Do šli smo iz Be tle he ma u Džor dži ji i u džun glu smo po ne li me ša vi nu za tor tu po re cep tu Be ti Kro ker. Mo je se stre i ja

ra ču na le smo da sva koj sle du je po je dan ro đen dan to kom na še dva na e sto me seč ne mi si je. „A sve ga mi na sve tu“, pred vi de la je na ša maj ka, „u Kon gu ne po sto ji Be ti Kro ker.“

„Ta mo ku da ide mo uop šte ne ma ni ku pa ca ni pro da va ca“, is pra vio ju je moj otac. Nje gov ton uka zi vao je da maj ka ni je shva ti la na šu mi si ju i da ju je nje na strep nja zbog Be ti Kro ker sme sti la me đu sre bro lju bi ve gre šni ke ko ji su je di li Isu sa dok mu ni je pre ki pe lo, a on da ih je iz ba cio iz cr kve. „Ta mo ku da ide mo“, re kao je da bi stva ri pot pu no raz ja snio, „ne po sto ji čak ni Pi gli Vi gli*.“ Oči gled no je otac to sma trao po hva lom za Kon go. Sa mo sam po ku ša la da za mi slim i na je ži la sam se od gla ve do pe te.

Ona mu se ni je us pro ti vi la, na rav no. Me đu tim, ka da je shva ti la da ne ma po vrat ka, na ša maj ka po če la je da u pra znu spa va ću so bu na ku plja sve mo gu će stva ri za ko je je mi sli la da će nam u Kon gu tre ba ti za pro sto pre ži vlja va nje. „Go li mi ni­mum, za mo ju de cu“, po lu gla sno bi ob ja šnja va la po ceo bo go­vet ni dan. Po red me ša vi ne za tor tu, na go mi la la je i de se ti ne

* Piggly Wiggly – la nac su per mar ke ta. (Prim. prev.)

Barbara Kingsolver26

kon zer vi za či nje ne šun ke „an der vud“; Ra he li no ruč no ogle­da lo od imi ta ci je slo no va če na či joj je po le đi ni bi la sli ka da ma s na pu de ri sa nim pe ri ka ma; na pr stak od ner đa ju ćeg če li ka; do bre ma ka ze; tu ce me kih olo va ka; tu šta i tma fla ste ra, ana ci­na, ap sor bi na; i to plo mer.

I sa da, evo, sva su ta ša ro li ka bla ga bez bed no pre ne ta i uskla­di šte na za slu čaj po tre be. Za li he su nam još ne tak nu te, osim ta ble ta ana ci na ko je je po pi la na ša maj ka i na pr ska ko ji je Ru ta Mej is pu sti la u nu žnik. Me đu tim, već sad te stva ri pod se ća ju na pro hu ja li svet: od ska ču od na še kon go an ske ku će, kao ve se li po klon či ći upo re đe ni s blat nja vom bo jom sko ro sve ga ov da­šnjeg. Dok zu rim u njih, oči ju osve tlje nih ki šnom se zo nom i zu ba steg nu tih Kon gom, je dva da mo gu i da se se tim me sta na ko me su te stva ri uobi ča je ne, na ko me su tek žu ta olov ka, tek ze le na bo ca aspi ri na me đu mno gim slič nim bo ca ma na vi so­koj po li ci.

Maj ka je po ku ša la da pred vi di sva ku slu čaj nost, uklju ču ju ći glad i bo lest. (A otac ge ne ral no odo bra va slu čaj no sti. Na i me, Bog je sa mo čo ve ku dao spo sob nost pred vi đa nja.) Na ba vi la je do bru za li hu an ti bi o ti ka od na šeg de de, dr Ba da Vor to na, ko ji ima se nil nu de men ci ju i vo li da se še ta nag, ali je i dalje sa vr šen u dve stva ri: igri da ma i pi sa nju re ce pa ta. Ta ko đe smo po ne li i tu ča ni ti ganj, de set pa ke ta pe kar skog kva sca, pin ce tu za obr­ve, gla vu se ki re, sklo pi vi voj ni ašov za nu žni ke i, bog me, još mno go šta. Ose ća li smo da sa so bom mo ra mo da po ne se mo pun di ja pa zon za la ci vi li za ci je.

Čak je i do pre ma nje tog go log mi ni mu ma ova mo bi lo ku šnja. Upra vo kad smo od lu či li da smo pot pu no sprem ni i kad smo se spre ma li za po la zak, ne le zi vra že, sa zna li smo da avi o kom pa ni ja Pan Ame ri ken na pre ko o ke an skim le to vi­ma do zvo lja va dva de set ki lo gra ma pr tlja ga po put ni ku. Dva­de set ki lo gra ma pr tlja ga po put ni ku i ni gram vi še. E, te lo še ve sti su nas pre stra vi le! Ko bi po mi slio da u sa o bra ća ju mo der­nog mla znog do ba ima ogra ni če nja? Kad smo sa bra li sve na še

Biblija otrovne masline 27

do zvo lje ne dva de se ti ne ki lo gra ma, uklju ču ju ći tu i Ru tu Mej – sre ćom, ra ču na la se kao ce la oso ba, ma da je ma la – ima li smo dva de set osam ki lo gra ma vi ška. Otac je po sma trao naš očaj kao da ga je i oče ki vao sve vre me, i pre pu stio je že ni i kće ri ma da se sna đu, pod se ća ju ći nas na kri no ve, ko ji ma ni su po treb na ni ruč na ogle da la ni ta ble te aspi ri na.

„Ali kri no vi ma tre ba ju Bi bli je, si gur no, i nje gov pro kle ti sta­ri ašov za nu žni ke“, pro mr mlja la je Ra he la dok su nje ni vo lje ni ko zme tič ki ar ti kli je dan po je dan le te li iz ko fe ra. Ra he la ni kad ni je po seb no do bro shva ta la Sve to pi smo.

Mo žda smo i mi sli le o kri no vi ma, ali ko li ko god da smo pr tlja ga od ba ci le, i da lje ni smo sti gle ni bli zu ci lja, čak i bez Ra he li nih sred sta va za ulep ša va nje. Sko ro da smo bi le pot pu­no ne moć ne. A on da, ale lu ja! U po sled njem mo gu ćem tre nut­ku – spa se ne. Usled pre vi da (ili ve ro vat ni je, ako raz mi sli te, iz či ste uč ti vo sti), put ni ci se ne me re. Na to su nam uka za li iz Li ge ju žnjač kih bap ti stič kih mi si ja, ma da ni su baš otvo re no do šli i re kli nam da se po še ga či mo sa za ko nom o dva de set ki lo gra ma, te smo mi na pra vi li plan. Za pu ca li smo za Afri ku no se ći pre­ko me ran pr tljag na svo jim te li ma, pod ode ćom. Ta ko đe smo ima li i ode ću is pod ode će. Mo je se stre i ja smo pre iz la ska iz ku će obu kle po še sto ro du gač kih ga ća, dve pod suk nje i pot ko­šu lje; ne ko li ko ha lji na jed nu pre ko dru ge i he lan ke is pod njih; i, pre ko sve ga, ne pro mo či ve man ti le. (En ci klo pe di ja sa ve tu je pri prav nost na ki šu.) Dru ge stva ri – alat, ku ti je s me ša vi nom za tor tu i ta ko da lje – bi le su nam ne pri met no ušu ška ne u dže­po ve i oko po ja sa, kao ne ki zvec ka vi oklop.

Spo lja smo obu kle svo je naj bo lje ha lji ne, da bi smo osta vi le do bar uti sak. Ra he la je obu kla svoj ze le ni la ne ni us kr šnji ko stim ko jim se to li ko raz me ta la, a svo ju sve tlu ko su po vu kla je s če la ši ro kom ru ži ča stom ela stič nom tra kom. Ra he la ima pet na est go di na – ili, ka ko bi ona re kla, pu ni še sna est – i ne za ni ma je ni šta osim iz gle da. Nje no pu no kr šte no ime je Ra he la Re be ka, za to sma tra da sme da se ugle da na Re be ku de vi cu na stu den cu,

Barbara Kingsolver28

za ko ju se u Po sta nju ka že da „be še vr lo le pa“ i da su joj, kao pro sid be ni da ro vi, sme sta po nu đe ne zlat ne na u šni ce, kad ju je Abrahamov slu ga uho dio dok je za hva ta la vo du. (Bu du ći da je od me ne sta ri ja go di nu da na, po bi ja ika kvu ve zu sa si ro tom bi blij skom Ra he lom, Le i nom mla đom se strom, ko ja je mo ra­la go di na ma da če ka na uda ju.) Dok je se de la po red me ne u avi o nu, stal no je trep ta la sne žno be lim tre pa vi ca ma i na me šta­la ru ži ča stu tra ku u ko si, po ku ša va ju ći da me na te ra da uočim ka ko je kri šom na nok te sta vi la i lak uskla đe ne, žva ka­ro ze bo je. Po gle da la sam u oca, ko ji je se deo po red pro zo ra na su prot nom kra ju ce log re da Praj so vih. Kr va vo cr ve na sun če va ku gla leb de­la je iza nje go vog pro zo ra i buk ta la mu u oči ma dok je ne pre­sta no tra žio Afri ku na ho ri zon tu. Sre ćom po Ra he lu, mno go mu je dru gih stva ri bi lo na umu. Zbog la ki ra nja nok ti ju bi la je mla će na ka i šem, čak i u tim go di na ma. Ali to je pra va Ra he la: po ku ša va da pro de ne sa mo još je dan po sled nji greh pre ne go što na pu sti ci vi li za ci ju. Ra he la je, po mom mišljenju, pri zem na i za mor na, za to gle dam kroz pro zor, gde me če ka lep ši po gled. Otac sma tra da su šmin ka nje i la ki ra nje nok ti ju pred zna ci pro­sti tu i sa nja, baš kao i pro bu še ne uši.

Bio je u pra vu i za kri no ve. Ne gde iz nad Atlant skog oke a­na, uše sto stru če ni do nji veš i me ša vi na za tor tu pre tvo ri li su se u pri lič no za ma šan krst na na šim ple ći ma. Sva ki put kad bi Ra he la po seg nu la za svo jom ta šnom, mo ra la je jed nu ru ku da dr ži pre ko svo je la ne ne jak ne, ma da bi se sve jed no za ču lo ti ho klo po ta nje. Sad sam za bo ra vi la ko ju je vr stu kri jum ča re nog ku ćan skog oruž ja tu no si la. Ig no ri sa la sam je, pa je uglav nom ća ska la s Adom – ko ja ju je ta ko đe ig no ri sa la, ali ka ko Ada ni kad ni sa kim ni je raz go va ra la, ni je se to li ko pri me ći va lo.

Ra he la obo ža va da za vi tla va sve ži vo na ze mlji, ali naj vi še na šu po ro di cu. „Hej, Da!“, pro ša pu ta la je Adi. „Šta mi sliš da smo sad na Kuć noj za ba vi Ar ta Lin kle te ra?“

Ni sam mo gla a da se ne na sme jem. Go spo din Lin kle ter vo li da iz ne na di da me ta ko što uzme nji ho ve ta šne i pred pu bli kom

Biblija otrovne masline 29

iz va di sve što je u nji ma. Lju di mi sle da je mnogo sme šno ako se u ta šni za de si otva rač za kon zer ve ili sli ka Her ber ta Hu ve ra. Za mi sli te da is tre se nas i da is pad nu pin ce ta za obr ve ili se ki­ri ca. Od sa me po mi sli sam se uner vo zi la. Ta ko đe sam ose ti la kla u stro fo bi ju i vru ći nu.

Ko nač no, ko nač no smo iz avi o na is klo pa ra li kao sta do kra­va i niz ste pe ni šnu ram pu za ko ra či li u omo ri nu Le o pold vi la, a on da su pla vi uvoj ci na še se stri ce Ru te Mej klo nu li una pred i ona se one sve sti la na maj či nom ra me nu.

Oži ve la je vr lo br zo u aero drom skoj zgra di, ko ja je vo nja­la na urin. Bi la sam uz bu đe na i mo ra la sam u to a let, ali ni sam mo gla ni da na slu tim ku da bi de voj ka uop šte mogla da se za pu ti na takvom me stu. Na po lju se ve li ko li šće pal mi nji ha lo na jar koj sve tlo sti. Go mi le lju di pro mi ca le su na jed nu pa na dru gu stra nu. Aero drom ska po li ci ja no si la je sve tlo ma sli na­ste ko šu lje s mno go me tal ne dug ma di i, ve ro va li ili ne, pu ške. Kud god da po gle da te, vi de li bi ste sit ne cr ne sta ri ce ka ko te gle či ta ve kor pe pu ne stva ri duž za sa da spa ru še nog ze le ni la. Pi li­će, ta ko đe. Ma li ro je vi de ce vre ba li su po red vra ta, oči gled no s is klju či vom svr hom spo pa da nja stra nih mi si o na ra. Kad su vi de li na šu be lu ko žu, istog ča sa su po če li da mo lja ka ju na fran­cu skom: „Ca de au, ca de au?“ Po di gla sam ru ke da bih po ka za la to tal ni i pot pu ni ne do sta tak po klo na za afrič ku de cu. Mo žda se lju di sa mo sa kri ju iza ne kog dr ve ta i čuč nu, po mi sli la sam; mo žda za to smr di.

Upra vo je tad brač ni par bap ti sta s na o ča ri ma od kor nja če­vi ne iz ro nio iz gu žve i ru ko vao se s na ma. Pre zi va li su se čud­no, An der daun – pre ča sni i go spo đa An der daun. Do šli su da nas pro ve du kroz ca ri nu i go vo ri li su fran cu ski s lju di ma u uni­for ma ma. Otac je uka zao da smo sva ka ko spo sob ni da se sa mi po bri ne mo za se be, ali im je ipak za hva lio na lju ba zno sti. Bio je to li ko uč tiv da An der da u no vi ni su ni ose ti li da je iz ner vi­ran. Na sta vi li su da se vr po lje oko nas kao da smo sta ri pri ja­te lji i po klo ni li su nam mre žu za ko mar ce, na ram ke mre že za

Barbara Kingsolver30

ko mar ce, ko ja se ne la god no vu kla po ze mlji kao bu ket ne kog mla dog gim na zi jal ca ko me se pre vi še do pa da te.

Dok smo sta ja li dr že ći svo ju mre žu i zno je ći se kroz svu ode­ću, po go sti li su nas in for ma ci ja ma o na šem bu du ćem do mu, Ki lan gi. Oh, ima li su mno go šta da ka žu, jer su sa svo jim si no­vi ma ra ni je ži ve li ta mo i po di gli ško lu, cr kvu, sve. U jed nom tre nut ku je Ki lan ga bi la stal na mi si ja, s če ti ri ame rič ke po ro di ce i le ka rom ko ji je do la zio jed nom ne delj no. Sa da se sve sro za lo, re kli su. Ne ma vi še dok to ra, a sa mi An der da u no vi mo ra li su da se pre se le u Le o pol dvil da bi svo je si no ve upi sa li u do lič nu ško­lu – ako, re kla je go spo đa An der daun, mo že te to da na zo ve te do lič nim. Osta li mi si o na ri iz Ki lan ge odav no su oti šli. Da kle, sve lo se na po ro di cu Prajs i ono što smo sa mi mo gli da pri­ku pi mo. Upo zo ri li su nas da ne oče ku je mo pre vi še. Sr ce mi je lu pa lo jer sam oče ki va la sve: trop sko cve će, ri ku di vljih zve ri. Bož je car stvo u svo joj či stoj, ne pro du ho vlje noj sla vi.

Ta da, baš dok im je otac ne što ob ja šnja vao, An der da u no vi su nas iz ne na da ukr ca li u ma li avion i osta vi li nas. U avi o nu smo bi li sa mo mi i pi lot ko ji je po de ša vao slu ša li ce pod svo jim še ši rom. Pot pu no nas je ig no ri sao, kao da smo tek obi čan te ret. I ta ko se do smo, ogr nu te me tri ma be log ve la kao umor ne ne ve­ste, otu pe le od uža sne bu ke avi o na ko ji je pre le tao vr ho ve dr ve­ća. Bi le smo iz mo žde ne, ka ko bi mo ja maj ka re kla. „Baš­baš iz mo žde ne“, re kla bi. „Še će ru, ne moj da se sa ple teš o to, iz mo­žde na si, vi di se.“ Go spo đa An der daun se pre te ra no odu še vlja­va la i sme ja la zbog na šeg, ka ko je re kla, šar mant nog ju žnjač kog ak cen ta. Čak je po ku ša la i da imi ti ra ka ko iz go va ra mo „de voj­ke“ i „zdra vo.“ ( „D’voj ke“, re kla je. „Al’ sva ka ko, avi jo oon kre će, aj’mo, d’voj ke!“ i „Z’ra’o“ – kao da ne ka žem šta!) Us pe la je da me po sti di zbog na ših jed no stav nih iz ra za i raz vu če nih sa mo­gla sni ka, a ja ni kad ni sam mi sli la da imam bi lo ka kav ak ce nat, ma da sam, na rav no, bi la sve sna da zvu či mo dru ga či je od Jen­ki ja s ra di ja i televizije. Ima la sam o če mu da raz mi šljam kad sam se la u taj avion, a uz gred, i da lje mi se pi ški lo. Me đu tim,

Biblija otrovne masline 31

do ta da smo već bi le oša mu će ne i ću tlji ve, na u če ne da na se di­štu ne za u zi ma mo vi še me sta ne go što nam pri pa da.

Po sle du gog le ta spu sti li smo se na pi stu od vi so ke žu te tra­ve. Sve smo po sko či le sa se di šta, ali je otac, zbog svog upe ča­tlji vog sta sa, mo rao da se zgu ri po ce loj ka bi ni avi o na ume sto da sed ne pra vo. Žur no je iz go vo rio bla go slov: „Ne be ski Oče, mo lim se da me uči niš moć nim oru đem Tvo je sa vr še ne vo lje ov de u Bel gij skom Kon gu. Amen.“

„Amen!“, od go vo ri le smo, a on nas je on da kroz oval na vra­ta iz veo na sve tlost.

Na čas smo za trep ta le, zu re ći kroz pra ši nu u sto ti nu cr nih se lja na, vit kih i ne mih, ko ji su se lju lja li la ga no po put dr ve ća. Na pu sti li smo Džor dži ju na vr hun cu let njeg cve ta nja bre sa ka, a sa da smo sta ja li u zbu nju ju će su voj, cr ve noj ma gli ko ja ni je li či­la ni na ka kvo go di šnje do ba. Sa svom na šom vi še sloj nom ode­ćom mo ra da smo li či li na fa mi li ju Eski ma buć nu tu u džun glu.

Ali to je bio naš te ret, jer smo mno go to ga mo ra li da po ne­se mo ova mo. Sva ku od nas je po ne ka do pun ska od go vor nost gri zla is pod ode će: če kić, bap ti stič ki him nal, vred ni pred me ti ko ji su na do me šta li upra žnje nu te ži nu ne kog dru gog ma te ri­jal nog hi ra ko ji smo na šli sna ge da osta vi mo. Na še pu to va nje tre ba lo je da bu de ve li ki po du hvat u rav no te ži. Moj otac je, na rav no, no sio Reč Bož ju – ko ja, sre ćom, ne ma ni ka kvu te ži nu.

Ru ta Mej Prajs

Bog ka že da su Afri kan ci Ha mo va ple me na. Ham je bio naj­go ri od tri Noina si na: Šema, Ha ma i Ja fe ta. Sva po ro dič­

na sta bla po ti ču sa mo od te tro ji ce, jer je Bog na pra vio ve li ku po pla vu i po da vio gre šni ke. Ali su se Šem, Ham i Ja fet po pe li na brod i bi li su skroz u re du.

Ham je bio naj mla đi, kao ja, i ni je bio do bar. Ni ja po ne­kad ni sam do bra. To se do go di lo kad su iza šli iz Ar ke i pu sti­li sve ži vo ti nje. Ham je na šao svog oca No u svinj ski pi ja nog i go log i mi slio je da će biti za bav no ako to svi ma po ka že. Dru ga dva bra ta po kri li su Nou će be tom, ali je Ham pu kao od sme ha. Kad se No a pro bu dio, bra ća tu ži ba be su mu sve is pri ča la. On da je No a pro kleo Ha mo vu de cu da bu du ro bo vi za vek ve ko va. Ta ko su i po sta li cr ni.

Kod ku će u Džor dži ji oni ima ju svo ju po seb nu ško lu, da se ne bi še pu ri li po Ra he li noj i Le i noj i Adi noj ško li. Lea i Ada su ta len to va na de ca, a ipak mo ra ju da idu u istu ško lu sa svi ma osta li ma. Ali ne i obo je na de ca. Čo vek u cr kvi je re kao da su oni dru ga či ji od nas i da tre ba da bu du odvo je ni. Dži mi Krou to ka že, a on pra vi za ko ne. Oni ne ula ze ni u re sto ran Vajt Kasl gde nas ma ma vo di na ko ka­ko lu, a ni u zo o lo ški vrt. Nji hov dan za zo o lo ški vrt je če tvr tak. Ta ko sto ji u Bi bli ji.

Biblija otrovne masline 33

U na šem se lu ima ovo li ko be lih lju di: ja, Ra he la, Lea i Ada. Ma ma. Otac. To je šest lju di. Ra he la je naj sta ri ja, ja sam naj mla­đa. Lea i Ada su u sre di ni i one su bli zna ki nje, za to su mo žda i jed na oso ba, ali mi slim da su dve, jer Lea tr či svu da i pe nje se na dr ve će, a Ada ne mo že, ce la jed na stra na te la joj je bo le sna, a i ne go vo ri jer joj je ošte ćen mo zak i sve nas mr zi. Ona knji ge či ta na o pač ke. Tre ba da mr zi te sa mo So to nu i da vo li te sve osta le.

Ja se zo vem Ru ta Mej i mr zim So to nu. Du go sam mi sli la da se zo vem še ćer. Ma ma to stal no go vo ri. Še će ru, do đi sa mo na tren. Še će ru, ne moj to da ra diš.

Reks Min ton je u ško li ve ro na u ke re kao da bo lje ne ide­mo u Kon go, zbog do mo ro da ca lju do žde ra ko ji će nas sku va­ti u lon cu i po je sti. Re kao je: „Mo gu da pri čam kao do mo ro­dac, slu šaj: Aga ba ga ba ga la ga.“ Re kao je da to zna či: „Ima da na pra vim pa li cu za bu banj od one ma le sa žu tim ple te ni ca ma.“ Na ša uči te lji ca ve ro na u ke go spo đi ca Be ni re kla mu je da uću­ti. Ali ne što da vam ka žem: ni je re kla ni ovo ni ono o to me da li će nas skuvati i pojesti. Ta ko da ne znam.

Evo još be lih lju di ko je smo do sa da na šli u Afri ci: go spo din Ak sel rot ko ji le ti u avi o nu. On ima naj pr lja vi ji še šir na sve tu. Ži vi da le ko do le, kod avi on ske pi ste, sam u ko li bi kad god do đe ova mo, a ma ma ka že da je to sa svim od go va ra ju ći sme štaj za nje ga. Pre ča sni i go spo đa An der daun, ko ji su po če li da oku­plja ju afrič ku de cu u cr kvi pre mno go go di na. An der da u no vi me đu sob no go vo re fran cu ski, bez ob zi ra što su be li. Ne znam za što. Ima ju svo ja dva si na, An der da u no va si na, ko ji su ve li ki i idu u ško lu u Le o pol dvi lu. Bi lo im nas je žao, pa su nam po sla­li stri po ve da nam se na đu u avi o nu. Sko ro sve sam ih uze la za se be kad su Lea i osta li za spa li u avi o nu. Pa ja Pa tak. Usa mlje-ni ren džer. I baj ke, Pe pe lju ga i Tr no ru ži ca. Sa kri la sam ih na jed no me sto. On da mi je po zli lo i po vra ti la sam u avi o nu i sve se iz li lo po tor bi i Pa ji Pat ku. Taj strip sam sta vi la pod se di šte, ta ko da ga vi še ne ma mo.

Da kle, ovo su svi ko ji će biti u na šem se lu: po ro di ca Prajs, Usa mlje ni ren džer, Pe pe lju ga, Tr no ru ži ca i ple me na Ha mo va.

Ra he la Prajs

Jao, čo ve če, šta nas je ovo sna šlo, po mi sli la sam o Kon gu čim smo za ko ra či li. Tre ba ov de da bu de mo glav ni, ali mi ne iz gle­

da da smo od go vor ni i za šta, po naj ma nje za se be sa me. Otac je pla ni rao sta ru do bru grup nu mo li tvu za do bro do šli cu, da bi do ka zao da nas je Bog ova mo do veo i na me rio da se na sta­ni mo. Me đu tim, kad smo iza šle iz avi o na i ko le blji vo za ko ra­či le po po lja ni, Kon go an ci su nas okru ži li – Go spo de! – buč­no za pe va ju ći. Oča ra ni, si gur na sam. Za pah nuo nas je smrad zno ja vih te la. Tre ba lo je u ta šnu da ugu ram one de zo do ran sne ulo ške ko ji tra ju pet da na.

Osvr nu la sam se da na đem svo je se stre i da im ka žem: „Hej, Da, Lea, zar vam ni je dra go što ko ri sti te da jal*? Ka mo sre će da ga svi ko ri ste.“ Ni sam mo gla da vi dim ni jed nu bli zna ki nju, ali sam uoči la Ru tu Mej ka ko se spre ma da zvek ne u svo ju dru gu ko mu tog da na. Za ko vr nu la je oči ma i uglav nom su se vi de le be o nja če. Šta god da ju je vu klo u po nor, zna la sam da se to me opi re iz sve sna ge. Ru ta Mej je iz ne na đu ju će tvr do gla va za pe to­go di šnja ki nju i ne sklo na da pro pu šta bi lo ka kav ob lik pro vo da.

* Mar ka sa pu na. (Prim. prev.)

Biblija otrovne masline 35

Maj ka ju je uhva ti la za ru ku, a i me ne – što ni za tre nu tak ne bih to le ri sa la kod ku će u Be tle he mu. Ali ov de bi smo se u ce loj gun gu li po gu bi li, jer nas je ve li ka cr na re ka lju di pro sto vu kla. A pra ši na, auh! Svu da je bi la pra ši na kao prah od cr ve­ne kre de, a ja sam no si la svoj div ni ze le ni la ne ni ko stim, šta da vam pri čam. Ose ća la sam pe sak u ko si, ko ja je to li ko sve tla da će se sigurno isprljati. Joj, ka kvo me sto. Već me je du ša bo le la za vo do ko tli ćem u to a le tu i ma šin ski opra nim ve šom i dru gim pro stim stva ri ma u ži vo tu ko je sam uzi ma la zdra vo za go to vo.

Lju di su nam žur no po ka zi va li na ne ka kvo nat kri ve no ze mlja no dvo ri šte, za ko je se is po sta vi lo da je oče va cr kva. Baš ima mo sre će: cr kva od bla ta. Me đu tim, obo ža va nje ni je bi lo na dnev nom re du te ve če ri, da vam ka žem. Za vr ši li smo u me te žu pod slam nim kro vom i uma lo sam vri snu la kad sam shva ti la da ne dr žim maj či nu ru ku, već de be lu cr nu kan džu – stran ca! Ono u šta sam ve ro va la ne sta lo je. To tal no sam se pre pu sti la i ze mlja mi je za i gra la pod no ga ma. Pa nič no sam gle da la una­o ko lo kao Cr ni Le po tan* za ro bljen u pla me nu. Ko nač no sam spa zi la maj či nu be lu blu zu ka ko po red oca vi jo ri kao za sta va „Pre da je mo se!“. On da sam, je dan po je dan, na šla i pa stel ne obri se svo jih se sta ra, na lik ba lo ni ma, ali na po gre šnoj žur ci, lju­di mo ji. Ta da sam shva ti la da sam na bro du očaj ni ka. Otac je, s dru ge stra ne, ve ro vat no bio is pu njen du bo kom za hval no šću, ko ja se pro sto pre li va la iz nje ga. I hva lio je Isu sa za ovu pri go­du u ko joj smo svi mo ra li da da mo sve od se be.

Očaj nič ki nam je bi lo po treb no pre svla če nje – do dat ni do nji veš i ha lji ne za i sta su nas uma ra li – ali uop šte ni je po sto ja la mo guć nost za to. Ni ka kva. Sa mo nas je opet usi sao vre li pan­de mo ni jum. Ni sam ima la poj ma gde su za vr ši li na ši ko fe ri i plat ne ne tor be. Moj pri bor za vez i pin ce te za obr ve vi si li su mi oko vra ta u fu tro li od vo šta nog plat na i ugro ža va li su i me ne i osta le u gu žvi. Ko nač no nam je do pu šte no da se, ko li ko god je

* Konj, ju nak isto i me ne pri če Ane Suel. (Prim. prev.)

Barbara Kingsolver36

bi lo mo gu će bez opa sno sti po ži vot, sti sne mo oko sto la na kli­za vu klu pu od gru bog bal va na. Pr vi dan u Kon gu, a moj sa svim nov otrov no ze le ni la ne ni ko stim s če tvr ta stim se def nim dug­ma di ma pri pre mao se da oteg ne pap ke. Mo ra li smo to li ko da se sti sne mo uz dru ge lju de da ni smo mo gli da di še mo, čak i da smo hte li, bu du ći da bi smo na vu kli sva ku mo gu ću za ra zu ko ja je kru ži la na o ko lo. Još ne što što je tre ba lo da po ne se mo: li ste­rin. Če tr de set pet od sto ma nje na ze ba. Dre ka gla so va i čud nih pti ca bub nja la mi je u uši ma i pre pu ni la mi gla vu. Ose tlji va sam na bi lo ka kvu bu ku – i od bu ke i od ja kog sun ca do bi jam gla vo­bo lju, ali je do ta da bar sun ce za šlo. U su prot nom bih ve ro vat­no sle di la pri mer Ru te Mej i one sve sti la se ili po vra ti la, što su dva nje na ve li ka po stig nu ća to ga da na. Ose ća la sam šti pa nje u vra tu, a sr ce mi je uda ra lo kao bu banj. Na jed nom kra ju cr kve za pa li li su ogrom nu, tut nje ću va tru. Uljast dim pre po krio nas je kao mre ža, spu šta ju ći se sa slam na tog kro va. Nje gov smrad bi uda vio sva ku mo gu ću ži vo ti nju ko ju uop šte mo že te da za mi sli­te. Unu tar sve tlo na ran dža stog pla me na vi de la sam obris ne čeg tam nog ka ko se pro bo de no obr će, a svo je če ti ri ukru će ne no ge iz ba ci lo je u va pa ju za po moć. Mo ja žen ska in tu i ci ja re kla mi je da mi sle du je da umrem sa da i ov de, ne ose tiv ši čak ni maj­čin dlan ka ko mi ukla nja znoj sa če la. Se ti la sam se ne ko li ko na vra ta – pri zna jem – kad sam se na mer no raz bo le va la da bih iz be gla ško lu ili cr kvu. Sa da mi je pra va va tra uda ra la u sle­po oč ni ca ma, a sve gro zni ce za ko je sam se mo li la ko nač no su na me ra va le da mi do đu gla ve.

Od jed nom sam shva ti la da me za vrat šti pa maj ka. Oku pi­la nas je sve če ti ri na do hvat svo jih du gač kih ru ku: Ru tu Mej, me ne, i mo je se stre Leu i Adu – Ru ta Mej je još ma la, na rav­no, ali su Lea i Ada po ve li ke bli zna ki nje, ma da je Ada ni ža, jer je hen di ke pi ra na. Uop šte ne mam poj ma ka ko je maj ka us pe­la sve da nas po hva ta. A uda ra nje mog sr ca ni je po ti ca lo od mog sr ca, ko nač no sam shva ti la, već od bub nje va. Mu škar ci su

Biblija otrovne masline 37

uda ra li u ve li ke bal va no li ke bub nje ve, a že ne su pe va le vi so ke, drh ta ve me lo di je, kao pti ce po lu de le od pu nog me se ca. Pe sma na nji ho vom sop stve nom je zi ku sme nji va la se iz me đu vo di lje i ostat ka gru pe. Zvu ča lo je to li ko čud no da sam je dva shva ti la da sle de me lo di ju hri šćan skih him ni „Na pred, Hri sto vi voj ni­ci“ i „Ka kav mi je sa mo pri ja telj Isus“, od če ga sam se na je ži la. Pret po sta vljam da su ima li pra vo da ih pe va ju, ali evo u če mu je stvar: upra vo pred na šim oči ma, u sve tlo sti va tre, ne ke su že ne sta ja le gru di go lih kao kre ji no ja je. Jed ne su ple sa le, a dru ge su se pro sto mu va le ku va ju ći, kao da go lo ti nja ni je ni šta po seb no. Pro la zi le su ta mo­amo s lon ci ma i bo ka li ma, sve go lo gru de i ne po sra mlje ne. Bi le su vr lo za u ze te ži vo ti njom u va tri, če re­či le su je i me ša le s ne čim što se pu ši lo u lon cu. Kad god bi se sa gnu le, nji ho ve te ške doj ke kla ti le bi se kao ba lo ni pu ni vo de. Od vra ća la sam po gled od njih, i od go le de ce ko ja su se čvr sto dr ža la za nji ho ve du ge na bra ne suk nje. Stal no sam upu ći va la upit ne po gle de ocu. Da li se ja je di na ov de ras pa dam od šo ka? Su zio je oči i sti snuo vi li ce, kao kad po či nje da pe ni od be sa, sa mo što ni kad ne zna te ka ko će se to za vr ši ti. Obič no ta ko da po že li te da pro pad ne te u ze mlju, sa mo da se iz ba vi te.

Po sle po du gač ke hit­pa ra de ta ko zva nih him ni, spa lje na ži vo ti nja iz va đe na je iz va tre, sta vlje na na, ta ko re ći, ti ganj i sa svim iz me ša na s ne kom siv ka stom ti nja ju ćom ma som. Za tim su to po če li gru bo da ba ca ju u li me ne ta nji re ili zde le is pred nas. Ka ši ke ko je su nam da li bi le su ve li ke me tal ne ku tla če za su pu, za ko je sam zna la da mi ne mogu stati u usta. Imam vr lo ma la usta, um nja ci mi ni ču skroz na kri vo. Po gle dom sam po tra ži­la ne kog s kim bih me nja la ka ši ku, ali sve ga mi na sve tu, ni ko osim na še po ro di ce ni je imao ni ka kvu ka ši ku! Ni sam se ni usu di la da na ga đam šta su osta li na me ri li da ra de sa svo jom hra nom. Ve ći na je iona ko još če ka la na po slu že nje, kao pti ce u di vlji ni. Dr ža li su svo je pra zne me tal ne zde le ili rat kap ne ili šta god, i ve se lo u njih uda ra li kao u bub nje ve. Zvu ča lo je kao či tav ra šti mo va ni or ke star, jer je sva či ji ta njir bio dru ga či ji.

Barbara Kingsolver38

Ru ta Mej je do bi la ma lu, si ću šnu šo lju, i zna la sam da je pre­zi re, jer je zbog nje vi še li či la na be bu.

U ce loj gun gu li ne ko je go vo rio en gle ski. To sam ukop ča­la iz či sta mi ra. Bi lo je sko ro ne mo gu će usta no vi ti šta se de ša­va, jer su lju di oko nas pe va li, ple sa li, uda ra li u ta nji re, ma ha li ru ka ma na pred­na zad kao dr ve će u ura ga nu. Me đu tim, po red va tre na ko joj su ku va li, uglje no crn mu ška rac u žu toj ko šu lji s pod vr nu tim ru ka vi ma ma hao nam je i vi kao iz sveg gla sa: „Do bro do šli! Že li mo vam do bro do šli cu!“

Iza nje ga je sta jao još je dan čo vek, mno go sta ri ji i ob u čen kao da ni je s ovo ga sve ta – imao je vi so ki še šir i na o ča ri, bio je umo tan u na bra nu ha lji nu i mla tio je re pom ne ke ži vo ti nje na pred­na zad. Vi kao je ne što na nji ho vom je zi ku i svi su mal­či ce umuk nu li.

„Pre ča sni i go spo đo Prajs i nji ho va de co!“, vi kao je mla­đi mu ška rac u žu toj ko šu lji. „Do bro ste do šli na na šu go zbu! Da nas smo ubi li ko zu u čast va šeg do la ska. Usko ro će sto ma­ke da vam na pu ni naš fu fu pi li-pi li.“

U tom ča su su, elem, po lu go le že ne iza nje ga pro sto pr snu­le u tap ša nje i ve se lje, kao da ni su vi še mo gle da ob u zda va ju svo ju ra dost zbog mr tve ko ze.

„Pre ča sni Praj se“, re kao je čo vek, „mo lim vas da iz go vo ri te mo li tvu za hval no sti za ovu go zbu.“

Po kre tom ru ke po zvao je oca da pri đe, ali se či ni lo da ocu i ne tre ba po ziv. Već je bio na no ga ma, po peo se na sto li cu, pa je iz gle dao vi sok tri me tra. Bio je u ko šu lji krat kih ru ka va, što ni je bio neo bi čan pri zor, jer se on do bro ose ća u svom te lu i sklon je da u ža ru pro po ve di ski ne i ba ci svoj sa ko. Uma lo da za bo­ra vim: pod ko šu ljom je još no sio broj na smr to no sna oruž ja.

Otac je po la ko po di gao ru ku iz nad gla ve, po put onih bo go va u sta rom Ri mu što su se spre ma li da po ša lju gro mo ve i mu nje. Svi su ga gle da li, sme ši li se, tap ša li, ma ha li ru ka ma iz nad gla­va, is pred go lih gru di i sve po re du. On da je pro zbo rio. Ni je to bio go vor ko li ko ra stu ća olu ja.

Biblija otrovne masline 39

„Go spod“, re kao je ni skim i pre te ćim gla som, „se de ći na obla ku la kom do ći će u Egi pat.“

Ura! – svi su kli ca li, ali sam ja ose ti la čvor u sto ma ku. Opet je po pri mao onaj iz gled, čo ve če, kao: Evo Moj si ja ko ji trup ka sa pla ni ne Si naj na­naj i no si de set sve žih na či na da vam upro­pa sti ži vot.

„U Egi pat“, vi kao je sve ja če, za pe va ju ćim pro po ved nič kim gla som, vi so ko pa du bo ko, on da opet vi še pa du blje, ta mo­amo kao te ste ra ko ja se če bal van, „i u sva ki ugao ze mlje gde Nje go-va sve tlost“ – otac je za stao, zu re ći u oku plje ne – „gde Nje go va sve tlost tek tre ba da pad ne!“

Za stao je da udah ne i na sta vio, kla te ći se sa svim bla go dok je gla sno po jao: „Go spod sti že u ob lič ju Svo jih mi lo sti vih an đe-la, iza sla ni ka Svo je sve to sti u gra do ve u rav ni ci, gde Lot obi ta­va še me đu gre šni ci ma!“

Kli ca nje se sti ša lo. Sa da su mu svi po kla nja li pa žnju.„A re če Lot gre šni ci ma ko ji se oku pi še pred nje go vim vra ti­

ma: Ne moj te, bra ćo, či ni ti zla! Jer gre šni ci So do me u svo joj zloj že lji na va li še na vra ta nje go vog do ma.“

Na je ži la sam se. Na rav no, zna la sam Gla vu 19 Po sta nja, jer nas je stal no te rao da je pre pi su je mo. Ga di mi se deo kad Lot nu di svo je ne vi ne kće ri gre šnom olo šu, da s nji ma ra de šta ho će, sa mo da po šte de Bož je an đe le i da ih osta ve na mi ru. Ka kva je to tram pa? A i nje go va jad na že na, na rav no, pre tvo­ri la se u stub so li.

Me đu tim, otac je sve to pre sko čio i pre šao pra vo na kob ne po sle di ce: „Iza sla ni ci Go spod nji uni šti še gre šni ke, ko ji ne smo-tre ni iza đo še Bo gu pred oči, ne smo tre ni u svo joj go lo ti nji!“

On da je za stao, za pra vo se pot pu no za le dio. Svo ju ve li ku ru ku is pru žio je pre ma pa stvi, ma me ći je. Dru gom ru kom je po ka zao na že nu bli zu va tre. Nje ne ve li ke rav ne doj ke opu šte­no su vi si le pre ko nje nog grud nog ko ša, kao da ih je ne ko pri ti­snuo pe glom, ali se či ni lo da uop šte ni je sve sna to ga. No sa la je du go no go de te ko je je ob ja ha lo njen kuk, a slo bod nom ru kom

Barbara Kingsolver40

se če ška la po svo joj krat koj ko si. Ner vo zno se obazirala una­o ko lo, jer su se sve oku plje ne oči po ve le za oče vim op tu žu ju­ćim zu re njem u nje nu na gost. Po sko či la je u ko le ni ma, po me­riv ši ve li ko de te na vi še na kuk. De ča ko va gla va se za kla ti la. Ko sa mu je štr ča la u cr ven ka stim pra me no vi ma i iz gle dao je oša mu ćen. U bes kraj no du goj ti ši ni nje go va maj ka je sta ja la u cen tru pa žnje, za ba cu ju ći gla vu una zad od stra ha i zbu nje no­sti. Ko nač no se okre nu la, uze la du gač ku dr ve nu ka ši ku i po če­la da me ša čor bu u ka za nu.

„Go lo ti nja“, po no vio je otac, „i cr ni lo u du ši! Jer ho će mo da za tre mo me sto ovo, jer je vi ka gre šni ka ve li ka pred li cem Go spod njim.“

Ni ko vi še ni je ni pe vao ni kli cao. Bi lo da su shva ti li šta zna či „vi ka gre šni ka“ ili ni su, sa da se ni ko ni je usu đi vao ni da zuc­ne. Ni su čak ni di sa li, ili se bar ta ko či ni lo. Otac mno go mo že da po stig ne pro sto bo jom svo ga gla sa, ve ruj te mi. Že na s de te­tom na ku ku i da lje je bi la okre nu ta le đi ma i ba vi la se hra nom.

„I iza đe Lot i ka za oni ma što vr li be hu.“ Sad je otac ko ri stio svoj ne žni ji, smi re ni ji glas. „I ka za im Lot, ’Ustaj te! Idi te iz ovog mrač nog me sta! Kre ni te i idi te u sve tli ju ze mlju!’“

„O, Go spo de, do zvo li nam da se po mo li mo“, za klju čio je, na glo se po no vo spu šta ju ći na ze mlju. „Go spo de, da ruj da se do stoj ni me đu na ma uz dig nu iz nad po kva re no sti i da iz ta me iza đu u ču de snu sve tlost na šeg Sve tog Oca. Amen.“

Sva li ca su i da lje bi la okre nu ta ka mom ocu, kao da su ona sjaj ne tam ne bilj ke, a nje go va gla va sun ce. No nji hov iz raz se spo ro spu stio od ra do sti pre ko zbu nje no sti do stra ha. Sa da su, kad je ča ro li ja ne sta la, lju di po če li da mr mlja ju i da se mu va­ju. Ne ko li ko že na za di glo je svo je omo ta ne sa ron ge i, uve zav ši ih na pred, po kri le su gru di. Osta le su oku pi le svo ju bo so no gu de cu i po me ri le se u po mr či nu. Pret po sta vljam da su se upu­ti le ku ći, u kre vet, bez ve če re.

Va zduh nad na šim gla va ma pot pu no se umi rio. Ni je se čuo ni šu šanj, osim zri ka va ca u gu stoj tam noj no ći.

Biblija otrovne masline 41

Pa, sa da ni je osta lo ni šta dru go ne go da se klo pa. Dok su nas svi gle da li, mo je se stre i ja uze le smo ve li ke me tal ne ka ši­ke. Po slu ži li su nam čor bu ko ja ni je li či la ni na šta, tek mo kre gru dve na gu ra ne u usta, ko je je tre ba lo da sa žva ćem u le pak. Me đu tim, kad sam to pro ba la, istog tre nut ka se gru dva pre­tvo ri la u sna žnu va tru na mom je zi ku. Pr ži la mi je bub ne op ne iz nu tra. Su ze su mi po te kle iz oči ju i ni sam mo gla da gu tam. Ovo će se pretvoriti u či sti na pad cmi zdre nja, ose ća la sam, za de voj ku ko ja se ove go di ne sa mo na da la žur ci za „slat kih še sna­est“ i ru ži ča stom kom ple tu od mo he ra.

Ru ta Mej na glas se za grc nu la i slo ži la gro znu fa cu. Maj ka se nag nu la da bi je, mi sli la sam, po tap ša la po le đi ma, ali je ume sto to ga pro ša pu ta la naj go rim, sik ta vim gla som: „De voj ke, bu di te uč ti ve, ču je te li me? Žao mi je, ali ako is plju ne te to, iz u da ra ću vas na mr tvo ime.“

I to ka že maj ka, ko ja u ži vo tu ni je di gla ru ku na nas! Oh, shva ti la sam, upra vo ta da, na še pr ve ve če ri u Afri ci. Se de la sam sna žno udi šu ći, dr že ći u usti ma čist, grozan ukus ne če ga za pa lje nog i ču pe rak kru tih dla ka s iz go re le ko že mr tve ko ze. Čvr sto sam za tvo ri la oči, ali čak su mi i ta da su ze te kle. Opla ki­va la sam gre he svih onih ko ji su do ve li mo ju po ro di cu na ovo uža sno tam no kop no.