VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJABEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA

Predmet: Menadžment neprofitnih organizacija

Seminarski rad

Tema: Efikasnost i efektivnost neprofitnih organizacija i problemi merenja rezultata

Mentor: Student:Prof. Milka Ivanović Saša Ristić 2b2/0031/14

Beograd, novembar 2014.

2

Sadržaj:

1. Neprofitne organizacije.............................................................................................3

1.1. Pojam i karakteristike neprofitnih organizacija...............................................3

1.2. Vrste neprofitnih organizacija.........................................................................4

1.3. Misija neprofitnih organizacija.......................................................................5

1.4. Ciljevi neprofitnih organizacija.......................................................................6

2. Razlike između neprofitnih organizacija i profitnih organizacija.............................7

2.1. Osnivanje i funkcionisanje neprofitnih organizacija.......................................8

2.2. Finansiranje neprofitnih organizacija..............................................................9

3. Značaj i problemi pripreme menadžmenta u neprofitnim organizacijama...............9

4. Efektivnost i efikasnost...........................................................................................10

4.1. Dugoročna efektivnost..................................................................................11

4.2. Dugoročna efikasnost....................................................................................13

5. Zaključak.................................................................................................................15

Literatura.................................................................................................................16

2

1. Neprofitne organizacije

Slično neprofitnom sektoru veoma je teško definisati i preciznije odrediti i neprofitne organizacije koje čine njegove sastavne elemente. Osnovni problem koji se pri tome javlja sadržan je u činjenici da se u teoriji i praksi često sreću razni termini, kao i različiti aspekti s kojih se vrši posmatranje i stuktuiranje ovog sektora i njemu pripadajućih subjekata. 1

1.1. Pojam i karakteristike neprofitnih organizacija

Neprofitna organizacija je organizacija čiji je primarni cilj pružanje usluga društvu na neprofitnoj osnovi (koja se ne osniva radi ostvarivanja profita, nego ima neku drugu svrhu odnosno misiju). Neprofitne organizacije su “agenti humanitarnih promj

No table of contents entries found.ena”, postoje kako bi poboljšale ljudske živote, važne su za kvalitetu života u nekom društvu, na

usluzi su društvu.2

Da bi se određena organizacija zvala neprofitnom i da bi mogla pripadati neprofitnom sektoru ona treba da bude:

1. FORMALNA, to znači da je u potpunosti ili u izvesnoj meri institucionalizovana. U nekim razvijeni državama traži se da neprofitne organizacije imaju formalni karakter kompanija. Međutim, stavarna institucionalna realnost ovih organizacija može se ostvariti na razne načine kao žto su: stvaranje čvrste stabilnosti u organizacijskoj strukturi, redovno održavanje odgovarajućih sastanaka, izrada i primena procedura i sl.

2. NEPROFITNO ORJENTISANA, žto znači da je ostvarenje profita nije ključni poslovni cilj i da ne vrši raspodelu stečene dobiti trećim licima. Povezano s tim, neprofitne organizacije se tretiraju kao javne ustanove (subjekti) čiji osnovni cilj i zadatak nije sadržan u generisnju i podeli profita, što se inače uzima kao ključna razlika između njih i profitnih organizacija.

3. NEZAVISNA, odnosno sposobna da samostalno i u potpunosti kontroliše i upravlja svojim poslovanjem i aktivnostima. Ovakva neprofitna organizacija ima sopstvene- interne procedure za upravljanje i njen rad se ne kontroliše od neke spoljne institucije (izuzetak čine državne organizacije i agencije koje su pod nadzorom vlade i njenih finansijskih fondova)

4. DOBROVOLJNA, što znači da je u njen ukupan rad uključen određeni stepen dobrovoljnog učešća, kako u sprovođenju odgovarajućih akcija tako i u pogledu upravljanja njenim poslovima.

1 Kurtić A., „Osnove menadžmenta“, OFF-set, Tuzla, 2009.2 N.Gregory Mankiw, „Osnove ekonomije“, MATE, Zagreb, 2006.

2

Opšte karakteristike neprofitnih organizacija su:

Specifičan pravni i poreski status Višestruki i izraženi društveno korisni ciljevi Korištenje društvenih i ekonomskih metoda Velika usmerenost ka postavljenim ciljevima Dominacija usluga u poslovanju Poteškoće u merenju outputa-rezultata rada Često mala finansijska zavisnost od korisnika usluga Specifičan način upravljanja, odnosno uspostavljanja hijerarhijskih nivoa

Najvažnija pozitivna obiležja neprofitnih organizacija koja ih bitno razlikuju od profitnih su:

Mogućnost dobijanja pomoći od države Mogućnost dobijanja raznih finansijskih, nefinansijskih i drugih priloga Mogućnost ostvarivanja finansijske i druge pomoći od raznih fondacija i privrednih

subjekata Izuzeće od plaćanja ili smanjenje poreza i carina Osećaj doprinosa rešavanju brojnih pitanja vezanih za unapređenje društva i sl.

Za razliku od profitnih-privrednih subjekata, dominantan do neprofitnih organizacija još uvek nema: Vlastiti interes koji proističe iz vlasništva Precizan barometar poslovnog uspeha Snažnu lokalnu, regionalnu i nacionalnu konkurenciju koja bi ih prisiljavala na veću

efikasnost u radu i pružanju kvalitetnijih usluga3

1.2. Vrste neprofitnih organizacija

1. S obzirom na područje rada:

a. Obrazovneb. Kulturnec. Religiozned. Političkee. Zdravstvenef. Dobrotvorneg. Zaštitne (npr. sindikati, privredne komore i sl.)

3 Rajko Marić, „Menadžment neprofitnih organizacija“, Beograd, 2009g

2

h. Socijalne

2. S obzirom na način koji se vrši finansiranje organizacije:

a. Organizacije koje se finansiraju iz budžeta(državne-vladine)b. Organizacije koje svoja finansijska sredstva obezbeđuju iz dobrovoljnih priloga

(nevladine)c. Organizacije koje se finansiraju iz sopstvenih prihoda, ostvrenih prodajom usluga i

proizvoda (privatne)4

1.3. Misija neprofitnih organizacija

Da bi mogle pravilno fokusirati, svrsishodno usmeravati i racionalno trošiti svoje resurse, energiju i vreme, neprofitne organizacije isto kao i profitne, moraju imati i razvijati svoju misiju. Misija predstavlja smer a ne neko krajnje odredište. Zbog toga menadžment mora uvek pred sobom imati jasnu predstavu o tome šta je temeljna delatnost njegove organizacije i kome je namenjena.

Prilikom definisanja misije organizacije posebno je važno imati u vidu potrebe i želje korisnika usluga koje ona treba da zadovolji. To znači da svaka iskazana misija mora u sebi da sadrži i odgovarajuće operativne pokazatelje, odnosno načine na koje će biti ostvarena.

Da bi se neprofitne organizacije mogle potpuno posvetiti svojoj misiji i uspešno je ostvarivati, njihov menadžment se mora ponašati odgovorno i dosledno, naročito kada se radi o pitanju pridržavanja propisanih pravila „neprofitabilnog“ poslovanja.

Na ostarivanje misije neprofitnih organizacija utiču:

- UNUTRAŠNJA (INTERNA) OKOLINA:

Veličina organizacije Financijsko stanje organizacije Broj, sposobnost i znanja ljudskih potencijala potrebna za upravljanje projektima Postojeća oprema, tehnologija i sl. Posvećenost i usmerenost uprave i ulagača Organizacijska kultura Postojeći program, misija, strategijski ciljevi, pravila i procedure koje određuju kako upravljati

organizacijom5

1.4. Ciljevi neprofitnih organizacija

4 http://www.efzg.unizg.hr/default.aspx?id=14034

5 Rajko Marić, „Menadžment neprofitnih organizacija“, Beograd, 2009g

2

Organizacije trećeg sektora moraju najpre uspostaviti neprofitne ciljeve kojima će profitno težiti i neprofitno ih ostvarivati.6

Brojni su ciljevi kojima teže sve neprofitne organizacije u svom poslovanju i vršenju misije. Oni se mogu podeliti u dve grupe:

Opšti Posebni ciljevi

Iz prve grupacije, saglasno njihovoj srodnosti, važnosti i zastupljenosti posebno se ističu sledeći: solidarnost i humanost, kvantitet, kontinuitet i kvalitet usluga. Ovim ciljevima pridaje se približan značaj u ostvarivanju misije svake neprofitne organizacije.

- Solidarnost i humanost kao cilj delovanjaOvaj cilj se temelji i on proizilazi iz osnovnog povoda zbog koga se osnivaju i funkcionišu

brojne neprofitne organizacije. Povod je najčešće sadržan u potrebi stalnog zadovoljenja elementarnih, prvenstveno egzistencijalnih potreba garađana određenog društva. To znači da se akcenat stavlja na humanost i solidarnost kao ključni cilj koji dominira na drugim poslovnim ciljevima.

- Kvantitet i kontinuitet kao cilj delovanjaJedna od najbitnijih karakteristika neprofitnog sektora sadržana je u tome što su njegovi

konstitutivni elementi obavezni da zadovoljavju potrebe već formirane tražnje, kako u pogledu potrebnog obima tako i vremenskog kontinuiteta. Zbog toga što se tržište ovog sektora često odlikuje postojanjem većeg obima tražnje od ponude, odnosno nepostojanje potrebnih uslova da se potrebe i zahtevi potražnje u celini i kvalitetno zadovolje.

- Kvalitet kao cilj delovanjaNaspram prethodnog, svaka neprofitna organizacija bez obzira na njenu misiju, mora da ima, u

granicama svoje mogućnosti kao jedan od najvažnijih ciljeva poslovanja, ostvarenje što više nivoa kvaliteta pružanja usluga7.

2. Razlike između neprofitnih i profitnih organizacija

6 Kurtić A., „Osnove menadžmenta“, OFF-set, Tuzla, 2009g7 Rajko Marić, „Menadžment neprofitnih organizacija“, Beograd, 2009g

2

Razlikovanje profitne i neprofitne organizacije značajna je za razumevanje uloge neprofitnih organizacija u društvu. Neprofitne organizacije zapravo, ublažavju posledice profitnog delovanja u društvu. Zbog toga se profitne i neprofitne organizacije moraju razlikovati prema svojoj nameni i smislu postojanja.

Esencijalana razlika između profitnih i neprofitnih organizacija fokusirana je na koncept misije. Ultimativan zadatak profitnog entiteta je da donese novac svojim vlasnicima. Posedovanje može doći iz mnogih formi, od jednostavnog posedovanja entiteta od strane jedne osobe dodeljenog vlasništava. Kod neprofitnih organizacija ne može postojati vlasnik, jer ovaj entitet treba služiti javnosti i zakon je jasno specificiran da vlasništvo nije kompatibilno sa javnom svrhom. Ovo ne znači da neprofitne organizacije ne mogu ostvariti dobit. One mogu i ostvaruju dobit, na isti način kao i profitne ali kao ostvrena dobit mora se usmeriti u javne svrhe u koje je organizacija namenjena, mora sadržati u rezervi ili se mora predati drugoj organizaciji koja radi u javne svrhe.

Tabela br. 1 Razlike između profitnih i neprofitnih organizacija

Pokazatelj Profitne organizacije Neprofitne organizacijeKo je vlasnik? Ulagači, deoničari Niko, neka druga neprofitna

organizacija, privatno liceMože li ostvarivati

profit(dobit)?Da Da

Može li deliti profit? Da DaKome je odgovoran

menadžment?Deoničarima(vlasnicima) Osnivaču, rukovodećem telu

organizacijeKoji su osnovni izvori

kapitala?Osnivačke deonice, prihodi od prodaje roba i usluga, krediti,

zadržana dobit i dr.

Državni fondovi, sponzorstva, donacije, pokloni, članarine,

prodaja usluga i roba i dr.Da li plaćaju porez? Da, sve poreze Samo neke ili ih uopšte ne

plaćajuDa li plaćaju uvozne carine? Da, za sve proizvode i sirovine Samo u izuzetnim slučajevimaKoja je svrha organizacije? Ostvarenje dobiti za vlasnike Ostvarenje misije i društveno

korisnih ciljeva i zadataka

Koje su mere uspešnosti poslovanja?

Visina dobiti, povratak uloženih investicija

Nivo realizacije misije, uspešnost u ostvarenju

društveno korisnih ciljeva i postavljenih zadataka

Ko utiče na uspeh? potrošači Radnici, klijenti, volonteri, javnost

Izvor : Rajko Marić, „Menadžment neprofitnih organizacija“, Beograd, 2009g., str.58

2.1. Osnivanje i funkcionisnje neprofitnih organizacija

2

Neprofitne organizacije osnivaju se prvenstveno u svrhu ostvarivanja viših društvenih ciljeva, odnosno zadovoljavanja opštih i zajedničkih potreba građana. Osnivaju ih država, građani koji su se s tim ciljem udružili, pojedinci, fondovi i dr. Odnosno, razna pravna i fizička lica koja im obezbeđuju osnivački kapital. Neprofitne organizacije poseduju ukupnost prava i obaveza kapiatala s kojim raspolažu.

Pravo kapitala odnosi se na novac, nepokretnu, pokretnu imovinu, kao i određena druga prava koja su predviđena odgovarajućim zakonom. Obaveze kapitala odnose se na dugovanja koja ove organizacije mogu ostvariti svoji radom.

Neprofitne organizacije čine pravna lica sa ograničenim jemstvom njihovih osnivača. Osnivači ovih organizacija, njihovi članovi i korisnici usluga mogu da budu fizička i pravna lica. Određenu neprofitnu organizaciju mogu formirati jedan ili više osnivača, dok je za njeno osnivanje potrebno obezbediti određene osnove preduslove:

Osnivački kapital za rad i poslovanje Akt o osnivanju Prostorne, kadrovske i materijalne resurse za uspešan i održiv rad i poslovanje

Neprofitne organizacije samostalno vrše svoju delatnost raspolažući dobijenim kapitalom, ostvaruju prihode i realizuju rashode. One rade i posluju na osnovu postavljenih ciljeva koji su definisani u osnivačkom aktu, a koji su potpuno saglasni poslovnoj i razvojnoj politici, odnosno misiji koju utvrđuju njihovi osnivači i koji neposredno učestvuju u radu organa upravljanja.

Neprofitne organizacije se u pravnom prometu ponašaju prema trećim licima u skladu sa svim podacima koji su upisani u registar, s tim da one ne smeju menjati i proširivati delatnost i misiju bez prethodno pribavljene sagalasnosti osnivača.

Nad radom neprofitnih organizacija, naročito onih koji se dominantno finansiraju iz državnog budžeta, sprovodi se kontrola, stručna revizija i odgovarajući nadzor poslovanja. U slučajevima iskrsavanja ozbiljnih poteškoća u poslovnju ove organizacije, isto kao i profitne, mogu biti podvrgnute odgovarajućoj sankciji.Odluku o tome donose sami osnivači, ili se status gubi u postupku stečaja i prestanka rada organizacije. 8

2.2. Finansiranje neprofitnih organizacija

8 Rajko Marić, „Menadžment neprofitnih organizacija“, Beograd, 2009g

2

Kroz dosadašnjiu praksu razvoja i funkcionisanja neprofitnog sektora u različitim pravnim društvenim i statusnim okvirima iskristalisali su se razni vidovi/izvori finansiranja neprofitnih organizacija koji se mogu svrstati u tri grupe:

Budžetski Tržišni Kombinovani-mešoviti

Dva osnovna oblika finansiranja neprofitnih organizacija:

Eksterno finansiranje

Budžet, fondacije, korporacije, pojedinci i porodice kao davaoci sredstava i godišnja prikupljanja sredstava, prikupljnaje velikih priloga, sponzorstvo i donarstvo.

Interno finansiranje

Isključivo potpuno finansiranje, pretežno finansiranje, delimično-dopunsko finansiranje.9

3. Značaj i problemi primene menadžmenta u neprofitnim organizacijama

Neodgovarajuća tumačenja osnovnih preduslova za efikasan menadžment kao i zablude koje su proistekle iz njih, doveli su do stanja u kome menadžment, u dužem vremenskom periodu nije mogao pronaći „plodno tlo“ u neprofitnom sektoru. Otpor neprofitnih organizacija u tom pogledu, bio je dosta izražen prvenstveno zbog sličnosti s profitnim preduzećima.

Ključni razlog za ovakav stav bio je sadržan u tome što su organizacije društvene nad gradnje osnovni smisao svog postojanja i delovanja sagledavale isključivo u poslu kojim se bave. Glavnu opasnost po svrhu njihovog postojanja predstavljalo je shvatnje da se pod menadžmentom kao savremenim vidom upravljanja, podrazumeva isključivo biznis čiji je osnovni cilj ostvarenje profita.

Ovakav pristup menadžmentu u neprofitnim organizacijama, koji je bi konzervativan, eliminisan je znatno širim shvatanje tzv. „neprofitnog“ menadžera kao stručnog čoveka koji se, zajedno sa menadžerima srednjeg i nižeg nivoa, bavi upravljanjem poslovima organizacije na takozvani integaralni način, odnosno upravljanjem svim osnovnim i poslovnim funkcijam organizacije po sistemu koji omogućava delegiranje, prenos obaveza i odgovornosti na druge i niže nivoe menadžerske hijerarhije.10

9 http://www.hcjz.hr/clanak.php?id=12527

10 Rajko Marić, „Menadžment neprofitnih organizacija“, Beograd, 2009g

2

4. Efektivnost i efikasnost

Efektivnost organizacije je održavanje funkcionalnosti njene kratkoročne aktivnosti. Odluka je funkcionalna kada zadovoljava potrebe zbog kojih je donešena. Kratkoročna efektivnost je neophodna za dobro odlučivanje. Dobro odlučivanje predstavlja polovinu dobrog upravljanja. Odluke se donose zato što postoje problemi koje treba rešiti, a oni nastaju kao rezultat promena.

Da bi ste bili efikasni, potrebno je da sistematizujete organizaciju i standardizujete njene procese. Prave stvari moraju biti urađene u pravo vreme, pravim redosledom, intenzitetom i pravilno raspoređene. Nije dovoljno uraditi prave stvari, već uraditi ih na pravi način.

Mora se naći najefikasniji način obavljanja poslova. Sistematizacija Vas čini efikasnim i ona zahteva posvećenost detaljima, temeljnost i dobro pamćenje. Potrebna je disciplina, a ne da se više radi. Da bi odluka bila efektivna i efikasna neophodno je da se donešena odluka sprovede u delo sa maksimalnim učinkom i najmanjom utrošenom energijom. (npr. kada menadžer želi da sklopi posao to ga čini efektivnim, a uspešno obavljen posao ga čini efikasnim).

Može se biti efektivan, a da se ne bude efikasan. – U slučaju kada se uloži napor za obavljeni posao, a posao nije uspešno obavljen. Može se biti efikasan ali ne i efektivan.

Prevedeno u organizacione termine slično se dešava i u mnogim birokratijama. One su organizovane na tako efikasan način da dođu do faze u kojoj kažu: „ Ovo bi bio odličan biznis, da klijenti ne menjaju svoje zahteve.“ Zahtevi klijenata ne idu pravcem koji omogućuje da je birokratizovane organizacije najefikasnije dočekaju.

Znači da bi bile efektivne, one možda moraju da budu nešto manje efikasne. Efikasnost može biti štetna za efektivnost. Na vrhuncu svog životnog ciklusa preduzeće je efikasno i efektivno, a to je teško postići. To ne dolazi samo po sebi. Ako je efikasnost visoka, onda je i profit veliki, a onda i dodatna vrednost. To je merilo uspeha u biznisu.

Dodatna vrednost je vrednost nakon oduzimanja troškova. Ako se profit dobija isključivo putem efikasnosti, onda će se povećati samo ako se smanje troškovi. Ako se umanje troškovi do one tačke u kojoj više ne mogu da zadovolje potrebe klijenata, onda će se efektivnost dovesti u opasnost, a prodaja će opasti. Postoji, određeno kašnjenje od trenutka kada potrebe klijenata nisu zadovoljene, do trenutka kada ih oni zadovolje na nekoj drugoj strani. Potrebno je vreme da se izgradi zadovoljstvo klijenata (prodaja), a takođe je potrebno izvesno vreme da se izgubi njihovo poverenje. Prodaja se smanjuje sporije od smanjivanja troškova. Upravo taj vremenski procep između smanjenja troškova i trenutka kada prodaja počne da opada, može stvoriti pogrešan utisak da je kompanija profitabilna, dok se ona nalazi u procesu bankrotiranja. Ona je kratkoročno profitabilna, ali će najzad smanjenje prodaje učiniti svoje. Više neće biti klijenata spremnih da plate. Treba biti i i efektivan i efikasan.

2

4.1.Dugoročna efektivnost

Pod dugoročnom efektivnošću podrazumevamo donošenje odluka u sadašnjosti, kako bismo zadovoljili potrebe klijenta u budućnosti.

Primer efektivnosti, profesor Adižes prezentuje preko uobičajenih životnih primera. Naime, on navodi jedno društvo unutar koga se izdvaja lider, koji iziskuje potrebu da celokupno društvo ide na splavarenje. On je samo jedan od svih njegovih drugova koji saopštava potrebu celog društva. Tačnije, on donosi odluke koje će zadovoljiti njegove sutrašnje potrebe kao i potrebe celog društva. Međutim, ta potreba nije marginalizovana te postoji mogućnost zadatih potreba kao i korekcija već postojećih. To pokazuje da ljudske odluke ne moraju uvek biti i ključne, naime uzevši već postojeći primer splavarenja gde društvo želi da ide u bliskoj budućnosti ne znači da se ta potreba, iako nezadovoljena može smatrati nepotrebnom. Pa, sutradan, lako celokupno društvo može jednu efektivnu potrebu zameniti nekom drugom potrebom. Cilj efektivnosti je da se unapred prepoznaju sadašnje potrebe.

Međutim, biti efektivan nije tako jednostavno, pored toga što se unapred prepoznaju sadašnje potrebe, po mom mišljenju, neophodna je i određena doza rizika koja se manifestuje preko Adižeovog primera fabrike koja se treba izgraditi i koja bi u budućnosti mogla postići pravi ,,bum” na tržištu, ili jednostavno postati najveći promašaj u istoriji planiranja. Naravno to zavisi od kapaciteta fabrike, zatim kvaliteta i kvantiteta proizvoda koji se proizvode, ali ponajviše uspešnost poslovanja zavisi od tržišta, konkurencije i kupaca. Međutim, vratimo se nekim vanposlovnim, jednostavnijim primerima iz uobičajenog života. Na primer: tenis, svaka priprema za sledeću loptu može se nazvati proaktivnom.

Proaktivnost će vas učiniti efektivnim na duži rok. Ako ste na pravom mestu da dočekate sledeću lopticu, moći ćete da je ponovo udarite. Ono što će vas učiniti dugoročno efektivnim je vaše postavljanje, odnosno pozicija u tom trenutku. Za to je potrebna uloga, odnosno uloga preduzetnika. Uloga zadovoljava trenutne potrebe klijenta, prepoznaje buduće potrebe i priprema organizaciju da ih zadovolji. Uspešna organizacija u tenisu ogleda se u pravilnom postavljanju igrača na teren, kako bi on uspeo da lopticu prebaci sa druge strane mreže i ako uspe da zada poen.

Preduzetništvo se sastoji u tome što se za buduću situaciju mi pripremamo danas. Na taj način mi postajemo svesni da se suočavamo sa sutrašnjim problemima.

U većini slučajeva ljudi teže prilagođavanju problemima međutim, to prilagođavanje može biti reaktivno. ,,Čekati da nam loptica sama padne kako bismo uzvratili udarac”, zvuči dosta naivno, neprofesionalno, jednostavno neuspešno. Ne možemo zadati pravi udarac ukoliko ne predvidimo gde će nam loptica pasti.

Kako bi ostvarili ulogu preduzetništva moramo biti proaktivni, a ne reaktivni. Da bismo bili proaktivni, nepohodno je predvideti blisku budućnost, odnosno čitav scenario budućih potreba, klijenata konkurencije, spoljnog okruženja i svega drugog što moze da utiče na život organizacije. Jedan od bitnih faktora koji utiču na proaktivnost jeste kreativnost.

2

Koristimo se analogijom da je budućnost nejasna i da biti kreativan znači predvideti izvesnost toj neizvesnosti.

Jednostavno, kreativnost popunjava informacione rupe ne bi li se stvorila potpuna slika. Pored kreativnosti da bi se ostvarila proaktivnost neophodna je i određena doza rizika.

1.kreativnost

2.preuzimanje rizika

U zavisnosti od toga ljudi koji poseduju veliku koncentraciju kreativnosti biraju profesije koje su njima svojstvene (npr. ljudi koji rade u konsaltingu, profesori itd).

Nasuprot njima, imamo kockare koji nemaju ni tračak kreativnosti, ali su skoro uvek spremni da preuzmu rizik. Idealna proporcija jednog menadžera bila bi da je i kreativan i sposoban da svoje vizije usmeri u delo odnosno da rizikuje radi uspešnosti poslovanja preduzeća.

Biti proaktivan znači i biti dugoročno efektivan, odnosno biti sposoban da unapred zadovolji buduće potrebe.

PREDUZETNIŠTVO ƒ

2

4.2. Dugoročna efikasnost

Da bi se dostigla dugoročna efikasnost, najpre se treba integrisati, a to znači transformisati svest organizacije, njen indetitet, sistem vrednosti, način ponašanja i filozofiju od mehaničke ka organizacionoj. Primer integracije su timski sportovi. Jer u reči TIM nema reči JA. To je sistem zajednice, a ne pojedinaca. Pojedinac dobija svest da je u timu sa tim i podršku tako da članovi tima pobeđuju i gube kao tim, a ne kao pojedinac.

Menadžeri ljude koji su im potrebni za izvršenje nekih ključnih poslovnih zadataka nisu direktno podređeni i nemogu im direktno naređivati izvršenje tih zadataka jer su to ponekad predsednici kompanija. Ali ne drže predsednici kompanija sve konce u rukama, njima ne polažu račune sindikati, bankari, deoničari, klijenti, a ni konkurencija. Gledano sa strane može se reći da imaju potpunu kontrolu nad svim sto se dešava u preduzeću ali oni se tako ponašaju da bi pokazali autoritet. Kad se bolje pogleda, oni su usamjeni na vrhu i ne mogu uvek da sprovedu zadatke u svom domenu nadležnosti.

Menadžer treba pogledati klijente zbog kojih organizacija postoji. To znači biti svestan svoje odgovornosti prema drugima. Onog trenutka kada počnete da radite sami za sebe postajete rak u ljudskom obliku. Neki ljudi su karcerogeni u svojoj organizaciji, a neke organizacije su karcenogene unutar svoga društva. Dakle, znači da početak neke organizacije, društva i zajednice treba da se zasniva na međuzavisnosti.

PROMENE

PROBLEMI

UPRAVLJANJE

SPROVOđENJE ODLUKADONOŠENJE ODLUKA

KRATKOROČNA EFEKTIVNOST

KRATKOROČNA EFIKASNOST

DUGOROČNA EFEKTIVNOST

2

Mada u organizaciji je važno da zadovoljite klijenta, a za to su vam potrebni učesnici (stejkholderi) bez obzira da li primaju platu ili bivaju nagrađeni na neki drugi način. Stejkholderi takođe kao i klijenti imaju svoj lični interes u poslovanju preduzeća za koji obavljaju neki posao. Menadžeri takođe imaju svoje interese i to je razlog zašto su u organizaciji, to znači da su i oni oslonci organizacije.

Morate učesnike u vašem poslovanju naterati da shvate da će, ako sarađuju njihove potrebe biti zadovoljenje. Morete da stvorite takvu klimu u kojoj plata nije jedino sredstvo nagrađivanja, a novac nije jedino sredstvo razmene. Morate sinhronizovati potrebe klijenata i ostalih učesnika u vašem poslovanju. Kad oni utvrde da su njihove potrebe zadovoljene, ukoliko se zadovolje potrebe klijenata, da je nužno međusobno zadovoljavanje potreba javlja se integrisana organizacija. Kada su svi integrisani, onda niko nije neophodan te je organizacija dugoročno efikasna.

2

5.Zaključak

Neprofitna organizacija je organizacija čiji je primarni cilj pružanje usluga društvu na neprofitnoj osnovi (koja se ne osniva radi ostvarivanja profita, nego ima neku drugu svrhu odnosno misiju).

Neprofitne organizacije su “agenti humanitarnih promena”, postoje kako bi poboljšale ljudske živote, važne su za kvalitet života u nekom društvu, na usluzi su društvu. Da bi se određena organizacija zvala neprofitnom i da bi mogla pripadati neprofitnom sektoru ona treba da bude: formalna, neprofitno orijentisana, nezavisna, dobrovoljna.

Neprofitne organizacije se dele na različite vrste, tako da imamo, s obzirom na područje rada (obrazovne, kulturne, religiozne, političke, zdravstvene, dobrotvorne, zaštitne, socijalne) i s obzirom na način koji se vrši finansiranje organizacije (organizacije koje se finansiraju iz budžeta, organizacije koje svoja finansijska sredstva obezbeđuju iz dobrovoljnih priloga, organizacije koje se finansiraju iz sopstvenih prihoda, ostvarenih prodajom usluga i proizvoda).

Prilikom definisanja misije organizacije posebno je važno imati u vidu potrebe i želje korisnika usluga koje ona treba da zadovolji. To znači da svaka iskazana misija mora u sebi da sadrži i odgovarajuće operativne pokazatelje, odnosno načine na koje će biti ostvarena.Da bi se neprofitne organizacije mogle potpuno posvetiti svojoj misiji i uspešno je ostvarivati, njihov menadžment se mora ponašati odgovorno i dosledno, naročito kada se radi o pitanju pridržavanja propisanih pravila „neprofitabilnog“ poslovanja.

Brojni su ciljevi kojima teže sve neprofitne organizacije u svom poslovanju i vršenju misije. Oni se mogu podeliti u dve grupe:

Opšti Posebni ciljevi

Esencijalana razlika između profitnih i neprofitnih organizacija fokusirana je na koncept misije. Ultimativan zadatak profitnog entiteta je da donese novac svojim vlasnicima. Kod neprofitnih organizacija ne može postojati vlasnik, jer ovaj entitet treba služiti javnosti i zakon je jasno specificira da vlasništvo nije kompatibilno sa javnom svrhom.

2

LITERATURA

1. Dimitrijević, V., Istraživanje uticaja organizacione strukture na efikasnost neprofitnih organizacija, Beograd 2001.

2. Kurtić, A., Osnove menadžmenta, OFF-set, Tuzla 2009.

3. Mankiw,N.G., Osnove ekonomije, MATE, Zagreb 2006.

4. Marić, R., Menadžment neprofitnih organizacija, Beograd 2009.5. http://www.hcjz.hr/clanak.php?id=14095 6. http://www.efzg.unizg.hr/default.aspx?id=14034 7. http://www.hcjz.hr/clanak.php?id=125278. http:// web.efzg.hr