EkoLink***********************************************Mesecni pregled vesti iz ekologijeBeograd, 15. septembar 2003, broj 8***********************************************

 

Privremena deponija stara vise od 30 godina - Fekalije u zaledu gradskog izvorista pijace vode

Katastrofalni pomor ribe u reci Toplici SCG punopravni clan medjunarodne komisije za Dunav - Internacionalna zastita

reke Najnizi vodostaj Save u 100 godina Dunav na nultom vodostaju Spor o genetski modifikovanoj hrani Nikola Aleksic, direktor Ekoloskog pokreta Novog Sada - Sledi prijava protiv

Matijevica Ugraduju postrojenja za preciscavanje otpadnih voda - "Reciklirana" voda za

navodnjavanje Najmanje 20 tona tecnog naftnog gasa iscurelo iz cisterne u Kragujevcu Smene zbog prevrtanja cisterni Srbija ugrozena opasnim otpadom Sve do jednom ... Gospodari kise Od utorka nafta ponovo pluta Dunavom - Neoprezni inzenjer zagadio reku Ucestali ekoloski incidenti Hrom u Begeju U klisuri reke Tresnjice povecava se broj retkih ptica - Beloglavi supovi uvecali

koloniju Eko-konferencija u Novom Sadu - Za projekat zainteresovane Ujedinjene nacije Da li smo dovoljno zasticeni od opasnih materija? Sta je vinilhlorid? Cisterne sa vinilhloridom iskocile iz sina - Izbegnuta eko-katastrofa Najava izgradnje centra za reciklazu izazvala brojne reakcije u Cacku - Spalionica

otpada bez tendera? Dojce bank: Prosirenjem EU pocinje velika seoba ljudi Uljare podrzale unistavanje GM soje - GMO zasad na 80 hektara Ekoloski stid Objavljeni prvi rezultati analize vode posle uginuca ribe u Zapadnoj Moravi -

Manjak kiseonika ili nedostatak filtera Zajednicki projekat Rumunije i SCG - Izlozba o transgranicnom rezervatu Sanacija postojece i pocetak izgradnje nove deponije u Gornjem Milanovcu - Za

pocetne radove 1,25 miliona evra Promena mora da pocne od najveceg zagadjivaca - SAD Projekat ciscenja Velikog backog kanala - Znacajna pomoc norveske vlade Konferencija o upravljanju hemijskim i naftnim otpadom - Za cistiju sredinu U okviru ovogodisnjeg kampa "MORIEK": Pocela hidroekoloska istrazivanja Crnog

Timoka Naucnici otkrili morske prasume i oaze Puzevi i zabe pred istrebljenjem Zagadjivaci truju vodu, a ne placaju naknadu

Medjunarodne stipendije Vavilov - Frankel 2004 Dvostruki arsini UN U Vasingtonu pocela medunarodna konferencija o klimatskim promenama Unisteno 56 hektara GM soje

Privremena deponija stara vise od 30 godina - Fekalije u zaledu gradskog izvorista pijace vode

Novi Sad, 23. avgusta (Dnevnik) -- Grad se siri i premda je deponija nekada bila veoma udaljena od naselja, sada je njena lokacija u gradskoj zoni. - Profesor Bozidar Dalmacija kaze da je kvalitet vode Cuvarevog kanala pogorsan zbog ispustanja nedovoljno preciscenih voda iz Rafinerije

Na starom putu za Kac, s leve strane, samo dva i po kilometra od izvorista pijace vode, nalazi se deponija fekalnog otpada. Odmah do nje je i Cuvarev kanal kroz koji Rafinerija ispusta otpadne vode, koje su ranije odvodene kroz kolektor.

Iako je deponija izvan zastitne zone Vodovoda, strucnjaci kazu da postoji potencijalna opasnost za izvoriste, dok nadlezni u Rafineriji tvrde da je monitoring otpadnih voda, koji se redovno radi, pokazao da su koncentracije ugljovodonika nize od granica koje su propisane pravilnikom.

Dozvolu za izgradnju deponije u zaledu izvorista Vodovodu je izdao grad, 60-tih godina. Kako nam je rekao rukovodilac pogona kanalizacione mreze Petar Petkovic, dozvola za privremenu deponiju izdata je dok se ne nade bolje resenje. Tada verovatno niko nije mogao da pretpostavi da ce deponija doziveti trecu deceniju. Danas se tu, pored fekalnog otpada, nalazi gomila suta, smeca, i drugog otpada. Deponija je obrasla korovom, a neprijatni mirisi sire se svuda okolo.

- Nasi zaposleni odrzavaju taj prostor tako sto povremeno produbljuju kanal u koji se skladisti otpad, dok je na ulazu postavljena rampa s katancem - kaze Petkovic.

Medutim, pored rampe kamioni privatnih preduzeca prokrcili su put, kako bi mogli da udu, a otpad koji oni istresaju niko ne kontrolise.

Radnik preduzeca "Sajkaska" Dragan Novkovic, koji zivi preko puta deponije, kaze da dolaze kamioni raznih preduzeca.

- Svakog jutra iz Vodovoda dodu da otvore rampu, a posle njih stize kamion koji istresa fekalije. Popodne, dolaze razni kamioni i tu istresaju svasta, ne samo na tom delu gde je deponija, vec i u kanal - prica Novkovic.

Pomocnik pokrajinskog sekretara za zastitu zivotne sredine Nada Lazic kaze da nije primereno da se takva deponija nalazi u zaledu izvorista.

- Ona mora hitno da se ukloni, jer je blizu izvorista. I privatnici tu sada istresaju otpad, ali do sada nije primeceno da su ispustane hemikalije - napominje Lazic i dodaje da bi privremeno resenje bilo da se fekalni otpad odnosi s kanalizacijom, dok se ne izgradi postrojenje za preciscavanje otpadnih voda.

Petkovic se slaze da je deponija, iako van zastitne zone, relativno blizu izvorista. Kaze da se grad siri i premda je deponija nekada bila veoma udaljena od naselja, sada je njena lokacija u gradskoj zoni. Postoji i mogucnost da podzemne vode zagade i samo izvoriste.

Po njegovim recima, "Vodovodu i kanalizaciji" je u interesu da se deponija sto pre izmesti i zbog toga su se u vise navrata obracali gradskim vlastima.Zvali su i inspekciju, zbog privatnika koje neovlasceno ulaze na taj posed.

- Privatnici istresaju otpad gde stignu i tome tesko da se moze stati na put. Desavalo se da otvore saht i u nasu mrezu izruce gomilu otpada - kaze Petkovic.

Katastrofalni pomor ribe u reci Toplici

Beograd, 21. avgusta (RTS) -- U reci Toplici doslo je do pomora nekoliko tona ribe zbog ispustanja nedozvoljenih materija, a kursumlijsko Udruzenje ribolovaca danas tvrdi da su za to odgovorna preduzeca drvne industrije Kopaonik i 'Frunik'.

Ribolovci navode da su preduzeca drvne industrije Kopaonik i hladnjaca za preradu voca i povrca 'Frunik' ispustili otrovne materije u reku Toplicu i da je zbog niskog vodostaja doslo do pomora nekoliko tona ribe.

'Reka Toplica je mrtva reka nakon ispustanja otrovnih materija, a steta je ogromna.To je prava ekoloska katastrofa', rekao je sekretar ribolovackog Udruzenja u Kursumliji Dragan Mijajlovic.

U ovom udruzenju upozoravaju da se uginula riba koristila za ishranu, ali da je bila i preprodavana, a ona moze biti opasna po zdravlje ljudi.

Voda iz reke Toplice se, inace, koristi i za zalivanje poljoprivrednog zemljista, iako jos nije poznato o kakvim se otrovnim materijama radi.

O tom dogadjaju je obavesteno republicko Ministarstvo ekologije, a uzeti su uzorci vode i mrtve ribe i nakon analiza bice poznato sta je pravi uzrok ovog pomora ribe.

SCG punopravni clan medjunarodne komisije za Dunav - Internacionalna zastita reke

Bec, 21. avgusta (Beta) -- Srbija i Crna Gora postala je punopravni clan Medunarodne komisije za zastitu Dunava (ICPDR). Novoimenovani izvrsni sekretar komisije Filip Veler pozdravio je juce u Becu prijem SCG u punopravno clanstvo te organizacije. Veler je na konferenciji za stampu u beckom sedistu Ujedinjenih nacija rekao da je tek sada ICPDR "kompletna", jer je bez SCG jedan veliki deo Dunava bio nepokriven.

- SCG je u puno clanstvo primljena 9. avgusta i sada su sve zemlje, izuzev Bosne i Hercegovine, punopravni clanovi organizacije - rekao je on. - Razgovaracemo i o politickoj podrsci merama za poboljsanje kvaliteta vode reke Dunav - dodao je Veler.

Komisija ima iskustvo da u SCG, prema njegovim recima, "postoji spremnost za ukljucenje u rad i sprovodenje mera za poboljsanje kvaliteta vode Dunava". - Postoje, medutim, i prevelika ocekivanja. Neke stvari je moguce uraditi brzo, a za neke je potrebno puno vremena, jer SCG deset godina nije bila ukljucena u ove tokove. Mi moramo dosta stvari nadoknaditi - dodao je Veler.

SCG tako, na primer, treba da bude ukljucena u "sistem ranog upozoravanja u slucaju havarija". "Tu moramo pomoci SCG da kupi potrebnu opremu. To je vazno kako bi SCG, u

slucaju havarije, odnosno ekoloskih incidenata, brzo upozorila ostale clanice", kazao je on Beti.

Na konferenciji za stampu, Veler je rekao da je zadatak ICPDR-a uspostavljanje i jacanje saradnje izmedu zemalja na poboljsanju kvaliteta vode Dunava. Eksperti iz regiona, kako je naglasio, znacajno doprinose radu komisije.

Najnizi vodostaj Save u 100 godina

Sabac, 21. avgusta (Tanjug) -- Kod Sapca je danas zabelezen najnizi vodostaj Save u poslednjih 100 godina, minus 116 cm, sa tendencijom daljeg opadanja. Prethodni rekordi zabelezeni su 1946. godine, kad je vodostaj bio -83 cm, a 1932. godine -21 cm, sto se tada smatralo kao vrlo opasno za plovidbu brodova na relaciji Beograd-Sabac-Brcko-Sisak. Brodari navode da je nizak vodostaj pogodan za ciscenje Savinog plovnog puta, ali najavljivani ospezniji radovi, osim dubinskog snimanja recnog kanala zbog nedostatka finansijskih sredstava, jos nisu poceli.

Dunav na nultom vodostaju

Novi Sad, 21. avgusta (Beta) -- Vodostaj Dunava kod Novog Sada juce je 18 santimetara i nastavice da opada, tako da ce u sledecih nekoliko dana dospeti do nultog vodostaja, receno je novinarima u Javnom vodoprivrednom preduzecu "Vode Vojvodine". Poslednji put Dunav je bio ovako nizak 1946. godine, a najnizi ikada izmereni nivo reke kod Novog Sada zabelezen je u januaru 1909, kada je vodostaj iznosio minus 134 centimetra. Zbog niskog vodostaja i prognoza za naredni period, most na barzama na Dunavu u Novom Sadu i dalje nece biti otvaran, jer je za njegovo bezbedno otvaranje potreban nivo reke od 80 santimetara.

Spor o genetski modifikovanoj hrani

Vasington, 19. avgusta (Glas Amerike) -- Sjedinjene Drzave, Kanada i Argentina podnele su Svetskoj trgovinskoj oranizaciji zvanican prigovor zbog zabrane na uvoz genetski modifikovane hrane u zemlje Evropske Unije. Iz sedista Svetskog trgovinskog centra u Zenevi izvestava dopisnica Glasa Amerike, Lisa Slajn:

Vasington naziva odbijanje Evropske Unije da uvozi genetski modifikovanu hranu diskriminacijom i krsenjem postojecih pravila medjunarodne trgovine. Americka vlada tvrdi da ne postoje naucni dokazi da je takva hrana stetna po ljudsko zdravlje ili prirodu, kao sto tvrde Evropljani. Komesar za spoljnu trgovinu Evropske Unije, Paskal Lami, nazvao je americki potez nepotrebnim pravnim sporom, jer - kako je rekao - evropska pravila o genetski modifikovanoj hrani veoma su jasna, transparentna i nisu diskriminatorna.

Prema propisima Svetske trgovinske organizacije, Evropska Unija ima pravo na privremeno odlaganje procesa istrage po zalbi Sjedinjenih Drzava. No, vece za razmatranje spora bice automatski osnovano krajem ovog meseca, kada Vasington bude - kako se ocekuje - ponovo podneo svoj zahtev. Evropska Unija okoncala je proslog meseca petogodisnji moratorijum na uvoz biotehnickih proizvoda, ali je nalozila da ta vrsta hrane mora biti posebno oznacena. Americki farmeri kazu da ce obelezavanje genetski modifikovane hrane biti skupa i nepravicna trgovinska barijera. Ukoliko vece Svetske trgovinske organizacije bude presudilo u korist Vasingtona, Sjedinjene Drzave, Kanada i Argentina ce moci da uvedu sopstvene trgovinske sankcije Evropskoj Uniji. Americki farmeri inace, prema procenama, godisnje gube 300 miliona dolara zbog evropskih

restrikcija na uvoz americkog kukuruza. Na odluku veca se moze uloziti zalba tako da bi postupak mogao da traje 18 meseci.

Nikola Aleksic, direktor Ekoloskog pokreta Novog Sada - Sledi prijava protiv Matijevica

Novi Sad, 19. avgusta (Dnevnik) -- Mesna industrija "Matijevic" najveci deo otpada zakopava uz opasnost od prodiranja do podzemnih voda, i pored toga sto ima potpisan ugovor sa kafilerijom "Proteinka" iz Sombora, koji je obavezan za izvoz preradevina - naglasio je Nikola Aleksic, direktor Ekoloskog pokreta Novog Sada govoreci o ekoloskim akcidentima i dodao da ce zbog ugrozavanja zdravlja veceg broja stanovnika, protiv vlasnika mesare "Matijevic" podneti krivicnu prijavu. Prema njegovim recima, javasluk prema zivotnoj sredini Evropa nece tolerisati jer njime ugrozavamo i stanovnike susednih drzava.

- U sistem kanala DTD izliva se fekalna kanalizacija, pa je dezinformacija predstavnika vlasti. koji upiru prstom u nebo kao krivca, da ce pomor biljnog i zivotinjskog sveta u njima uslediti kao posledica niskog vodostaja - istakao je Aleksic. Nabrajajuci ekoloske akcidente, Aleksic je optuzio vlast, koja se vise bavi "aferama", za indiferentan stav koji "nas vise plasi od realne ekoloske opasnosti, jer sve sto moze da se desi - desice se". G. T.

Ugraduju postrojenja za preciscavanje otpadnih voda - "Reciklirana" voda za navodnjavanje

Bujanovac, 19. avgusta (Glas javnosti) -- Americka nevladina organizacija CHF trenutno privodi kraju projekat izgradnje postrojenja za preciscavanje otpadnih voda na lokalnoj kanalizaciji u selima Sveta Petka i Klenike u opstini Bujanovac. Vodovod i kanalizaciju u ovaj deo opstine doveo je pre nekoliko meseci UNDP u saradnji sa lokalnim vlastima, a na zahtev lokalnog stanovnistva koje je prepoznalo da je to njihova potreba.

- CHF nikada ne ucestvuje u izvodenju kanalizacionog projekta ukoliko nije predvidena i ugradnja postrojenja za preciscavanje otpadnih voda. Kategorija kanalizacijske vode posle preciscavanja moze da se koristi za ribnjake ili za navodnjavanje. Postrojenje koje cemo prema planovima ugraditi pre zime pokriva potrebe za oko 1.000 stanovnika.

Nase regulative i propisi kod izvodenja bilo kog projekta su vrlo strogi, ne sme da se posece ni jedno drvo, ne sme da se zagadi reka. Uslovljavamo zajednicu i da otpad posle izvodenja radova mora biti odnet na mesto koje opstina odreduje, inace ne dajemo dozvolu za gradnju, kaze Zozef Baklini, sef CF-a za Pcinjski okrug.

Za ugradnju postrojenja za preciscavanje, koje kosta koliko i sam projekat kanalizacije, CHF je obezbedio 3.150.000 dinara, koliko i opstina Bujanovac. U Pcinjskom okrugu inace postoje samo dva postrojenje za preciscavanje otpadnih voda - na Vlasini i u Surdulici, ali oba odavno ne funkcionisu.

Najmanje 20 tona tecnog naftnog gasa iscurelo iz cisterne u Kragujevcu

Beograd, 15. avgusta (RTS) -- Najmanje 20 tona tecnog naftnog gasa iscurelo je rano jutros iz cisterne na plinskoj stanici u neposrednoj blizni 'Jugopetrolove' benzinske pumpe

u naselju Aerodrom u Kragujevcu, izjavio je danas Tanjugu nacelnik kragujevackog MUP-a Radmilo Bosnjakovic.

Prema njegovim recima, ima razloga za oprez, ali ne i za strah, jer su preduzete sve potrebne mere bezbednosti. 'U ovom delu grada obustavili smo saobracaj', rekao je Bosnjakovic.

Nesto posle 15 casova u Kragujevac je iz Beograda stigla specijalna cisterna 'Energogasa' i odmah se pristupilo pretakanju preostale kolicine plina iz cisterne koja je, po svoj prilici, imala kvar na instalacijama.

Pretakanje se obavlja u kragujevackom naselju Aerodrom na plinskoj stanici 'Jugopetrolove' benzinske pumpe. Prema recima nacelnika Vatrogasne sluzbe SUP-a Kragujevac Zeljka Rvovica, za pretakanje preostale kolicine plina u cisterni potrebno je najmanje pet sati.

I dalje vlada konfuzija o tome kolika je kolicina plina iscurelog iz cisterne - 20 ili 10 tona. Po recima nadleznih, tacna kolicina znace se posle izvrsenog pretakanja preostale kolicine tecnog naftnog gasa.

Stab civlne zastite popodne je saopstio da koncentracija propan-butan gasa u vazduhu ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi u Kragujevcu.

Istovremeno gradani Kragujevca, pre svega naselja Aerodrom, upozoravaju se da, ukoliko osete miris plina u svojim stanovima da stanove proluftiraju i da se uzdrzavaju od bilo kakvog otvorenog plamena.

Smene zbog prevrtanja cisterni

Beograd, 15. avgusta (B92) -- Iz Vlade Srbije je saopsteno da je premijer Zoran Zivkovic primio izvestaj o uzroku prevrtanja cisterni s vinil-hlorid-monomerom. Incident se dogodio u nedelju ujutro, kada su se vagoni-cisterne prevrnule prilikom ulaska teretnog voza u spoljnu stanicu Beograd. U izvestaju se navodi da je prema prvim analizama do nesrece doslo, izmedu ostalog, i usled zastarelosti infrastrukture koloseka i skretnica. Zeleznicko-transportno preduzece je obavestilo Zivkovica da ce na snovu objektivne odgovornosti smeniti pomocnika generalnog direktora za infrastrukturu, direktora Sektora za odrzavanje pruga i sefa Sekcije za odrzavanje pruge u Beogradu.

Srbija ugrozena opasnim otpadom

Beograd, 15. avgusta (Blic) -- Udes na beogradskoj zeleznickoj stanici sa cisternama koje su prevozile opasne materije, pokazuje da Srbija nema sistem za brzi odgovor i kontrolu ekoloskih incidenata i rizika. U Beogradu postoji jedna mobilna ekipa koja moze da reaguje u slucaju hemijskih incidenata, dok su drugi veliki gradovi i ostatak teritorije u Srbiji potpuno nepokriveni, odnosno nemaju ni ljude ni opremu - kaze za "Blic" Aleksandar Vesic, nacelnik Odeljenja za evropsku integraciju u Ministarstvu za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine. Vesic upozorava da ekoloski rizici i zagadenje prirodne okoline predstavljaju pretnju bezbednosti Srbije. Zbog nedostatka obucenih ljudi i opreme, nije moguce teritorijalno pratiti stanje u ovoj oblasti, a ne postoji informacioni sistem o ekoloskim rizicima i zastiti prirodne sredine. Veliki problem u kontroli ekoloskih rizika, objasnjava Vesic, stvara otezana kontrola granica prema Crnoj Gori i Kosovu i Metohiji. On kaze da se sa predstavnicima Crne Gore ovih dana obavljaju razgovori kako bi se ta materija regulisala.

- Linija razgranicenja prema Kosovu nije drzavna granica, a prema medunarodnim konvencijama kontrolu opasnih materijala obavlja onaj ko kontrolise medunarodnu granicu. Da li to medunarodne snage na Kosovu kontrolisu i kako, nama to nije poznato - objasnjava Vesic. Jedan od najvecih rizika za zivotnu sredinu i zdravlje gradana su takozvane ekoloske crne tacke. To su gradovi koji imaju osetne posledice industrijskog razvoja ili nedavnog bombardovanja.

- Svi izvestaji se slazu da su ekoloske crne tacke Pancevo, Bor, Novi Sad i Bujanovac. Osim toga, u pojedinacnim analizama pominju se i Kragujevac, Vrbas, Lazarevac, Obrenovac... To su gradovi u kojima je zabelezeno zagadenje vode, zemlje i vazduha iznad odredenih granica i pojava veceg broja osoba sa respiratornim oboljenjima - objasnjava Vesic. U Srbiji nema nuklearnih elektrana, ali se u nasem najblizem susedstvu nalaze reaktori koji bi eventualno mogli izazvati ekoloske incidente. Prema Vesicu, obaveza nase drzave je da prati stanje ovih potencijala.

- U okruzenju Srbije postoje tri nuklearne elektrane sa ukupno 16 blokova. Tu je uskladisteno 2.000 tona gorivnih elemenata i 800 tona isluzenog visokoradioaktivnog goriva. Blokovi ovih elektrana su tehnoloski veoma raznovrsni i gradeni su pre nekoliko decenija. Nuklearne elektrane "Kozloduj" u Bugarskoj i "Paks" u Madarskoj su na manje od sto kilometara od nase granice, dok je treca elektrana "Krsko" u Sloveniji nesto udaljenija. I u ovoj oblasti samo vojska moze da prati stanje i eventualne pretnje - kaze Vesic. Srbija ima veliki problem sa sopstvenim otpadom jer se, navodi Vesic, prema proslogodisnjoj analizi Svetske banke, kod nas prikuplja svega 50 odsto otpada. Pri tom, ne postoji nijedno postrojenje za preradu opasnog otpada, a izvoz u inostranstvo je preskup.

- Vise od 50 godina razna ulja, piralen i desetine drugih opasnih hemikalija skladisti se u krugovima fabrika koje ih proizvode, a divlja naselja nicu uz takve industrijske zone. Ne postoji sistem za zbrinjavanje opasnog otpada iz domacinstava, kao sto su, na primer, lekovi i kucna hemijska sredstva, vec se sve to baca u kontejnere. Srbija nema nijednu pravu sanitarnu deponiju za odlaganje komunalnog otpada. Postoji veliki broj smetlista koja cesto nastaju pored puteva ili na obalama reka koje posle proticu kroz gradove. Na takva mesta se bacaju i otpaci zivotinjskog porekla, sto je sve zajedno veliki rizik za zdravlje stanovnistva. Tesko je pronaci lokacije za odlaganje, a gradani i lokalna samouprava ne zele da prihvate deponiju na svojoj teritoriji jer nikada nisu videli kako izgleda prava sanitarna deponija. Postoje zainteresovani investitori koji bi ulagali u ovu oblast, ali nema odgovarajuceg zakona i sigurnosti investicija - iznosi probleme Vesic. I bolnicki otpad se, kaze Vesic, cesto baca na smetlista i tako stize do nasih najvecih reka.

Poseban ekoloski rizik u Srbiji, prema Vesicevim recima, jeste to sto se preciscava veoma malo otpadnih voda. - Srbija i Crna Gora, prema izvestaju Svetske banke, prouzrokuju 13 odsto zagadenja Dunava, sto je za velicinu nase zemlje mnogo, a s obzirom da se uzvodno od nas nalaze velike industrijski razvijene zemlje. Prema istom izvestaju, u Srbiji se preciscava svega osam odsto otpadnih voda, a distributivne mreze za prenos energije i vodovodi su jedan od izvora zagadenja okoline i gubitaka. Na primer, u beogradskom "Vodovodu" ne postoji sistem za razdvajanje pijace i tehnicke vode, pa se ulice peru pijacom vodom, sto je svojevrsno bacanje para - kaze Vesic. Z. Dojic

Sve do jednom ...

Beograd, 14. avgusta (NIN) -- Sve cesce u tabloidima pominjana ministarka saobracaja ne bi trebalo da brine za publicitet

Dva puta ove godine u Makisu je isticala azotna kiselina u zivotnu sredinu, prosle godine isto se desilo na Topcideru, nekoliko nedelja pre toga na Dorcolu se izlio amonijak, imali smo ove godine i istakanje ulja u prirodnu sredinu na vise lokacija ali, tvrdi Dr Milan Milutinovic, nacelnik sluzbe za ekotoksikologiju Gradskog zavoda za zastitu zdravlja, sve to je smesno u poredenju sa najnovijim akcidentom na beogradskoj Zeleznickoj stanici.

Naime, akcidenti sa vinil-hloridom nose najveci stepen opasnosti a u nedelju ujutro tri vagona - cisterne iz teretne kompozicije koja je prevozila vinil-hlorid iz Ukrajine za Makedoniju iskliznula su iz sina i prevrnula se na sporednom koloseku prilikom ulaska na Zeleznicku stanicu Beograd. Sreca je samo sto prilikom isklizavanja nije doslo do eksplozije ovog opasnog gasa. Ali i sto je "Petrohemija" dugo proizvodila ovu materiju te kod nas postoje znacajna iskustva u ophodenju sa njom.

Ispod zeleznickog mosta sada se nalazi pet novih cisterni, pretakanje vrse radnici "Petrohemije" i opasnosti po gradane i zivotnu sredinu - nema. U tome su se slozili kako dr Milutinovic tako i resorni politicari: Marija Raseta-Vukosavljevic, ministarka saobracaja i Srda Popovic, savetnik premijera Zivkovica za ekologiju. Najopasniji je, veli dr Milutinovic, bio postupak ispravljanja cisterni u polozaj adekvatan za pretakanje jer je tada moglo da dode do varnicenja, ostecenja pa i samog oslobadanja gasa ali kada je to, sposobnoscu radnika Petrohemije odradeno uspesno bojazni vise ne bi trebalo da bude. On kao posebno naglasava da u toku cele ove akcije - nijednog trenutka nisu uocene koncentracije vinil-hlorida koje bi mogle da ugroze ni radnike koji tamo rade ni gradane u okruzenju. Tako bi u trenutku kada ovaj broj NIN-a bude pred citaocima cisterne vec uveliko trebalo da se nalaze u glavnom gradu Makedonije, koji je i njihovo glavno odrediste.

Misljenja koja su se pojavila u stampi da je zbog sigurnosti celu kolicinu trebalo spaliti Milutinovic opovrgava. "Tako bi se stvorilo samo jos toksicnije jedinjenje i opasnost bi mogla biti samo veca."

O razlozima iskakanja vagona jos uvek postoje samo nagadanja a istom nije odolela ni ministarka Raseta-Vukosavljevic izjavivsi da je verovatno u pitanju tehnicki faktor. Istraga ce pokazati, postao je uobicajen odgovor, ne samo u ovoj situaciji. Na odgovornost je nadlezne pozvala jedino Unija zelenih, koja se pita "da li je slucajnost da se vec cetvrti put na prugama u samom Beogradu desavaju ekoloske nesrece ili tu ima neceg vise od ljudskog nemara i nepostovanja strogih propisa i standarda prilikom transporta opasnih materija". I da "zeleni" zahtevaju ostavke Marije Rasete-Vukosavljevic i Andelke Mihajlov, ministarke za zastitu zivotne sredine.

Na pitanje o sve cescim ekoloskim nesrecima dr Milutinovic pogled usmerava na pruzni kolosek. "Mislim da ovi koloseci nisu odgovarajuci za kompozicije te snage kao sto je bila ova iz Ukrajine. I ne samo ovi koloseci i ova kompozicija, pa celokupna infrastruktura je na sve nizem nivou. Stanje cisterni, vagona, saobracajnica, hladnjaca je jako lose."

Ali, da se vratimo na odgovornost. Prema starom zakonu saglasnost za prevoz eksplozivnih materija davalo je Ministarstvo unutrasnjih poslova a saglasnost za prevoz radioaktivnih i jonizujucih supstanci Ministarstvo za zastitu zivotne sredine, da bi Vlada Srbije nedavnom specijalnom uredbom nadredila ovim ministarstvima Ministarstvo za saobracaj i veze, koje bi prema uredbi trebalo da ima ulogu koordinatora. Shodno ovome, sve cesce u tabloidima pominjana ministarka saobracaja ne bi trebalo da brine za publicitet i u narednom periodu. Goroslav Papic

Gospodari kise

Beograd, 14. avgust (NIN) -- U vreme globalnog zagrevanja Zemljine kugle, obezbediti odredenu kontrolu nad atmosferskim padavinama sirom sveta, to jest stvarati kisu po potrebi, nauka je uzela za jedan od najvecih izazova

Stiven Solter ima velike planove. Sedeci iza prenatrpanog stola, on objasnjava svoj izum koji ce covecanstvu omoguciti da kontrolise jednu od najosnovnijih i najcudljivijih prirodnih sila: vremenske prilike. Ako Solter uspe, nad vedrim okeanima pojavice se oblaci. Pustinjske zemlje bile bi pretvorene u zitnice. Poljoprivrednici vise ne bi ziveli u strahu od suse. Nestali bi sukobi izazvani nestasicom vode...

Sta je to izmislio Solter? U odgovor, on pruza ruku i iza gomile papira vadi neku vrstu mesalice, slicnu onoj kojom se mute jaja u kuhinji. Sad valja sklopiti oci i zamisliti da se nalazimo u ogromnoj posudi za mucenje, velikoj kao neka upravna zgrada, koja pluta po morskoj povrsini i koja, vrteci se, rasprsuje u vazduh sicusne kapi vode. Zamislimo i oblak okeanske pare koji narasta iznad talasa, penje se u nebo i plovi prema kopnu nosen laganim povetarcem.

Smejte se, ako bas morate. Tacno je da takav tip "ludog pronalazaca", kakav je Solter, cesto nailazi na nerazumevanje svojih akademskih kolega. Vecina meteorologa, za sada, odbacuje njegov izum - mada se nisu potrudili ni da ga pogledaju.

Ipak, nasao se neko i ko ce ga saslusati: britanska vlada odobrila je prosle godine Solteru 105 000 funti za produzetak rada na turbinskoj prskalici.

Odobrena sredstva stvorila su 63-godisnjem Solteru, profesoru mehanike na Univerzitetu Edinburg, prostor za rad na nacrtima i proracunima. Ocekuju ga meseci slozenog rada na oblikovanju klimatskih uslova. Proci ce godine pre nego sto se u dovrsenom obliku pojavi prvi prototip. Rani nacrti prikazuju vazdusnu turbinu nadgradenu na trobrodni ponton, koja se izdize 35 metara iznad mora. Aerodinamicna krilca vrte se oko vertikalne ose proizvodeci centrifugalnu silu koja usisava vodu ispod same morske povrsine. Istisnuta kroz cevi u krilcima, voda ulazi u strcalicu i izlece u vidu sitnih kapi. Bitna je visina na kojoj se nalaze strcalice: para se mora stvoriti iznad uzanog sloja ustajalog, vodom zasicenog vazduha koji obicno stoji kao poklopac nad morskom vodom ne dozvoljavajuci joj da se isparava.

Solterova zamisao je da ce se oformiti hladan i od vlage otezao oblak koji ce biti odnet prema kopnu. Radi maksimuma efikasnosti, turbine bi imale nezavisan pogon, uz satelitsko pobudivanje gde god se ukaze potreba za kisom.

Solter je vec dokazao svoju sposobnost za multidisciplinarno razmisljanje. Jos '60-ih godina on je osmislio i napravio kompjuterski ekran osetljiv na dodir. I, mada je svoju naucnoistrazivacku karijeru zapoceo u aeronautici, brzo je shvatio da se rad na raketama i ratnom vazduhoplovstu ne slaze s njegovim pacifistickim principima. Nastavio je s istrazivackim radom u robotici, dok '70-ih godina nije dosao na ideju da se iz okeanskih talasa moze dobijati elektricna struja. Izumeo je licnu, "Solterovu patku", minijaturnu turbinu koja pluta na vodi. Turbine su dozivele veliki uspeh i jos se koriste u eksperimentalne svrhe. Njihov dalji razvoj, medutim, zaustavila je politika nuklearne industrije.

Na ideju da se moze praviti kisa, Solter je dosao posmatrajuci etiopske zrtve gladi, zbog cega se zainteresovao za geopolitiku susa. "Izraelci dobijaju 40 odsto svojih voda sa okupiranih teritorija, a to znaci da ih nikada nece napustiti", smatra on. I drugi delovi razvijenog sveta, takode, grabe se za vodu. "Ako samo pogledate koliko viska vode

ispumpaju Teksas i juzna Kalifornija, jasno vam je da ce za petnaestak godina biti u ocajnim problemima", kaze Solter.

U vreme globalnog zagrevanja Zemljine kugle, obezbediti odredenu kontrolu nad atmosferskim padavinama sirom sveta, to jest stvarati kisu po potrebi, nauka je uzela za jedan od najvecih izazova. Zasejavanje oblaka kristalima srebro-jodida ili drugim supstancama moze da izazove njihovu provalu, ali taj nacin ima ogranicenu vrednost. Nema te kolicine hemikalija izbacenih iz aviona koje ce iscediti kisu iz vedrog neba. Sliku mute i politicki odnosi. Nema te susedne komune koja ce rado gledati kako joj se krade oblak: vestacki izazvana kisa u jednoj drzavi, moze da znaci susu u drugoj.

Tradicionalisticka meteorologija nije uverena da je Solter razresio problem gospodarenja kisom. Padavine, kazu oni, zavise od brojnih interakcija raznih faktora, medu kojima je mnogo onih koje malo razumemo. Osim toga, da bi se dobio imalo znacajan efekat, bio bi potreban veliki broj turbina.

Solter se slaze s ovim poslednjim: bilo bi potrebno nekoliko stotina turbina da bi izraelske pustinje bar nesto malo osetile. Za Australiju bi bile potrebne hiljade. I slaze se s tim da njegove masine ne bi izazivale tropske kise. Ali tvrdi da bi ipak imale delotvorno dejstvo, time sto bi u vazduhu stvarale delikatnu vlaznost - nesto kao "irsku kisu", vise nalik na maglu.

Korist ne treba traziti samo u procvetalim pustinjama ili svetskom miru. Solter racuna da bi 100 000 turbina, radeci simultano, moglo da usisa toliko morske vode da se nivo mora smanji za jedan metar i time zaustavi nadolazenje okeana - najnezeljenija posledica globalnog zagrevanja. Put moze biti dug, ali za milijarde ljudi koji zive u nizinama ili sa stalnom potrebom za vodom, vredi zaigrati na Solterovu veliku ideju. Newsweek (Preveo i priredio: Djordje Dimitrijevic)

Od utorka nafta ponovo pluta Dunavom - Neoprezni inzenjer zagadio reku

Novi Sad, 14. avgusta (Glas javnosti) -- Naftna mrlja na Dunavu, koja se nizvodno od Novog Sada pojavila u utorak popodne, potice iz jednog kraka kolektora za odvodenje otpadnih voda iz Rafinerije nafte, a u reku je dospela tako sto su radnici "Vodovoda i kanalizacije", po naredenju jednog inzenjera iz ovog preduzeca, otvorili ventil na brani koja je sprecavala dotok otpadnih voda u dunavsko korito.

Ventilom na kolektoru, koji je bio otvoren nekoliko sati, upravlja "Vodovod i kanalizacija", ciji su radnici bili duzni da o otvaranju ventila prethodno obaveste RNS, kako bi se sprecilo izlivanje vode iz "mrtvog" kraka, koji sluzi za odlaganje otpadnih ugljovodonika (nafta, benzin, mazut), dok traje sanacija citavog kolektora.

Naftnu mrlju su u utorak posle podne uocili pecarosi nizvodno od Sangaja, koji su o tome odmah obavestili drzavne organe i medije. Mrlja je zauzimala povrsinu Dunava na duzini od oko 100 i sirini od 25 metara, a njena razgradnja je pocela nekoliko kilometara nizvodno, tako da posle Sremskih Karlovaca nije bila vidljiva.

"Procenjujemo da je u reku dospelo 800-900 kilograma uljnih materija, sto ne bi trebalo da predstavlja ozbiljnu opasnost za Dunav i zivi svet u njemu, kao i za zivotnu sredinu uopste. Nazalost, ovo nije prvo izlivanje nafte i vec imamo dosta iskustva sa ovim stvarima, tako da sa sigurnoscu mozemo reci da ce reka bez posledica apsorbovati ugljovodonike koji su dospeli u vodu", izjavio je direktor proizvodnje u RNS Viktor Simala.

U blizini Rafinerije nafte nalazi se i najvece izvoriste pitke vode za snebdevanje Novog Sada, zbog cega svako zagadanje Dunava predstavlja potencijalnu opasnost za nesmetano vodosnabdevanje grada. U "Vodovodu", medutim, kazu da u ovom slucaju nema mesta za brigu, jer su svi bunari nizvodno od mesta izlivanja nafte i njenih derivata zatvoreni i nece se koristiti sve dok ne bude sasvim izvesno da nema opasnosti od zagadenja.

"Zaprepascen sam cinjenicom da istrazni sudija nije zeleo da izade na mesto incidenta i izvrsi uvidaj. Neshvatljivo mi je i to sto vise od sat i po vremena nismo mogli da dodemo do odgovornog lica u Rafineriji i Termoelektrani-toplani, koje bi doslo na lice mesta i utvrdilo odakle dolazi zagadena voda, koja se sve to vreme nesmetano izlivala u reku. Zato cu insistirati na odgovornosti svih koji su ucestvovali u ovom incidentu, kao i onih koji nisu adekvatno reagovali - izjavio je predsednik pokrajinske vlade Đorde Đukic, koji je sa saradnicima obisao mesto izlivanja otrovnih voda. R. Kukobat

Ucestali ekoloski incidenti

Beograd, 13. avgusta (B92) -- Mrlja mazuta, koji se iz novosadske Rafinerije izlio u Dunav, u sredu popodne stigla je do Indije i nastavila da plovi u pravcu Beograda. Nakon incidenta koji se dogodio u utorak popodne, mazutna mrlja velicine 100 puta 25 metara do vecernjih sati se znatno uvecala, da bi izlivanje, zbog zakasnele reakcije nadleznih, prestalo tek oko 20 casova.

Opasnosti za stanovnike Beograda i Novog Sada, ipak, nema, izjavio je za Radio B92 predsednik Izvrsnog veca Vojvodine Đorde Đukic. "Mrlja najverovatnije nece stici do Beograda, jer ce se na srecu izgubiti u Dunavu. Ono sto zelim da porucim Beogradanima jeste da ne treba da strahuju, kao ni Novosadani, posto su svi bunari nizvodno od pojave mrlje u Novom Sadu zatvoreni i iskljuceni iz upotrebe, tako da Novosadani piju ispravnu vodu. Ono sto sam nalozio Pokrajnskom sekretarijatu za zastitu covekove okoline i ekologiju je da se prati stanje mrlje, da se ona kontrolise do Beograda i da se ona, ukoliko je potrebno i moguce, ukloni", rekao je Đukic.

Stetnih posledica ipak ce biti, i to po zivotinjski svet u toku Dunava koji je zahvatio mazut, a na tom delu reke zagadena je i obala. S obzirom na nizak vodostaj, ocekuje se da ce doci do znacajnog pomora ribe. Predsednik pokrajinskog Izvrsnog veca potvrdio je Radiju B92 kako je tacno doslo do izlivanja mazuta u Dunav i da je utvrdeno ko je odgovoran za incident. "Ne bih da navodim ime coveka, ali utvrdeno je odgovorno lice u gradskom vodovodu i kanalizaciji, covek koji je naredio odvrtanje ventila. On je priznao da je odvrnuo ventil. Na moje pitanje, ne direktno njemu nego ljudima koji su razgovarali s njim, on nije znao da objasno zasto je to uradio, ali je u svakom slucaju priznao da je naredio da se ventil otvori. Ono sto je najvaznije je da ne moze ovako sporo da se reaguje, da ne moze da se desi da prode dva sata, bez obzira odakle je dosla mrlja, a da dva sata ne moze da se nade odogovorno lice koje moze da naredi da se ventil zatvori. Jer, bilo je potrebno vise od dva sata da se nade odgovorno lice koje to moze da naredi", rekao je Đukic. On je najavio da ce protiv radnika koji je priznao da je odgovoran za izlivanje mazuta u Dunav biti pokrenute mere predvidene zakonom.

Ovo je drugi ekoloski incident koji se dogodio u Srbiji za poslednjih nekoliko dana. Javnost i vlast, naime, opterecuje problem transporta opasnih materija, a neposredan povod bilo je prevrtanje cisterni sa vinil-hloridom na Zeleznickoj stanici u Beogradu.

Kako je Radiju B92 izjavio zamenik republickog ministra saobracaja, Miodrag Jocic, kroz Srbiju se prevoze najrazlicitije materije opasne za coveka i zivotnu sredinu - eksplozivne materije, zapaljive supstance, gasovi, oksidirajuce materije, otrovne materije, radioaktivne

materije. Ali, tacno se ne zna koliko takvog tovara prode kroz Srbiju, kaze Jocic. "Ne postoje sad neki konkretni podaci u bazi podataka o tome koliko je prevezenih materijala, jer treba da se saberu odobrenja izadata u tri ministrarstva, da bi se znalo tacno koliko je materijala. Ja sam juce cuo da se zeleznicama preveze oko 20.000 tona razlicitih opasnih materijala, ali nemamo podataka za drumski prevoz", rekao je Jocic.

Prevrtanje cisterni sa vinilhloridom u gradskom jezgru Beograda izazvalo je i reakcije politickih stranaka. Demokratska alternativa je saopstila da hitno treba da se obezbedi zaobilazni zeleznicki pravac, kako se opasne materije ne bi prevozile kroz samu prestonicu, dok je funkcioner Demokratske stranke Srbije, po struci hemicar, Aleksandar Popovic istakao da najvecu odgovornost za incident snose ministarstva ekologije i saobracaja i Zeleznicko transportno preduzece. "Cinjenica je da je jako toplo. Cinjenica je da zbog toga, mozda, mogu da postoje problemi sa sinama i sa skretnicama. Medutim, cinjenica je da ti problemi na toj marsuti nisu minimalizovani. Dodatan aspekt cele price je cinjenica da je takav transport isao kroz centar Beograda. Verovatno se ne smatra minimalizovanjem rizika ako vozite transport ne samo sa vinilhloridom, izgleda da je tu bilo cisterni i sa ugljendisulfidom, kroz centra grada sa 1,5 ili dva miliona stanovnika", rekao je Popovic.

Zamenik ministra saobracaja, Miodrag Jocic, kaze za B92 da je u ovom trenutku prevoz opasnih materija kroz Beograd - neizbezan. "Trenutno stanje je takvo da pojedine destinacije ne mogu izbeci prolazak opasnih materija kroz velike gradove. Jednostavno, ne postoji obilazna varijanta zeleznickih pruga oko Beograda i sve sto sa severa i severoistoka mora proci Pancevackim mostom i samim tim kroz teritoriju grada Beograda. Takode je problem i poruseni zeleznicki most na Savi. Dok se ne uradi rekonstrukcija tog mosta, necemo biti u mogucnosti da jedan deo transportnih materijala obilazno sprovedemo oko Beograda", rekao je Jocic. On je rekao da Vlada Srbije i Ministarstvo saobracaja pokusavaju da obezbede znacajna finansijska sredstva kako bi se problem prevoza opasnih materija dugorocno resio - izgradnjom novih pravaca za zeleznicki i drumski saobracaj, ali i za rekonstrukciju postojece putne mreze.

Hrom u Begeju

Novi Sad, 13. avgusta (Beta) -- Narodni pokret Otpor i Ronilacki klub "Begej" saopstili su juce da je Opstinskom javnom tuzilastvu u Zrenjaninu podneta prijava protiv NN lica odgovornih za drasticni poremecaj kvalitata otpadnih voda, koje se iz dva industrijska kolektora ispustaju u Begej. Zavod za zastitu zdravlja u Zrenjaninu ustanovio je da je voda u Begeju van klase po Uredbi o klasifikaciji voda i da po kvalitetu odgovara "jako zagadenim vodama". "Stetni faktori mikrobioloskog kvaliteta mogu da prouzrokuju oboljenja koze, sluzokoze, crevne i ostale zarazne bolesti", navodi se u analizi Zavoda. Drugi vid povecanog zdravstvenog rizika predstavljaju hemijski agensi, od kojih su mnogi toksicne, pa cak i kancerogene materije, kao sto je sestovalentni hrom cije je postojanje nadeno u dva uzorka otpadne vode. Kontrolisanje otpadnih voda sporovdi se u okviru projekta "Cuvari Begeja", koji je podrzao Izvrsni odbor SO Zrenjanin i ciji je cilj uspostavljanje nezavisne civilne ekoloske kontrole toka Begeja od ulaska do izlaska iz Zrenjanina. Nosioci projekta, RK "Begej", Otpor i Pres radionica civilnog sektora, rekli su da ce praksa nenajavljenog kontrolisanja biti nastavljena do kraja godine.

U klisuri reke Tresnjice povecava se broj retkih ptica - Beloglavi supovi uvecali koloniju

Beograd, 13. avgusta (Glas javnosti) -- U klisuri reke Tresnjice kod Ljubovije ovog leta jato beloglavih supova uvecano je za desetak mladunaca. Po recima Bratislava Grubaca,

savetnika u Zavodu za zastitu prirode iz Beograda, u klisuri Tresnjice, pritoke Drine, trenutno ima 32 beloglava supa.

- Do povecanja broja supova u klisuri Tresnjice prvenstveno je doslo zahvaljujuci redovnijem doturanju hrane na hraniliste u Grcicu. Ovo je dobra vest obzirom na to da je jedno vreme kolonija ovih lesinara bila veoma mala. U planu je da narednih godina pokusamo da beloglave supove naselimo u jos neka podrucja gde su nekada ziveli, a verovatno cemo pokusati da to prvo ucinimo kod Sokograda koji je sada turisticki veoma zanimljiv - kaze ornitolog Bratislav Grubac.

Beloglavi supovi su lesinari koji se iskljucivo hrane uginulim zivotinjama. Klanicni otpad za koloniju u klisuri Tresnjice ostavlja mesar Dragan Jerotic, a hrani ih Mihailo Vucicevic iz Grcica. Beloglavih supova u nasoj zemlji, osim u Azbukovici, ima i u kanjonu Uvca i klisuri reke Milosevke. Milojko Ivanovic

Eko-konferencija u Novom Sadu - Za projekat zainteresovane Ujedinjene nacije Novi Sad, 13. avgusta (Dnevnik) -- Medunarodna Eko-konferencija na temu "Zastita zivotne sredine gradova i prigradskih naselja" odrzace se od 24. do 27. septembra u Novom Sadu, saopstio je Ekoloski pokret, koji je organizator skupa, uz univerzitete u Novom Sadu, Beogradu i Moskvi i Nacionalnu ekolosku organizaciju Italije "Liga okoline".

Direktor novosadskih ekologa Nikola Aleksic kaze da je do sada stiglo oko 160 radova i da ce svi biti uvrsceni u monografiju, u kojoj ce biti objavljen i sazetak svakog rada na engleskom jeziku. Kako je najavljeno, Eko-konferenciju trebalo bi da otvori republicka ministarka za zastitu zivotne sredine Andelka Mihajlov.

Iza dosadasnjih Eko-konferencija, koje se od 1995. odrzavaju u glavnom gradu Pokrajine, ostale su dvotomne monografije, odnosno tematski zbornici radova s oko osam stotina naucnih i strucnih priloga objavljenih u integralnom obliku.

- Za projekat Eko-konferencije zainteresovane su Ujedinjene nacije i mi smo im poslali sav materijal preostao iz predhodnih godina - istice direktor Ekoloskog pokreta Novog Sada Nikola Aleksic, i dodaje da ce ovogodisnja, kao i ona lane, proteci bez finansijske pomoci grada. Ranijih godina pokrovitelj manifestacije bila je Skupstina grada. Z. Delic

Da li smo dovoljno zasticeni od opasnih materija?

Beograd, 12. avgusta (Danas)

Srdja Popovic - savetnik za ekologiju premijera Srbije:

- Niko nije zasticen i bezbedan kada se radi o otrovnim materijama ali u svakom slucaju, trebalo bi da imamo evropsku regulativu o opasnim materijama. Ipak zasticeni smo u meri u kojoj je to moguce. Tovare koji nose opasne materije moramo kontrolisati i kada se desi situacija kao sto je prevrtanje ovih cisterni, moramo brzo da reagujemo. Kada je doslo do prevrtanja tri cisterne nase strucne ekipe su bile na terenu za 15 minuta. To ukazuje na dobar sistem zastite koji imamo. Sav promet opasnih materija odvija se po propisima i za sada umesto evropske regulative imamo uredbu o prometu opasnih materija.

Simon Bancov - ministar za ekologiju SO Pancevo:

- Nikada nismo bili dovoljno zasticeni od opasnih materija cak i kada smo mislili da jesmo. Postoje metode za utvrdivanje opasnosti i stete rizika od opasnih materija, opasnost postoji uvek, a rizik zavisi od mera zastite koje se preduzimaju prilikom rada sa opasnim materijama. Pre svega mera od koje bi rizik trebalo da se smanji u svakoj sredini je izrada procene opasnosti od hemijskih udesa i plana zastite sto nijedan grad u Srbiji nema. Prilikom transporta opasnih materija u nasoj drzavi niko nije uradio planove zastite i nije utvrdio mere prevencije u zastiti od hemijskih udesa, a to su prvi koraci. Od neprocenjive vaznosti su i povremene vezbe sa stanovnistvom koje je u neposrednoj blizini. U smanjenju rizika u transportu opasnih materija je vazno i prisustvo pratnje od strane obucenog ljudstva koje bi trebalo da ima odgovarajucu opremu za brzo reagovanje.

Prof. Ivanka Gajic - direktor Instituta za zastitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut":

- Zakonska regulativa je kod nas veoma precizna po tom pitanju. Nasa zemlja je ratifikovala Bazelsku konvenciju kojom su regulisane takve situacije, a odredbe Zakona o zastiti zivotne sredine uskladene su sa svetskim standardima. Medutim, primena zakona je ponekad problematicna jer su incidentne situacije uvek moguce. Nemoguce je drzati sve pod kontrolom.

Zlatko Detar - sekretar vatrogasnog drustva Zvezdara:

- Mi smo tranzitna zemlja kroz koju prolazi mnogo otrova koji su se godinama nakupili u razvijenim zemljama, tako da je sigurno da smo dosta ugrozeni. Da bi smo se pravilno zastitili od agresivnog otpada nije dovoljno samo da resimo posledicu, vec je neophodno da preduzmemo i preventivne mere. Medutim nasa drzava nema dovoljno novca za tako nesto.

Sta je vinilhlorid?

Beograd, 12. avgusta (Danas) -- Vinil hlorid ( CH2 = CHCL ) koristi se za proizvodnju polivinil hlorida (PVC) od kojeg se dobija plasticna masa u obliku praha, granula i drugih oblika. Vinilhlorid je lako zapaljiv i eksplozivan gas, zato se u radu s njim mora izbegavati prisustvo otvorenog plamena. Isparavanje je otrovno i brzo se siri. Vinilhlorid se uvek transportuje nocu. Eksplozivna smesa sa vazduhom se gradi pri koncentracijama vinilhlorida izmedu cetiri i 22 odsto (zapremine). Pozar izazvan paljenjem vinilhlorida tesko se gasi. Za gasenje treba upotrebiti CO2 ili hemijske tipove aparata za gasenje.

Vinilhlorid vec pri koncentracijama od 600 ppm (milioniti deo) izaziva pospanost, a pri vecim koncentracijama moze imati snazno anesteticko dejstvo. U slucaju slabijeg izlaganja vinilhloridu, vec po izlasku na svez vazduh brzo nestaju znaci opijenosti. U slucaju udisanja vece koncentracije, kad se jave teskoce u disanju, preporucuje se upotreba kiseonika i vestackog disanja. U slucaju da dode do prosipanja po odeci, odeca se mora odmah skinuti, a koza isprati vodom i sapunom.

Pri dugotrajnom udisanju vinilhlorida opazeno je njegovo kancerogeno dejstvo, pa je u mnogim zemljama maksimalna dozvoljena koncentracija na radnom mestu svedena na pet ppm ili manje.

Vinilhlorid je na sobnoj temperaturi i atmosferskom pritisku bezbojni gas sa prijatnim mirisom estra. Tacka kljucanja iznosi -13,9 stepeni celzijusa, a tacka mrznjenja -159,7 stepeni celzijusa.

Vinilhlorid je rastvorljiv u obicnim organskim rastvaracima metil i etil alkoholu, hloroformu, benzolu, acetonu.

Cisterne sa vinilhloridom iskocile iz sina - Izbegnuta eko-katastrofa

Beograd, 11. avgusta (Beta) -- Juce ujutro cetiri vagona - cisterne, natovarenih vinilhloridom, iskliznula su iz sina i prevrnula se kod teretne stanice ZTP Beograd, ali nije doslo do ostecenja kazana na cisternama niti do isticanja supstanci koje su prevozile u atmosferu, saopstio je ZTP Beograd.

Do iskliznuca je doslo oko 4.35 sati ujutru, a u incidentu nije bilo povredenih ni poginulih zeleznicara. U saopstenju se navodi da strucne zeleznicke sluzbe vec rade na osposobljavanju ostecenih cisterni i njihovom upucivanju na mesto gde ce se obaviti pretakanje vinilhlorida.

Pripadnici ministarstva unutrasnjih poslova i vatrogasne sluzbe, kao i zvanicnici ministarstva ekologije, nalaze se na mestu incidenta gde je uvidaj u toku.

Savetnik za ekologiju premijera Srbije Srda Popovic potvrdio je za B92 da u jutrosnjem iskliznucu i prevrtanju cisterni sa vinilhloridom nije doslo do izlivanja opasne materije i da nema opasnosti po gradane.

Najava izgradnje centra za reciklazu izazvala brojne reakcije u Cacku - Spalionica otpada bez tendera?

Cacak, 11. avgusta (Danas) -- - Nedavni boravak italijanskog eksperstkog tima za projektovanje centra za odlaganje komunalnog otpada i najava predsednika cacanske opstine Velimira Ilica da je izgradnja centra za reciklazu i spalionice komunalnog otpada na lokaciji industrijske zone u Cacku (udaljene od centra grada manje od 1.000 metara), potpuno izvesna ovih dana izaziva brojne reakcije u gradu.

Resavanje problema odlaganja komunalnog otpada i izgradnje gradske deponije jos u vreme dok se na celu opstinske vlasti nalazio SPS od ekoloskog prerastao je u politicki problem. Istovremeno u Cacku mnogi tvrde da je upravo ovaj problem promovisao i doprineo pobedi Koalicije "Zajedno" na lokalnim izborima 1996. godine. Uprkos obecanjima predsednika SO Cacak Velimira Ilica da ce ovaj problem biti resen u najkracem mogucem roku, na kraju drugog mandata Ilica i njegovih saradnika potpuno je neizvesno kada ce ovaj ekolosko-politicki problem biti resen. Svojevremena odluka opstinskog parlamenta da se u Cacku grade regionalni centar za reciklazu i spalionica otpada, nekoliko meseci posle odluke da se u ataru sela Mojsinje gradi komunalna deponija, izazvala je krizu opstinske vlasti i ostavku predsednika opstinske vlade Milana Kandica koji je kao i veliki deo odbornika DS bio protiv gradnje spalionice, objasnjavajuci to cinjenicom da opstina nema nikakve ingerencije kada su koncesije u pitanju.

U meduvremenu sudeci na osnovu odluke Vrhovnog suda Srbije, od deponije u Mojsinju nema nista, dok se na drugoj strani izgradnja spalionice najavljuje na velika zvona.

- Primarno pitanje kada je rec o izgradnji reciklaznog centra je odakle opstinskim vlastima, koje neprestano govore o teskoj materijalnoj situaciji, 35 miliona evra a ukoliko sredstva postoje ko ih je i na koji nacin obezbedio? Da li je Cacak zasluzio da postane centar za reciklazu i spaljivanje komunalnog otpada iz pet okolnih opstina? Cacanski SPS nije protiv

gradnje reciklaznog centra ali je protiv izgradnje spalionice u neposrednoj blizini centra grada. Celnici cacanske opstine su duzni da gradanima objasne sta je sa projektom koji je radio "Energoprojekt" koji je skupo placen a potom zaboravljen. Na kraju, predsednik opstinske vlade Milan Kandic, koji je ne tako davno podneo ostavku upravo zbog odluke o gradnji spalionice, sta se u meduvremenu promenilo i da li je svoje nekadasnje principe zamenio za nesto drugo, postavlja pitanje opstinskim vlastima republicki poslanik SPS, Rajko Baralic.

Pored politicke dimenzije koju nosi ovaj problem u cacanskom SPS isticu i problem zakonitosti, narocito kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama. Kako tvrde u ovoj politickoj partiji, vec su poznati investitori, izvodaci radova i uvoznici opreme, a da tender za ovu investiciju nije raspisan.

Kada je rec o spalionici komunalnog otpada mnogo veci problem od politickog jeste ekoloski, mada opstinsko rukovodstvo najavljuje da ce u pogon za spaljivanje biti ugradena trenutno najsavremenija oprema koja ce onemoguciti aerozagadenje.Medutim profesor dr Miodrag Pantelic, specijalista sanitarne hemije, koji je ceo svoj radni vek posvetio upravo zastiti zivotne sredine ima sasvim drugacije misljenje. Prema oceni profesora Pantelica proces spaljivanja komunalnog otpada nosi ne tako male rizike.

- Metoda spaljivanja otpada, lozenje krecana ili cementara koriscena je pocetkom poslednje dekade 20. veka. Konstatovano je da je ovaj postupak opasan jer se pri ovom procesu stvara dioksin. Danas se smatra da je dioksin najotrovnija supstanca koju je stvorio covek. Smrtonosna doza iznosi jedan milioniti deo grama po kilogramu telesne tezine, a od strihina je otrovniji oko 500 puta, istice profesor dr Miodrag Pantelic, koji se oglasio odmah nakon najave predsednika SO Cacak Velimira Ilica o mogucem spaljivanju komunalnog otpada u postrojenjima Fabrike za preradu krecnjaka u Jelen Dolu. Aleksandar Arsenijevic

Dojce bank: Prosirenjem EU pocinje velika seoba ljudi

Prag, Berlin, 11. avgusta (Tanjug) -- Prosirenje Evropske unije (EU) na istok, prijemom deset novih clanica iduce godine, mahom iz istocne i srednje Evrope, prouzrokovace velike migracije stanovnistva iz istocnog u zapadni deo kontinenta, a taj trend ce trajati do 2050, a verovatno i duze, pokazuje najnovije istrazivanje "Dojce bank". Prema ovom izvestaju koji prenosi Radio Slobodna Evropa, stare clanice EU, posebno Nemacka i Austrija, bile bi u narednih desetak godina destinacija u proseku za vise od 200.000 ljudi sa istoka Starog kontinenta. Potom bi broj migranata poceo da opada, ali bi ipak ostao na nivou od 75.500 ljudi godisnje i to u sledecih pola veka. "Ne ocekujemo bas imigracionu poplavu Zapadne Evrope, ali cemo imati visok stepen migracije", kaze koautor studije Tobijas Just, ekonomista "Dojce bank". Do 2015. godine, u zapadni deo kontinenta preslo bi do tri miliona ljudi, pri cemu bi prva runda prosirenja u maju 2004. izazvala prvi talas seoba, a sledeci runda (ocekivana oko 2007. godine) sledece migracije, navodi Just.

Pitanje doseljavanja, legalnog i ilegalnog, veoma je osetljivo medu sadasnjim clanicama EU, jer se njeni gradani pribojavaju da ce u najvecem talasu sirenja Unije, kojoj ce se 1. maja iduce godine pridruziti deset zemalja, pritisak imigranata sa Istoka uticati na smanjenje njihovih plata i raspolozivih radnih mesta. Ovakvi strahovi nagnali su EU da zavede privremena ogranicenja slobodnog trzista rada, za radnike iz zemalja koje ce se pridruziti Uniji. Medutim, prema oceni Justa, te restrikcije ce se odnositi uglavnom na nekvalifikovane radnike, pretezno u gradevinarstvu i poljoprivredi. Studenti i kvalifikovana radna snaga imace daleko vecu slobodu izbora i kretanja u potrazi za poslom, dodaje Just, zakljucujuci da ce u svakom slucaju posle pet do sedam godina sva ova ogranicenja biti potpuno ukinuta.

Predvidanja "Dojce bank" u skladu su sa drugim slicnim studijama. Medunarodna organizacija za migracije objavila je prosle godine da ce izmedu tri i pet miliona ljudi iz zemalja-kandidata za clanstvo u EU otici u Zapadnu Evropu do 2020. godine. Just smatra da ce sve clanice Unije osetiti taj talas, ali da ce Nemacka podneti najveci teret promena. Na pocetku ce najveci priliv migranata biti iz Poljske, koja je i geografski najblizi sused, a ciji radnici u proseku zaraduju manje od polovine plata svojih kolega u Zapadnoj Evropi. Vremenom bi Rumunija i Bugarska, koje se nadaju ulasku u EU 2007. ili 2008. godine, mogle da preuzmu "stafetu" od Poljske, kao najvece izvoznice jeftinije radne snage, premda se, napominje Just, jos ne zna da li ce gradanima tih zemalja, potencijalno emigraciono velikih, biti dozvoljena sloboda na trzistu rada Unije. Osvrcuci se na pozitivne i negativne strane migracije, Just navodi da za stare clanice Unije to moze biti resenje problema opadanja i starenja populacije, a da ce imigrantima sa istoka Evrope doneti porast zivotnog standarda. "Ako postoje gubitnici, onda su to same istocnoevropske zemlje, u kojima ce doci do pada produktivnosti," ocenjuje Just, naglasavajuci da postoji rizik da "Istocnoevropljani ostanu bez najkvalifikovanije radne snage i da se to vec sada primecuje", jer, kako navodi, veliki broj briljantnih studenata iz tih zemalja ostaje u zemljama Zapadne Evrope.

Ukupni bilans prosirenja Unije na istok je pozitivan, iako se ne moze zanemariti problem "odliva mozgova", smatra Just, ali poucen iskustvom Spanije veruje da taj problem "verovatno nece biti konstantan." Uclanjenje te zemlje u EU dovelo je najpre do velikog odliva radne snage, ali kako je zemlja ekonomski napredovala ljudi su se vracali, zakljucio je ekonomista "Dojce bank". Prema njegovim recima, vec je razlika u platama od preko 30 odsto dovoljno snazan podsticaj da se ode. Prilagodene prema paritetu kupovne moci, plate su u vecini kandidata sada za 70 odsto (Litvanija) do 15 odsto (Slovenija) nize nego u zapadnoj Evropi.

Uljare podrzale unistavanje GM soje - GMO zasad na 80 hektara

Novi Sad, 11. avgusta (Dnevnik) -- Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu nalozio je svim otkupljivacima da, prilikom otkupa roda, provere da li je rec o genetski modifikovanoj soji

Predstavnici uljara "Sojaprotein" u Beceju, "Dijamant" u Zrenjaninu, "Sunce" u Somboru i "Vital" u Vrbasu podrzali su nameru Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu da unisti genetski modifikovanu soju na svih 90 parcela u Vojvodini, ukupne povrsine 80 hektara.

Prema recima resornog pokrajinskog ministra mr Igora Kurjackog, njegov sekretarijat je nalozio svim otkupljivacima da, prilikom otkupa roda, provere da li je rec o genetski modifikovanoj soji. "Genetski modifikovana soja lane je bila zasejana na nekoliko njiva, velicine 20 hektara. Zakonom je predvidena i kazna zatvora do tri godine, a lice odgovorno za setvu te soje lane je kaznjeno sa hiljadu dinara. Posto je isto lice i ove godine sejalo takvu soju, nadam se da ce i kazna biti ozbiljnija", rekao je Kurjacki. Podsetivsi da je genetski modifikovana soja do sada unistena na dve i po parcele, Kurjacki je apelovao na zemljoradnike da, ne cekajuci nadlezne inspekcije, sami uniste takve useve, jer im je to jeftinije. E. D.

Ekoloski stid

Beograd, 9-10. avgusta (Danas) -- Nemoc da se ogolis pred drugima, intimno ili javno, nije oblik stida, vec znak vremena. Najcesce, lazju, ljudi maskiraju svoja unutrasnja bica, ne znajuci da ce naici i unutrasnje posledice.

Ekologija nije izmisljena samo da stiti planetu i covekovu sredinu, nego i da obznani ljudske namere. Njen poseban znacaj narastao je pocetkom sedamdesetih proslog veka, kada je tehnologija dozivela eksponencijalni skok. Jednom recju, ekologija je covekov identitet. Nazalost, sve vise prepoznajemo kvazi-ekoloska dejstva i razvoj pomodnih pokreta. Eko-organizacije postaju neka vrsta razblazenog socijalistickog saveza, gde se ljudi okupljaju na principima nemoci sa stvaranjem slike da se, ipak, nesto ucini. No, u ovakvoj eroziji vremena, nije dovoljno lepiti plakate, stampati kataloge, gomilati tone i tone analitickih papira... donositi jalove zakone... Nuzno je delovati. Za istinskog ekologa ne postoje nagrade ili priznanja, vec zelja i snaga da se izdrzi.

Pioniri povratka prirodi i svesti o ugrozenosti zivota na planeti ne treba da deluju samo u tom pravcu, vec i da - kritickim posmatranjem - opomenu na razvoj kozmeticke ekologije. Cesto je ekolozima veci saradnik sujeta, nego zajednistvo... pa mozemo uociti sukobe i neprijateljstvo medu ucesnicima eko-centara. Retko gde cete videti da fondovi finansiraju istinske primere posvecene zastiti sredine. Tako sami ekolozi postaju zagadivaci. Ekologiji nisu potrebne administrativne uredbe, koliko - etika. Ovim prostorima plus: edukacija i kazna!

Nazalost, nase Ministarstvo za zastitu covekove okoline deluje anemicno i smuseno. Ministarkino nadmeno ponasanje i superiornost u greskama uneli su negativnu energiju u postojece stanje. Ministarstvo za ekologiju nije samo bukvalno (zgradom) skrajnuto na periferiju, vec i na marginu dogadanja. Gospoda Mihajlov nije pustila glas u vezi Eho festivala, kad je u pitanju pomor retkih ptica (preko sto tona), kad seku sume po Fruskoj Gori i plivaju mrtve ribe po Despotovici i Krivaji... Ispada da Ministar vise brani zagadivace, nego otkrivace nesrecnih dogadaja. Ministar ekologije ne bi trebalo da bude samo puki predstavnik vlasti, nego zrela i humana licnost koja daje ton akcijama i pokrece energiju u odbrani prirode. Ona mora uticati i na nesvadalacku kulturu nasih politicara. Njeni prioriteti su mrtvi projekti, elaborati koji ne funkcionisu.

Pravi ministar ekologije je onaj cije disanje za vratom neprestano osecaju u Vladi (javnom servisu), tehnokrate i profitabilisti. Ministar mora da zagrli drvo, popije gutljaj iz reke i pocisti pikavce na ulici, kao sto je to cinio ambasador Australije priliko ciscenja Cika Ljubine ulice... kako bi obican gradanin uvideo da nije sve beznadezno i da se na mikro-planu moze nesto uciniti.

Zato i ne mislim da se ljudi mogu probuditi u borbi za Opstanak. Razmisljam da prirodu podignem na bunt, jer u leptirima, bubasvabama, bokvici, kantarionu, vidim vece saradnike i pamcenje o pocetnoj inicijaciji trajanja zivota. Mandati, oficijelnost i zvanja u njoj su irelevantni.

Kada smo pre tridesetak godina zapoceli misiju zivota sa prirodom, cesto su nas obilazili sluzbenici SUP. Dolazili su kod nas, tako su govorili, u privatnu posetu, a urucivali nam zvanicne pozive za informativne razgovore u milicijskoj stanici. Inspektor, zaduzen za nas, obicno bi me pitao cime se bavim. Odgovarao bih mu rezantno da se bavim ekologijom. U Srbiji je ta rac tada bila nepoznata. "E, to placa CIA ", skakao bi inspektor. Sada je ta rec zaposela i nasu nacionalnu terminologiju. Svi se bave ekologijom, a okolina postaje sve zagadenija. Bozidar Mandic

Objavljeni prvi rezultati analize vode posle uginuca ribe u Zapadnoj Moravi - Manjak kiseonika ili nedostatak filtera

Cacak, 7. avgusta (Danas) -- Posle pomora ribe koji se dogodio u noci izmedu 24. i 25. jula u akumulacionom jezeru "Ovcar Banja", Zavod za zastitu zdravlja objavio je prve analize vode uzete odmah posle prijave ove ekoloske katastrofe. Prema rezultatima dobijenim u

laboratoriji ove ustanove utvrdeno je da je pomor izazvao izuzetno nizak procenat kiseonika u vodi, od 1,85 miligrama, kao i da u uzorku nije utvrdeno povecano prisustvo teskih metala. Istovremeno u vodi je utvrdeno povecano prisustvo nitrita koji su u uslovima smanjene kolicine kiseonika u vodi toksicno delovali na zivi svet u jezeru "Ovcar Banja".

Uzorci vode i uginule ribe su posle ekoloskog incidenta u Zapadnoj Moravi poslati i na toksikolosku analizu na Vojno medicinsku akademiju, a o pomoru je obavesteno i Ministarstvo za zastitu zivotne sredine, ali jos uvek nisu objavljeni rezultati istrazivanja. Inspekcijske sluzbe su protiv nepoznatog pocinioca podnele krivicnu prijavu, ali za sada je neizvesno da li ce ukoliko se radi o ispustanju hemijskih otpadnih voda pocinilac biti otkriven, s obzirom na dosadasnju praksu.

Cacanski ribolovci sumnjaju da je u vode Zapadne Morave ispusten amonijak ili neko od njegovih jedinjenja, a poseban kuriozitet predstavlja cinjenica da se tacno pre godinu dana dogodio slican incident, ali u akumulacionom jezeru "Meduvrsje", koje se nalazi nekoliko kilometara nizvodno.

Cinjenica da je, kako to tvrde ekoloski strucnjaci, na toku Zapadne Morave i njenih pritoka uzvodno od Cacka registrovano vise od 40 zagadivaca, kao i da nijedno naselje od Uzica do Lucana ne poseduje filtere za preciscavanje otpadnih fekalnih voda, dovodi u pitanje tvrdnje nadleznih da vod Zapadne Morave spada u kategoriju druge A klase. A. Arsenijevic

Zajednicki projekat Rumunije i SCG - Izlozba o transgranicnom rezervatu

Đerdap, 7. avgusta (Danas) -- Izlozba "Đerdap 2003" koju ce posetioci Muzeja Portil de fjer u Turn Severinu u Rumuniji moci da pogledaju tokom ovog meseca, predstavlja prvi vidljivi zajednicki projekat Nacionalnog parka Đerdap i rumunskog Parka prirode Portil de fjer. Cilj projekta je da se promovise i popularise jedinstvena prirodna geografska celina Đerdapa koja u perspektivi treba da postane transgranicni rezervat biosfere.

Ovom su izlozbom predstavljeni geoloska raznovrsnost, hidroloske vrednosti, bioloska raznovrsnost, rezervati prirode sa svim bogatstvom faune, flore, suma, potom arheoloski lokaliteti, etno i graditeljska bastina, turisticki centri. Prakticno sve ono na sta se racuna kao na adute zbog kojih bi jedinstveno podrucje Đerdapa moralo da bude proglaseno rezervatom biosfere i time ozbiljno moglo da konkurise za sredstva EU.

Nakon posetilaca rumunskog muzeja Portila de fjer izlozbu "Đerdap 2003" moci ce da vide Donjomilanovcani (u ovom je gradu na Dunavu sediste JP "Nacionalni park Đerdap") a u oktobru ce biti predstavljena i na Sajmu ekologije u Novom Sadu i u nekom od jos neutvrdenih termina u Beogradu, najverovatnije u nacionalnom muzeju. J. B. K.

Sanacija postojece i pocetak izgradnje nove deponije u Gornjem Milanovcu - Za pocetne radove 1,25 miliona evra

Gornji Milanovac, 7. avgusta (Danas) -- - Polovinom narednog meseca trebalo bi da zapocne prva faza izgradnje sanitarne deponije Vujan, projekta koji ce biti realizovan zahvaljujuci donaciji Vlade Kraljevine Norveske i sredstvima iz budzeta Opstine.

"Prva faza, vredna 1,25 miliona evra, koje je obezbedila norveska vlada, pocece sredinom septembra, a zavrsetak je planiran za kraj naredne godine. U ovom trenutku se radi projektna dokumentacija, a strucne sluzbe angazovane su i na izradi projektne

dokumentacije i resavanju imovinsko-pravnih odnosa sa preduzecem "Srbijasume", najavio je menadzer projekta, direktor gornjomilanovackog Komunalnog preduzeca Radovan Albijanic.

On kaze da predstoji i potpisivanje sporazuma o razumevanju, koji ce potpisati predsednik SO Gornji Milanovac, predstavnici donatora i firme AMG iz Svajcarske, koja je zaduzena za monitoring projekta.

Za drugu fazu projekta, koja podrazumeva nabavku vozila, novih kontejnera i uvodenje primarne selekcije otpada, ocekuje se odluka donatora, a kako najavljuje Albijanic, izgradnja sanitarne deponije Vujan predstavlja pilot projekat ove vrste u Srbiji, koji podrazumeva i edukaciju gradana u vezi sa odlaganjem i sortiranjam otpada. V. T.

Promena mora da pocne od najveceg zagadjivaca - SAD

Beograd, 6. avgusta (RTS) - Ako je vreli talas koji je zahvatio citavu Evropu znak globalnog otopljavanja, onda mora da se menja i politicka klima u svetu, pise danas londonski 'Gardijan', ocenjujuci da 'ta promena mora da pocne od Amerike, kao najveceg svetskog zagadjivaca'.

Podsecajuci da je americka administracija unilateralno istupila iz protokola iz Kjota, kojim se regulise emisija stetnih gasova, koji izazivaju efekat 'staklene baste', 'Gardijan' takvo ponasanje naziva 'politickim vandalizmom'.

Buducnost ce nesumnjivo doneti naucna dostignuca koja ce omoguciti upotrebu cistijih oblika energije, ali siromasne zemlje sveta ne mogu da cekaju, potrebna im je finansijska pomoc za razvijanje alternativnih izvora energije, treba zatim kazniti zagadjivace i obustaviti subvencionisanje prljavih oblika energije, zakljucuje 'Gardijan'.

Projekat ciscenja Velikog backog kanala - Znacajna pomoc norveske vlade

Novi Sad, 6. avgusta (Dnevnik) -- Pun prljavstine, otpada i smrada, narocito u toplim letnjim danima, Veliki backi kanal, koji protice kroz Vrbas godinama je rak-rana grada i predstavlja problem Vrbasanima, narocito onima cije se kuce i stanovi nalaze u njegovoj blizini.

Za ovaj kanal duzi niz godina, pa i decenija, vazi epitet najvece septicke jame u Evropi. Velika industrijska preduzeca s ovog prostora tu godinama ispustaju otpadne vode pune raznih hemikalija, koje se godinama taloze i raspadaju, stvarajuci velike naslage mulja "bogatog" toksicnim materijama koje su u potpunosti unistile zivot kanala.

Vodene trave, drezge, u kanalu nema, a o ribama i da ne pricamo. U vise navrata pokusavalo se naci resenje za ciscenje ali se sve uglavnom zavrsavalo na dobrim namerama, nedostajao je novac. Nedavno je ponovo pokrenuto pitanje ciscenja Velikog backog kanala, a za njegovu revitalizaciju i pripremu uvodenja savremenog postrojenja za obradu otpadnih voda zainteresovali su se pored predstavnika lokalne samouprave i predstavnici Ministarstva za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine Srbije, Skupstine i Izvrsnog veca AP Vojvodine, JKP "Standard", Zavoda za vodoprivredu iz Subotice, Gradevinskog, Prirodno-matematickog fakulteta - Odseka za hemiju i Instituta za ratarstvo u Novom Sadu, DTD "Srbijavode", predstavnici SO Kula i Vlada Norveske, koja je u Vrbas poslala svoje predstavnike Fina Medboua iz Norveskog instituta za istrazivanje voda, i Ojvina Veholta, predstavnika kompanije "Interkonsalt".

Oni su prilikom boravka u Vrbasu razgovarali o izradi projektno-tehnicke dokumentacije za revitalizaciju Velikog backog kanala i izgradnju fabrike za tretman otpadnih voda.

Posao ce raditi timovi strucnjaka s raznih instituta. Norveska vlada je obezbedila 1,3 milion evra za ovaj projekat, a budzet za narednih 12 meseci odreden je na oko 500.000 evra. Projekat ce trajati dve godine. Kada se zavrsi, jedan od ciljeva je da se kompletira tenderska dokumentacija za centralno postrojenje za preradu otpadnih voda. Za realizaciju ovog projekta postoji nekoliko dobrih razloga: ekonomski razvoj, zdravlje ljudi, generalni izgled, cista i zdrava zivotna sredina i lep pogled na vodu a ne kanal iz kojeg se sire smrad i bakterije. Laslo Kis

Konferencija o upravljanju hemijskim i naftnim otpadom - Za cistiju sredinu

Novi Sad, 6. avgusta (Dnevnik) --Pod pokroviteljstvom Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj i Ministarstva za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine pocetkom novembra na Tari ce se odrzati Regionalna konferencija o upravljanju hemijskim, petrohemijskim i naftnim proizvodima i otpadom. Ovaj skup je namenjen najvisem rukovodstvu, strucnjacima iz ovih oblasti, inzenjerima, organizatorima, administraciji, ekolozima, zdravstvenim radnicima i svima onima koji su odgovorni za racionalnu proizvodnju, dobru laboratorijsku praksu, ocuvanje okoline i bezbednosti i zastitu zdravlja radnika. A. V.

U okviru ovogodisnjeg kampa "MORIEK": Pocela hidroekoloska istrazivanja Crnog Timoka

Bor, 5. avgusta (Volvox) -- U okviru ovogodisnjeg Medjunarodnog omladinskog radno istrazivackog ekoloskog kampa "MORIEK 2003" koji, po sesti put organizuje Drustvo mladih istrazivaca u Boru, u Sarbanovcu, poceo je projekat hidroekoloskih istrazivanja Crnog Timoka i njegovih pritoka, u kome ucestvuju mladi istrazivaci iz sedam gradova Srbije - Zajecara, Vranja, Knjazevca, Cacka, Novog Sada, Bujanovca i Bora. Oni ce, do 10. avgusta, na terenu prikupljati uzorke vode za hemijske i bioloske analize i sami obaviti deo ispitivanja kvaliteta vode srednjeg i donjeg toka Crnog Timoka i njegovih pritoka - Zlotske, Sarbanovacke i Brestovacke reke.

Cilj projekta je utvrdjivanje uticaja naselja, termonineralnih voda i velikih sistema vodosnabdevanja na kvalitet voda i zivi svet u njima i postavljanje sistema stalnog monitoringa tih reka.

Na ovogodisnjem "MORIEK"- u, tokom leta, ucestvovace oko stotinu mladih iz nase zemlje i sveta - Spanije, Italije, Svajcarske, Francuske, Belgije i Bugarske, koji ce, u razlicitim terminima, boraviti na vise lokacija u okolini Bora i ucestvovati u razlicitim projektima.

Istrazivacku sezonu otvorili su najmladji, polaznici eko-etno skole u Gornjanu, koji su se, od 15. do 22. jula, pod nadzorom strucnih saradnika, bavili proucavanjem lekovitog bilja, mikrobiologijom, genetikom, zoologijoom, pripremom tradicionalnih jela, razgledanjem vodenica i tradicionalne arhitekture, a posetice su i vise zanimljivih lokaliteta u ovom kraju.

Tokom sutrasnjeg dana bice zvanicno otovren i Medjunarodni kamp u Zlotu, gde ce, do 15. avgusta, programom biti obuhvaceno ocuvanje prirodnih vrednosti zasticenog prirodnog dobra Lazarev kanjon i Zlotskih pecina i njihova turisticka valorizacija, a do kraja "MORIEK"-a bice jos organizovana Etnoloska istrazivanja kulturnog nasledja okoline Bora,

od 10. do 20. avgusta u Luki, koja ce obuhvatiti prikupljanje podataka o tradicionalnom zivotu i obicajima ovoga kraja.

Vise informacija o ovim i drugim aktivnostima mozete pronaci na sajtu Drustva mladih istrazivaca Bora na adresi: http://www.etos.co.yu/mibor/

Naucnici otkrili morske prasume i oaze

London, 5. avgusta (BBC) -- Kanadski i nemacki naucnici zakljucili su da u odredenim delovima okeana zivi vise vrsta morske flore i faune nego u drugim.

Naucnici isticu da zivi svet buja na mestima gde se srecu tropska mora sa vodama iz umerenijih klimatskih pojasa, koje obiluju planktonima i sitnom ribom.

Naucnici takva mesta porede sa prasumama i pustinjskim oazama i isticu da u takvim vodama zive tune, sabljarke, kornjace i ajkule od kojih mnogima preti istrebljenje, jer im je broj u poslednjoj deceniji pao za cak 90 procenata.

Puzevi i zabe pred istrebljenjem

Beograd, 4. avgusta (B92) -- Ministarstvo za zastitu zivotne sredine donelo je naredbu o zabrani sakupljanja puzeva i zaba u Zapadnobackom okrugu. Naime, intenzivno sakupljanje puzeva i zaba u opstinama Kula, Sombor, Odzaci i Apatin dovelo je vinogradske puzeve i barske zabe do granice istrebljenja, izjavila je za Betu inspektor za zastitu zivotne sredine Dana Adanski. Ona je, kao resenje za kontrolisani uzgoj puzeva i zaba, predlozila otvaranje specijalizovanih farmi, sto bi moglo da bude i unosan posao.

Zagadjivaci truju vodu, a ne placaju naknadu

Novi Sad, 4. avgusta (Tanjug) -- Javno preduzece "Vode Vojvodine" upozorilo je u ponedeljak da bi stanovnici Pokrajine mogli biti izlozeni najtezim posledicama od zagadjenja vodotokova, zbog nemogucnosti razblazivanja voda i njihovog ciscenja, sto je uslovljeno neredovnom naplatom dugovanja. Dugovanja za vodoprivrednu naknadu dostigla su krajem prosle godine 451 milion dinara, a u prvom polugodistu ove godine, kada je naplaceno 29 odsto naknade, 320 miliona dinara, precizira se u saopstenju.

Medjunarodne stipendije Vavilov - Frankel 2004

Beograd, 3. avgusta -- Konkurs za nove VAVILOV-FRANKEL stipendiste za rad na ocuvanju i odrzivom koristenju biljnih genetickih resursa je otvoren (dve stipendije od po USD$20,000) za mlade naucnike iz oblasti biljnih genetickih resursa za 2004. godinu. Na Web siteu IPGRI-ja http://www.ipgri.cgiar.org se nalaze informacije o tome kako da se kandidati prijave i detaljnije informacije o samim stipendijama i fondu.

Cilj fonda Vavilov-Frankel jeste da se podrzi cuvanje i odrzivo koriscenje biljnih genetickih resursa tako sto se izuzetnim mladim istrazivacima omoguci da se bave znacajnim, inovativnim istrazivanjima izvan njihovih maticnih zemalja tokom perioda od 3 meseca do jedne godine. Kandidati moraju da pokazu znacaj i korisnost predlozenog istrazivanja za njihovu maticnu zemlju i da objasne kako ce se rezultati upotrebiti nakon povratka u zemlju. Na ovaj nacin Vavilov-Frankel fond omogucava zemljama ucesnicima u ovim projektima da se pocnu baviti hitnim pitanjima vezanim za upravljanje biljnimgenetickim resursima i da promovisu doprinos ovih resursa razvoju.

Medjunarodni institut za biljne geneticke resurse (IPGRI) osnovao je Vavilov-Frankel Fond 1989. godine da obelezi jedinstven i pionirski doprinos Ruskog Akademika Nikolaja Ivanovic Vavilova i Australijskog naucnika Sir Otto Frankela. Stipendije Vavilov-Frankel proteklih godina dobili su 22 kandidata iz 16 zemalja, ukljucujuci Dr Kseniju Gasic sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (nakon toga Nacionalni koordinator za ECP/GR program za SRJ).

Vladimir PekicNacionalni koordinator za Evropski kooperativno program za biljne geneticke resurse ECP/GRwww.ecpgr.cgiar.orgGenebank for MaizeMaize Research Institute 'Zemun Polje'http://www.mrizp.co.yutel: *381-11-37 56 704fax: *381-11-37 56 707e-mail: vpekic@mrizp.co.yu

Dvostruki arsini UN

Beograd, 2. avgusta (Blic/Volvox) -- U izvestaju UN pise da kod nas ne postoje generalne posledice NATO bombardovanja, vec da su one lokalizovane na cetiri sela juzne Srbije. To su Bratoselci, Pljackovici, Borovec i Reljani, sela juzno od Vranja. Dekontaminaciju vrsimo sa vojskom na prvoj lokaciji, a do kraja godine zapocecemo i ciscenje ostalih. Radioaktivna zemlja prenosi se u Vincu. Strucnjaci UN se nisu do kraja slozili po pitanju dugorocnih posledica, niti je ijedan strani donator pokazao interesovanje za ciscenje zemljista od osiromasenog uranijuma. Imamo primer sela u podnozju brda, ciji je citav vrh kontaminiran. Voda u bunaru u selu dolazi sa vrha brda, a strucnjaci UN kazu da nema evidentiranih posledica po zdravlje, koje se na osnovu iskustva pojavljuje godinama kasnije. Recimo da je rec o dvostrukim arsinima. Komisija UN u Bosni predvidja izmestanje stanovnistva sa takvih lokacija - kaze Mihajlov.

U Vasingtonu pocela medunarodna konferencija o klimatskim promenama

Beograd, 1. avgusta (BBC) -- Americki drzavni sekretar Kolin Pauel izjavio je juce, na otvaranju velike medjunarodne konferencije u Vasingtonu posvecene problemima zivotne sredine, da su brojni problemi ekoloske prirode preobimni da bi sa njima mogle da se izbore pojedinacne vlade.  SAD se kao domacin nadaju da bi skup trebalo da udari temelje stvaranja globalnog sistema za prikupljanje i sravnjivanje informacija o promenama zivotne sredine.

Sef Stejt departmenta je takode rekao da je saradnja izmedu politicara, naucnika i privatnog sektora neophodna za poboljsanje ekoloske slike sveta. Americki drzavni sekretar je naveo i nekoliko primera u kojima bi, po njegovom misljenju, bolja koordinacija omogucila efikasnije predvidanje izbijanja epidemija zaraznih bolesti ili neposrednih prirodnih katastrofa poput susa i velike gladi. U Vasingtonu tvrde da je projekat cijoj je realizaciji posvecen skup, poznat kao Medunarodni sistem za posmatranje planete, neophodan ukoliko se zeli donosenje utemeljenih odluka nuznih za resavanje ekoloskih problema.

Ucesnicima konferencije obratice se, kako je najavljeno, pored Kolina Pauela i ministar energetike SAD Spenser Abraham i savetnik americkog predsednika za nauku Dzon

Marburger. Komentator BBC-ijeve naucne redakcije ukazuje da politicka tezina govornika ukazuje na vaznost koju administracija predsednika Busa pridaje pomenutom projektu dok, s druge strane, grupe naucnika i organizacije za zastitu covekove sredine izrazavaju zabrinutost da bi Vasington mogao da iskoristi desetogodisnji projekat kao izgovor za nepreduzimanje trenutne akcije za predupredivanje klimatskih promena na planeti.

BBC-ijev novinar dodaje da projekat nema svoj budzet i da nije jasno odakle bi trebalo da stignu sredstva za njegovo finansiranje.

Unisteno 56 hektara GM soje

Novi Sad, 1. avgusta (Dnevnik) -- Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i sumarstvo mr Igor Kurjacki posetio se juce parcelu nedaleko od Kaca na kojoj je unistena velika povrsina zasejana genetski modifikovanom sojom. Na ovoj parceli povrsine 56 hektara Osnovna zemljoradnicka zadruga "Kac" zasejala je genetski modifikovanu soju, cije je gajenje kod nas zabranjeno, te je po nalogu Republickog ministarstva za poljoprivredu i nadlezne inspekcije ovaj zasad unisten.

Na podrucju Vojvodine ove godine pronadeno je nekoliko njiva zasejanih genetski modifikovanom sojom, ukupne povrsine od oko 200 ha, od kojih je najveca bila ova parcela kod Kaca, a svi otkriveni zasadi GM soje na njima ovih dana ce biti unisteni.

Protiv odgovornih za sejanje zakonom zabranjene GM soje bice pokrenute prijave za privredni prestup i krivicni postupci.

**************************************************************************************************************EkoLink izdaje EkoForum - Forum za odrzivi razvoj i zastitu zivotne sredine (Beograd)Udruzenje registrovano kod Saveznog ministarstva pravde - reg. list 1420, br. 3684Informativna kancelarija Regionalnog press centra za zivotnu sredinu (REPC) za SCG http://www.repc.net (REReP 2.1)http://www.ekoforum.org.yuekoforum@eunet.yu