Izdanje je deo projekta Ekoloki povoljna poljoprivredna praksa Edukacija poljoprivrednika Udruenja Ljubitelja Prirode Riparia

Udruenje Ljubitelja Prirode Riparia Matije Korvina 9.

24000 Subotica

Tel.:024/ 553-106

E-mail: info@riparia.org.rs http:// www.riparia.org.rs

Autori:

Szekeres Ott, Mrton Ferenc, Szabados Klra

Struno lektorisanje: Sandra oki Reh

Szabados Klra

ika Reh

Urednik:

Vink Tams

Grafika:

Dzsai Jzsef

Fotografije naslovne strane:

Szekeres Levente

Izdaje: Udruenje Ljubitelja Prirode Riparia tamparija: SZR Verzal

Tira: 2000

Finansirao:

Grad Subotica

Sekretarijat za lokalni ekonomski razvoj,

privredu, poljoprivredu, komunalne poslove i

zatitu ivotne sredine

2013

Sadraj

Predgovor

1. Ekstenzivna i intenzivna poljoprivreda

2. Poljoprivreda i zatita prirode

2.1. Zatiena podruja

2.2. Ekoloka mrea

3. Ekoloki povoljno gazdovanje travnim povrinama

3.1. Ljudski uticaji, ugroavajui faktori

3.2. Paarenje

3.3. Koenje

4. Prirodni elementi obradivih povrina i njihovo ouvanje

4.1. Oranice

4.2. Bate, vinogradi i vonjaci

4.3. Mee i zatitni pojasevi

Travnate mee

Obale povrinskih voda

ivice i zatitni pojasevi

4.4. Vlana stanita

5. Uradi sam

5.1. T-drvo

5.2. Vetake duplje

6. Literatura

PREDGOVOR

Zemljoradnici su hiljadama godina unazad bili najbolji poznavaoci prirode.

Naseljavali su podruja sa plodnom zemljom i povoljnim klimatskim prilikama i gajili ono

to je najbolje odgovaralo lokalnim uslovima. Tokom prilagoavanja su upoznali pravilnosti

meteorolokih promena, stekli iskustvo u ouvanju bujnosti koanica i pronali naine

korienja bogatstva koje poplave ostavljaju za sobom. Tradicionalno korienje prirodnih

bogatstva je opstalo na salaima naeg podruja sve do druge polovine XX veka. Oranice su

bile na viim delovima terena, u vlanim depresijama su se nalazile koanice, a slatine i

plavna podruja su sluile kao panjaci. Dolinom vodotokova su se prostirale najvrednije

koanice i vrbaci, a prue vrbe se koristilo za pletenje korpi, podizanje ograda i pomonih

objekata. Salai su graeni od naboja ili erpia, u zavisnosti od osobina lokalnog zemljita, a

krovovi su bili pokriveni trskom, koja je rasla na svim niim terenima.

Razvoj poljoprivrede je omoguio poveanje prinosa, da bi u roku samo par decenija

postizanje to vee dobiti postalo prioritetni cilj poljoprivrede. Konji su zamenjeni

traktorima, stada su zatvorena u tale, a krovovi su pokriveni crepovima. Livade, panjaci i

traci su postali beskorisni, odvodnili smo ih i preorali. Preorali smo i iroke mee, iako su

na njima iveli insekti opraivai, a u zelenilu se gnezdile ptice pevaice koje su hranile svoje

mladunce insektima sa useva. Visoko zelenilo nestalih mea je usporavalo vetrove, koji sada

bez otpora duvaju nad prostranim oranicama, odnosei dragoceni humus. Preorali smo i obale

voda, tako da ubriva i hemikalije sad bez prepreke dospevaju u vodu a polako

zaboravljamo da su nai dedovi jo pili vodu iz Tise.

Nestala su stara stabla, jer ometaju kretanje mehanizacije, ime smo liili sebe

dubokog hlada, leptira koji su iveli na koprivama u tom hladu i oterali grabljivice koje su sa

visokih grana lovile glodare sa naih njiva. Neminovni proces mehanizacije ugroava i

preostale travne povrine: koenje se obavlja tekim mainama, stvorenim za potrebe oranja.

Zemljite postaje zbijeno. No kosilice preseca i busenove, ostavljajui strnjiku mnogo krau

nego prilikom tradicionalnog runog koenja, tako da za par decenija livada, polako i

neprimetno, osiromai. Preterana primena hemikalija smanjuje broj i raznolikost siunih

ivih bia koja stvaraju humus.

U drugoj polovini XX veka smo otkrili da se neke hemikalije nagomilavaju u naem

organizmu i posle odreenog vremena mogu da uzrokuju ozbiljna oboljenja. Neke hemikalije

su prisutne i u majinom mleku. Kvalitet nekih povrinskih voda ne dozvoljava njihovo

korienje ni za zalivanje, a mestimino je i voda iz buenih bunara zagaena. Voda mora da

se preiava, a zbog opadanja nivoa podzemnih voda, sve vee povrine je nephodno

zalivati. Dobit, koja je bila ostvarivana na raun nasilnog otimanja iz naeg okruenja,

sprovoenjem kratkovide prirvredne politike, sada se smanjuje, jer se javljaju novi trokovi.

Staro saznanje, da je trajno korienje prirodnih bogatstva mogue samo poznavanjem i

potovanjem zakonitosti prirode, postala je nauna injenica.

Dok ekonomisti vre svoje kalkulacije, uporeujui prednosti kratkorone dobiti sa

dugoronim posledicama smanjenih prinosa zbog degradacije zemljita, uporeujui

prednosti potpune hemizacije i odvodnjavanja sa trokovima leenja alergijskih oboljenja i

sredstvima potrebnih za izgradnju zalivnih sistema, ekajui nove generacije koje prihvataju

zaboravljenu ideju odrivog gazdovanja svi mi moemo uiniti neto. Sitnice. Neto, to e

pomoi da ouvamo nasleeno od predaka, da bi smo ga predali naim potomcima, da bi i oni

videli modrovranu i leptira admirala, hranili senice tokom zime i sluali popce i uspavljujui

kreket aba iz bate u letnjem sumraku.

EKOLOKI POVOLJNA POLJOPRIVREDNA PRAKSA

1. Ekstenzivna i intenzivna poljoprivreda

Tokom XX veka, karakteristika nae poljoprivrede se znaajno promenila. Ranije

metode ekstenzivnog obraivanja, koje su znaile male parcele i iskljuivo ivotinjsku vunu

snagu, praktino su nestale. Umesto njih, proizvodnja sve intenzivnijeg tipa je stupila na prvi

plan, zbog pojave agrarnih pogonskih maina i proirivanja hemijske zatite bilja. Cena

ovoga je znaajni gubitak prirodnih resursa (erozija zemljita, zagaenje voda, intenzivno

smanjenje bioloke raznovrsnosti), dakle ne moe da se smatra da je ova praksa odriva na

duge staze. Formiranjem velikih parcela seosko okruenje postaje jednolino, prirodni

elementi predela (mee, drvoredi) nestaju zajedno sa istorijskim spomenicima (humke,

krstovi). Okolina seoskog oveka postaje kulturna pustinja - umesto rodnog kraja i doma, sve

vie postaje prostor gazdovanja.

Usled primene vetakih ubriva, zemljite se zakiseljava. U kiseloj sredini, menja se

rastvorljivost i dolazi do oslobaanja tekih metala.. Otrovni teki metali u rastvoru mogu

zagaditi i povrinske vode, ali ih usvajaju i gajene biljke i tako stiu i u ljudsku hranu. Drugi

znaajan problem je zagaenje nitratima izazvano vetakim ubrivom koji sadri azot, koji

kad uu u zemlju se ne raspadaju, nego se kreu zajedno sa vodom zagaujui podzemne i

povrinske vode i bivaju usvojeni od strane biljaka. Nitrati se naroito akumuliraju u lisnatom

i korenastom povru, pa potronja biljka odgajenih na ovakvim mestima moe znaajno da

teti ovekovom zdravlju. Organska ubriva, ako dospeju u povrinske i podzemne vode,

takoe mogu da izazovu znatno zagaenje. Prekomerna upotreba itkog ubriva moe biti

toksina za ivotinje koje ive u zemlji, npr. na gliste, a kao poslecica toga, ometa se prirodan

proces stvaranja humusa u zemljitu.

U cilju zatite prirodnih vrednosti naih krajeva, i u predelima sa izrazito dobrim

osobinama je potrebno primeniti to vie ekstenzivnih elemenata.

Karakteristika ekstenzivnog privreivanja:

1. Na poljoprivrednu okolinu utiu minimalna spoljna optereenja, proizvodnja

se zasniva na osnovu odrivog korienja prirodnih resursa, proizvodnja i privredni

postupci nisu industrijski i nisu ni kontrolisani preko industrijskih postupaka. Biljke

se gaje bez vetakog ubriva i pesticida, ili uz njihovo umereno korienje. U sluaju

ispae, gustina stoke je u skladu s prinosom prirodnih trava. Ograniavajui faktori

takve proizvodnje su: sredina, ljudske vetine i iskustvo.

2. Od ekolokih karakteristika je vano da je u ekosistemu koji se koristi (livada,

panjak, trak), ukupan nivo organskih i hranljivih materija manji u poreenju sa

intenzivnim poljoprivrednim sistemom. S druge strane, niski nivo hranjivih sastojaka

je stabilan zbog stalnih prirodnih dopunjavanja (ubrivo, mokraa, ostaci struaka i

korena), a samo u nekim sluajevima (preintenzivna ispaa) se moe primetiti blago

opadanje.

3. Karakterie ga skoro prirodno stanje, to se ogleda u skoro prirodnoj ili malo

izmenjenoj vegetaciji i raznovrsnijem ivotinjskom svetu. Zbog nedostataka prirodnih

podruja, opstanak neke vrste i ekosistema u mnogim sluajevima zavisi od

ekstenzivne poljoprivrede u toj oblasti.

4. Ekstenzivna poljoprivreda uzima u obzir, a ak i iskoriava, raznovrsne

osobine kraja (mikroreljef, raznovrsnost odnosa zemljita i vode), bez nasilnog

menjanja. Usled ovoga karakterie ga mozainost (arolikost), raznovrsne metode

korienja zemljita (trak, livada, panjak, oranica i vonjak) i u okviru ove metode

mogu da se primeniti jo neke metode (npr. u sluaju oranica - plodored i izmena

setve). Mozainost omoguava uslove za ivot na nekoj teritoriji, tj. formiranje

raznovrsnih stanita koja vrstama pruaju utoite, oblast za hranjenje, mesto za

gneenje, itd.

2. Poljoprivreda i zatita prirode

2.1. Zatiena podruja

Panjaci i livade ine znaajan deo naih zatienih podruja, a u veoj ili manjoj meri

i obraene parcele su prisutne na njima. Iako su prirodne vrednosti na ovim prostorima

ouvane zhavaljujui tradicionalnoj poljoprivredi, dananji vidovi gazdovanja mogu da se

primenjuju samo uz odreena ogranienja. Zabrane i kazne, takozvane pasivne mere

zatite, ne donose eljene rezultate, a kod poljoprivrednika veinom izazivaju otpor.

Bez uea i bez zainteresovanosti poljoprivrednika, zatita poljoprivrednih povrina

jedva ili nikako ne moe da se ostvari. U zatitne aktivnosti moramo ukljuiti proizvoae,

ostvarivi uski interes za izvrenje potrebnih mera.

Ova aktivnost ima vie ciljeva:

1. Obrazovati partnerstvo, saradnju izmeu strunjaka zatite prirode i

poljoprivrede, radi usklaivanja ciljeva. Za to je neophodan neprekidan dijalog izmeu

zainteresovanih strana. Poljoprivrednici na datoj teritoriji strunjake iz zatite prirode vide

kao pomo u svakodnevnom radu.

2. U vezi zatite prirode i privreivanja treba postaviti realne ciljeve, za koje

treba stvoriti strune, ekonomske i pravne okvire. Egzistencija poljoprivrednika mnogo puta

zavisi od uspeha proizvodnje, pa je stoga materijalnim pomaganjem potrebno stvoriti

potrebne uslove gazdovanja. Za uvoenje lokalne materijalne pomoi, neophodno je

stvaranje okvira na dravnom nivou. U zemljama Evropske unije, Evropski fond za ruralni

razvoj, pored subvencija za unapreenje poljoprivredne proizvodnje, obezbeuje sredstva i za

zatitu ivotne sredine i prirodnih vrednosti agrarnog okruenja.

2.2. Ekoloka mrea

U promenljivom prirodnom okruenju razliite vrste su u stalnom su pokretu,

pokuavajui da nau povoljne uslove za ivot. Ekoloka mrea, planirana od strane sektora

za zatitu prirode, zatiena podruja povezuje takozvanim ekolokim koridorima (vodotoci,

umski pojasevi, nizovi povezanih livada i panjaka i sl.). Moramo stvoriti mogunosti

kretanja vrsta koje ive u poljoprivrednom okruenju. Reenje mogu biti zeleni koridori koji

igraju ulogu ekolokih koridora. Osnovna razlika je u tome to su zeleni koridori proizvod

iskljuivo ljudske delatnosti i ljudih ih odravaju. Meu ove ubrajamo, izmeu ostalog,

zatitna polja umske zone, ivice, travnate rubove uz du oranica, kao i poljske zemljane

puteve.

3. Ekoloki povoljno gazdovanje travnim povrinama

3.1. Ljudski uticaji, ugroavajui faktori

U naoj zemlji travnjaci su se ouvali na teko obradivom ili slabo plodnosnom

poljoprivrednom zemljitu. Zauzimaju svega 6% povrine Vojvodine, iako su travne stepe

nekada bile znaajna komponenta predela. Stepe i slatine naeg podruja pripadaju grupi

najugroenijih staninih tipova. U zemljama Evropske unije, njihova zatita i odravanje su

osigurane subvencijama. Veliki tempo gubitka i rasparavanja ovih stanita moe da znai

pad broja vrsta ivotinja ili u nekim oblastima ak i njihov potpuni nestanak, to moe

dovesti do nepredvidivih posledica. Tokom vekova ekstenzivne ispae i tradicionalng

korienja panjaka, formirala su se stanita u kojima su mnoge vrste nale povoljne uslove

za ivot. Ouvanje ovih prirodnih vrednosti je nezamislivo bez primene ekstenzivnog naina

gazdovanja.

Glavnu ulogu u ivotnim zajednicama livada i panjaka imaju krupni biljojedi, ije

divlje vrste su ve hiljadama godina nestale iz Evrope, da bi njihovo mesto zauzele domae

ivotinje. Dok su nae stepe i veina slatina prirodnog porekla, koanice plavnih podruja su

nastale krenjem uma i prestankom koenja zarastaju u umu.

U umskim predelima, za razvoj travnjaka i za njihov opstanak su potrebne ljudske

aktivnosti (koenje, ispaa), koje u velikoj meri utiu na ivotne zajednice travnjaka. Ako

elimo da gazdovanje na travnjacima, pored maloj ulaganja, bude uspeno, moramo ih

koristiti na odrivi i ekoloki prihvatljiv nain. Travnate zajednice ugroava prestanak

koenja, neodgovarajui naini koenja, nedovoljan intenzitet ispae, kao i preterana ispaa.

3.2. Paarenje

ivotne zajednice prirodnih travnjaka, koji su korieni kao panjaci, razvile su se pod

uticajem dugotrajnog napasanja, zbog ega je vano ouvanje njihove raznovrsne strukture.

Na panjacima uglavnom dominiraju biljke niskog rasta koje dobro trpe gaenje i glodanje.

Mestimino se nalaze se i vee vorovite trave, goli spotovi, oblasti pune korova, bunje, a

moda i drvee. Mozainost doprinosi bogatstvu vrsta na panjacima, pri emu raste

otpornost prema uticaju ekstremnih vremenskih prilika. Pod uticajam napasanja, formira se

struktura travnjaka povoljna za ptice i insekte koji vole nisku travu i semena. Neke od

zatienih vrsta (npr. tekunice) mogu da opstanu samo na panjacima. Strukturna

raznovrsnost se vea na mestima gde se obavlja ispaa, nego na mestima koja se kose.

Svaka rasa domae ivotinje pase na razliit nain. Rogata stoka, ovce i konji jedu

razliite biljke, razliite su njihove navike po pitanju ispae i ubrenja, to u velikoj meri

utie na strukturu i sastav bilja.

Ovca pase izbirljivo, duboko grizui biljke. Prednost ovog tipa ispae je da se formira

mozaina vegetacija. Posle nekog vremena e se razviti i biljne vrste koje nisu omiljena hrana

ovcama, a koje spadaju u zatiene vrste. Meutim, ovce mnoge od ovih biljaka, ili njihove

delove, ipak pojedu,onemoguavajui im da se razmnoavaju, zbog ega se njihova brojnost

smanjuje.

Rogata stoka manje izbirljivo pase od ovaca. Jede i grublje, vie vlaknaste biljke. Kad

unosi hranu vie kida, a ne grize delove biljaka. Zbog ovoga, ovakva ispaa omoguava

raiavanje bunjem urasle, zaputene teritorije.

Konj je jedna od ivotinja koja najselektivnije pase. Konji neke povrine suvie pasu,

na drugima uopte ne diraju biljke. Zbog jako selektivne ispae i zbog poveanjog gaenja,

podruje moe da bude puno korova.

Struktura travnjaka e biti ravnomernija ako vie pasmina ivotinja pase na istoj

teritoriji (npr. pored ovaca nekoliko goveda i koza, ili goveda i konji zajedno), jer se

ujednauje dejstvo razliitih tipova ispae. U ovakvom sluaju manji je broj biljnih vrsta, ali

se smanjuje i opasnost poveavanja koliine korova. Zato, na primer, kod obnavljanja davno

upotrebljavanih travnjaka moe da bude veoma efikasno ako zajedno pasu razliite vrste

ivotinja.

U istoj oblasti, ispaa moe imati razliito dejstvo u zavisnosti od sezone. U rano

prolee, moe da pomogne smanjenju brzog irenja korova, ali i do homogenzacije zemlje

usled gaenja; u kasno prolee i u leto moe da nanese velike tete ivotnim zajednicama

(gaenje gnezda na zemlji ili oteivanje cvetova retkih biljaka). U jesen i zimu na vlanoj

zemlji ivotinjsko gaenje dovodi homogenizacije tla, koja doprinosi do poveavanje korova

u narednoj godini. Metod ispae takoe snano utie na floru i faunu jedne teritorije. Kretanje

ivotinja treba regulisati prostorno i vremenski zbog ekonominosti i ouvanja prirodnih

vrednosti. Za ovog je najpovoljniji metod periodina ispaa.

Na vegetaciju panjaka verovatno najbolje utie gustina ivotinja. Ako nije optimalno

brojno stanje ivotinja onda moemo priati o premalo odnosno premnogo ispae. Poto

ivotinje nikad istovremeno ne pasu vegetaciju na datom prostoru, razvija se mozainost.

Meutim mozainost prestaje u sluaju prevelikog brojna ivotinja. U ovom sluaju nastaju

velika prostranstva gole zemlje, na kojima moe da krene veoma snano poveavanje korova.

U ovim golim oblastima, naroito na obreinskim travnjacima mogu da ponu erozijski

procesi. Na slatinama i pod uticajem umerene ispae se javljaju gole povrine ali zbog

zaslanjenosti zemljita ne dolazi do njihovog zakorovljanja, tavie, ovi delovi panjaka

obezbeuju stanite retkim ptijim vrstama (npr. urlikovac, mala eva ili zijavac).

Prenamnoavanje bodljikavih biljaka, ne samo da smanjuje prinos panjaka, ve ih i ivotinje

izbegavaju.

Ukoliko je brojnost ivotinja koje pasu na nekoj teritoriji mala, usled nedovoljne

ispae se moe oekivati irenje viih trava, bunja, usled ega e nestati donja, niska

vegetacija tipina za panjak, a prostor e biti zatvoreniji. U oba sluaja se smanjuje

raznovrsnost biljnih vrsta, to dovodi do daljeg gubljenja prirodnih vrednosti na travnjaku.

Treba precizirati brojno stanje na datom podruju da bi bila obezbeena odgovarajua

gustina ivotinja. Optimalna gustina je razliita u sluaju svakog pojedinog travnjaka. ak ni

travnjaci istog tipa se ne mogu okarakterisati istom sposobnou izdravanja ivotinja!

Moemo definisati optimalni broj ivotinja, ako znamo koliinu biomase koju proizvodi

oblast, ali iz godine u godinu vremenske prilike takoe mogu da utiu na prinos oblasti.

Vano gledite je i izbor vrsta ivotinja, ako ekstenzivno elimo da ih drimo, jer

autohtone pasmine su puno otpornije, zadovoljne su i hranom niskog kvaliteta, dok kod

novijih vrsta obino nije dovoljan sam panjak, nego im se mora dodavati i stona hrana, pa

njihova balega moe da zarazi ceo panjak.

3.3. Koenje

Livade su obino veoma bogate u visokorastuim biljkama koje su osetljive na

gaenje. U vrstama bogata flora prua ishranu za mnoge vrste insekata i slui kao mesto za

leganje za vie ptica koji legaju na tlu, kao na primer prdavac ili fazan. Vlane livade

prekrivene vodom su posebno vane za vodene ptice selice odnosno za ptice koje se tu hrane.

Vegetaciju livade uglavnom ine visoke duge trave, koje su manje otporne na gaenje

i vakanje. Naravno, tu se takoe nalaze trave nieg rasta i cvetnice. U poljoprivrednoj praksi

vreme koenja odreuju vremenske prilike i stanje razvoja dominantne vrste trave. U naoj

zemlji se uobiajeno kosi tri puta godinje (krajem maja, poetkom juna i sredinom avgusta).

Za stara seoska gazdinstva ovo nije bilo svojstveno. Poto se ceo radni proces zasnivao na

ljudskoj i ivotinjskoj radnoj snazi, na veim oblastima koenje je esto trajalo i mesec dana.

Ovo sporo, ubiranje korak po korak je veoma povoljno delovalo na iv svet, jer je i na livadi

postojala mozainost, i za razliite vrste trave je bilo vremena da im seme sazri. Meutim,

mehanizacija poljoprivrede transformisala je i ovu tradicionalnu metodu. Maine alatljike su

svojom snagom i brzinom drastino promenile livadsku strukturu. U kratkom vremenskom

periodu se smanjuje mozainost na livadi i menja se (smanjuje) sastav biljnih vrsta.

Smanjenje broja vrsta smanjuje i sposobnost prilagoavanja, to je u naim krejevima

naroito vano u godinama sa ekstremnim vremenskim uslovima.

Neodgovarajue koenje izaziva i druge probleme. Vreme koenja prvog prirasta i

pravljenje silae podudara se sa vremenom izleganja brojnih ptica koje se gnezde na povrine

zemlje (na pr. velika droplja, prdavac, eja livadarka). ivotinjske vrste (abe, guteri, ptice,

sisari) koji ive na travnjacima u velikoj meri dovode se u opasnost zbog opterairenog

spiralnog nainakoenja koji ide od spolja ka unutranjosti. ivotinje se ovako potiskuju u

sve manju oblast u centru, poto ele da ostanu skriveni u vegetaciji. Kada se i taj poslednji

deo pokosi, ove ivotinje stradaju.

Neadekvatan nain koenja

Adekvatni naini koenja

Za vreme koenja kljunu ulogu ima odgovarajua visina strnjike, jer ako se bilje

suvie nisko see, onda osetljivije rase iz travnjaka mogu da pretrpe tetu ili propadnu, ali

moe da se smanjuje i brojnost busenastih vrsta koje su otporne na suu.

Poto koenje nije selektivno (uklanjaju se sve biljke), mora se raunati na injenicu

da, ako se ne kosi u odgovarajue vreme, biljke koje u to vreme jo uvek nisu sazrile (biljke

koje cvetaju poetkom leta, pa u vreme koenja nisu razvile seme), potpuno nestaju sa livade.

Vano pitanje je kako rukovati pokoenom travom na travnjaku. Ukoliko biljna masa

ostane rasuta po teritoriji sa koje je pokoena, usporava razvoj prerasta i utie na razvoj

faune. Zbog toga odseene delove biljaka to pre treba odstraniti sa podruja. Ovo je takoe u

interesu poljoprivrednika!

Meutim, velika prednost koenja je da relativno brzo transformie slabu vegetaciju

kad rekultiviemo naputene oblasti, tako da se koenje moe koristiti u borbi protiv

invazivnih, najee aloktonih vrsta agresivnih korova.

Imamo nekoliko predloga za ouvanje prirodnih vrednosti:

- ako je potrebno, moemo odloiti vreme koenja, moemo saekati da zatiene

biljke procvetaju, ptice zavre leenje (neke vrste kasno zavravaju leganje, njima je dovljno

obezbediti zatitnu zonu oko gnezda, koju posle izleganja moemo pokositi, dok se ostali deo

prostora moe pokositi na vreme).

- izborom odgovarajueg metoda koenja moemo sauvati mnoge rase. Trudimo se

da uvek kosimo iznutra prema napolje, tako neemo ni pritesniti ni pokositi skrivene

ivotinje, nego e prei na drugo podruje. Na kosu stavimo lanac ime uzbunimo ivotinje.

- tokom koenja na parceli ostavimo zonu bez koenja (po koenjima promenimo te

lokacije) gde ivotinje mogu da nau sklonite.

Ako malo obratimo panju na ove detalje moemo potedeti prirodu. Zbog toga

verovatno neemo imati gubitaka prihoda i moemo ouvati bioloku raznovrsnost u naoj

oblasti.

4. Prirodni elementi obraenih povrina i njihovo ouvanje

4.1. Oranice

Oranice su moda je ovo za mnoge udno vana stanita mnogih divljih biljnih i

ivotinjskih vrsta. Te vrste su najveim delom jednogodinje vrste biljaka, insekti, ptice i

sisari, koji su se u toj meri prilagodili za ivot na goloj zemlji, da u zatvorenijim zajednicama

(kao to su delovi pod bunastom ili drvenastom vegetacijom) ne mogu da opstanu. Meu

biljnim vrstama koje se uopteno smatraju korovima, danas ima ve vie vrsta koje su

postale prava retkost (npr. poljski avornjak) i postoji opasnost da neke autohtone vrste

potpuno nestanu iz naih krajeva (npr. kukolj). Savremene agrotehnike mere spreavaju

prenamnoavanje ovih vrsta koje su veoma korisne ako opstanu po rubovima parcela. Ove

biljke oprauju insekti (npr. divlja pela) kojima su divlje biljke izvor hrane u vreme kada

biljke koje se gaje na toj oranici ne cvetaju.

Kod vie stotina razliitih vrsta insekata, bar jedan deo ivotnog ciklusa se odvija na

oranicama i njihovim rubovima. Velika veina njih (npr. bubamare, osolike muve,

mreokrilci), ne samo ne nanosi tetu letini, nego poljoprivrednicima donosi korist ubijanjem

tetoina .

Sem ovog, veina vrsta insekata je hrana za mladunce fazana i jarebica, odnosno, za

druge divlje vrste ptica kao to su eva i vivak. Vie vrsta ptica se gnezde na oranicima ili na

njihovim rubovima, na primer retka sljuka potrk, velika droplja, livadska eja, vivak. Takoe

na oranicima nalaze hranu neke zatiene ptice grabljivice (npr. miar, vetruka, orao krsta)

pustoei voluharice i mieve koji nanose znaajnu tetu poljoprivrednicima.

Oranice su vano stanite, uglavnom oblasti za hranjenje, za znaajnije lovne vrste

(npr. fazan, jarebica, poljski zec, srna) i vanu ulogu imaju u odravanju fonda sitne divljai.

Posebnu panju zasluuju gliste. U naoj zemlji ivi vie desetina vrsta. Sve se hrane

mrtvim biljnim delovima, koji se nalaze u zemljitu i koje gliste unose u svoj organizam

zajedno sa zemljitem. Obraivanje zemlje i vetako ubrenje loe utie na gliste, pa zato

one u oranicima ive u najmanjem broju (100-500 hiljada po hektaru). U zemlji gde se koristi

samo vetako ubrivo, gliste ne nalaze uslove za ivot i njihov broj se naglo smanjuje. U

livadskoj stelji moe ih biti 1-2 miliona po hektaru. U jednom hektaru obradivog zemljita i

dalje moe biti 1,5 tona glista. Za proizvodnju ovakve koliine biomase gliste svake godine

koriste 25 tona zemlje. Dok zemljite prolazi kroz njihov sistem za varenje, popravlja se

njegova struktura, poveava sadraj humusa i zemlja bogati korisnim bakterijama (1 g

zemlje sadri 20 miliona bakterija, a samo u jednoj glisti ima oko 64 miliona). Zemljite se

takoe bogati kreom, koje lui lezda u prednjem delu kanala za varenje gliste. U razliitim

eksperimentima, viak prinosa koji je postignut zahvaljujui glistama iznosio je 100-180%.

U sluaju oranica je vano koristiti plodored kao bioloku odbrambrenu metodu,

izbei razmnoavanje tetoina (larve tetoina koje prezumljuju se nee razviti sledee

godine ako na datom prostoru nema biljke-domaina). Setva prolenog klasastog bilja

omoguava da u jesen niknu retki korovi i populacije insekata koje su prezimele na oranici. U

ovima se vrlo rado gnezde vrste ptica koje svoja gnezda prave na povrini zemlje, jer sporije

rastu od jesenjih sorti. Pored toga, plodored omoguava stabilniju ekonomiju, jer ne zavisi u

tolikoj meri od kolebanja aktuelne cene pojedinih kultura na svetskom tritu.

Iako je, naalost, primena pesticida je jo uvek neophodna - prelazak na organsku

proizvodnju se moe zamisliti samo na manjim teritorijama - moemo da hemijsku zatitu

radimo tako da ne naruava prirodne vrednosti, a da pri tome i ne troimo suvian novac!

Zbog toga, treba staviti u prvi plan primenu tehnologije integralne zatite biljaka u to

irem krugu:

Koristite takve vrste biljke, koje su otporne prema razliitim bolestima tako moe da

se smanji upotreba hemikalija a istovremeno proizvodne trokove.

Po mogunosti izbegavajte upotrebu herbicida - umesto toga treba raditi mehaniko

unitavanje korova, npr. vie puta kultivisati, kositi ili koristiti etku za korove.

Pesticide upotrebljavajte samo onda kada je mera tete dostigla kritinu granicu.

Nemojte koristiti rutinsku odbranu.

Za upotrebu pesticida vredi savetovati strunjaka za zatitu bilja: mnogo litara skupih

hemikalije se moete utediti ako u pravo vreme koristite odgovarajue sredstvo.

Vreme upotrebe insekticida i njihove vrste planirajte na osnovu prognoze, npr.

odreivanjem broja insekata ulovljenih svetlonom, mirisnom ili seks-zamkom.

U odbrani protiv tetoina upotrebite bioloke odbrambene metode, npr. postavljenje

klopke za insekte, naseljavanje grabljivih i parazitskih insekta, bakterija, itd.

Insekticide po mogunosti upotrebite u zoru i u sumrak da smanjite dovoenje u

opasnost pela i drugih insekata koji nisu tetni, jer tada su uslovi (npr. temperatura,

brzina vetra) optimalni, kao i ovi insekti se ne miu u kulturi oranice.

Koristite brzo razgradiva, manje postojana sredtsva. Trudite se da koristite selektivne

hemikalije, koje deluju samo na tetne vrste, jer se njihovo brojno stanje uspostavlja

bre od ivotinja grabljivica koje ih pojedu. Koristite razne vrste pesticida

naizmenino da biste izbegli pojavu tetoina otpornih na primenjenu hemikaliju

Koristite, prvenstveno, koncentrisane, manje doze sredstva, ime smanjujete

optereenje okoline.

Za nanoenje insekticida upotrebite takvu metodu kojom moete smanjiti razlivanje i

dospevanje na nepoeljno mesto (npr. do ivica, travne zone, vodotoka i drugih

prirodnih stanita u blizini): prskati samo zaraene take, prskanjem linije ili zona,

mazanjem. Koristite takvu opremu koja sredstvo prska samo na odgovarajue mesto,

npr. maine za podmazivanje, tit za prskanje, titni okvir, mainu za sipanje

granulata, zatvorenu prskalicu.

Budite oprezni kada upotrebljavate pesticide. Osigurajte da hemikalije ne dodiruju

granicu table i druga susedna stanita. Po mogunosti ne prskajte kada duva vetar jai

od stepena 2 (lak vetri, mie lie na drvetu), kod jaeg vetra iznad 4-og stepena

nikada ne prskajte (umeren vetar, mie lake granice na drvetu). Kada je temperatura

vazduha vea od 25 C, nastaju takve sitne kapi, koje dospevaju daleko od mesta

prskanja, zbog ega po mogunosti ne treba prskati na viim temperaturama.

Radite ureajima koji su u odgovarajuem tehnikom stanju, koje uvek struno

podesite (koliina vazduha, slika disperzije, brzina napredovanja, itd.). Podeavanja

proveravajte i tokom rada: rezervoar, mrk, manometar, prikljuke, puhaljke.

Koristite dodatke za poveanje prilepljivanja, vodite rauna o suvie velikim i suvie

malim veliinama kapljica, ovako moete smanjiti koliinu nepotrebnog sredtstva.

Praznu ambalau hemikalija (burad, kante, dakove, kese) nemojte bacati sa kunim

opadom, nemojte ispirati na okolne povrine, morate rukovati njima kao opasnim

otpadom.

Uvek se tano pridravajte uputstva sa pakovanja hemijskog sredstva. Ako ovo

zanemarite onda poveavate opasnost po ivi svet i zbog samo male nepanje ili u

sluaju nezgode, moe da doe do vrlo tetnih posledica.

Budite oprezni kada koristite seme tretirano hemikalijama, jer ono predstavlja

opasnost za ptice koje se hrane semenom. Tretirano zrno do korienja smestite u

zatvorenom prostoru, izbegavajte njegovo rasipanje na ivicama zemljita, kao i

dospevanje semena na povrinu tla.

Na zemljitu lucerke i deteline naroito ako se nalazi na velikoj povrini, u ravnici

bez ijednog drveta stavite nekoliko T-drva za ptice grabljivice da im olakate lov

voluharica. Zbog T-drva se moraju izostaviti samo neznatni delovi kod koenja i

sakupljanja roda, ali ih moete postaviti i posle radova.

Na podrujima koja nisu zaraena parlonom travom ili drugim invazivnim korovima

na 4-6 metara od kranjeg dela oranice granine mee celishodno je obrazovati tkz.

zatitnu zonu. Ovaj deo zemlje uopte ne tretirajte ili samo vrlo selektivnim

herbecidima. Na ovim oblastima broj insekata se utrostrui, cvetni korovi slue kao

hrana za zatiene vrste leptira, i stvaraju se uslovi za ivot sitne lovne divljai i ptica.

U ovoj zoni prinos letine zaostaje samo za 5-10% od proseka roda cele oranice, to

izaziva izostanak prihoda od 0.3-0.6% na odnosu na celu parcelu. Ovo se moe

viestruko isplatiti kroz gazdovanjem divljai, ili direktno davanjem u zakup.

Vaan aspekat iz nacionalne ekonomije je da veina sredstava za zatitu biljaka potie

iz uvoza. Smanjenjem korienja ovih sredstava ojaavamo domau ekonomiju, time

moe da se popravi i spoljnotrgovinski bilans nae zemlje.

Doziranje vetakog ubriva u koliini koja prevazilazi potrebe biljaka je potpuno

besmisleno i nepotrebno bacanje novca. Viak vetakog ubriva, od koga nemate

nikakve koristi, dospeva u povrinske i podzemne vode i prouzrokuje ogromnu tetu

za ivotnu sredinu.

Organskim ubrivom u poreenju s vetakim ubrivom unosimo mnogo vie vrsta

hranljivog materijala, koji se postepeno iskoriava i zato je ono mnogo povoljnije za

zatiene divlje vrste biljaka. Pored toga, ono poveava sadraj humusa, gustinu

populacije ivotinja koje ive u zemlji, koje su neophodne za zdrav ivot zemljita,

kao i za dobru plodnost tla. Organski materijali vezuju toksine materije u zemlji i

tako ublaavaju posledice na okolno zemljite: zemljite dobro snabdeveno

organskim materijama bolje trpi i mogua zagaenja.

4.2. Bate, vinogradi, vonjaci

U vonjacima, batima i vinogradima, osnovni korieni principi ekolokih postupaka

u cilju zatite biljaka su isti kao su opisani kod integralne tehnologije zatite biljaka u

oranicima. Vaan dodatak je, pored preporuenih mera, da su ptice izrazito vane pri

korienju metoda bioloke odbrane. Male porodine bate i vonjaci su naroito povoljne za

primenu biolokih metoda, jer raznovrsnost gajenih vrsta i kultura stvara povoljne uslove za

opstanak insekata, vodozemaca i ptica. Naveemo nekoliko osnovnih principa:

Stavite vetake duplje da pomognete naseljavanje ptica koje jedu insekte. to vie

vrsta ptica se gnezdi u vaem vonjaku ili bati, bie uspenije smanjenje broja

insekata u prolenom i letnjem periodu.

U letnjem periodu izgraivanjem vetakih pojita i bazena za ptice moete da

olakate da dou do vode za pie i kupanje, ime e oblast biti privlanija za

gnezdenje.

Redovnim hranjenjem u zimskom periodu moete pomoi da ptice ostanu na podrju.

Ovako moete postii da ptice unite veliki broj insekata koji prezimljuju i njihove

aure, a primamiete ih da se tu i gnezde sledee godine.

Celishodno je ostaviti staro drvee na oblasti, jer ono za ptice obezbeuje mesto za

gnezdenje. Staro, uplje drvee ostavite to dalje, nemojte ga istovremeno izvaditi.

Ako nemate prirodne duplje, stavite vetake.

Seenjem u pravo vreme, moemo obezbediti pticima nesmetano gnezdenje i

naseljavanje drugih ptica koje se hrane insektima. U tom smislu period izmeu

novembra i februara je najbolji za seenje. U toku orezivanja trudite se obrazovati

rakljasto (po mogunosti vie grana) ravanje u interesu ostvarivanja odgovarajuih

mesta za gneenje. Delove ranije sagraenih gnezda uklonite se grana da bi ih ptice

mogle ponovo koristiti. Seene grane, puzavice (ako nisu zaraene bolestima)

odnesite u male i velike gomile, kojima ako je mogue daleko od obraenog dela

moemo formirati raznovrsnije stanite, ostavljajui ih u uglu. Ako ne dirate gomilice,

kroz vie godina e se tu nai utoite za ivotinje koje pomau u smanjivanju tetnih

insekata, kao npr. abe, gutere, smukove, crvenperke, carie, jeeve.

Izmeu dobro negovanih proreda moemo obrazovati vredna stanita bez smanjenja

prinosa, ak moemo i da poveamo kvalitet zemljita. Prorede ostavite da spontano

zarastu u trava, na breuljku obrazujte terase. Posadite travu na proredima i meu

drveem, na granicama i du zemljanih puteva (videti tekst o formiranju i odravanju

travnatih pojaseva). Ovako ete lake raditi, napredovati u razmacima izmeu redaka,

smanjuje se erozija zemljita i gubitak vode usled isparavanja. Ako nemate travnjake,

koristite pokrivanje zemlje u proredima, npr. slama, kora drveta, meano ubrivo.

Bilje u proredima tretirajte prvenstveno koenjem. U meuvremenu obratite panju na

zatiene vrste biljaka i ivotinja u travnjaku. Ako naete ovakva iva bia, onda

odloite koenje dok zatiene biljke ne zavre sazrevanje ili dok ptice koje gnezde na

zemlji zavre leenje. Ako ne moete ostaviti da proredice zarastu travom onda bolje

da koristite mehaniko unitavanje korova (kopanje, kultivisanje) nego hemijsko.

Gmizavci i vodozemci reguliu zajednice insekata i spreavaju prenamnoavanje

nekih tetoina kao to su npr. puevi golai. Pojasevi travne vegetacije obezbeuju

opstanak tih vrsta. Kako krastae ne prelaze vee rastojanje od kilometar i po od

mesta razmnoavanja, u zonama porodinih bati posebno je znaajno ouvati vlana

stanita

Pokuajte da postojee skladine zgrade i muljaonice sauvate tako da ivotinje i

dalje mogu da nau uslove za ivot, tj. da uu u zgradu. U starim i novim zgradama

takoe moemo napraviti vetaka mesta za gnezdenje i skrivanje, odnosno, da

postavimo vetake duplje na zid (crvenrepka, pupavac), ili na potkrovlja (kukuvija,

slepi mievi). U prolenom periodu u podrumima esto nailazimo na krastae, koji su

tamo prezimile i nisu u stanju da izau na povrinu. Potrebno ih je to pre preneti u

neki zatieni kutak bate, gde mogu da pronau odgovarajue skrovite.

4.3. Mee, ivice i zatitni pojasevi

Travnate mee

Travni pojas irokih mea je predstavljao trajno i sigurno stanite unutar obraenih

parcela brojnim beskimenjacima, ak i nekim stepskim biljkama. U zemlji ispod gustog

travnog pokrivaa su ive truljci, ose koje parazitiraju na gusenicama i drugi insekti

grabljivice koji love u usevima. Pod zemljom ive i bumbari, koji vre opraivanje raznih

vrsta deteline i lucerke. Ovi travni pojasevi su skoro u potpunosti uniteni komasacijama

atara tokom zadnjih decenija, ime je pokrenut proces koji je izazvao regionalno izumiranje

nekih vrsta u razvijenim evropskim zemljama. Radi spreavanja potpunog nestanka

opraivaa koje ne moemo zameniti domaim pelama i sa ciljem poboljavanja ivotnih

uslova sitne divljai, zemlje Evropske unije subvencijama podstiu ponovno uspostavanje

mea u nekim regionima.

Travni pojas mea mnogi smatraju izvorom korova, izgubivi iz vida injenicu da, u

travnim zajednicama, korovi nisu u stanju da se takmie sa gustim spletom korenova trava.

Korovi se javljaju samo u sluajevima kada gaenjem, mehanikim oteenjem ili kasnim,

redovnim paljenjima, stvaramo gole povrine izmeu busenova.

Poboljanje stanja degradiranih i obnavljanje unitenih travnih pojaseva vrimo

setvom. Semena vrsta naih stepa koja su otporna na suu ne moemo kupiti i samo retko se

skuplja seme stepskih povrina pomou kombajna sa modifikovanim reetom, podeenim za

seme trava. Njabolje saditi meavinu vrsta koje brzo rastu (kao to je engleski ljuj) i onih

otpornih na suu (vrste vijuka). Radi spreavanja irenja korova u prvoj godini su potrebna

tri, a u drugoj najmanje dva koenja.

Najotporniji travni pojas dobijamo ako omoguimo useljavanje naih autohtonih

vrsta. Ako u blizini ima panjaka, dovoljno je par puta godinje, kada to susedne

poljoprivredne kulture omoguuju, izvriti ispau ovcima. Na taj nain utedeemo na

koenju, a a iz vune ovaca ispada seme biljaka sa panjaka. Druga mogunost je nanoenje

trave sa vrstama bogatih livada na svee koenu povrinu mee. Tanak sloj livadske trave se

osui i dok se sakuplja sa senom naeg pojasa, seme livadskih biljaka ostaje na mei,

poveavajui raznovrsnost travne zajednice.

Odravanje travnog pojasa vrimo koenjem, ostavljajui nepokoene manje povrine

ili avove, ili umerenom ispaom. Potrebno je izbegavati paljenje trave. ak i paljenje

izvreno u suvim, hladnim zimskim danima, kojim seme i ivi svet zemljita uglavnom ostaje

ouvan, unitavaju se insekti koji prezimljuju u nadzemnim delovima biljaka.

Obale povrinskih voda

Priobalni pojasevi vodotoka i jezera tradicionalno su bile isparcelisane kao koanice,

da bi nakon mehanizacije i ureenja voda pretvorile u obraene povrine, koje se pruaju do

same vode. Sa ovih oranica i vonjaka dospevaju znaajne koliine hranljivih materija,

vetakih ubriva i pesticida u nae vode, to umnogome doprinosi prenamnoavanju

vodenih biljaka i sitnih algi zbog kojih voda dobijaja zelenu boju. Stanje se pogorava, kada

se uniti i priobalni pojas trske ili rogoza, jer na korenu i stabljikama ovih biljaka ivi

mnotvo siunih organizama koje se hrane lebdeim materijama i algama (zato su traci

nazvani bubrezima povrinskih voda). Zimskom seom trske moemo odstraniti deo

hranljivih materija nagomilanih u stabljikama i na taj nain poboljati kvalitet vode.

Unitavanjem pojasa trske esto dolazi do obruavanja (ovaj proces se moe usporiti

stubovima ili betonskim zidovima, ali nije mogue spreiti ga u potpunosti, naroito u

regionu gde je obala uglavnom od mekog materijala). Izgradnjom obala smanjujemo i

povrine mrestilita.

Na stanje naih voda kljuni uticaj ima ivotna zajednica vodenih organizama, meu

kojima su i vrste iji se ivotni ciklus delom odvija na obali. U obalnom pojasu love vilini

konjici, polau jaja kornjae, prezimljuju abe i belouke. Unitavanjem prirodnih obala

brojnost ovih vrsta se smanjuje, to utie i na ekoloke procese u vodi. Nama smetnje postanu

uoljive tek kada nestanu nae omiljene riblje vrste ili ptice i kada nam smeta

prenamnoavanje vodenih biljaka ili cvetanje vode.

Priobalni travni pojas od svega pet metara je ve dovoljan da smanji koliinu

zagaujuih materija koje dospevaju u vodu, jer troi jedan deo hranljivih materija i usporava

kretanje zagaujuih materija, obezbeujui vreme za njihovo razlaganje. Zatitni pojas od

deset metara, naroito ako sadri i drvenaste i bunaste vrste, u nekim sluajevima moe da

smanji zagaenje na polovinu, a istovremeno obezbeuje i stanite brojnim ivotinjskim

vrstama. Na niskim obalama moemo posaditi vrbe, a na uzvienjima povoljno moe da

deluje i jedan red voaka koje ne zahtevaju prskanje, a ispod njih treba dozvoliti razvoj trava.

Priobalni pojas naih nizijskih vlanih stanita mora da sadri i osunani pojas travne

vegetacije, a u plitkoj vodi pojas aeva ili trske.

Put irenja zagaujuih materija poljoprivrednog porekla (zahvaljujui zelenom pojasu

znaajno se smanjuje koliina zagaujuih materija koja stie do povrinske vode)

iveti zajedno sa trakom najlake je izgradnjom uskih molova, preko kojih

dospevamo do otvorene vodene povrine. U plitkim vodama moemo zameniti trak na

znatno niu zajednicu aeva tako da zimskoj sei trske dodamo jo jedno koenje prilikom

najnieg letnjeg vodostaja. Na redovno koenim povrinama za par godina aevi zauzimaju

mesto traka.

ivice i zatitni pojasevi

U snabdevanju vodom puno mogu da pomognu zasaenje ivice i drvoredi oko

oranice, odnosno kod vee teritorije i u unutranjost zemljita. Poto se snaga dominantnih

vetrova znatno smanjuje, uticaj suenja manje dolazi do izraaja. Dalja prednost je da se

zahvaljujui drvoredima poveava sadraj vlage u vazduhu, a time i obrazovanje rose.

Zatitni efekat drvoreda protiv vetra je 10-20 puta vei nego prosena visina. To znai da ako

je kronja visoka 15 metara, drvored titi oko 150-300 metara prostora od efekta suenja

vetra. Time se znatno poveava prinos oranice.

Ovi drvoredi obezbeuju stanite mnogim drugim vrstama biljaka i ivotinja,

poveavajui biodiverzitet datog podrja, a vrei ulogu zelenog koridora pomau kretanje i

irenje nekih vrsta. Postavljanjem duplji za ptice i sanduka za leenje moemo primamiti

nove korisne susede u blizini nae plodne zemlje.

Poljozatitni pojasevi su najefikasniji kada sarde drvenaste i bunaste vrste razliitih

vrsta, veliina i starosti, koje formiraju gusti filtar za usporavanje vetra. bunje ima vanu

ulogu i u ouvanju sitne lovne divljai i retkih divljih vrsta agrarnih povrina. Zbog

nepovoljnih uslova naih obraenih povrina vredi saditi samo nae autohtone vrste: trnjinu,

glog i divlje rue, a u polusenku kalinu, pasdren i kurikovinu. Korisno je imati par jedinki

zove u pojasu, koje se najee pojavljuju spontano. bunaste vrste ne samo da obezbeuju

hranu, skrovite i gnezdilite pticama pevaicama, ali na njima se razvijaju bogate zajednice

insekata, naroito ako sa sunane strane pojasa formiramo i uski pojas trave. Travni pojas

moramo zatiti od obrastanja redovnim koenjem.

Neophodno je izbegavati primenu veeg broja iroko saenih vrsta koje veoma brzo

prerastu svoje susede tako, da umesto raznovrsnog pojasa dobijamo samo njihove

monokulture. U loe komije spada bagrem i ostale, takozvane invazivne vrste, meu

kojima su najpoznatije kiselo drvo, pajasen, ameriki jasen, ameriki koprivi i dafina. Brzim

rastom u roku od par godina ugue svoje susede, a njihovi klijanci se masovno javljaju u

okolnim batama, na obalama, u umama i u parkovima. Imajui sposobnost da narue i

unite prirodna stanita, uzrokujui znaajnu ekonomsku tetu, njihova primena se zakonski

ograniava u sve veem broju zemalja. Iako je zbog njihove otpornosti sadnja ovih vrsta

najuspenija, ne preporuuje se sadnja u zatitne pojaseve ili na mee ni njihovih kulturnih

tipova selektovanih za uzgoj u umarstvu.

ivice i zatitni pojasevi pored pozitivnih uticaja na ivi svet poveavaju

i estetsku vrednost monotonog poljoprivrednog predela

4.4. Vlana stanita

Pored ptica, vodozemci i gmizavaci mogu da nam smane potrebu za primenom

hemijskih sredstava u porodinim batama. Oni reguliu zajednice insekata i spreavaju

prenamnoavanje nekih tetoina kao to su npr. puevi golai. Suvi i mirni kutak bate

pogodan za prezimljavanje i osunani pojas niske trave koja se retko gazi (npr. mea) u kojoj

guteri mogu da polau jaja, obezbeuju opstanak tih vrsta. Kako krastae, koje svake noi

pojedu velike koliine insekata i pueva, ne prelaze vee rastojanje od kilometar i po od

mesta razmnoavanja, u zonama porodinih bati posebno je znaajno ouvati vlana

stanita.

Prirodne depresije. zaputeni kopovi i kubici, u kojima ribe ne mogu da opstanu, ali se

voda u njima zadrava bar do kraja leta, povoljna su za razmnoavanje vodozemaca. Ukrasna

jezerca ili jezera za sportski ribolov mogu da poslue samo u sluajevima ako poseduju zonu

plitke vode, odvojenu od dubljih delova gustom trskom ili evarom, i razvijenu vegetaciju

podvodnih biljaka koje obezbeuju skrovite punoglavcima koje predstavljaju prirodnu hranu

ribama. Kopovi i majdani ispod nivoa podzemne vode esto mogu da presue veoma brzo, jer

oscilacije nivoa podzemnih voda u naem regioni mogu da budu i do dva metra. Vetaka

dopuna vode je mogua samo kod kopova useenih u vezana i glinovita zemljita, jer pesak

ili les (uta zemlja) bi progutali vodu kao bure bez dna. Prilikom stvaranja vlanih stanita

treba da imamo u vidu injenicu da je ouvanje zaliha voda za pie osnova poljoprivredne

proizvodnje.

I na najsuviljim lokalitetima moemo stvoriti manje jezerce pomou specijalne folije,

to je skupo, ali relativno trajno reenje. Najdublji deo malih vodenih povrina treba da bude

zasenen, da bi se spreilo pregrevanje. Ako elimo zadrati vodu tokom cele godine u

jezercetu, posle prve faze razvoja punoglavaca preporuljivo je uneti nekoliko sitnih,

otpornih riba, koje ne mogu da pojedu ve krupnije larve vodozemaca ali e desetkovati larve

komaraca, koje se neminovno javljaju u takvim vodama. Ako uspeno izbegnemo potrebu

suzbijanja komaraca, spontano e se useliti vei broj vodenih insekata, ime se stabilizuje

ivotna zajednica i poboljava se kvalitet vode.

Meunarodno iskustvo ukazuje na mogunosti stvaranja vlanih stanita

odstranjivanjem nanosa iz starih jezera ili nekadanjih mrtvaja, ije nekadanje korito je

izgrano od ilovae. Ovakvi radovi zahtevaju iru saradnju i ukljuivanje strunjaka iz oblasti

vodoprivrede i ekologije.

5. Uradi sam

5.1. T-drvo

T-drvo je dobilo ime po svom obliku, jer se sastoji od jednog 2 do 3 metra visokog

stuba i jednog drveta od pola metra koje je privreno na njega pod pravim uglom. Svrha T

drveta je da ptice grabljivice (razne vrste sova, miari, vetroke i orlovi) tede energiju -

umesto stalnog nadletanja, sa T drveta mogu da osmatraju podruje i lako uoe plen.

Objekat (T drvo) se moe postaviti bilo gde uslov je postojanje glodara, ali je sutina T-

drveta da prua pomo pticama, naroito na otvorenim travnim stanitama i na oranicama gde

ne postoje prirodna uzvienja - mesta pogodna za osmatranje lovita. Na polju gde se uzgaja

lucerka, dovoljno je 2 do 3 godine da se uspostavi stabilna populacija poljskih mieva i

drugih sitnih glodara. Ptice grabljivice vrlo rado poseuju takva mesta, ali poto nemaju

odgovarajui vidikovac, lov je manje uspean. Na ovakvim podrujima je dovoljno da se

postavi 4 do 5 T- drva po hektaru i grabljivice u velikoj meri mogu da reguliu brojnost sitnih

glodara.

Tokom dana i noi razliite ptice grabljivice koriste T-drva

Primeri iz prakse podvruju veliki znaaj postavljanja ovakvih objekata, naroito u

cilju zatite prirode i dobrog upravljanja zemljitem kao resursom prvenstveno zatita ptica

grabljivica, regulacija brojnosti glodara, kao i zatita zemljita od kontaminacije. Evropski

poljoprivredni fond za ruralni razvoj ak daje subvencije poljoprivrednicima koji koriste

poljoprivredno zemljite u skladu sa principima zatite ivotne sredine, kao i

poljoprivrednicima na Natura 2000 podrujima. Ekonomski aspekt, takoe ide u prilog ovom

pristupu:

- jedan glodar godinje pojede oko 4kg stone hrane

- jedan par sova sa mladima pojede godinje oko 8000 jedinki glodara

- jedna porodica sova godinje utedi 32000 kg stone hrane

- jedna porodica sova (uzimajui u obzir sadanje cene) poljoprivrednom

proizvoau utedi oko 6400 evra godinje

5.2. Vetake duplje

U Srbiji preko pedeset vrsta ptica koristi duplje u drvetu za gneenje i odmor, a

poznato je da duplje u drvetu pravi samo devet vrsta iz porodice detlia. Poto detlii samo

jednu sezonu koriste svoju duplju (za svako gneenje prave novu), njihove naputene duplje

koriste druge ptice. est je sluaj da u vaoj bati, ili vonjaku nema pogodnih stabala za

detlie tanije, drvo nije pogodno za pravljenje duplje. U tom sluaju, detlii se tamo nee

nastaniti, a poto nee napraviti duplju, verovatno ni druge ptice pevaice nee doi, jer

nemaju gde da se nastane. Poznato je i to da su ptice dobri regulatori brojnosti insekata. Jedan

par velike senice u toku samo jednog dana pojede od 1000 do 2000 jedinki insekata i njihovih

larvi, to na godinjem nivou iznosi od 80 do 120 kilograma insekata! Bez duplji, ptice se ne

nastanjuju. Na svu sreu, moemo svima lako pomoi nastaniemo ptice konstruisanjem

vetakih duplji.

Ptice iz porodice detlia su razliite veliine, sledi da su i njihove duplje razliite

veliine, to znai da e se u njih naknadno naseliti i razliite ptice. Prema tome, u sluaju da

hoemo da preuzmemo ulogu detlia, onda i duplje koje pravimo treba da budu to razliitije,

da bismo u svojoj bati imali razliite vrste ptice.

Jano Berlepsch veleposednik iz Tiringije (Slobodna drava Tiringija - centralna

Nemakoj - jedna od 16 saveznih drava) je bio jedan od pionira praktine zatite ptica. I

danas se koristi njegov sistem za oznaavanje vetakih duplji slovima (A, B, C, D). Neki

tipovi duplji razlikuju se samo u veliini ulazne rupe, dok se drugi razlikuju i u veliini

ulazne rupe, kao i u njenom obliku.

Dosadanja praksa je pokazala da je u bate i vonjake najbolje postavljati vetake

duplje tipa B. Njih najee zauzimaju velike senice i poljski vrapci obe vrste su izuzetno

dobri regulatori brojnosti insekata. Vetake duplje tipa C su najefikasnije ako se postave na

zid kue, ili ispod oluka. Naravno, u sluaju da za to imate mogunosti (kako tehnike, tako i

u pogledu karakteristika bate/vonjaka), moete postavljati i sanduke, ili korpe za gneenje

za razliite tipove grabljivica (razne vrste sova i vetruka). Prilikom odabira lokacije za

postavljanje vetakih duplji, vodite rauna o tom koliko bi ona ometala vae aktivnosti u

bati, a, takoe i koliko biste vi svojim aktivnostima ometali ptice u duplji. Najbolje bi bilo

da duplje budu izraene od prirodnih materijala, kao i da se prilikom postavljanja na drvo ne

koristi metoda zakucavanja ekserom, nego kaenja jednom S kukom. Takoe, treba obratiti

panju na to da se ulaz u duplju orijentie tako da gleda na istok, ili jugo-istok, ali da duplja

nikako da ne bude ceo dan izloena suncu. Krov duplje bi trebalo da bude pomian, tanije da

se moe podii, ili otvoriti, kako bi svake jeseni duplja mogla jednostavno da se oisti.

Vetake duplje su izuzetno jednostavne za pravljenje.

Porodica velike senice sa privrednog aspekta:

Roditelji, smenjivanjem, dnevno oko 360 puta donesu 2 do 3 jedinke nekog insekta

ili pauka za svoje mlade. Dok traje hranjenje mladih (20 do 22 dana) par velike

senice sakupi vie od deset hiljada jedinki insekata i paukova. Tokom ishrane

mladih, velikim senicama su glavno jelo larve insekata tako da su za njih idealni

uslovi boravak u nekom vonjaku, gde mogu mnogo vie da pojedu nego u svom

prirodnom okruenju u umi. Tokom zime, velike senice se hrane insektima,

paukovima i razliitim semenkama.

Duplja za domau crvenorepku

Duplja za plavu senicu Duplja za veliku senicu

U zemljama Evropske Unije je podrana aktivnost postavljanja vetakih duplji.

Svrha ove agroekoloke mere je da podri i podstakne poljoprivredne proizvoae na

odrivu poljoprivredu, koja bi bila u skladu sa ekolokim principima i zatitom ivotne

sredine. Propisi jasno definiu tip, kao i broj vetakih duplji po hektaru vonjaka/ vinograda.

Takoe, struna lica na terenu pomau pri postavljanju i orijentaciji duplji, kao i prilikom

izrade predlozi materijala, dimenzija i ostalih karakteristika vetakih duplji. Takoe,

poljoprivredni proizvoai za ovakav pristup proizvodnji dobijaju subvencije u koje je

ukljuena finansijska podrka za kompenzaciju dodatnih trokova i proputenih prihoda.

6. Literatura

Flp Gy., Szilvcsku Zs. (szerk.) (2000): Termszetkml mdszerek a mezgazdasgban.

Magyar Madrtani s Termszetvdelmi Egyeslet, Budapest.

Haraszthy L. (2013): rtkrz gazdlkods Natura 2000 terleteken - Pro Vrtes

Termszetvdelmi Kzalaptvny, Cskvr.

Haraszthy L. (1996): Gyakorlati Ragadozmadr-vdelem. MME knyvtra 5. 2. Javtott

kiads.

Andrsi, P. (2002): Cselekv termszetvdelem. Az MME knyvtra 20. Magyar Madrtani

s Termszetvdelmi Egyeslet Budapest, Orchis Termszetvdelmi Egyeslet

sotthalom, 2002.

Flp Gy. (szerk.) (2005): NATURA 2000 s civil termszetvdelem: veszlyeztetett fajok s

lhelyeik kzs vdelme a gazdlkodkkal, Zala megyei pldkkal, szlovniai

kitekintssel - MME Zalai helyi csoport, Magyar Madrtani s Termszetvdelmi

Egyeslet, Pkaszepetk.

Rv Szilvia, Marticsek Jzsef, Flp Gyula (szerk.) (2008): Termszetvdelmi szempont

gyephasznosts - Duna-Ipoly Nemzeti Park Igazgatsg, Budapest.

Viszk L. (szerk.) (2007): A termszetkml kaszls gyakorlata. Pro Vrtes

Termszetvdelmi Kzalaptvny, Cskvr.