EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

Prof. dr Biljana Prof. dr Biljana RakiRakić ć

[email protected]

JAVNI RASHODI

JAVNI RASHODI

JAVNI RASHODI se koriste za podmirenje javnih potreba i u uglavnom su izraženi u novcu.

Finansiraju se iz javnih prihoda (porezi, doprinosi, takse, carine i dr. javni prihodi)

Javne potrebe - potrebe koje su zajedničke svim članovima jednog društva, ali ih može podmiriti samo država.

NAČELA JAVNIH RASHODA:

1. Načelo opšteg interesa - ne smeju se koristiti za zadovoljenje ličnih potreba.

2. Načelo štednje - da se sa što manje sredstava postignu što veći efekti.

3. Načelo umerenosti i proporcionalnosti - javni rashodi treba da budu visoki koliko i javni prihodi, a javne potrebe se moraju zadovoljavati srazmerno mogućnostima.

KONCEPCIJE JAVNIH RASHODA PREMA EFEKTIMA

1. NEUTRALNI JAVNI RASHODI neutralno dejstvo na privredna i socijalna kretanja država ne treba da se meša u privredu trebaju biti što niži.

2. AKTIVNI JAVNI RASHODI aktivno dejstvo na privredna i socijalna kretanja država ima aktivnu ulogu u ekonomskoj i socijalnoj

sferi.

Javni rashodi u svim zemljama imaju tendenciju rasta.

VRSTE JAVNIH RASHODA

1. Redovni i vanredni

Redovni - mogu se unapred predvideti, redovno se javljaju u budžetu i visina im je relativno stabilna.

Vanredni - ne mogu se unapred predvideti, ne pojavljuju se redovno, već povremeno u budžetu, ne odgovaraju redovnim funkcijama države.

2. Produktivni i neproduktivni

produktivni - neposredno ili posredno doprinose porastu proizvodnih snaga zemlje,

neproduktivni - ne doprinose porastu proizvodnih snaga zemlje (npr. potrebe državne administracije).

3. Funkcionalni, investicioni i transferniFunkcionalni i investicioni pripadaju proizvodnim javnim

rashodima, s tim što investicioni služe za finansiranje nekog privrednog objekta.

Transferni - prenos dohotka iz jedne u drugu privrednu delatnost ili iz jedne u drugu socijalnu grupaciju (vojska, penzije i sl.).

4. Rentabilni i nerentabilniRentabilni - dovode do povećanja proizvodnih kapaciteta i

prihoda (npr. izgradnja, rekonstrukcija ili modernizacija nekog proizvodnog kapaciteta sredstvima iz budžeta).

Nerentabilni-ne dovode do povećanja proizvodnih kapaciteta, ni do rasta prihoda (npr. rashodi za vojsku, administraciju).

5. Lični i materijalniLični - naknade za rad državnih organa, pripadnika vojske,

socijalni transferi i sl.

Materijalni - koriste se za nabavku opreme, za izgradnju privrednih objekata, za neprivredne objekte i sl.

6. Konstantni i varijabilniKonstantni (stalni) - nezavisni su od porasta realnog dohotka,

od globalne tražnje i privatnih investicija (npr. rashodi za sudstvo, policiju, vojsku i sl.)

Varijabilni (promenljivi) - zavisni su od porasta realnog dohotka i privatnih rashoda (npr. rashodi za izgradnju puteva).

STRUKTURA JAVNIH RASHODA

1. Rashodi državne uprave (lični i materijalni za fin.rada drž.aparata-skupštinu, zakonodavnu i izvršnu vlast)

2. Rashodi namenjeni unutrašnjoj bezbednosti-policiji (borba protiv korupcije, terorizma, organ.kriminala)

3. Rashodi za odbranu i spoljnu bezbednost (vojni rashodi)

4. Rashodi za obrazovanje (podizanje obrazovnog nivoa i kvalifikacione strukture stanovništva)

5. Rashodi za kulturu, fizičku kulturu i sport, razonodu i rekreaciju

6. Rashodi za naučnoistraživački rad (stipendije za naučnike i fundamentalna istraživanja)

7. Rashodi za ekologiju (zaštita vode, vazduha i zemlje od zagađenja)

8. Rashodi za ekonomske intervencije i investicije (povećanje uvoza, smanjenje izvoza, brži razvoj pojedinih privrednih grana ili područja)

9. Rashodi za socijalno osiguranje (socijalno osiguranje i socijalna zaštita)

10. Druge vrste rashoda (pomoć drugim državama, otplata javnih dugova, uređenje gradskog građev. zemljišta i sl.).

JAVNI RASHODI ZAPENZIONO OSIGURANJE

Rashodi namenjeni socijalnoj sigurnosti stanovništva

su bilansno najznačajniji rashodi u gotovo svim

savremenim državama.

Najznačajniji u ovoj grupi su svakako rashodi za

penziono osiguranje.

Da bi se utvrdili uzroci porasta ovih rashoda

neophodno je analizirati penzione sisteme i uočiti

njihove probleme.

JAVNI RASHODI ZA PENZIONO OSIGURANJE

Penzioni sistemi gotovo svih zemalja u svetu su u krizi, jer počivaju na javnim penzionim fondovima koji funkcionišu po sistemu tekućeg finansiranja (pay as you go sistem finansiranja penzija).

Osnovna karakteristika ovog sistema finansiranja penzija je da se zasnivaju na finansijskom transferu sredstava doprinosa od populacije tekuće zaposlenih ka penzionisanoj populaciji i to tokom iste godine kada se sredstva doprinosa uplaćuju.

Za opstanak ovog sistema penzionog osiguranja neophodno je 3-3,5 i više aktivnih osiguranika koji će finansirati penziju jednog penzionera.

Ovaj odnos je već odavno narušen usled brojnih promena.


PROMENE U PAYG SISTEMIMA ZA FINANSIRANJE PENZIJA

Opadanje nataliteta i rast prosečne dužine života

Visoka stopa nezaposlenosti i

evazija u plaćanju doprinosa

Relaksacija uslova za sticanje prava po osnovu

penzijskog osiguranja

Liberalizacija uslova kod utvrđivanja penzijskog

osnova i opšti rast penzijskog osnova

Natalitet Stopa nezaposlenosti

Starosna granica za odlazak u penzijuGodine radnog staža za odlazak u penziju

Bruto zarade

Prosečni životni vek

Evazija u plaćanju doprinosa zaposlenih radnika

Brojne olakšice-proširena mogućnost prevremenog odlaska u penziju

Period najvećih primanja

učešća starije populacije u ukupnoj populaciji

broj profesija sa beneficiranim radnim stažom

Nisu uzimane u obzir godine nevoljnog odsustvovanja sa posla

PAYG SISTEMI DUGOROČNO NEODRŽIVI.

POTREBNA JE REFORMA.

KARAKTERISTIKE DRŽAVNOG I PRIVATNOG PO

Državno PO Privatno PO

• finansira po pay-as-you-go sistemu

• rashodi>prihodi=hroničan deficit

• država se javlja kao sufinansijer

• redistributivna funkcija

• neredovne i niske penzije

• u svetu i dalje postoji neki od vidova javnog penzijskog osiguranja, a čak 1/3 zaposlenih je obuhvaćena ovim osiguranjem

• finansiraju se iz doprinosa ali i prinosa na uloženi kapital- po sistemu kapitalizacije

• prihodirashodi=suficit• viškovi se investiraju na finansijskom tržištu i redovno isplaćuju korisnicima

• država indirektno pomaže ovom vidu osiguranja stimulišući ovaj vid štednje zapolenih, oslobađanjem oporezivanja doprinosa zaposlenih i poslodavaca

• dobra podrška sistemu državnog osiguranja

Državno i privatno osiguranje su 2 ekstrema

Potpuno državno PO je dugoročno neodrživo, dok je potpuno privatno PO rizično, ako se ne vrši adekvatna kontrola plasiranja sredstava.

Primer privatizovanog penzionog osiguranja je Čile.

Potrebna je svojevrsna kombinacija privatnog i državnog penzionog osiguranja.


1. Svaka zemlja pojedinačno bira svoj model reforme penzionog sistema (ekonomski jake zemlje).

2. Prihvata se višestubni model reforme penzionog osiguranja koji je predložila Svetska banka.

MOGUĆI PRAVCI REFORME:

Model osiguranja III stuba

I stub

Obavezno državno PO

Državni fond - PAYG

Reforma:- povećanje granice za odlazak u penziju,- uzimanje u obzir celog radnog veka i - usklađivanje obračuna penzija.

Obavezno privatno PO

Dobrovoljno privatno PO

III stubII stub

Privatni fond

pored dela doprinosa koji ide u državni penzijski fond, deo ide na lični račun zaposlenog u privatni penzijski fond koji on sam izabere

Privatni fond

pored dela doprinosa koji ide u državni penzijski fond, deo ide na lični račun zaposlenog u privatni penzijski fond koji on sam izabere

KARAKTERISTIKE PENZIONOG SISTEMA SRBIJE:

PAYG sistem nije uvažavao ekonomske i demografske trendove skup i neracionalan

Promene:• opadanje nataliteta i starenje populacije,• sankcije i hiperinflacija,• proces ekonomskog restrukturiranja,• pad GDP

Posledice:• neredovna isplata penzija• veliki % penzija nije zadovoljavao osnovni nivo materijalne sigurnosti,• učešće troškova za penzijsko i invalidsko osiguranje u GDP je previsoko

Sa ciljem smanjenja transfera iz budžeta za isplatu penzija i u Srbiji je počela reforma penzionih sistema.

Najvažnije promene u I stubu PO do sada:

1.Smanjenje stope doprinosa,

2.Povećanje starosne granice za penzionisanje i broja godina radnog staža,

3.Pooštravanje kriterijuma za prevremeni odlazak u penziju

4.Smanjenje broja beneficiranih zanimanja,

5.Indeksacija penzija po tzv. švajcarskoj formuli, a potom u skladu sa troškovima života,

6.Nova formula za definisanje penzijskog osnova-uzima se u obzir celokupni radni staž,

7.Postepena administrativna i finansijska konsolidacija penzionih fondova zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika.

I pored pomenutih promena penzioni sistemi su i dalje veoma neefikasni usled:

1.Nepostojanja jedinstvenog sistema o uplatama doprinosa,

2.Nepostojanja individualne baze podataka o uplatama doprinosa na mesečnom nivou,

3.Neopostojanje jedinstvenog sistema informisanja o uplaćenim doprinosima,

4.Dupliranja informisanja od strane poreske uprave i penzionih fondova.

Pomenute neefikasnosti su dodatno doprinele masovnom izbegavanju plaćanja doprinosa, pa je deficit penzionih fondova postajao sve veći.

Pored pomenutih promena u I stubu PO usledio je i razvoj III stuba, sa donošenjem Zakona o dobrovoljnim penzionim fondovima.

U cilju podsticanja razvoja ovog vida PO, država je odobrila određene olakšice:

1.Oslobađanje plaćanja poreza na premiju dobrovoljnog dodatnog penzijskog osiguranja,

2.Neplaćanje doprinosa na premiju osiguranja za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje koju poslodavac plaća za zaposlene.

Poslednjih godina zabeležen je rast neto aktive penzionih fondova, neto aktive po zaposlenom, broj zaključenih ugovora i FONDEX-a.

Ipak, u odnosu na evropski (17% GDP) i regionalan prosek (4,32%) interesovanje u Srbiji za ovaj vid osiguranja još uvek nije dovoljno veliko - prosek Srbije (0,1% GDP).

Zašto je u Srbiji uveden III stub pre II stuba?

Uvođenje II stuba PO bi povuklo deo doprinosa iz I stuba, pa bi se u I stubu

pojavio još veći deficit.


Documents

EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA