3
1. Uvod
Saradnja javnog I privatnog sektora poznata je od davnih
vremena. Jo u vreme Rimskog carstva mnogi javni radovi npr. luke,
javna kupatila su graeni I odravani kroz saradnju javnog I
privatnog partnera. Javno-privatno partnerstvo se opet javlja u 16.
I 17. veku a posebno u 19. veku kroz mnogobrojne javne radove.
Tokom poslednje decenije finansiranje javnog I privatnog sektora,
kroz javno privatno partnerstvo, postal je vrlo popularno I cenjeno
u svetu kao nacin osiguranja I odravanja infrastructure u sektorima
poput transporta ( Putevi mostovi, tuneli) drutvene infrastructure
(bolnice, kole, zatvori), javnih komunalija (snabdevanje vodom,
odlaganje otpada), vladinim ustanovama I drugim.Saradnja po modelu
javno- privatnog partnerstva zasniva se na meusobno usaglasenim
ciljevima javnog I privatnog sektora tokom realizacije odreenog
javnog projekta.U daljem tekstu u objasniti razlike izmeu privatnog
I javnog sektora, prave kombinacije ova dva sektora, I primer u
nasoj zemlji na Gradskom Saobraajnom Preduzeu ( GSP) Beograd .
2. Razlika izmedju javnih i privatnih dobara
Da bi nainili razliku izmeu privatnih i javnih dobara,
ekonomisti postavljaju dva osnovna pitanja. Prvo, da li dato dobro
odlikuje rivalna potronja. Rivalna potronja znai da ako jedna osoba
koristi odreeno dobro, druga to ne moe. Na primer ako Marko popije
bocu soka od jabuke, Nikola ne moe da popije istu bocu. Nasuprot
tome, nerivalna potronja odnosi se na sluajeve kada potronja od
strane jedne osobe niti odvraa od potronje drugu osobu niti je
spreava u tome. Klasian primer za nerivalnu potronju predstavlja
nacionalna odbrana. Ako drava stvori oruane snage koje e stititi
zemlju od agresije, zatieni e biti svi graani. Na trokove
nacionalne odbrane odbrane u sutini ne utie raanje jo jednog deteta
ili useljavanje jo jedne osobe u tu dravu. Ovo je u otroj
suprotnosti s privatni dobrima. Obezbeenje dodatne boce soka od
jabuke, kako bi Marko i Nikola mogli da popiju po jednu, iziskuje
dodatna sredstva. Jedino tako Marko i Nikola mogu da se poaste sa
po bocom jabukovog soka. Kada je u pitanju nerivalno dobro, recimo
svetionik, bez obzira na to to bi izgradnja novih zaista kotala
vie, u osnovi ne postoje dodatni trokovi zbog toga to postojei
svetionik koristi jo jedan brod. Drugo pitanje koje se postavlja da
bi se nainila razlika izmeu privatnih i javnih dobara odnosi se na
karakteristiku kao sto je iskljuenje. Da li je mogue iskljuiti bilo
kog pojedinca iz uivanja u nekom javnom dobru (a da to ne izazove
velike trokove)? Na primer: dok prolazi pored svetionika, brod ne
moe da se iskljui iz pogodnosti koju ovaj prua. Isto tako, ako se
drava brani od strane agresije, onda su svi graani zatieni, poto bi
bilo teko bilo koga iskljuiti iz zatite. Jasno je da je u sluaju
kada je nemogue iskljuenje, nemogue i funkcionisanje sistema cena,
poto potroai nemaju podsticaj da plaaju. Nasuprot tome privatna
dobra su u svakom trenutku mogu iskljuiti: pojedinci mogu da budu
iskljueni iz uivanja u takvom dobru ukoliko ga ne plate, na primer
iskljucenje iz TV pretplate ukoliko korisnik ne plati. Uopsteno
govorei, privatna dobra poseduju svojstva kao sto su rivalna
potronja i mogunost iskljuenja, dok javna dobra karakterisu
nerivalna potronja i nemogunost iskljuenja.
Slika 1. Vrste dobara
3. Javna ili privatna proizvodnja?
Pri izboru sektora koji e proizvoditi neku uslugu relevantni su
kriterijumi:efikasnost proizvodnje u javnom i privatnom sektoru pri
poreenju se mora uzeti u obzir kako trokovi tako i kvalitet usluga
Mogunost sastavljanja potpunih ugovora pri ustupanju usluga
privatnom sektoru reputacija moe uticati da privatnici unapreuju
usluge iako to ugovorom nije predvieno.
4. Privatna dobra koja obezbeuje javni sektor
Dobra koja obezbeuje javni sektor, a povlae velike granine
troskove vezane za snadbevanje dodatnih osoba, zovu se privatna
dobra koja obezbeuje javni sector. Mada trokovi upravljanja tritem
predstavljaju jedno od objanjenja za obezbeenje nekih od ovih
dobara od strane javnog sektora, to obrazloenje nije ni jedni, ni
najznaajnije. Obrazovanje je privatno dobro koje obezbeuje javni
sector u gore definisanom smislu ukoliko se broj upisanih uenika
udvostrui I trokovi e se priblino udvostruiti (pod predpostavkom da
se priblino istom nivou odrava kvalitet u smislu veliine razreda,
rashoda na nastavno osoblje, udbenike, itd.). Jedno od uobiajenih
objanjenja potrebe da javni sector obezbeuje obrazovanje zasniva se
na distributivnim razlozima; mnogo je onih to smatraju da anse koje
se pruaju mladima ne smeju da zavise od imovnog stanja njihovih
roditelja.Ponekad, kada neko privatno dobro obezbeuje javni sektor
(na primer, vodu) drava jednostavno dozvoljava pojedincima da ga
koliko ele troe besplatno. Imajte na umu da svaka potroena jedinica
ovih dobara podrazumeva granine trokove. Preiavanje I dovod vode od
izvora do domainstva kotaju. Ako se privatno dobro besplatno
obezbeuje, po svojoj prilici e doi do preterane potronje. Poto ne
mora da plaa neko dobro, tranja pojedinca e rasti sve do take na
kojoj e mu granina korist biti jednaka nuli, uprkos injenici da
postoje pozitivni granini trokovi vezani za obezbeenje tog dobra. U
nekim sluajevima kao sto je voda, potreba moe brzo da se zadovolji,
te stoga ni distorzija ne mora da bude suvie velika (slika 2.1A). U
drugim sluajevima, kao sto je tranja za izvesnim zdravstvenim
uslugama, distorzija moe da bude veoma velika (slika 2.1 B).
Gubitak na blagostanju moe da se izmeri na osnovu razlike izmeu
onoga to je pojedinac spreman da plati za poveanje proizvodnje s Qe
(gde je cena jednaka graninim trokovima) na Qm ( gde je cena
jednaka nuli) I trokova poveanja proizvodnje s Qe na Qm. Ovo je
povrina osenenih trouglova pravac strelice na slici 2.1.A
Slika 2.1 A. Distorzije vezane za besplatno obezbeenje dobaraZa
neka dobra kao sto je voda, besplatno obezbeenje umesto naplaivanja
graninih trokova dovodi do relevantno male potronje.
Slika 2.1 B. Distorzije vezane za besplatno obezbeenje
dobaraKada su u pitanju druga dobra na primer neke zdravstvene
usluge, mogunost da se koriste besplatno umesto po ceni koja bi
pokrivala granine trokove, dovodi do prekomerne potronje.
Kada postoje granini trokovi vezani za svakog pojedinca koji
koristi neko dobro, ukoliko su trokovi upravljanja sistemom cena
veoma visoki, moe da bude efikasnije da dobro obezbedi javni
sector, a da finansira kroz opte oporezivanje, ak I kada obezbeenje
tog proizvoda od strane javnog sektora izaziva deformaciju. Ovo je
prikazano na slici 3. na primeru jednog dobra s konstantnim
graninim trokovima proizvodnje, c. ( proizvodnja svake jedinice
dobra firmu kota c dolara) Meutim, prodaja tog dobra podrazumeva
transakcione trokove koji cenu podiu na p*. Predpostavite sada da
drava to dobro obezbeuje besplatno. Ovo eliminie transakcione
trokove I celokupna svetlo osenena povrina ABCD je sauvana.
Slika 3. Transakcioni trokoviKada su transakcioni trokovi
dovoljno visoki, obezbeenje dobara od strane javnog, umesto od
privatnog sektora moe da bude efikasnije.
Postoji dodatni dobitakkada potronja poraste sa Qe na Qo poto
granine procene pojedinaca prevazilaze granine trokove proizvodnje.
Tamno osenena povrina ABE pokazuje dobitak. Sa druge strane, ako
pojedinci troe to dobro dok je granicna vrednost nula, pri poveanju
potronje sa Qo na Qm granina spremnost da se plati manja je od
proizvodnih trokova. Ovo je oigledno neefikasno. Za donoenje odluke
da li neko dobro obezbeuje javni sector, moramo da uporedimo utedu
na transakcionim trokovima I dobitak od poveanja potronje sa Qe na
Qo sa (1) gubitkom usled preterane potronje (dobra slika 3 osenena
povrinom EFQm), kao I (2) gubitkom od distorzije izazvanih bilo
kojim porezima potrebnim za finansiranje obezbeenja tog dobra od
strane javnog sektora.Visoki trokovi osiguranja koje obezbeuju
privatna trita, koriste se kao jedan od argumenata u prilog
obezbeenju osiguranja od strane javnog sektora. Administrativni
trokovi(ukljuujui trookove prodaje) mnogih vrsta privatnog
osiguranja vei su preko 20 odsto od isplaenih naknada, za razliku
od administrativnih trokova osiguranja od strane javnog sektora,
koji ( ukoliko se zanemare distorzija koje se povezuju sa porezima
potrebnim za finansiranje administrativnih trokova programa
socijalnog osiguranja) obino iznose manje od 10 odsto od vrednosti
naknada.
5. Metoda za racionisanje dobara koja obezbeuje javi sektor
S obzirom na neefikasnosti proistekle iz prekomerne potronje do
koje dolazi kada javni sektor besplatno obezbeuje privatna dobra,
drave esto pokuavaju da pronau nain za ogranienje potronje. Svaki
metod koji ograniava potronju nekog dobra predstavlja sistem
racionisanja . Jedan od takvih sistema obezbeuju cene.Ve smo
razmotrili kako naknade za korienje mogu da se koriste za
ogranienje tranje. Drugi cesto korieni nain racionisanja dobara
koje prua javni sector jeste jednako obezbeenje: obezbeenje iste
koliine nekog dobra svima. Na primer, odreeni nivo besplatnog
obrazovanja obicno se podjednako obezbeuje svima, bez obzira na to
sto bi neki eleli da dobiju vie, a neki manje (oni koji bi eleli
vie, mogu da kupe dodatne usluge iz oblasti obrazovanja na
privatnom tritu, recimo privatnu nastavu. Ovo predstavlja najvei
nedostatak jednakog obezbeenja dobara od strane javnog sektora;
takvo obezbeenje, za razliku od privatnog trita, ne omoguava
prilagoavanje razliitim potrebama I eljama pojedinaca.
Slika 4.Stilizovani prinosi od potroenog evra na razliitim
nivoima obrazovanja.
Dve krive na grafikonu pokazuju da je na mlaim uzrastima stopa
prinosa od obrazovnih ulaganja vea za decu iz nepovoljnih
socioekonomskih sredina, dok je za starije uzraste (posebno visoko
obrazovanje i obrazovanje odraslih) stopa prinosa vea za osobe iz
povoljnijih socioekonomskih sredina. Naravno, ovaj obrazac je samo
grub opis prosenih efekata. Postoji heterogenost u okviru svake
grupe (niskog i visokog socioekonomskog statusa). U proseku stope
prinosa od obrazovnih investicija najvee su na ranom uzrastu
(predkolskom nivou) i to posebno za decu iz porodica s niim
socioekonomskim statusom. Kao posledica razliitih stopa prinosa
tokom ivotnog ciklusa grupa iz razliitih socioekonomskih sredina,
moe se rei da postoji izvesna suprotstavljenost ciljeva efikasnosti
i pravinosti obrazovnih ulaganja u kasnoj adolescenciji i odraslom
dobu. Najefikasnije politike investirae u osobe koje su ve stekle
mnogo znanja i vetina, to e im omoguiti produktivnije uenje, dok e
najpravinije politike biti usmerene na investiranje u osobe koje su
iz nekih razloga (najee socijalno-ekonomske uskraenosti) stekle
manje znanja i vetina od prethodnih. ak ako je tehniki mogue
popraviti nedostatke ranih obrazovnih ulaganja, takva politika je
obino po trokovima neefikasna.Za neke vrste osiguranja(recimo
penziono) drava obezbeuje osnovni, jedinstveni nivo. I ovoga puta
oni koji ele da kupe vie, to mogu da uine, dok oni koji ele da kupe
manje to ne mogu. Meutim, distorzija ovde ne mora da bude mnogo
velika; ako je obezbeeni, jednaki nivo dovoljno nizak, relativno
malo pojedinaca e biti navedeno da troi vie nego sto bi to inae
inilo, a ve pomenute utede na administrativnim trokovima, mogu vie
nego da neutraliu malu distorziju povezanu sa jednakim obezbeenjem
osnovnog nivoa osiguranja. Sa druge strane system kombinovanog
pruanja usluga od strane I javnog I privatnog sektora moe ukuone
transakcione( administrativne) trokove da uini veim nego sto bi
bili ukoliko bi za njih bio odgovoran samo jedan od ova dva
sektora.Trei metod racionisanja koji se esto koristi jeste ekanje u
redu: umesto da pojedincim naplati pristup dobrima I uslugama koje
obezbeuju javni sector, drava zahteva da se troak umesto
novcemplati ekanjem. Ovo omoguava da se obim ponude donekle
prilagodi potrebama pojedinca. Oni ija je potreba za zdravstvenim
uslugama vea, spremniji su da ekaju u ordinacijama. Smatra se da
novac ne predstavlja poeljnu osnovu za racionisanje zdravstvenih
usluga. Zato bi bogati imali vee pravo na dobro zdravlje od
siromanih? Redovi. tvrdi se mogu da budu efikasno sredstvo za
odvajanje onih kojima je zdravstvena zatita zaista potrebna( I koji
su sremni da ekaju u redu) , od onih kojima nije mnogo potrebna.
Meutim, redovi ni izbliza ne predstavljaju savren nain za
utvrivanjem kome je potrebna zdravstvena zatita, poto nezaposleni
ili penzioneri kojima ona ne mora da bude preterano potrebna, mogu
da budu spremniji da ekaju, nego sto je spreman neki poslovan ovek
preoptereen obavezama, ili radnik sa niskim primanjima koji radi na
dva mesta. U stvari, spremnost da se plati, kao kriterijum za
alokaciju zdravstvenih usluga, zamenjena je spremnou da se ceka u
ordinaciji. Pored toga postoji I realni drutveni troak korienja
ekanja u redu kao naina za racionisanje gubitak vremena provedenog
u ekanju; ovaj troak bi mogao da se izbegne ukoliko bi se kao
sredstvo za racionisanje koristile cene.
Tri metoda za racionisanje dobara koja obezbeuje javi
sektor:
1) Naknada za korienje Prednosti: Oni koji imaju koristi snose
trokove. Nedostatci: Dolazi do nedovoljne potronje. Upravljanje
sistemom cena poveanja transakcione trokove.2) Jednako obezbeenje
Prednosti: Smanjuje transakcione trokove. Nedostatci: Nekog navodi
na nedovoljnu a nekoga na prekomernu potronju. Osobe ija je tranja
velika mogu da dopune javnu potronju I da time poveaju ukupne
transakcione trokove.3) ekanje u redu Prednosti: Dobra kao sto je
zdravstvena zatita, ne moraju da se alociraju na osnovu toga ko je
bogatiji. Nedostatci: Alternativna osnova za alokaciju ( ko ima
vremena na pretek) moe da bude nepoeljna. Gubitak vremena
Koja je prava kombinacija javnog i privatnog pruanja usluga?
Na izbor da li neku uslugu treba da prua javni ili privatni
sektor utiu sledei faktori: Trokovi: prednost ima sektor koji isti
nivo i kvalitet prua uz nie trokove; naroito su znaajni: trokovi
rada i materijala administrativni trokovi Prilagoenost ukusima:
prednost ima sektor koji svoje usluge bolje prilagoava razliitim
ukusima Pogodnost za ostvarenje robnog egalitarizma: postoji iroko
rasprostranjeno uverenje da neki proizvodi moraju da budu dostupni
svima
5. Primeri javno-privatnog partnerstva
5.1. Javni prevoz u Gradu Beogradu
Analiza sluaja - Poveravanje obavljanja prevoza putnika u javnom
gradskom prevozu Grada Beograda Ciljevi JPP- Bolji kvalitet usluga
i proirenje infrastrukture javnog prevoza Uesnici u JPP- Grad
Beograd, Direkcija za javni prevoz i privatni prevoznici koji imaju
licencu za rad Izvori finansiranja - Vlastita sredstva ili sredstva
pozajmljena od privatnog partnera Inostrane donacije - Ne Vrsta
ugovora - Ugovor o poveravanju obavljanja usluga Rok ugovora - 7
godina Podela rizika - Komercijalni rizik snosi Grad Nain
upravljanja - Direkcija za javni prevoz kontrolie izvrenje
ugovornih obaveza Formiranje cena - Grad, u skladu sa ugovorom
Prednosti - Uvoenje konkurentskog okruenja za GSP. Investiranje u
javnu infrastrukturu bez troenja javnih sredstava. Nedostaci -
Komercijalni rizik snosi grad kroz garantovani nivo prihoda
privatnih partnera u skladu sa pruenim uslugama.
Primer Beograda ilustruje nain uspostavljanja parnerstva sa
operaterima iz privatnog sektora. Privatnioperateri su morali da
dokau kvalifikovanost za obavljanje usluga javnog prevoza i
sposobnost da investirajuu saobraajnu infrastrukturu. Ovo JPP ima
za cilj uspostavljanje i podizanje standarda kvaliteta
javnogprevoza u Beogradu.
5.1.1. Kako je dolo do JPP
Poslove javnog prevoza u Beogradu obavljaju GSP Beograd
(autobuski, trolejbuski, tramvajski prevoz), privatni autobuski
prevoznici, taksi prevoznici, SP Lasta (prigradski i lokalni
autobuski saobraaj), Beovoz gradska eleznica I ekspres minibus.
Privatni autobuski prevoznici pojavili su se na beogradskim ulicama
1997. godine poto GSP nije bilo u stanju da samostalno prua usluge
javnog prevoza usled finansijskog deficita. Privatni prevoznici su
zahtevalinaplatu pojedinanih karata u svojim vozilima, mimo
tarifnog sistema koji je vaio za GSP.Tokom 2005. godine gradska
vlada je prepoznala mogunost za uvoenje integrisanog tarifnog
sistema u gradski javni prevoz. Integrisani tarifni sistem
objedinio bi GSP i privatne prevoznike i graani bi mogli da se sa
pojedinanimkartama ili povlasticama voze i vozilima GSP-a i
vozilima privatnih prevoznika. Stoga je grad zakljuio ugovore sa
kvalifkovanim privatnim prevoznicima koji su dali najpovoljnije
ponude za obavljanje usluga javnog prevoza. Takoje zasnovano JPP
izmeu grada Beograda i privatnih prevoznika, korienjem najboljih
iskustava iz prakse razvijenih trinih ekonomija.
5.1.2. Glavna naela na kojima se zasniva ovo JPP
Mogunost ostvarivanja koristi i za grad i za privatnog partnera.
Grad bi trebalo da unapredi infrastrukturu javnog gradskog prevoza
bez troenja budetskih sredstava i prihoda JKP za nabavku novih
vozila. Povrhtoga, grad je uveo konkurenciju JKP GSP, to je trebalo
da dovede do vee efikasnosti i profitabilnosti. Privatni javni
prevoznik stupanjem u ugovorni odnos obezbeuje sebi dugorone
prihode za narednih sedam godina, koji zavise od obavljanja usluga
javnog prevoza. Ispunjenjem ugovornih obaveza privatni prevoznik
ostvaruje profit, koji ne mora da zavisi od broja prevezenih
putnika.
Privatni partneri se biraju putem javnog konkursa. Sadrina i
forma konkursne dokumentacije pripremljene su u skladu sa Zakonom o
javnim nabavkama Republike Srbije. Svaki privatni prevoznik koji je
uestvovaona konkursu, morao je da dokae kvalifikovanost za
obavljanje usluga javnog prevoza i sposobnost da obezbedi vozni
park predvien tehnikim specifikacijama. Privatni partner obavezuje
se da investira u vozni park, shodno uslovima definisanim u
konkursnoj dokumentaciji (odreen broj i kvalitet vozila). Dokaz o
finansijskoj sposobnosti za nabavku voznog parka bio jepresudan
kriterijum za priznavanje kvalifikacije privatnog partnera u
postupku javnog konkursa. Privatnom parneru se garantuje
ostvarivanje prihoda koji se obraunava na osnovu ostvarene
kilometrae i ugovorene cene obavljenog prevoza. Prihod se ostvaruje
iz sledeih izvora: 1) integrisanog tarifnogsistema naplate 2)
prodaje pojedinanih karata u vozilima i 3) gradskog budeta,
subvencija do garantovanog nivoa prihoda. Podela rizika tokom
trajanja ugovora. Rizik tranje je preuzeo grad zbog cene karata,
koja je subvencionisana iz budeta. Finansijski rizici usled
kretanja na tritu (cene na malo, cene nafte, kurs dinara i prosena
brutoplata) ukljueni su u obraun i korekciju cene javnog prevoza.
Tu cenu utvruje gradska vlada, na predlog Sekretarijata za
saobraaj, u skladu sa metodologijom definisanom u ugovoru. Rizik od
tete pokriven je polisom osiguranja. Rizik neizvrenja ugovornih
obaveza privatnog partnera pokriven je bankarskom garancijom.
Ugovorne obaveze privatnog partnera su: finansiranje nabavke
odreenog broja vozila, odreenog kvalitetai obavljanje usluge
gradskog prevoza. Obavljanje usluga javnog prevoza ureeno je
ugovorom. Direkcija za javni prevoz ima obavezu da vri stalnu
kontrolu kvaliteta usluga, koje pruaju privatni prevoznici. Ona to
moe da vri sama ili posredstvomtreeg pravnog lica. Prilikom
kontrole uzimaju se u obzir sledei kriterijumi kvaliteta javnog
prevoza: ugovoreni nivo usluga, uestalost pruanja usluga, oprema,
odravanje higijene vozila i obavetavanje graana. Raskid ugovora
zbog nezadovoljavajueg rada. Privatni partner moe raskinuti ugovor,
ali ne pre roka definisanog ugovorom. Direkcija za javni prevoz moe
da raskine ugovor u bilo kom trenutku ako utvrdi daprivatni partner
ne ispunjava svoje ugovorne obaveze. Pruanje kvalitetnih usluga
graanima garantuje se ugovorom koji ureuje sledee: broj vozila za
javni prevoz na dodeljenim linijama, broj rezervnih vozila, red
vonje, obeleavanje vozila, prodaju karata u vozilima,pravila
oblaenja i identifikacije zaposlenih, mere u sluaju nezgoda I
nepredvienih dogaaja, odravanje voznog parka i podnoenje mesenih i
godinjih izvetaja o obavljanju usluga javnog prevoza.
Graani imaju aktivnu ulogu u oceni kvaliteta javnog prevoza. Oni
mogu da upuuju albe o funkcionisanju javnog prevoza Direkciji za
javni prevoz. Propisana identifikacija vozila i zaposlenih omoguuju
graanima da podnose albe na uoene nepravilnosti u funkcionisanju
sistema javnog gradskog prevoza.
Zakljuak
Model javno privatnog partnerstva se sve ee primenjuje u svetu,
prvenstveno u razvijenim zemljama, ali I u zemljama u razvoju.
Javno privatno partnerstvo je vaan instrument privrednog razvoja, a
jedna od osnovnih prednosti tog modela privredne saradnje je
oslobaanje dranih sredstava za ulaganje u druge oblasti, to je
neophodno za odravanje budetske ravnotee u vremenu krize.
Literatura:1) Stigliz Joseph Ekonomija javnog sektora 2013.2)
Mankiw N. Gregory Princip ekonomije 2008.3) Bogdanovi D. Ivanievi
G. Osnovi ekonomije 2004.4)
http://www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/3.-Javna-dobra.ppt5)
http://www.pedagog.rs/Nastava%20tekstovi/nastava%20tekst%20evropski%20sistemi.php6)
Lekovi, V. i Ivanovi, V. 2009. Javno-privatno partnerstvo u
funkciji obezbjeenja kvalitetnije infrastrukture, Kragujevac:
Ekonomski fakultet7) Gabor, P. 2010. Partnerstvo javnog i privatnog
sektora: Dobra i loe strane, Beograd: Palgo centar8) Jovii Miladin,
Stavri Boidar : Osnovi menadmenta Fakultet poslovne ekonomija,
Bijeljina,2011.9)
