2.1 - Okunov zakon govori da je visok(nizak) rast domadeg proizvoda obino povezan sa

smanjenjem(rastom) stope nezaposlenosti .

2.2 - Filipsova kriva predstavlja odnos inflacije i nezaposlenosti u kratkoronom periodu.

- kratkorona kriva- inflacija raste(opadad), nezaposlenost opada(raste).

-dugorona kriva- inflacija raste ili opada, a nezaposlenost je konstantna

- Rast ponude novca, povedanje dravnih rashoda i smanjenje poreza povedavaju

agregatnu tranju, to implicira ekonomiju sa viom inflacijom i niom

nezaposlenodu.

- Smanjenje ponude novca, dravnih rashoda i povedanje poreza smanjuje agregatnu

tranju, to implicira ekonomiju sa niom inflacijom i viom nezaposlenodu.

- Vertikalna Filipsova kriva na dugi rok ilustruje zakljuak da nezaposlenost na dugi

rok ne zavisi od inflacije, to nam pokazuje da monetarna politika utie na nominalne

varijable(nivo cena i stopu inflacije) ali ne utie na realne varijable (BDP i

nezaposlenost). Bez obzira na monetarnu politiku, autputi i nezaposlenost, su na dugi

rok na svojim prirodnim nivoima.

3. -Novac je skup one imovine u nekoj ekonomiji koju ljudi redovno koriste za kupovinu

dobara i usluga od drugih ljudi.

- Novac je krvotok privrednog sistema jer omogudava protok roba i usluga.

- Novac je odreenog oblika materijala i teine.

3.1 Znaaj novca

- Da ne postoji novac kao dobro koje je prihvadeno kao zamena za dobra i usluge,

ljudi bi morali da se oslone na trampu, tj. zamenu jednog dobra ili usluge za drugo. U

sluaju trampe, za trgovinu je potrebna dvostruka podudarnost elja( da dvoje ljudi

ima dobro koje treba onom drugom).

- Novac iskovan od plemenitog metala naziva se moneta.

- im je drava uvidela da plemenite metale moe zameniti papiromi jeftinom

legurom, plemeniti metali su povueni iz upotrebe. Tako je od druge polovine 20.

veka u opticaju iskljuivo novac od papira i legura.

3.2 Funkcije novca

I)Novac kao sredstvo razmene- predstavlja predmetnu vrednost koju kupci daju prodavcima

kada kupuju robe i usluge.

- Da bi obavljao ovu funkciju novac mora biti fiziki prisutan kako bi se vrednost robe

mogla realizovati u novcu.

II) Novac kao obraunska jedinica

- Obraunska jedinica je merilo na osnovu kojeg ljudi odreuju cenu i belee dugove.

- Kada elimo da izrazimo i zabeleimo ekonomsku vrednost kao obraunsku jedinicu

koristimo novac.

- Novac je trajan, ne topi se i ne gubi vrednost prebrzo, tako da trajno moe da vri

funkciju obraunske jedinice.

III) Novac kao uvar vrednosti

- uvar vrednosti je predmet pomodu koga ljudi mogu da prenesu kupovnu mod iz

sadanjosti u bududnost.

- Uzemljama sa inflacijom od nekoliko procenata, stanovnitvo i privreda tede svoj

novac bez bojazni da de izgubiti vrednost. S druge strane, u zemljama sa velikom

inflacijom valuta gubi na vrednosti pa je bolje utroiti novac na kupovinu dobara i

usluga ili investirati u privredu ili domadu valutu u euro, pa na taj nain tedeti za

bududnost.

- Svaka nacionalana privreda mora da se ukljui u meunarodnu robnu razmenu

ukoliko eli da ispoljene potrebe svog stanovnitva zadovolji na najbolji nain. Zato se

uvodi novi pojam - svetski novac.

- Funkciju svetskog novca moe vriti samo novac pune vrednosti, bez ikakvih

obeleja bilo koje drave. Tako bi f-ju svetskog novca moglo da vri zlato ili srebro,

kao i devize koje su opte priznate kao sredstvo pladanja.(uglavnom dolari).

- Pod konvertibilnodu novca se podrazumeva sposobnost razmene novca za zlato ili

za novac druge drave.

- Likvidnost opisuje lakodu sa kojom se neka vesta imovine moe pretvoriti u sredstvo

razmene u ekonomiji. Poto novac vri funkciju sredstva razmene on je naj likvidnija

raspoloiva imovina.

3.3. Vrste novca

I) Robni novac

-Kada se novac javlja u obliku robe koja ima unutranju vrednost, naziva se robni

novac.

- Izraz unutranja vrednost znai da neto ima vrednost ak iako se ne koristi kao

novac.

- Svaki konvertabilni novac je robni novac.

- Novac koji nema unutranju vrednost naziva se dekretni ili fait novac. On se uvodi

dravnim dekretom, moe da se koristi samo u odreenim situacijama i ne

predstavlja zvanino sredstvo pladanja svih dugova, javnih ili linih.

II) Metalni novac

- Moneta predstavlja oznaku za odreenu vrstu kovanog novca, iji oblik, teinu i

naziv odreuje drava.

III) Papirni novac

- Do pojave papirnog novca dolazi zbog saznanja da se kao sredstvo razmene mogu

koristiti predmeti manje ili zanemarljive vrednosti.

IV) Transakcioni novac- je novac koji se koristi za transakcije. ine ga: metalni,papirni i

ekovni novac( ekovni novac ine depoziti i bankovni novac).

3.4. Novac u ekonomiji neke zemlje- novani agregati

- U monetarnoj oblasti dravu predstavlja Centralna Banka (CB)(kod nas je to NBS).

- Koliina novca koja je u opticaju naziva se novana masa, ona ima veliki uticaj na

mnoge varijable u ekonomiji.

- CB preko agregata novane mase sprovodi svoju monetarnu politiku.

- Novanu masu ine slededi agregati:

I) novani agregat M1=gotov novac+depozit po vienju

- Gotov novac u opticaju se sastoji od novaniva i kovanog novca van poseda

bankarskog sistema.

- Depoziti po vienju se sastoje od tekudih rauna graanja i drugih nebankarskih

subjekata kod banaka: novanih sredstava na zbirnim raunima; sredstvima

izdvojenim na posebnim raunima za investicije, finansiranje, zajednike potronje,

stambene izgradnje, itd.

II) Novani agregat M2= M1+novac na dohvat ruke

- Novac na dohvat ruke: ostali depoziti po vienju u domadoj valuti, kratkoroni

depoziti, kratkorone hartije od vrednosti.

III) Novani agregat M3=M2+devizne obaveze prema privrednim subjektima, tj.

kratkorone i dugorone devizne obaveze prema domadim privrednim subjektima.

IV) Neto domada aktiva (NDA) M4=M3+ neto devizna pasiva, tj. kratkorone i

dugorone neto devizne obaveze bankarskog sistema prema inostranstvu.

3.5 Banke i ponuda novca

- Depoziti koje su banke primile , ali ih nisu dale za pozajmice nazivaju se rezerve.

I) Bankarstvo sa stoprocentnim rezervama

- Banka prima depozite, ali ne daje pozajmice. Banka ne utie na ponudu novca, ako

dri sve depozite u rezervi.

II) Bankarstvo sa deliminim rezervama

- Banka daje pozajmice, ali zadrava odreeni deo u rezervama u sluaju ako

deponenti hode da podignu novac.

- Deo ukupnih depozita koje banka dri u rezervi naziva se udeo rezervi. Taj udeo

zajedniki odreuju politika banke i dravni propisi.

- CB propisuje minimum rezervi koje banke moraju da dre, koji se naziva obavezne

rezerve. Osim toga, banke mogu da dre rezerve vede od zakonskog minimuma.

- Neka je npr. u banci deponovano 100 din., 10 din se dri u rezervama, a 90 din. su

pozajmice. Za razliku od sistema sa stoprocentnim rezervama ( U kojem je uvek 100

din u rezervama), banka jo uvek poseduje depozitr po vienju u iznosu od 100 din,

ali sada zajmoprimci dre 90 dinara gotovog novca. Ponuda novca ( koja je jednaka

zbiru gotovog novca i depozita po vienju) sada iznosi 190 din. Dakle, kada dre samo

deo depozita u rezervi banke kreiraju novac.

3.5.1 Novani multiplikator

- Recimo da I banka , od 100 din koji su deponovani, 10% dri u rezervama, a 90%

pozajmljuje. Ako zajmoprimac, svojih 90 din deponuje u II banku, koja takoe u

rezerve stavlja 10%, tada II banka u rezervama dri 9 din , a daje pozajmice u iznosu

od 81 din. Na taj nain II banka kreira 81 din novca. Ako sada, zajmo primac deponuje

81 din u tredu banku, ona kreira 72,9 din a u rezerve stavlja 8,1 din,itd...

- Kako se ovaj proces kreiranja moe nastaviti beskonano, sumiranjem beskonanih

nizova dolazi se do koliine novca koju bankarski sistem kreira.

- Novani multiplikator predstavlja koliinu novca koju bankarski sistem stvara od

svakog dinara rezervi. Predstavlja recipronu vrednost udela rezervi.

- CB radi sigurnosti zahteva od svojih poslovnih banaka odreeni minimum rezervi

gotov novca koji se odreuje prema visini njihovih depozita. Drugim reima CB utie

na proces kreiranja novca. ( obavezne rezerve rastu(opadaju), kreiranje novca

opada(raste)).

3.5.2 Instrumenti monetarne kontrole

- Zadatak CB je ponuda novca u ekonomiji, koju ona vri pomodu tri instrumenta:

I) Operacije na otvorenom tritu

- Kada kupuje ili prodaje dravne obaveznice, CB vodi operacije na otvorenom tritu.

- Da bi povedala ponudu novca CB kupuje dravne obaveznice, novac kojim plada

obaveznice povedava koliinu novca u opticaju.

- Da bi smanjila ponudu novca CB prodaje dravne obaveznice, novac koji je dobila od

prodaje obaveznica smanjuje koliinu novca u opticaju.

II) Obavezne rezerve

- CB smanjujudi ili povedavajudi obavezne rezerve utie na novani multiplikator

povedavajudi ili smanjujudi koliinu kreiranog novca.

III) Eskonta stopa- je kamatna stopa na kredite koje CB daje poslovnim bankama u

sluaju da su joj rezerve manje od propisanog nivoa.

-Kad CB da ovakvu pozajmicu, devizni sistem raspolae sa vie rezervi pa se kreira vie

novca.(Eskontna stopa gore(dole), rezerve dole(gore), Ponuda novca dole(gore))

3.6 Kvantitativna j-na novca

- Kvantitativna teorija novca: Nivo cena varira u direktnoj proporciji sa koliinom

novca.

- Vezu izmeu koliine novca u opticaju i trinih transakcija izraavamo preko

kvantitiativne j-ne novca: MxV=TxP, gde je M- koliina novca u opticaju, V-brzina

obrta novca u odreenom vremenu, T-broj transakcija u odreenom vremenu, P-

cene formirane na tritu u odreenoj valuti. Ovu j-nu moemo transformisati i u

oblik: MxV=YxP, gde je Y- domadi bruto proizvod.

4. Inflacija

- Inflacija predstavlja porast opteg nivoa cena. Kada opti nivo cena raste, vrednost

novca opada, odnosno ljudi dre vedu koliinu novca, jer sa jednom novanom

jedinicom kupuju manje dobara i usluga. Svaka novana jedinica postaje manje

vredna.

4.2 Ponuda novca, tranja za novcem i monetarna ravnotea

- Vrednost novca odreuju ponuda i tranja novca.

- U osnovi, tranja za novcem pokazuje koliko bogatstva ljudu ele da dre u

likvidnom obliku. Mada mnoge varijable utiu na tranju za novcem, jedna se istie:

prosean nivo cena u privredi.

- Koliko de novca ljudi drati u novanicima zavisi od cene dobara i usluga koje oni

treba da kupe, tj. vii nivo cena povedava traenu koliinu novca.

- Na dui rok, opti nivo cena se prilagoava dok ne dostigne nivo u kome je tranja za

novcem jednaka njegovoj ponudi. Ako je nivo cena vedi(manji) od ravnotenog, ljudi

de eleti da dre vie(manje) novca nego to je CB kreirala, tako da nivo cena mora da

padne(se poveda) kako bi se izjednaile ponuda i tranja.

- Na ravnotenom nivou cena, koliina novca koju ljudi ele da dre tano je jednaka

koliini novca koju nudi CB.

4.3 Monetarna injekcija i njeni efekti (pogledti grafik u skripti)

4.4 Vrste inflacija:

I) Umerena inflacija- podrazumeva lagani rast cena. Jednocifrene godinje stope

inflacije.

II) Galopirajuda inflacija- predstavlja dvo ili trocifrenu inflaciju na godinjem nivou.

Kada se galopirajuda inflacija jednom ukoreni u privredno tkivo nastaju ozbiljni

ekonomski poremedaji.

III) Hiperinflacija- inflacija od milion ili milijardu posto godinje. Mnoge privrede

preive galopirajudu, ali hiperinflaciju teko.

4.5 Inflacioni porez

- Velike inflacije se uglavnom deavaju zato to vlade zemalja koriste tampanje

novca kao nain da plate svoju potronju.

- Kada vlada prikuplja prihode tampanjem novca, kae se da uvodi inflacioni porez.

Inflacioni porez je porez koji pladaju svi koji dre novac.

4.6 Fierov efekat

- Nominalna kamatna stopa je kamatna stopa koja govori kojom brzinom de se dinari

na vaem tednom raunu uvedati tokom vremena.

-Realna kamatna stopa koriguje nominalnu kamatnu stopu za efekte inflacije,tj.

predstavlja razliku izmeu nominalne kamatne stope i stope inflacije.

- Kada CB poveda stopu rasta novca, to rezultira usklaivanje nominalne kamatne

stope prema stopi inflacije i vedom nominalnom kamatnom stopom. To usklaivanje

nominalne kamatne stope prema stopi inflacije naziva se Fierov efekat.

5 Trite, sile ponude i tranje

- Ponuda i tranja su sile koje omogudavaju funkcionisanje trinih ekonomija.

5.1 Trite, vrste i f-je trita

- Trite predstavlja skup prodavaca i kupaca koji se dogovaraju po kojim de cenama

razmenjivati robe i usluge.

- Sastavni elementi trita su tranja, ponaanje kupaca, ponuda i ponaanje

prodavaca.

-Pravilo je da pokuaji vlade da regulie trine tokove izazivaju konflikte i probleme.

Naravno i slobodno trite moe proizvesti probleme, ali se to ree deava, naroito

kada se radi o ponudi i tranji dobara i usluga od vitalnog znaaja.

- Vrste trita:

I) Trita roba i usluga, odnosno trite dobara.

II)Trita inputa (rada, kapitala, zemljita).

III) finansijska trita

- Funkcije trita:

I) Informativna funkcija

- Trite prua informacije o stanju ponude i tranje za odreenom robom ili

uslugama, prevashodno preko cene. Uporeujudi postojede informacije sa

informacijama sa trita privredni subjekti i domadinstva donose odluke o

privrednim aktivnostima.

II) Selektivna funkcija

- Trite vri selekciju privrednih subjekata putem konkurencije. Zakon ponude i

tranje je povoljniji za efikasnije i produktivnije privredne subjekte.

III) Alokativna funkcija

- Trite ovom f-jom vri alokaciju ogranienih ekonomskih resursa na razliite

privredne grane, oblasti, itd.

IV) Distributivna funkcija

- Dohotci vlasnika inputa proizvodnje predstavljaju nacionalni dohodak i njihov

zbir je jednak veliini bruto domadeg proizvoda, tako da se odreivanjem cene inputa

proizvodnje opredeljuje raspodela bruto nacionalnog dohotka.

5.2 Trite, cene I konkurencija

- Trite moe biti centralizovano ili decentralizovano ili elektronsko.

- Trite je mehanizam putem kojeg kupci I prodavci meudeluju da bi nekoj robi

odredili cenu I koliinu.

- U trinoj privredi svaka roba ima svoju cenu,koja predstavlja vrednost nekog dobra

izraena u novanom obliku.

- Cene koordiniraju odluke proizvoaa I potroaa na tritu. Vie(nie) cene

smanjuju(povedavaju) tranju potroaa, a podstiu(obeshrabruju) proizvodnju.

- Cene po kojima kupci ele tano da kupe onoliko koliko prodavci ele da prodaju

postiu ravnoteu ponude I tranje.

- Vrline trinog mehanizma se u potpunosti ostvaruju tek kada postoje uslovi

savrene konkurencije.

- Savrena konkurencija je tehniki izraz koji predstavlja trite na kome ni jedan

potroa ili preduzede nisu dovoljno veliki da utiu na trinu cenu I podelu trita.

Nesavrena konkurencija je obrnuto.

5.3 Kriva tranje: odnos izmeu cene I traene koliine

- Traena koliina nekog dobra je koliina tog dobra koju su kupci spremni da kupe.

- Traena koliina se smanjuje(povedava) kako cena raste(opada).

-Opadajuda linija koja pokazuje odnos izmeu cene I traene koliine se zove kriva

tranje. Pomeranje krive tranje udesno(ulevo) zove se porast(pad) tranje.

- Postoje mnogi faktori koji utiu na krivu tranje, kao npr.:

- Dohodak- Ako tranja za dobrima pada(raste) kada se dohodak smanjuje, to

dobro se zove normalno(inferiorno) dobro.

- Cene srodnih dobara- Kada pad cene nekog dobra smanji tranju za drugim

dobrom, ta dva dobra nazivaju se supstituti. Kada pad cene nekog dobra

poveda tranju za drugim, ta dva dobra se nazivaju komplementi.

-Ukusi- Oekivanja u pogledu bududnosti mogu da utiu na sadanju tranju za

nekim dobrom.

- Broj kupaca- Kada raste broj kupaca nekog dobra, tada raste I tranja za tim

dobrom.

5.4 Kriva ponude: odnos izmeu cene I ponuene koliine

- Ponuena koliina nekog dobra ili usluge je koliina koju su prodavci spremni da

prodaju.

- Ponuena koliina raste(opada) kad cena raste(opada).

- Pomeranje krive ponude udesno(ulevo) naziva se rast(pad) ponude.

- Postoje brojni faktori koji utiu na pomeranje krive ponude, kao npr.:

- Cene inputa- kada se poveda cena jednog inputa proizvodnja je manje

profitabilna, pa se ponuda proizvoaa smanjuje.

- Tehnologija- Unapreenjem tehnologije preduzede smanjuje trokove

proizvodnje, time ini proizvodnju profitabilnijom I povedava ponudu.

- oekivanja- U zavisnosti od oekivanja o bududnosti preduzede varira svoju

ponudu.

5.5 Ponuda I tranja, trina ravnotea

- taka u kojoj se seku krive ponude I tranje zove se trina ravnotea, odgovarajuda

cena ravnotena cena, a odgovarajuda koliina ravnotena koliina.

- Pri ravnotenoj ceni, koli ina dobara koju su kupci spremni da kupe jednaka je

koliini dobara koju su prodavci spremni da prodaju.

- Postupci prodavaca I kupaca prirodno pomeraju trite ka ravnotenom poloaju

ponude I tranje.

- Viak(manjak) dobara se naziva situacijom prekomerne ponude(tranje).

- Zakon ponude I tranje: cena svakog dobra se prilagoava kako bi ponuenu I

traenu koliinu dovela u ravnoteu.

6. Agregatna ponuda I tranja

- ekonomske fluktuacije odgovaraju promenama uslova poslovanja.

- Period opadanja dohotka I rastude nezaposlenosti zove se recesija ako je relativno

blag, a ako je izrazitiji zove se depresija.

- Kratkorone ekonomske fluktuacij se u potpunosti mogu analizirati putem modela

agregatne ponude I tranje.

- Agregatna tranja je ukupna koliina dobara I usluga koju su domadinstva,

preduzeda I vlada spremni da kupe pri svakom nivou cena.

- Agregatna ponuda je koliina dobara I usluga koju preduzeda proizvode I prodaju pri

bilo kom nivou cena.

6.1. Osnovna obeleja krive agregatne tranje

-nivo cena I potronja: efekat bogatstva- Kada cene padaju, vrednost novca raste, to

ini potroae bogatijim pa oni vie troe. Porast line potronje znai I vedu tranju.

- nivo cena I investicije: efekat kamatnih stopa- nii nivo cena u ekonomiji smanjuje

kamatnu stopu, podstie znaajne invisticije, ime se povedava tranja.

-nivo cena I neto izvoz: efekat deviznog kursa- Kada pada nivo cena I izazove pad

kamatnih stopa, dolazi do pada vrednosti domade valute, tj. Realni devizni kurs

depresira, upravo to stimulie neto izvoz, ime se povedava tranja.

6.2 Mogudi razlozi pomeranja krive agregatne tranje (aggregate demanding,AD)

- Pomeranja koja nastaju usled potronje.

- Pomeranja koja nastaju usled investicija.

- Pomeranja koja nastaju usled dravnih izdataka- Ako drava odlui da joj treba vie

ili manje nekog dobra ili usluge.

- Pomeranja usled neto izvoza.

6.3. Osnovna obeleja krive agregatne ponude

- Kriva agregatne ponude je vertikalna na dugi rok jer ponuena koliina inputa u

jednoj privredi ne zavisi od nivo acena.

- U kratkoronom period kriva agregatne ponude je kosa jer promena cena utie na

agregatnu ponudu.

- Povedanje proizvodnih mogudnosti privrede dovodi do pomeranja krive agregatne

ponude udesno pri vedem nivou cena.

6.4 Razlozi pomeranja krive agregatne ponude

- Oekivanja vezana za inflaciju- Ako radnici oekuju povedanje cena trai de d aim se

povedaju plate to dovodi do poskupljenja inputa. Kriva agregatne ponude se pomera

kada dodje do promene cene inputa, tj. Kada inputi poskupljuju nezavisno od traene

koliine.

- PRomene u produktivnosti takoe utiu na cenu proizvodnje nezavisno od tranje.

6.5. Makroekonomska ravnotea

- Cela privreda je u ravnotei u taki preseka krivih AD I AS, kao isva trita: trita

roba I usluga,trita inputa I trita finansija.