• Paralelno sa fovizmom u centralnoj i severnoj Evropi razvijao

se ekspresionizam.

• U ekspresionističkom pokretu došli su do izražaja nordijski,

germanski i slovenski duh.

• U njegovom okrilju nastala su različita istaživanja koja

povezuje to što se akcenat sa likovne forme prenosi na

unutrašnju, psihološku sadržinu slike. Umetniku više nije

važno samo kako, već i šta slika, jer je njegovo interesovanje

upravljeno prema društvenim problemima i ljudskoj sudbini.

• U tom smislu nije čudno da se ekspresionizam pojavio

početkom XX veka, u vreme socijalnih kriza kada je prva

industrijska revolucija izmenila strukturu velikih gradova i

ugrozila čoveka, kada siromaštvo, bolest, beda, prostitucija,

alkoholizam postaju elementi jedne nove urbane supkulture,

čija će tamna strana odjeknuti u svim vrstama umetnosti:

literaturi, pozorištu, filmu, slikarstvu i skulpturi.

Ekspresionizam

• Na njegovim slikama

preovlađuje osećanje

melanholije, one

donose sumorno

razmišljanje o misteriji

života i ljudskoj

egzistenciji,

usamljenost, strah od

smrti, patnju.

»Jedne večeri šetao sam nekom

stazom. S jedne strane ležao je

grad, a ispod se pružao fjord. Bio

sam umoran i bolestan, stao sam

i pogledao – sunce je zalazilo –

oblaci su bili natopljeni krvavim

crvenilom. Osetio sam kako se

prirodom prolama vrisak; činilo mi

se da čujem taj vrisak. Tu sliku

sam slikao – naslikao sam oblake

kao pravu krv. Boje su vrištale. To

je postalo slika Vrisak«.

•Umetničko delo može

doći samo iz čovekove

unutrašnjosti.

•Prikazana je opsednutost

strahom i psihološka

napetost.

Ludvig Kirhner

• Jezgro pokreta u Nemačkoj bila je grupa MOST (Die Brücke) koju su

1905. u Drezdenu osnovali Ludvig Kirhner, Erih Hekel i Karl Šmit-Rotluf,

a zatim su im se priključili Emil Nolde, Maks Pehštajn i drugi. U svom

prvom proglasu istakli su da grupi može da pripada "svako ko neposredno i

neizveštačeno izražava ono što ga nagoni na stvaranje".

• Nagon je prava suština ove umetnosti, a da bi ga otkrili preduzimaju

ekspedicije po ostrvima Južnog mora, sakupljaju crnačku skulpturu,

proučavaju nemačke gotičke drvoreze, narodnu umetnost, mitove,

religiju – *sve to da bi otkrili praizvore i uspostavili most sa prasuštinom

likovnog jezika koja se održala u ritmu i ornamentici primitivnih umetnosti.

Taj eho prošlosti, tu poruku predaka treba čuti i uhvatiti, obnoviti, postaviti

kao temelj novom osećanju života; jer veruju da je čovek savremene

civilizacije izgubio vezu sa prirodom, njegova osećanja su otupela a

instinkti zakržljali tako da više nije u stanju da vidi prave stvari, niti da u

sebi izgradi istinite doživljaje.

• Urbani život je za njih prokletstvo. Iza raskošne svetlosti velegrada nalazi se naličje:

gramzivost, mržnja, posrnuli moral, poroci, droga, alkohol, prostitucija. Ekspresionizam

hoće da zabeleže tu izvrnutu sliku sveta, ali ne racionalno u vidu programske kritike,

već instinktivno, golim nagonom, vapajem i krikom usamljenog i nemoćnog čoveka.

Slikar ne dovodi u pitanje samo spoljašnju stvarnost, već i sopstveno biće i

egzistenciju. Taj svet se oslikava u njemu i on u svetu – slika tako postaje zbir

psihosocioloških projekcija, "slike su stvorene krvlju i nervima, a ne hladnim razumom"

(Kirhner). Zato su njihove figure tako deformisane i demonski iskrivljene.

I kao što je identifikacija forma=sudbina dovodi do razbijenog i iskidanog oblika, tako i

boje izražavaju sirovost i surovost, svoj vlastiti život.

• PLAVI JAHAČ (Der Blaue Reiter) osnovali su u Minhenu

1911. godine Kandinski, F. Mark, Kubin i Gabriela Minter.

Napustivši Novo udruženje minhenskih umetnika predložili su

osnivanje nove grupe, koja je dobila ime po almanahu koji su

u to vreme pripremali Kandinski i Mark. Na njihovoj prvoj

izložbi, u galeriji Tanhojzer decembra 1911, sa njima su

izlagali Make, Burljuk, Šenberg, Javljenski, Delone (u

Kubizmu), a na počasnom mestu bile su slike preminulog Anri

Rusoa Carinika.

Na drugoj izložbi, u galeriji Golc, nalazili su se akvareli, crteži i

grafika; tada su im se priključili neki slikari Mosta, zatim Kle,

Pikaso, Brak, Deren, Vlamenk i Maljevič.

• Sastav grupe pokazuje da ove umetnike nisu povezivali isto

slikarsko opredeljenje ili neka jedinstvena forma, već slični

pogledi na epohu i položaj umetnika u savremenom svetu,

želja da se na jednom mestu pokažu oblici u kojima se

pojavljuje moderna umetnost;

• Između Mosta i Plavog jahača sličnost je postojala,

ali razlika je bila velika. Slikari Mosta uzbuđivali su

dušu slikom sveta, dok je cilj Kandinskog i drugova

bio da svet podstaknu da progovori.

• Plavi jahač je više bio zaokupljen apstrakcijom i

čistim slikarstvom verujući da se umetnost ne oblikuje

prema prirodi, već od sopstvenih elemenata kao i

priroda: »Priroda stvara forme u svoje svrhe.

Umetnost stvara forme u svoje svrhe. Naš cilj (svrha)

je da probudimo radost« (iz kataloga druge izložbe).

»...Mi više nećemo da slikamo šumu ili konja onako

kako nam se sviđaju ili prikazuju, već onako kakvi

stvarno jesu – njihovo apsolutno biće koje živi iza te

prividnosti«

Franc Mark • Mark je otkrivao ono što je s druge strane oblika, njegovu suštinu, ono što se ne

može videti kad se gleda kroz formu i kroz pukotine sveta. Ako od onoga što

vizuelno opaža slikar uzme nekoliko vizuelnihpodataka, njima se ne završava već

otpočinje njegovo istraživanje: od predela i spoljašnosti ostaju samo sintetizovani

znaci koji vode ka dubljem i bitnijem sloju, ka mističnoj unutrašnjoj konstrukciji

koja determiniše svaku prirodnu strukturu. Bit onoga što vidimo nije u prividu, već

u unutrašnjoj konstrukciji koju jedino umetnik može da izrazi.

Vasilij Kandinski

FOVIZAM EKSPRESIONIZAM

boje izražavaju osećanje,

ali u procesu traženja

definitivnih tonskih

odnosa

boje su posledica

unutrašnje nužnosti i

psihičke sadržine

boja se pretvara u

formalni element slike

boja je simbol sa

određenim psihičkim

značenjem

boja je ostvarenje pokreta

duše ili »svest o viziji«

(Kokoška)

više se bavio spoljašnjim

i vidljivim - formom

više se bavio unutrašnjim i

nevidljivim – sadržajem