Slide 1

ELEKTRINI I ELEKTRONSKI OTPADPROBLEMI I REENJAE-otpad je uopteni termin koji se koristi za opisivanje razliitih vrsta starih i odbaenih ureaja koji sadre komponente koje se napajaju elektrinom energijom.Otpadna i odbaena elektrina i elektronska oprema (Waste electrical and electronic equipment - WEEE) ili ,,e-otpad predstavlja sve vei izazov za vlade irom sveta. Po proceni Programa Ujedinjenih Nacija za ivotnu Sredinu svake godine se stvori nekih 50 miliona tona e-otpada. Savremeni trendovi u dizajnu i proizvodnji elektronske opreme koji pospeuju vetako skraenje ciklusa zamene proizvoda znak su da se stvaranje otpada nee usporiti u skorije vreme. Problem 1. Lo dizajn i agresivna marketinka kampanja firmi koje proizvode elektronske ureaje uzrok su brzog tempa stvaranja otpada i velike opasnosti po ivotnu sredinu i drutvo. Problem 2. Elektronika sadri mnogo otrovnih supstanci, zbog ega je e-otpad otrovan Problem 3. Elektronika sadri mnogo retkih i deficitarnih supstanci Problem 4. Sa veim delom e-otpada se ne postupa adekvatno, to znai da zajednice i ivotna sredina plaaju ceh zbog dizajna koji ukljuuje otrovne supstance koje e brzo postati otpadne PROBLEMIElektronsku industriju karakterie, sa jedne strane, brz tehnoloki napredak, a sa druge, sve ea pojava da proizvoai ne uspevaju da dizajniraju robu na neki od naina koji uzima u obzir efekte koje bi ti proizvodi imali tokom itavog svog ivotnog ciklusa, ukljuujui i period kada postanu otpad. Posledica ovog su naprave koje su neverovatno sloenog dizajna i sastava, i ukljuuju paletu materijala od koje zastaje dah, od kojih su neki opasni i nije lako sa njima rukovati kada postanu otpad. Takoe, za njihovu proizvodnju je potrebna ogromna koliina energije, materijala i vode, a i emisija tetnih gasova je velika.

Problem 1. Kratak ivotni vek, veliki rizik Sirovine koje se koriste u proizvodnji elektronske opreme se prvenstveno dobavljaju rudarstvom, za koje je potrebna velika povrina zemljita i velika koliina energije, a takoe se stvara i velika koliina tetnih gasova. Na primer, 10.000 tona ugljen dioksida ispusti se u atmosferu da bi se proizvela jedna tona zlata, paladijuma ili platine.Savremena elektronika brzo postaje prevaziena i odbaena. Do sad je malo uinjeno da se uvedu nove vrste dizajniranja koje bi omoguile lake rasklapanje ili nadogradnju proizvoda i time produile njihov ivotni vek . U stvari, u sluaju mnogih proizvoda mnogo je jeftinije zameniti ih novim nego popravljati stare, ak i kada naete nekog da to uradi. Proizvodnja elektronskih ureaja je posao koji iziskuje puno materijala i energije. Na primer, sitni poluprovodnici (koji su takoe poznati i kao mikroipovi ili integrisana kola) koji se upotrebljavaju u skoro svim ureajima i koji su uneli revoluciju u elektronici u smislu primene i funkcionalnonsti, zahtevaju izuzetnu koliinu materijala i energije kako bi se napravili. Kao to se silikon (ili neki drugi material) koristi za izradu tankih slojeva, koliina hemijskih proizvoda koja se koristi za izradu ovih kljunih komponenti je ogromna samo jedan poluprovodnik moe sadrati 500-1000 razliitih hemijskih sastojaka a analiza iz 2002. je procenila da proizvodnja mikroipa od 2g moze stvoriti i do 26kg otpada, od ega je deo jako toksian. Pored napretka u tehnologiji koji moe uiniti da proizvodi zaista budu prevazieni, agresivne marketike kampanje kompanija koje proizvode elektroniku utiu na to da se potpuno ispravna oprema uini prevazienom nakon to je upotrebljavana svega godinu ili dve. Posledice ove pojave je vetaki izazvano skraenje ciklusa zamene ureaja.Svaka zemlja iskoristi stotine hiljada, ako ne i stotine miliona elektrinih i elektronskih ureaja svake godine. Do 2008. godine sastavljeno je milion kunih raunara, a predvieno je da e se ta cifra udvostruiti do 2014. Na globalnom nivou, postoji oko 4,6 milijarde mobilnih telefona koji su u upotrebi danas. Dodajte ovome mnotvo elektrinih aparata koji se danas koriste i vrlo lako moemo dobiti cifru od oko milijardu ureaja, a svi oni e kad-tad postati otpadni materijal. Neki od naina na koji loa izrada i druge prakse ine da moderni elektronski ureaji brzo zastarevaju ukljuuju: Kvarove fizikih delova 24% laptopova e se pokvariti ve u prve tri godine usled kvarova fizikih delova. Unapreen softver Novi softver moe poveati koliine e-otpada usled neslaganja sa starijim raunarima. Na primer, mnogi raunari nemaju dovoljno velike memorije ili brze procesore koji bi mogli da podre nove operativne programe kao to je Windows Vista Digitalne konverzije prelazak sa analogne TV na digitalnu je za rezultat imao vie e-otpada u obliku analognih TV ureaja. Razvoj HD TV je takoe bio uzrok ovome. Baterije mnogi manji elektronski ureaji sa punjivim baterijama imaju ogranien ciklus punjenja pre nego sto je vreme da se baterije zamene. Kako se izrauju novi ureaji kod kojih je zamena baterija sve tea, potroai se esto odluuju da kupe nov ureaj. Unapreenje mobilnih telefona Kompanije esto nude jeftine nove modele mobilnih telefona potroaima u redovnim vremenskim intervalima, na taj nain izazivaju potroae da ee menjanju telefone. Sve je dizajnirano tako da ga izbacite van im zavrite sa njim. Ali gde je to ,,van? Naravno ,,van u stvari ne postoji!

Kada ova koliina robe vie ne bude u upotrebi, suoiemo se sa velikim izazovom za odlaganje otpada nastalog od nje. Dok prodaja kompjutera i elektronske robe raste ravnomerno u svim oblastima sveta, ne moe se rei da je odgovarajui rast zabeleen u infrastrukturi neophodnoj za bezbedno upravljanje ovom opremom nakon prestanka njene proizvodnje. Mali je broj podsticaja za proizvoae da dizajn robe modifikuju imajui u vidu period nakon prestanka proizvodnje, iako su same kompanije najkompetentnije da se uhvate u kotac sa ovim problemom. Iza blistave spoljanosti tehnoloke inovacije u oblasti elektronike stoji mranija pria, koju vrlo esto ignoriu proizvoai i distributeri ove robe.

Problem 2: Otrovni proizvodi postaju otrovan otpad

Odlaganje otpada na deponije jedan je od najeih naina za odlaganje e-otpada, uprkos tome to je opasan. Kod svih deponija je primeeno isputanje materija u okolinu do neke mere, to znai da teki metali i druge otrovne supstance iz e-otpada mogu da iscure i zagade zemljite i vodu. Oko 40% tekih metala koji su pronaeni na deponijama u SAD, ukljuujui olovo, ivu i kadmijum, potiu od e-otpada.Deponije takoe mogu zagaditi okolinu emisijama tetnih gasova iz ive i isparenja koja su posledica nekontrolisanih poara. Toksinost materija koje se koriste u oblasti elektronike ine njihovu bezbednu reciklau izuzetno tekom. Postoje toksine materije koje se ugrauju u vae televizore koje mogu ozbiljno zagaditi ivotnu sredinu ako se odloe na deponije. Stari televizori sa katodnim cevima (CRT) sadre izmedju 2-4 kg olova koje moe iscureti u zemlju ako pri odlaganju na deponiju doe do oteenja i razlaganja, i na taj nain zagauju izvore podzemnih voda. Novi displeji od tenog kristala (LCD) sadre lampe ive za osvetljenje ekrana. Svaki LCD koristi mikrogram ive. Metal je ipak tako toksian da samo jedan gram ive godinje isputen u jezero povrine 1.61 ha moe da zagadi vodu u toj koliini da se riba ne moe jesti. Procenjuje se da od ukupne godinje potronje ive na svetskom nivou oko 22 % se iskoristi u proizvodnji elektrinih i elektronskih ureaja Preko 1450 tona bromiranih derivata ugljenika poznatih kao TBBPA upotrebljeno je za proizvodnju 991 miliona mobilnih telefona prodatih u toku 2006 godine. Ova hemikalija svrstana je u grupu neurotoksina Pored toga to sadri mnoge tetne i otrovne supstance, elektronika takoe sadri supstance koje su veoma vredne. Vei deo tih vrednih supstanci se nalaze u tampanim kolima koja povezuju elektronske komponente. tampana kola u kunom raunaru sadre gvoe, aluminijum, bakar, olovo, nikl, kalaj, zlato, srebro, platinu i paladijum. Metali i druge vredne komponente postoje i u drugim elektrinim komponentama, kao na primer bakar u icama i gvoe i aluminijum u kuitima.

Problem 3: Elektronika sadri vredne i deficitarne supstance

Vie zlata bi se moglo izdvojiti iz metrike tone iskorienih tampanih kola nego iz 17 metrikih tona rude zlata Mnogi materijali koji su kljuni u ICT industriji su veoma retki i deficitarni. Snabdevanje sa 14 vrsta minerala koji se koriste u modernoj elektronici je dostiglo kritinu stopu, a oekivano je da se potranja za njima utrostrui do 2030.

Neki od njih, kao to su tantal, tungsten i elementi grupe retkih metala dolaze iz izvora koji nisu pouzdani, to ukljuuje i zemlje u kojima su aktivnosti kompanija koje ih ekstrahuju razlog velike zabrinutosti javnosti i tema razliitih kampanja NVO koje se bave ljudskim pravima.Kada se uzmu u obzir rizici koji su povezani sa dobavljanjem ovih materijala i sa injenicom da su neki od njih tako retki i deficitarni, velika je teta da oni odlaze u nepovrat kada stare aparate bacimo na deponiju ili kada ih nepropisno recikliramo.Moramo zahtevati da proizvoai minimizuju koliinu ovih sirovina pri proizvodnji i da proizvode elektronske aparate tako da ih moemo ponovo upotrebljavati i reciklirati. Takoe moramo da drimo e-otpad podalje od deponija, da povratimo koliko god moemo sirovina iz nae odbaene elektronske opreme. E-otpad je teko reciklirati jer sadri opasne supstance, kao i one koje zahtevaju posebne postupke pri rukovanju. Previe elektronike koju vie ne elimo zavri na deponijama i u peima za spaljivanje otpada zajedno sa komunalnim otpadom, ili joj se gubi trag. Od 50 miliona tona koji je stvoren tokom 2009 godine samo 13% je reciklirano, to je okantan podatak.

Problem 4: Loi postupci upravljanjem otpada kotaju i ljude i planetu Ako se izvede na bezbedan i ispravan nain, za vaenje rude iz naih starih naprava potreban je samo deli energije u odnosu na energiju koja je potrebna za ekstrahovanje rude iz prirode. Takoe, kada se uzme u obzir opasna priroda nekih od materija koje se koriste u elektronskoj industriji, nepravilno tretiranje e-otpada dovodi do toga da drutvena zajednica i ivotna sredina plate cenu neefikasnog i opasnog dizajna od strane proizoaa.Odlaganje na deponije ili spaljivanje u peima nisu jedina dva naina da e-otpad doe do neslavnog kraja svog ivota. esto se elektronska oprema tretira na lo nain, pogotovo sve vie u zemljama u razvoju, u koje se e-otpad ilegalno uvozi iz bogatih zemalja. Guiyu, Kina. Radnici koji su esto deca, rade golim rukama sa velikim koliinama elektronskih ureaja, koriste ekie i dleta da rastavljuju monitore i opremu kako bi izdvojili vredne materijale. Najopasniji deo reciklanog procesa po ivotnu sredinu je izdvajanje tampanih ploa koje se zagrevaju u bazenima topljene legure olova i kalaja dok se ipovi ne izdvoje. Dnevna izloenost isparenjima od kalaja je izuzetno opasna. Uklanjanje dragocenih materijala se esto radi na otvorenom plamenu. U regionu Guiyu, neformalno selo je formirano na mestu gde se ice spaljuju kako bi se izdvojio bakar. Usled ovih procesa, javlja se toksini pepeo i ostaci koji prekrivaju mesta gde ljudi ive i gde se deca igraju. Ovo neformalno recikliranje nije samo direktna opasnost za mnoge pojedince koji rade ovaj posao, ve i po celu zajednicu i ivotnu sredinu. Na primer, otvoreno spaljivanje i odlaganje bezvrednih delova u vodu je zagadilo izvor pijae vode u Guiyu. ak i u Evropskoj Uniji, u kojoj izvesno postoji najrazvijeniji sistem propisa na celom svetu o tretiranju elektronskih aparata nakon to njihova proizvodnja prestane, samo sa jednom treinom e-otpada se postupa u skladu sa direktivom eme za otpadnu elektrinu i elektronsku opremu (Waste Electrical and Electronic Equipment (WEEE) Directive).

Ostatak e-otpada dospeva na deponije ili u postrojenja gde se otpad ne tretira po standardima, koji se nalaze i unutar, ali i van granica EU. U ovo je ukljuen ilegalan izvoz u zemlje u razvoju gde neregistrovana postrojenja za reciklau procesuiraju otpad na nebezbedan nain, pri tom rizikujui zdravlje sopstvenih radnika i zagaujui okolinu.

Pod ovim okolnostima, zemlje u razvoju imaju disproporcionalno veliki problem e-otpada, iako postoje globalni mehanizmi koji rade na reavanju ove trgovine otrovnim materijama. Konvencija o kontroli prekograninog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju stvorena je 1989. godine u Bazelu da bi spreila nezakonitu trgovinu otrovnim otpadnim materijalom. Godine 1994. na konvenciji u Bazelu doneta je odluka o potpunoj zabrani izvoza opasnih otpadnih materija iz zemalja lanica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u one koje toj organizaciji ne pripadaju, ukljuujui i izvoz u svrhu recikliranja.Uprkos zabrani iz Bazela hiljade tona e-otpada zavri u zemljama u razvoju svake godine. Ovaj podatak je delimino posledica toga to jedan od najveih izvoznika otpada nije jo ratifikovao zabranu a to je SAD. Po nekim procenama 50 do 80% e-otpada koji se prikupi u SAD-u ne bude recikliran u domaim postrojenjima, ve se alje u inostranstvo. Pored toga, zbog slabog sprovoenja Konvencije i zabrane na globalnom nivou stvaraju se uslovi da se ova trgovina nastavi, dok siromane zajednice i ivotna sredina nastavljaju da trpe tetu zbog neefikasnog dizajniranja proizvoda. Reenje: Proizvoai moraju da preuzmu odgovornost za svoju robu tokom itavog njenog ivotnog ciklusa, da bi dizajnirali bolje proizvode koji traju i ne predstavljaju opasnost nakon to prestane proizvodnja i upotreba.

Koje je reenje? Kako da se minimalizuju negativne posledice elektronike i e-otpada? Proizvoai moraju da: 1. Proizvode istije proizvode 2. Proizvode dugotrajnije proizvode 3. Primaju svoje proizvode natrag radi ponovnog iskoriavanja i bez bednog recikliranja Proirena odgovornost proizvoaca (POP) je iroko rasprostranjena u strategijama upravljanja otpadom, naroito za proizvode koji zahtevaju posebno rukovanje i tretman na kraju ivotnog ciklusa zbog svog toksinog sadraja. Ovo ini POP pogodnim za upravljanje e-otpadom. Sve vee koliine toksinog e-otpada i potekoe koje se javljaju u reciklai, zahtevaju da sagledamo problem na samom uzroku izradi i proizvodnji. POP je prepoznat kao zagovaranje za dobro reenje kako bi se minimizovao uticaj elektronskih ureaja, naroito kada postanu otpad (videti kampanje koje su izradili Electronics Take-Back Coalition i Greenpeace). Takoe, proizvodnja elektronskih ureaja je proces koji zahteva izuzetno mnogo materijala i energije. Na primer. Proizvodnja svakog PC zahteva 22 kg toksinih hemikalija, 240 kg fosilnog goriva i 1.500 kg vode.Ovaj princip zahteva od proizvoaa elektronske opreme da preuzmu odgovornost za itav ivotni ciklus svoje robe, ukljuujui i period kada postane otpad. POP je koristan pristup da se minimalizuje negativan uticaj jer on: prebacuje finansijsko i ekoloko breme tretiranja e-otpada sa lokalnih zajednica na proizvoae, i konano poinje da ukljuuje pravu cenu tehnologije u samu cenu proizvoda,moe da bude stimulans za ekodizajn.Vlade moraju da: 1. Zabrane uvoz i izvoz e-otpada 2. Zabrane bacanje e-otpada na deponije da promoviu ponovno korienje opreme i da reciklaa e-otpada postane obavezna 3. Promoviu i osiguraju odgovornost proizvoaa i promoviu ekoloki dizajn 4. Nadgledaju sve uesnike u ivotnom ciklusu proizvoda i da kanjavaju nezakonite radnje Potroai moraju da: 1. Kupuju manje i kupuju imajui u vidu zatitu ivotne sredine 2. Vraaju svoju robu proizvoaima radi bezbednog ponovnog iskorienja i reciklae

Postupci ostalih zainteresovanih strana Zagovaranje moe imati razliite oblike: Uee u (uspostavljenim) procesima politikih konsultacija Uee u politikim mreama izvan formalnih procesa donoenja odluka Lobiranje kod donosioca odluka i/ili onih koji utiu na njih Promena javnog miljenja Aktivizam: pritisak na one koji podravaju ideju da utiu na donosioce odluka

Kako da ova reenja sprovedemo u delo? Lobiranje i zagovaranje o e-otpadu u praksi KonsultacijeDemonstarcija reenjaAnaliza politikaPartnerstvaPodizanje svesti ljudiMobilizacija javnog mnjenjaStvaranje uslova da ljudi sami delujuLobiranje Video klipovi

Pria o Stvarima (The Story of Stuff): Tim projekta ,,Pria o Stvarima napravio je kratku animaciju da bi poduio ljude o mentalitetu proizvoaa elektronike koji se vodi sloganom ,,dizajniraj za deponiju. Uz pomo simpatinih ilustracija, ovaj video je veoma lak za gledanje i dostupan je svima, a uz to prenosi dosta informacija za samo par minuta.

Orua za zagovaranje

Pria o Elektronici, animirani film koji su uradili lanovi Story of Stuff Project grupe (videti www.storyofstuff.com/electronics) Performansi koji podiu svest ljudi

WEEE Man: Da bi se podigla svest javnosti o e-otpadu i da bi se promenila praksa ljudi vezana za njega, Kraljevsko Udruenje za Promociju Umetnosti stvorilo je i prikazalo po Londonu lik ,,WEEE Men. WEEE Men se sastojao iz preko tri tone elektronskog otpada koji tako naslagan dostie visinu od sedam metara, a predstavlja koliinu e-otpada koju prosean Britanac stvori za svog ivota.

Zombie TVs: ETBC vodi kampanju koja je smiljena tako da za cilj ima da natera proizvoae da preuzmu odgovornost za svoju robu nakon isteka njenog radnog veka.

Uesnici ETBC kampanje su izveli performans da bi podigli svest ljudi o tome kako e prebacivanje na digitalnu tehnologiju poveati koliinu e-otpada zbog jo uvek funkcionalnih analognih televizora. U tom performansu, uesnici su se preobukli u ,,Televizore zombije da bi zahtevali da proizvoai omogue da se iskoriena roba vrati njima nakon kraja njenog radnog veka i da se potom reciklira.

Izvetaji Mediji i komunikacijeVeb sajtovi i drutveni mediji Tradicionalni masovni mediji Saoptenja za javnost i konferencije za tampuDavanje intervjua Promotivni materijalPoznate linosti