Embed Size (px)
Citation preview
E l e k t o n s k a u p r a v a
S a d r ž a j :
E-GOVERNMENT - KONCEPTI ELEKTRONSKE UPRAVE.................................................................................. 2
Stadijumi u razvoju e-uprave.................................................................................................................................2
E-uprava je mnogo više od veb-sajta.....................................................................................................................3
Ciljevi razvoja e-uprave..................................................................................................................................................4
Modernizacija javne uprave...................................................................................................................................4
Razvoj nacionalne ekonomije............................................................................................................................... 4
Veće učešće i angažovanost građana u demokratskim procesima........................................................................ 5
Koncept – Vizija.............................................................................................................................................................. 5
Proces realizacije e-Uprave.............................................................................................................................................6
Principe realizacije.......................................................................................................................................6
Metodološki okvir e-uprave.................................................................................................................................. 7
Pokazatelji napretka.............................................................................................................................................. 8
Ključni faktori....................................................................................................................................................... 9
Strateško partnertstvo ključnih učesnika.............................................................................................................. 9
Ključne oblasti delovanja..............................................................................................................................................10
Planiranje i organizovanje razvoja e-uprave....................................................................................................... 10
Uspostavljanje institucionalnog okvira................................................................................................................10
Planiranje razvoja e-uprave................................................................................................................................. 11
Razvoj standarda e-uprave.................................................................................................................................. 11
Razvoj odgovarajućeg zakonodavstva e-uprave................................................................................................. 11
Stvaranje IKT infrastrukture............................................................................................................................... 12
Stvaranje bezbednosne infrastrukture................................................................................................................. 12
E-plaćanje........................................................................................................................................................... 12
Stvaranje ljudskih kapaciteta.............................................................................................................................. 12
Promovisanje e-uprave........................................................................................................................................ 12
Razvoj elektronskih javnih usluga...................................................................................................................... 13
Razvoj zajedničkih usluga javnih podataka i komponenti Infrastrukture........................................................... 13
Razvoj javnih usluga uprava–građani i uprava–privreda.................................................................................... 13
Internet će smanjiti redove ispred šaltera - Posle uspešnog razvoja u evropskim zemljama
elektronska uprava i u Srbiji..................................................................................................................................... 15
Elektronska uprava - Kako služiti gradjanima....................................................................................................... 17
Sažetak................................................................................................................................................................ 17
Uvodjenje e-uprave............................................................................................................................................. 17
Informacije o zajednici........................................................................................................................................18
Savetovanje......................................................................................................................................................... 19
Aktivno učestvovanje.......................................................................................................................................... 19
Izgradnja zajednice............................................................................................................................................. 20
Unapredjivanje pristupa javnim službama.......................................................................................................... 21
Zaključak......................................................................................................................................................................24
Literatura..................................................................................................................................................................... 25
1
E l e k t o n s k a u p r a v a
E-GOVERNMENT - KONCEPTI ELEKTRONSKE UPRAVEKako do elektronske uprave
Stadijumi u razvoju e-uprave
Već sada je jasno je da je put od «papirne» do elektronske uprave dugotrajan i da podrazumeva nebrojeno mnogo koraka. U ovom trenutku je korisno sagledati najtipičnije stadijume u razvoju jedne elektronske uprave. UNPAN ( Onlajn mreža Ujedinjenih nacija za javnu upravu i finansije ) je razvila model ( Web Measure Assesment Model ) po kome svaka uprava na putu do elektronske prolazi kroz pet stadijuma onlajn prisustva.
«Prisustvo u začetku» (emerging presence) je prvi stadijum u kome su informacije koje su na raspolaganju pružaju bazične i ograničene. On-lajn prisustvo uprave/vlade se sastoji od veb-stranice i/ili oficijelnog veb-sajta. Linkovi prema pojedinim ministarstvima mogu, ali ne moraju da postoje, kao i linkovi prema drugim (lokalnim, regionalnim) nivoima vlasti. U arhivi veb-sajta mogu se naći neke informacije – npr. ekspoze trenuntog predsednika vlade ili Ustav. Ipak, većina informacija je statična i opcije koje građani mogu da koriste su ograničene.
U drugom stadijumu, «pojačano prisustvo» ( enhanced presence ) vlada pruža više izvora informacija o javnoj politici koju vodi i to se odnosi i na aktuelne i na arhivirane informacije. Informacije se pojavljuju u obliku tekstova, zakona i drugih propisa, izveštaja, informacionih biltena, kao i baza iz kojih se mogu preuzeti podaci. Korisnici mogu da pretražuju baze podataka i postoji opcija «pomoć» ( help ), kao i mapa sajta. Iako se o radi o nešto sofisticiranijoj fazi, interakcija je još uvek jednosmerna – informacije pre svega idu od uprave ka građanima.
Sledi «interaktivno prisustvo» u kome on-lajn usluge uprave postaju interaktivne sa ciljem da se korisnicima pruže pogodnosti kao što su formulari – npr. za poresku prijavu ili zahtev za produženje (vozačke) dozvole koji se mogu preuzeti sa sajta. Za neke javne informacije pružaju se čak i audio i video izvori. Javni službenici se mogu kontaktirati putem elektronske pošte, faksa, telefona ili poštom. Sajt se redovnije ažurira.
«Transakciono prisustvo» , pretposlednji stadijum u evoluciji e-uprave, omogućava dvosmernu komunikaciju između korisnika i uprave. Uključuje opcije za plaćanje poreza, podnošenje zahteva za ličnu kartu, pasoš, izvode iz matičnih knjiga, produžavanje vozačke dozvole i druge interakcije, tako što omogućava građanima da svoje zahteve podnose on-lajn – 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Građanima je omogućeno i da plaćaju kazne (za saobraćajne i druge prekršaje), takse za različite usluge ili porez putem kreditnih ili debitnih kartica. Privrednici su u mogućnosti da podnose on-lajn ponude i učestvuju na on-lajn tenderima putem sigurnih linkova.
Konačno, «Umreženo, integrisano prisustvo» - naziva se još i «e-uprava bez šavova» ( seamless e-government) ili «jedinstvena e-uprava» ( joined-up e-government ) - trebalo bi da predstavlja najsofisticiraniji stadijum u razvoju jedne inicijative ka e-upravi.
2
E l e k t o n s k a u p r a v a
Najjednostavnije rečeno, predstavlja integraciju svih mogućih interakcija (G2G, G2C, C2G...) Uprava ohrabruje participativno donošenje odluka i spremna je i sposobna da uključi društvo u otvoreni dvosmerni dijalog. Putem interaktivnih mehanizama kao što su formulari za veb komentare i inovativni mehanizmi za on-lajn konsultaciju, uprava aktivno poziva građane i druge aktere da izraze svoje stavove o merama javne politike i uključe se u zakonodavni proces. Kao što je ranije rečeno, podrazumeva se da u ovom stadijumu mora doći do integracije različitih javnih agencija i organizacija uz njihovu punu saradnju i razumevanje osnovnih koncepata ne samo elektronske uprave, već i kolektivnog donošenja odluka i participativne demokratije.
Ovaj, za većinu još uvek nedostižni ideal, slikovito se označava i izrazom «jedinstveni šalter» ( single window) , na kome građanin/ka umesto namrštenog službenika sa nekoliko «klikova» dolazi do bilo koje informacije i usluge u nadležnosti bilo kod državnog organa.
E-uprava je mnogo više od veb-sajta
Prolazeći kroz gore navedene stadijume u evoluciji uprave od «obične do elektronske» trebalo bi da postane jasno – i donosiocima odluka i građanima – da postavljanje nekoliko informacija na internet prosto ne može biti dovoljno. Vlade koje zaista žele da funkcionišu elektronski procesu transformacije moraju posvetiti mnogo više pažnje nego što to čini većina. Drugim rećima, nabavka nekoliko stotina računara, njihovo umrežavanje i postavljanje raznobojne veb prezentacije neće dovesti do većih promena.
Motivi koji stoje iza projekta e-uprave moraju biti povezani sa širim, jasno definisanim ciljevima javne politike – npr. povećanje efikasnosti uprave ili poboljšanje kvaliteta pruženih usluga. Uvođenje e-uprave trebalo bi da dovede do promene načina na koji uprava radi, što jasno podrazumeva odgovarajuću političku volju i vođstvo, kao i neminovne obimne troškove. Finansiranje i politička volja uvek su u direktnoj vezi.
Ključno je da političari shvate da e-uprava nije instrument za prikpuljanje glasova. Ko god se krene tim putem na njemu mora i istrajati. Kada se veb-sajt postavi, on mora ostati aktivan trajno. Ako veb-sajt obećava non-stop usluge za građane, oni to i očekuju. Sa druge strane, građani moraju da shvate da je elektronska uprava ipak još uvek samo uprava. Iza veb-portala i dalje se nalaze hiljade službenika i upravne strukture i procedure koje omogućavaju da čitav sistem funkcioniše (tzv. back office) .
Konačno, treba imati u vidu, da usled promene načina poslovanja – koje su ne samo tehnološke, već i organizacione i promene u ljudskim resursima -neminovno dolazi do otpora kod samih javnih službenika, koji su nenaviknuti na elektronski način rada i kojim će biti neophodna obuka. Procenjuje se da oko 10% sredstava za finansiranje uspešnih projekata za uspostavljanje e-uprave odlazi na obuku i trening. 1
Ciljevi razvoja e-uprave1 Preuzeto iz dela: “Stalna konferencija gradova i opština” sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu
3
E l e k t o n s k a u p r a v a
Razvoj e-uprave nije cilj sam za sebe, već je u funkciji opštijih ekonomskih i društveno-političkih ciljeva:
Modernizacija javne uprave
Modernizacija javne uprave predstavlja korenitu promenu tradicionalnog načina na koji se obavljaju administrativni procesi u okviru države. Ta promena znači da građani ne moraju više da budu fizički prisutni i da idu od jednog do drugog organa vlade, kao što se to obično danas radi, i da gube svoje vreme i novac prikupljajući potrebna dokumenta da bi podneli neki zahtev. Umesto toga, zahvaljujući IKT koja omogućava potpunu automatizaciju administrativnih procedura i integraciju geografski distribuiranih organa, građani mogu da zadovolje svoje potrebe podnoseći svoje zahteve sa jednog mesta (npr. Internet portal e-uprave), bez obzira na broj različitih organa koji učestvuju u postupku obrade zahteva. Osim toga građani mogu u svakom trenutku da dobiju informaciju o trenutnoj fazi u kojoj se nalaze njihovi zahtevi. Na taj način, e-uprava obezbeđuje efikasnije, transparentnije i odgovornije javne službe koje su prilagođene potrebama građana i privrede.
E-uprava takođe podstiče reorganizaciju, uprošćavanje i standardizaciju administrativnih procedura. Na taj način, zahvaljujući standardizovanim i transparentnim administrativnim procedurama ona može značajno da pomogne u borbi protiv korupcije. Uz pomoć e-uprave može se unaprediti upravljanje u okviru države – koordinacija, planiranje, primena i kontrola primene zakona, administrativnih procesa I sl. – kao i obavljanje javnih poslova sa privatnim sektorom. Drugim rečima, e-uprava u velikoj meri omogućava i olakšava reformu javne uprave.
Razvoj nacionalne ekonomije
U zemljama u razvoju e-uprava predstavlja moćno oruđe u pospešivanju neprestanog privrednog razvoja. Uz pomoć e-uprave koja je integrisana sa ostalim značajnim ekonomskim strategijama može se:
stvoriti bolje poslovno okruženje za dalji privredni razvoj smanjivanjem troškova poslovanja;
pospešiti privredne aktivnosti i prednosti nacionalne ekonomije na internetu; obezbediti IKT infrastruktura da bi se privukli i zadržali investitori; pospešiti širenje e-poslovanja u privredi, i na taj način povećavati njenu
sposobnost za utakmicu na globalnom tržištu; poboljšati veštine i zaposlenost stanovništva; podržati razvoj i jačanje nacionalnog IKT sektora njegovim učešćem u
aktivnostima razvoja e-uprave. 2
Veće učešće i angažovanost građana u demokratskim procesima
2 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Ciljevirazvoja/tabid/815/Default.aspx
4
E l e k t o n s k a u p r a v a
E-Uprava se ne odnosi samo na obezbeđivanje usluga – takođe se odnosi i na podsticanje i angažovanost ljudi u oblikovanju budućnosti njihovih sela, gradova ili regiona. Korišćenjem elektronskih usluga zasnovanih na internetu građani mogu da komuniciraju sa državnom upravom i međusobno o važnim pitanjima, da na mnogo načina učestvuju u političkim raspravama i planiranju, počev od pristupa javnim informacijama, preko konsultacija i glasanja, forumima za raspravu i panelima građana, pa sve do glasanja elektronskim putem.
Koncept – Vizija
Koncept e-uprave predviđa interaktivne elektronske usluge prilagođene potrebama građana i privrede, koje su integrisane na svim nivoima javnog sektora.Glavne karakteristike koncepta e-uprave su:
Postojanje više različitih komunikacionih kanala koji omogućavaju pristup javnim uslugama, a koji se biraju od strane građana i privrede shodno njihovoj podesnosti i pristupačnosti.
Javne usluge su organizovane prema potrebama njihovih korisnika, tj. Prema životnim i poslovnim situacijama građana i privrede, a ne prema internoj organizaciji državnih organa.
Usluge koje državni organi pružaju su potpuno međusobno integrisane, umesto da predstavljaju izolovane celine.
Zahtevi korisnika prihvaćeni na prijemnim mestima transparentno se obrađuju u pozadini, bez obzira na broj različitih organa koje učestvuju u obradi. U pružanju svojih usluga, neki organ se može oslanjati na usluge drugih organa. Građanima i privredi je potrebna minimalna dokumentacija da bi podneli zahtev i zadovoljili svoje potrebe. Sve druge potrebne informacije, ukoliko su u posedu nekog državnog organa, dobijaju se komunikacijom unutar državne uprave korišćenjem integrisanih usluga. 3
Predstavljeni koncept e-uprave primenjuje se postepenim napredovanjem kroz različite nivoe razvoja. Sa aspekta kvaliteta usluga koji se nude javnosti, mogu se identifikovati tri takva nivoa:
1. Dostupne su samo informacije na internetu. Korisnicima su dostupne samo statičke informacije na internetu bez mogućnosti elektronske interakcije s državnom upravom.
2. Omogućeni su komunikaciono-interaktivni servisi. Građanima je omogućeno da s upravom komuniciraju elektronskim putem, tj. da razmenjuju elektronske poruke ili koriste jednostavne aplikacije za međusobnu komunikaciju.
3. Primenjeni su transakciono-integracioni servisi. U potpunosti se primenjuju složene i specijalizovane višestepene transakcije između različitih državnih organa sa ciljem zadovoljenja pojedinačnih korisničkih zahteva, kao što je obrada podnesaka građana. Opisani nivoi mogu se koristiti za planiranje napretka u
3 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/KonceptVizija/tabid/816/Default.aspx
5
E l e k t o n s k a u p r a v a
uspostavljanju elektronskih javnih usluga i upoređivanje dostignuća u ovom pogledu među različitim organizacijama unutar javnog sektora.4
Proces realizacije e-Uprave
Predstavljena vizija e-uprave je prilično daleko od današnje situacije u državnoj upravi Srbije i podrazumeva veoma složen napor da bi se ostvarila i postala sastavni deo svakodnevne prakse. U ovom odeljku se daju metodološke osnove kako dati koncept e-uprave realizovati.
Principi realizacije
E-upravu treba realizovati poštujući sledeće osnovne principe:
Pristup svima. Javni servisi moraju biti dostupni svim građanima. Glavni preduslov za ovo je jeftin i brz pristup internetu. Svi sadržaji od javnog značaja treba da budu dostupni svim građanima pod jednakim uslovima u elektronskom obliku. Građani ne bi trebalo da kupuju određeni softver radi pristupa i obrade tih sadržaja. Posebno treba obezbediti pristup osobama sa invaliditetom i drugim ugroženim grupama.
Sprečavanje digitalne podele i zaštita ljudskih prava. Informaciono društvo treba da poštuje opšta ljudska prava i spreči diskriminaciju građana po osnovu socijalnih razlika u pogledu prihoda, tehničkih znanja, roda, religije, starosti, nacionalne pripadnosti, itd.
Bezbednost i zaštita privatnosti. Javni servisi moraju biti bezbedni i moraju štititi privatnost građana.
Otvoren sistem. E-uprava će se primenjivati u saglasnosti sa principima otvorenog sistema zasnovanog na otvorenim i međusobno funkcionalnim IKT rešenjima različitih proizvođača. Servisi e-uprave trebalo bi da koriste rešenja zasnovana na otvorenim standardima i otvorenim formatima.
Koherentnost i funkcionalna jedinstvenost. E-uprava predstavlja veoma složen, ali integrisan informacioni sistem, koji funkcioniše kao jedan koherentan sistem, gde se jedinstvenost i zajedničko funkcionisanje različitih heterogenih delova postiže kroz standardizaciju i koordiniran razvoj.
Autonomija u razvoju. Svaki državni organ ili javna organizacija može autonomno da se razvija i upravlja svojim podsistemom prema prethodno dogovorenim standardima e-uprave i nacionalnom planu razvoja.
Fleksibilna i moderna IKT rešenja. Primenjena IKT rešenja zasnivaće se na najnovijim metodološkim i tehnološkim dostignućima omogućujući produktivan razvoj i obezbeđujući fleksibilnost na buduće organizacione i tehnološke promene.
Oslanjanje na nacionalni IKT sektor i akademsku/istraživačku zajednicu. Da bi se pružila prilika razvoju nacionalnog IKT sektora i pospešio razvoj
4 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx
6
E l e k t o n s k a u p r a v a
akademske/istraživačke zajednice, razvoj e-uprave će se uglavnom zasnivati na domaćim IKT kompanijama i akademskim institucijama, kao i istraživačkim centrima. 5
Metodološki okvir e-uprave
Realizacija vizije e-uprave je veoma složen proces, koji zahteva planiranje i izvođenje mnogobrojnih aktivnosti. Da bi se savladala ova složenost, sledeći metodološki okvir identifikuje ključne komponente e-uprave i na taj način omogućava bolju organizaciju razvoja e-uprave.
Potrebno je razviti sledeće ključne komponente e-uprave:
Elektronske javne usluge. Javne usluge moraju da budu racionalizovane, organizovane prema potrebama korisnika, automatizovane i dostupne elektronskim putem. Treba razviti sledeću grupu usluga orijentisanih prema korisnicima:
Portal vlade sa svim važnim informacijama o javnoj upravi i vezama ka pod portalima.
Građani: Usluge uprava–građani (eng. G2C), jednostavni za nalaženje, jednostavni za korišćenje i dostupni u jednom koraku kako bi se građanima olakšao pristup administrativnim uslugama koje pruža javna uprava.
Privreda: Usluge uprava–privreda (eng. G2B) smanjuju administrativno opterećivanje privrednih subjekata pojednostavljenjem administrativnih procedura, eliminisanjem prikupljanja suvišnih podataka i boljom komunikacijom korišćenjem odgovarajućih tehnologija e-poslovanja.
Uprava: Usluge uprava–uprava (eng. G2G) omogućavaju organima centralne i lokalnih uprava da kao punopravni partneri učestvuju u pružanju javnih usluga građanima.
Unutar uprave: Automatizacijom internih administrativnih procedura i omogućavanjem pristupa zajedničkim bazama podataka i centralnim registrima, unutar-državne usluge predstavljaju osnovu za sve druge elektronske javne usluge.
Telekomunikaciona infrastruktura. Moderna i liberalizovana digitalna telekomunikaciona infrastruktura omogućava građanima, privredi i državnim organima brz i jeftin pristup elektronskim javnim uslugama i predstavlja komunikacionu osnovu za e-upravu. Primena ove infrastrukture je, prema tome, važna za ciljeve e-uprave, posebno u udaljenim i nerazvijenim oblastima zemlje.
E-plaćanje. Elektronske javne usluge koje se protežu preko različitih državnih organa zahtevaju elektronski metod plaćanja administrativnih taksi. Ovakve metode plaćanja moraju se definisati i osloniti na odgovarajuće standarde razvijene u oblasti e-bankarstva. Međutim, e-uprava treba da zadrži i tradicionalni metod plaćanja da bi omogućila postepenu tranziciju i sprečila digitalnu podelu među građanima.
5 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx
7
E l e k t o n s k a u p r a v a
Bezbednost. Bezbednost transakcija i zaštita informacija igraju značajnu ulogu u uspešnoj realizaciji e-uprave. Postoji nekoliko aspekata bezbednosti, ali je posebno značajno uspostaviti uzajamno poverenje da bi se podržalo široko korišćenje elektronskih interakcija, kako između korisnika i uprave tako i unutar same uprave, tako što će se koristiti zajednička rešenja za uspostavljanje‚ identiteta‘ učesnika u elektronskim transakcijama.
Standardi. Standardi su izuzetno važni za uspešan razvoj i integraciju javnih usluga i informacija. Standardi imaju dvostruku namenu: (1) da obezbede zajedničko funkcionisanje između heterogenih IKT rešenja primenjenim u različitim oblastima e-uprave i (2) da omoguće koordinaciju razvoja aktivnosti e-uprave.
Zakonska infrastruktura. E-uprava zahteva novi zakonski okvir koji bi adekvatno regulisao široko korišćenje elektronskih javnih usluga i IKT u javnoj upravi i u odnosima uprave sa stanovništvom i privredom. Prvi koraci prema definisanju zakonskih okvira su načinjeni usvajanjem Zakona o elektronskom potpisu, ali zakonski okvir mora se razviti mnogo dublje da bi obuhvatio sve aspekte e-uprave.
Institucionalna infrastruktura. Uspešan razvoj e-uprave zahteva efikasnu upravljačku strukturu koja će planirati, koordinirati, izvršavati i vrednovati prihvaćenu strategiju e-uprave. 6
Pokazatelji napretka
Procenu učinka strategije e-uprave treba sprovoditi korišćenjem grupe pokazatelja (kao i odgovarajuće metodologije za njihovo sistematsko sakupljanje i analizu) u svim fazama njenog funkcionisanja. Imajući u vidu složenosti i prirodu e-uprave, treba primeniti i kontrolisati brojne pokazatelje. Stoga je potrebno detaljno proučavanje da bi se izabrali pokazatelje i merne veličine. Međutim, već su jasne neke opšte metodološke smernice u vezi sa ovim:
Potrebna su barem dva nivoa pokazatelja: početni, opštiji nivo, koji meri promenljive direktno povezane sa predloženim ključnim komponentama, i koji će naglasiti privredni i društveni aspekat; i drugi, specifičniji nivo, koji meri promenljive direktno povezane sa konkretnim aktivnostima koje će strategija predložiti i koje će imati više tehničku strukturu i biti više usredsređen na određenu oblast.
Taj specifičniji nivo obuhvata različite pokazatelje direktno povezane sa IKT, odslikavajući i stvaranje i korišćenje javnih servisa i robe u oblasti računara, telekomunikacija i sl. 7
Ključni faktori
6 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx7 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx
8
E l e k t o n s k a u p r a v a
Akcije koje predlaže strategija e-uprave bi, između ostalog, trebalo da se odnose na faktore koji su ključni za ispunjavanje vizije e-uprave. Identifikovani su sledeći ključni faktori:
Politička volja – ključni element za uspostavljanje e-uprave kao jedne od najviših državnih prioriteta i za mobilisanje raspoloživih sredstava.
Liderstvo i strateško razmišljanje – potrebno za usvajanje i primenu vizije e-uprave, a naročito za prevazilaženje i međusobno pomirenje interesa različitih aktera.
Kadrovi – od velikog značaja su adekvatno obučeni državni službenici za korišćenje IKT i dovoljan broj IKT profesionalaca zaposlenih unutar javnog sektora.
Finansiranje – neohodno da omogući neprekidan razvoj. Otpor promenama – mnogi će e-upravu doživeti kao uznemiravajući faktor I
opasnost za njihove trenutne pozicije. Učestvovanje građana i privrede – slabo IKT obrazovanje stanovništva I
nedostatak poverenja u elektronske javne usluge, koje se može sprečiti. 8
Strateško partnertstvo ključnih učesnika
Među ključnim učesnicima neophodno je strateško partnerstvo:
Centralna Vlada Lokalna samouprava Civilno društvo (nevladine i civilne organizacije) Privreda Akademska/naučna zajednica IKT sektor 9
Strateško partnerstvo znači da postoji zajednički dogovor svih učesnika o ciljevima I viziji e-uprave i da će oni aktivno učestvovati u aktivnostima razvoja.
Ključne oblasti delovanja
Akcije koje treba pokrenuti mogu se organizovati na osnovu tri glavne oblasti delovanja:
Planiranje i organizovanje razvoja e-uprave Stvaranje odgovarajućeg okruženja za razvoj e-uprave Razvoj javnih usluga i sadržaja e-uprave 10
8 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx
9 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Procesrealizacije/tabid/817/Default.aspx10 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx
9
E l e k t o n s k a u p r a v a
Planiranje i organizovanje razvoja e-uprave
Kao što to iskustvo drugih zemalja nagoveštava, uspešno stvaranje i uvođenje e-uprave predstavlja veliki izazov i zahteva dobru organizacionu infrastrukturu, pažljivo planiranje, efikasne mehanizme izvršavanja i dobru koordinaciju svih učesnika.
Uspostavljanje institucionalnog okvira Planiranje razvoja e-uprave Razvoj standarda e-uprave Stvaranje okruženja za razvoj e-uprave11
Uspostavljanje institucionalnog okvira
Stvaranje odgovarajuće organizacione strukture predstavlja osnovnu aktivnost za uvođenje e-uprave. Stvaranje institucionalnog okvira trebalo bi da prati princip decentralizovanog koordiniranog razvoja. Ova vrsta razvoja polazi od toga da je svaka organizaciona jedinica odgovorna za sopstveni razvoj, dok se jedinstvo čitave e-uprave kao sistema postiže koordinacijom zajednički usvojenih planova razvoja i usvojenih standarda.
Postojeću zastarelu fragmentisanu administrativnu strukturu bi trebalo zameniti modelom kooperativne uprave gde postoji raspodela i jasno su definisane nadležnosti među različitim organima u sledećih šest osnovnih organizacionih funkcija:
Usvajanje politike/strategije Koordinacija Razvoj Podrška Revizija/kontrola kvaliteta Bezbednost/zaštita podataka12
Kao što je već opisano u poglavlju, predviđeno je da se institucionalni okvir e-uprave pretvori u jedan veći koji će biti odgovoran za informaciono društvo u celini.
Planiranje razvoja e-uprave
Polazeći od ovog dokumenta kao osnove, treba napraviti detaljni dugoročni strateški plan za razvoj e-uprave koji će pokrivati vremenski okvir od sledećih 4–5 godina. Polazeći od analize postojeće situacije u svim javnim sektorima i razmotrivši ciljeve i viziju e-uprave, cilj ove akcije je formiranje logičke i fizičke arhitekture
11 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx12 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx
10
E l e k t o n s k a u p r a v a
integralnog informacionog sistema državnih organa Srbije i kreiranje detaljnih resursnih i vremenskih godišnjih planova aktivnosti razvoja, uključujući i zahteve za budžetskim sredstvima. Svi vladini organi i organizacije javnog sektora će usvojiti svoje detaljnije planove razvoja koji se zasnivaju na ovom planu razvoja.
Uspostavljeni institucionalni mehanizmi će redovno pratiti, ocenjivati i shodno tome menjati ove planove razvoja na globalnom i lokalnom nivou.
Razvoj standarda e-uprave
Cilj aktivnosti u ovoj oblasti je definisati sledeće:
Metodološki okvir koji postavlja tehničke smernice i specifikacije za postizanje zajedničkog funkcionisanja (interoperabilnost) u javnom sektoru.
Standarde za procese razvoja (tj. metodologija razvoja) koji pokrivaju čitav životni ciklus razvoja svih komponenti e-uprave.
Pokazatelje napretka koji mere razvoj e-uprave. Takođe, trebalo bi definisati i standardnu proceduru o tome kako usvojiti nove I modifikovati postojeće standarde. Standardi koji se usvoje na ovakav način treba da budu obavezni za sve centralne i lokalne državne organe i poslovne partnere koji učestvuju u razvoju e-uprave.13
Stvaranje okruženja za razvoj e-upraveRazvoj odgovarajućeg zakonodavstva e-uprave
Cilj je obezbediti zakonski okvir kojim će se regulisati pravna pitanja koja se odnose
na elektronske javne usluge i široku upotrebu IKT u javnom sektoru. Ovom aktivnošću bi trebalo da se dođe do predloga za usvajanje Zakona o elektronskoj upravi. Zakonodavstvo treba da bude usklađeno sa zakonima Evropske unije.
13 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx
11
E l e k t o n s k a u p r a v a
Stvaranje IKT infrastrukture
Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je sledeće:
Obezbediti jeftin i brz pristup internetu za građane i privredu. Izgraditi modernu digitalnu telekomunikacionu mrežu koja je neophodna za
realizaciju integrisanih javnih usluga. 14
Posebnu pažnju bi trebalo obratiti na seoske i udaljene krajeve kako bi svi građani imali pristup. Vlada mora da stvori odgovarajuće mehanizme koji će obezbediti ispunjenje ovog uslova na slobodnom i privatizovanom tržištu telekomunikacija.
Stvaranje bezbednosne infrastrukture
Glavni cilj aktivnosti u oblasti bezbedonosne infrastrukture je definisati i izgraditi mehanizme, kao što je infrastruktura javnih ključeva (Public Key Infrastructure, PKI), koji će obezbediti zaštitu privatnosti građana, učiniti elektronske transakcije bezbednim I povećati poverenje u e-upravu. Rešenja koja treba razviti trebalo bi da budu u skladu s međunarodnim standardima u ovoj oblasti.
E-plaćanje
Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je definisati, uvesti i regulisati načine plaćanja čime će se obezbediti elektronski servisi integrisani u javnom sektoru. Trebalo bi definisati koncept poreza za uslugu koju plaćaju građani. Aktivnosti u ovoj oblasti su u jakoj vezi sa aktivnostima u oblasti e-bankarstva.
Stvaranje ljudskih kapaciteta
Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je:
Poboljšati IKT veštine državnih službenika. Obučiti IKT stručnjake zaposlene u državnoj upravi kako da koriste najnovija
dostignuća u IKT. Stvoriti uslove kojima će se omogućiti regrutacija najboljih IKT stručnjaka sa
berze rada za rad u državnoj pravu.15
Promovisanje e-uprave
Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je podizanje svesti građana i njihovog razumevanja e-uprave da bi se obezbedilo veće učešće građana i privrednika. Ove
14 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx
15 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx
12
E l e k t o n s k a u p r a v a
aktivnosti će sprovesti mediji koristeći ostala sredstva u odgovarajućim vladinim ministarstvima na globalnom nivou.
Razvoj elektronskih javnih uslugaReinženjering i standardizacija administrativnih procedura
Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je:
Definisati, reorganizovati (racionalizovati) i standardizovati administrativne procedure pomoću kojih građani i privreda zadovoljavaju svoje potrebe i ostvaruju svoja prava na svim nivoima javnog sektora. Ovo je važno za njihovo uprošćavanje i automatizaciju, ali isto tako, ako ne i više, za borbu protiv korupcije u državnoj upravi. Samo jasno definisane i standardizovane procedure omogućavaju njihovu transparentnost.
Ustanoviti institucionalni mehanizam za kontinuirano i održivo poboljšanje administrativnih procedura.16
Razvoj zajedničkih usluga javnih podataka i komponenti Infrastrukture
Glavni cilj aktivnosti u ovoj oblasti je stvaranje zajedničke infrastrukture softvera koja je neophodna za uvođenje elektronskih javnih usluga. Prioritet bi trebalo da budu usluge koje omogućavaju pristup centralnim registrima i ostalim zajedničkim bazama podataka. Oni će biti razvijeni prema definisanim standardima interoperabilnosti.
Razvoj javnih usluga uprava–građani i uprava–privreda
Sve državne organizacije i organizacije u javnom sektoru bi trebalo da postignu inicijalni nivo razvoja e-uprave, a to je dostupnost informacija na internetu. Ostali nivoi u razvoju se postepeno stvaraju u skladu sa definisanim i usvojenim globalnim i lokalnim planovima razvoja e-uprave.
Kao jedna od prvih aktivnosti u ovoj oblasti, kroz probni projekat trebalo bi razviti neke složenije usluge koji zahtevaju učešće institucija i centralne i lokalne uprave. Glavni cilj aktivnosti je demonstrirati u praksi definisani koncept e-uprave i ustanoviti „dobru praksu“ za dalji razvoj.
Planovi razvoja i centralne i lokalne e-uprave bi kao prioritet trebalo da imaju sledećih 20 servisa (12 za građane i 8 za privrednike) definisanih od strane Evropske unije.Servisi uprava–građani:
1. Porez na promet (poreska prijava, obaveštenje o proceni) 2. Servisi traženja zaposlenja pri biroima za rad 3. Socijalno osiguranje
16 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx
13
E l e k t o n s k a u p r a v a
4. Lična dokumenta (pasoš i vozačka dozvola) 5. Registracija automobila (novih, korišćenih i uvezenih) 6. Dobijanje građevinske dozvole 7. Prijava policiji (npr. u slučaju krađe) 8. Javne biblioteke (dostupnost kataloga i alata za pretragu publikacija) 9. Izvodi iz matičnih knjiga (rođenje, venčanje) 10. Prijava na konkurs za više obrazovanje/fakultet 11. Obaveštenje o preseljenju (promena adrese) 12. Usluge u vezi za zdravstvom (interaktivni saveti u vezi sa dostupnošću usluga u
različitim bolnicama; zakazivanje pregleda u bolnicama)17
Servisi uprava–privreda:
1. Socijalni doprinosi za zaposlene 2. Porez na dobit preduzeća: poreska prijava, obaveštenje 3. Porez na dodatu vrednost (PDV): poreska prijava, obaveštenje 4. Registracija novog preduzeća 5. Podnošenje podataka kancelarijama koje se bave statistikom 6. Carinske deklaracije 7. Dozvole u vezi sa životnom sredinom (uključujući i izveštavanje) 8. Javna nabavka18
Ovi servisi su široko prihvaćeni kao najvažniji i koriste se u Evropskoj uniji (agencija IDA) da bi se merio napredak u određenim zemljama u oblasti e-uprave. Posebno treba povesti računa da javne usluge postanu dostupne ne samo u glavnim urbanim oblastima, već da su takođe dostupne i u seoskim oblastima.
17 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx
18 Preuzeto sa sajta Privredne Komore Srbije: http://pks.komora.net/Eposlovanje/euprava/Oblastidelovanja/tabid/818/Default.aspx
14
E l e k t o n s k a u p r a v a
Internet će smanjiti redove ispred šalteraPosle uspešnog razvoja u evropskim zemljama,
elektronska uprava i u Srbiji.
Dobijanje dokumenata putem Interneta ne znači da svi moraju da koristeelektronske servise, nego da oni postoje kao opcija klasičnim procedurama
Vađenje najrazličitijih dokumenata putem Interneta, plaćanje poreza uz nekolikoklikova mišem ili podnošenje zahteva za vizu na isti način pre samo deset godina delovalo je kao nemoguće. Ipak, danas se u mnogim zemljama veliki deo ovih poslova obavlja upravo elektronskim putem, a takozvana elektronska uprava se razvija i u Srbiji.
Zavod za informatiku i Internet bavi se razvojem elektronske uprave. Naš zadatak je da unapredimo i podržimo razvoj elektronskih usluga za građane, privredu, vladin i nevladin sektor. U naš mandat spada i unapređenje korišćenja Interneta u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Zbog toga smo u nekoliko proteklih meseci uradili snimanje trenutnog stanja internet prezentacija državnih organa, elektronske servise koji se nude i parametre korišćenja Interneta.
U Zavodu je urađena analiza sadašnjeg stanja, a rezultati
su objavljeni u brošuri "Unapređenje, razvoj i standardizacija Internet prezentacija državnih organa".
Elektronska uprava podrazumeva onlajn servise i interakciju s građanima, firmama i svim ostalim društvenim subjektima. Prema evropskoj kategorizaciji, elektronski servisi mogu imati više nivoa sofisticiranosti - pružanje informacija, preuzimanje dokumenata, elektronsko podnošenje dokumenata i kompletnu onlajn uslugu.Opredeljenje e-uprave trebalo da bude: građanin na prvom mestu i da sajtovi moraju da budu orijentisani ka korisnicima i njihovim životnim situacijama.
Na primer, korisniku se može pružiti informacija o tome šta mu je sve potrebno kako bi dobio izvod iz matične knjige rođenih ili platio porez. Cilj nam je bio da razvoj elektronske uprave postavimo što jednostavnije i za sada obezbedimo osnovne elektronske servise. Prema standardima EU, to je 20 onlajn servisa - 12 za građane i osam za biznis korisnike .
Najviše pažnje izazvala je lista najposećenijih sajtova jer ona pokazuje koliko sajt odgovara potrebama korisnika.
Elektronska uprava ne znači da svi moraju da koriste elektronske servise, nego da oni postoje kao opcija klasičnim procedurama koja može da skrati vreme i smanji troškove, istovremeno povećavajući efikasnost i kvalitet usluge.
15
E l e k t o n s k a u p r a v a
Sa druge strane, dodaje ona, obavljanje poslova onlajn znači i materijalnu uštedu, ali i smanjivanje prostora za korupciju. Iskustva zemalja koje su uvele elektronske javne nabavke pokazuju da se uz smanjenje korupcije može pružiti podrška malim i srednjim preduzećima da učestvuju u poslovima sa državom koja jeste jedan od najvećih potrošačaElektronska uprava takođe pruže bolji kvalitet usluga. Dok, na primer, službenik na šalteru može da zaboravi da vam da neku informaciju, izostavi da kaže da su neka dokumenta potrebna, kada se ista procedura obavlja elektronski procenat grešaka je minimalna.
Postoje dobri primeri kako se elektronska uprava uspešno može promovisati, s obzirom na to da mnogi nisu skloni tehnologijama i promenama u načinu kako komuniciraju sa državom.
Dobar je primer Brazila i Vijetnama, pošto ove zemlje imaju odličan sistem elektronskih javnih nabavki koji bi mogao da se primeni i kod nas. Kod njih je obavezno da se jedan procenat elektronskih javnih nabavki prepusti malim i srednjim preduzećima. Razvijenost elektronske uprave na lokalnom nivou je veoma različita.
Strategija razvijanja lokalne e-uprave zasniva se na formiranju uslužnih centara preko kojih bi se uspostavila komunikacija među različitim organizacionim i tehnološkim rešenjima koja realno postoje. Ideja je da se napravi interfejs koji bi omogućio da različiti sistemi međusobno komuniciraju i funkcionišu kao celina.
Projekat "Lokalna e-uprava", dodaje, tek je na početku. Planira se intenzivna saradnja i komunikacija između svih zainteresovanih subjekata. Ovaj projekat ima veliki značaj u kontekstu razvijanja informacionog društva u Srbiji.
Estonija je zemlja koja je najbrže ispunila većinu zahteva koje postavlja uvođenje informacionog društva. Makedonija je, objašnjava ona, uspostavila školsku Internet mrežu, a to su uspeli zahvaljujući finansijskoj pomoći USAID-a i bezrezervne podrške s vrha izvršne vlasti.19
19 Preuzeto iz “Business Surfer” poslovnog magazina
16
E l e k t o n s k a u p r a v a
Elektronska upravaKako služiti gradjanima
Sažetak
Jedan od načina da se podstakne aktivno učestvovanje uostvarivanju gradjanskih prava jeste da se poboljša pristup informacijama i uslugama, i to je jedan od ciljeva elektronske uprave (dalje u tekstu e-uprava).
Evropska zajednica definisala je e-upravu kao „upotrebu info-komunikacionih tehnologija (IKT) u javnoj upravi, u kombinaciji s organizacionim promenama i novim veštinama, kako bi se unapredile javne službe i ojačla podrška javnim strategijama“, i dala joj prioritet u Akcionom planu eEvropa 200520. U septembru 2003, komisija je usvojila saopštenje o e-upravi, pozivajući sve vlade da osiguraju svim gradjanima pristup javnim službama putem ulaganja u pristup koji je moguć sa različitih platformi (personalni računar, digitalna TV, mobilni terminali, javne pristupne take i slično).
E-uprava unosi promenu koja znači da gradjani ne moraju više da budu fiziki prisutni i da idu od jednog do drugog organa uprave kao što se to obično danas radi, i da gube vreme i novac prikupljajući potrebna dokumenta da bi podneli neki zahtev. Umesto toga, zahvaljujući IKT koja omogućava potpunu automatizaciju administrativnih procedura i integraciju geografski distribuiranih organa, gradjani mogu da zadovolje svoje potrebe, podnoseći zahteve sa jednog mesta (npr. Internet portal e-uprave), bez obzira na broj razliitih organa koji uestvuju u postupku obrade zahteva. Osim toga gradjani mogu u svakom trenutku da dobiju informaciju o trenutnoj fazi u kojoj se nalaze njihovi zahtevi. Na taj način, e-uprava obezbedjuje efikasnije, transparentnije i odgovornije javne službe koje su prilagodjene potrebama gradjana i privrede.
Uvodjenje e-uprave
Uvodjenje e-uprave podrazumeva procese integracije (promene u „stražnjoj kancelariji“), poboljšanja u pružanju usluga (promene u „prednjoj kancelariji“) i interoperabilnost. Elektronsku upravu čine tri elementa:
informacije, savetovanje aktivno uešće. 21
20 Akcioni plan eEvrope 2005. http://europe.eu.int/information_society/eeurope/2005/all_about/action_plan/index_en.htm
21 O e-upravi http://europa.eu.int/information_society/program-mes/egov_rd/about_us/index_en.htm
17
E l e k t o n s k a u p r a v a
Informacije se mogu definisati kao jednostrani odnos kojim vlada dostavlja informacije gradjanima korišćenjem IKT. Postojeći trendovi pokazuju da se opseg informacija znaajno povećao i da potreba njihovog dostavljanja elektronskim putem sada postaje zajedniki cilj svih zemalja Evropske unije. Informacije mogu bitimrazliite, ovde ćemo pomenuti najvažnije.
Informacije o zajednici
Javnost ima potrebu za ažurnim informacijama o zajednici da bi njeni pripadnici mogli da ostvare svojumulogu uspešnih i odgovornih gradjana. Informacije o zajednici morale bi da budu od važnosti za itavu zajednicu. Ovaj tip informacija pogodan je za digitalizaciju, što ih čini lakše i šire dostupnim.
Muzeji izgradjuju sliku o svojoj lokalnoj zajednici preko artefakata i izložbi.
Arhivi raspolažu službenim i neslužbenim podacima, dokumentima svih vrsta, kao i arhivima fotografija, zvučnim i video zapisima, kako istorijskim, tako i savremenim, koji ilustruju i objašnjavaju razvoj zajednice kojoj služe.
Javne biblioteke obezbedjuju informacije o nizu ustanova i organizacija koje čine civilno društvo.
Digitalizacija omogućava muzejima, bibliotekama i arhivima, ali i korisnicima, npr. grupama u zajednici, stvaranje sadržaja koji je koristan kao informacija o zajednici.
Muzeji mogu napraviti virtuelne izložbe i dogadjaje, tematski organizovane prema značju i važnosti za lokalne zajednice.
Arhivi mogu organizovati pristup po predmetu ili temi, bez obzira na format.
Biblioteke mogu napraviti jedinstvene baze podataka lokalnih informacija, pretražive po predmetu, mestu ili nazivu organizacije/ustanove. Mogu se uvrstiti sledeće vrste informacija:
lokalni dogadjaji; lokalne volonterske grupe, ukljuujući organizacije za razliite društvene manjine,
npr. za starije osobe, decu, ljude s razlilitim bolestima, dobrotvorna društva, zaviajne organizacije, sportske klubove, hobiste i sl.;
grupe za samopomoć; administrativna tela; politiki predstavnici; škole i univerziteti, privatno učenje; turistike informacije; lokalne novine; informacije o lokalnoj vlasti, npr. ko je za šta odgovoran i u kojoj kancelariji; informacije o saobraćaju, npr. vozni red autobusa i vozova;
18
E l e k t o n s k a u p r a v a
spisak firmi, iako nema potrebe za dupliranjem oglasnih strana; veze sa drugim sajtovima sa informacijama o zajednicama na podruju istog
regiona.
Pristup informacijama o zajednici može se pružiti preko lokalnog portalaime se obezbedjuje šire pokrivanje i ravnomerna dostupnost svih aspekata života lokalne zajednice. Izgradnja i održavanje partnerstva s javnim, volonterskim i privatnim organizacijama (kao što su kancelarije socijalnih službi, zdravstvene službe, visoke škole i univerziteti, savetodavna tela za gradjane, organizacije etnikih manjina, organizacije privatnog sektora, npr. IT i lokalne medijske kuće, organizacije koje pružaju podršku) jeste glavni element u stvaranju i održavanju ovakvih portala. Lokalne biblioteke su dobro mesto za izradu portala za informacije o lokalnoj zajednici. One mogu biti i posrednici i koordinatori, ukoliko se poštuju standardi.
Savetovanje
Savetovanje je dvosmeran odnos u kojem gradjani dobijaju povratnu informaciju o oblastima koje reguliše država. Ono je u porastu, ali ne znatnom, i medju raznim evropskim zemljama postoje velike razlike. Medjunarodni centar za teledemokratiju (The International Teledemocracy Centre)22 sa sedištem na Nejper univerzitetu u Škotskoj, istražuje načine upotrebe tehnologije za savetovanje. On je izradio nekoliko, pretežno škotskih projekata, ukljuujući jedan za škotsku izvršnu vlast: U kakvoj Škotskoj želimo da živimo? 23
Aktivno učestvovanje
E-uprava se ne odnosi samo na obezbedjivanje usluga. Takodje se odnosi i na podsticanje i angažovanost ljudi u oblikovanju budućnosti njihovih sela, gradova ili regiona. Korišćenjem elektronskih usluga zasnovanih na Internetu gradjani mogu da komuniciraju sa državnom upravom i medjusobno o važnim pitanjima, da na mnogo naična učestvuju u politikim raspravama i planiranju, počev od pristupa javnim informacijama, preko konsultacija i glasanja, foruma za raspravu i panel gradjana, pa sve do glasanja elektronskim putem.
Aktivno učestvovanje može se definisati kao partnerstvo u kojem gradjani aktivno uobličavaju politička mišljenja, ali gde vlada zadržava odgovornost za konačne odluke. Napori da se gradjani ukljue u politiko odluičvanje su retki, a primeri su ograničeni na nekoliko zemalja, kao što je Etiopija. Treba posebnu pažnju obratiti na one grupe gradjana koje nemaju potrebna znanja za korišćenje novih tehnologija. Iskustva pokazuju da se ne sagledavaju usluge i informacije koje mogu biti od koristi ženama kao organizovanim akterima koji treba da utiču na donošenje odluka i kreiranje ukupne politike društva. Treba naglasiti i da e-nepismenost žena i njihovo zanemarivanje u daljem usavršavanju predstavlja pretnju buduće izolacije žena korisnika servisa e-uprave.22 Internacionalni centar za teledemokratiju: http://njnjnj.e-consultant.org.uk
23 U kakvoj Škotskoj želite da živite? http://e-consultant.org.uk/sustainability
19
E l e k t o n s k a u p r a v a
Drugi vid učestvovanja koji podstiu vlade jesu e-tran-akcije. To znači da gradjani elektronskim putem ispunjavaju formulare, obavljaju plaćanja, i slino. Neke od transakcija koje ljudi mogu obavljati onlajn su:
zahtev za pasoš, registracija za glasanje, registracija vozila; prijavljivanje za vozaki ispit, kupovina licence za TV, ispunjavanje poreske prijave, podnošenje prijave za subvencije, plaćanje poreza.
Muzeji, biblioteke i arhivi mogu pomoći ljudima da se sažive s onlajn transakcijama. Takodje, mogu kod njih izgraditi poverenje u ovaj proces, uvodeći sopstvene e-transakcije. Mnogi arhivi, recimo, omogućavaju onlajn naručivanje kopija genealoških podataka, a biblioteke svojim korisnicima omogućavaju onlajn pretraživanje kataloga, upućivanje zahteva za pozajmicu, obnavljanje zaduženja knjiga i slino, od kuće ili s posla, i mnogi korisnici smatraju da im to odgovara. Personalizacija može predstavljati dodatnu vrednost uslugama e-uprave. Na primer:
informacije iz razliitih izvora mogu da se objedine i predstave u paketu, da bi se odgovorilo na potrebe korisnika;
kancelarije vlade i lokalne samouprave mogu zajednički da koriste podatke o ljudima (u skladu sa propisima o zaštiti podataka), tako da oni ne moraju nekoliko puta na različitim mestima da daju iste podatke, i da bi se omogućilo obraćanje po imenu;
ispunjavanje formulara biće pojednostavljeno ako pojedini standardni delovi, npr. ime i adresa, mogu da se ispune automatski, koristeći pohranjene podatke;
ljudi mogu da skupe na jednom mestu linkove prema službama koje koriste svakodnevno, zajedno sa ličnim informacijama relevantnim za te službe, kao što su pristupni brojevi i drugo (nešto kao „Moja-Vlada“ ili „Moja LokalnaVlada“; slični su i „Moj-Muzej“ ili „MojeObrazovanje“);
oni se mogu prijaviti za inicijalno informisanje ili dobijanje podsetnika, u vezi sa odredjenim transakcijama ili svežim informacijama.
Izgradnja zajednice
Izgradnja zajednice ima važnu ulogu u podsticanju aktivnog upražnjavanja gradjanskih prava. Kada se ljudi udruže s drugima koji dele zajednika interesovanja, identitet ili istoriju, poeće da se osećaju uključenim, steći će samopouzdanje za učestvovanje u društvenom životu i postati aktivni gradjani.
Unapredjivanje pristupa javnim službama
20
E l e k t o n s k a u p r a v a
Lokalni muzeji, arhivi i biblioteke mogu pridoneti unapredjivanju pristupa javnim službama tako što će:
naglašavati svoju pozitivnu ulogu u pružanju usluga e-uprave. Ako se ukljue u programe vlade, mogu privući nove izvore finansiranja;
isticati svoja iskustva u negovanju bliskog kontakta s korisnicima, da bi osigurali da projekti e-uprave vode računa o stvarnim zahtevima gradjana;
pokazivati sopstvenim primerom da su novi naini interakcije s upravom delotvorni i da vode ka promenama, kako gradjani ne bi izgubili interesovanje.
Muzeji, biblioteke i arhivi, svaki za sebe, imaju jedinstvene načine na koje mogu doprineti povećanju učešća u e-upravi. Na primer:
Muzeji su daleko napredovali od nekadašnjih mesta statičnih izložbi. Kada se njihovi programi predstave na provokativan nain, oni mogu podstaći rasprave, kako unutar muzeja tako i izvan njih, preko medija. Na taj nčain oni mogu animirati zajednicu, ukljuujući i one njene delove kojima muzeji tradici- onalno nisu privlani. Sajt Animating Democracy Initiative 24 sadrži mnogobrojne primere kako su muzeji doprineli izgradnji zajednice i demokratije, od povezivanja izložbi s filmskim predstavama i predavanjima, do organizovanja neformalnih diskusionih grupa u Internet kafeima.
Arhivi imaju važan i jedinstven zadatak da ljudima obezbede pristup do odluka koje su donete u njihovo ime i korist. Arhivski podaci su ključni za razumevanje procesa donošenja odluka i upravljanja. Ova uloga je sve značajnija za javni život od kad su postavljeni novi zahtevi za brigu o arhivima i savremenim podacima. Sloboda informacija i zakonodavstvo o zaštiti podataka, zahtevi upravljanja elektronskim zapisima i pažljivije medijsko praćenje vlasti, postavili su nove izazove. Povećano zanimanje za porodičnu i lokalnu istoriju uzrokovalo je povećani interes za arhive i kod nekih društvenih grupa koje su ranije bile društveno isključene.
Javne biblioteke su, kroz istoriju, iz različitih razloga uvek bile ustanove od velikog znaaja za gradjansko uestvovanje, najviše zato što su uspešno predstavljale javno lice lokalne uprave. One su često jedine javne zgrade u lokalnoj zajednici, naročito u seoskim podrujima, i često imaju radno vreme koje korisnicima/gradjanima više odgovara nego radno vreme vladinih kancelarija, pa su uz njihovu pomoć te usluge dostupne i izvan normalnog radnog vremena ovih službi. One mogu obezbediti prostor za susrete i sastanke gradjana sa lokalnim zvaninicima i poslanicima, prostor u kojem različite organizacije mogu da organizuju sopstvene dogadjaje, i pružiti potrebnu podršku, npr. korišćenje raunara, aparata za fotokopiranje, posluženje hranom i napicima. Osim toga, u nedavnom pregledu Komisije EU one su navedene kao naješće korišćene lokalne usluge e-uprave. Biblioteke mogu poboljšati te usluge na neki od sledećih načina:
a) da ih uvedu na strateškim mestima u lokalnoj zajednici (u bibliotekama, pokretnim bibliotekama, kioscima i sl.), na kojima će služiti kao pristupne
24 The Animating Democracy Initiative http://njnjnj.americansforthearts.org/AnimatingDemocracy
21
E l e k t o n s k a u p r a v a
take za e-upravu, uz obezbedjivanje Interneta i stručne pomoći. Time se svima omogućava jednostavan pristup, naroito stanovnicima seoskih podruja ili zapostavljenih sredina;
b) da obezbede neposrednu ili onlajn obuku i podrška za upotrebu tehnologije, Interneta i drugo, za javnost, organizacije, ali i za zaposlene u javnom sektoru;
c) da održavaju kanale komunikacije (tj. servis e-pošte, veze za video konferisanje, linije za ćaskanje) pomoću kojih gradjani mogu da komuniciraju s vladinim službenicima, i sl.;
d) da obezbedjuju adrese e-pošte za osoblje lokalnih organa uprave; e) da održavaju platformu preko koje druga odeljenja lokalne samouprave mogu
da stave svoje informacije na Web; f) da deluju kao pristupna taka za državne IKT inicijative; g) da obezbedjuju onlajn platformu za diskusione grupe i grupe koje razmenjuju
novosti; h) da obezbedjuju sredstva i opremu za e-transakcije – npr. plaćanje računa,
zakazivanje sastanka, ispunjavanje formulara, rezervacije za različite dogadjaje, prostor, prevoz, i slično;
i) da obezbedjuju virtuelni pristup, tako da ljudi mogu da dolaze do informacija i usluga iz svojih domova ili sa radnih mesta;
j) da obezbedjuju ili da aktivno uestvuju u obezbedjivanju dobrih kanala za dostavljanje usluga, kao što su širokopojasna ili bežična veza;
k) da imaju svoje predstavnike u lokalnim telima koja donose odluke iz ove oblasti;
l) da su upoznati sa zakonskim aspektima, kao što je zaštita podataka, privatnost i sloboda informisanja;
m) da prednjae u pružanju pomoći lokalnoj vlasti pri uvodjenju interaktivnih i interoperabilnih sistema e-uprave.
U martu 2004. godine Komisija je usvojila Saopštenje pod naslovom Omogućavanje ostvarivanja gradjanskih prava: podsticanje evropske kulture i različitosti kroz programe za mlade, za kulturu, audiovizuelne medije i gradjansko učestvovanje (Making citizenship NJork: fostering European culture and diversity through programmes for Youth, Culture, Audiovisual and Civic Participation), 25 koje uvidja da nedavno i buduća proširenja Unije, praćena demografskim promenama i imigracionim talasima, još više nego pre neodložno traže da se evropskim gradjanima omogući iskustvo pripadnosti Uniji, da bi mogli da se poistovete sa njom. Muzeji, biblioteke i arhivi treba da doprinesu da se to i dogodi.
Ljudi već uzimaju učešća u raspravama na sajtovima televizijskih i radio programa, glasaju za omiljene takmičare u televizijskim reality programima, odgovaraju onlajn na pitanja u kvizovima, koriste tehnologiju za uočavanje kvarova na kolima ili za odgovaranje na teorijski deo testa, kao dela vozakog ispita, i slino. Oni takodje stupaju u elektronski kontakt sa muzejima, bibliotekama i arhivima (onlajn pretraživanje kataloga, rezervisanje i produžavanje zaduženja knjiga od kuće, naručivanje ulaznica za izložbe, kupovina suvenira iz muzejskih prodavnica suvenira, naruivanje fotografija iz arhiva).
25 Više na sajtu: http://europa.eu.int/comm/dgs/education_culture/comcitizen_en.pdf
22
E l e k t o n s k a u p r a v a
Odomaćivanje ovakvih aktivnosti trebalo bi da pomogne da se poveća učestvovanje u e-upravi. Pristupanost, neformalnost, anonimnost (tamo gde je primerena), brzina i prilagodljivost za ljude sa smetnjama, sve to bi trebalo da privue ljude koji nikada ranije nisu uzeli učešća u raspravama o lokalnim ili nacionalnim pitanjima.
Glasanje poštom uvek povećava odziv birača, a e-glasanje verovatno će još više ohrabriti ljude da glasaju. Ono im pruža više mogućnosti da izaberu kada i gde će glasati, a može obezbediti i brže i tanije prebrojavanje glasova. Očekuje se da e-uprava olakša ljudima ne samo da dodju do informacija o lokalnim pitanjima (preko praćenja sednica lokalnih skupština, na primer), nego i da se uključe u odluivanje preko konsultacija, ispitivanja javnog mnjenja, foruma za rasprave, gradjanskih panela, kao i da odredjene transakcije s vladinim kancelarijama obave elektronskim putem.
Evropska unija postavila je cilj da sve javne službe imaju pristup mrežama za širokopojasne servise, a to će omogućiti svim muzejima, bibliotekama i arhivima dasvoje usluge pruže elektronski i da obuhvate veću zajednicu, kada širokopojasne mreže budu dostupne većem broju gradjana.
Kako su usluge e-uprave postale sve raširenije, ljudima bez linog pristupa Internetu treba obezbediti lako dostupne javne pristupne take sa širokopojasnom fiksnom ili bežičnom vezom. One bi sigurno mogle biti postavljene u muzejima, bibliotekama ili arhivima, koji u većini zemalja zauzimaju velik broj zgrada, ili imaju pokretne službe.
Za mnoge ljude pristup preko Interneta neće biti moguć iz razliitih razloga, uključujući i lični izbor. Zbog toga biće potrebno da se obezbede i drugi kanali za dostavljanje informacija, na primer interaktivna televizija. Malo je ljudi koji nemaju pristup televiziji, a di-gitalna televizija polako zamenjuje analognu. Muzeji, biblioteke i arhivi moraće da istraže kako se različite tehnološke platforme mogu upotrebiti za dostavljanje njihovih usluga.
23
E l e k t o n s k a u p r a v a
Zaključak
Nove tehnologije mogu se koristiti da bi se dodala vrednost tradicionalnim uslugama, ali i za pružanje potpuno novih usluga. Muzeji, biblioteke i arhivi treba da iskoriste mogućnosti istraživanja i učestvovanja u razvojnim projektima.
Da bi se koristile, usluge moraju biti sigurne i javno proverene. Veliki delovi ukupne populacije mnogih zemalja koriste muzeje, biblioteke i arhive, i oni se u načelu smatraju verodostojnim institucijama. Ako sopstvene transakcije izvode elektronskim putem, oni mogu velikom broju ljudi da približe e-usluge, tako što će im ukazivati na njihove prednosti i pomagati u sticanju poverenja u njih.
U budućnosti, ljudi će oekivati personalizaciju stalnog pristupa i organizaciju koja će više biti u skladu sa željenim profilom, a ne sa strukturom ponudjenih usluga. Lokalna uprava odgovorna za muzeje, biblioteke i arhive može da se uklopi u ovaj plan time što će podržavati razvoj sistema za personalizovani pristup i pružanjem usluga lokalne e-uprave.
24
E l e k t o n s k a u p r a v a
Literatura
1. Privredna komora Srbijehttp://pks.komora.net/informatika/Eposlovanje/euprava/tabid/798/Default.aspx
2. PC magazinhttp://www.pcmagazin.co.yu/category/it/e-uprava/
3. Portal e-uprave Rebublike Srbijehttp://www.euprava.gov.yu/
4. Ugovor iz Mastrichtahttp://njnjnj.eurotreaties.com/maastrichtext.html
5. Dijalog s gradjanima http://europa.eu.int/citizensrights/index_en.cfm
6. O e-upravi http://europa.eu.int/information_society/program-mes/egov_rd/about_us/index_en.htm
7. Akcioni plan eEvrope 2005. http://europe.eu.int/information_society/eeurope/2005/all_about/action_plan/index_en.htm
8. Uloga e-uprave u budućnosti Evropehttp://europa.eu.int/information_society/eeurope/2005/all_about/egovernment/communication/index_en.htm
9. Nove zemlje članice, budući prvaci e-uprave http://europa.eu.int/ida/jsps/documents/dsp_shonjPrinterDocument.jsp?docID=3193&lg=en
10. Izveštaj o kvalitetu i korišćenju javnih e-usluga u Evropi: Vrhunac weba, novembar 2003. http://njnjnj.topofthenjeb.net/en/
11. Evropski okvir za interoperabilnost u panevropskim uslugama e-uprave. Verzija 1.0, novembar 2004.http://europa.eu.int/ida/servlets/Doc?id=18101
12. Evropski portal mladih http://njnjnj.europa.eu.int/youth/index_en.html
13. Činjenice o e-upravi – e-usluge za gradjane po zemljamahttp://europa.eu.int/ida/en/chapter/422
14. Internacionalni centar za teledemokratijuhttp://njnjnj.e-consultant.org.uk/
15. U kakvoj Škotskoj želite da živite? http://e-consultant.org.uk/sustainability/
16. The Animating Democracy Initiativehttp://njnjnj.americansforthearts.org/ AnimatingDemocracy /
17. preko programa za mlade, za kulturu, audiovizuelne medije i gradjansko uestvovanje http://europa.eu.int/comm/dgs/education_culture/comcitizen_en.pdf
25
