ПРЕС КЛИПИНГ

Удружења за комуналне делатности

Март, 2013

Штампани

медији

Željko Sertić novi predsednik PKS

Članovi Skupštine Privredne komore Srbije, jednoglasnom odlukom, izabrali su privrednika sa dugogodišnjim iskustvom Željka Sertića, direktora firme „Konrad“ u Novom Sadu, za novog predsednika PKS. Za potpredsednike nacionalne asocijacije srpske privrede izabrani su Raša Ristivojević, Zdravko Jelušić i Velibor Sovrović

Novi predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić predstavio je strateške pravce razvoja Privredne komore Srbije, kojima je polazna osnova, kako je naglasio, reforma komorskog sistema. Cilj je da PKS postane nacionalni lider u promovisanju i zaštiti interesa srpske privrede, a čitav komorski sistem harmonizovan i uredjen tako da bude kičma ekonomskog sistema u zemlji. Prema rečima Sertića, treba da se podigne kvalitet komorske organizacije i povrati autoritet i integritet institucije prema Vladi, tako da se uspostavi pravo, realno, iskreno partnerstvo.

Željko Sertić, koji ima bogato iskustvo od preko 25 godina ne samo u privredi, već i u asocijacijama koje okupljaju privrednike, izrazio je uverenje da će komorski sistem, koji postoji 156 godina, opstati, ali da mora biti reformisan.

„Komora je kuća svih privrednika, mora da bude glas svih i da ima otvorena vrata za sve“, naglasio je Sertić, dodajući da je neophodno da komora radi na promeni uslova privredjivanja, podsticanju konkurentnosti i profitabilnosti preduzeća, da postane najveći savetnik i dobar primer.

Naš cilj je da komorski sistem u državi postane prvo mesto na koje privrednik dolazi, a za takvu promenu neophodna je svest svakog zaposlenog o tome kako doprinosi boljitku rada srpske privrede. Merilo uspeha i rezultata biće konkretni podaci sa terena, saveti pruženi privrednicima, broj posećenih firmi, rekao je Sertić.

Misija Privredne komore Srbije ogleda se u unapredjenju uslova privredjivanja, podsticanju konkurentnosti, profitabilnosti preduzeća, kroz odgovornost, efikasnost, otvorenost, inventivnost i konkurentnost.

„Moramo biti inicijator promena“, naglasio je novi čelnik nacionalne asocijacije privrednika, navodeći da Privrednu komoru Srbije vidi kao mesto na kojem se kreiraju nove ideje i sučeljavaju argumenti. Prioritetni strateški ciljevi su unutrašnja reforma, uredjenje položaja komorskog sistema i jačanje integriteta, a strateški zadaci posvećenost članovima odnosno privredi, jačanje partnerskog odnosa sa državnim organima, promena slike o komori u javnosti, obrazovanje u službi razvoja privrede, proširenje javnih ovlašćenja, jak poslovni servis, posebno savetnička služba, podsticanje osnivanja novih privrednih subjekata, podsticanje zapošljavanja, aktivna medjunarodna saradnja, promena svesti o privatnom preduzetništvu, promena odnosa državnih organa prema privatnom sektoru, poslovna etika i društveno odgovorno poslovanje.

Svi strateški ciljevi i zadaci imaće svoje akcione planove sa merljivim pokazateljima uspeha i jasnom evaluacijom, dodao je on.

Bivši predsednik PKS Miloš Bugarin, koji je podneo neopozivu ostavku Skupštini Privredne komore Srbije, obrazlažući svoju odluku, istakao je da ostavku podnosi iz ličnih razloga, zbog onoga što je planirao da uradi, a nije uspeo. "Imao sam sa svojim timom odredjene rezultate, ali u nekim periodima nisam bio zadovoljan svojim učinkom", rekao je Bugarin. Zahvaljujući saradnicima, predstavnicima resornih ministarstava u tri vlade, medjunarodnih institucija, medija, naglasio je da nije bilo dovoljno političke podrške za realizaciju planova i izrazio očekivao da će Sertić dobiti veću podršku.

Privredna komora Srbije, prema rečima Bugarina, imala je sredstva da još pre tri godine kupi „Beogradski sajam“, ali da taj posao nije realizovan zbog „političke odluke“.

Kako je istaknuto na Skupštini PKS, za Željka Sertića kao kandidata za predsednika PKS stiglo je više od 30 predloga. Miloš Bugarin je u junu 2011. drugi put izabran za predsednika PKS, a prvi mandat počeo je 2007. godine.

Skupština je izabrala i tri nova potpredsednika Privredne komore Srbije. Jednoglasno su izabrani preduzetnik Raša Ristivojević iz firme „Rimo“, Zdravko Jelušić, vlasnik „General auta“, a većinom glasova, dosadašnji potpredsednik PKS Velibor Sovrović,

generalni direktor „Laste“.

Na sednici je verifikovan mandat novoizabranih članova Skupštine izmedju dveju sednica, usvojen Zapisnik sa osme i devete sednice Skupštine PKS, razmotrena aktuelna privredna kretanja, koja je predstavila potpredsednica PKS Vidosava Džagić, usvojen je Izveštaj o radu PKS za 2012. godinu, Finansijski izveštaj PKS za 2012., dopune Statuta i Odluka o dopuni odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i sudija Suda časti pri Privrednoj komori Srbije.

Novi zakon i nemački kroj za srpsku komoru

Medij - Rubrika: PREGLED - Naslovna Datum: Pet, 05/04/2013 Zemlja: Srbija Površina članka: 238cm2 Autor: Ljiljana Lukić

Strana: 1 Deo: 1/1 Teme: PKS Privredna komora Srbije, Željko Sertić (predsedn

Sačuvati vodne resurse od zagađivanja Medij - Rubrika: NOVA NAŠA REČ - Van rubrike Datum: Pet, 29/03/2013 Zemlja: Srbija Površina članka: 284cm2 Autor: Strana: 8 Deo: 1/2

Teme: Regionalne privredne komore i druge privredne komore

Za propise 10 milijardi Medij - Rubrika: PREGLED - Društvo i Ekonomija Datum: Čet, 04/04/2013 Zemlja: Srbija Površina članka: 314cm2 Autor: Tanjug Strana: 5 Deo: 1/1

Teme: PKS Privredna komora Srbije

PRIVREDNE VESTI | 11. MART 2013. | 10:20

Sporazumno finansijsko restrukturiranje

Sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava regulisano je Zakonom donetim 27. maja 2011. godine,

kojim je PKS povereno obavljanje poslova institucionalnog posredovanja u ovom postupku. Iz prvih 11 meseci primene

Zakona može se zaključiti da je evidentna nedovoljna informisanost privrednih društava i njihovih zastupnika o

mogućnostima i prednostima postupka, a time i njihova nedovoljna zainteresovanost i nepoverenje

Sporazumno finansijsko restrukturiranje praktično znači da PKS kao institucionalni posrednik pomaže pri uspostavljanju

saradnje izmedju dužnika i poverilaca radi redefinisanja dužničko-poverilačkih odnosa, i pruža podršku u toku pregovora, radi

njihovog uspešnog okončanja. Uslove i način institucionalnog posredovanja PKS je uredila Pravilnikom o uslovima i načinu

institucionalnog posredovanja u sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava i Odlukom o troškovima, na

koje je prethodnu saglasnost dao nadležni ministar. Krajem marta 2012. godine, donošenjem Pravilnika o sadržini ugovora o

mirovanju dugova zaokružen je pravni okvir, čime su obezbedjeni svi neophodni uslovi za primenu Zakona i sprovodjenje ovog postupka.

Predmet Zakona je uredjenje uslova i načina postupka restrukturiranja, odnosno uredjenje postupka redefinisanja dužničko-

poverilačkih odnosa izmedju privrednog društva u finansijskim teškoćama, kao dužnika, i njegovih poverilaca. Zakon se

primenjuje na realni sektor, u slučaju finansijskih teškoća - nelikvidnosti, preteće nelikvidnosti i prezaduženosti. Cilj postupka

je blagovremeno prepoznavanje i rešavanje finansijskih teškoća, stvaranje uslova za održiv nastavak poslovanja dužnika i za

naplatu potraživanja poverilaca, odnosno postupak se sprovodi samo kada se proceni da je opstanak i oporavak dužnika

ekonomski opravdan i izvodljiv, i da je verovatno da će dužnik moći da nastavi da održivo posluje na duži rok, kao i da će

relevantni poverioci moći da ostvare povoljno namirenje svojih potraživanja. Neophodan preduslov za vodjenje postupka je

učešće najmanje dve banke na strani poverilaca, čime se obezbedjuje veći stepen medjusobne kontrole i provere učesnika u finansijskom restrukturiranju, i sprečavaju eventualne zloupotrebe.

Sve ostale opcije koje stoje na raspolaganju su daleko nepovoljnije, na primer stečaj ili unapred pripremljen plan reorganizacije.

Sporazumno finansijsko restrukturiranje je jedini postupak u kome su svi poverioci ravnopravni, i koji im pruža mogućnost za

100 odsto naplatu svog potraživanja. Dodatne prednosti ovog postupka su u tome što je kratak, jeftin, i što, zahvaljujući njemu, poslovni odnosi ostaju očuvani.

Zakonom je utvrdjen opšti okvir postupka, a stranama u postupku data je sloboda da uredjuju medjusobne odnose na način koji

im najviše odgovara. Da bi se sprečio nastanak pravnih praznina u primeni Zakona u praksi, utvrdjena su načela po kojima se

vodi postupak:

-podobnosti potraživanja (može se restrukturirati samo korporativni dug)

-dobrovoljnosti (u svim fazama postupka i pri donošenju svih odluka i rešenja)

-održivosti poslovanja dužnika

-postupanja u dobroj veri

-saradnje i koordinacije poverilaca

-ravnopravnosti položaja poverilaca i položaja srazmernog visini potraživanja

-pristupa podacima i poverljivosti podataka

Već u prvim fazama postupka strane u postupku zaključuju Ugovor o mirovanju dugova. Ovaj ugovor je osnov za privremenu

deblokadu računa dužnika i za zabranu, odnosno odlaganje izvršenja, i njegov značaj je upravo u tome što pruža kratak predah

dužniku, i obezbedjuje mu relaksirano vreme za pregovore. Tokom perioda mirovanja poverioci ne mogu preduzimati radnje u

cilju naplate potraživanja, osim podnošenja tužbi u cilju sprečavanja zastarelosti potraživanja. Po isteku perioda mirovanja, poverioci ponovo stiču pravo prinudne naplate i izvšenja.

Uspešan postupak restrukturiranja završava se zaključivanjem Ugovora o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, kojim je moguće predvideti različite mere:

- otplatu u ratama, izmenu rokova dospelosti, kamatnih stopa ili drugih uslova kredita, zajma i drugog potraživanja ili

instrumenta obezbedjenja

- unovčenje imovine ili prenos imovine radi namirenja potraživanja

- otpust duga

- izvršenje, izmenu ili odricanje od založnog prava

- davanje dodatnih sredstava obezbedjenja od strane dužnika ili trećih lica, uključujući jemstva i garancije

- pretvaranje potraživanja u kapital (konverzija duga)

- zaključivanje ugovora o kreditu, odnosno zajmu

- izdavanje hartija od vrednosti

- druge mere od značaja za realizaciju finansijskog restrukturiranja

Zakonom je propisana i neprekidnost (kontinuitet) založnog prava kod obezbedjenog potraživanja koje se restrukturira - vrši se

samo izmena podataka upisane hipoteke, odnosno založnog prava na pokretnim stvarima i pravima, do iznosa potraživanja koje

se restrukturira. Podsticaj za poverioce su znatno niže naknade Republičkom geodetskom zavodu kod izmene podataka već

upisane hipoteke u odnosu na upis nove hipoteke zbog novog pravnog osnova u vidu ugovora o finansijskom restrukturiranju.

Predvidjeni su i podsticaji za uspešno okončano sporazumno finansijsko restrukturiranje.

Izmenama i dopunama poreskih zakona - Zakona o porezu na dobit pravnih lica i Zakona o poreskom postupku i poreskoj

administraciji, predvidjeni su podsticaji i za poverioce, i za dužnike, koji uspešno okončaju postupak sporazumnog finansijskog restrukturiranja.

Poveriocima se na teret rashoda priznaje otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja, a dužniku - poreskom obvezniku može se odobriti plaćanje poreskog duga u jednakim ratama do 60 meseci, uz grejs period od 12 meseci

Odlukom NBS bankama je omogućeno da potraživanja restrukturirana u ovom postupku, mogu klasifikovati u manje rizičnu

kategoriju, i to ako je reč o drugom restrukturiranju, uz uslov da dužnik u periodu od najmanje tri meseca, odnosno najmanje tri

uzastopna plaćanja, svoje obaveze izmiruje s docnjom ne dužom od 30 dana. Nadoknada posredniku plaća se samo u slučaju uspešno okončanog postupka.

Od kraja marta 2012. godine, kada je zaokružen pravni okvir za sporazumno finansijsko restrukturiranje, podneto je 16 zahteva

za pokretanje ovog postupka. Dva postupka su uspešno završena zaključivanjem ugovora o sporazumnom finansijskom

restrukturiranju, a u jednom postupku, koji je još u toku, zaključen je ugovor o mirovanju dugova. U tri predmeta tokom

postupka je, uz pomoć PKS, postignuti dogovor dužnika i poverilaca, ali pojedinačni. U tri predmeta podnosioci zahteva su povukli zahtev, a u dva predmeta poverioci su odbili učešće. U toku je šest postupaka.

Najviše zahteva - 11 podnela su privredna društva iz oblasti proizvodnje (metalopreradjivačka industrija, proizvodnja

nameštaja, lekova, medicinskih pomagala, hrane), 2 zahteva podnela su privredna društva iz oblasti trgovine, 2 iz vodoprivredne

delatnosti, a jedan iz prevozničke delatnosti. Samo 2 zahteva podnela su privredna društva iz Beograda, 5 iz Vojvodine, a 9 iz uže Srbije.

Predlagači svih dosadašnjih postupaka bili su dužnici. U jednom postupku na strani dužnika pojavljuje se poslovna grupa, sa

svim svojim zavisnim privrednim društvima - ukupno 6. U dva postupka na strani dužnika pojavljuju se dva medjusobno vezana

privredna društva. Na strani poverilaca pojavljuje se najčešće oko 10 učesnika - uvek je bilo više banaka od neophodne dve. U 9

postupaka na strani poverilaca pojavljuje se Fond za razvoj Republike Srbije, a kao učesnik u jednom postupku pojavljuje se EBRD, i to u dvojakom svojstvu - kao poverilac i kao manjinski vlasnik jednog od privrednih društava u restrukturiranju

Iz prvih 11 meseci primene Zakona može se zaključiti da je evidentna nedovoljna informisanost privrednih društava i njihovih

zastupnika o mogućnostima i prednostima postupka, a time i njihova nedovoljna zainteresovanost i nepoverenje. Postupci se

pokreću neblagovremeno, kada su dužnici već u velikim problemima, što ne deluje stimulativno na poverioce. Proces

donošenja odluka u bankama je predug, pri čemu nema razlike vezano za visinu potraživanja

Da bi sporazumno finansijsko restrukturiranje zaživelo u praksi, odnosno da bi bili postignuti ciljevi zbog kojih je donet Zakon,

potrebno je realizovati niz aktivnosti, zbog čega je PKS pripremila projekat čije su osnovne aktivnosti:

Analiza uloge i aktivnosti ključnih učesnika u postupku, kako bi se utvrdile stvarne ili potencijalne prepreke za sprovodjenje

postupka i dale preporuke za njegovo unapredjenje

Analiza postojeće regulative radi rešavanja otvorenih pitanja

Razvoj kapaciteta PKS

(a) povećanje profesionalne kompetencije Centra za usluge i posredovanje, trening medijatora i obuka osoblja

(b) standardizacija “ugovora o mirovanju dugova” i “ugovora o restrukturiranju dugova” i obezbedjenje veće transparentnosti kako bi se omogućilo strankama da se usredsrede na više komercijalnih aspekata restrukturiranja.

Program nacionalnih i regionalnih terenskih aktivnosti seminara/radionica za dužnike, njihove zastupnike, poverioce,

održavanje nacionalnih konferencija i izrada publikacija, uključujući i “vodič” za posredovanje

Osmišljavanje administrativnog okvira za MSP, kako bi se predstavila procedura za manje dugove i promovisalo veće učešće

banaka

Osmišljavanje sistema elektronskog praćenja predmeta radi prikupljanja relevantnih podataka i merenja rezultata

Očekuje se da će se realizovanjem ovih aktivnosti povećeti zainteresovanost za sporazumno finansijsko restrukturiranje, a time i ispuniti ciljevi zbog kojih je Zakon donet.

Приватизација комуналних фирми на мала врата http://www.dnevnik.rs/ekonomija/privatizacija-komunalnih-firmi-na-mala-vrata

Ажурирано пре 6 дана 15 часова

Крајем децембра прошле године ступио је на снагу нови Закон о јавним предузећима, по којем ће оснивачи морати да ураде процену и дефинишу уделе у власничком односу оснивача и предузећа, који ће бити исказани или кроз уделе, или кроз акције. Секретар Удружења стамбено-комуналне привреде у Привредној комори Србије Бранимир Љумовић упозорава на то да је акција хартија од вредности и има два односа: право на хартију и право из хартије.

Он објашњава да када неко дође до одређеног броја акција, може и да их прода. А, како објашњава, то значи да се на мала врата уводи могућност приватизације.

– Овде се бркају две ствари, имовина и капитал – каже Љумовић. – Правни појам имовине је скуп свих права и обавеза, имовинских и неимовинских, који припадају

одређеном правном субјекту. Капитал је чист економски израз. Питање је ко ће проценити вредност предузећа, шта ћемо радити тамо где је власништво помешано – јер није спроведена идентификација власништва. На пример, за локални водовод који су грађани изградили својим новцем и поверили на управљање предузећу за водоснабдевање, локална заједница каже да је њен, а то би био својеврсни облик конфискације имовине. Зато би се претходно морао спровести читав низ

радњи и поступака да би се тачно идентификовало власништво над имовином – ко је носилац, ко је титулар, коме шта припада... Ми то нисмо урадили од 1990. године и зато плаћамо цену неодговарајућих приватизација.

Саговорник каже да је због неусаглашености законских прописа чак и министарство које је писало пропис и било предлагач Закона о јавним предузећима било веома изненађено када је указано на чињеницу да су водоводи власништво Републике Србије, а не локалних органа власти. И Закон о водама и Закон о јавној

својини дефинише шта су општа добра на којима се не може успоставити својина јер морају бити доступна свима под истим условима. Органи локалне власти су само оснивачи ЈКП-а, али не и власници. То значи да ће о њиховој судбини одлучивати Република.

Љумовић подсећа на то да је став Министарства регионалног развоја и локалне самоуправе да се водоводи неће приватизовати. А то што неко ради под маском докапитализације, заједничког улагања, то је исто, каже, као да некоме падне цреп с куће, неко други стави нови и постане сувласник! Свака промена својинске структуре дефинише и власничке односе или уделе. По његовим речима, нема ништа од докапитализације, а тамо где се то покушало, заустављено је.

– Неки наши тобоже привредници су покушали да оставе празно предузеће и оснују ново, што је свесно урушавање интереса поверилаца, односно кривично дело које треба процесуирати – каже Љумовић. – Председницима општина у којима је то урађено је указано на то да се не могу свесно оштетити повериоци и они уз помоћ јавног правобраниоца морају да узму у заштиту имовину којом управљају. Охрабрујуће је то што се данас кренуло у сузбијање корупције – а корупција је то

када се најпре уруши ЈКП и претвори у социјалну установу, онда се констатује да локална заједница нема пара за покретање комуналних система и као једини услов истиче докапитализација или приватизација или да се некоме дају у концесију.

Љумовић каже да је у протекле две године донет читав сет законских прописа који стварају претпоставку за увођење приватног капитала. Удружење је истицало да нису против јавно-приватног партнерства тамо где је то могуће. Нека неко направи гаражу и нека се бави тим послом и повећа квалитет услуге и гаражни

простор, али не може да гаси предузеће основано за обављање делатности. Постоји битна разлика између оснивања предузећа за обављање делатности и поверавања делатности. Тренутком оснивања практично је та делатност у извесном смислу имовина тог предузећа јер је то његова највећа вредност. Другим речима, неко може да купи десет аутобуса, али ако нема линије и не може да их упосли, онда је то мртав капитал.

Р. Даутовић

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:427950-Firmama-sve-komunalije-skuplje

Firmama sve komunalije skuplje T. S. - S. B. | 06. april 2013. 08:48 | Komentara: 8

Počela kontrola cenovnika komunalnih usluga po Srbiji. Privredi i do tri puta više tarife od

domaćinstava

- Zakon jasno kaže da ne treba da postoji razlika u cenama između različitih kategorija

potrošača, osim ako troškovi pružanja usluge nisu zaista veći - objašnjava Aleksandra

Damnjanović, pomoćnik ministra građevine i urbanizma. - Zakon, međutim, većina lokalnih

samouprava ne poštuje. Cene se razlikuju od jedan i po do čak tri puta. Nedavno je formirana

Republička inspekcija i krenula je u kontrolu. Lokalne samouprave će biti najpre opomenute i

imaće rok da usklade svoje odluke. Očekujemo da će to uraditi za tri meseca.

KOMUNALNA NAKNADA OD 1. januara sledeće godine građani i privreda plaćaće

takozvanu komunalnu naknadu, koja će praktično zameniti dosadašnju naknadu za korišćenje

građevinskog zemljišta. Ministarstvo građevine i urbanizma je sastavilo Nacrt uredbe o ovoj

naknadi i još traje javna rasprava. Određivaće je i naplaćivati lokalane samouprave, ali u

granicama koje postavlja zakon i buduća uredba.

U praksi preduzeća u Srbiji danas plaćaju skuplje isporuku gasa, odnošenje smeća, parkiranje,

pa i svaku čašu vode. Do nedavno su plaćale više i grejanje. Analiza Ministarstva regionalnog

razvoja je otkrila da su topli radijatori u firmama do šest puta skuplji nego u porodičnim

kućama. Odmah je reagovalo Ministrstvo energetike, pa je uredbom precizirano da privreda

grejanje može da plaća najviše 50 odsto skuplje od domaćinstava.

- Odnosi cena su različiti od grada do grada, od opštine do opštine - kaže Dragoljub Rajić,

direktor Unije poslodavaca. - Isporuka vode za privredu je skuplja od 50, pa do 145 odsto.

Firme isporuku gasa plaćaju do čak 412 odsto više od građana. Najveća je razlika u pojedinim

vojvođanskim opštinama i gradovima. Odnošenje smeća je skuplje od 24 do 327 odsto. Poseban

problem je što mnoge firme imaju ugovore o reciklaži sa drugim preduzećima. Većinu otpada

odvoze na reciklažu, a istovremeno plaćaju astronomske iznose za odnošenje smeća koje se

zaračunava po metru kvadratnom prostora. Parking prostor je od 50 do 212 odsto skuplji za

privredu.

ИНФОРМАЦИЈЕ РЕГИОНАЛНЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ КРАГУЈЕВАЦ

Opasni otpad svuda oko nas - Kako se država odnosi prema prljavoj tehnologiju Deponije opasnih otpada i fabrika za reciklažu opasnih materijala u Srbiji, postoje u Šapcu, Ćićevcu, Ćupriji, Knjaževcu, Trsteniku i na Zlatiboru, gde je predviđeno otvaranje pogona za preradu rude nikla. , www.kg-cci.co.rs

U Srbiji postoji više od milion tona istorijskog otpada, nastalog radom fabrika u prošlosti, a svake godine stvara se do 200.000 t novog opasnog otpada, koji se nekontrolisano odlaže. Ukoliko se nešto od tog otpada uskoro ne zbrine na propisan način, može doći do ozbiljnih akcidenata s nesagledivim posledicama. Kakav sve opasan otpad truje Srbiju? U Srbiji postoje nuklearni, hemijski, medicinski, klanički, azbestni, fabrički i rudarski otpad, a svi oni su opasni. Po zakonu, svaki proizvođač otpada treba sam da ga zbrinjava, ali kako Srbija nema postrojenje za fizičko – hemijski tretman opasnog otpada, on se privremeno skladišti u krugu fabrika. Tečni otrovni industrijski i hemijski otpad se često ispušta u rečne tokove ili na poljoprivredno zemljište, a medicinski otpad se baca u obližnje kontejnere. Pravno gledano, Srbija od 2003. ima Nacionalnu strategiju upravljanja otpadom i zakon koji predstavlja evropski osnovu za racionalno i održivo upravljanje otpadom. Srbija, međutim, zasad opasni otpad izvozi u Mađarsku i Austriju na preradu. Izvor: Novosti, 03.03.2013.

Leskovačka toplana dobija filtere za prečišćavanje štetnih gasova Lokalna samouprava u Leskovcu odlučila je da se u jednoj od tri gradske toplane postave filteri za prečišćavanje štetnih gasova. Potpisan je memorandum između JKP "Toplana", Agencije za lokalni ekonomski razvoj i NVO "Resurs centar" o realizaciji projekta "Zajedno do zdravijeg vazduha". Projekat "Zajedno do zdravijeg vazduha" finansiraju EU i Vlada Švajcarske. Za ugradnju filtera obezbeđeno je 1,192 miliona dinara. Izvor: Tanjug, 04.03.2013.

Optužbe zbog opasnog otpada u Kikindi Kompanija ASA, koja u Kikindi već šest godina sakuplja i deponuje smeće, tužila je oko 3.000 domaćinstava koja im duguju oko 40 miliona dinara, a u javnosti se pojavila informacija da ova firma na regionalnu deponiju u Kikindi odlaže i opasan hemijski otpad, pa čak i nuklearni otpad iz slovenačke elektrane "Krško". , www.kg-cci.co.rs

Kompanija tvrdi da su te informacije netačne, jer da bi se takav otpad transportovao iz bilo koje zemlje, o tome bi morala da budu obaveštena nadležna državna ministarstva svih zemalja kroz koje se takav otpad transportuje. Redovne inspekcijske provere na deponiji nisu potvrdile nikakve nepravilnosti. Deponija u Kikindi ima karakter regionalne deponije neopasnog otpada i poseduje dozvolu nadležnog Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine. Dozvoljeno je odlagati komunalni otpad, neopasan otpad bilo kog porekla, pa i industrijski otpad iz cele Vojvodine. Na deponiju u Kikindi prošle godine odloženo je ukupno 637 t industrijskog otpada, od čega je specijalno uskladišteno 35 t otpada koji sadrži azbest. Što se tiče kritika građana zbog tužbi, kompanija ima podatak da više od 55% korisnika pravovremeno reaguje na opomene i izmiruje svoje obaveze, čime se izbegava plaćanje sudskih troškova. Izvor: Blic, 17.03.2013.

Truju zemlju, vodu - bez posledica U Srbiji se svake godine dogodi više desetina opasnih hemijskih udesa. Prema podacima Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, u toku poslednje 4 godine, desilo se 55 nezgoda. Prema podacima Uprave za vanredne situacije MUP Srbije, samo u poslednje 2 godine desilo se 178 hemijskih udesa i 2.114 požara u šumama, koji se takođe računaju u ekološke katastrofe. Oko 40% nesreća desilo se u toku transporta opasnih otpada, mahom je reč o curenju goriva, mazuta, tečnog gasa, propanbutana i amonijaka. Situacija je dramatična, jer zakoni ne preciziraju odgovornost za prevoz opasnih materija. Kada je u pitanju skladištenje opasnog otpada takođe ništa nije rešeno. Osim toga, burad sa opasnim materijama se masovno, tajno prosipaju u reke. Inspektora nema dovoljno. Krađe ventila sa postrojenja su svakodnevica, pa mazut i amonijak nemilosrdno cure. Ministarstvo je potpisalo ugovore sa gradskim zavodima za javno zdravlje Beograd i „Pomoravlje“ iz Ćuprije, o pripravnosti mobilnih ekotoksikoloških jedinica koje izlaze ne teren čim se nešto desi. Prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2011. podneto je1.789 prijava zbog krivičnog dela protiv životne sredine. Iste godine osuđeno je samo 449 ljudi, ali vrlo mali broj zbog hemijskog zagađenja. Većina je kažnjena (najčešće novčano ili uslovno), zbog šumske krađe i ilegalnog lova i ribolova. Za zagađenje životne sredine, u šta bi mogli da spadaju hemijski udesi, prijavljeno je samo 12 ljudi i te godine nijedan nije osuđen Izvor: Novosti, 18.03.2013

Oprezno sa javnim česmama Od 30 javnih česmi koje se snabdevaju vodom sa prirodnih izvora, Beograđani mogu da piju vodu bez bojazni za svoje zdravlje samo na 3 mesta. Higijenski je ispravna voda sa Hajdučke česme, Miljakovačkog izvora i javne česme u crkvi Sveta Petka na Kalemegdanu, pokazala su najnovija ispitivanja Gradskog zavoda za javno zdravlje, rađena ovog meseca. Voda je bezbedna za piće ako je ispravna i u pogledu fizičko-hemijskih i u pogledu mikrobioloških osobina. Zavod sprovodi redovno ispitivanje higijenske ispravnosti. Razlog tako lošeg stanja izvorišta je to što većina objekata nema vlasnika koji bi brinuli o održavanju. (čišćenje i dezinfikovanje) Prisustvo otpada ili izliv otpadnih voda u blizini ugrožavaju kvalitet vode. S druge strane, javne česme koje će tek početi sa radom 15. aprila, a napajaju se iz gradskog vodovoda, potpuno su bezbedne i voda sa njih može slobodno da se pije, jer prolazi isti tretman provere kao i voda koja se koristi u domaćinstvima. Izvor: www.ekologija.rs, 19.03.2013.

Zakon o efikasnom korišćenju energije Ovim zakonom uređuju se uslovi i način efikasnog korišćenja energije I energenata u sektoru proizvodnje, prenosa, distribucije i potrošnje energije; politika efikasnog korišćenja energije; sistem energetskog menadžmenta; označavanje nivoa energetske efikasnosti proizvoda koji utiču na potrošnju energije; minimalni zahtevi energetske efikasnosti u proizvodnji, prenosu I distribuciji električne i toplotne energije i isporuci prirodnog gasa; finansiranje, podsticajne i druge mere u ovoj oblasti, kao i druga pitanja od značaja za prava i obaveze fizičkih i pravnih lica u vezi sa efikasnim korišćenjem energije. Akcionim planom za energetsku efikasnost u Republici Srbiji, koji se donosi u skladu sa Strategijom, na period od tri godine, bliže se utvrđuje sprovođenje Strategije i mere efikasnog korišćenja energije. Zakon propisuje obaveze Vlade, nadležnog ministarstva i prodavca. Takođe, dati su minimalni zahtevi energetske efikasnosti u proizvodnji, prenosu i distribucije električne energoje. Ovaj zakon stupio je na snagu 23. marta ove godine, a odredbe koje se odnose na obaveze sprovođenja energetskog pregleda i finansiranje efikasnog korišćenja energije primenjuju se od 1. januara 2014.god. Izvor: Sl. glasnik RS, br. 25 od 15.03.2013.

Godina vode Odlukom Ujedinjenih nacija 2013. godina će biti Godina vode. Koliko je danas ima na planeti, a koliko može da se koristi za piće? Šta sve znate o vodi? Pored oznake hemijskog jedinjenja vode, najpopularnije hemijske formule na svetu, da li znate još nešto u vezi sa ovim čudesnim izvorom života? Podsetimo se: voda pokriva 71% površine Zemlje i predstavlja vitalni resurs za opstanak života. Procena je da na našoj planeti 96,5% vodenih površina čine okeani, 1,7% su podzemne vode, dok je isto toliko zaleđeno u glečerima I ledu na Grenlandu i Antarktiku. Nedostaje 0,01% vode, a taj restl vode nalazi u vazduhu, pari, oblacima i padavinama. Od čitave ove količine, samo 2,5% je pijaća voda, gde se 98,8% nalazi u ledu i podzemnim vodama. Nešto manje od 0,3% sve pijaće vode je u rekama, jezerima i u atmosferi, a svega 0,003% vode čini flaširana voda. Preko milijardu ljudi nema nikakav pristup pijaćoj vodi. Preko tri milijarde nema nikakve sanitarne uslove. Zbog konstantnog nedostatke vode, svakodnevno umre skoro pet hiljada ljudi. Pre nekoliko godina jedna uporedna studija o stavu prema čuvanju vode među građanima Švedske I Indije dala je krajnje neočekivane rezultate: Indijci su pokazali mnogo viši nivo svesti o značaju čuvanja vode od Šveđana. Posledica ovakvog ponašanja je upravo u tome što su Indijci bili više puta izloženi sušama, te su samim tim više zainteresovani da sačuvaju izvore vode i racionalno je troše. Arapske zemalje, pak, iako izložene sušama, još nisu razvile svest o značaju voda. Zagađenje i upotreba vode, direktno utiču na globalnu ekonomiju. Naime, voda se skoro nikada ne uzima u obzir kada se planiraju ekonomski i ekološki troškovi proizvodnje. Na primer, za proizvodnju jednog kilograma govedine potrebno je 15.400 litara vode, i to samo za navodnjavanje pašnjaka. Dakle, indirektni načini upotrebe vode gotovo nikada ne ulaze u krajnju računicu troškova proizvodnje. Drugim rečima, mi smo praktično potrošili čak i zalihe vode za nekoliko generacija koje se još nisu rodile. Izvor: www.ekologija.rs, 25.03.2013.

Svetski dan voda Svetski dan voda, 22. mart, obeležava se širom sveta i u Srbiji, dvadeset prvu godinu zaredom. Cilj ovogodišnjih manifestacija pod sloganom “Voda, voda svuda – samo ako je delimo” jeste podsticanje međunarodne saradnje u oblasti voda i isticanje važnosti vodnih resursa i potrebe za njihovim održivim upravljanjem. , www.kg-cci.co.rs

Stručnjaci ističu da je saradnja od ključnog značaja za očuvanje vodnih resursa i životne sredine, jer 46% kopna čine slivovi koji su međunarodni, 92,7% međunarodnih slivova dele 2 – 4 zemlje, dok 148 zemalja u svetu deli najmanje jedan sliv. U Srbiji 92% voda su tranzitne vode. Srbija po stanovniku godišnje raspolaže sa oko 2.000 m3 domaće vode, što je svrstava u kategoriju osetljivih zemalja po pitanju dostupnosti tog resursa. U Srbiji se prečišćava 6% voda, 35% stanovništva ima pristup uređenoj kanalizaciji, od tog broja 75% je Gradsko stanovništvo. Procenjeno je da će do 2030. godine 47% svetske populacije biti ugroženo nedostatkom vode. Trenutno 85% svetskog stanovništva živi sa manjkom vode, a 780 miliona ljudi nema pristup zdravoj vodi. Odlukom Ujedinjenih nacija 2013. proglašena je “Godinom saradnje u oblasti voda”, jer je ta oblast ključ za smanjenje siromaštva, socijalnu jednakost i rodnu ravnopravnost. Izvor: E – magazin, 22.03.2013.

(SRB) Toplane da se pripreme za naplatu po utrosku

Vibilia Akter 1331

U Srbiji samo cetiri od ukupno 58 toplana primenjuje naplatu grejanja po utrosku, koja omogucava nize troskove za grejanje i ustedu energenata. Taj nacin obracuna primenjuju toplane u Subotici, Beceju, Sapcu i Backoj Palanci, a do kraja sledece grejne sezone jos 20 toplana bi trebalo da predje na taj model naplate. To je

predvidjeno u okviru 4. faze rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji, vredne oko 58 miliona evra, koju Vlada Srbije sprovodi u saradnji sa Nemackom razvojnom

bankom (KfW). Zakonom o energetskoj efikasnosti, koji ce biti usvojen za dve nedelje, predvidjeno je da sve toplane, do kraja grejne sezone 2015/2016. moraju da predju na taj nacin rada. Ministarka energetike, Zorana Mihajlovic, naglasila je da su toplane

najslabija karika u energetskom sistemu Srbije, jer nisu modernizovane, duguju milijarde evra za potrosene energente i nisu energetski efikasne, zbog cega moraju da rese svoje finansijske probleme i da se ozbiljno pripreme za obracun naplate grejanja

po utrosku.

(SRB) Nemacke investicije u energetski sektor

Vibilia Akter 1331

Nemacka je od 2000. godine u energetski sektor Srbije investirala oko 800 miliona evra od ukupno 1,3 milijarde evra razvojne pomoci namenjene Srbiji, izjavio je nemacki ambasador Hajnc Vilhelm. On je rekao da postoji mogucnost da se nemacke firme ukljuce u poslove vezane za izgradnju gasovoda Juzni tok kroz Srbiju.

Ambasador je podsetio i da je potpisan memorandum o saradnji izmedju Elektroprivrede Srbije i nemacke kompanije RWE, sto je preliminarni sporazum, a ocekuje se potpisivanje konkretnog ugovora, sto bi otvorilo nove mogucnosti u

energetskoj saradnji dve zemlje. Vilhelm nije mogao da kaze da li ce i kada biti potpisan ugovor koji predvidja stratesko partnerstvo za izgradnju Termoelektrane B3 u Obrenovcu jer, kako je rekao, nije ukljucen u pregovore, ali je naveo da je dobio

informaciju od srpskih pregovaraca da je ostvaren znacajan napredak u razgovorima.

(SRB) Sve naknade za koriscenje javnih dobara na jednom mestu

Vibilia Mondo 1331

Milica Bisic izjavila je, obrazlazuci Nacrt zakona o naknadama za koriscenje javnih dobara, da "on ne uvodi ni jednu jedinu novu naknadu". "Sve naknade koje postoje i koje su pobrojane u ovom zakonu su postojale u razlicitim zakonima koji su regulisali i koji regulisu odredjenu oblast", rekla je savetnica u Ministarstvu finansija i privrede na

prvoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o naknadama za koriscenje javnih dobara. Ona je rekla da su iz pojedinacnih zakona izdvojeni delovi koji se odnose na placanje

naknada i da su jasno definisani, tako da se zna ko placa, zasta placa, kada placa, kako se utvrdjuje visina naknada i ko je primalac prihoda. Bisic je rekla i da je sustinski i osnovni cilj uspostavljanja ovakvog sistema placanja naknada da se ide u

susret privredi i istakla da ovo nije nov poreski zakon kojim se uvode neki nameti ili se povecavaju.

(SRB) Novim zakonom do gradjevinske dozvole za 30 dana

Vibilia Akter 13312

Ministar gradjevinarstva i urbanizma Velimir Ilic najavio je da ce uskoro poceti rad na izradi zakona o izgradnji i planiranju kojim ce biti predvidjeno da se gradjevinska

dozvola dobije za najvise 30 dana, a svi potrebni dokumenti na jednom salteru. Ilic je u nastavku nacelne rasprave o predlozenom zakonu o posebnim uslovima upisa prava svojine na objektima izgradjenim bez gradjevinske dozvole pozvao poslanike da

prihvate taj zakon, a da zatim zajedno rade na novom zakonu o planiranju i izgradnji, jer zbog vazeceg, koji je, kako je naglasio, proglasen neustavnim, u Srbiji mnogo toga stoji. On je ukazao da to trazi i Evropska unija i podsetio da je Srbija prva na listi

nelegalno izgradjenih objekata u Evropi. Ministar je takodje ukazao da do sada ima oko 700.000 prijavljenih slucajeva nelegalne gradnje, i da ce, ukoliko se taj problem resi, to biti veliko pomak.

(SRB) Predlog za otpis kamata na dugove za grejanje

Vibilia RTS 13312

Lokalnim samoupravama bice upucena preporuka da toplane otpisu kamate na dugove gradjana i privrede za grejanje. Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanovic rekla je je ce predlozeni otpis kamata vaziti samo uz reprogram dugovanja, odnosno otplatu glavnice na rate. Kalanoviceva je rekla da ce preporuka o

otpisu kamata na dugovanja gradjana i privrede za grejanje ici istoremeno sa predlogom o otpisu kamata na dugovanja toplana za energente. "To radimo zbog

gradjana, da bi se stavila tacka na problem dugova i da bi toplane presle na odrziv nacin poslovanja", objasnila je ministarka. Kalanoviceva je istakla da ce Ministarstva lokalne samouprave i energetike u narednih nekoliko dana razmotriti da predloze Vladi

otpis kamata na dugovanja toplana. "Kad se radi o glavnom dugu, tu nema razgovora. Glavni dug mora da se vrati", rekla je Kalanoviceva.

(SRB) Bujanovcu 10 miliona za izgradnju deponije

Vibilia Akter 13313

Sef Koordinacionog tela za opstine Presevo, Bujanovac i Medvedju Zoran Stankovic rekao je u Bujanovcu da ce Ministarstvo za zastitu zivotne sredine uskoro dodeliti lokalnim vlastima deset miliona dinara za izgradnju deponije u selu Rakovac. Stankovic

je nakon razgovora sa predsednikom opstine Bujanovac Nagipom Arifijem rekao da je u to mesto dosao i pomocnik ministra za zastitu zivotne sredine Hranislav Stojkovic radi ubrzanja uplate sredstava koje lokalnoj samoupravi duguje resorno ministarstvo.

"Bujanovac ce dobiti i 1.200 kontejnera za poboljsanje ekoloske situacije u opstini. Lokalna vlast je sa svojom strucnom sluzbom napravila sve potrebne projekte sto znatno olaksava posao i bice obezbedjena sredstva da svi ekoloski problemi budu

reseni", kazao je Stankovic.

(SRB) Nemci pozvali srpske privrednike na saradnju u komunalnoj privredi i ekologiji

Vibilia Pravda 13314

Nemacki privrednici iz pokrajina Rajland - Pfalc i Sarland pozvali su srpske privrednike na saradnju u oblasti komunalne privrede i ekologije. Desetoclana delegacija ovih pokrajina koju cine predstavnici komunalne privrede, kao i proizvodjaci tehnologija u oblasti zastite zivotne sredine ucestvovali su na Poslovnom forumu, koji je

organizovala Privredna komora Beograda, posle koga su odrzani i bilateralni susreti privrednika. Herbert Gis, generalni direktor Udruzenja za upravljanje otpadom

pokrajine Sarland, ocenio je da su se bilateralni ekonomski odnosi Srbije i Nemacke znatno poboljsali u poslednjih nekoliko godina. On je podsetio da je krajem 2012. zapocet dugorocni srpsko-nemacki projekat u kome je za pet gradova u Srbiji

omoguceno da postanu gradovi sa "nultiim zagadjenjem", a ove dve nemacke pokrajine partneri u realizaciji projekta.

SRB) Prva zatvorena veletrznica u julu

Vibilia Novosti 13315

Trgovci i poljoprivrednici na Kvantaskoj pijaci dobice za cetiri meseca prvu, zatvorenu halu za prodaju voca i povrca. Naime, opstine iz Srbije, koje su se prve odazvale javnom pozivu za ucesce u vlasnickoj strukturi "Veletrznica Beograd" potpisale su sa

predstavnicima ovog preduzeca Deklaraciju o saradanji na izgradnji sistema Nacionalne veletrznice. Prema recima Dragana Pusare, direktora "Veletrznica Beograd", pocinju radovi na 18,5 hektara kod Kvantaske pijace, a, kako je najavljeno, najpre ce nici hala

od 10.400 metara kvadratnih za prodaju svezeg voca i povrca.

(SRB) Potpisan ugovor o dodeli 245 miliona dinara opstinama za komunalnu infrastrukturu

Vibilia RTV 13321

Ministar gradjevine i urbanizma Velimir Ilic potpisao je ugovor o finansiranju i sufinansiranju radova na izgradnji komunalnih infrastrukturnih objekata sa

predstavnicima dvadesetak gradova i opstina, kojima je dodeljeno ukupno 245 miliona dinara. "Na konkursu koji smo mi objavili prijavilo se 24 opstine i grada koji su ispunili sve uslove konkursa i danas smo se dogovorili da potpisemo ugovore i podelimo

sredstva", rekao je Ilic. On je istakao da Ministarstvo gradjevinarstva i urbanizma zeli da pomogne komunalno opremanje gradova i opstina u Srbiji. Sredstva su dobili, na

primer Subotica, Topola, Srbobran, Leskovac, Kanjiza, Uzice, Cacak, Prijepolje i Sjenica. Tim sredstvima ce se, prema njegovim recima, finansirati i sufinansirati razni komunalni projekti, na primer za izgradnju komunalne i kanalizacione infrastrukture.

(SRB) Izmene Zakona o radu krajem godine

Vibilia Akter 13321

Ministar rada i zaposljavanja Jovan Krkobabic izjavio je da izmene i dopune Zakona o radu nece biti brzo gotove i da bi bio zadovoljan da krajem godine budu dostavljene

Skupstini Srbije. Krkobabic je na okruglom stolu o tom zakonu u Savezu samostalnih sindikata u Beogradu rekao da je rad na tom zakonu vrlo slozen, jer treba uskladiti razlicite interese drzave, poslodavaca, sindikata i Evropske unije. On je dodao da u

Srbiji ima zvanicno 750.000 nezaposlenih i jos toliko po nezvanicnim podacima i da se mora naci nacin za njihovo zaposljavanje. Drzavni sekretar u Ministarstvu rada Zoran Martinovic izjavio je da je doslo vreme za reformu zakonodavstva i da je nabolje da se

to uradi sada, kada postoji "pozitivna energija" socijalnih partnera.

(SRB) Promovisan zajednicki projekat Fonda Evropski poslovi, Voda Vojvodine i ATI-VIZIG-a

Vibilia Vojvodina.gov.rs 13326 U Opstini Temerin obelezen je Svetski dan voda uz promociju projekta "Ekolosko upravljanje vodama u ravnicarskim predelima". Projekat je rezultat partnerstva Fonda

"Evropski poslovi" AP Vojvodine, JVP "Vode Vojvodine" i vodoprivrednog preduzeca "ATI-VIZIG" iz Segedina. Ovaj projekat, ukupne vrednosti od 598.624 evra, sufinansira se sredstvima Evropske unije u okviru IPA programa prekogranicne saradnje Madjarska

- Srbija. Realizacija projekta zapocela je 1. februara i trajace 18 meseci, a cilj je povezivanje nadleznih institucija u Vojvodini i juznoj Madjarskoj koje su zaduzene za prevenciju poplava i izlivanje recnih tokova. U okviru ovog projekta, bice realizovani

radovi na teritoriji MZ Sirig na izmuljivanju vise od 6 kilometara duzine toka reke Jegricke, sto ce doprineti poboljsanju protoka i kvaliteta vode u ovoj

(SRB) Projekat Tehnologije zivotne sredine i obnovljivi izvori energije na podrucju Balkana u PKS, 6/7.juni 2013.

Vibilia Vibilia 13326

Privredna komora Srbije realizuje regionalni projekat "Tehnologije zivotne sredine i obnovljivi izvori energije na podrucju Balkana". Projekat se realizuje u saradnji sa Metropoli (specijalizovana Agencija Trgovinske komore iz Firence, Italija) i agencijama Aries (Trgovinska komora iz Trsta, Italija) i Promos (Trgovinska komora iz Milana,

Italija), Regionalnom razvojnom agencijom za regiju Centralna BiH • REZ, Regionalnom razvojnom agencijom za severoistocnu BiH • NERDA, Privrednom komorom Crne Gore i Privrednom komorom Makedonije.

U okviru Projekta se organizuje Regionalna Konferencija sa B2B sastancima

zainteresovanih italijanskih firmi i partnera iz Regiona 6. juna (10 -17,00 casova) i 7.juna ( 10 • 13,00 casova) 2013.godine u Privrednoj komori Srbije, Beograd, Resavska 15, sale u prizemlju.

Cilj Konferencije je promocija poslovne saradnje u sektoru zastite zivotne sredine ,

tretmana voda, reciklaze, upravljanje otpadom, tehnologija i usluga u oblasti energetike , energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Krajnji rok za prijavljivanje je 06.maj 2013.godine. U periodu od 21-31.maja ce se izvrsiti odredjivanje satnica za B2B sastanke.

Projekat obezbedjuje firmama iz sektora mogucnost poslovnih sastanaka.

Zainteresovane firme se prijavljuju preko posebnog sajta www.b2matchcom/etre

(SRB) Prelazak na biomasu za vecu energetsku efikasnost toplana

Vibilia Srbija.gov.rs 13327

Ministar energetike, razvoja i zastite zivotne sredine Zorana Mihajlovic izjavila je u Pirotu da sve toplane u Srbiji moraju strogo da postuju odredbe vladine Uredbe o

najnizoj i najvisoj prosecnoj ceni grejanja tokom ove grejne sezone. Mihajlovic je ovom prilikom, u razgovoru sa privrednicima uputila poziv toplanama da rade na uvodjenju biomase kako bi se poboljsala energetska efikasnost u Srbiji. Prema njenim recima,

toplane u Srbiji imaju ozbiljne projekte kako bi promenile gorivo i sa mazuta presle na biomasu, koje imamo dovoljno, a s druge strane istovremeno zapocele i takozvanu kogeneraciju, odnosno da osim toplotne proizvode i elektricnu energiju. Tada ce

toplane u Srbiji umesto energetske efikasnosti od 30 ili 40 odsto biti energetski efikasne i do 90 odsto, istakla je Mihajlovic.

(SRB) Pocinje primena Zakona o rokovima izmirenja novcanih obaveza

Vibilia Dnevnik 1341

Primena Zakona o rokovima izmirenja novcanih obaveza u komercijalnim transakcijama pocinje ove sedmice. Propis je usvojen u Skupstini Srbije poslednjeg dana prosle godine, a njegova primena je predvidjena nakon tri meseca. Striktno

nalaze da drzava mora svoje obaveze prema privredi da izmiruje u roku od 45 dana a privrednici izmedju sebe najkasnije za 60 dana. Ta dva meseca dato je i privrednicima da plate drzavi. Zakon predvidja i nekoliko izuzetaka: ukoliko je predvidjena isplata u

ratama, rok se pomera na 90 makisimalno dana. Rokovi mogu biti i duzi ako se privrednici tako medjusobno dogovore. U tom slucaju potrazivanje mora biti obezbedjeno bankarskim garancijama ili menicama. Primenu Zakona od drzave

kontrolisace Uprava za trezor.

(SRB) Grad Beograd ulaze 230 miliona evra u projekte upravljanja otpadom

Vibilia B92 1342

Grad Beograd planira da u narednih desetak godina ulozi od oko 230 miliona evra u projekte upravljanja otpadom, najavljuju iz gradske uprave. "Nastavicemo i sa velikim projektom posumljavanja Beograda, a nameravamo da povecamo i broj inspektora koji ce kontrolisati sprovodjenje zastite zivotne sredine u gradu", kazao je gradski sekretar

za zastitu zivotne sredine Goran Trivan. On je na svecanosti povodom obelezavanja 23. godisnice postojanja Sekretarijata za zastitu zivotne sredine Beograda, najavio i da ce vrlo brzo biti predstavljen i desetogodisnji Program zastite zivotne sredine Beograda

koji treba za zavrsi Institut "Kirilo Savic"

АКТИВНОСТИ УДРУЖЕЊА ЗА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ

ГРУПАЦИЈА КОМДЕЛ

BELEŠKA SA 54-TE REDOVNE SEDNICE UPRAVNOG ODBORA

U Kragujevcu, u sredu 20-tog marta u prostorijama Šumadija sajma održana je 54-ta redovna sednica Upravnog odbora PU KOMDEL. Pozivu za učešće na sednici odazvale su se predstavnici resornog Ministarstva građevinarstva i urbanizma, Privredne komore Srbije, komunalnih preduzeća iz Kragujevca, Sombora, Niša, Vranja, Pirota, Prijepolja, Pančeva, Užica, Kraljeva, Šapca, Mladenovca, Svilajnca, kao i pridružne članice Rasco iz Niša, Korali iz Kraljeva, Europlast iz Čačka, Eurofoil iz Bora, REIB iz Beograda, Božić i Sinovi iz Pančeva, predstavnici Šumadija sajma, predstavnik Stručne službe i predstavnici medija.

Po usvajanju zapisnika sa prethodne sednice, na sednici je otvorena rasprava o tačkama dnevnog reda koje su se odnosile na (1) Potrebu hitne konsolidacije stanja u komunalnim preduzećima, (2) Primenu novog Zakona o javnim preduzećima, (3) Probleme u finansiranju započetih projekata reciklažnih centara i isplati subvencija za posebne tokove otpada iz republičkog budžeta, (4) Pripremu za 12. Međunarodni sajam komunalne opreme (5) Predstavljanje novih članica KOMDEL-a.

Potreba hitna konsolidacija stanja u komunalnim preduzećima

Rasprava po ovoj tački vodila se na osnovu podataka prikupljenih u jednoj široj anketi koju je sprovelo Udruženje za komunalnu privredu Privredne komore Srbije, a kojom su obuhvaćena pitanja vezana za stanje voznog parka, pokrivenost teritorije lokalne samouprave sa organizovanim pružanjem usluga sakupljanja i odvoza komunalnog otpada, broj i vrstu posuda za odlaganje komunalnog otpada, ostvarene rezultate poslovanja i kvalifikacionu strukturu zaposlenih.

Anketom su obuhvaćena 53 javna komunalna preduzeća. Konstatovano je da na delatnosti sakupljanja i odvoza smeća, ova preduzeća angažuju skoro 1.000 vozila, od kojih su više od polovine (524) specijalna zatvorena vozila za odvoz smeća sa raznim tipovima nadgranji. Prosečna starost ovih vozila povećana je na preko 14 godina.

Kada se radi o finansiranju komunalnih delatanosti, u materijalu za sednicu pokazano je da u proseku komunalna preduzeća ostvaruju svega 1,1 miliona dinara poslovnog prihoda po zaposlenom godišnje ili oko 91.000 dinara mesečno. Samo na troškove zarada sa pripadajućim porezima i doprinosima odlazi dve trećine prihoda, tako da obzirom na nizak nivo naplate, komunalna preduzeća praktično nemaju slobodnih likvidnih sredstava za izmirenje dospelih tekućih obaveza prema dobavljačima za energente, rezervne delove, tekuće i investiciono održavanje vozila opreme i objekata.

Predstavnik resornog ministarstva, gospodin Miloje Vojnović informisao je prisutne o skorom donošenju podzakonskog akta vezanog za namenska sredstva naknade za komunalna dobra, kao i nameru Ministarstva građevinarstva i urbanizma da u ovoj godini, na bazi izveštaja o vršenju komunalnih delatnosti, intenzivira rad na poboljšanju postojećeg Zakona o komunalnim delatnostima. Takođe, gospodin Vojinović je istakao da će resorno Ministarstvo, u okviru svojih ovlašćenja, pomoći oko otvorenih pitanja vezanih za zastoj u finansiranju projekata, ranije ugovorenih sa Fondom za zaštitu životne sredine, kao i u naporima da se poboljšaju pojedina zakonska rešenja iz delokruga rada i ovlašćenja drugih resora u Vladi.

U raspravi u kojoj su učestvovali članovi UO iz Sombora, Niša, Kragujevca, kao i predstavnici PKS, naglašeno je da je svakako potrebno sa podacima sadržanim u materijalu upoznati nadležna ministarstva u Vladi Republike Srbije, predstavnike lokalnih samouprava, ali i širu javnost, a tim povodom doneti su sledeći zaključci:

Da je KOMDEL spreman da kroz učešće svojih predstavnika u radnim timovima zaduženim za rad na poboljšanju postojećeg Zakona o komunalnim delatnostima, doprinese što kvalitetnijim i u praksi primenljivim rešenjima

Da se resornom ministarstvu dostavi informacija sa podacima sadržanim u materijalu, ali da se istovremeno daju sugestije i rešenja za prevazilaženje zatečenih problema

Da se ponovo zatraži prijem manje delegacije KOMDEL-a kod resornog Ministra, gde bi se utvrdili osnovni pravci za prevazilaženje zatečenih problema

Da se sa stanjem i zatečenim problemima preko saopšenja i drugih vidova saradnje sa lokalnim i nacionalnim medijima, upozna i šira javnost

Da se obnove raniji zahtevi KOMDEL-a i PKS vezani za nastanak obaveze plaćanja PDV po naplaćenoj, a ne po fakturisanoj realizaciji i zahtev da se

ubuduće sudske takse kod utuženja duga plaćaju po završenom postupku, a ne unapred Problemi u primeni novog Zakona o javnim preduzećima

Već na početku primene novog Zakona o javnim preduzećima, javio se čitav niz otvorenih pitanja vezanih za usklađivanje akata lokalnih javnih preduzeća, iskazivanje osnovnog u udelima ili akcijama, definisanje oblika upravljanja (jednodomno ili dvodomno), kao i otvorena pitanja vezana za novu obavezu kvartalnog izveštavanja o realizaciji godišnjih programa i mesečnog izveštavanja o izmirenju obaveza u novčanim transakcijama. Činjenica da je Vlada tek 01. marta donela Uredbu o merilima i kriterijumima za razvrstavanje javnih preduzeća, a da pri tome nadležno Ministarstvo, ni dva meseca po isteku zakonom utvrđenih rokova nije objavilo obrasce za kvartalno i mesečno izveštavanje, dodatno otežava primenu ovog sistemskog Zakona, a javnim komunalnim preduzećima proizvodi čitav niz dodatnih praktičnih problema.

Na sednici je konstatovano da je dobar deo problema posledica toga što je Zakon je zadržao formu u kojoj se sva javna preduzeća, veliki javni sistemi od nacionalnog značaja i iz nadležnosti Republike, kao i javna komunalna preduzeća za čiji rad i razvoj su nadležne lokalne samouprave, tretiraju na jedinstven način.

Rešenje za koje se zalagao i zalaže KOMDEL je u odvojenoj regulativi i to Ili donošenjem dva odvojena Zakona, Ili kroz dve potpuno odvojene celine u jednom (ovom) Zakonu.

Zastoj u finansiranju započetih projekata reciklažnih centara

Posle uvodnih napomena koje je dao Predsednik UO, otvorena je diskusija u kojoj je učestvovalo više predstavnika JKP, ali i zainteresovanih članica iz prateće privrede.

Naglašeno je da je posle prestanka rada Fonda za zaštitu životne sredine, ne samo potpuno prestalo finansiranje već započetih i ugovorenih projekata, već i da nedostaju elelmentarne informacije čak i o tome ko je u Vladi nadležan za ovu

problematiku. Tim povodom Upravni odbor PU KOMDEL će uputiti zvaničan dopis nadležnim resorima u Vladi sa osnovnim zahtevom da se dobije informacija o tome koji se dalji koraci planiraju i kakva je dinamika rešavanja.

Pripreme za Sajam i predstavljanje novih pridružnih članica

Predstavnici Šumadija sajma kratko su informisali prisutne o toku priprema za održavanje 12-tog Međunarodnog sajma komunalne opreme koji će se održati u Kragujevcu u prvoj nedelji juna (5/7 jun).

Po ustaljenoj praksi, prisutnima su se predstavile dve nove pridružne članice KOMDEL-a firma Eurofoil iz Bora koja se bavi reciklažom pre svega plastičnih materijala, kao i firma REIB iz Beograda čija je osnovna ponuda vezana za posredovanje i optimizaciju svih vidova osiguranja.

Pod tačkom razno, Upravni odbor je podržao predloge Vlade vezane za organizacione i kadrovske promene u Privrednoj komori Srbije u okviru koje KOMDEL već deluje kao posebna grupacija, a jednoglasno je prihvaćen predlog da ispred KOMDEL- za delegata u Skupštini Privredne komore Srbije, bude imenovan Dragan Radisavljević, podpresednik UO PU KOMDEL i direktor JKP Medijana iz Niša.

54-ta sednica Upravnog odbora

POTREBA KONSOLIDACIJE STANJA U KOMUNALNOJ PRIVREDI

Udruženje za komunalnu privredu Privredne komore Srbije među komunalnim preduzećima sprovelo je opsežniju anketu kojom su obuhvaćena pitanja vezana za stanje voznog parka, pokrivenost teritorije lokalne smouprave sa organizovanim pružanjem usluga sakupljanja i odvoza komunalnog otpada, broju i vrsti posuda za odlaganje komunalnog otpada, ostvarene rezultate poslovanja i broj i kvalifikacionu strukturu zaposlenih.

Na anketu se odazvalo više od 50 javnih komunalnih preduzeća, a u narednom tekstu i tabelarnim pregledima prikazani su osnovni rezultati.

a) Stanje voznog parka

Prikazanih 53 javnih komunalnih preduzeća iz navedenih gradova, na delatnosti sakupljanja i odvoza smeća angažuju skoro 1000 vozila od kojih su više od polovine (524) specijalna zatvorena vozila za odvoz smeća sa raznim tipovima nadgranji.

Prosečna zapremina ovih vozila je svega 12,66 m3, a po ovom pokazatelju su od grada do grada velike razlike (od 6m3 u Ljigu do 22 m3 u Barajevu). Zbog racionalizacije transportnih troškova u buduće bi svakako tamo gde specifični uslovi

lokalnih saobraćajnica to dozvoljavaju, trebalo težiti povećanju prosečne radne zapremine ovog dela voznog parka.

Usled, u poslednjih nekoliko godina evidentnog zastoja investicija u zamenu dotrajalih vozila, njihova prosečna prosečna starost je povećana na preko 14 godina. Ovako dotrajao vozni park ne samo da izaziva česte zastoje i ima manju pouzdanost, već neminovno iziskuje dodatne nepotrebne troškove goriva, maziva, rezervnih delova i popravki.

U narednom periodu bilo bi neophodno intenzivirati ulaganju u nabavku novih vozila, tako da se posle dve do tri godine prosečna starost vozila spusti ili makar približi nivou knjigovodstvenog otpisa (amortizacioni period od 7 godina).

Prikazana komunalna preduzeća u 2013. godini imaju potrebu za nabavkom 150 novih specijalnih vozila za odvoz smeća, a to je i minimalni stepen obnavljanja voznih kapaciteta kojim se može otpočeti postepeno podmlađivanje ovog dela opreme.

U poslednjoj koloni prikazani su podaci o broju stanovnika koje opslužuje specijalno vozilo za odvoz smeća. Tu je pokazano da jedno vozilo u proseku opsužuje 5.790 stanovnika ili svega oko 60% od poželjin 10.000 stanovnika. Ovo jasno upućuje na potrebu nabavke vozila veće zapremine kojima bi se smanjio broj odvoza do deponija. Ova potreba je izražena kod onih gradova gde je udaljenost od deponija veća, a posebno kod onih koji komunalni otpad voze ili treba bez pretovara odvoze na udaljene regionalne sanitarne deponije.

Rb Grad

Broj specijalnih vozila za

odvoz smeća

Broj ostalih teretnih vozila

Prosečna starost vozila

Prosečna zapremina vozila (u

m3)

Potreban broj

novih vozila u

2013. god

Broj stanovnika

koje opslužuje

jedno vozilo

1 Aleksandrovac 6 1 17 9,00 2 2.170

2 Alibunar 1 30 15,00 2 4.606

3 Aranđelovac 7 5 17 13,60 3 4.457

4 Barajevo 2 3 9 22,00 1 13.518

5 Bačka Palanka 7 5 18 15,00 2 4.286

6 Bela Crkva 3 1 23 7,00 1 3.523

7 Beograd 149 175 9 16,00 10 8.616

8 Beočin 2 3 5 15,00 2 6.600

9 Bela Palanka 2 2 17 6,00 2 4.750

10 Bogatić 2 1 17 12,00 1 3.235

11 Boljevac 1 2 8 12,00 2 5.500

12 Valjevo 17 3 11 10,00 1 4.279

13 Vranje 15 3 13 12,00 4 4.333

14 Vrbas 4 2 13 15,00 2 10.488

15 Vrnjačka Banja 5 16 15,00 4 4.400

16 Vršac 8 8 10 8,00 4 6.369

17 Gornji Milanovac 7 7 13,00 2 4.714

18 Dimitrovgrad 4 1 15 7,25 2 2.036

19 Žitište 1 2 15,00 2 17.387

20 Zrenjanin 9 8 13 18,44 5 13.116

21 Inđija 12 8 21 15,00 2 4.074

22 Irig 2 1 30 7,00 6 4.609

23 Knjaževac 5 15 11,00 2 5.246

24 Kosjerić 1 5 16 20,00 1 4.000

25 Kragujevac 20 11 10 15,00 4 8.554

26 Kraljevo 12 8 15 13,00 2 6.988

27 Lazarevac 10 2 18 10,00 3 3.965

28 Ljig 3 5 8 6,00 1 2.500

29 Mladenovac 9 2 8 10,00 2 3.172

30 Negotin 5 8 15 8,00 2 4.687

31 Niš 28 45 15 14,14 5 9.000

32 Nova Varoš 4 4 17 11,30 1 2.625

33 Novi Sad 25 10 12 16,00 25 13.428

34 Obrenovac 8 19 10 15,00 2 7.277

35 Osečina 1 10 13,00 1 5.500

36 Odžaci 6 1 15 15,00 1 1.667

37 Petrovac na Mlavi 3 4 11 14,00 1 2.533

38 Prijepolje 5 20 8,00 1 4.954

39 Raška 5 8 15 12,00 2 2.717

40 Ruma 4 6 15 15,00 4 10.050

41 Svilajnac 10 3 20 10,00 3 2.339

42 Svrljig 2 1 5 13,00 1 2.691

43 Sečanj 4 22 15,00 1 3.321

44 Soko Banja 5 4 25 16,50 2 1.600

45 Sombor 9 5 13 8,00 3 8.486

46 Sremska Mitrovica 8 4 10 18,00 1 6.660

47 Srbobran 3 6 21 10,00 2 5.417

48 Stara Pazova 10 9 20 15,00 3 6.551

49 Subotica 18 8 14 16,00 3 5.955

50 Temerin 3 2 10 11,00 2 9.306

51 Ub 3 4 17 7,20 1 7.000

52 Užice 13 8 15 13,00 3 5.385

53 Čačak 16 2 16 13,50 3 6.250

UKUPNO 524 426 14,60 12,66 150 5.790

b) Pokrivenost naselja sa organizovanim vršenjem usluge odvoza komunalnog otpada

U skladu sa Nacionalnom i lokalnim strategijama upravljanja otpadom i zakonskih obavezama, mnoga komunalna preduzeća, bez obzira na ograničene kapacitete, proširila su zonu obuhvata i počela da odvoze smeće sa seoskih područja.

Naredni pregled pokazuje da je stepen pokrivenosti naselja sa uslugom organizovanog sakupljanja i odvoza smeća dostigao solidnih 88%. Međutim treba imati u vidu da još uvek postoje opštine u kojima je uslugom pokriveno manje od 50% stanovništva, a takođe i to da se kod ovog širenja obuhvata javlja i čitav niz praktičnih i organizacionih problema praćenih izrazito slabom naplatom.

Grad Ukupan broj stanovnika

opstine/grada

Ukupan broj stanovnika kojima se

pruža usluga

Ukupan broj domaćinstava

kojima se pruža usluga

Stepen pokrivenosti sa vršenjem

usluge

1 Aleksandrovac 26.534 13.020 4.200 49%

2 Alibunar 19.780 4.606 1.690 23%

3 Aranđelovac 46.079 31.200 10.400 68%

4 Barajevo 27.036 27.036 14.000 100%

5 Bačka Palanka 55.361 30.000 11.700 54%

6 Bela Crkva 17.285 10.568 3.257 61%

7 Beograd 1.283.783 1.283.783 591.123 100%

8 Beočin 15.630 13.200 4.750 84%

9 Bela Palanka 12.051 9.500 3.000 79%

10 Bogatić 28.879 6.470 2.051 22%

11 Boljevac 12.865 5.500 2.000 43%

12 Valjevo 90.301 72.751 20.786 81%

13 Vranje 82.782 65.000 14.500 79%

14 Vrbas 41.950 41.950 13.983 100%

15 Vrnjačka Banja 27.332 22.000 7.000 80%

16 Vršac 51.217 50.950 18.410 99%

17 Gornji Milanovac 44.438 33.000 12.958 74%

18 Dimitrovgrad 10.056 8.145 2.715 81%

19 Žitište 16.786 17.387 6.386 104%

20 Zrenjanin 122.714 118.047 39.349 96%

21 Inđija 48.886 48.886 14.385 100%

22 Irig 10.717 9.217 3.979 86%

23 Knjaževac 30.902 26.230 4.954 85%

24 Kosjerić 12.083 4.000 1.500 33%

25 Kragujevac 177.468 171.072 57.024 96%

26 Kraljevo 124.554 83.850 27.950 67%

27 Lazarevac 58.224 39.652 12.791 68%

28 Mladenovac 53.050 28.545 9.515 54%

29 Negotin 36.879 23.435 12.548 64%

30 Niš 257.867 252.000 80 424 98%

31 Nova Varoš 16.758 10.500 3.239 63%

32 Novi Sad 335.701 335.701 141.953 100%

33 Obrenovac 71.419 58.215 19.405 82%

34 Osečina 12.571 5.500 1.300 44%

35 Odžaci 30.196 10.000 3.253 33%

36 Petrovac na Mlavi 30.325 7.600 2.529 25%

37 Prijepolje 36.713 24.772 9.380 67%

38 Raška 24.680 13.584 4.528 55%

39 Ruma 54.141 40.200 13.400 74%

40 Svilajnac 23.391 23.391 6.419 100%

41 Svrljig 14.224 5.382 1.794 38%

42 Sečanj 13.282 13.282 5.539 100%

43 Soko Banja 15.981 8.000 4.445 50%

44 Sombor 85.569 76.371 27.000 89%

45 Sremska Mitrovica 79.773 53.279 18.372 67%

46 Srbobran 16.252 16.252 7.000 100%

47 Stara Pazova 65.508 65.508 16.000 100%

48 Subotica 140.358 107.185 39.698 76%

49 Temerin 28.227 27.917 9.283 99%

50 Ub 29.022 21.000 8.200 72%

51 Užice 78.018 70.000 18.200 90%

52 Čačak 114.809 100.000 22.967 87%

UKUPNO 4.160.407 3.644.638 1.312.808 88%

c) Opremljenost sa posudama za odlaganje otpada

Kada se radi o vrstama i tipu posuda za odlaganje i sakupljanje komunalnog otpada, od grada do grada su prisutne velike razlike.

Ukupno gledano, i dalje dominiraju kontejneri zapremine 1,1 m3, ali sve veći udeo imaju i individualne kante zapremine od 120 do 240 litara pogodne za individualne tipove stanovanja. U razuđenim seoskim područjima često su u upotrebi veći konusni kontejneri zapremine 4 do 7 m3, a u poslednje vreme u nekim, uglavnom većim gradovima uvedeno je odlaganje smeća u podzemne kontejnere raznih zapremina.

Treba imati u vidu da još uvek postoje lokalne sredine u kojima se smeće odlaže u netipizirane posude (burići, lavori, razne kese...).

Prosečan kapacitet postavljenih posuda je 28 litara po stanovniku, što tamo gde je količina generisanog otpada manja od 1 kg dnevno po stanovniku, omogućava dinamiku pražnjenja od jednom nedeljno.

U ovoj godini prikazana komunalna preduzeća imaju potrebu za nabavkom 12.600 novih kontejnera od 1,1m3, 940 konusnih kontejnera od 4-7 m3, 760 podzemnih kontejnera i oko 160.000 kanti od 120 do 240 litara.

Grad Kontejneri

1,1 m3 Kontejneri 4

- 7 m3

Podzemni kontejneri 3-5

m3

Kante 120-240 l

Litara po

stanovniku

1 Aleksandrovac 310 38 2.000 31

2 Alibunar 16 4

3 Aranđelovac 316 26 7.000 32

4 Barajevo 700 28

5 Bačka Palanka 100 30 4.000 15

6 Beograd 28.228 216 1.896 34 31

7 Beočin 130 2.730 34

8 Bela Palanka 150 10 14

9 Bogatić 210 8

10 Boljevac 100 780 17

11 Valjevo 480 239 8.000 31

12 Vranje 500 30 500 33

13 Vrnjačka Banja 520 5 1.500 30

14 Vršac 170 200 23

15 Gornji Milanovac 903 142 6.000 57

16 Dimitrovgrad 340 3.000 79

17 Žitište 121 3.760 39

18 Inđija 300 50 12

19 Irig 84 20 2.115 46

20 Knjaževac 330 15 3.300 29

21 Kosjerić 243 22

22 Kragujevac 3.600 23 2.400 25

23 Kraljevo 1.644 27 1.727 18

24 Lazarevac 799 10 5.400 29

25 Mladenovac 247 29 14 4.898 22

26 Negotin 441 20 850 19

27 Niš 4.420 35 12 20

28 Nova Varoš 110 17 1.000 21

29 Novi Sad 4.500 500 155 50.000 45

30 Obrenovac 467 70 17.940 47

31 Osečina 106 13 500 27

32 Odžaci 20 20 2.000 13

33 Petrovac na Mlavi 515 1.000 23

34 Prijepolje 800 11 2.000 33

35 Raška 350 1.200 22

36 Ruma 115 60 2 1.500 13

37 Svilajnac 1.000 300 49

38 Svrljig 78 2.200 28

39 Sečanj 60 24 1.000 25

40 Soko Banja 130 30 18

41 Sremska Mitrovica 397 7 5.600 16

42 Srbobran 150 10 6.900 73

43 Stara Pazova 300 15 16.000 40

44 Subotica 1.364 99 10.206 24

45 Temerin 68 23 4.400 29

46 Ub 132 20 2.200 19

47 Užice 1.500 70 4 26

48 Čačak 1.450 220 5 4.150 29

UKUPNO 58.998 2.380 2.584 189.604 28

d) Prihodi, rezultati poslovanja i investicije

Komunalna preduzeća u Srbiji već nekoliko godina u nazad imaju izrazito usporen razvoj i posluju u sve težim uslovima. Cene komunalnih usluga su od 2005 godine kada je uvedena dodatna indirektna kotrola na republičkom nivou sve vreme realno opadale, a u uslovima pada ukupnog standarda korisnika usluga i slabe pravne zaštite zarađenog prihoda, skoro trećina prihoda ostaje trajno nenaplaćena što dovodi do hronične nelikvidnosti i sve veće zaduženosti komunalne privrede.

Naredni pregled pokazuje da u proseku komunalna preduzeća ostvaruju 1,1 miliona dinara poslovnog prihoda po zaposlenom godišnje ili svega 91.000 dinara mesečno. Samo na troškove zarada sa pripadajućim porezima i doprinosima odlazi dve trećine prihoda, tako da obzirom na nizak nivo naplate, komunalna preduzeća praktično nemaju slobodnih likvidnih sredstava za izmirenje dospelih tekućih obaveza prema dobavljačima za energente, rezervne delove, tekuće i investiciono održavanje vozila opreme i objekata.

U tim uslovima, komunalna preduzeća su prinuđena da pod komercijalnim uslovima, nedostatak obrtnih sredstava nadoknađuju iz kratkoročnih kredita i pozajmica koje, zbog relativno visoke cene „novca“, dodatno opterećuju i troškove i likvidnost.

Zbog uzdržavanja od trošenja (prinudna štednja) i na račun topljenja obrtne imovine veštački se smanjuju i rashodi, tako da komunalna preduzeća još uvek neiskazuju značajnije gubitke u poslovanju.

Kada su u pitanju investicije, samo jedna petina anketom obuhvaćenih komunalnih preduzeća, uspela je da prošle godine realizuje investicije na nivou najmanje 10% od ukupnog prihoda. Ostali su ili daleko od te granice ili uopđšte nisu imali realizovane investicije. Ukoliko se uskoro ne učine konkretni potezi koji vode ka konsolidaciji stanja, samo je pitanje vremena kada će doći do ozbiljnijih zastoja u obavljanju komunalnih delatnosti sa svim posledicama po opšti interes građana i drugih korisnika usluga.

Grad

Ukupni poslovni prihodi (u

000 dinara)

Poslovni prihod po

zaposlenom godišnje (u

din)

Poslovni dobitak/

gubitak u 000

dinara

Realizovane investicije

u toku godine (u 000 din)

Učešće investicij

a u prihodu

1 Aleksandrovac 121.447 843.382 470 0 0%

2 Alibunar 23.068 1.002.957 543 0 0%

3 Aranđelovac 315.984 1.078.444 20.964 0 0%

4 Barajevo 122.550 1.702.083 35.000 29%

5 Bačka Palanka 397.720 1.775.536 764 72.697 18%

6 Bela Crkva 38.480 712.593 68 315 1%

7 Beograd 4.951.795 2.689.731 591.443 0 0%

8 Beočin 132.708 1.354.163 3.000 2%

9 Bela Palanka 63.148 657.792 1.017 516 1%

10 Bogatić 37.577 939.425 -460 35.874 95%

11 Boljevac 62.465 892.357 263 5.980 10%

12 Valjevo 215.130 931.299 3.588 16.196 8%

13 Vranje 213.518 920.336 14.150 18.515 9%

15 Vrnjačka Banja 202.465 806.633 0 0%

16 Vršac 1.767.456 3.666.921 70.463 68.554 4%

17 Gornji Milanovac 262.327 1.499.011 24.623 9%

18 Dimitrovgrad 359.848 1.835.959 29.247 0 0%

19 Žitište 158.401 4.168.447 0 0%

20 Zrenjanin 475.475 1.406.731 95.670 29.065 6%

21 Inđija 190.174 1.329.888 19.467 0 0%

22 Irig 35.742 992.833 80 625 2%

23 Knjaževac 124.024 795.026 9.200 7%

24 Kosjerić 48.521 1.054.804 -2.874 10.207 21%

25 Kragujevac 334.615 1.203.651 2.187 0 0%

26 Kraljevo 206.350 769.963 11.575 6%

27 Lazarevac 318.754 398.941 -63.491 25.513 8%

28 Ljig 45.134 1.002.978 0 0%

29 Mladenovac 335.765 1.186.449 6.147 26.799 8%

30 Negotin 248.782 1.151.767 1.633 12.051 5%

31 Niš 890.237 981.518 48.645 4.982 1%

32 Nova Varoš 119.877 1.577.329 320 0 0%

33 Novi Sad 1.244.948 1.825.437 3.712 0%

34 Obrenovac 367.099 1.921.984 2.773 150.602 41%

35 Osečina 160.158 3.268.531 85 0 0%

36 Odžaci 84.973 1.807.936 2.942 5.127 6%

37 Petrovac na Mlavi 140.464 1.312.748 243 25.452 18%

38 Prijepolje 188.553 1.337.255 -1.123 4.000 2%

39 Raška 160.830 1.086.689 13.451 0 0%

40 Ruma 183.331 1.247.150 23.953 10.001 5%

41 Svilajnac 213.685 1.361.051 17.347 8%

42 Svrljig 36.258 788.217 3.459 10%

43 Sečanj 43.220 1.029.048 758 0 0%

44 Soko Banja 113.693 1.196.768 0 0%

45 Sombor 379.474 1.607.941 25.003 0 0%

46 Sremska Mitrovica 198.500 1.017.949 3.800 5.022 3%

47 Srbobran 194.929 3.544.164 -8.151 10.473 5%

48 Stara Pazova 203.163 1.074.937 2.000 35.000 17%

49 Subotica 457.991 1.506.549 1.282 89.903 20%

50 Temerin 222913 1.319.012 3.485 67.800 30%

51 Ub 131.918 1.167.416 0 0%

52 Užice 347.180 1.383.187 13.859 6.056 2%

53 Čačak 229.545 837.755 5.345 2%

UKUPNO 13.170.567 1.117.191 924.664 850.586 6%

PREPORUKE ZA USKLAĐIVANJE AKATA SA ZAKONOM

Obzirom na propisane rokove za usklađivanje sa Zakonom o javnim preduzećima u mnogim lokalnim samoupravama otpočele su aktivnosti na izradi novih odluka o osnivanju i statuta javnih preduzeća osnovanih na nivou lokalne samouprave. U jednom broju gradova i opština pripremljeni su predlozi akata i zakazane sednice lokalnih skupština, dok su pojedine lokalne samouprave, imajući u vidu brojna otvorena pitanja, zastale sa procedurom.

Na nedavno održanom seminaru u organizaciji SKGO na kome su učestvovali i predstavnici resornog ministarstva i Agencije za privredne registre, data su određena pojašnjenja vezana za proceduru usaglašavanja i tako bar jednim delom smanjen broj dilema.

Na osnovu do sada razjašnjenih pitanja, u narednom tekstu dajemo napomene i preporuke koje bi lokalnim samoupravama i javnim komunalnim preduzećima mogle biti od praktične koristi:

Probijanje rokova – Zakon je propisao samo rokove za usklađivanje akata javnih preduzeća, a ne i rokove u kojima će biti imenovani i konstituisani organi javnog preduzeća. U slučaju kašnjenja u postupku usklađivanja akata, nisu predviđene kaznene odredbe.

Preporuka: Probijanje rokova će iz više razloga biti neminovno, međutim bolje je da usaglašavanje kasni nego da se izvrši na nedovoljno jasan i kvalitetan način. Zbog toga je i u lokalnim samoupravama u kojima je izvršeno i u onima u kojima nije izvršeno usklađivanje akata o osnivanju javnih preduzeća, poželjno je da se još jednom proveri sadržaj predloženih akata i na odgovarajući način pripreme i izvrše potrebne korekcije.

Merila Vlade za određivanje tipa upravljanja nisu doneta – Zakon nije propisao rok u kome je Vlada obavezna da donese merila sa kojima će se određivati da li konkretno javno preduzeće treba da ima jednodomno ili dvodomno upravljanje. Međutim, kako je tip upravljanja sastavni deo akta o osnivanju koji su osnivači dužni da usaglase u roku od 60 dana, može se reći da je „razuman rok“ u kome je Vlada trebala da donese ova Merila, odavno istekao.

Preporuka: Bez obzira što se pretpostavlja da će većina javnih preduzeća osnovanih na nivou lokalne samouprave biti svrstana u jednodomna preduzeća, do donošenja ovih merila Vlade, kako bi se izbeglo eventualno ponovno i nepotrebno odlučivanje po istom pitanju, trebalo bi zastati sa procedurom odlučivanja na Skupštinama lokalnih samouprava.

Dileme oko naziva akta o osnivanju – Već na prvom koraku javile su se ozbiljne nedoumice oko naziva akta kojim se vrši usklađivanja. Da li su to Izmene i dopune Odluke o osnivanju, ili kao što je dato u modelima SKGO - Promena Odluke o osnivanju, ili kako je sugerisao APR - Odluka o usklađivanju

osnivačkog akta sa Zakonom o javnim preduzećima... Ove dileme nisu samo formalne prirode, već imaju svoju pravnu težinu sa svim posledicama.

Preporuka: Iz APR-a su potvrdili da će, pod uslovom da je on sadržinski ispravan, prihvatiti bilo koji naziv akta koji im se podnosi u postupku usaglašavanja. Tako je otklonjena ova dilema oko naziva akta, koja je naročito bila važna za one lokalne samouprave u kojima su akta već usvojena ili su već pripremljeni predlozi i zakazane sednice lokalnih skupština. U slučaju da se radi izmena i dopuna treba imati u vidu da je potrebno uraditi i prečišćeni tekst na kome insistira APR.

Iskazivanje osnovnog kapitala u aktu o osnivanju – Ovo pitanje iz više razloga treba pažljivo razmotriti. Postoje lokalna javna preduzeća koja u aktima i u APR imaju evidentiran osnovni kapital, ali ima i onih koja do sada nisu imala upisan nikakav iznos osnovnog kapitala. Da bi se novčani ulog osnivača upisao, formalno je potrebna uplata novčanog dela uloga osnivača, a da bi se upisao nenovčani ulog, po mišljenju APR, neophodno je imati procenu tog dela kapitala izvršenu od strane ovlašćenog procenjivača na koju je saglasnost dao osnivač. Ovu procenu je inače nemoguće uraditi u kratkom roku.

Ono što prilikom usaglašavanja akata sa Zakonom treba imati u vidu i od čega treba poći je činjenica da osnovni (osnivački) kapital upisan u APR po pravilu nije i ne mora da bude jednak ukupnom kapitalu javnog preduzeća. Napominjemo da APR neće prihvatiti osnivačka akta u kojima stoji da vrednost kapitala bude preuzeta iz bilansa stanja na određeni dan (npr. 31.12.2011).

Preporuke: Osnivači onih lokalnih javnih preduzeća kod kojih je evidentiran osnovni kapital, po preporuci iz APR-a, u akt o osnivanju mogu da unesu samo postojeće vrednosti novčanih i nenovčanih uloga.

Oni koji nemaju upisan osnovni kapital, obzirom da neće moći da izvrše procenu nenovčanog dela osnovnog kapitala u kratkom roku, mogli bi da u akta unesu samo novčani deo kapitala (iznos po slobodnoj volji) koji treba i uplatiti pre podnošenja akata APR-u.

Jasno je da u oba navedena slučaja vrednost osnovnog kapitala evidentiranog u APR neće biti ni približno realna, tako da se preporučuje da se u prelaznim i završnim odredbama akta o osnivanju unese odredba kojom se osnivač javnog preduzeća obavezuje da u nekom određenom roku, izvrši procenu nenovčanog kapitala konkretnog javnog preduzeća koju će naknadno evidentirati u APR-u.

*******

Pored navedenog, u postupku usaglašavanja sa Zakonom postoji i niz drugih otvorenih pitanja vezanih za (1) propisane uslove za imenovanje direktora javnog preduzeća, (2) postupak imenovanja člana nadzornog odbora iz reda zaposlenih, (3) vremensku neusklađenost i praktične probleme oko procedure usaglašavanja, (4) iskazivanje kapitala i evidentiranje udela ili akcija javnih preduzeća, (5) raspodelu dobiti javnih preduzeća, (6) način na koji će se izmeniti statuti javnih preduzeća i dr. na koja smo ukazivali i u prethodnim informacijama i koja treba rešavati u hodu.

Sama akta iz praktičnih razloga, obzirom da su to statusna dokumenta koja se ne menjaju ni lako ni često, treba u što većoj meri rasteretiti od nepotrebnog ponavljanja formulacija iz Zakona o javnim preduzećima i drugih propisa, a i sam osnov za usklađivanje (preambula) treba pojednostaviti (npr. nepotrebno je pozivati se na Zakon o komunalnim delatnostima).

Čak i u objavljenim modelima akata koje su mnoge lokane samouprave prihvatile kao „mustru“, ima delova koje treba preispitati. Tako npr. u modelu SKGO u poglavlju Prava i obaveze osnivača i javnog preduzeća nema ni jednog jedinog prava javnog preduzeća niti ni jedne jedine obaveze osnivača. Takođe, pitanje dobiti treba urediti tako da se ona prvenstveno raspoređuje na pokriće gubitaka i reinvestira u razvoj javnog preduzeća, a ne da pripada osnivaču ...

KRETANJE CENA OSNOVNIH KOMUNALNIH USLUGA U PERIODU 2006-2012 I NJIHOV UTICAJ NA TROŠKOVE ŽIVOTA

Počevši od 2005. godine, Zakonom o javnim preduzećima uvedena je dodatna indirektna kontrola cena komunalnih usluga na republičkom nivou koja je trajala sve do donošenja novog Zakona koji je stupio na snagu 25-tog decembra prošle godine. Ova dodatna kontrola cena ograničila je i onemogućila lokalne samouprave da samostalno odlučuju o pitanjima iz svoje nadležnosti garantovane Ustavom i Zakonom, međutim u prethodnom periodu nije pokretan postupak ocene ustavnosti i zakonitosti ovih odrebi Zakona o javnim preduzećima, pa je ovo u osnovi pogrešno rešenje ostalo na snazi sve do donošenja novog Zakona u kome cene komunalnih usluga više nisu u fokusu Vlade.

Sama dodatna kotrola je vršena je preko četiri ovlašćena ministarstva, gde je Republika u slučaju da oceni da došlo do odstupanja cena od projektovane inflacije, opštinama mogla, u skladu sa Zakonom, da privremeno obustavi prenos transfernih sredstava iz republičkog budžeta.

Posledica ove dodatne kontrole je da je u periodu od 2006 do 2012. godine rast cena, čak i tamo gde su razlozi za korekciju bili očigledni praktično zaustavljen, pa je to dovelo do siromašenja i topljenja obrtne imovine komunalnih preduzeća i skoro potpunog zaustavljanja investicionih aktivnosti i razvoja.

Međutim, gledano po delatnostima u ovom periodu cene nisu doživele istu

sudbinu. U prethodnom grafikonu pokazano je da su najlošije „prošle“ cene usluga upravljanja otpadom (iznošenje smeća) koje inače imaju i najmanji udeo u troškovima života i koje su u odnosu na 2006. godinu sada realno manje za 4%, nešto bolje su „prošli“ vodovodi (rast 33%), dok su cene grejanja pre svega zbog rasta cena osnovnih energenata, na neki način ipak bile izuzete od dodatne kontrole (realni rast 59%).

Nivo i dinamika cena upravljanja otpadom po pojedinim gradovima prikazani su u narednom pregledu. Tu je pokazano da ove cene sa nominalnim kumulativnim povećanjem od svega 38% u prethodnih 6 godina nisu pratile opšti rast cena u državi.

Kretanje cena usluga iznošenja smeća (u din/m2 mesečno)

Grad dec. 2006 dec.2009 dec.2012 Indx 2012/ 2009

Indx 2012/ 2006

Beograd 3,60 4,03 4,13 102% 115% Niš 2,58 2,79 4,48 161% 174% Kragujevac 2,60 3,18 3,89 122% 150% Kraljevo 2,12 2,41 2,49 103% 117% Leskovac 2,10 2,29 4,00 175% 190% Smederevo 2,47 2,99 3,81 127% 154% Šabac 2,18 2,67 3,09 116% 142% Užice 2,13 3,46 3,26 94% 153% Valjevo 2,83 3,48 3,89 112% 137% Zaječar 2,83 3,45 4,35 126% 154%

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

Smeće Voda Grejanje

Realni rast cena u periodu 2006 do 2012

Novi Sad 2,95 3,40 6,11 180% 207%

Prosek Srbija 3,06 3,52 4,22 120% 138% U narednom pregledu pokazano je da da su cene ovih usluga u periodu od 2006 do 2012. ne samo zaostajale za opštim rastom cena, već su sporije rasle i u od prosečnih zarada. Tako je izdatak za usluge iznošenja smeća u prosečnoj zaradi 2006. godine učestvo sa 0,85%, da bi ovo učešće u 2012. godini opalo na svega 0,61%.

Iznošenje smeća - Apsolutno i relativno opterećenje u odnosu na prosečnu zaradu u Republici

(tročlana porodica u prosečnom stanu od 60m2)

Opis/pokazatelj dec. 2006 dec.2009 dec.2012 Indx 2012/

2006 Mesečni izdatak za usluge iznošenja smeća (u din.)

183,60 211,20 253,39 138%

Godišnji izdatak za usluge iznošenja smeća u dinarima

2.203,20 2.534,40 3.040,67 138%

Godišnji izdatak za iznošenje smeća u evrima

27,89 26,43 26,74 96%

Učešće troškova iznošenja smeća

u prosečnoj zaradi

0,85% 0,67% 0,61%

Ovakva politika cena građanima nije donela osetniju korist, ali je zato ovoj delatnosti u celini nanela veliku štetu i dodatno udaljila našu zemlju od principa i standarda koji važe i koji se u oblasti upravljanja otpadom primenjuju u državama Evropske unije. U narednom pregledu prikazane je kretanje cena vode i kanalizacije po gradovima. Ove cene su u poslednjih 6 godina u proseku nominalno porasle za 91%, a u odnosu na kretanje kursa evra zabeležile su i realan rast od 33%.

Kretanje cena vode i kanalizacije (u din/m3)

Grad dec. 2006 dec. 2009 dec. 2012 Indx 2012/ 2009

Indx 2012/ 2006

Beograd 32,20 41,89 54,05 129% 168% Niš 28,20 26,43 43,99 166% 156%

Kragujevac 25,94 33,01 58,44 177% 225% Kraljevo 20,74 44,86 57,48 128% 277% Leskovac 20,25 23,95 42,42 177% 209% Smederevo 21,32 31,51 50,00 159% 235% Šabac 24,00 29,55 42,33 143% 176% Užice 21,66 35,04 32,59 93% 150% Valjevo 29,45 40,27 46,00 114% 156% Zaječar 21,08 38,85 35,82 92% 170% Novi Sad 27,38 39,75 80,87 203% 295%

Prosek Srbija 28,39 38,03 54,30 143% 191% Troškovi vode i kanalizacije svakako u većoj meri opterećuju troškove života od usluga iznošenja smeća, a u narednom pregledu pokazano je da je prosečno nominalno povećanje cena vode skoro u potpunosti pratilo nominalni rast zarada.

Voda i kanalizacija Apsolutno i relativno opterećenje u odnosu na prosečnu zaradu u Republici

(tročlano domaćinstvo sa potrošnjom od 5m3

Opis/pokazatelj dec. 2006 dec.2009 dec.2012 Indx 2012/

2006

Mesečni izdatak za vodu i kanalizaciju u dinarima

425,85 570,45 814,455 191%

Godišnji izdatak za vodu i kanalizaciju u dinarima

5.110,20 6.845,40 9.773,46 191%

Kurs evra 79,00 95,89 113,72 144%

Godišnji izdatak za vodu i kanalizaciju u evrima

64,69 71,39 85,94 133%

Prosečna mesečna zarada u Republici (u din)

21.707 31.733 41.386 191%

Učešće izdataka za vodu i kanalizaciju u prosečnoj zaradi

1,96% 1,80% 1,97%

Cene grejanja u periodu od 2006 do 2012. godine nominalno su u proseku

povećane za 129%, a njihova dinamika i kretanje po gradovima prikazana je u narednom tabelernom pregledu.

Kretanje cena grejanja (u din/m2)

Grad dec.06 dec.09 dec.12 Indx 12/09

Indx 12/06

Beograd 35,06 64,37 98,70 153% 282% Niš 39,00 68,51 69,07 101% 177% Kragujevac 39,16 46,15 73,81 160% 188% Kraljevo 35,64 56,16 83,50 149% 234% Leskovac 31,57 37,16 48,39 130% 153% Smederevo 46,93 70,72 92,40 131% 197% Šabac 40,75 57,57 86,85 151% 213% Užice 47,52 59,21 85,78 145% 181% Valjevo 52,70 60,56 85,92 142% 163% Zaječar 49,58 61,00 80,00 131% 161% Novi Sad 42,28 66,47 98,01 147% 232%

Prosek Srbija 38,93 63,38 89,06 141% 229% Specifičnost ove delatnosti, pored toga u tome što istovremeno podpada i pod komunalni i energetski sektor, je u tome što se usluge daljinskog grejanja ne pružaju kompletnom stanovništvu. Međutim, za ona domaćinstva koja su priključena i koja koriste usluge grejanja iz gradskih toplana, troškovi grejanja u značajnoj meri utiču na troškove stanovanja i života. U narednom pregledu pokazano je da su troškovi grejanja povećali učešće u prosečnoj zaradi sa 10,7 na skoro 13%.

Grejanje Apsolutno i relativno opterećenje u odnosu na prosečnu zaradu u

Republici (prosečan stan od 60m2)

Opis/pokazatelj dec. 2006 dec.2009 dec.2012 Indx 2012/

2006

Mesečni izdatak za grejanje u dinarima

2.335,80 3.802,80 5.343,72 229%

Godišnji izdatak za grejanje u dinarima

28.029,60 45.633,60 64.124,67 229%

Kurs evra 79,00 95,89 113,72 144%

Godišnji izdatak u evrima

354,81 475,90 563,88 159%

Prosečna mesečna zarada u Republici

21.707 31.733 41.386 191%

Učešće troškova grejanja u

10,76% 11,98% 12,91%

prosečnoj zaradi

VISINA I DINAMIKA ZARADA KOMUNALNIH PREDUZEĆA

U cilju informisanja članica Udruženja, u narednom pregledu daju se podaci o poslednjim isplaćenim zaradama javnih komunalnih preduzeća iz gradova/opština koji su se odazvali na anketu PU “KOMDEL”-a.

Paralelno sa podacima o prosečnoj neto zarada u pojedinim komunalnim preduzećima, prikazani su i zvanični statistički podaci o prosečnoj neto zaradi u pojedinim opštinama za decembar prošle godine. Na kraju, kvantifikovano je i odstupanje u odnosu na prosek opštine ili grada.

Red br.

Grad – Naselje Prosečna

neto zarada u JKP

Obračunato za mesec

Prosečna neto zarada u

opštini/gradu

Odstupanje u odnosu na prosek

opštine

1. Aleksinac 29.738,22 decembar 2012 37.278,00 -20%

2. Bač 30.871,00 decembar 2012 34.483,00 -10%

3. Bela Crkva 28.001,55 decembar 2012 34.651,00 -19%

4. Boljevac 24.616,57 decembar 2012 37.258,00 -34%

5. Valjevo 25.666,00 decembar 2012 43.271,00 -41%

6. Velika Plana 28.327,61 decembar 2012 35.118,00 -19%

7. Vršac 40.699,73 januar 2013 65.718,00 -38%

8. Zaječar 32.240,00 novembar 2012 39.261,00 -18%

9. Zrenjanin 42.633,36 decembar 2012 47.604,00 -10%

10. Jagodina 28.656,00 decembar 2012 38.865,00 -26%

11. Knjaževac 27.121,24 decembar 2012 28.363,00 -4%

12. Kosjerić 36.909,37 decembar 2012 48.776,00 -24%

13. Kragujevac Čistoca 38.133,24 decembar 2012 44.755,00 -15%

14. Kragujevac Zelenilo 35.775,00 novembar 2012 44.755,00 -20%

15. Kraljevo 36.951,85 decembar 2012 45.513,00 -19%

16. Kruševac 29.269,91 decembar 2012 34.252,00 -15%

17. Lazarevac 41.157,00 decembar 2012 62.940,00 -35%

18. Ljig 27.180,00 septembar 2012 29.775,00 -9%

19. Mladenovac 42.017,00 decembar 2012 28.665,00 +47%

20. Negotin 31.782,21 novembar 2012 43.000,00 -26%

21. Obrenovac 47.778,30 decembar 2012 53.052,00 -10%

22. Odžaci 37.447,72 decembar 2012 43.049,00 -13%

23. Opovo 33.300,00 decembar 2012 30.460,00 +9%

24. Priboj 37.140,00 decembar 2012 46.104,00 -19%

25. Ruma 35.181,77 decembar 2012 39.325,00 -11%

26. Sremska Mitrovica 33.154,69 decembar 2012 46.237,00 -28%

27. Temerin 33.363,27 decembar 2012 34.960,00 -5%

28. Užice 39.158,00 decembar 2012 43.922,00 -11%

29. Ćuprija 25.114,30 decembar 2012 43.452,00 -42%

30. Čačak 30.715,00 novembar 2012 39.347,00 -22%

31. Čačak Zelenilo 29.669,72 decembar 2012 39.347,00 -25%

32. Šabac 33.602,00 decembar 2012 40.993,00 -18%

PROSEČNO 33.542,86 41.392,16 -19%

Karakteristično za većinu anketiranih preduzeća je da se zarade i dalje isplaćuju redovno, ali nažalost postoje i komunalna preduzeća kod kojih dolazi do ozbiljnijih kašnjenja u isplati. Standard zaposlenih u komunalnim preduzećima je i dalje nizak, a prosečna neto zarada, pod dejstvom ograničenja kod isplate zarada, bez obzira što je uposlenost u komunalnim preduzećima osetno veća nego u privredi, kod najvećeg broja komunalnih preduzeća, niža od odgovarajućeg proseka u odnosu na prosek u konkretnoj opštini ili u odnosu na prosek u Republici.

Zabrinjava podatak da neto zarade u posmatranim komunalnim preduzećima, zaostaju u odnosu prosečnu neto zaradu u Republici za celih 19% (prema zvaničnim statističkim podacima prosečna neto zarada ja decembar 2012 u Republici iznosila je 41.392 dinara). Ovo je do sada najveće zabeleženo zaostajanje, a u celini se može pripisati potpuno pogrešnoj politici cena komunalnih usluga i bar kada se radi o javnim komunalnim preduzećima, nepotrebnoj i štetnoj kontroli mase zarada od strane republičke Vlade.

U odnosu na isti period prošle godine, prosečna neto zarada bar u posmatranim komunalnim preduzećima nominalno je veća za 8%, a ovaj rast očigledno nije bio dovoljan da popravi standard zaposlenih u komunalnom sektoru, ili da ga barem približi standardu zaposlenih u drugim delovima privrede. Pojedinačno gledano, sve su izraženije razlike i između pojedinih komunalnih preduzeća. U nekima zarade uopšte nisu nominalno ni rasle, dok je u nekima rast bio veći od 15%. Takođe, velik je raspon između najniže i najviše zabeležene neto zarade koji iznosi čak 1 : 2. Kada se radi o problematici zarada, posebne teškoće se sve češće javljaju u sektoru isplate zarada, gde komunalna preduzeća imaju sve više problema oko servisiranja i ovako niskih plata. Problem je vezan za sve izraženiju nelikvidnost komunalne privrede koja je uzrokovana niskim cenama komunalnih usluga i niskim stepenom naplate zarađenog prihoda sa slabom i neefikasnom zakonskom zaštitom potraživanja, ali i drugim faktorima koji izazivaju insolventnost i nelikvidnost kao što su odliv likvidnih

sredstava komunalnih preduzeća zbog dospeća obaveze za PDV nego što se prihodi naplate (beskamatno kreditiranje republičkog bu

PRIMENA ZAKONA O ROKOVIMA PLAĆANJA

Primena Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama (SlužbenI glasnik RS 119/12 od 17. decembra 2012. godine) otpočela je 31. marta 2013. godine.

U redovnoj informaciji 38. iz prošle godine ukazano je na brojne nelogičnosti i suštinske probleme koji će nastati primenom ovog Zakona i koji će dodatno opteretiti inače veoma teške uslove u kojima posluje komunalna privreda. Pored 15 dana kraćeg roka za izmirenje obaveza javnog sektora u odnosu na obavezu koja važi za druge privredne subjekte, tu je pokazano da ovaj Zakon komunalnim preduzećima nameće nove obaveze, a da pri tom ni na koji način ne štiti i ne oročava potraživanja koja komunalna preduzeća imaju od domaćinstava, pa čak ni potraživanja od lokalnog opštinskog budžeta po osnovu izvršenih usluga.

Pored ovih veoma zabrinjavajućih suštinskih nedostataka koje u nekim sredinama mogu dovesti i do ugrožavanja obavljanja delatnosti od javnog interesa, u praksi se javlja čitav niz nedoumica oko formalne primene Zakona izazvanih, bilo kašnjenjem u objavljivanju odgovarajućih pratećih akata, bilo nepotrebno zakomplikovanim formulacijama i slabo razumljivim obrazacima i pratećim uputstvima.

U narednom tekstu dajemo napomene i pojašnjenja vezana za primenu ovog Zakona po pitanjima i dilemama sa kojima su nam se obraćale članice:

JKP nisu u obavezi da promptno izveštavaju Upravu za trezor o novčanim transakcijama preko objavljenih Excel obrazaca !!!

Član 8. Zakona na osnovu koga je donet „Pravilnik o načinu i postupku vršenja nadzora nad sprovođenjem Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između korisnika javnih sredstava i privrednih subjekata kada su korisnici javnih sredstava dužnici“, odnosi se samo na direkne i indirektne korisnike budžeta.

U članu 1. stavovi 3 i 4 Pravilnika dejstvo Zakona prošireno je i na one korisnike javnih sredstava čiji se podračuni vode u okviru konsolidovanog računa trezora jedinice lokalne samouprave.

Lokalna javna komunalna preduzeća po Zakonu o budžetskom sistemu jesu korisnici javnih sredstava, ali nisu ni direktni ni indirektni korisnici budžeta, niti im se podračuni vode u okviru konsolidovanog računa trezora (nisu na Spisku korisnika javnih sredstava kojima se računi vode u okviru konsolidovanog računa objavljenog 28. februara 2013. godine), pa samim tim se na njih ova obaveza ne odnosi.

JKP su u obavezi da sačinjavaju i Ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavljaju mesečne izveštaje o izmirenju novčanih obaveza

u komercijalnim transakcijama !

Ova obaveza ne proističe iz Zakona izmirenju obaveza u novčanim transakcijama već iz Zakona o javnim preduzećima (član 53), a u celini se odnosi na sva javna preduzeća uključujući i lokalna javna komunalna preduzeća. Obrazac po kome bi se sačinjavao ovaj mesečni izveštaj trebalo je da bude objavljen do 25-tog februara, a činjenica da nije objavljen ni do 31. marta kada je otpočela primena Zakona o rokovima za izmirenje novčanih obaveza, sama po sebi izaziva čitav niz nedoumica.

Ukoliko se na osnovu ovih izveštaja, za sada još uvek nepoznatog sadržaja, utvrdi da se ne poštuju rokovi za izmirenje obaveza javnih preduzeća prema privrednim subjektima utvrđeni zakonom kojim se regulišu rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, ministar nadležan za poslove finansija može izdati nalog da se privremeno obustavi prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave.

Druge posledice u slučaju da javno komunalno preduzeće ne izmiri ili nije u stanju da o roku izmiri novčane obaveze prema privrednim

subjektima !

Pored moguće sankcije prema opštinskom budžetu iz člana 55. Zakona o javnim preduzećima, sam Zakon o izmirenju obaveza propisao je dosta oštre kaznene odredbe u slučaju da se propisani rokovi ne poštuju. Prvo, u članu 5. Zakona poveriocu je dato pravo da od dužnika zahteva naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze u iznosu od 20.000 dinara koja je nezavisna i od troškova izvršenja i kamate na docnju. Pravo na potraživanje ove naknade imaju i javna preduzeća u slučaju kada imaju potraživanje od privrednog subjekta koji obavezu nije izmirio u roku od 60 dana. Takođe, za probijanje propisanih rokova u izmirenju obaveza, priprećena je novčana kazna u rasponu od 100.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice i od 5.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u javnom sektoru (član 12 Zakona).

Kako tretirati rokove plaćanja kod obaveza ugovorenih pre 31. marta 2013. godine ?

Iz člana 13. proističe da se Zakon primenjuje i na obaveze koje su ranije ugovorene, a koje dospevaju za naplatu posle 31. marta što se odnosi isključivo i samo na komercijalne transakcije čija realizacija nije započeta do 31. marta 2013. godine, a koje proističu iz ugovornog odnosa (ugovoreno do 31. marta, a nije izvršena isporuke dobara ili nije izvršena usluga). U istom članu propisana je obaveza da se „stari“ ugovori moraju uskladiti sa odredbama Zakona i to najkasnije do 31. marta 2013. godine. To praktično znači da je pre otpočinjanja primene Zakona trebalo, ukoliko su bili duži od 45 dana, preugovoriti rokove i svesti ih u zakonom predviđene okvire.

Ova obaveza nije praćena i kaznenim odredbama, a pravno je u najmanju ruku diskutabilna. Naime, ako su ugovoreni rokovi plaćanja duži od 45 dana, onda je i bez ikakvog dodatnog aneksiranja ugovora sa dobavljačima, jasno da se obaveze koje dospevaju posle 31. marta moraju izmiriti u zakonom predviđenom roku (po sili Zakona). Uostalom i sam Zakon u članu 6. kaže da se odredbe ugovora koje nisu u skladu sa Zakonom smatraju ništavnim, pa samim tim, ne mogu ni proizvoditi pravno dejstvo.

ГРУПАЦИЈА ВОДОВОДА И КАНАЛИЗАЦИЈЕ

Udruženje vodovoda i kanalizacije

U Privrednoj komori Srbije je 26. marta održana sednica Udruženja vodovoda i kanalizacije Srbije – Grupacije vodovoda i kanalizacije pri Udruženju za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije

Na sednici je razmatran materijal „Metodološki vodič o tarifama, taksama i transferima“ Medjunarodne federacije vodovoda i kanalizacija Evrope EUREAU, čiji je član Privredna komora Srbije - Udruženje za komunalne delatnosti. Metodološki vodič o tarifama, taksama i transferima u evropskom sektoru voda, ilustruje način finansiranja sektora vodosnabdevanja i sadrži i primere iz prakse evropskih vodovoda. Suština ovog praktičnog priručnika je njegova primenjivost, jasnoća i transparetnost u okviru strateškog finanisjkog planiranja. Tarife su definisane kao naknade od strane potrošača, takse se odnose na sredstva koja sakupe nacionalne, regionalne i lokalne vlade kroz poresku osnovicu, koja se nakon toga usmeri u sektor vodosnabdevanja, a transferi su isplate koje dolaze iz stranih izvora, pomoć razvoju (ODA) i EU fondovi. Predstavljen je i još jedan evropski dokument „Blueprint“ koji je donet da bi uspostavio pravne osnove za očuvanje resursa vode i njihovo dugoročno održivo korišćenje, odnosno dovodjenje svih vodotokova na teritoriji EU u dobro stanje do 2015. godine.

Predstavnici Stalne konferencije opština i gradova upoznali su predstavnike ovog udruženja sa predlogom Metodologije odredjivanja cena komunalnih usluga koje se odnose na svih 14 komunalnih delatnosti. Svi članovi Udruženja za komunalne delatnosti biće upoznati sa predloženim materijalom i dobiće priliku da svojim iskustvom doprinesu njegovom kvalitetu i primenjivosti.

Članovi su informisani i o projektu „Jačanje kapaciteta preduzeća vodovoda i kanalizacije Jugoistočne Evrope“ podržan od IWA-e, Medjunarodnog udruženja voda, Svetske banke i IAWD-a, asocijacije vodovoda podunavskih zemalja. Prezentovani su i najnoviji podaci Privredne komore Srbije, Udruženja za komunalne delatnosti o kapacitetima i poslovanju preduzeća, cenama vode, odvodjenju otpadnih voda, prečišćavanju otpadnih voda, strukturi i broju zaposlenih, prosečnim zaradama zaposlenih u ovim preduzećima. Ukazano je da postoji ogroman disparitet u cenama na nivou Srbije, tako da se na osnovu dostavljenih podataka cena vode za domaćinstva kreće od 24,17 din/m3 do 60,76 din/m3, dok se cena sakupljanja i odvodjenja otpadnih voda za domaćinstva kreće od 4,17 din/ m3 do 39,69 din/ m3 . Rešavanje ovog problema biće moguće usvajanjem jedinstvene Metodologije za utvrdjivanje cena komunalnih usluga.

Удружење за комуналне делатности Београд, 25.03.2013. године Удружење за комуналне делатности Привредне коморе Србије је проследило упитник члановима Групације водовода и канализације Србије у ком су садржана питања везана за цене воде цене сакупљања и одвођења отпадних вода, цене пречишћавања отпадних вода, питања везана за водоводну и канализациону мрежу, питања везана за стање возног парка, остварене резултате пословања, зараде запослених, као и број и квалификациону структуру запослених. Тражене податке је доставило 38 јавних комуналних предузећа.

А. Цене производње и дистрибуције воде

Назив предузећа

Цена производње и дистрибуције воде у дин/м3

Домаћинства Привреда Буџет. корисн.

Примена од:

1 ЈКП Водовод и канализација

Пожаревац 40.23 100.58 52.11 01.04.12.

2 JП за водовод и канализацију Ћуприја / / / /

3 ЈКП "Лазаревац" Лазаревац 60.76 117.28 24.08 01.02.12.

4 ЈКП "Београдски водовод и

канализација 41.57 74.97 74.97 01.01.13

5 ЈКП "Младеновац" 40.13 105.19 54.81 02.01.12.

6 ЈКП "Ђунис" Уб / / / /

7 ЈКП "Комуналнац" Љиг 33.23 93.69 50.36 /

8 JП Водовод и канализација

Пирот / / / /

9 JКП Водовод Ваљево 30.55 89.43 30.55 мар.12

10 JКП за водовод и

канализацију Крушевац 39.38 94.50 19.15 10.01.12

11 ЈКП "Извор" Петровац на Млави 32.36 69.17 37.98 22.03.12

12 JКП водовод и канализација

Крагујевац 34.27 66.67 34.27 01.06.12.

13 JКП Водовод Чачак 31.64 66.88 31.64 02.10.12

14 JКП Водовод Шабац 30.24 67.24 31.93 12.01.12

15 JКП Водовод Зајечар 35.43 141.70 17.7 01.04.11

16 JКП Водовод Бор 42.34 115.78 76,25 07.06.12

17 ЈКП "Лим" Пријепоље 24.17 123.40 36.23 01.12.12

18 JКП Водовод Краљево 42.87 78.81 / 10.01.11

19 ЈКП "Горњи Милановац" 30.81 78.21 30.81 03.09.12

20 JКП Водовод Лесковац 50.90 146.86 49.08 01.01.12

21 ЈКП за водовод и

канализацију

НАИССУС- Ниш 39.93 99.92 99.92 01.10.10

22 ЈКП "Јединство" Кладово 35.41 92.57 / 01.11.12

23 ЈП "Водовод" Врање 35.74 96.70 22.52 01.03.13

24 ЈКП Водовод Ужице 43.98 111.34 21.98 01.07.12.

25 ЈКП "Бадњево" Неготин 29.89 89.68 59.79 01.07.12

26 JКП Шумадија Белановица / / / /

27 JКП Мермер, Рековац 27.40 57.00 20.60 01.03.2011.

28 ДOO Потиски водоводи"

Хоргош 32.27 99.32 34.76 01.10.10

29 ЈКП "6. октобар" Кикинда 41.26 106.92 / 01.01.13

30 ЈКП "Водовод и канализација"

Нови Сад 53.58 126.23 / 01.01.11

31 JКП Водоканал Сомбор 56.95 105.94 56.95 01.08.12

32 ДЈКП "Полет" Пландиште 33,06 55,09 33,06 12.01.12

33 ЈКП "Водовод и канализација"

Зрењанин / / / /

34 JКП водовод и канализација Суботица 43.09 51.96 51.96 01.03.12

35 ЈКП "Елан" Ковачица

36 ЈКП "Комуналпројект"

Бачка Паланка 52.74 158.83 52.74 01.12.12

37 JП Водовод Рума / / / /

38 ЈКП "Сечањ" 28.84 80.72 48.98 01.10.12

39 КП Водовод Бездан

40 ЈКП "Водовод" Сремска

Митровица 31,4 71,28 / 01.09.12

41 JП за комунлано стамбену делатност Ковински

комуналац са ПО Ковин 36.72 110.16 73.44 01.07.12

42 ЈКП "Водовод и канализација " Панчево 49.68 111.89 49.68 01-01-12

43 JКП Водовод и канализација

Инђија 38.88 64.80 / 01.07.09

44 JКП Водовод и канализација

Стара Пазова 36.7 81.65 36.7 01.03.12

45 JП Белоцрквански водовод и

канализација, Бела Црква 30.39 110.33 / 01.05.12

46 JКП Банат Уздин

47 JКП Грделица 34.24 77.66 77.66 01.03.11

Цене за домаћинства

Цене (xi) у дин. Број предузећа(fi) Разредна средина xi logxi filogxi

20-30 4 25 1.39794 5,59176

30-40 20 35 1,544068 30,88136

40-50 9 45 1,653213 14,87891

50-60 4 55 1,740363 6,961451

60 -70 1 65 1,812913 1,812913

Σfi=38 Σ filogxi = 60,1264

П = 38,02 дин/m

3

Просечна цена воде за домаћинство на основу достављених података на нивоу Групације водовода и канализације износи 38.02 дин/ m

3.

До просечних вредности дошли смо пондерисаном геометријском средином. На основу достављених података уочавамо да је највиша цена воде за домаћинсто од 60.76 дин/m

3 забележена у Лазаревцу, док је најнижа цена воде од 24.17 дин/m

3 за домаћинства

забележена у Пријепољу. Цене за привреду

Цене (xi) у дин. Број предузећа(fi) Разредна средина xi logxi filogxi

до 60 дин. 3 30 1,48 4,44

60 - 120 дин. 30 90 1,95 58,50

120 - 180 дин. 5 150 2,18 10,90

Σfi= 38 Σ filogxi = 73,84

P = 87.1 дин/ m3

Просечна цена воде за привреду на основу достављених података на нивоу Групације водовода и канализације износи 87.1 дин/ m

3

Највиша цена воде на основу достављених података за привреду забележена је у Бачкој Паланци и износи 158.83 дин/ m

3, док је најнижа цена воде за привреду забележена у Суботици и износи

51.96 дин/ m3.

Цене за буџетске кориснике

Цене (xi) у дин. Број предузећа(fi) Разредна средина xi logxi filogxi

до 50 дин. 19 25 1,4 26,60

50 – 100 дин. 12 75 1,9 22,80

Σfi= 31 Σ filogxi = 49,40

P = 38,9 дин/ m3

Просечна цена воде за буџетске кориснике на основу достављених података података на нивоу Групације водовода и канализације износи 38,9 дин/ m

3

Цена воде за буџетске кориснике креће се од 17,7 дин/ m3 у Зајечару до 99,92 дин/ m

3 у Нишу.

Подаци о водоводној мрежи

Назив предузећа

Укупан број становника општне/града

Бр. домаћ. прикључ.

на водоводну

мрежу

Бр.

становника које ЈКП

снабдева водом

Бр.

правних лица

прикључ. на

водоводну мрежу

Дужина водоводне мреже, км

Број водомера

Степен покривености водоводном мрежом

1 ЈКП Водовод и

канализација Пожаревац

82.940 22.461 61.500 2.075 253 17.156

74%

2 JП за водовод и

канализацију

Ћуприја

3 ЈКП "Лазаревац"

Лазаревац

58.224 10.832 30.469 950 433 7.033

52%

4 ЈКП "Београдски

водовод и канализација

1.639.121 / 1.583.000 / 3.494 173.887

96%

5 ЈКП

"Младеновац"

53.500 10.357 30.100 541 178.8 10.898

56%

6 ЈКП "Ђунис" Уб

7 ЈКП

"Комуналнац"

Љиг

12.730 1.427 / 98 16.5 /

8 JП Водовод и

канализација

Пирот

57.911 14.869 54.030 1.306 204.013 16.175

93%

9 JКП Водовод Ваљево

90.301 31.612 65.000 1.173 232 21.452

71%

10

JКП за водовод и канализацију

Крушевац

127.429 37.389 108.356 2.754 752 27.969

85%

11 ЈКП "Извор"

Петровац на Млави

30.325 4.569 15.000 622 47.34 4.569

49%

12 JКП водовод и

канализација Крагујевац

177.468 58.812 177.468 1.218 555 53.273

100%

13 JКП Водовод

Чачак

114.809 30.000 82.500 2.289 667 24.750

72%

14 JКП Водовод Шабац

115.347 24.309 62.085 2.641 265 17.448

53,8%

15 JКП Водовод

Зајечар

58.547 18.014 50.000 1.045 291 12.346

85.4%

16 JКП Водовод Бор 50.159 8.650 44.000 600 250 9.250 87.7%

17 ЈКП "Лим" Пријепоље

36.713 5.550 24.772 459 85.65 /

67.5%

18 JКП Водовод

Краљево

124.554 16.366 95.000 2.641 320 19.007

76.3%

19 ЈКП "Горњи

Милановац"

44.438 10.949 32.847 729 220 9.228

73.9%

20 JКП Водовод

Лесковац

143.962 26.733 / 1.985 375 20.481

21 ЈКП за водовод и

канализацију

НАИССУС- Ниш

257.867

44.821 260.000 6.389 887.8 49.929

100%

22 ЈКП "Јединство" Кладово

20.635 8.534 24.660 530 220 11.300

23 ЈП "Водовод"

Врање

82.782 17.478 85.811 1.204 257 18.682

24 ЈКП Водовод Ужице

78.018 21.440 68.493 2.079 352 13.856

87.8%

25 ЈКП "Бадњево" 10.706 20.013 639 140 9.710

Неготин 36.879 54.3%

26 JКП Шумадија

Белановица

27 JКП Мермер,

Рековац

10.971 806 1.612 70 778 /

14.7%

28 ДOO Потиски

водоводи" Хоргош

10.934 23.931 193 комит. 454 водом. 224 11.388

29 ЈКП "6. октобар"

Кикинда

59.329 21.768 59.321 395 347 18.671

100%

30 ЈКП "Водовод и канализација"

Нови Сад

335.701 137.572 349.300 8.127 1.200 62.162

100%

31 JКП Водоканал Сомбор

85.569 19.666 53.099 1.357 200 14.870

62%

32 ДЈКП "Полет"

Пландиште

2.83 6.714 91 50 2.339

33 ЈКП "Водовод и канализација"

Зрењанин

34 JКП водовод и

канализација Суботица

140.358 46.696 107.000 3.317 532.15 46.200

76%

35 ЈКП "Елан"

Ковачица

36 ЈКП "Комуналпројект"

Бачка Паланка

55.361 16.200 40.190 680 255 15.843

72.6%

37 JП Водовод Рума

38 ЈКП "Сечањ" 13.282 5.509 13.282 213 135 5.574 100%

39 КП Водовод

Бездан

40 ЈКП "Водовод" Сремска

Митровица

79.773 27.820 70.941 2.510 356 25.845

89%

41 JП за комунлано

стамбену делатност

Ковински

комуналац са ПО Ковин

33.725 10.647 29.200 536 76 11.000

86.6%

42 ЈКП "Водовод и

канализација " Панчево

122.252 20.781 95.000 1.094 310 22.283

77.7%

43 JКП Водовод и

канализација

Инђија

48.886 16.746 47.600 446 232 16.081

97.4%

44 JКП Водовод и

канализација

Стара Пазова

65.508 17.813 55.636 1.020 260 17.764

84.9%

45 JП Белоцрквански водовод и

канализација, Бела Црква

17.285 6.968 20.000 491 190 6520

100%

46 JКП Банат Уздин

47 JКП Грделица 3.040 12.000 125 73 2.744

УКУПНО 4562659 829.192 3.912.330 53.993 258953 811.602 85.7%

На бази достављених података уочавамо да је степен покривености водоводном мрежом 85, 7%., међутим још увек постоје општине у којима је услугом покривено мање од 50%

Б. Цена сакупљања и одвођења отпадних вода

Назив предузећа

Цена сакупљања и одвођења отпадних вода у дин/м3

Домаћинства Привреда Буџет. корисн.

Примена од:

1 ЈКП Водовод и канализација

Пожаревац 5.49 10.96 8.22 01-04-12

2 JП за водовод и канализацију

Ћуприја

3 ЈКП "Лазаревац" Лазаревац 11.27 29.25 / 1.02.2012.

4 ЈКП "Београдски водовод и

канализација 16.80 40.35 40.35 01.01.13

5 ЈКП "Младеновац" 9.23 39.98 24.4 01-02-12

6 ЈКП "Ђунис" Уб

7 ЈКП "Комуналнац" Љиг 7.33 36.72 36.72 /

8 JП Водовод и канализација

Пирот / / / /

9 JКП Водовод Ваљево 18.17 37.27 18.17

март 2012

10 JКП ЗA ВOДOВOД И

КAНAЛИЗAЦИJУ КРУШEВAЦ 14.15 16.12 5.57 10.01.12

11 ЈКП "Извор" Петровац на Млави 7.76 21.65 10.62 22.03.12

12 JКП водовод и канализација Крагујевац 11.50 22.28 11.5 01.06.2012.

13 JКП Водовод Чачак 10.89 23.3 10.89 02.10.12

14 JКП Водовод Шабац 12.09 26.9 12.78 01.12.12

15 JКП Водовод Зајечар 7.07 28.33 3.54 01.04.11

16 JКП Водовод Бор 12.64 25.38 22,46 07.06.12

17 ЈКП "Лим" Пријепоље / / / /

18 JКП Водовод Краљево 12.52 21.35 / 01.10.11

19 ЈКП "Горњи Милановац" 4.17 11.64 4.17 03-09-12

20 JКП Водовод Лесковац 10.21 37.14 12.24 01.01.12

21 ЈКП за водовод и канализацију

НАИССУС- Ниш 7.58 19 19 01.10.10

22 ЈКП "Јединство" Кладово 25.62 55.5 55.5 01.11.12

23 ЈП "Водовод" Врање 20.86 49.07 22.84 01.03.13

24 ЈКП Водовод Ужице 10.99 27.84 5.51 01-07-12

25 ЈКП "Бадњево" Неготин 14.00 42.00 28.00 01.07.12

26 JКП Шумадија Белановица

27 JКП Мермер, Рековац 7.00 11.4 11.4 01-03-11

28 ДOO Потиски водоводи"

Хоргош 14.07 49.65 15.72 01.10.10

29 ЈКП "6. октобар" Кикинда 35.64 102.6 / 01.01.13

30 ЈКП "Водовод и канализација"

Нови Сад 33.76 79.41 / 01.01.11

31 JКП Водоканал Сомбор 11.39 21.19 11.39 01.08.2012.

32 ДЈКП "Полет" Пландиште / / / /

33 ЈКП "Водовод и канализација"

Зрењанин

34 JКП водовод и канализација

Суботица 19.71 32.4 28.7 01.03.12

35 ЈКП "Елан" Ковачица

36 ЈКП "Комуналпројект" Бачка Паланка 26.23 79.25 26.23 01.12.12

37 JП Водовод Рума

38 ЈКП "Сечањ" 5.8 14.42 8.69 01.10.12

39 КП Водовод Бездан

40 ЈКП "Водовод" Сремска Митровица 15,57 37.01 / 01.09.12

41 JП за комунлано стамбену

делатност Ковински комуналац са ПО Ковин 18.37 64.3 36.73 01.07.12

42 ЈКП "Водовод и канализација "

Панчево 39.69 92.66 39.69 01-01-12

43 JКП Водовод и канализација Инђија 19.44 32.4 / 01.07.09

44 JКП Водовод и канализација

Стара Пазова 25.52 35.71 25.52 01.03.12

45 JП Белоцрквански водовод и канализација, Бела Црква 15.21 56.73 / 01.05.12

46 JКП Банат Уздин

47 JКП Грделица 6.86 14.78 14.78 01.03.11

Цене за домаћинства

Цене (xi) у дин. Број предузећа(fi) Разредна средина xi logxi filogxi

до 10 дин. 10 5 0,70 7

10 – 20 дин. 19 15 1,18 22,42

20 – 30 дин. 4 25 1,40 5,60

30 – 40 дин. 3 35 1,54 4,62

Σfi= 36 Σ filogxi = 39,64

P = 12,6 дин/ m3

Просечна цена сакупљања и одвођења отпадних вода за домаћинства на основу достављених података на нивоу Групације водовода и канализације износи 12,6 дин/ m

3

Цена сакупљања и одвођења отпадних вода за домаћинства креће се од 4,17 дин/ m3 у Горњем

Милановцу до 39.69 дин/ m3 у Панчеву.

Цене за привреду

Цене (xi) у дин. Број предузећа(fi) Разредна средина xi logxi filogxi

до 30 дин. 17 15 1,18 20,06

30 – 60 дин. 14 45 1,65 23,10

60 – 90 дин. 3 75 1,88 5,64

90 – 120 дин. 2 105 2,02 4,04

Σfi= 36 Σ filogxi = 52,84

P = 28,8 дин/ m3

Просечна цена сакупљања и одвођења отпадних вода за привреду на основу достављених података на нивоу Групације водовода и канализације износи 28,8 дин/ m3 Цена сакупљања и одвођења отпадних вода за привреду креће се од 10.96 дин/м3 у Пожаревцу до 102.6 дин/ m3 у Кикинди. Цене за буџетске кориснике

Цене (xi) у дин. Број предузећа(fi) Разредна средина xi logxi filogxi

до 20 дин. 16 10 1 16

20 – 40 дин. 11 30 1,48 16,28

40 – 60 дин. 1 50 1,70 1,70

Σfi= 28 Σ filogxi = 33,98

P = 16,22 дин/ m3

Просечна цена сакупљања и одвођења отпадних вода за буџетске кориснике на основу достављених података на нивоу Групације водовода и канализације износи 16,22 дин/ m3

В. Цене пречишћавања отпадних вода

Назив предузећа

Цена пречишћавања отпадних вода у дин/ m3

Домаћинства Привреда Буџет. корисн. Примена од:

ЈКП "Комуналнац"

Љиг 7.33 36.72 36.72 /

JКП водовод и

канализација Крагујевац 11.48 22.28 11.48 01.06.2102.

JКП Водовод

Краљево 6.89 11.30 / 01.10.11

ЈКП "Горњи Милановац" 6.69 26.62 6.69 03-09-12

JКП Мермер,

Рековац 11.40 23.00 23.00 01-03-11

ДOO Потиски водоводи" Хоргош 14.07 49.65 15.72 01.10.10

JКП Водоканал

Сомбор 45.56 84.74 45.56 01.08.2012.

ДЈКП "Полет" Пландиште 16,54 26,92 16,54 12.01.11

JКП водовод и

канализација

Суботица 20.55 41.04 29.81 01.03.12

Подаци о канализационој мрежи

Назив предузећа

Укупан

број становник

а општне

Број

домаћинст.прикључених

на канализац.

мрежу

Бр. становника којима ЈКП

пружа услугу

одвођења

Бр. правних

лица прикључених

на канализацион

у мрежу

Дужина канализ мреже,

km

Да ли имате прећишћ.

отпад вода

Начин пречишћа

вањ

Степен покриве

ности канализацион.

мрежом

1 ЈКП Водовод и канализација

Пожаревац

82.940 / 33.754 1.674 179 не /

40.7%

2 JП за водовод и канализацију

Ћуприја

3 ЈКП

"Лазаревац" Лазаревац

58.224 7.221 20.106 910 95 не не

34.5%

4 ЈКП

"Београдски водовод и

канализација

1.639.121 103.000 1.000.000 / 1.477.86 мини уређ. /

61%

5

ЈКП

"Младеновац"

53.500 6.832 19.800 431 62,8 не /

6 ЈКП "Ђунис"

Уб

7 ЈКП "Комуналнац"

Љиг

12.730 / / / / / /

8 JП Водовод и канализација

Пирот

57.911 11.725 46.655 1.243 130.468 / /

80.6%

9 JКП Водовод

Ваљево

90.301 22.760 46.000 / 167 да bioaeracija

50.9%

10

JКП за

водовод и канализацију

Крушевац

127.429 26.300 70.538 2.301 215 не /

55.4%

11 ЈКП "Извор"

Петровац на Млави

30.325 2.292 6.820 / 27.64 не /

22.5%

12 JКП водовод и

канализација

Крагујевац

177.468 50.639 50.639 1.111 370 да

механичко -

биолошки

13 JКП Водовод

Чачак

114.809 26.210 71.500 2.172 339 не не

62.3%

14 JКП Водовод Шабац

115.347 20.843 48.380 2.386 165 / /

42%

15 JКП Водовод

Зајечар

58.547 10.371 34.000 / 78 не не

58%

16 JКП Водовод

Бор

50.159 6.100 36.000 490 70 само за

јед. насеље

2 биодиска за једно насеље

71.8%

17 ЈКП "Лим" Пријепоље

36.713 2.565 12.542 / 60 не не

34%

18 JКП Водовод

Краљево

124.554 13.584 82.000 / 140 да механичко

физичко

65.8%

19 ЈКП "Горњи Милановац"

44.438 8.600 25.800 700 140 дa

Биолошки третман

58%

20 JКП Водовод

Лесковац

143.962 17.810 / / 250 не /

21 ЈКП за водовод и

канализацију

НАИССУС- Ниш

257.867 27.125 230.000 6.209 525 не 0

89.2%

22 ЈКП

"Јединство"

Кладово

20.635 4.022 14.600 400 100 да механички

78.8%

23 ЈП "Водовод"

Врање

82.782 16.290 51.415 910 106 не /

62.1%

24 ЈКП Водовод

Ужице

78.018 17.437 56.953 1.896 108 не не

73%

25 ЈКП "Бадњево"

Неготин

36.879 5.585 17.000 / 85км да механичко

46%

26 JКП Шумадија Белановица

/

27 JКП Мермер,

Рековац

10.971 378 756 / 5 не не

6.9%

28 ДOO Потиски водоводи"

Хоргош

4.017 11.655 227 81 да активна

аерација

46.6%

29 ЈКП "6.

октобар" Кикинда

59.329 10.123 27.636 299 101 да биол. прец.

46.6%

30 ЈКП "Водовод

и канализација"

Нови Сад

335.701 / / / 1000 не /

31 JКП

Водоканал 9.900 23.905 807 98 да

биолошки, активним

27.9%

Сомбор 85.569 муљем

32 ДЈКП "Полет"

Пландиште

528 1.473 / 4.6 да аеробни

33 ЈКП "Водовод

и

канализација" Зрењанин

34 JКП водовод и

канализација

Суботица

140.358 29.629 77.000 8.596 234.023 да

мех.биол. уклањ.

нутријенат

54.9%

35 ЈКП "Елан"

Ковачица

36 ЈКП

"Комуналпројект" Бачка

Паланка

55.361 11.000 28.000 / 100 ne /

50.6%

37 JП Водовод Рума

38 ЈКП "Сечањ" 13.282 136 408 30 2.6 не не 3.1%

39 КП Водовод

Бездан

40 ЈКП "Водовод" Сремска

Митровица

79.773 12.164 38.650 1.366 122 samo u mač.

Mitrovici биопречист

ач

48.4%

41 JП за комунлано

стамбену

делатност Ковински

комуналац са

ПО Ковин

33.725 3.000 6.000 / 41 не Само

механичко

17.8%

42 ЈКП "Водовод

и канализација

" Панчево

122.252 10.800 65.000 1.279 93 не не

53.2%

43 JКП Водовод и канализација

Инђија

48.886 8.769 24.500 325 67 не /

50.1%

44 JКП Водовод и

канализација

Стара Пазова

65.508 5.080 15.000 435 73 не /

22.3%

45 JП

Белоцрквански водовод и

канализација,

Бела Црква

17.285 3.100 8.100 314 34 ne /

46.9%

46 JКП Банат

Уздин

47 JКП Грделица 792 5.000 156 8 / /

УКУПНО 4.562.659 507.958 2.283.085 36.342 321804,8 50%

Што се тиче канализационе мреже степен покривености овом услугом на бази доставњених података је 50%. У великом броју општина у Србији покривеност овом услугом је мања од 50%.

Подаци о возилима и грађевинским машинама

Предузеће

Број специјалних канализационх возила

Број аутоцистр

ни

Број аутодизалица

Број тер.

возила преко 3

тоне

Број грађевин. машина

Потребан број возила у 2013. години

1 ЈКП Водовод и канализација

Пожаревац 4 2 0 10 4 5

2 JП за водовод и канализацију

Ћуприја

3 ЈКП "Лазаревац" Лазаревац 4 5 4 8 4

4 ЈКП "Београдски водовод и канализација 29 10 1 24 26 67

5 ЈКП "Младеновац" 1 2 / 5 5 5

6 ЈКП "Ђунис" Уб

7 ЈКП "Комуналнац" Љиг 3 1 / 2 2 /

8 JП Водовод и канализација Пирот 1 1 0 5 5 0

9 JКП Водовод Ваљево / 4 / 4 10 39

10 JКП за водовод и канализацију

Крушевац 3 / 1 6 10 7

11 ЈКП "Извор" Петровац на

Млави 1 2 / 2 2 2

12 JКП водовод и канализација

Крагујевац 3 3 1 13 13 4

13 JКП Водовод Чачак 4 4 1 8 7 3

14 JКП Водовод Шабац 2 / / 5 5 8

15 JКП Водовод Зајечар 1 / 1 4 4 /

16 JКП Водовод Бор 2 / / 1 2 3

17 ЈКП "Лим" Пријепоље 2 2 1 5 4 1

18 JКП Водовод Краљево 4 1 2 17 7 57

19 ЈКП "Горњи Милановац" 1 2 0 1 2 7

20 JКП Водовод Лесковац 3 2 / 4 5 /

21 ЈКП за водовод и канализацију

НАИССУС- Ниш 10 4 2 9 9 10

22 ЈКП "Јединство" Кладово 1 2 / / 1 3

23 ЈП "Водовод" Врање 1 1 1 5 5 6

24 ЈКП Водовод Ужице 2 0 0 3 3 12

25 ЈКП "Бадњево" Неготин 1 1 0 3 5 2

26 JКП Шумадија Белановица

27 JКП Мермер, Рековац / / / 7 7 /

28 ДOO Потиски водоводи"

Хоргош 1 самоград

ња / 1 1 2 6

29 ЈКП "6. октобар" Кикинда 1 2 / 2 5 3

30 ЈКП "Водовод и канализација" Нови Сад 20 14 3 70 9 /

31 JКП Водоканал Сомбор 3 1 0 3 7 0

32 ДЈКП "Полет" Пландиште 0 1 1 0 0 1

33 ЈКП "Водовод и канализација"

Зрењанин

34 JКП водовод и канализација

Суботица 4 1 2 / / 6

35 ЈКП "Елан" Ковачица

36 ЈКП "Комуналпројект" Бачка Паланка 1 2 / 5 10 2

37 JП Водовод Рума

38 ЈКП "Сечањ" 0 1 0 0 0 1

39 КП Водовод Бездан

40 ЈКП "Водовод" Сремска Митровица 1 1 0 1 4 1

41 JП за комунлано стамбену

делатност Ковински

комуналац са ПО Ковин 0 1 0 4 4 /

42 ЈКП "Водовод и канализација

" Панчево 4 0 0 1 1 7

43 JКП Водовод и канализација Инђија 0 0 0 2 4 10

44 JКП Водовод и канализација

Стара Пазова 1 2 1 1 2 /

45 JП Белоцрквански водовод и канализација, Бела Црква 1 / / / 2 4

46 JКП Банат Уздин

47 JКП Грделица / 1 / 1 1 6

УКУПНО 119 76 18 237 200

Приказаних 38 јавних комуналних предузећа у одржавању водоводне и канализационе мреже ангажују 119 специјалних канализационих возила, 76 аутоцистерни, 18 аутодизалица, 237 теретних возила преко 3 тоне , као и 200 грађевинских машина.

Подаци из годишњег финансијског извештаја – период 01.01.2011 до 31.12.2011. год. у хиљадама динара

Предузеће

Проценат наплате

Укупан пословни

приход (у000 дин.)

Пословни приход по

запосленом у 000 дин.)

Пословни добитак/ губитак

у 000 дин.)

Реализоване инвестиције

у току године у 000 дин.)

Учешће инвестција

у пословном

приходу

1 ЈКП Водовод и

канализација Пожаревац 99,60% 366.327

1.507,52 6.126 86.284

24%

2 JП за водовод и

канализацију

Ћуприја

3 ЈКП "Лазаревац"

Лазаревац 53,74 318.754

398,94 -63.491 25.513

8%

4 ЈКП "Београдски

водовод и канализација / 8.166.107

3.261,22 15.023 1.507.248

18%

5 ЈКП "Младеновац"

66% 335.765

1.186,45 6.147 26.799

8%

6 ЈКП "Ђунис" Уб

7 ЈКП "Комуналнац"

Љиг / 45.134

1.002,98 / /

0%

8 JП Водовод и канализација

Пирот / 186.378

1.809,50 20.800 35200

19%

9 JКП Водовод

Ваљево 55% 310.772

1.345,33 -65.000 5.000

2%

10 JКП за водовод и

канализацију

Крушевац 70% 377.082

1.146,15

6.177 127.770

34%

11 ЈКП "Извор" Петровац на

Млави 56% 140.464

1.312,75

243 25.452

18%

12 JКП водовод и канализација

Крагујевац 90,92% 865.543

1.160,25 138,443

16%

13 JКП Водовод

Чачак 90% 353.298

/ 13.699.

14 JКП Водовод

Шабац / 289.395

1.476,51 3.474 171.172

59%

15 JКП Водовод

Зајечар 73% 184.840

/ 9.000

5%

16 JКП Водовод Бор 65,42% 229.194 1.081,10 / 25.600 11%

17 ЈКП "Лим"

Пријепоље 80% 12.764 90,52

- 1.123 4.000

31%

18 JКП Водовод Краљево 86% 346.974

1.304,41 -23.507 /

0%

19 ЈКП "Горњи

Милановац" 79% 262.327

1.516,34 0 24.623

9%

20 JКП Водовод Лесковац 85% 360.400

0,91 468 /

0%

21 ЈКП за водовод и

канализацију

НАИССУС- Ниш 84,40% 1.253.234

1.539,60 157.599 39.108

3%

22 ЈКП "Јединство"

Кладово 97% 218.423

1.899,33 / 25.097

11%

23 ЈП "Водовод"

Врање 80% 299.537

1.296,70 1.437 /

0%

24 ЈКП Водовод

Ужице 81 299.500

1.512,63 губитак

0%

25 ЈКП "Бадњево"

Неготин 80% 248.781,69

1.151,77 1.632.86 12.050.75

26 JКП Шумадија

Белановица

27 JКП Мермер, 75% 516.957 / 226.194 44%

Рековац 18.462,75

28 ДOO Потиски

водоводи" Хоргош 70% 60.242

1.585,32 200 26.000 43%

29 ЈКП "6. октобар"

Кикинда 72% 229.427

1.686,96 545 22.000

10%

30 ЈКП "Водовод и

канализација" Нови Сад 69,9 2.811.245

3.778,56 122.678 897.093

32%

31 JКП Водоканал

Сомбор 74 330.903

3.309,03 1.207 41.700

13%

32 ДЈКП "Полет" Пландиште 91,5 210.582

7.261,45 / /

0%

33 ЈКП "Водовод и

канализација" Зрењанин

34 JКП водовод и

канализација

Суботица 93% 573.656

2.472,66 10.471 90.931

16%

35 ЈКП "Елан"

Ковачица

36 ЈКП

"Комуналпројект" Бачка Паланка 72,5% 397.72

764 72.697

18

37 JП Водовод Рума

38 ЈКП "Сечањ"

51% 52.477

1.279,93 / /

0%

39 КП Водовод

Бездан

40 ЈКП "Водовод" Сремска

Митровица 91% 272.031

1.563,40 1.613 4000

1%

41 JП за комунлано

стамбену делатност

Ковински

комуналац са ПО Ковин 77% /

!

/ /

42 ЈКП "Водовод и

канализација " Панчево 80% 516.957

2.051,42 / 226.194

44%

43 JКП Водовод и

канализација

Инђија 87% 145.784

1.893,30 / 3.774

3%

44 JКП Водовод и

канализација

Стара Пазова 92,47% 171.086

1.584,13 9.867 7.997

5%

45 JП Белоцрквански водовод и

канализација, Бела

Црква 58% 62.454

1.523,27 145 9300

15%

46 JКП Банат Уздин

47 JКП Грделица 87,39 41.414 552,19 / 2.106 5%

УКУПНО 20.752.871 1.917.30 10824 3.538.022 17,4%

Јавна комунална предузећа водовода и канализације остварују 1,9 милиона динара пословног прихода по запосленом годишње. Седамнаест предузећа од укупно 35 која смо посматрали у претходној години реализовало је инвестиције на нивоу најмање 10% од укупног прихода, док њих осамнаест су испод те границе или уопште нису имали реализоване инвестиције. Структура запослених према стручној спреми, просечне нето зараде период 01. септембар – 1. новембар 2012. године, број запослених

Предузеће

Бр. запосл

.

Просечна нето

зарада

Исплата за месец

Датум

Висока ст.спрема

Мастер

Докторат

Виша

Средња

Остало

ЈКП

Водовод и канализац

ија

Пожаревац 243 41.181.00 нов 06.12.12. 22 9 60 152

JП за

водовод и канализац

ију

Ћуприја

ЈКП "Лазарева

ц"

Лазаревац 799 41.248.6. нов 21.12.12. 34 41 248 476

ЈКП

"Београдс

ки водовод и

канализац

ија 2504 56.575.00 јануар 12.02.13 458 / / 210 737 1099

ЈКП "Младено

вац" 283 36.915.00 окт 25.11.12 13 18 62 245

ЈКП "Ђунис"

Уб

ЈКП "Комунал

нац" Љиг 45 26.411.00 авг. 30.11.12 1 / / 2 12 30

JП

Водовод и канализац

ија Пирот 103 41.217.62 нов 20.12.12 11 1 35 56

JКП Водовод

Ваљево 231 33.581.00 dec. 25.12.12 29 1 / 9 82 F

JКП за

водовод и канализац

ију

Крушевац 329 37.693.64 нов. 24.12.12 40 1 1 24 101 162

ЈКП

"Извор"

Петровац на Млави 107 27.011.00 11.2012 03.12.12 5 0 0 9 20 73

JКП

водовод и канализац

ија

Крагујева

ц 746 36.291,00

11.01.12

. 20.12.12. 113 41 261 331

JКП

Водовод Чачак 175 44.201.79 дец. 11.01.13 18 1 / 13 53 89

JКП

Водовод Шабац 196 / / / 24 1 / 11 52 81

JКП

Водовод

Зајечар

JКП

Водовод

Бор 212 35.425.00 дец. 28.01.13 11 / / 8 61 132

ЈКП

"Лим" Пријепољ

е 141 30.297.00 нов. 25.12.12 14 / / 7 21 120

JКП

Водовод Краљево 266 45.003.24 12 10.01.13 22 / / 4 192 49

ЈКП

"Горњи Миланова

ц" 173 32.477.00 нов. 17.12.12 10 / 1 10 144 8

JКП

Водовод Лесковац 398 26.304.29 септ.12 30.01.13 56 / / 35 136 171

ЈКП за

водовод и канализац

ију

НАИССУС- Ниш 814 41.524.00 јан.2013 13.02.13 126 / / 38 237 413

ЈКП

"Јединств

о" Кладово 115 33.784,00 дец. 08.01.13 6 1 / 7 79 22

ЈП

"Водовод" Врање 231 33.901.36

за

јан.08.02.13 28 28 1 1 7 104 90

ЈКП

Водовод Ужице 198 39.631.00 окт 20.11.12 17 4 61 116

ЈКП

"Бадњево"

Неготин 216 33.076.08 okt.2012 17.12.12 15 0 0 10 44 147

JКП

Шумадија

Белановица

JКП

Мермер,

Рековац 28 21.749.82 јун 2012 27.11.12 4 2 11 11

ДOO

Потиски

водоводи" Хоргош 38 35.462.00 / / 1 0 0 1 32 4

ЈКП "6.

октобар"

Кикинда 136 37,371 јан.2013 15.02.13 14 / / 8 43 71

ЈКП

"Водовод

и канализац

ија"

Нови Сад 744 49.728.00 јан.2013 31.01.13 152 / 1 49 238 304

JКП

Водоканал

Сомбор 100 47.683.00 нов 5.12.12 15 2 0 3 32 48

ДЈКП

"Полет"

Пландишт

е 29 35.156.00 окт. 07.12.12 0 2 / 1 15 11

ЈКП

"Водовод

и канализац

ија"

Зрењанин

JКП водовод и

канализац 232 44.704.66

дец

2012 15.01.13. 28 4 / 12 74 114

ија

Суботица

ЈКП "Елан"

Ковачица

ЈКП "Комунал

пројект"

Бачка Паланка 224 45.735,48 дец. 28.12.12 23 /

JП

Водовод

Рума

ЈКП

"Сечањ" 41 / / / 4 0 0 5 20 12

КП

Водовод Бездан

ЈКП

"Водовод"

Сремска

Митровиц

а 174 38.171.3 nov. 14.12.12 16 / / 3 51 104

JП за комунлан

о стамбену

делатност

Ковински комуналац

са ПО

Ковин / / / / / / / / / /

ЈКП "Водовод

и

канализација "

Панчево 252 49.312.00

дец

2012 26.12.12 33 2 0 15 106 96

JКП Водовод и

канализац

ија Инђија 77 42.245.00 нов 3.12.12

10 2 /

4 53 4

JКП Водовод и

канализац

ија Стара

Пазова 108 40.348.00 јан.2013 01.02.13 9 1 0 7 31 60

JП Белоцрква

нски

водовод и канализац

ија, Бела

Црква 41 31.600.00 новемб. 28.12.12 1 / / 7 14 19

JКП Банат

Уздин

JКП

Грделица 75 23.952.00 јул 30.01.13 / 4 / 10 31 30

10824 1383 23 4 645 3553 4950

У око 38 јавних комуналних предузећа водовода и канализације запослено је 10824 запослених. Највећи број запослених чине радници са средњом стручном спремом и нижих квалификационих занимања. Затим следе запослени са високом и вишом стручном спремом. С завршеним мастер студијама запослено је 23 радника, док је са докторским студијама запослено 4 радника.

03. aprila 2013. гodine u Privrednoj komori Srbije održana je sednica Upravnog Odbora Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo – sednica sekcije Grupacije vodovoda i kanalizacije Udruženja za komunalne delatnosti PKS sa sledećim:

DNEVNIM REDOM

1. USVAJANJE ZAPISNIKA SA PRETHODNE SEDNICE U.O:

- Zapisnik sa I/2012. sednice U.O.

2. REALIZACIJA TERMIN PLANA SA MERAMA ZA USPEŠNO POSLOVANJE I UNAPREĐENJE RADA UDRUŽENJA 2.1. Plan mesečnih troškova 2.2. Mere za unapređenje rada Udruženja 2.3. Opšte aktivnosti Udruženja (tač. 1-19) 2.4. Planska akta (tač. 20-25) 2.5. Prevođenje SRPS-EN (izveštaj)

3. IZVEŠTAJ O RADU UDRUŽENJA ZA 2013. GODINU – TEKUĆI POSLOVI

3.1. Dani voda, odbor i teme, Beograd, 21-25. mart 2013; 3.2. Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad, Subotica, 10-12. april 2013; 3.3. Vodovodni i kanalizacioni sistemi, Jahorina, 22-24. maj 2013; 3.4. Publikacija »Unapređenje poslovanja u organizacijama ViK«; 3.5. Sajam voda i Forum voda 2013.

4. TEKUĆA PITANJA:

4.1. Časopis br. 2 - Program tema za časopis br. 2/2013,

4.2. Analiza normativnih akata, 4.3. Izveštaj o radu na propisima DVGW (vod.) i DWA (kan.), 4.4. IWA Program – IAWD, 4.5. Sertifikati za učešće na stručnim skupovima.

Dostavljeno: - Članovima U.O. PREDSEDNIK U.O. UDRUŽENJA - S. Petković, - D. Povrenović, - A. Marjanović,

__________________________ - B. Mićić, Predrag Bogdanović, dipl. ing. - S. Popović. -

ГРУПАЦИЈА ЗА ПИЈАЧНУ ДЕЛАТНОСТ

СРЕДСТВИМА ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА

PRESS САОПШТЕЊЕ

Подршка спречавању нелегалне продаје резаног дувана

Пословно удружење "Пијаце Србије" је на седници Управног одбора, која је у 22. марта

одржана у Краљеву, дало пуну подршку надлежним државним органима у настојању да

се спречи нелегална продаја резаног дувана на пијацама.

Пијачне управе које су чланови Удружења ће учинити све што је у њиховој моћи да се на

пијацама не дозволи нелегална продаја дувана и тако наноси директна штета буџету

Србије, односно да се нелојалном конкуренцијом угрожавају они који легално послују и

плаћају порезе и доприносе.

Десетогодишњица Удружења пијаца Србије

Пословно удружење „Пијаце Србије“ ће 5. априла у Клубу посланика у Београду,

свечаном седницом Скупштине, обележити 10-то годишњицу постојања и активног рада.

У радном делу свечане седнице Удружење ће предсавити и нову студију под називом

„Правци развоја пијачне делатности у Србији“.

Раст промета на пијацама

Укупна вредност промета пољопривредних производа на пијацама у Србији је у 2012.

години износила 28 милијардии 55 милиона динара, што је у односу на прошлу годину у

текућим ценема повећање за 9,5 одсто.

У структури вредности промета пољопривредних производа на пијацама у 2012. години,

највише учествују поврће са 29,8%, воће и грожђе, 20,3%, млеко и млечни производи,

17,6%, и живина и јаја са 15,1%.

У односу на укупне вредности продаје и откупа пољопривредних производа у Србији,

пијаце су у прошлој години имате тржишни удео од 19,5 %, што потврђује да и поред све

израженије конкуренције пијаце чувају свој значај као лако доступни, ефикасни и

јефтини канали дистрибуције за пољопривредне произвођаче.

То је посебно значајно у региону Шумадије и Западне Србије где породична газдинства

на пијацама пласирају око 40 % своје производње, односно у региону

Јужне и Источне Србије где је удео пијаца у пласману производа са породичних

газдинстава око 38 %.

На нешто више од 400 пијаца у Србији, са око око 60 хиљада продајних места, од којих је

око 80 одсто тезги, сваког дана послује око 80 хиљада људи.

Зато се са сигурношћу може рећи да, поред значаја који имају као снабдевачи урбаних

средина свежим намирницама, нарочито воћем и поврћем, пијаце имају

посебну улогу јер без посредника омогућују директну везу између произвођача и

потрошача и тако доприносе очувању и повећању вредности домаће производње и

развоју руралних подручјa.

ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА

Бодроги Бела

ИЗВРШНИ ДИРЕКТОР

Саво Дувњак

Београд, 25. март 2013. године

ZAPISNIK Sa prve sednice Upravnog odbora Poslovnog udruženja «Pijace Srbije» u 2013. godini, koja je održana 1. marta 2013. godine sa početkom u 12,00 časova u sali za sastanke restorana “Gurinović” u Subotici. Sastanku su prisustvovali članovi Upravnog odbora:

1) Bela Bodrogi, JKP “Subotičke pijace”, Subotica, predsednik UO 2) Predrag Veinović, JKP “Gradske pijace”, Beograd, podpredsednik UO 3) Siniša Purić, JKP “Gradske pijace”, Beograd, član UO UPS-a 4) Radovan Milojević, JKP “Tržnica”, Niš, član UO UPS-a 5) Nebojša Stojanović, JKP “Pijaca”, Leskovac 6) Zoran Marković, “Tržnica” a.d. Subotica, član UO UPS-a 7) Aleksandar Ilić, JKP “Pijace“, Kraljevo, član UO UPS-a 8) Bogoljub Radisavljević, JKP „Komunalac“, Čačak, član UO UPS-a 9) Dragi Marković, JKP “Poslovni centar”, Kruševac, član UO UPS-a

Sastanku UO su prisustvovali i:

1) Miomir Jovanović, JKP „Tržnica”, Novi Sad, presednik Radne grupe za zakonodavstvo

2) Saša Stevanović, JKP „Tržnica”, Novi Sad 3) Tatjana Ercegović Petrić, Privredna komora Srbije 4) Zoran Roš, JKP „Gradske pijace”, Beograd 5) Marija Bošnjaković, JKP „Gradske pijace”, Beograd 6) Fodor Maćaš, JKP „Subotičke pijace”, Subotica 7) Savo Duvnjak, izvršni direktor UPS-a

Sednicom je predsedavao Bela Bodrogi, predsednik Upravnog odbora. U radu sastanka učestvuje 9 od 11 članova Upravnog odbora te je na taj način zapisnički konstatovan kvorum. Sastanku UO nisu prisustvovali članovi UO iz Valjeva (JKP „Polet”), Pančeva (JKP „Zelenilo“). Članovi UO su jednoglasno usvojili predloženi dnevni red:

DNEVNI RED 1) Usvajanje zapisnika sa 6. sednice Upravnog odbora Poslovnog udruženja «Pijace

Srbije» u 2012. godini (Banja Koviljača, 6. decembar 2012. godine) 2) Razmatranje Izveštaja o radu Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ u 2012. godini 3) Razmatranje predloga Programa rada Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ u 2013.

godini 4) Razmatranje predloga Programa obeležavanja 10. godišnjice UPS-a

a. program svečane sednice Skupštine UPS-a b. priznanja c. spisak zvanica, protokol

5) Zakazivanje 12. sednice Skupštine Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ a. predlog izmena i dopuna Statuta UPS-a b. razmatranje predloga UO za izbor predsednika i podpredsednika Skupštine,

predsednika i podpredsednika UO, predsednika i podpredsednika NO, članove Upravnog i Nadzornog odbora i predsednike Radnih grupa

6) Razmatranje predloga ustrojavanja manifestacije „Dani pijaca Srbije“ 7) Pismo Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ Republičkom zavodu za statistiku (šifre

delatnosti) 8) Razno

Tačka 1

Zapisnik sa 6. sednice UO Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ održane 6.decembra 2012. godine u Banji Koviljača, usvojen je jednoglasno.

Tačka 2

Izvršni direktor Udruženja Savo Duvnjak podneo je Izveštaj o radu Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ u 2012. godini. ZAKLJUČAK: Izveštaj je usvojen jednoglasno.

Tačka 3

Izvršni direktor Udruženja Savo Duvnjak izneo je predlog Programa rada Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ u 2013. godini ZAKLJUČAK : Predlog Programa rada Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ u 2013. godini je jednoglasno prihvaćen.

Tačka 4

Savo Duvnjak, izvršni direktor Udruženja predstavio je prisutnima predlog Programa obeležavanja 10. godišnjice UPS-a. Tokom rasprave, u kojoj su učestvovali svi članovi Upravnog odbora, razmatrana su dva predloga mesta održavanja Svečane sednice Skupštine UPS-a (Sava Centar i Klub poslanika), uključujući i troškovnik zakupa sale i organizacije svečanog ručka. Takođe je razmtran i predlog dobitnika priznanja u povodu 10-to godišnjice Udruženja, odnosno svi tehnički i organizacioni detalji ovog skupa. Posebno je naglašen značaj skupa za promociju desetogodišnjeg rada UPS-a te je kao zadatak svim članovima predočeno da treba da se angažuju na animiranju gostiju Svečane sednice. Potpredsednik UO i direktor JKP „Gradske pijace“, Predrag Veinović, je prihvatio obavezu da radi na animiranju gostiju iz Vlade Republike Srbije, a svi ostali članovi su se obavezali da će pozvati predstavnike svojih lokalnih samouprava. Većina učesnika u raspravi je naglasila značaj medijske promocije skupa, koja je takođe pripremljena u sklopu programa organizacije. Član UO, Nebojša Stojanović iz Leskovca je predložio da se umesto Ivana Mladenovića na spisak dobitnika plaketa unese ime Vladimira Lazarevića. Nakon rasprave su usvojeni sledeći

ZAKLJUČCI: 1. Svečana sednica Skupštine Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ će se održati 5. aprila

u Klubu poslanika u Beogradu; 2. Upravni odbor je prihvatio predloženi sinopsis Svečane sednice Skupštine UPS-a,

spisak zvanica i medija plan oglašavanja skupa; 3. Upravni odbor je prihvatio predlog dobitnika priznanja ZLATNI KANTAR i PLKETA

pojedinicima i organizacijama. Konačni spisak će biti razmatran i na narednoj sednici UO, 22. marta u Kraljevu.

Tačka 5

Upravni odbor je doneo odluku da se 12. sednica Skupštine održi 4. aprila u Beogradu. Članovi UO su prihvatili i predlog izmena i dopuna Statuta koje će biti upućene Skupštini UPS-a na usvajanje. Predložene izmene su sledeće:

predlaže se Skupštini UPS-a da umesto jednog bira dva potpredsednika koji se biraju iz redova članova na mandatni period od dve godine;

predlaže se Skupštini da broj članova Upravnog odbora se sa 11 povećava na 13;

predlaže se Skupštini da pored predsednika izabere i dva potpredsednika UO;

predlaže se Skupštini UPS-a da usvoji predlog o dve nove kategorizacije članarine (6. i 7. grupa), odnosno da shodno tome u Statutu UPS-a izmeni i način izbora članova UO u skladu sa kategorizacijom članarine;

predlaže se Skupštini da izabere redsednike Radnih grupa kao stalnih tela UPS-a na mandatni period od dve godine, i to:

o Radne grupe za zakonodavstvo o Radne grupe za standardizaciju o Radne grupe za robne pijace o Radne grupe za međunarodnu saradnju

Finalni predlog izmena i dopuna Statuta će za narednu sednicu UO pripremiti predsednik Radne grupe za zakonodavstvo. Upravni oddbor je odlučio da o personalnim rešenjima organa i tela UPS-a u novom mandatnom periodu raspravlja na drugoj sednici UO koja će se 22. marta održati u Kraljevu.

Tačka 6

Upravni odbor je jednoglasno usvojio predlog da se u 7, 8. i 9. juna 2013. godine u Subotici održi prva manifestacija pod nazivom „Dani pijaca Srbije“ sa ciljem da promoviše specifičnosti i prednosti kupovine na pijacama. Manifestcija treba da postane tradicionalna i da se svake naredne godine seli u drugi grad. O detaljnom programu i troškovniku ove manifestacije, odnosno narednom domaćinu, Upravni odbor će raspravljati na jednoj od narednih sednica nakon obeležavanja 10-to godišnjeg jubileja.

Tačka 7

U okviru sedme tačke dnevnog reda, UO je informisan o pismu koje je na adresu Udruženja stiglo iz Republičkog zavoda za statistiku kao odogovor na zahtev da pijačna delatnost u nomenkalturi delatnosti dobije posebne šifre. U odgovoru Republičkog zavoda za statistiku se kaže da je postojeća nomenklatura usklađena sa zakonodvastvom Evropske unije, u kojoj nema takvih primera, te da nove šifre koje bi precizno opisale i definisale pijačnu delatnost nije moguće otvarati. Nakon kraće rasprave UO je doneo odluku da Radna grupa za zakonodavstvo nastavi da radi na ovom predlogu, te da se posete najavljene posete ministartvima Vlade Republike Srbije iskoriste kako bi se još jednom skrenula pažnja nadležnih državnih organa na ovaj probem.

Razno

U okviru tačke razno Zoran Marković, direktor „Tržnica“ a.d. iz Subotice je informisao Upravni odbor da je subotički Buvljak, nakon kontrola Tržišne inspekcije krajem prošle godine, uspešno završio proces legalizacije prodaje na ovoj robnoj pijaci. On je naglasio potrebu da se o ovakvim, praktičnim problemima više razgovora na sastancima UPS-a te je zamolio kolege da pripreme izveštaje o stepenu legalizacije na drugim robnim pijacam u Srbiji. Na kraju je podsetio i na potrebu da Udruženje pijaca Srbije usvoji jedinstvene modele ugovora o zakupu tezgi, poslovnih prostora i zajedničkim troškovima.

Stručna služba UPS-a je arhivirala stenogram i tonski zapis kompletnog toka sastanka sednice Upravnog odbora.

ZAPISNIK PRIPREMILA PREDSEDNIK UO Jasna Samardžija Bodrogi Bela s.r.

Групација за пружање услуга паркирања

08. марта на Копаонику је одржана седница Скупштине Удружења паркиралишта Србије – Групације за пружање услуга паркирања са следећим:

Д Н Е В Н И М Р Е ДОМ:

1. Усвајање Записника са XVII седнице Скупштине Удружења

2. Извештај о раду и пословању Удружења за 2012.годину -Раденко

Вуковић-

3. Извештај о раду УО Удружења у 2012. години

-Раденко Вуковић-

4. Разрешење чланова УО Драгана Нинковића и Славка Живковића и избор нових

чланова УО

-Раденко Вуковић -

5. Иницијатива за укључивање Удружења у израду новог ЗОБС-а -Драган Рудаков- 6. Разматрање Закона о комуналној полицији -Александар Пиља- 7. Доношење одлуке о приступању Удружењу паркиралишта Србије ЈКП из Зајечара, Обреновца и Шида 8.Текућа питања

Председник Управног одбора

Раденко Вуковић , с.р.

Udruženje parkirališta Srbije sredinom marta 2013. Pristupilo ЈЕ Evropskoj parking asocijaciju u svojstvu punopravnog člana. Svojstvo punopravnog članstva omugućava UPS-u delegiranje svog predstavnika u skupštinu EPA što će doprineti aktivnijem i efikasnijem delovanju UPS-a u EPA.

Evropska parking asocijacija okuplja nacionalna parking udruženja kao i brojne privatne i državne kompanije koje se bave delatnošću parkiranja širom Evrope. Epa pruža podršku svojim članicama organizacijom kongresa, debata, seminara, objavljivanjem periodičnih publikacija kao i raznim aktivnostima koje se odvijaju u okviru redovnih godišnjih skupština.Sedište EPA je u Kelnu s tim sto se kongresi, skupštine i ostale aktivnosti organizuju u gradovima širom Evrope. Radom EPA upravlja Skupština i Upravni odbor u čijim okvirima deluju radne grupe koje se bave aktuelnim pitanjima.

Članstvom u EPA, UPS pre svega želi da doprinese unapređenju delatnosti parkiranja u našoj zemlji kao i da svojim aktivnim učešćem doprinese regionalnom razvoju u oblasti parkiranja.

ГРУПАЦИЈА ЗА СТАМБЕНЕ УСЛУГЕ И ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ

PRIVREDNE VESTI | 15. MART 2013. | 15:11

Primena Zakona o javnim preduzećima

U praksi je puno nejasnoća o primeni ovog Zakona jer u njega je veoma malo ugradjeno direktnih predloga iz prakse. Očekuje se da će u ovoj godini doći do drastičnog pomaka u organizaciji i poslovanju postojećih javnih preduzeća

U javnosti ima puno različitih vesti o primeni Zakona o javnim preduzećima, njihovom gašenju osnivanju novih, izmenama i dopunama osnivačkog akta, pravima i obavezama osnivača... Dakle, prisutno je puno nejasnoća o ovom Zakonu. To je potrebno pojasniti posebno kada se Zakon primenjuje u praksi. Ovo je istaknuto na sednici Skupštine Poslovnog udruženja javnih preduzeća za stambene usluge i gradjevinsko zemljište – Grupacije za stambene usluge i gradjevinsko zemljište Privredne komore Srbije (PKS). O ovoj temi prisutnima je govorio Vaso Sekulić iz novosadskog Poslovnog udruženja ,,Stanogradnja''. Na mnoga pitanja i nejasnoće prisutnima je odgovarala Zorica Čolović iz Ministarstva gradjevina i urbanizma Vlade

Srbije.

Predsedavajuća sednice i predsednik Grupacije Ljiljana Životić je naglasila da je u Zakonu o javnim preduzećima koji se sad primenjuje, veoma malo uvaženo onoga što je predlagala paksa. Zbog toga se danas javljaju i problemi u njegovoj primeni, posebno u lokalnoj samoupravi. Sad je potrebno pronalaziti predloge i rešenja za prevazilaženje problema. Marko Tomašević iz Stalne konferencije gradova i opština Srbije takodje je ukazao da u zakonu ima dosta nejasnoća, a najbitnije su o kapitalu i imovini. Po rečima Klare Danilović iz Stalne konferencije gradova i opština, zakon traži puno pojašnjenja, izmena i dopuna. Ključ problema je u svojinskom definisanju etažne svojine.

Učestvujući u raspravi sekretar Udruženja za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije Branimir Ljumović je naglasio da postoji neusaglašenst zakonskih propisa. On je ukazao na dobru saradnju PKS i Stalne konferencije gradova i opština Srbije, ističući da PKSu svim akcijama predstavlja privredu. Ljumović je istakao da ova asocijacija nije učestvovala u pripremi ovog Zakona na koji se sad upućuje niz primedbi. On je još naglasio da PKS nudi saradnju u pripremi svih zakona i ukazuje na probleme, koje dobija iz privrede. Po njegovim rečima zbog toga je potrebno i razjasniti pojmove, šta se podrazumeva pod imovinom. Po njegovim rečima to je skup svih prava i obaveza, a ne samo brojki iz knjigovodstvene vrednosti. Ova oblast je veoma bitna, jer, vlast se dobija i gubi baš na komunalnoj problematici, koja je veoma bitna.

Na sednici je usvojen i izveštaj o radu poslovnih udruženja za 2012. godinu. U njemu se ističe da se prošle godine očekivala mnogo veća aktivnost i uloga nadležnih ministarstava, komorskog sistema, sindikata i predstavnika opština i gradova, na rešavanju problema iz ovih oblasti. Nažalost, izborna godina kao i aktivnosti koje su proistekle nakon izbora kako na nivou Republike, tako i na nivou lokalne samouprave uslovile su da je u dužem vremenskom periodu nastao zastoj u aktivnostima. Kako se ističe, ova konstatacija je bitna jer je na nivou lokalne samouprave nastao skoro potpuni vakuum u usaglašavanju potrebne normative sa važećim propisima. Pre svega, se misli na odredbe Zakona o javnoj svojini koje treba da predstavljaju buduću ekonomsku osnovu za rad javnih preduzeća.

U programu rada poslovnih udruženja za ovu godinu cilj je da se pažnja usmeri na pokušaj kako bi se na kvalitetnom nivou odradile odredbe Zakona o javnim preduzećima. Imajući u vidu da su odredbe ovog sistemskog zakona osnov za uredjenje odnosa u postojećim javnim preduzećima, potrebno je da ona uspostave dobru saradnju sa jedinicama lokalnih samouprava. Poslovna udruženja, kada se radi o usaglašavanju oblasti gradjevinskog zemljišta svakako će posvetiti pažnju realizaciji najavljenog Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgradjenim bez gradjevinske dozvole. Naime, odredbama najavljenog zakona obezbediće se upis nepokretnosti - ,,evidentiranje'', što će biti osnov za završetak višegodišnjih postupaka legalizacije. Kada se radi o budućoj stambenoj izgradnji, kako

je istaknuto, udruženja će u potpunosti podržavati sve vidove izgradnje, posebno one koje su zasnovane na preporukama Evropske komisije za Evropu. Nastaviće se sa podržavanjem izgradnje za socijalno stanovanje, a potrebe programa razvoja socijalnog stanovanja pratiće se i podržavati u skladu sa Zakonom o socijalnom stanovanju i drugim pozitivnim propisima. Kada se radi o komunalnoj oblasti, za očekivati je da će u ovoj godini doći do drastičnog pomaka u organizaciji i poslovanju postojećih javnih preduzeća imajući u vidu odredbe Zakona o javnim preduzećima.

Preporucite vest

ГРУПАЦИЈА ЗА ПРУЖАЊЕ ПОГРЕБНИХ УСЛУГА

Članovi Grupacije za pogrebne usluge Udruženja komunalne delatnosti Privredne komore Srbije razmotrili su na sednici predlog tipske Odluke o sahranjivanju

Članovi su se saglasili da sačine pravilnik koji će postati obavezujuć za sve subjekte u ovoj delatnosti. Dogovoreno je da se naredna sednica, na kojoj će biti reči o izradi metodologije za utvrdjivanje cena pogrebnih usluga, radi rešavanja ogromnog dispariteta cena usluga, održi polovinom maja. Na osnovu analize podataka koje su dostavili članovi Grupacije za pružanje pogrebnih usluga, prosečni troškovi sahranjivanja u grobno mesto u Srbiji iznose 7.943,3 dinara, što podrazumeva iskop zemlje, mašinski ili ručno, sahranjivanje, vraćanje zemlje, odvoz viška zemlje, formiranje humke i njeno održavanje 40 dana, polaganje cveća i venaca prilikom sahrane i za 40-todnevni pomen, odnošenje uvelog cveća i ponovno formiranje humke. Ovi troškovi ne obuhvataju troškove opreme, kao što je pogrebni sanduk, pokrov, krst, kao ni transporta pokojnika, zakupa kapele i sličnog.

Ukupni troškovi sahrane su znatno veći, a deo tih izdataka, u iznosu od 38.402 dinara, za penzionere priznaje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА

ДОНЕТИ ЗАКОНИ:

Закони које је Скупштина Републике Србије усвојила у марту 2013. године

Закон о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без

грађевинске дозволе, 15. марта 2013. године

Закон о ефикасном коришћењу енергије, 15. март 2013. године

СЕДНИЦЕ ВЛАДЕ:

56. седница Владе Републике Србије, 14. март 2013. године

Предлог закона о потврђивању Уговора о зајму за програм водоснабдевања и

пречишћавања отпадних вода у општинама средње величине у Србији III у износу

до 46.000.000 евра између KfW-а, Франкфурт на Мајни и Републике Србије

Уредба о стандардима и нормативима за планирање, пројектовање, грађење и

условима за коришћење и одржавање станова за социјално становање

НАЦРТИ ЗАКОНА, УРЕДБИ И ДР.

Нацрт Уредбе о комуналној накнади, Нацрт министарства грађевинарства и

урбанизма

Javna rasprava naknadama za korišćenje javnih dobara

Osnovni cilj donošenja budućeg zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara je da se javne dažbine regulišu na jednom

mestu, da postoji predvidivost troškova i racionalno korišćenje javnih dobara. Resorno ministarstvo će to da reguliše, a naplatu

preuzima poreska uprava. U ovom zakonu biće sažeto na jednom mestu 20 zakona, što znači, da se dobar deo preizima iz

prethodnih zakona. Pošto je sad u toku javna rasprava o Nacrtu zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, sve primedbe

treba sumirati, kako bi one objedinjene mogle da budu dostavljene nadležnima. Ovo je izmedju ostalog istaknuto na prvoj

Javnoj raspravi o Nacrtu zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, koju je organizovala Privredna komora Srbije i

Ministarstvo finansija i privrede Vlade Republike Srbije. Cilj skupa bio je razmatranje predloženih rešenja iz Nacrta zakona,

razmena mišljenja i predloga na osnovu dosadašnjih iskustava iz prakse, uz sagledavanje interesa privrede. U raspravi je bilo i

oprečnih mišljenja i nezadovoljstava.

U uvodnom obrazloženju potpredsednica Privredne komore Srbije, Vidosava Džagić je istakla da će ovim zakonom biti

objedinjene sve naknade. Dakle, privrednici traže da se ovim zakonom precizno definiše mehanizam i kriterijumi naplate kao i

visina takvih i naknada. Oni bi trebalo da budu odredjeni zakonom čime bi bila obezbedjena transparentnost, a ne da se taj

posao ostavi vladi da periodično utvrdjuje. Javna rasprava i objedinjavanje više zakona i propisa u ovoj oblasti u jedan,

predstavljaju rešavanje mnogih problema i papirologije u ovoj oblasti. Po njenim rečima privrednici su do sada imali primedbe

na kriterijume i metodologiju primene zakona. Isticali su da moraju biti uredjeni zakoni, da mora postojati predvidivost, a

privredni ambijent se mora učiniti prihvatljivim. To znači da se mora urediti cenovna politika, upravljanje otpadom, njegova

reciklaža i sve to se mora uskladiti sa našim specifičnostima. Po rečima Vidosave Džagić, predvidjeno je da primena budućeg

zakona počne 1. januara 2014. godine, a nakon toga za šest meseci da se donesu i potrebna podzakonska akta.

Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ne uvodi ni jednu novu dažbinu, već obezbedjuje predvidljivost,

konkurentnost i racionalno korišćenje prirodnih resursa rekla je savetnik u Ministarstvu finansija i privrede Milica Bisić. Po

njenim rečima taj dokument na sistemski način uredjuje plaćanje naknada koje su postojale i do sada u različitim zakonima koje

regulišu odredjene oblasti - rudarstvo, poljoprivredno zemljište, zaštitu životne sredine i vode. Ona je još rekla da je tim

zakonom regulisano 15 naknada, a definisani su njihovi najviši iznosi koji ne moraju biti toliki. Ona je objasnila da se ovim

zakonom menja 20 drugih zakona, pa je bilo apsolutno nemoguće u kratkom roku proveriti visinu svake od ovih naknada. Dakle,

nije reč o novom poreskom zakonu, nego o aktu čiji je cilj da se obezbedi predvidljivost poslovoanja, napomenuvši da je

planiranio da visina svih naknada bude poznata do 30. septembra tekuće godine za narednu godinu.

Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara predvidja ukidanje dodatnih izvora finansiranja za filmsku industriju –

preko RRA, RATEL i RTS, pa je predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije Darko Bajić zatražio sastanak sa

predstavnicima finansija kako bi se razrešio ovaj problem. Zakon o kinematografiji predvidja da se za podsticanje domaće

kinematografije obezbedjuju sredstva iz budžeta Srbije, autonomne pokrajine i lokalne samouprave. Zakonom je predvidjeno da

se za film daje 1,5 odsto od ukuopne mesečne pretplate za RTS, 20 odsto sredsgava od naknade koju emiteri plaćaju od RRA, a

10 odsto od sredstava od nadoknade koju telekomunikacioni operateri plaćaju RATEL-u.

,,Vi ste imali dobru nameru kada se pravili ovaj zakon. Dobre namere su nekad put do pakla. Za nas ste napravili put do pakla'',

rekao je Bajić, naglasivši da su 20 godina pokušavali da nadju sistem za finansiranje filma, a da to nebude paušalna pomoć

svake godine. Po njegovim rečima RTS duguje već tri godine kinematografiji predvidjenih 1,5 odsto od mesečne pretplate. ,,Mi

znamo da su i oni u problemu, ali i kinematografija je u problemu. Mi ne kažemo da hoćemo da uništimo javni servis. Naprotiv,

mi hoćemo da pronadjemo rešenje za sve nas'', rekao je Bajić.

Učestvujući u raspravi Božo Drašković iz Instituta ekonomskih nauka je pohvalio ideju da se donese ovakav zakon koji će sve

da sistematizuje. Medjutim, po njegovim rečima, ima puno nejasnoća i nedorečenosti u pojmovima i izrazima koji se pominju u

Nacrtu zakonskog akta. Njegova primedba je bila i ta da se niz dokumenata, pa i ovaj, donosi bez konsultacije nauke koja se

bavim tim problemom. On je naglasio da budući zakon, izmedju ostalog, mora voditi računa o kapitalu, najvišoj i najnižoj

nadoknadi, razlici u terminima, kao što su naknada i porezi... Dejan Maksimović iz Vršca je podvukao da više sredstava moraju

da dobiju najnerazvijenije opštine. On je predložio da se za te probleme mora pronaći dugoročno sistemsko rešenje. Filmski

reditelj Srdan Golubović je naglasio da ovo nije proevropski zakon kako se on predstavlja. Sa ovim zakonom, se gasi filmska

umetnost u Srbiji, rekao je Golubović.

ДОГАЂАЈИ У ИНОСТАРНСТВУ

Dubai (UAE) 15/17.04. WETEX – Izložba o upravljanju vodama, tehnologiji proizvodnje energije i zaštiti životne sredine ...

Birmingham (UK) 16/18.04. IWEX + Street Design - Međunarodna izložba iz oblasti voda i otpadnih voda + Manifestacija na

temu urbanog ekološkog građenja ...

Cologne (Germ.) 22/24.04. USETEC - supported by Resale - Međunarodni stručni sajam polovne i reparirane tehnike, mašina

i opreme sa primenom u velikom broju oblasti uključujući i ekologiju, reciklažu i srodne komunalne delatnosti ...

Berlin (Germany)23/26.04. WASSER BERLIN - Međunarodni stručni sajam i kongres o vodama i otpadnim vodama ...

Brno (Czech R.) 23/26.04. URBIS TECHNOLOGY - Međunarodni sajam komunalnih tehnologija i servisa ...

Istanbul (Turkey) 24/26.04. ICCI - Međunarodni sajam korišćenja energije i zaštite životne sredine ...

Canton (China) 09/11.05. WSPV - Međunarodna izložba na temu snabdevanja vodom u gradovima, kanalizacije i cevovoda ...

Porto (Portugal) 09/10.05. ENERGY & ENVIRONMENT: bringing together Economics and Engineering

Athens (Greece) 13/16.05. International Symposium on Environment - Međunarodni simpozijum na temu ekologije ...

Birmingham (UK)14/16.05. Safety & Health Expo - Evropska manifestacija iz oblasti zaštite na radu i bezbednosti ...

Johannesburg 14/16.05. Watertec Africa - Internacionalna izložba i konferencija na temu tehnologije vode ...

Kiev (Ukraine) 14/17.05. Aqua-Therm Kiev – Int.stručni sajam grejanja, ventilacije, klimatizacije, snabdevanja vodom,

sanitarne opreme, ekoloških

tehnologija i bazena za plivanje ...

Verona (Italy) 21/23.05. PULIRE 2.0 +Pulire outdoor - City Focus - Međunarodna stručna izložba opreme za profesionalno

industrijsko

čišćenje... + Izložba čišćenja, ekološke zaštite i higijene u gradovima ...

Moscow (Russia) 28/31.05. CityPipe - Međunarodna izložba i konferencija o cevovodnim sistemima komunalne infrastrukture

...

Sofia (Bulgaria) 29/31.05. BULCONTROLA + Save the PLANET + WATER SOFIA – Int.izložba merenja, kontrole,

automatizacije, elektronike i ekološke zaštite; + Izl.tretmana otpada, reciklaže, ekologije; + Int. spec.izložba i konferencija na

temu vode ...

Shanghai (China) 05/07.06. Aquatech China - Međunarodni sajam prerade pitke i otpadnih voda ...

Beijing (China) 11/14.06. CIEPEC - Kineska međunarodna izložba i konferencija na temu ekološke zaštite ...

ŠANGAJ "IE expo” Presented by IFAT CHINA 13/15.05.2013 . - SNIEC - http://www.ie-expo.com/ Tematika: Međunarodni stručni sajam na temu vode, kanalizacije, otpada, reciklaže, kontrole zagađenja

vazduha i očuvanja energije (voda i kanalizacija, odlaganje smeća i izvori / reciklaža i iskorišćenje, kontrola

zagađenja vazduha, tehnologiju uštede energije / servisi i proizvodi, kontrola ekološkog merenja i laboratorijska

tehnologija, upravljanje ekologijom i servisi, edukacija i istraživanje ...).

MOSKVA – "WasteTech"28/31.05.2013. - Crocus Expo -

http://www.waste-tech.ru/

Tematika: Međunarodni forum na temu upravljanja otpadom, reciklaže, obnovljivih energija i ekoloških

tehnologija (upravljanje otpadom i reciklaža /sa specijalizovanom izložbom ScrapExpo - reciklaža gvozdenih

predmeta i metala koji ne sadrže gvožđe/. Tretman otpadnih voda i upravljanje kanalizacijom. Javni toaleti,

kontrola zagađenja vazduha, LuftTech. Remedijacija tla. Industrijsko čišćenje. Obnovljive energije - Renergo.

Ekološke zgrade. Poboljšanje teritorija. Čišćenje ulica, uklanjanje snega. Sađenje drveća i bašti. Nadzor, kontrola i

analize - EcoLab. Sigurnost radnika ...).

ISTANBUL – "REW" 13/16.06.2013. - Tuyap - http://www.rewistanbul.com

Tematika: Međunarodni stručni sajam iz oblasti reciklaže, ekoloških tehnologija i upravljanja otpadom

(sakupljanje otpada, uređaji za transportovanje, mašine za sortiranje otpada, uređaji za sitnjenje i prese, mašine za

đubrenje, sterilizatori medicinskog otpada, membrane / tehnologija membrana, uređaji za isušivanje, opšta oprema

koja se koristi u ekološkim tehnologijama, vozila za čišćenje urbanih sredina, postrojenja za merenje i analize -

postrojenja za biološku obradu, regularno skladištenje, preradu medicinskog otpada, reciklažu, đubrenje, preradu

otpadnih voda, biogas, solarna energija, energija vetra, kogeneracija - usluge sakupljanja otpada / transport i

sortiranje, regularno skladištenje / deponije, reciklaža / reciklirani materijali, čišćenje urbanih sredina, merenje /

analize / laboratorije)