ПРЕС КЛИПИНГ

Удружења за комуналне делатности

Фебруар, 2013

Штампани

медији

Информације Регионална привредне коморе Крагујевац

Lansiranje novih tehnologija upravljanja otpadom i reciklaže u Jugoistočnoj Evropi

Save the planet (izložba i konferencija o upravljanju otpadom i reciklaži) će biti održana 29 – 31.maja

2013. u Sofiji u Bugarskoj i okupiće ključne ndustrijske aktere. Poslednjih godina su države Jugoistočne

Evrope načinile značajan napredak u implementaciji održive prakse i usvajanju

najboljih evropskih propisa što je otvorilo nove prostore na tržištu.

, www.kg-cci.co.rs

Na izložbi će učestvovati kompanije iz Austrije, Bugarske, Češke, Danske, Mađarske, Nemačke, Litvanije,

Poljske, Turske i Rumunije. Po prvi put na Save the Planet biće nacionalno učešće Mađarske i Italijanski

paviljon.

Herbold Meckesheim će predstaviti rešenja za reciklažu plastičnog otpada prilagođena klijentu.

Elkoplast poljska kompanija, bavi se proizvodnjom kontejnera od metala, polietilena i fiberglasa.

Dekonta, remedijacija područja kontamiranih opasnim supstancama, želi nove partnere u regionu.

Erema učesnik Austrijskog paviljona, predstavlja sisteme za reciklažu plastike, za proizvodnju peleta, itd.

IFE – jedan od vodećih svetskih proizvođača vibro transportera i magnetnih separatora.

Vecoplan obezbeđuje rešenja za mehaničku i biološku obradu otpada iz domaćinstava.

Europlast će predstaviti plastične kontejnere i kante.

Weiss A/S, tehnologija za iskorišćenje otpada za proizvodnju energije, u malim zajednicama.

Retire SA reciklira sve vrste starih guma po EU standardima, proizvodi visokokvalitetni gumeni granulat i

gumeni prah.

Izvor: e – magazine, 21.02.2013.

Obnovljivi izvori energije Objavljen javni poziv za izgradnju mini-hidroelektrana

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, objavilo je 19. februara 2013. godine javni

poziv za izgradnju malih hidroelektrana u Srbiji. Javni poziv obuhvata 317 lokacija u koje je moguće

uložiti od 120 do 200 miliona evra. Procenjeno je da je izgradnjom tih hidroelektrana u Srbiji moguće

otvoriti oko 1.000 novih radnih mesta. U Srbiji, prema ranijim informacijama, postoji oko 850 lokacija na

kojima je moguće izgraditi mini hidroelektrane snage od 100 kW do 10 MW.

, www.kg-cci.co.rs

Javni poziv za izgradnju malih HE će trajati 45 dana, do 5. aprila, posle čega će resorno ministarstvo sa

zainteresovanim investitorima i predstavnicima lokalne samouprave sklopiti trojni memorandum o

razumevanju za izgradnju tih objekata.

Planirano je da te hidroelektrane do 2015. godine, a najkasnije do 2016. počnu da rade i da godišnje

proizvedu oko 400 GWh električne energije. Ukupan kapacitet hidroelektrana, koje će biti izgrađene u 17

opština u Srbiji je oko 110 MW, a u okviru ovog javnog poziva izabrane su samo najsigurnije lokacije u

Srbiji. U nekim opštinama, kao što je na primer Tutin, moguće je izgraditi male HE na 54 lokacije, a u

Kraljevu na oko 23 mesta.

Poziv je objavljen u pojedinim domaćim dnevnim listovima i "Fajnenšal tajmsu", a kompletan materijal

zainteresovani mogu preuzeti i na početnoj stranici sajta ministarstva.

Izvor: www.merz.gov.rs, 19.02.2013.

U Prijepolju 20 lokacija za mini hidroelektrane

Od 317 lokacija za izgradnju mini-hidroelektrana, koje je potencijalnim investitorima predstavilo

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, čak 20 se nalazi u opštini Prijepolje. U slivu

Lima ih je ukupno 37.

Osim u Prijepolju gradile bi se i u Priboju (14), Novoj Varoši (3). Prijepolje je, kad su u pitanju ulaganja u

obnovljive izvore energije, već nekoliko godina potencijalno gradilište jer je kanadska firma REV u

poodmakloj fazi priprema za izgradnju dve hidroelektrane na Limu ukupne snage 58 MW.

U taj posao ova firma je spremna da uloži oko 145 miliona evra, a do sada je u geološka istraživanja,

potrebne projekte i dozvole kao i otkup privatnog zemnljišta investirala više od 10 miliona evra. Dobro je

što će ovim poslovima oko mini hidro-elektrana koordinirati resorno Ministarstvo kako bi se izbeglo

višestruko izdavanje dozvola i uveo red u toj oblasti.

Izvor: Poslovno Jutro, 22.02.2013.

"Electrawinds" počeo proizvodnju energije na bazi životinjskog otpada

U Inđiji je, posle probnog perioda, počela sa radom nova "zelena" fabrika za proizvodnju energije na bazi

životinjskog otpada. To je najmodernija I najinovativniji jedinica za upravljanje životinjskim otpadom u

Srbiji, I potpuno je u skladu sa srpskim i evropskim standardima. Nosilac projekta pod nazivom "Energo-

Zelena" za ekološko upravljanje životinjskim otpadom je Belgijska kompanija Electrawinds. Posluje se sa

nultim otpadom, budući da sav otpad biva iskorišćen, prerađen i pretvoren u energiju. Radi se pre svega

o otpadu iz mesne industrije. Kompaniju "Energo-Zelena" osnovali su "Electrawinds" i srpski investicioni

partneri, i u njoj je "Electrawinds" većinski akcionar sa udelom od 64%. Izgradnja fabrike u Inđiji je

započela u septembru 2011. godine, a ukupna vrednost ove investicije je 21 milion eura. "Electrawinds" je

međunarodna energetska kompanija, koja se bavi proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora i dizajnira

rešenja na planu upravljanja organskim otpadom.

Izvor: Tanjug, 06.02.2013.

Izgradnja tunela za odvod tečnog otpada u RTB "Bor" sredinom 2013.

U Boru sredinom godine treba da počne izgradnja tunela za odvod tečnog otpada iz Rudarsko-

topioničarskog basena (RTB) "Bor". Rumunske firme "Hidroconstructia" i "Gavella" će kreditom koji je

obezbedila Svetska banka, izgraditi nov kolektor otpadnih rudničkih voda ispod jalovišta rudnika "Veliki

Krivelj" iz sastava RTB "Bor". Ugovor sa rumunskim kompanijama potpisan je 30. januara 2013. u Vladi

Republike Srbije.

Opravdanje za takav poduhvat nalazi se u činjenici da ukoliko bi došlo do pucanja tog objekta, u kome su

smešteni milioni kubika otrovne flotacijske jalovine, ekološka katastrofa bila bi neizbežna.

Izvor: Tanjug, 10.02.2013.

Trgovište dobija postrojenje za preradu otpadnih voda

U jednoj od najnerazvijenijih opština Srbije - Trgovištu, u martu počinje

izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda.

Projekat je vredan 30 miliona dinara a sredstva su obezbeđena Programom evropskog partnerstva sa

opštinama (PROGRES). Najveći donatori su: EU, Vlada Švajcarske i Vlada Srbije. Do sada je na račun

opštine već deponovano 22 miliona dinara. Ostatak od 10% će obezbediti opština Trgovište.

Reka Pčinja, koja prolazi kroz ovaj kraj, druga je po čistoći u Srbiji, odmah posle Tare. Obezbeđene sve

potrebne dozvole nadležih, a očekuje se i poslednja - pismena vodoprivredna saglasnost. Izgradnjom

fabrike za preradu otpadnih voda dobiće se najčistija reka na Balkanu, tako da se posle mogu planirati i

drugi projekt koji će doprineti razvoju turizma.

Izvor: Tanjug, 08.02.2013.

Opštine Aleksandrovac, Bela Crkva, Krupanj, Kuršumlija i Svilajnac učestvovaće u projektu IMPACT, koji

predviđa uvođenje inovativnih I ekonomski isplativih rešenja kroz koncept cirkularne ekonomije, u kojoj se

otpad i otpadne vode koriste kao resursi.

, www.kg-cci.co.rs

Projekat, realizuje Nemačka organizacija – GIZ i usmeren je na jačanje kapaciteta lokalnih samouprava u

oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama. Tim povodom, predstavnici Ministarstva energetike, GIZ-

a, I pomenutih opština, potpisali su 7. februara sporazum o saradnji. Projekat IMPACT trajaće do kraja

2017. godine, a budžet za I fazu, koja će trajati do 2014, biće 2,4 miliona eura.

U prvoj fazi, lokalne samouprave će intenzivno raditi na planiranju i izradi strategija upravljanja otpadom i

otpadnim vodama, a u drugoj će težište biti na razvijanju ekonomski isplativih rešenja u toj oblasti. Čelnici

pet opština, takođe, očekuju da će u okviru projekta IMPACT ojačati kapacitete kako bi od adekvatnog

upravljanja otpadom stekli ekonomsku korist za lokalne budžete.

Izvor: Tanjug, 07.02.2013.

Sakupljanje otpada za reciklažu u Kragujevcu

Građani Kragujevca tokom jednog meseca odlože u reciklažne kontejnere oko 100 t papira i kartona, 22 t

pet ambalaže i 17 t stakla, saopštilo je gradsko Javno komunalno preduzeće Čistoća. Predstavnici

Čistoće su izjavili da se sakuplja znatno veća količina otpada od one koja je predviđena ugovorom o

reciklaži koji je sklopljen sa Sekopakom, operaterom koji zbrinjava ambalažni otpad. Količina otpada koji

se sakuplja iz meseca u mesec raste, najbolji su rezultati s papirom, pet ambalažom i staklom, a

nešto manje se odlažu limenke i tetrapak ambalaža. Na području grada Kragujevcu je postavljeno oko

600 žičanih kontejnera za odlaganje reciklažnog otpada. Sekopak je ugovore o sakupljanju ambalažnog

otpada zaključio i s komunalnim preduzećima u Čačku, Subotici, Jagodini, Leskovcu i Gornjem

Milanovcu, kao i sa privatnim sakupljačima. Prema rečima predstavnika Sekopaka, u 2013. godini sva

preduzeća koja emituju reciklažni otpad imaće obavezu da zbrinu 23% ukupne količine koju plasiraju na

tržište.

Izvor: zelenasrbija.rs 16.01.2013.

Lansiranje novih tehnologija upravljanja otpadom i reciklaže u Jugoistočnoj Evropi

Save the planet (izložba i konferencija o upravljanju otpadom i reciklaži) će biti održana 29 – 31.maja

2013. u Sofiji u Bugarskoj i okupiće ključne industrijske aktere. Poslednjih godina su države Jugoistočne

Evrope načinile značajan napredak u implementaciji održive prakse i usvajanju najboljih evropskih propisa

što je otvorilo nove prostore na tržištu.

, www.kg-cci.co.rs

Na izložbi će učestvovati kompanije iz Austrije, Bugarske, Češke, Danske, Mađarske, Nemačke, Litvanije,

Poljske, Turske i Rumunije. Po prvi put na Save the Planet biće nacionalno učešće Mađarske i Italijanski

paviljon.

Herbold Meckesheim će predstaviti rešenja za reciklažu plastičnog otpada prilagođena klijentu.

Elkoplast poljska kompanija, bavi se proizvodnjom kontejnera od metala, polietilena i fiberglasa.

Dekonta, remedijacija područja kontamiranih opasnim supstancama, želi nove partnere u regionu.

Erema učesnik Austrijskog paviljona, predstavlja sisteme za reciklažu plastike, za proizvodnju peleta, itd.

IFE – jedan od vodećih svetskih proizvođača vibro transportera i magnetnih separatora.

Vecoplan obezbeđuje rešenja za mehaničku i biološku obradu otpada iz domaćinstava.

Europlast će predstaviti plastične kontejnere i kante.

Weiss A/S, tehnologija za iskorišćenje otpada za proizvodnju energije, u malim zajednicama.

Retire SA reciklira sve vrste starih guma po EU standardima, proizvodi visokokvalitetni gumeni granulat i

gumeni prah.

Izvor: e – magazine, 21.02.2013.

"Electrawinds" počeo proizvodnju energije na bazi životinjskog otpada

U Inđiji je, posle probnog perioda, počela sa radom nova "zelena" fabrika za proizvodnju energije na bazi

životinjskog otpada. To je najmodernija i najinovativniji jedinica za upravljanje životinjskim otpadom u

Srbiji, i potpuno je u skladu sa srpskim i evropskim standardima. Nosilac projekta pod nazivom "Energo-

Zelena" za ekološko upravljanje životinjskim otpadom je Belgijska kompanija Electrawinds. Posluje se sa

nultim otpadom, budući da sav otpad biva iskorišćen, prerađen i pretvoren u energiju. Radi se pre svega o

otpadu iz mesne industrije.

Kompaniju "Energo-Zelena" osnovali su "Electrawinds" i srpski investicioni partneri, i u njoj je

"Electrawinds" većinski akcionar sa udelom od 64%. Izgradnja fabrike u Inđiji je započela u septembru

2011. godine, a ukupna vrednost ove investicije je 21 milion eura.

"Electrawinds" je međunarodna energetska kompanija, koja se bavi proizvodnjom energije iz obnovljivih

izvora i dizajnira rešenja na planu upravljanja organskim otpadom.

Izvor: Tanjug, 06.02.2013.

Izgradnja tunela za odvod tečnog otpada u RTB "Bor" sredinom 2013.

U Boru sredinom godine treba da počne izgradnja tunela za odvod tečnog otpada iz Rudarsko-

topioničarskog basena (RTB) "Bor".

Rumunske firme "Hidroconstructia" i "Gavella" će kreditom koji je obezbedila Svetska banka, izgraditi nov

kolektor otpadnih rudničkih voda ispod jalovišta rudnika "Veliki Krivelj" iz sastava RTB "Bor". Ugovor sa

rumunskim kompanijama potpisan je 30. januara 2013. u Vladi Republike Srbije.

Opravdanje za takav poduhvat nalazi se u činjenici da ukoliko bi došlo do pucanja tog objekta, u kome su

smešteni milioni kubika otrovne flotacijske jalovine, ekološka katastrofa bila bi neizbežna.

Izvor: Tanjug, 10.02.2013.

(SRB) U Jagodini otvorena Italijanska fabrika Andrea konfecioni Vibilia Akter 13313

Italijanska fabrika Andrea konfecioni za proizvodnju cirada za automobile otvorena je u Jagodini. Premijer Srbije Ivica Dacic je tom prilikom kazao da je otvaranje radnog

mesta herojstvo i prava bitka za Srbiju. Dacic je kazao da je odgovornost vlade da obezbedi uslove da gradjani Srbije zive onako kako zasluzuju, a da istovremeno vodi racuna o drzavnim i nacionalnim interesima. U italijanskoj fabrici Andrea konfecioni

trenutno je zaposleno 150 radnika, a do septembra ce se zaposliti jos 350. Vrednost te investicije je oko 9 miliona evra. Drzava je obezbedila subvencije od 9.000 evra po radniku, a grad besplatno zemljiste s kompletnom infrastrukturom. Otvaranju fabrike

prisustvovali su ministar finansija Mladjan Dinkic, vlasnica fabrike Paula Taveli, itlijanski ambasador Armando Verikio i predsedik Skupstine grada Jagodine Dragan Markovic.

(SRB) Vojvodina zainteresovana za projekte iskoriscavanja termalnih voda i energije vetra Vibilia RTV 1321

Potpredsednik Skupstine Vojvodine Milivoj Vrebalov izjavio je u Becu da su i pokrajinske i lokalne vlasti veoma zainteresovane za ulaganja u obnovljive izvore energije. Vrebalov

je na Konferenciji o buducnosti odrzive energije, koja se odrzava u glavnom gradu Austrije, rekao da je autonomna pokrajina Vojvodina posebno zainteresovana za projekte iskoriscavanja termalnih voda i energije vetra. On je pozvao investitore da

ulazu u te vidove energije u AP Vojvodini. Konferenciju u Becu organizuju Inicijativa R20, UNIDO (Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj), UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj), UNEP (Programa Ujedinjenih nacija za zastitu zivotne

sredine) i Nobelova zaduzbine za odrzivi razvoj.

(SRB) Turska zainteresovana za ulaganje u srpsku vodoprivredu Vibilia Akter 1327

Na sastanku odrzanom u resornom ministarstvu razmatrane su mogucnosti ulaganja turskog kapitala u projekte preciscavanja otpadnih voda Srbije. To bi u znacajnoj meri doprinelo poboljsanju vodoprivrede i razvoju agrara nase zemlje. Drzavni sekretar Ministarstva poljoprivrede Srbije Danilo Golubovic, gradonacelnik Nisa Zoran Perisic i

predstavnici privrednika iz Turske razgovarali su u Beogradu o mogucnostima investiranja turskih kompanija u razvoj vodoprivrede u Srbiji. Zakljuceno je da ce se u narednom periodu nastaviti sa konsultacijama srpskih i turskih strucnjaka, kao i

razmenom ideja u cilju saradnje dve zemlje u oblasti vodoprivrede, objavljeno je na sajtu Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije.

(SRB) Ministarstvo energetike i GIZ potpisali ugovor sa pet opstina o upravljanju otpadom Vibilia RTV 1328

Ministarstvo energetike, razvoja i zastite zivotne sredine i nemacka organizacija za medjunarodnu saradnju (GIZ) potpisale su ugovor sa pet opstina u Srbiji o upravljanju

otpadom i otpadnim vodama. GIZ-om IMPAKT projekat sprovodice se u opstinama Aleksandrovac, Bela Crkva, Krupanj, Kursumlija i Svilajnac. Sporazum se odnosi na osnazivanje kapaciteta tih opstina u resavanju problema upravljanja otpadom i

otpadnim vodama, kao i primena novih i ekonomski isplativih resenja u kojoj se otpad i otpadne vode koriste za reciklazu. Drzavni sekretar u ministarstvu energetike Vladan Zdravkovic ocenio je da Srbija bez pomoci ne bi sama mogla da resi taj problem jer je

potrebno dosta novca i zahvalio se Nemackoj na toj investiciji. "Tim projektom otvaraju se novi oblici rada, do sada nepoznati u Srbiji, a to je takozvano rukovodjenje tokovima materije", kazao je Zdravkovic.

(SRB) Donacija Japana komunalnim firmama Vibilia B92 13212

Vlada Japana donirace 263.564 evra za tri javna komunalna preduzeca - iz Uzica, Kursumlije i Sjenice, kao podrsku unapredjenju zastite zivotne sredine u Srbiji. Donatorske ugovore ce potpisati predstavnici ovih preduzeca i odlazeci ambasador Japana u Beogradu Tosio Cunozaki. Ukljucujuci ovu donaciju, ukupan iznos japanske

pomoci kroz projekte za osnovne potrebe stanovnistva (POPOS) u Srbiji od 1999. godine iznosi oko 8,5 miliona evra, navodi se u saopstenju japanske ambasade. Ukupan iznos japanske pomoci Srbiji u toku istog perioda je veci od 460 miliona evra. POPOS

donacije imaju za cilj da podrze socijalni razvoj kroz projekte za osnovne potrebe stanovnistva. Vlada Japana obezbedjuje finansijsku pomoc neophodnu za realizaciju projekata koji ce doprineti ekonomskom i socijalnom razvoju zemlje.

SRB) Suboticka toplana zapocela projekat izgradnje postrojenja na biomasu Vibilia Novosti 13227

Suboticka toplana zapocela je projekat izgradnje postrojenja na biomasu i u toku je izrada studije izvodljivosti koja treba da pokaze sve prednosti i nedostatke takvog

jednog postrojenja, najavio je direktor Javnog komunalnog preduzeca "Suboticka toplana" Pero Rikic. On je na radionici "Biomasa i mogucnost primene u kogenerativnim postrojenjima", ocenio kao odlicne prve pokazatelje te studije, odnosno da je izvodjenje

jednog takvog postrojenja opravdano. "Biomasa, koje ima u velikim kolicinama u regiji, koristila bi se kao energent, narocito biomasa poljoprivrednog porekla. Njenim koriscenjem mi bismo proizvodili zelenu energiju, i to elektricnu i toplotnu energiju za

nase korisnike usluga", rekao je Rikic. Uvodjenje biomase sprovodi se na inicijativu i uz podrsku Nemacke razvojne banke KfW.

(BIH) Preko 140 miliona evra ulaganja u vetroturbine u Hercegovini Vibilia SEEbiz.net 13228

U Zapadnohercegovackom kantonu (ZHK) u dve sledece godine planira se da budu izgradjene barem dve vetroelektarne. Naime, na sednici Vlade ZHK ministri su doneli odluku o dodeli koncesija za izgradnju i koriscenje vetroelektrane na lokaciji Poklecani, opstina Posusje, JP EP HZ HB Mostar i odluku o dodeli koncesije za izgradnju i

korisscenje vetroelektrane na lokaciji Ostrc u opstini Posusje privrednom drustvu "Relaks" d.o.o. Posusje. Prema recima ministra privrede ZHK Ivice Corica, EP HZ HB planira izgraditi 36 vetroturbina instalirane snage po jedinici od 2 MW, ukupno 72 MW

uz vrednost investicije oko 110 miliona evra, a izgradnja i pustanje u pogon vetroelektrane, planirani su dve godine nakon potpisivanja ugovora o koncesiji. Sto se tice druge koncesije, privredno drustvo Relaks d.o.o. Posusje planira izgraditi 10

vetroturbina instalirane snage po jedinici od 3 MW ukupno 30 MW uz vrednost investicije od 33 miliona evra.

(SRB) Toplane da se pripreme za naplatu po utrosku Vibilia Akter 1331

U Srbiji samo cetiri od ukupno 58 toplana primenjuje naplatu grejanja po utrosku, koja omogucava nize troskove za grejanje i ustedu energenata. Taj nacin obracuna primenjuju toplane u Subotici, Beceju, Sapcu i Backoj Palanci, a do kraja sledece grejne sezone jos 20 toplana bi trebalo da predje na taj model naplate. To je predvidjeno u

okviru 4. faze rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji, vredne oko 58 miliona evra, koju Vlada Srbije sprovodi u saradnji sa Nemackom razvojnom bankom (KfW). Zakonom o energetskoj efikasnosti, koji ce biti usvojen za dve nedelje, predvidjeno je

da sve toplane, do kraja grejne sezone 2015/2016. moraju da predju na taj nacin rada. Ministarka energetike, Zorana Mihajlovic, naglasila je da su toplane najslabija karika u energetskom sistemu Srbije, jer nisu modernizovane, duguju milijarde evra za

potrosene energente i nisu energetski efikasne, zbog cega moraju da rese svoje finansijske probleme i da se ozbiljno pripreme za obracun naplate grejanja po utrosku.

(SRB) Primena Zakona o javnim nabavkama od 1. aprila Vibilia Akter 1331

Novi Zakon o javnim nabavkama u Srbiji pocece da se primanjuje od 1. aprila i omogucice ustede i smanjene korupcije i sukoba interesa u toj oblasti, ocenjeno je na skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS). Jedan od autora Zakona o javnim nabavkama

Bojan Terzic je na seminaru o javnim nabavkama u organizaciji PKS i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) kazao da se kroz novi zakon planira uspostavljanje elektronske platforme za javne nabavke uz organizovanje elektronskih aukcija i

licitacija. "Formirace se i uprava koja ce centralizovati javne nabavke na drzavnom nivou", kazao je on i dodao da ce biti omoguceno centralizovanje javnih nabavki i na lokalnom nivou. "Predvidjena je mogucnost i da vise lokalnih samouprava centralizuje

javne nabavke", kazao je Terzic.

(BIH) Kinezi zainteresovani za ulaganja u energetiku i vodne resurse u BiH Vibilia Nezavisne novine 1331

Kineske vlasti su veoma zainteresovane za ulaganja u elektroenergetske potencijale i vodne resurse u BiH, istakli su predstavnici Narodne banke Kine tokom susreta sa delegacijom Centralne banke BiH. Tokom uzvratne posete Kini, domacini su potvrdili da postoji izuzetno veliki interes kineskih vlasti za BiH i region u celini, sto potvrdjuje i

nedavno odobrena kreditna linija kineske Vlade u iznosu od 10 milijardi dolara za 16 zemalja regiona, ukljucujuci i BiH, saopsteno je iz CB BiH. Zvanicnici centralnih banaka razgovarali su o izazovima vodjenja monetarnih politika tokom globalne finansijske

krize i modalitetima za unapredjenje spoljnotrgovinske razmene Kine i BiH, koja je ocenjena kao nedovoljna. Predstavnici CB BiH su naglasili spremnost da budu domacini susreta kineskih investitora s domacim preduzecima radi ostvarivanja sto efikasnijeg

kontakta i povecanja obima spoljnotrgovinske razmjene.

(SRB) Sve naknade za koriscenje javnih dobara na jednom mestu Vibilia Mondo 1331

Milica Bisic izjavila je, obrazlazuci Nacrt zakona o naknadama za koriscenje javnih dobara, da "on ne uvodi ni jednu jedinu novu naknadu". "Sve naknade koje postoje i koje su pobrojane u ovom zakonu su postojale u razlicitim zakonima koji su regulisali i koji regulisu odredjenu oblast", rekla je savetnica u Ministarstvu finansija i privrede na

prvoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o naknadama za koriscenje javnih dobara. Ona je rekla da su iz pojedinacnih zakona izdvojeni delovi koji se odnose na placanje naknada i da su jasno definisani, tako da se zna ko placa, zasta placa, kada placa, kako se

utvrdjuje visina naknada i ko je primalac prihoda. Bisic je rekla i da je sustinski i osnovni cilj uspostavljanja ovakvog sistema placanja naknada da se ide u susret privredi i istakla da ovo nije nov poreski zakon kojim se uvode neki nameti ili se

povecavaju.

(SRB) Od 1. maja primena Zakona o postupku registracije udruzenja u APR Vibilia APR.rs 1338

Od 1. maja 2013. godine, na postupak upisa u Registar udruzenja i Registar stranih udruzenja primenjivace se Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (APR). U odnosu na dosadaSnji postupak upisa u ove registre, Zakon o postupku registracije donece novu praksu u radu ovih registara, na osnovu koje ce biti

izjednaceni uslovi za registraciju udruzenja i stranih udruzenja sa drugim pravnim licima ciji se podaci registruju u ostalim registrima koje vodi APR. Ovim izmenama, uvazavaju se specificnosti registracije upisa u elektronske registre, a uzima se u obzir i

cinjenica da objavljivanje podataka na internet strani APR-a proizvodi pravno dejstvo na treca lica. Takodje, Zakonom o postupku registracije precizno su propisane administrativne procedure koje omogucuju uvodjenje elektronskih servisa u drzavnu

upravu, a koje nisu bile prepoznate u zakonu kojim se uredjuje opSti upravni postupak.

АКТИВНОСТИ УДРУЖЕЊА ЗА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ ПКС

ГРУПАЦИЈА КОМДЕЛ

Beograd, februar 2013. godine INFORMACIJA 12

PREPORUKE ZA USKLAĐIVANJE AKATA SA ZAKONOM

Obzirom na propisane rokove za usklađivanje sa Zakonom o javnim preduzećima u

mnogim lokalnim samoupravama otpočele su aktivnosti na izradi novih odluka o osnivanju i

statuta javnih preduzeća osnovanih na nivou lokalne samouprave. U jednom broju gradova i

opština pripremljeni su predlozi akata i zakazane sednice lokalnih skupština, dok su pojedine

lokalne samouprave, imajući u vidu brojna otvorena pitanja, zastale sa procedurom.

Na nedavno održanom seminaru u organizaciji SKGO na kome su učestvovali i

predstavnici resornog ministarstva i Agencije za privredne registre, data su određena

pojašnjenja vezana za proceduru usaglašavanja i tako bar jednim delom smanjen broj dilema.

Na osnovu do sada razjašnjenih pitanja, u narednom tekstu dajemo napomene i

preporuke koje bi lokalnim samoupravama i javnim komunalnim preduzećima mogle biti od

praktične koristi:

Probijanje rokova – Zakon je propisao samo rokove za usklađivanje akata javnih preduzeća, a ne i rokove u kojima će biti imenovani i konstituisani organi javnog preduzeća. U slučaju kašnjenja u postupku usklađivanja akata, nisu predviđene kaznene odredbe.

Preporuka: Probijanje rokova će iz više razloga biti neminovno, međutim bolje je da

usaglašavanje kasni nego da se izvrši na nedovoljno jasan i kvalitetan način. Zbog toga je i u

lokalnim samoupravama u kojima je izvršeno i u onima u kojima nije izvršeno usklađivanje

akata o osnivanju javnih preduzeća, poželjno je da se još jednom proveri sadržaj predloženih

akata i na odgovarajući način pripreme i izvrše potrebne korekcije.

Merila Vlade za određivanje tipa upravljanja nisu doneta – Zakon nije propisao rok u kome je Vlada obavezna da donese merila sa kojima će se određivati da li konkretno javno preduzeće treba da ima jednodomno ili dvodomno upravljanje. Međutim, kako je tip upravljanja sastavni deo akta o osnivanju koji su osnivači dužni da usaglase u roku od 60 dana, može se reći da je „razuman rok“ u kome je Vlada trebala da donese ova Merila, odavno istekao.

Preporuka: Bez obzira što se pretpostavlja da će većina javnih preduzeća osnovanih na nivou

lokalne samouprave biti svrstana u jednodomna preduzeća, do donošenja ovih merila Vlade,

kako bi se izbeglo eventualno ponovno i nepotrebno odlučivanje po istom pitanju, trebalo bi

zastati sa procedurom odlučivanja na Skupštinama lokalnih samouprava.

Dileme oko naziva akta o osnivanju – Već na prvom koraku javile su se ozbiljne nedoumice oko naziva akta kojim se vrši usklađivanja. Da li su to Izmene i dopune Odluke o osnivanju, ili kao što je dato u modelima SKGO - Promena Odluke o osnivanju, ili kako je sugerisao APR - Odluka o usklađivanju osnivačkog akta sa Zakonom o javnim preduzećima... Ove dileme nisu samo formalne prirode, već imaju svoju pravnu težinu sa svim posledicama.

Preporuka: Iz APR-a su potvrdili da će, pod uslovom da je on sadržinski ispravan, prihvatiti bilo

koji naziv akta koji im se podnosi u postupku usaglašavanja. Tako je otklonjena ova dilema oko

naziva akta, koja je naročito bila važna za one lokalne samouprave u kojima su akta već

usvojena ili su već pripremljeni predlozi i zakazane sednice lokalnih skupština. U slučaju da se

radi izmena i dopuna treba imati u vidu da je potrebno uraditi i prečišćeni tekst na kome insistira

APR.

Iskazivanje osnovnog kapitala u aktu o osnivanju – Ovo pitanje iz više razloga treba pažljivo razmotriti. Postoje lokalna javna preduzeća koja u aktima i u APR imaju evidentiran osnovni kapital, ali ima i onih koja do sada nisu imala upisan nikakav iznos osnovnog kapitala. Da bi se novčani ulog osnivača upisao, formalno je potrebna uplata novčanog dela uloga osnivača, a da bi se upisao nenovčani ulog, po mišljenju APR, neophodno je imati procenu tog dela kapitala izvršenu od strane ovlašćenog procenjivača na koju je saglasnost dao osnivač. Ovu procenu je inače nemoguće uraditi u kratkom roku.

Ono što prilikom usaglašavanja akata sa Zakonom treba imati u vidu i od čega treba

poći je činjenica da osnovni (osnivački) kapital upisan u APR po pravilu nije i ne mora da

bude jednak ukupnom kapitalu javnog preduzeća. Napominjemo da APR neće prihvatiti

osnivačka akta u kojima stoji da vrednost kapitala bude preuzeta iz bilansa stanja na

određeni dan (npr. 31.12.2011).

Preporuke: Osnivači onih lokalnih javnih preduzeća kod kojih je evidentiran osnovni kapital, po

preporuci iz APR-a, u akt o osnivanju mogu da unesu samo postojeće vrednosti novčanih i

nenovčanih uloga.

Oni koji nemaju upisan osnovni kapital, obzirom da neće moći da izvrše procenu nenovčanog

dela osnovnog kapitala u kratkom roku, mogli bi da u akta unesu samo novčani deo kapitala

(iznos po slobodnoj volji) koji treba i uplatiti pre podnošenja akata APR-u.

Jasno je da u oba navedena slučaja vrednost osnovnog kapitala evidentiranog u APR neće biti

ni približno realna, tako da se preporučuje da se u prelaznim i završnim odredbama akta o

osnivanju unese odredba kojom se osnivač javnog preduzeća obavezuje da u nekom

određenom roku, izvrši procenu nenovčanog kapitala konkretnog javnog preduzeća koju će

naknadno evidentirati u APR-u.

*******

Pored navedenog, u postupku usaglašavanja sa Zakonom postoji i niz drugih otvorenih

pitanja vezanih za (1) propisane uslove za imenovanje direktora javnog preduzeća, (2) postupak

imenovanja člana nadzornog odbora iz reda zaposlenih, (3) vremensku neusklađenost i

praktične probleme oko procedure usaglašavanja, (4) iskazivanje kapitala i evidentiranje udela

ili akcija javnih preduzeća, (5) raspodelu dobiti javnih preduzeća, (6) način na koji će se izmeniti

statuti javnih preduzeća i dr. na koja smo ukazivali i u prethodnim informacijama i koja treba

rešavati u hodu.

Sama akta iz praktičnih razloga, obzirom da su to statusna dokumenta koja se ne

menjaju ni lako ni često, treba u što većoj meri rasteretiti od nepotrebnog ponavljanja

formulacija iz Zakona o javnim preduzećima i drugih propisa, a i sam osnov za usklađivanje

(preambula) treba pojednostaviti (npr. nepotrebno je pozivati se na Zakon o komunalnim

delatnostima).

Čak i u objavljenim modelima akata koje su mnoge lokane samouprave prihvatile kao

„mustru“, ima delova koje treba preispitati. Tako npr. u modelu SKGO u poglavlju Prava i

obaveze osnivača i javnog preduzeća nema ni jednog jedinog prava javnog preduzeća niti ni

jedne jedine obaveze osnivača. Takođe, pitanje dobiti treba urediti tako da se ona prvenstveno

raspoređuje na pokriće gubitaka i reinvestira u razvoj javnog preduzeća, a ne da pripada

osnivaču ...

Beograd, februar 2013. godine INFORMACIJA 10

VISINA I DINAMIKA ZARADA KOMUNALNIH PREDUZEĆA

U cilju informisanja članica Udruženja, u narednom pregledu daju se podaci o poslednjim isplaćenim zaradama javnih komunalnih preduzeća iz gradova/opština koji su se odazvali na anketu PU “KOMDEL”-a.

Paralelno sa podacima o prosečnoj neto zarada u pojedinim komunalnim preduzećima, prikazani su i zvanični statistički podaci o prosečnoj neto zaradi u pojedinim opštinama za decembar prošle godine. Na kraju, kvantifikovano je i odstupanje u odnosu na prosek opštine ili grada.

Red

br. Grad – Naselje

Prosečna

neto zarada

u JKP

Obračunato za

mesec

Prosečna neto

zarada u

opštini/gradu

Odstupanje

u odnosu na

prosek

opštine

1. Aleksinac 29.738,22 decembar 2012 37.278,00 -20%

2. Bač 30.871,00 decembar 2012 34.483,00 -10%

3. Bela Crkva 28.001,55 decembar 2012 34.651,00 -19%

4. Boljevac 24.616,57 decembar 2012 37.258,00 -34%

5. Valjevo 25.666,00 decembar 2012 43.271,00 -41%

6. Velika Plana 28.327,61 decembar 2012 35.118,00 -19%

7. Vršac 40.699,73 januar 2013 65.718,00 -38%

8. Zaječar 32.240,00 novembar 2012 39.261,00 -18%

9. Zrenjanin 42.633,36 decembar 2012 47.604,00 -10%

10. Jagodina 28.656,00 decembar 2012 38.865,00 -26%

11. Knjaževac 27.121,24 decembar 2012 28.363,00 -4%

12. Kosjerić 36.909,37 decembar 2012 48.776,00 -24%

13.

Kragujevac

Čistoca 38.133,24 decembar 2012 44.755,00 -15%

14.

Kragujevac

Zelenilo 35.775,00 novembar 2012 44.755,00 -20%

15. Kraljevo 36.951,85 decembar 2012 45.513,00 -19%

16. Kruševac 29.269,91 decembar 2012 34.252,00 -15%

17. Lazarevac 41.157,00 decembar 2012 62.940,00 -35%

18. Ljig 27.180,00 septembar 2012 29.775,00 -9%

19. Mladenovac 42.017,00 decembar 2012 28.665,00 +47%

20. Negotin 31.782,21 novembar 2012 43.000,00 -26%

21. Obrenovac 47.778,30 decembar 2012 53.052,00 -10%

22. Odžaci 37.447,72 decembar 2012 43.049,00 -13%

23. Opovo 33.300,00 decembar 2012 30.460,00 +9%

24. Priboj 37.140,00 decembar 2012 46.104,00 -19%

25. Ruma 35.181,77 decembar 2012 39.325,00 -11%

26.

Sremska

Mitrovica 33.154,69 decembar 2012 46.237,00 -28%

27. Temerin 33.363,27 decembar 2012 34.960,00 -5%

28. Užice 39.158,00 decembar 2012 43.922,00 -11%

29. Ćuprija 25.114,30 decembar 2012 43.452,00 -42%

30. Čačak 30.715,00 novembar 2012 39.347,00 -22%

31. Čačak Zelenilo 29.669,72 decembar 2012 39.347,00 -25%

32. Šabac 33.602,00 decembar 2012 40.993,00 -18%

PROSEČNO 33.542,86 41.392,16 -19%

Karakteristično za većinu anketiranih preduzeća je da se zarade i dalje isplaćuju redovno, ali nažalost postoje i komunalna preduzeća kod kojih dolazi do ozbiljnijih kašnjenja u isplati. Standard zaposlenih u komunalnim preduzećima je i dalje nizak, a prosečna neto zarada, pod dejstvom ograničenja kod isplate zarada, bez obzira što je uposlenost u komunalnim preduzećima osetno veća nego u privredi, kod najvećeg broja komunalnih preduzeća, niža od odgovarajućeg proseka u odnosu na prosek u konkretnoj opštini ili u odnosu na prosek u Republici.

Zabrinjava podatak da neto zarade u posmatranim komunalnim preduzećima, zaostaju u odnosu prosečnu neto zaradu u Republici za celih 19% (prema zvaničnim statističkim podacima prosečna neto zarada ja decembar 2012 u Republici iznosila je 41.392 dinara). Ovo je do sada najveće zabeleženo zaostajanje, a u celini se može pripisati potpuno pogrešnoj politici cena komunalnih usluga i bar kada se radi o javnim komunalnim preduzećima, nepotrebnoj i štetnoj kontroli mase zarada od strane republičke Vlade.

U odnosu na isti period prošle godine, prosečna neto zarada bar u posmatranim komunalnim preduzećima nominalno je veća za 8%, a ovaj rast očigledno nije bio dovoljan da popravi standard zaposlenih u komunalnom sektoru, ili da ga barem približi standardu zaposlenih u drugim delovima privrede. Pojedinačno gledano, sve su izraženije razlike i između pojedinih komunalnih preduzeća. U nekima zarade uopšte nisu nominalno ni rasle, dok je u nekima rast bio veći od 15%. Takođe, velik je raspon između najniže i najviše zabeležene neto zarade koji iznosi čak 1 : 2.

Kada se radi o problematici zarada, posebne teškoće se sve češće javljaju u sektoru isplate zarada, gde komunalna preduzeća imaju sve više problema oko servisiranja i ovako niskih plata. Problem je vezan za sve izraženiju nelikvidnost komunalne privrede koja je uzrokovana niskim cenama komunalnih usluga i niskim stepenom naplate zarađenog prihoda sa slabom i neefikasnom zakonskom zaštitom potraživanja, ali i drugim faktorima koji izazivaju insolventnost i nelikvidnost kao što su odliv likvidnih sredstava komunalnih preduzeća zbog dospeća obaveze za PDV nego što se prihodi naplate (beskamatno kreditiranje republičkog budžeta).

ГРУПАЦИЈА ВОДОВОДА И КАНАЛИЗАЦИЈЕ

U Privrednoj komori Srbije je 20.02.2013. godine održana sednica sekcije Grupacije vodovoda i

kanalizacije – Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo sa sledećim

DNEVNIM REDOM:

1. USVAJANJE ZAPISNIKA SA PRETHODNE SEDNICE U.O: - Zapisnik sa I/2012. sednice U.O.

2. IZVEŠTAJ O POSLOVANJU UDRUŽENJA U 2012. GOD. a. Poreski bilans, b. Izveštaj o radu 2012.

3. PROGRAM RADA UDRUŽENJA ZA 2013. GODINU SA ODGOVARAJUĆIM PLANOVIMA I FINANSIJSKIM POKAZATELJIMA a. Plan

4. IZVEŠTAJ O RADU UDRUŽENJA ZA 2013. GODINU – TEKUĆI POSLOVI 4.1. Dani voda, odbor i teme, Beograd, 21-24. mart;

4.2. Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad, Subotica, 10-12. april 2013;

4.3. Vodovodni i kanalizacioni sistemi, Jahorina, 22-24. maj 2013;

4.4. Publikacija »Unapređenje poslovanja u organizacijama ViK«;

5. TEKUĆA PITANJA: 5.2. Časopis br. 1

- Program tema za časopis br. 1/2013,

5.2. Poklon čestitka za »8. mart«,

5.3. Analiza normativnih akata

Dostavljeno:

- Članovima U.O. PREDSEDNIK U.O. UDRUŽENJA - S. Petković, - D. Povrenović, - A. Marjanović, __________________________ - B. Mićić, Predrag Bogdanović, dipl. ing. - S. Popović.

СЕДНИЦА ГРУПАЦИЈЕ ЗА ДИМНИЧАРСКЕ УСЛУГЕ

Dimničari usvojili Pravilnik

Grupacija za dimničarske usluge PKS na sednici koja je održana 05. februara 2013. godine usvojila je Pravilnik o dimničarskoj delatnosti Grupacije i Predlog Pravilnika o dimničarskoj delatnosti, koji postavlja standarde za obavljanje te komunalne delatnosti, a koji će, kada ga usvoji nadležno ministarstvo, zaokružiti regulativu u ovoj oblasti.

Članovi Grupacije za dimničarske usluge Udruženja komunalne delatnosti Privredne komore Srbije usaglasili su i nekoliko izmena Pravilnika, vezanih za preciznije zahteve o potrebnom kadru u jednom preduzeću koje se bavi dimničarskom delatnošću. Usvojeni Pravilnik postavlja standarde za obavljanje komunalne dimničarske delatnosti, merenje, pregled i čišćenje ložnih uredjaja, dimnjaka, dimovodnih sistema i ventilacija radi zaštite životne sredine, efikasne upotrebe energije, očuvanja zdravlja ljudi i zaštite od požara. Ukazano je da preduzeće koje se bavi hemijskim čišćenjem kotlova mora da ima zaposlenog hemičara visoke stručne spreme, odnosno mašinskog ili građevinskog inženjera sa odgovarajućom licencom. Predstavnici preduzeća koja se bave dimničarskim uslugama ukazali su na značaj izrade palete kompletnih usluga, po propisanim standardima kvaliteta, kao na značaj brige o otpadu.

Na sednici bilo je reči o inicijativi za organizovanje Prve konferencije dimničara Sbije, koja bi trebalo da bude održana na jesen. Privredna komora Srbije podržaće i ovu inicijativu, kao i obično, naglasila je savetnica u Udruženju komunalne delatnosti PKS Tatjana Ercegović.

Povodom prezentacije izveštaja o cenama dimničarskih usluga, predstavnici preduzeća saglasili su se da će jedna od tema naredne sednice, u prvoj polovini aprila, biti metodologija obračuna cena usluga, koja je trenutno neusaglašena. Naime, pojedina preduzeća cene obračunavaju po kvadratu, a druga po dimnjaku. Cene dimničarskih usluga, osim korekcije zbog iznosa PDV-a, u tromesečju od septembra do novembra 2012. nisu povećavane, navela je savetnica u Udruženju za komunalne delatnosti Gordana Petrović. Ona je podsetila da stručna služba PKS prati cene dimničarskih usluga, kao i prosečne zarade zaposlenih na nivou Grupacije i prosledjuje izveštaj članicama dva puta godišnje.

Grupacija za dimničarske usluge Udruženja za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije aktivno je učestvovala u sastavljanju radne verzije Zakona o komunalnim delatnostima, a zahvaljujući tome dimničarske usluge svrstane su među komunalne usluge. Tako je konačno formiran dugo očekivani zakonski okvir za reformu komunalnih delatnosti, naročito dimničarskih usluga, koje u Srbiji nisu bile reformisane nekoliko decenija unazad.

SEDNICA GRUPACIJE ZA STAMBENE USLUGE I GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE

Grupacija za stambene usluge i gradjevinsko zemljište

U PKS je održana četvrta sednica Predsedništva Grupacije za stambene usluge i gradjevinsko zemljište, na kojoj se najviše razgovaralo o primeni Zakona o javnim preduzećima i planiranim aktivnostima Grupacije za ovu godinu

Osnovne aktivnosti Grupacije za stambene usluge i gradjevinsko zemljište biće usredsredjene na doslednu primenu Zakona o javnim preduzećima. Imajući u vidu da su odredbe ovog sistemskog zakona osnov za uredjenje odnosa u postojećim javnim preduzećima, potrebno je da ona uspostave dobru saradnju sa jedinicama lokalnih samouprava u cilju valjanog usaglašavanja osnivačkih akata na lokalu. U tom kontekstu, Poslovno udruženje javnih preduzeća za stambene usluge i gradjevinsko zemljište u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO), nastojaće da svojim članicama pruži stručnu pomoć u realizaciji ovog zadatka.

Usko povezano za ovu obavezu je nastavak aktivnosti na realizaciji Akcionog plana za sprovodjenje Zakona o javnoj svojini. U cilju kvalitetnog razrešavanja ovog problema insistiraće se na što hitnoj realizaciji zahteva za održavanjem zajedničkog sastanka sa predstavnicima Ministarstva finansija i privrede, uz aktivno učešće predstavnika SKGO, Privredne komore Srbije i sindikata.

Poslovna udruženja posvetiće punu pažnju i realizaciji najavljenog Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgradjenim bez gradjevinske dozvole. Naime, odredbama najavljenog zakona obezbediće se upis nepokretnosti - evidentiranje, što će biti osnov za završetak višegodišnjih postupaka legalizacije. Sam taj postupak biće razradjen kroz odredbe najavljenog Zakona o planiranju i izgradnji.

U vezi sa oblašću stanovanja, zahtev grupacije za donošenje Zakona o stanovanju stoji i u ovoj godini. Ovo kompleksno pitanje trebalo bi da ima prioritet, kako bi se zaštitila velika imovina koja je u lošem stanju. Osnovica za utvrdjivanje troškova održavanja treba da bude proračun udela troškova pojedinih delova zgrade u njenoj gradjevinskoj vrednosti, troškovi upravljanja, naknada za održavanje zajedničkih delova i instalacije zgrade. Grupacija će u potpunosti podržavati sve vidove izgradnje, posebno one koje su zasnovane na preporukama Evropske komisije. Kada se radi o komunalnoj oblasti očekuje se da će u ovoj godini doći do drastičnog pomaka u organizaciji i poslovanju postojećih javnih preduzeća imajući u vidu odredbe Zakona o javnim preduzećima. Zbog značaja ovog problema, Grupacija će insistirati da se ovo pitanje sagledava u koordinaciji sa nadležnim odborima i udruženjima Privredne komore Srbije.

ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА

Упућен допис госпођи Александри Дамњановић помоћнику министра у

Министарству грађевинарства и урбанизма

Број: 38 -

Београд, 05.03.2013. године

МИНИСТАРСТВО ГРАЂЕВИНАРСТВА И УРБАНИЗМА

Александра Дамњановић , помоћник министра

Предмет: Правилник о димничарској делатности

Поштована госпођо Дамњановић ,

На седници Групације за пружање димничарских услуга , при Удружењу за комуналне

делатности Привредне коморе Србије усвојен је материјал „Правилник о димничарској

делатности“ који Вам достављамо у прилогу .

Овај правилник садржи критеријуме за вршење комуналне делатности „димничарске

услуге“ која обухвата контролу и чишћење димоводних и ложишних објеката и уређаја,

односно димоводних и ложишних система и вентилационих канала и уређаја и даје

изузетан допринос у погледу заштите здравља људи, заштите од пожара, заштите

животне средине и енергетске ефикасности.

Како сте ви у складу са чланом 7 Закона о комуналним делатностима задужени за

унапређење и развој комуналних делатности очекујемо да ће те препознати значај овог

нашег предлога и у складу са својим надлежностима предузети све да се ова до сада

неуређена област уреди и делатност обавља на потпуно дефинисани и контролисани

начин .

С поштовањем,

ПОТПРЕДСЕДНИК

Велибор Совровић

Прилог : „Правилник о димничарској делатности“

Упућен допис госпођи Зорани Михајловић, министру енергетике,

развоја и заштите животне средине

Број – Београд, 08. март 2013. године

МИНИСТАРСТВО ЕНЕРГЕТИКЕ, РАЗВОЈА И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Зорана Михајловић, министар

Поштовани,

Амбасада Републике Србије из Будимпеште нас је обавестила да ће господин З.Илеш,

државни секретар у Министарству руралног развоја Мађарске задужен за област животне

средине одржати кратко предавање на Међународној конференцији „Отпадне воде,

комунални чврсти отпад и опасан отпад“, која се одржава у Суботици од 10. до 12.

априла 2013. године.

Истовремено је напоменуто да је поменуто предавање планирано за 10. април и

упућена нам је молба да их обавестимо о томе да ли ће представник Министарства

енергетике, развоја и заштите животне средине задужен за ову област евентуално бити

присутан у Суботица 10. априла 2013. год. с обзиром да би том приликом господин Илеш

желео да се сретну и разговарају о могућностима сарадње у области заштите животне

средине.

У прилогу дописа Вам достављамо брошуру конференције и телеграм Амбасаде и

најљубазније Вас молимо да нас обавестите да ли постоји могућност да представник

Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине задужен за ову област

буде присутан на Међународној конференцији „Отпадне воде, комунални чврсти отпад и

опасан отпад“, која се одржава у Суботици 10. априла како би смо обавестили нашу

Амбасаду и предузели све потребно уколико одлучите да до овог сусртета дође .

Уколико желите да представник Министарства поздрави скуп , чије је отварање

планирано за 09:30 часова , молим Вас да нас обавестите . Сатница још увек није

завршена, али је извесно да је предавање господина Илеша планирано у интервало од

10:30 до 14:00 часова .

С поштовањем,

ПРЕДСЕДНИК

Милош Бугарин

Донети Закони, Уредбе у фебруару:

48. седница Владе Републике Србије, 4. фебруар 2012. године

Уредба о утврђивању Програма управљања водама у 2013. години

49. седница Владе Републике Србије, 12. фебруар 2013. године

Уредба о висини накнада за воде за 2013. годину

53. седница Владе Републике Србије, 28. фебруар 2013. године

Уредба о мерилима и критеријумима за разврставање јавних предузећа

ДОГАЂАЈИ У ИНОСТРАНСТВУ

MEĐUNARODNI STRUČNI SAJAM I KONGRES O VODI

"WASSER BERLIN 2013” 23/26.04.2013 . - Messe Berlin - www.wasser-berlin.de

London (UK) 05/07.03. Ecobuild - Međunarodna izložba i konferencija o održivom dizajnu i ekološkoj izgradnji .. . Dubai (UAE) 15/17.03. WETEX – Int. izložba i konferencija o upravljanju vodama, tehnologiji proizvodnje energije i zaštiti životne sredine.. Padova (Italy) 19/22.03. hydrica - Međunarodna izložba korišćenja vode i ekoloških tehnologija ... Sofia (Bulgaria) 20/23.03. Aqua-Therm Sofia - Međunarodna izložba grejanja, ventilacije, klimatizacije, snabdevanja vodom, sanitarija, ekoloških tehnologija, bazena za plivanje i obnovljivih energija ... Lisbon (Portugal) 21/23.03. ACQUALIVE EXPO - Izložba na temu vode, energije, otpada i ekologije ... Paris (France) 26/28.03. ECO TRANSPORT & LOGISTICS - Međunarodna izložba ekološkog transporta i logističkih tehnologija ... . New Delhi (India) 08/10.04. Aquatech India - Međunarodna stručna izložba prerade i upravljanja pijaćom i otpadnim vodama . .. Dusseldorf (Germ.) 09/11.04. Pipes in Infrastructure 2013 - Konferencija na temu cevi u infrastrukturi ... Zagreb (Croatia) 09/13.04. INTERKLIMA - Međunarodni sajam grejanja, hlađenja, klimatizacije i tretmana pijaće vode ... Budapest (Hungary) 10/14.04. HUNGAROTHERM - Međunarodna stručna izložba grejanja, ventilacije, klimatizacije i rukovanja otpadom ... St.Petersburg (Rus)10/13.04. Water Supply - Međunarodna specijalizovana izložba iz oblasti snabdevanja vodom ...

Birmingham (UK) 16/18.04. Street Design - Manifestacija iz oblasti urbanog ekološkog građenja ... Birmingham (UK) 16/18.04. IWEX - Međunarodna izložba iz oblasti voda i otpadnih voda ... Cologne (Germany) 22/24.04. USETEC - supported by Resale - Međunarodni stručni sajam polovne i reparirane tehnike, mašina i opreme zaprimenu u velikom broju industrijskih oblasti ... Berlin (Germany) 23/26.04. WASSER BERLIN - Međunarodni stručni sajam i kongres o vodama i otpadnim vodama ... Brno (Czech R.) 23/26.04. URBIS TECHNOLOGY - Međunarodni sajam komunalnih tehnologija i servisa ...

ДОГАЂАЈИ У ЗЕМЉИ

Међународна конференција ,, Отпадне воде, комунални чврсти отпад и опасан отпад, 10 – 12. април 2013 година, Суботица