Elektronski fakultet u NišuKatedra za Elektroniku

Elektronski fakultet u NišuKatedra za Elektroniku

STUDENTI: Bojan Antonijević 3212, Dragan Županjac 3028

PREDMET: MIKROPROCESORSKA TEHNIKA

TEMA: INDUSTRIJSKA TOKEN RING RAČUNARSKA MREŽA

MENTORprof. dr Mile K. Stojčev

TOPOLOGIJA MREŽE

Topologija mreže se odnosi na fizički raspored računara i način kablovske instalacije mreže. Danas su upotrebi sledeće tri mrežne topologije:

• Magistrala (bus) • Zvezda (star)• Prsten (ring)

TOPOLOGIJA MREŽE

BUS MREŽE

Bus (magistrala) predstavlja najjednostavniji metod za umrežavanje. Bus mreža je povezana jednim kablom koji povezuje sve računare, servere i ostale periferijske uređaje

TOPOLOGIJA MREŽE

STAR MREŽE

Kod LAN mreža star topologije, svi umreženi računari se povezuju na centralnu tačku mreže, tzv. hab (hub).

TOPOLOGIJA MREŽE

RING MREŽE

Ring mreža povezuje računare u jedan logički krug. Izlazna (predajna) linija jednog računara se povezuje kao ulazna (prijemna) linija sledećeg računara, tako da podaci putuju u krug i prolaze kroz svaki računar. Kada računar želi da preda poruku on je šalje na predajnu liniju preko koje se poruka prenosi do prvog sledećeg računara.

TOPOLOGIJA MREŽE

Računar koji je primio poruku ispituje da li je poruka upućena njemu. Ako jeste, računar preuzima poruku; ako nije, računar prosleđuje poruku sledećem računaru.

TOPOLOGIJA MREŽE

Za prenos podataka kroz ring mrežu koristi se metod pristupa token passing. Token je oblik kontrolne poruke koja se neprekidno, sukcesivno prenosi od jednog do drugog računara sve dok ne stigne do računara koji želi da koristi mrežu. Na mreži uvek postoji samo jedan token. Ukoliko neki računar želi da preda poruku, a token je već u upotrebi, on mora sačekati da dobije token. Samo računar koji je primio token može da šalje podatke na mrežu

TOPOLOGIJA MREŽE

TOPOLOGIJA MREŽE

TOPOLOGIJA MREŽE

ALGORITAM TOKEN RING

ARHITEKTURA MIKROKONTROLERA

PIC 16F84

ARHITEKTURA MIKROKONTROLERA

PIC 16F84

• CPU sa RISC arhitekturom i 35 instrukcija

• programska memorija od 1024 bajta u flash tehnologiji

• RAM memorija od 68 bajta

• 15 registara specijalne namene

• EEPROM memorija od 64 bajta

• CPU sa RISC arhitekturom i 35 instrukcija

• programska memorija od 1024 bajta u flash tehnologiji

• RAM memorija od 68 bajta

• 15 registara specijalne namene

• EEPROM memorija od 64 bajta

PIC

16F

84

PIC

16F

84

OSNOVNE KARAKRERISTIKE MIKROKONTROLERA

PIC 16F84

• 8-nivoovski stek

• Takt frekvenca 4 MHz

• Četiri izvora interapta

• Integrisani brojač

• 8-nivoovski stek

• Takt frekvenca 4 MHz

• Četiri izvora interapta

• Integrisani brojač

PIC

16F

84

PIC

16F

84

OSNOVNE KARAKRERISTIKE MIKROKONTROLERA

PIC 16F84

U/I KARAKTERISTIKE U/I KARAKTERISTIKE

• 13 ulazno-izlaznih, pojedinačno upravljanih pinova

• max ulazna struja 25mA po pinu

• max izlazna struja 20mA po pinu

• 8- bitni tajmer/brojač sa programibilnim deliteljem frekvence

• 13 ulazno-izlaznih, pojedinačno upravljanih pinova

• max ulazna struja 25mA po pinu

• max izlazna struja 20mA po pinu

• 8- bitni tajmer/brojač sa programibilnim deliteljem frekvence

PIC

16F8

4

PIC

16F8

4

U/I KARAKTERISTIKE

POSEBNE KARAKTERISTIKEPOSEBNE KARAKTERISTIKE

• serijsko In-system programiranje• Power-up timer (određeno kašnjenje nakon uključenja )

• oscilatorski start-up timer ( određeno kašnjenje do

stabilizacije radne frekvence)• “sleep” način rada ( mod rada sa smanjenom trošnjom)• watch-dog tajmer• izbor vrste oscilatora 

• serijsko In-system programiranje• Power-up timer (određeno kašnjenje nakon uključenja )

• oscilatorski start-up timer ( određeno kašnjenje do

stabilizacije radne frekvence)• “sleep” način rada ( mod rada sa smanjenom trošnjom)• watch-dog tajmer• izbor vrste oscilatora 

POSEBNE KARAKTERISTIKE PIC

16F84

PIC

16F84

SLOBODNI BROJAČ

CPU

PORT A PORT B

RAM

EEPROMProgramska memorija

KućišteKućište

• PIC 16F84 ima ukupno osamnaest pinova. Najčešće se sreće u varijanti DIP18 kućištu ali se pakuje i u SMD kućište

• PIC 16F84 ima ukupno osamnaest pinova. Najčešće se sreće u varijanti DIP18 kućištu ali se pakuje i u SMD kućište

R A 2

R A 3

P IC1 6 F 8 4

M C L R_ _ _

1

2

3

4

5

6

7

8

9

R A 4 /T O C K 1

V ss

R B 0 /IN T

R B 1

R B 2

R B 3 R B 4

R B 5

R B 6

R B 7

V d d

O S C 2

O S C 1

R A 1

R A 0

1 0

11

1 2

1 3

1 4

1 5

1 6

1 7

1 8R A 2

R A 3

P IC1 6 F 8 4

M C L R_ _ _

1

2

3

4

5

6

7

8

9

R A 4 /T O C K 1

V ss

R B 0 /IN T

R B 1

R B 2

R B 3 R B 4

R B 5

R B 6

R B 7

V d d

O S C 2

O S C 1

R A 1

R A 0

1 0

11

1 2

1 3

1 4

1 5

1 6

1 7

1 8

• pin br.1 RA2 Drugi pin porta A .

•  pin br.2 RA3 Treći pin porta A.•  pin br.3 RA4 Četvrti pin porta A. Na njemu se nalazi i TOCK1 koji ima brojačku funkciju.

• pin br.4 MCLR Reset ulaz i Vpp napon programiranja mikrokontrolera.

• pin br.1 RA2 Drugi pin porta A .

•  pin br.2 RA3 Treći pin porta A.•  pin br.3 RA4 Četvrti pin porta A. Na njemu se nalazi i TOCK1 koji ima brojačku funkciju.

• pin br.4 MCLR Reset ulaz i Vpp napon programiranja mikrokontrolera.

R A 2

R A 3

P IC1 6 F 8 4

M C L R_ _ _

1

2

3

4

5

6

7

8

9

R A 4 /T O C K 1

V ss

R B 0 /IN T

R B 1

R B 2

R B 3 R B 4

R B 5

R B 6

R B 7

V d d

O S C 2

O S C 1

R A 1

R A 0

1 0

11

1 2

1 3

1 4

1 5

1 6

1 7

1 8R A 2

R A 3

P IC1 6 F 8 4

M C L R_ _ _

1

2

3

4

5

6

7

8

9

R A 4 /T O C K 1

V ss

R B 0 /IN T

R B 1

R B 2

R B 3 R B 4

R B 5

R B 6

R B 7

V d d

O S C 2

O S C 1

R A 1

R A 0

1 0

11

1 2

1 3

1 4

1 5

1 6

1 7

1 8

• pin br.5 Vss Napajanje , masa .• pin br.6 RB0 Nulti pin porta B. • pin br.7 RB1 Prvi pin porta B. • pin br.8 RB2 Drugi pin porta B. • pin br.9 RB3 Treći pin porta B. • pin br.10 RB4 Četvrti pin porta B.

• pin br.11 RB5 Peti pin porta B. • pin br.12 RB6 Šesti pin porta B. ' Clock ' linija

u programskom modu.

• pin br.5 Vss Napajanje , masa .• pin br.6 RB0 Nulti pin porta B. • pin br.7 RB1 Prvi pin porta B. • pin br.8 RB2 Drugi pin porta B. • pin br.9 RB3 Treći pin porta B. • pin br.10 RB4 Četvrti pin porta B.

• pin br.11 RB5 Peti pin porta B. • pin br.12 RB6 Šesti pin porta B. ' Clock ' linija

u programskom modu.

R A 2

R A 3

P IC1 6 F 8 4

M C L R_ _ _

1

2

3

4

5

6

7

8

9

R A 4 /T O C K 1

V ss

R B 0 /IN T

R B 1

R B 2

R B 3 R B 4

R B 5

R B 6

R B 7

V d d

O S C 2

O S C 1

R A 1

R A 0

1 0

11

1 2

1 3

1 4

1 5

1 6

1 7

1 8R A 2

R A 3

P IC1 6 F 8 4

M C L R_ _ _

1

2

3

4

5

6

7

8

9

R A 4 /T O C K 1

V ss

R B 0 /IN T

R B 1

R B 2

R B 3 R B 4

R B 5

R B 6

R B 7

V d d

O S C 2

O S C 1

R A 1

R A 0

1 0

11

1 2

1 3

1 4

1 5

1 6

1 7

1 8

•  pin br.13 RB7 Sedmi pin porta B .¨Data¨ linija u programskom modu.

•  pin br.14 Vdd Pozitivan pol napajanja.•  pin br.15 OSC2 Pin namenjen spajanju sa oscilatorom.•  pin br.16 OSC1 Pin namenjen spajanju sa oscilatorom. • pin br.17 RA2 Nulti pin porta A. • pin br.18 RA1 Prvi pin porta A.

•  pin br.13 RB7 Sedmi pin porta B .¨Data¨ linija u programskom modu.

•  pin br.14 Vdd Pozitivan pol napajanja.•  pin br.15 OSC2 Pin namenjen spajanju sa oscilatorom.•  pin br.16 OSC1 Pin namenjen spajanju sa oscilatorom. • pin br.17 RA2 Nulti pin porta A. • pin br.18 RA1 Prvi pin porta A.

R A 2

R A 3

P IC1 6 F 8 4

M C L R_ _ _

1

2

3

4

5

6

7

8

9

R A 4 /T O C K 1

V ss

R B 0 /IN T

R B 1

R B 2

R B 3 R B 4

R B 5

R B 6

R B 7

V d d

O S C 2

O S C 1

R A 1

R A 0

1 0

11

1 2

1 3

1 4

1 5

1 6

1 7

1 8R A 2

R A 3

P IC1 6 F 8 4

M C L R_ _ _

1

2

3

4

5

6

7

8

9

R A 4 /T O C K 1

V ss

R B 0 /IN T

R B 1

R B 2

R B 3 R B 4

R B 5

R B 6

R B 7

V d d

O S C 2

O S C 1

R A 1

R A 0

1 0

11

1 2

1 3

1 4

1 5

1 6

1 7

1 8

ORGANIZACIJA MEMORIJEORGANIZACIJA MEMORIJE

• Memorija mikrokontrolera PIC 16F84 podeljena je u dva bloka, programsku , i memoriju podataka.

• Programska memorija je veličine 1024 lokacija širine 14 bita. Adresa 0x00h rezervisana je za reset vektor, a lokacija 0x04h za prekidni vektor.

• Memorija podataka sastoji se od 64 osmobitnih lokacija EEPROM memorije i 68 lokacija RAM memorije od adrese 0x0C do 0x4F. Može se primetiti specifična podela memorije “po širini”, čime se formiraju dva segmenta, “banke”–BANK0 i BANK 1. Prvih dvanaest lokacija u obe “banke” zauzimaju registri specijalne namene – SFR .

• Stek čine osam trinaestobitnih lokacija, a programski brojac jedan trinaestobitni registar

• Memorija mikrokontrolera PIC 16F84 podeljena je u dva bloka, programsku , i memoriju podataka.

• Programska memorija je veličine 1024 lokacija širine 14 bita. Adresa 0x00h rezervisana je za reset vektor, a lokacija 0x04h za prekidni vektor.

• Memorija podataka sastoji se od 64 osmobitnih lokacija EEPROM memorije i 68 lokacija RAM memorije od adrese 0x0C do 0x4F. Može se primetiti specifična podela memorije “po širini”, čime se formiraju dva segmenta, “banke”–BANK0 i BANK 1. Prvih dvanaest lokacija u obe “banke” zauzimaju registri specijalne namene – SFR .

• Stek čine osam trinaestobitnih lokacija, a programski brojac jedan trinaestobitni registar

INDF INDF

TMR0 OPTION

PCL PCL

STATUS STATUS

FSR FSR

PORTA TRISA

PORTB TRISB

EEDATA EECON1

EADR ECON2

PCLATH PCLATH

INTCON INTCON

68 bajta RAM-a

GPR

Naeimplementirane

Mem.lokacije

00h

01h

02h

03h

04h

05h

06h

07h

08h

09h

0Ah

0Bh

0Ch

4Fh

50h

Adresa reseta

Adresa prekidnog vektora

Programska memorija 1024x14

bajta

0000h

0004h

1FFFh

PCL <12:0>

STEK NIVO 1

STEK NIVO 3

STEK NIVO 8

EEPROM ZA PODATKE 64x8

EE

AD

R

EEDATA

00h01h

3Fh

x 8

ADRESNA MAGISTRALA

ADRESNA MAGISTRALA

MAGISTRALA PODATAKA

BANK0 BANK1

85h

84h

83h

82h

81h

80h

87h

86h

88h

89h

8Ah

8Bh

8Ch

CFh

D0h

ULAZNO/IZLAZNI PORTOVIULAZNO/IZLAZNI PORTOVI

• PIC 16F84 ima dva ulazno izlazna porta – PORT A , registar na adresi 0x05h sa pridruženih pet pinova i PORT B na adresi 0x06h sa pridruženih osam pinova na kućištu mikrokontrolera. Definisanje portova kao ulaznih ili izlaznih vrsi se na nivou bita registrima specijalne namene TRISA, na adresi 0x85h i TRISB na adresi 0x86h. Setovanje odgovarajućeg bita u TRIS registru definiše pin kao ulazni a resetovanje bita definiše pin kao izlazni. Neki pinovi,vezani na U/I portove imaju dvostruku funkciju. Za definisanje namene takvog pina koriste se i drugi registri specijalne namene čije detaljnije objašnjenje tek sledi.

• PIC 16F84 ima dva ulazno izlazna porta – PORT A , registar na adresi 0x05h sa pridruženih pet pinova i PORT B na adresi 0x06h sa pridruženih osam pinova na kućištu mikrokontrolera. Definisanje portova kao ulaznih ili izlaznih vrsi se na nivou bita registrima specijalne namene TRISA, na adresi 0x85h i TRISB na adresi 0x86h. Setovanje odgovarajućeg bita u TRIS registru definiše pin kao ulazni a resetovanje bita definiše pin kao izlazni. Neki pinovi,vezani na U/I portove imaju dvostruku funkciju. Za definisanje namene takvog pina koriste se i drugi registri specijalne namene čije detaljnije objašnjenje tek sledi.

0

1

2

3

4

5

6

7

01234567

RA3

RA2

TRIS A

PORTA

1

0

OSCILATOROSCILATOR

R A 2

R A 3

P IC1 6 F 8 4

M C L R_ _ _

1

2

3

4

5

6

7

8

9

R A 4 /T O C K 1

V ss

R B 0 /IN T

R B 1

R B 2

R B 3 R B 4

R B 5

R B 6

R B 7

V d d

O S C 2

O S C 1

R A 1

R A 0

1 0

11

1 2

1 3

1 4

1 5

1 6

1 7

1 8

C 2

C 1

X TA L

R A 2

R A 3

P IC1 6 F 8 4

M C L R_ _ _

1

2

3

4

5

6

7

8

9

R A 4 /T O C K 1

V ss

R B 0 /IN T

R B 1

R B 2

R B 3 R B 4

R B 5

R B 6

R B 7

V d d

O S C 2

O S C 1

R A 1

R A 0

1 0

11

1 2

1 3

1 4

1 5

1 6

1 7

1 8

C 2

C 1

X TA L

• Za formiranje taktnog impulsa mikrokontrolera PIC 16F84 koriste se najčešće dve oscilatorske konfiguracije, sa kristalnim oscilatorom i otpornik - kondenzator parom . Bez obzira koji se oscilator koristi njegov takt se deli sa četiri, čime se dobija radni takt mikrokontrolera. Za priključivanje oscilatora na mikrokontroler predvidjeni su izvodi OSC1 i OSC2 na 15-tom i 16-tom pinu kućišta .

• Za formiranje taktnog impulsa mikrokontrolera PIC 16F84 koriste se najčešće dve oscilatorske konfiguracije, sa kristalnim oscilatorom i otpornik - kondenzator parom . Bez obzira koji se oscilator koristi njegov takt se deli sa četiri, čime se dobija radni takt mikrokontrolera. Za priključivanje oscilatora na mikrokontroler predvidjeni su izvodi OSC1 i OSC2 na 15-tom i 16-tom pinu kućišta .

RESETRESET

Mikrokontroler PIC16F84 poznaje nekoliko izvora reseta :

• Resetovanje pri dovođenju napajanja , power on reset – POR

• Resetovanje tokom rada, dovođenjem logičke nule na pin MCLR

• Resetovanje za vreme sleep režima mikrokontrolera

• Resetovanje pri prekotačenju sigurnosnog brojača (WDT) tokom regularnog rada

• Resetovanje na prekoračenje sigurnosnog brojača tokom sleep režima

Mikrokontroler PIC16F84 poznaje nekoliko izvora reseta :

• Resetovanje pri dovođenju napajanja , power on reset – POR

• Resetovanje tokom rada, dovođenjem logičke nule na pin MCLR

• Resetovanje za vreme sleep režima mikrokontrolera

• Resetovanje pri prekotačenju sigurnosnog brojača (WDT) tokom regularnog rada

• Resetovanje na prekoračenje sigurnosnog brojača tokom sleep režima

STATUS registarSTATUS registar

• STATUS registar pripada grupi SFR registara i može mu se, kao i ostalim registrima ove grupe, pristupiti na nivou bita. Sadrži aritmetički status ALU, RESET status i bitove za selekciju memorijske banke. Kako ovaj registar vrši selekciju memorijske banke , pristupačan je u svakoj banci , pa otud pristup adresama 0x03h u BANK0 i 0x83h u BANK1 daje isti rezultat.

• STATUS registar pripada grupi SFR registara i može mu se, kao i ostalim registrima ove grupe, pristupiti na nivou bita. Sadrži aritmetički status ALU, RESET status i bitove za selekciju memorijske banke. Kako ovaj registar vrši selekciju memorijske banke , pristupačan je u svakoj banci , pa otud pristup adresama 0x03h u BANK0 i 0x83h u BANK1 daje isti rezultat.

R/W- 0 R/W- 0 R/W- 0 R - 1 R - 1 R/W- x R/W- x R/W-x

IRP RP1 RP0 T0 PD Z DC C

7 6 5 4 3 2 1 Bit 0

STATUS REGISTAR

R=bit koji se može pročitati W= bit koji se može pisati- n = vrednost posle reseta  

R=bit koji se može pročitati W= bit koji se može pisati- n = vrednost posle reseta  

 

bit 0 C – (Carry) prenos 1 = pojavio se prenos sa najvišeg bita rezultata 0 = prenos se nije pojavio bit 1 DC - ( Digit Carry) DC prenos 1 = pojavio se prenos na četvrtom bitu po redu

rezultata 0 = prenos se nije pojavio  bit 2 Z – ( Zero bit) indikacija nultog rezultata 1 = rezultat je jednak nuli 0 = rezultat je različit od nule   bit 3 PD – ( Power – Down bit ) Bit koji se setuje dovođenjem napajanja , posle svakog regularnog reseta, resetovanjem se mikrokontroler prevodi u SLEEP režim.

 

bit 0 C – (Carry) prenos 1 = pojavio se prenos sa najvišeg bita rezultata 0 = prenos se nije pojavio bit 1 DC - ( Digit Carry) DC prenos 1 = pojavio se prenos na četvrtom bitu po redu

rezultata 0 = prenos se nije pojavio  bit 2 Z – ( Zero bit) indikacija nultog rezultata 1 = rezultat je jednak nuli 0 = rezultat je različit od nule   bit 3 PD – ( Power – Down bit ) Bit koji se setuje dovođenjem napajanja , posle svakog regularnog reseta, resetovanjem se mikrokontroler prevodi u SLEEP režim.

  bit 4 TO - ( Time Out ) prekoračenje sigurnosnog brojača 1 = prekoračenje se nije desilo 0 = prekoračenje se desilo  bit 6: 5 RP1:RP0 – ( Register bank select bits) izbor grupe registara Viši deo adrese za direktno adresiranje . RP1 bit se ne koristi , ali

je ostavljen za neka buduća proširenja ovog mikrokontrolera 01 = prva banka 00 = nulta banka   bit 7 IRP – ( Register bank selekt bits ) izbor grupe registara 1 = banka 2 i 3 0 = banka 0 i 1  

  bit 4 TO - ( Time Out ) prekoračenje sigurnosnog brojača 1 = prekoračenje se nije desilo 0 = prekoračenje se desilo  bit 6: 5 RP1:RP0 – ( Register bank select bits) izbor grupe registara Viši deo adrese za direktno adresiranje . RP1 bit se ne koristi , ali

je ostavljen za neka buduća proširenja ovog mikrokontrolera 01 = prva banka 00 = nulta banka   bit 7 IRP – ( Register bank selekt bits ) izbor grupe registara 1 = banka 2 i 3 0 = banka 0 i 1  

OPTION REGISTAROPTION REGISTAR

R/W- 1 R/W- 1 R/W- 1 R/W - 1 R/W - 1 R/W- 1 R/W- 1 R/W-1

RBPU INTEDG T0CS T0SE PSA PS2 PS1 PS0

7 6 5 4 3 2 1 Bit 0

R=bit koji se može pročitati W= bit koji se može pisati - n = vrednost posle reseta  

R=bit koji se može pročitati W= bit koji se može pisati - n = vrednost posle reseta  

OPTION REGISTAR

clock

OPTION

PS2 PS1 PS0

0 0 0

0 0 1

0 1 0

preskaler 1:2

preskaler 1:4

preskaler 1:8

bit 0:2 PS0,PS1,PS2 - ( Prescaler rate Select bit) Ova tri bita definišu faktor deljenja preskalera   PS2 ,PS1,PS0 TMR0 WDT 000 1:2 1:1 001 1:4 1:2 010 1:8 1:4 111 1: 256 1:128   bit 3 PSA – ( Prescaler Assigment bit) Dodeljivanje preskalera. Ovim bitom se bira da li će preskaler

biti dodeljen TMR0 ili sigurnosnom brojaču 1 = preskaler je dodeljen sigurnosnom brojaču 0 = preskaler je dodeljen slobodnom brojaču

bit 0:2 PS0,PS1,PS2 - ( Prescaler rate Select bit) Ova tri bita definišu faktor deljenja preskalera   PS2 ,PS1,PS0 TMR0 WDT 000 1:2 1:1 001 1:4 1:2 010 1:8 1:4 111 1: 256 1:128   bit 3 PSA – ( Prescaler Assigment bit) Dodeljivanje preskalera. Ovim bitom se bira da li će preskaler

biti dodeljen TMR0 ili sigurnosnom brojaču 1 = preskaler je dodeljen sigurnosnom brojaču 0 = preskaler je dodeljen slobodnom brojaču

bit 4 T0SE – ( TMR0 Source Edge Select bit ) Biranje ivice signala za okidanje brojača TMR0. Ukoliko je omogućeno da se TMR0 okida impulsima

sa pina RA4/TOCKI ovaj bit određuje da li će to biti na opadajuću ili rastuću ivicu signala.

1 = opadajuća ivica 0 = rastuća ivica   bit 5 T0CS - ( TMR0 Clock Source Select bit ) Izbor izvora

takta za TMR0 Određuje da li će slobodni brojač uvećavati svoje stanje

iz internog oscilatora , na svaku 1/4 takta oscilatora ili spoljnim impulsima na pinu RA4/ T0CKI

1 = spoljnim impulsima 0 = 1/4 internog takta 

bit 4 T0SE – ( TMR0 Source Edge Select bit ) Biranje ivice signala za okidanje brojača TMR0. Ukoliko je omogućeno da se TMR0 okida impulsima

sa pina RA4/TOCKI ovaj bit određuje da li će to biti na opadajuću ili rastuću ivicu signala.

1 = opadajuća ivica 0 = rastuća ivica   bit 5 T0CS - ( TMR0 Clock Source Select bit ) Izbor izvora

takta za TMR0 Određuje da li će slobodni brojač uvećavati svoje stanje

iz internog oscilatora , na svaku 1/4 takta oscilatora ili spoljnim impulsima na pinu RA4/ T0CKI

1 = spoljnim impulsima 0 = 1/4 internog takta 

bit 6 INTEDG - ( Interapt Edge Select bit) izbor ivice signala zahteva za spoljni prekid na koju se odgovara

1 = rastuća ivica 0 = opadajuća ivica  bit 7 RBPU - ( PORTB Pull-up Enable bit )

ovaj bit uključuje ili isključuje interne pull-up otpornike na portu B 1 = isključeni 0 = uključeni

bit 6 INTEDG - ( Interapt Edge Select bit) izbor ivice signala zahteva za spoljni prekid na koju se odgovara

1 = rastuća ivica 0 = opadajuća ivica  bit 7 RBPU - ( PORTB Pull-up Enable bit )

ovaj bit uključuje ili isključuje interne pull-up otpornike na portu B 1 = isključeni 0 = uključeni

EEPROM MEMORIJAEEPROM MEMORIJA

• Već je rečeno da PIC 16F84 ima 64 bajta EEPROM memorijskih lokacija na adresama 0x00h do 0x3Fh . EEPROM memorija se nalazi u posebnom memorijskom prostoru i pristupa joj se preko specijalnih registara :

• EEDATA na adresi 0x08h, koja sadrži podatak koji je ili pročitan ili ga treba upisati .

• Već je rečeno da PIC 16F84 ima 64 bajta EEPROM memorijskih lokacija na adresama 0x00h do 0x3Fh . EEPROM memorija se nalazi u posebnom memorijskom prostoru i pristupa joj se preko specijalnih registara :

• EEDATA na adresi 0x08h, koja sadrži podatak koji je ili pročitan ili ga treba upisati .

• EEADR na adresi 0x09h, koji sadrži adresu lokacije kojoj se pristupa.

• EECON1 na adresi 0x88h, koji sadrži pet kontrolnih bitova.Preostala tri bita se ne koriste i pri čitanju su uvek nule.

• EECON2 na adresi 0x89h, služi da zaštiti EEPROM od slučajnog upisa . Vrednosti 0x55h i 0xAAh su prvi i drugi ključ koji onemogućava da dođe do slučajnog upisa

• EEADR na adresi 0x09h, koji sadrži adresu lokacije kojoj se pristupa.

• EECON1 na adresi 0x88h, koji sadrži pet kontrolnih bitova.Preostala tri bita se ne koriste i pri čitanju su uvek nule.

• EECON2 na adresi 0x89h, služi da zaštiti EEPROM od slučajnog upisa . Vrednosti 0x55h i 0xAAh su prvi i drugi ključ koji onemogućava da dođe do slučajnog upisa

U-0 U-0 U-0 R/W-1 R/W - 1 R/W- x R/W- 0 R/W-x

- - - EEIF WRERR WREN WR RD

7 6 5 4 3 2 1 Bit 0

EECON1EECON1

R=bit koji se može pročitati W= bit koji se može pisati - n = vrednost posle reseta  

R=bit koji se može pročitati W= bit koji se može pisati - n = vrednost posle reseta  

INDF INDF

TMR0 OPTION

PCL PCL

STATUS STATUS

FSR FSR

PORTA TRISA

PORTB TRISB

EEDATA EECON1

EADR ECON2

PCLATH PCLATH

INTCON INTCON

68 bajta RAM-a

GPR

Naeimplementirane

Mem.lokacije

00h

01h

02h

03h

04h

05h

06h

07h

08h

09h

0Ah

0Bh

0Ch

4Fh

50h

EEPROM ZA PODATKE 64x8

EE

AD

R

EEDATA

00h01h

3Fh

x 8

BANK0 BANK1

85h

84h

83h

82h

81h

80h

87h

86h

88h

89h

8Ah

8Bh

8Ch

CFh

D0h

bit 0 RD – ( Read Control bit ) Start čitanja iz EEPROM-a Setovanje ovog bita inicira prenos podataka sa adrese definisane u EEADR

u EEDATA registar. 1 = inicira čitanje 0 = ne inicira čitanje bit 1 WR - (Write Control bit ) Start upisa u

EEPROM . Setovanje ovog bita inicira upis podataka iz EEDATA registra na adresu koja se nalazi u EEADR registru.

1 = inicira upis 0 = ne inicira upis

bit 0 RD – ( Read Control bit ) Start čitanja iz EEPROM-a Setovanje ovog bita inicira prenos podataka sa adrese definisane u EEADR

u EEDATA registar. 1 = inicira čitanje 0 = ne inicira čitanje bit 1 WR - (Write Control bit ) Start upisa u

EEPROM . Setovanje ovog bita inicira upis podataka iz EEDATA registra na adresu koja se nalazi u EEADR registru.

1 = inicira upis 0 = ne inicira upis

bit 2 WREN – ( EEPROM Write Enable bit) Omogućava upis u EPROM

1 = dozvoljen upis 0 = upis nije dozvoljen bit 3 WRERR – ( EPROM Error Flag bit) Greška prilikom upisa u EEPROM. Signalizira grešku kada je upis u EEPROM bio

prekinut reset signalom ili istekom vremena u sigurnosnom brojaču ukliko je isti aktivan.

1 = greška se desila 0 = greška se nije desila

bit 2 WREN – ( EEPROM Write Enable bit) Omogućava upis u EPROM

1 = dozvoljen upis 0 = upis nije dozvoljen bit 3 WRERR – ( EPROM Error Flag bit) Greška prilikom upisa u EEPROM. Signalizira grešku kada je upis u EEPROM bio

prekinut reset signalom ili istekom vremena u sigurnosnom brojaču ukliko je isti aktivan.

1 = greška se desila 0 = greška se nije desila

bit 4 EEIF – ( EEPROM Write Operation Interapt Flag bit) Bit kojim se obaveštava o završenom upisu

podataka u EEPROM. 1 = upis je završen 0 = upis još nije završen ili nije ni počeo

bit 4 EEIF – ( EEPROM Write Operation Interapt Flag bit) Bit kojim se obaveštava o završenom upisu

podataka u EEPROM. 1 = upis je završen 0 = upis još nije završen ili nije ni počeo

Slobodni brojač TMR0  

• PIC 16F84 ima jedan osmobitni brojač koji se nalazi na adresi 0x01h. Stanje brojača se može uvećavati internim taktom ili spoljnim taktom preko pina RA4/TOCKI . Odgovarajućim bitovima OPTION registra definiše se faktor kojim preskaler deli oscilatorski takt. Najveći delilac je 256. Nakon svakog odbrojavanja do 255, brojač restuje svoju vrednost na nulu i kreće novi ciklus brojanja. Svakim prelaskom sa 255 na nulu setuje se bit T0IF u INTCON registru. Ukoliko je dozvoljena pojava prekida, ovo se može iskoristiti za generisanje prekida i obradu prekidne rutine.

• PIC 16F84 ima jedan osmobitni brojač koji se nalazi na adresi 0x01h. Stanje brojača se može uvećavati internim taktom ili spoljnim taktom preko pina RA4/TOCKI . Odgovarajućim bitovima OPTION registra definiše se faktor kojim preskaler deli oscilatorski takt. Najveći delilac je 256. Nakon svakog odbrojavanja do 255, brojač restuje svoju vrednost na nulu i kreće novi ciklus brojanja. Svakim prelaskom sa 255 na nulu setuje se bit T0IF u INTCON registru. Ukoliko je dozvoljena pojava prekida, ovo se može iskoristiti za generisanje prekida i obradu prekidne rutine.

1

INTCON 2 0 bit TMR0

1,..0, 255, 0, 1…

clock

OPTION

PS2 PS1 PS0

0 0 0

0 0 1

0 1 0

preskaler 1:2

preskaler 1:4

preskaler 1:8

Da bi se programirala programska memorija, mirokontroler mora biti postavljen u specijalni režim rada postavljanjem napona od 13.5v na MCLR, sa stabilnim naponom napajanja između 4.5v i 5.5v. Programiranje se vrši serijski preko dve data/clock nožice.

Da bi se programirala programska memorija, mirokontroler mora biti postavljen u specijalni režim rada postavljanjem napona od 13.5v na MCLR, sa stabilnim naponom napajanja između 4.5v i 5.5v. Programiranje se vrši serijski preko dve data/clock nožice.

Programiranje unutar sistema - In System Programing -

Programiranje unutar sistema - In System Programing -

 

Programski brojač (PC) je trinaesto bitni registar koji sadrži adresu instrukcije koja se izvršava. Njegovim uvećavanjem ili promenom (npr. u slučaju skoka) mikrokontroler izvršava jednu po jednu instrukciju

programa. 

 

Programski brojač (PC) je trinaesto bitni registar koji sadrži adresu instrukcije koja se izvršava. Njegovim uvećavanjem ili promenom (npr. u slučaju skoka) mikrokontroler izvršava jednu po jednu instrukciju

programa. 

PROGRAMSKI BROJAČPROGRAMSKI BROJAČ

PIC 16F84 ima trinaestobitni magacin sa osam nivoa. Njegova osnovna uloga je da sačuva vrednost programskog brojača nakon što se iz glavnog programa pređe na adresu podprograma koji se izvršava. Da bi program znao da se vrati na mesto odakle je pošao

mora sa magacina je da vrati vrednost programskog brojača. Pri prelasku iz programa u podprogram vrednost

gramskog brojača se smešta u magacin, a na kraju podprograma vraća iz magacina u programski brojač, da bi program mogao da nastavi tamo gde je prekinut.

PIC 16F84 ima trinaestobitni magacin sa osam nivoa. Njegova osnovna uloga je da sačuva vrednost programskog brojača nakon što se iz glavnog programa pređe na adresu podprograma koji se izvršava. Da bi program znao da se vrati na mesto odakle je pošao

mora sa magacina je da vrati vrednost programskog brojača. Pri prelasku iz programa u podprogram vrednost

gramskog brojača se smešta u magacin, a na kraju podprograma vraća iz magacina u programski brojač, da bi program mogao da nastavi tamo gde je prekinut.

MAGACINMAGACIN

PREKIDI KOD PIC16F84  

PREKIDI KOD PIC16F84  

Prekidi ( interrupt ) predstavljaju mehanizam kojim mikrokontroler odgovara na događaje onog trenuka kada se oni dese, bez obzira na to šta mikrokontroler radi u tom trenutku.

Pojavom prekida program menja tok izvršenja i nakon prekidne rutine nastavlja tamo gde je prekinut.

Na adresi 0x0Bh nalazi se registar INTCON, čija je uloga da omogući ili zabrani prekide, a u slučaju da su zabranjeni registruje pojedinačne zahteve prekida.

Prekidi ( interrupt ) predstavljaju mehanizam kojim mikrokontroler odgovara na događaje onog trenuka kada se oni dese, bez obzira na to šta mikrokontroler radi u tom trenutku.

Pojavom prekida program menja tok izvršenja i nakon prekidne rutine nastavlja tamo gde je prekinut.

Na adresi 0x0Bh nalazi se registar INTCON, čija je uloga da omogući ili zabrani prekide, a u slučaju da su zabranjeni registruje pojedinačne zahteve prekida.

PIC 16F84 ima četiri izvora prekida :PIC 16F84 ima četiri izvora prekida :

•   Kraj upisivanja podataka u EEPROM•   Kraj upisivanja podataka u EEPROM

•   prekid uzrokovan prekoračenjem brojača TMR0•   prekid uzrokovan prekoračenjem brojača TMR0

• Prekid pri promeni na RB4,RB5,RB6, i RB7 porta B • Prekid pri promeni na RB4,RB5,RB6, i RB7 porta B

•   Spoljašnji prekid na RB0/INT •   Spoljašnji prekid na RB0/INT

Svaki izvor prekida ima pridružena dva, odnosno tri bita, prvi kojim se detektuje pojava interapta a drugim omogućava ili zabranjuje odgovor na detektovani interapt. Treći bit je onaj kojim se dozvoljavaju ili zabranjuju svi interapti.Kada se izvrši instrukcija koja resetuje ovaj bit, svaki prekid se ignoriše.

Svaki izvor prekida ima pridružena dva, odnosno tri bita, prvi kojim se detektuje pojava interapta a drugim omogućava ili zabranjuje odgovor na detektovani interapt. Treći bit je onaj kojim se dozvoljavaju ili zabranjuju svi interapti.Kada se izvrši instrukcija koja resetuje ovaj bit, svaki prekid se ignoriše.

Kada se obradi prekid, mora se resetovati bit čije je setovanje izazvalo prekid, jer će se u suprotnom , pri povratku u glavni program prekidna rutina ponovo obraditi.

Kada se obradi prekid, mora se resetovati bit čije je setovanje izazvalo prekid, jer će se u suprotnom , pri povratku u glavni program prekidna rutina ponovo obraditi.

INTCON REGISTARINTCON REGISTAR

R/W- 0 R/W- 0 R/W- 0 R/W - 0 R/W - 0 R/W- 0 R/W- 0 R/W-0

GIE EEIE T0IE INTE RBIE TOIF INTF RBIF

7 6 5 4 3 2 1 Bit 0

R=bit koji se može pročitati W= bit koji se može pisati - n = vrednost posle reseta  

R=bit koji se može pročitati W= bit koji se može pisati - n = vrednost posle reseta  

bit 0 RBIF – ( RB Port Change Interrupt flag bit ) Bit koji obaveštava o promeni na 4, 5, 6, i 7-mom pinu PORTB 1 = najmanje jedan pin je promenio svoje stanje 0 = nije se desila promena ni na jednom od

pinova bit 1 INTF – ( INT External Interrupt Flag bit ) Javio se zahtev za spoljašnji prekid . Bit se u

prekidnom podprogramu mora resetovati da bi se naredni prekid mogao detektovati. 1 = prekid se desio

0 = prekid se nije desio 

bit 0 RBIF – ( RB Port Change Interrupt flag bit ) Bit koji obaveštava o promeni na 4, 5, 6, i 7-mom pinu PORTB 1 = najmanje jedan pin je promenio svoje stanje 0 = nije se desila promena ni na jednom od

pinova bit 1 INTF – ( INT External Interrupt Flag bit ) Javio se zahtev za spoljašnji prekid . Bit se u

prekidnom podprogramu mora resetovati da bi se naredni prekid mogao detektovati. 1 = prekid se desio

0 = prekid se nije desio 

bit 2 TOIF – ( TMR0 Overflow Interrupt Flag bit ) Prekoračenje brojača TMR0. Bit se u prekidnom

podprogramu mora resetovati da bi se naredni prekid mogao detektovati.

1 = brojač promenio stanje sa FFh na 00h 0 = prekoračenje se nije desilo   bit 3 RBIE – ( RB port change Interrupt enable bit )

Omogućuje pojavu prekida na promenu stanja pinova 4, 5, 6, 7 – om PORTAB. Ako su istovremeno setovani RBIE i RBIF

nastupiće prekid1 = omogućena pojava prekida na promenu stanja

0 = onemogućena pojava prekida na promenu stanja

bit 2 TOIF – ( TMR0 Overflow Interrupt Flag bit ) Prekoračenje brojača TMR0. Bit se u prekidnom

podprogramu mora resetovati da bi se naredni prekid mogao detektovati.

1 = brojač promenio stanje sa FFh na 00h 0 = prekoračenje se nije desilo   bit 3 RBIE – ( RB port change Interrupt enable bit )

Omogućuje pojavu prekida na promenu stanja pinova 4, 5, 6, 7 – om PORTAB. Ako su istovremeno setovani RBIE i RBIF

nastupiće prekid1 = omogućena pojava prekida na promenu stanja

0 = onemogućena pojava prekida na promenu stanja

bit 4 INTE – ( INT External Interrupt Enable bit ) Bit koji omogućava spoljni prekid sa pina

RB0/INT. Ako su istovremeno setovani INTE i INTF, nastupiće prekid

1 = spoljni prekid je omogućen0 = spoljni prekid je onemogućen

  bit 5 T0IE – ( TMR0 Overflow Interrupt Enable bit )

Bit koji omogućava pojavu prekida prilikom prekoračenja brojača TMR0. Ako su istovremeno setovani TOIE i TOIF, nastupiće prekid.

1 = prekid je omogućen0 = prekid je onemogućen

bit 4 INTE – ( INT External Interrupt Enable bit ) Bit koji omogućava spoljni prekid sa pina

RB0/INT. Ako su istovremeno setovani INTE i INTF, nastupiće prekid

1 = spoljni prekid je omogućen0 = spoljni prekid je onemogućen

  bit 5 T0IE – ( TMR0 Overflow Interrupt Enable bit )

Bit koji omogućava pojavu prekida prilikom prekoračenja brojača TMR0. Ako su istovremeno setovani TOIE i TOIF, nastupiće prekid.

1 = prekid je omogućen0 = prekid je onemogućen

bit 6 EEIE – ( EEPPROM Write Complete Interrupt Enable) Bit koji omogućava prekid na kraju upisa u EEPROM. Ako su istovremeno setovani EEIE i EEIF ( koji se nalazi u EECON1 registru ) , nastupiće prekid. 1 = prekid je omogućen

0 = prekid je onemogućen  bit 7 GIE – ( Global Interrupt Enable bit ) Bit koji dozvoljava ili zabranjuje sve prekide.

1 = svi prekidi omogućeni 0 = svi prekidi onemogućeni

bit 6 EEIE – ( EEPPROM Write Complete Interrupt Enable) Bit koji omogućava prekid na kraju upisa u EEPROM. Ako su istovremeno setovani EEIE i EEIF ( koji se nalazi u EECON1 registru ) , nastupiće prekid. 1 = prekid je omogućen

0 = prekid je onemogućen  bit 7 GIE – ( Global Interrupt Enable bit ) Bit koji dozvoljava ili zabranjuje sve prekide.

1 = svi prekidi omogućeni 0 = svi prekidi onemogućeni

ALL PIC PROGRAMATOR

ALLPIC programator

Programator korišćen u ovom projektu namenjen je programiranju većine serijskih PIC mikrokontrolera. ( PIC 16F8x, 16F62x, 16F87x, 12C50x, 12F6xx ).Odlikuju ga jednostavnost i kompaktnost. Povezuje se na računar preko serijskog porta. Za rad programatora potreban je i slabiji izvor napajanja ( 15v ). Poseduje zaštitu od suprotno priključenog polariteta iz ispravljača. Izvor napajanja može da bude i naizmenični napon, a stabilisani napon od 5v, potreban za napajanje mikrokontrolera obezbeđuje 78L05.

Indikator LED1 (crvena) informiše o prisustvu napona napajanja programatora , i on treba da bude u granicama 14v – 20v, pri čemu treba računati da pri naponu od 20v grejanje stabilizatora može biti primetno.

Indikator LED2 (zelena), indicira prisutan napon napajanja Vdd ( +5v) na čipu koji se programira .

Ukoliko je kratkospajač JP1 spojen, Vdd ( +5v ) napon će biti stalno prisutan, što će se videti upaljenom LED2. Ovaj mod rada je namenjen Microchip PIC mikrokontrolerima koji nemaju interni oscilator ( 16F84, 16F87x ), kao i EEPROM-ima.

Poseban konektor, koji je na šemi označen kao CON1, koristi se za eksterni priključak za in – circuit programiranje ( ICSP).

Za mikrokontrolere ( 16F627, 16F628, 12F629, 12F657) potrebno je skinuti JP1 i u tom modu Vdd se pojavljuje tek po uspostavljanju programskog napona Vpp ( 13v ), na početku programiranja. Kratkospajač JP2 služi za izbor write protect moda za EEPROME 24Cxx.

Da bi predhodno opisani mikrokonroler PIC16F84 bio prikazan i na delu, na štampanoj pločici je realizovan sistem (električno kolo) koje simulira talking ring komunikaciju. Naime, tri mikrokontrolera su povezana u strukturu «prsten». Svaki od mikrokontrolera komunicira sa susednim serijski, sa nepotpunim (delimičnim) handshaking-om (semihandshaking). Za ovakav oblik komunikacije dovoljna su sle-deća četiri signala:

 ·        RXD – Prijem podatka (Receive Data)·        TXD – Slanje podatka (Transmit Data)·        RTS – Zahtev za slanje (Request To Send)·        CTS – Brisanje za novo slanje (Clear To Send).

Sistem, poseduje sledeće karakteristike: •  napaja se iz USB porta računara (5V±0.25V)• na svaki mikrokontroler se dovodi poseban kvarc od 4MHz•  na MCLR pin svakog mikrokontrolera dovodi se globalni

reset• četiri moguće komande se zadaju preko džampera (jumpers) J1 i J2• preko J1 se definiše mikrokontroler kome je upućena komanda•  preko J2 se definiše smer slanja komanda

      

  token može da poseduje samo jedan mikrokontroler u jednom trenutku

  za signalizaciju posedovanja token-a služe crvene LED

za signalizaciju izršavanja komande služe zelene LED

postoji mogućnost proširenja sistema preko 14-pinskog konektora.

električna šema kola

A2A3A4MclrVssB0B1B2B3

A0

B4B5B6B7

VddOs2Os1

A1

U1

PIC16F84

A2A3A4MclrVssB0B1B2B3

A0

B4B5B6B7

VddOs2Os1

A1

U2

PIC16F84

A2A3A4MclrVssB0B1B2B3

A0

B4B5B6B7

VddOs2Os1

A1

U3

PIC16F84

R4

100R5

100

R7

100

R6

100

Gnd Gnd

R12

100R13

100

R15

100

R14

100

A2A3B2B3

B5B4A1A0

Vdd VddMCLR MCLR

R17

2.4K

R19

2.4K

R21

2.4K

D2

LED

Gnd

D4

LED

Gnd

D6

LED

Gnd

1234

USB

CON4

F1

0.8A

Gnd

MCLR

Vdd

Vdd Vdd

Gnd

C1

220nF

MCLR

R1

4.7K

Gnd

S1

R2

4.7K

Gnd

MCLR

R3

4.7K

Gnd

S2S2S1

R8

100R9

100

R11

100

R10

100

GndMCLR

Vdd

Y1

4MHz

C230pF

C330pF

Gnd Gnd

Y2

4MHz

C430pF

C530pF

Gnd Gnd

Y3

4MHz

C630pF

C730pF

Gnd Gnd

X1.1 X1.2 X2.1 X3.1X2.2 X3.2

X1.1X1.2

X2.1X2.2

X3.1X3.2

R18

1.8K

Gnd

Gnd Gnd

S1SW-PB

D3

LED

R16

1.8K

D1

LED

Gnd

R20

1.8K

D5

LED

GndCN1

CONN14

J2J1

Izgled štampane ploče i rasporeda elemenata

Uređaj započinje svoj rad dovođenjem napajanja. U početnom trenutku mikrokontroler br. 1 (U1) ima ulogu mastera. Njegova LED signalizacija predstavlja ovo stanje konstantno upaljenom crvenom diodom – koja signalizira posedovanje token-a, i konstantno upaljenom zelenom LED koja signalizira obavlja-nje zadatka, tj. obradu komande koja je zadata preko J1 i J2.

Postoje četiri moguće kombinacije. Mikrokontroler (U2 ili U3) koji je dobio informaciju preuzima token i ulogu master-a u sistemu, a zatim «čita» sadržaj primljene informacije (komande). Kao indikacija da je token u njegovom posedu, odgovarajuća crvena LED će konstantno da svetli (gori). Ukoliko pročitani sadržaj informacije ukazuje da je komanda namenjena njemu, ona se izvršava – generiše se povorka impulsa na pinu na kome je povezana odgovarajuća zelena LED, a zatim se vraća token mikrokontroleru br.1 (U1). Ako, međutim, komanda nije namenjena njemu, prosleđuje je sledećem mikrokontroleru u prstenu. Po izvršenoj komandi, mikrokontroler br.1 (U1) ponovo poseduje token i može da izvrši (eventualnu) sledeću komandu. U slučaju gubljenja token-a, posle određenog vremena, mikrokontroler br.1 (U1) generiše novi token i proces počinje iznova.

 

MOD 1 Režim prvog moda podrazumeva da su J1 i J2

otvoreni. Ovakvom kombinacijom J1 i J2, mikrolontroler U1 se obraća mikrokontroleru U2. Mikrokontroler U2 po prijemu informacije signalizira svojom crvenom LED da je token u njegovom posedu i preuzima ulogu mastera. Kako pročitani sadržaj informacije ukazuje da je komanda namenjena njemu, on izvršava komandu, generiše povorku impulsa, a zelena LED indicira generisanu povorku impulsa. Po završenoj komandi, mikrokontroler U2 vraća token mikrokontroleru U1.

 

MOD2 Režim drugog moda podrazumeva da je J1 otvoren a J2

zatvoren. Ovakvom konbinacijom J1 i J2, mikrokontroler U1 se obraća mikrokontroleru U2. Zatvaranjem J2 promenjen je smer kretanja token-a prema mikrokontroleru U2. Mikrokontroler U1 šalje informaciju mikrokontroleru U3, koji po prijemu informacije svojom crvenom LED signalizira da je token u njegovom posedu i preuzima ulogu mastera. Kako pročitani sadržaj informacije ukazuje da informacija nije namenjena njemu, on informaciju prosleđije sledećem mikrokontroleru – U2.  

 

Po prijemu informacije U2 signalizira svojom crvenom LED da je token u njegovom posedu i preuzima ulogu mastera. Kako pročitani sadržaj informacije ukazuje da je komanda namenjena njemu, on izvršava komandu, generiše povorku impulsa, a zelena LED indicira generisanu povorku impulsa. Po završenoj komandi, mikrokontroler U2 vraća token mikrokontroleru U1.

MOD3Režim trećeg moda podrazumeva da je J1 zatvoren a J2

otvoren. Ovakvom konbinacijom J1 i J2, mikrokontroler U1 se obraća mikrokontroleru U3. Mikrokontroler U1 šalje informaciju mikrokontroleru U2, koji po prijemu informacije svojom crvenom LED signalizira da je token u njegovom posedu i preuzima ulogu mastera. Kako pročitani sadržaj informacije ukazuje da informacija nije namenjena njemu, on informaciju prosleđije sledećem mikrokontroleru – U3. Po prijemu informacije U3 signalizira svojom crvenom LED da je token u njegovom posedu i preuzima ulogu mastera.  

 

Kako pročitani sadržaj informacije ukazuje da je komanda namenjena njemu, on izvršava komandu, generiše povorku impulsa, a zelena LED indicira generisanu povorku impulsa. Po završenoj komandi, mikrokontroler U2 vraća token mikrokontroleru U1.

MOD4Režim prvog moda podrazumeva da su J1 i J2 zatvoreni.

Ovakvom kombinacijom J1 i J2, mikrolontroler U1 se obraća mikrokontroleru U3. Mikrokontroler U3 po prijemu informacije signalizira svojom crvenom LED da je token u njegovom posedu i preuzima ulogu mastera. Kako pročitani sadržaj informacije ukazuje da je komanda namenjena njemu, on izvršava komandu, generiše povorku impulsa, a zelena LED indicira generisanu povorku impulsa. Po završenoj komandi, mikrokontroler U2 vraća token mikrokontroleru U1.

   

Izgled makete

“TEORIJA FORMIRA PRAKSU ...PRAKSA KORIGUJE TEORIJU”

Prezime: Antonijević Ime: Bojan Datum rođenja: 12.09.1973. Nacionalnost: Srbin Bračno stanje: Neoženjen Obrazovanje :Saradnik u prirodnim naukama IV stepen Gimnazija SvilajnacApsolvent Elektronskog fakulteta u NišuStudent fakulteta civilne odbrane u BeograduPirotehničar

Živi i radi u selu Roćevcu kod Svilajnca, vlasnik privarne firme „ANTES“ – Svilajnac. Bavi se izradom i održavanjem uređaja za saobraćajnu signalizaciju i projektovanjem mikrokontrolerskih uređaja.

Prezime: Županjac Ime: Dragan Datum rođenja: 02.01.1971. Nacionalnost: Srbin Bračno stanje: Oženjen Marijanom,

otac Nemanje i StefanaObrazovanje :Elektrotehničar za Radio TV tehnikuElektrotehnička škola u KraljevuApsolvent Elektronskog fakulteta u NišuLicencirani serviser Fiskalnih uređaja, prateće

opreme i softvera Galeb GROUP –Šabac.

Živi i radi u Nišu, zaposlen u „MIKOPS-u“, nalazi se na radnom mestu Servisera Fiskalnih registar kasa i GPRS uređaja.Bavi se grafičkom obradom, softverskim projektovanjem za komunikaciju računara i Fiskalnih uređaja, kao i projektovanjem PCB- štampanih kola.