Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u OLI metodu.docx

8/14/2019 Emotivno raunovodstvo i psiholoka matematika u OLI metodu.docx

1/31

IZVOD IZ KNJIGE SPOSOBNOST ZA LJUBAV I RAD I OLIINTEGRATIVNA PSIHODINAMSKA PSIHOTERAPIJA.

Neboja Jovanovi, Beoknjiga 2013.

Emotivno raunovodstvo i psiholoka matematika

Tehnike analize dobiti i tete nisu nove u psihoterapiji. Primenjuju se esto u R.E.B.T.pristupu. Meutim, emotivno raunovodstvo je sloenija procedura koja podrazumeva irazumevanje psihodinamike ambivalencije.

Svako raunovostvo zasniva se na nekim propisima-zakonima, na matematici i statistici. Cilj

raunovostvenih procedura je da se dobije pregled stanja-bilans stanja, bilans uspeha, perioini

ili zavrni raun, a se obraunaju porezi i oprinosi. Sve to vai i za emotivno raunovostvo. I u

emotivnom ivotu je bitno a napravimo bilans stanja i bilans uspeha, ashvatimo dokle nas je doveo

na emotivni ivot, naa ponaanja, izbori, oluke, uverenja, naa ambivalencija. Da uoimo kua nas

alje voi nain ivota koji voimo. Da li emotivno siromaimo ili se bogatimo. Kakve anke, namete,

poreze pladamo svom nainu ivljenja. Sve to raimo neto kota. Da li smo svesni cene koju

pladamo, ili ozvoljavamo sebi a se iznenaimo i ojenom uviimo a smo vorc. Kao to

knjigovostvo ili raunovostvo u poslu ima neke oreene proceure olaenja o oreenih

preseka i stanja, na osnovu kojih se planira dalja organizacija posla i investicije, tako i emotivno

raunovostvo ima svoje proceure. Neke o proceure su sline onima koje se koriste u poslovnom

raunovostvu, ali su prilagoene za oblast emocija.

Zakoni i propisi

Poslovno raunovostvo se zasniva na zakonima i raunovostvenim propisima. Oni su oraz

funkcionisanja sistema u kojoj posluje kompanija. Emotivno raunovostvo se zasniva na zakonima

funkcionisanja ljudske prirode i zakonima interakcije meu ljuima. Ti zakoni nisu objavljeni u

Slubenom glasniku i ne postoji neki opti konsenzus oko toga kako funkcionie ljuska priroa.

Razliite teorije govore razliite stvari. Zakone psihoinamike koje demo navesti izvukli smo iz razliitih

teorija psihoterapije, iz razliitih pravaca, traedi ono to je isto u razliitom, neku konstantu u

promenljivom, neto to se potvrilo u iskustvima rugih psihoterapeuta razliitih orijentacija, a pre

svega u naem ugogoinjem psihoterapeutskom iskustvu. Da bismo bili u neto uvereni na meta

nivou-nivou principa i zakona, potvru za to moramo obiti kroz veliki broj ponavljanja koja potvruju

princip bez izuzetka. Tako smo stvorili uverenja. Zakoni su najoptiji principi, meta pravila, apstrakcije

koje su osnova konkretnih postupaka i eavanja. Navedemo zakone psihoinamike na kojima poiva

O.L.I. metod, i o kojima postepeno, kroz terapijsku proceduru, edukujemo klijente:


2/31

Prvi zakon psihodinamike-Zakon potiska:

Svaka la, uronjena u psihu ili um, istiskuje onu koliinu samopotovanja i psiholokogzdravlja kolika je zapremina te lai. ili, drugaije izraeno: Stepen u kojem ovek,svesno ili nesvesno, lae sebe ili druge obrnuto je proporcionalan stepenu u kojem se

pribliava idealu dobar ovek, tojest psihikom zdravlju.

Drugi zakon psihodinamike zakon spojenih lai:

(izveden iz prvog) glasi: Stepen u kojem ovek, svesno ili nesvesno, lae sebe, srazmeranje stepenu u kojem lae i druge

Trei zakon psihodinamike, zakon spojenih sudova glasi:

Sudovi o sebi spojeni su sa sudovima o drugima. Kako sudi o sebi, tako sudi i odrugima. Ovaj zakon, meutim, ima dve ravni ispoljavanja u kojima je, naizgled, kontradiktoransamom sebi:

Povrinski nivo: Umanjujui sebe, ovek uzdie druge. Umanjujui druge, ovek uzdie

sebe.

Dubinski nivo: Umanjujui sebe, ovek umanjuje i druge. Uzdiui sebe, ovek uzdie i

druge.

O zakonima psihoinamike govoridemo etaljnije kasnije u okviru poglavlja o pojmu obar

ovek u O.L.I. metou. Napominjemo a ovi zakoni nisu nita novo, nikakva naa izmiljotina, ved

opta mesta koja se mogu nadi kao bazina uverenja u gotovo svim psihoterapijskim pravcima

psihoinamske orijentacije (psihoanaliza, getalt, transakciona analiza, bioenergetika, raiks, orgonomija

i rugi pravci telesne psihoterapije, NLP...). Ne mora se ak ni tragati po psihoterapijskoj literaturi. Ovi

zakoni mogu se nadi kao bazini principi u Bibliji, posebno jasno izraeni u Novom Zavetu. Mi smo ih

samo malo rugaije formulisali zbog lakeg pamdenja i asocijativne povezanosti sa ved obro poznatim

zakonima fizike (a malo lie na zakone vrste nauke, makar rai fore).

Ovi zakoni su osnova za formule na osnovu kojih treba proraunavati a li je neki nain ivljenja

dobar posao, da li voi kao stvarnom emotivnom profitu na ui rok, a li de nas voiti ka razvoju,

o samoostvarenja, ispunjenja potencijala, osedanja ispunjenosti i samopotovanja, raosti ivljenja. Ovi

zakoni su zakoni ljubavi, istine i vere. Ne moe se voleti bez istine, ne postoji istina bez ljubavi, vera je

put ka istini i ljubavi. To su putevi ka carstvu nebeskom, ali i putevi ka sebi u carstvu zemaljskom.

Na ovim vrenostima se zasniva i O.L.I. meto. Ne zato to smo mi tako hteli, zato to ih propagiramo

kao nekakvu svoju teoriju o oveku, o terapiji, o etici...ved zato to ovekaova priroa funkcionie prema

tim principima koji su oavno prepoznati kao univerzalni. Pitanje je zato ih mnogi ljui ne prepoznaju ili

ih se ne priravaju. Moa zato to su zaveeni a ne veruju svojim oima, a ne uju svojim uima, a

priaju rugaija znaenja onome to osedaju (Ko ima oi a vii, viede. Ko ima ui a uje, ude).


3/31

Svako emotivno raunovostvo koje ne poiva na ovim zakonima ima u sebi pogrene algoritme za

proraunavanje obiti i tete.

Ako bismo to izrazili u terminima psihoanalitike teorije, mogli bismo redi a su svi obrambeni

mehanizmi oblici istorzije stvarnosti, to jest lai. to su primitivniji (cepanje, negacija, projekcija...), oni

vie iskrivljuju stvarnost, i prestavljaju lai vede zapremine, zapremaju vedi eo linosti (bazinauverenja o sebi, svetu, rugima...). Vede lai, ili primitivniji mehanizmi obrane, ovoe o ubljih

patologija. Mahanizam cepanja, na primer, nosi u sebi sutinsku la velike zapremine tu la a ne

postoji jena osoba prema kojoj osedamo i ljubav i mrnju, ved a su ti aspekti ovojeni (parcijalni

objekti). To je la koja ovoi o toga a za osobu koja koristi cepanje ne postoji ruga osoba kao

linost, kao celina, ne postoji ovek kao bide sa vrlinama i manama koje u nama izaziva ambivalentna

osedanja. Ta la velike zapremina istiskuje ogromnu koliinu uevnog zravlja-osoba koja koristi

cepanje kao bazini mehanizam obrane je lua. Kakva je to unutranja matematika vodi do uverenja da

se cepanje isplati? Po kojim formulama rauna njen unutranji raunovoa?

Metodologija emotivnog raunovodstva

Svako raunovostvo ima pasivu i aktivu. Pasiva je ono to se esilo ranije, to je uticalo na

saanji bilans stanja i uspeha, to aje osnove za statistiku i prognoze, za analizu situacije, pravljenje

grafikona trenova...Naa prolost je naa pasiva. Na osnovu iskustava iz prolosti, izvukli smo nekakvu

nesvesnu statistiku i stvorili sliku sveta, stavove, uverenja i kriterijume. Izvukli smo neke svoje

nesvesne ili elom svesne zakone i propise na osnovu kojih kalkuliemo ta se isplati, a ta ne , uovome svetu. Ti nesvesni zakoni funkcionisanja sveta, implicitne teorije linosti-nesvesne teorije o

tome kako funkcioniu ljui i meuljuski onosi, naa uverenja, nesvesne prognoze...oreuju nae

aktuelno poslovanje u ovom svetu-nae ponaanje (unutranje i spoljanje). Aktiva je aktuelno

poslovanje, nain na koji funkcioniemo u saanjosti. Naa aktiva je puna obrazaca iz prolosti,

neproverenih teorija, uverenja, pogrenih kalkulacija, pogrenih nesvesnih formula za obraunavanje

emotivnih obitaka i gubitaka. Te obrasce zovemo karakter. Karakter sainjavaju tipini naini percepcije

stvarnosti, njenog tumaenja i oivljavanja, tipini naini reagovanja i ponaanja. Ti metamoeli, kako

ih zovu u N.LP.-ju, ili nai softveri-operativni sistemi kako bi rekli informatiari, zapravo su algoritmi,

formule na osnovu kojih, uglavnom nesvesno, proraunavamo informacije koje obijamo spolja i iznutra

(iz senzacija svog tela, iz svojih misli i emocija) i munjevitom brzinom izvlaimo rezultat koji oreujeponaanje. Svako ponaanje je motivisano nekim motivom, nekim oekivanim zaovoljstvom (i

smanjivanje bola je zaovoljstvo). Motiv je proizvo potrebe i oekivanja a se potreba moe zaovoljiti.

Ako ne oekujemo a moemo zaovoljiti oreenu potrebu, nedemo imati motiv a pokrenemo

oreeno ponaanje, jer ne oekujemo a de ono ovesti o zaovoljenja potrebe. I nasumini pokuaji

a se oe o zaovoljenja potrebe motivisani su oekivanjem a de to ponaanje ati rezultat. Ako ga

ne daje, gubimo motiv. Nedemo a ulaemo energiju za abe. I to je kalkulacija koja kae ne isplati


4/31

se, to je ograniavajude uverenje. Najede je nesvesna. Meutim, moa bi to ponaanje, u nekoj

rugoj situaciji i prilagoeno toj situaciji, alo rezultate i zaovoljilo potrebu. Ali mi smo, iz prethodnog

iskustva, stvorili formulu reagovanja, formulu preraunavanja obitka i gubitka, i skloni smo a je

generalizujemo na sve situacije koje iole lie na onu u kojoj smo oli o formule (takvo ponaanje

psihoanalitiari nazivaju transfer-emotivni obrasci steeni u onosu sa nekom znaajnom osobom iz

prolosti prenose se na ruge osobe u buudnosti). Formulu, na alost, vie ne testiramo (ili veoma retkoto inimo). U biznisu je poznato a se uslovi poslovanja menjaju i a ne vae stalno ista pravila. Mora

se stalno testirati trite, poslovna stvarnost. Ne postoje formule koje vae uvek i u svakoj situaciji. Ako

se aktuelno poslovanje rukovoi pasivom, ako se saanjost rukovoi formulama iz prolosti, velika je

opasnost od bankrota Poslovnog ili emotivnog.

Svi mi ved imamo nekakvu svoju psiholoku matematiku i emotivno raunovostvo koje

oreuje nae ponaanje. Ne bismo se ni pomerili a neto u nama ne prerauna rizik gubitka i obitka i

kae nam kreni. Ono to se u biznisu naziva risk management ili menament rizika, ovija se u

nama svakog trenutka naeg postojanja. Na softver to rai neverovatnom brzinom, nesvesno,

uhodanim formulama, navikama, metaobrascima. Problem nastaje kada u softveru imamo bag-virus,pogrenu formulu koja iskrivljuje obijene informacije i aje pogrean rezultat. Ona nam je potreban

antivirus program a etektujemo i otklonimo pogrenu formulu. Psihoinamske psihoterapije se time

bave-pomau ljuima a otkriju informacione viruse u sistemu zvanom psiha. Metodi emotivnog

raunovodstva su usmereni upravo na otkrivanje tih nesvesnih pogrenih formula za preraunavanje

gubitka i dobitka i menadment rizika. Kao i svako rugo raunovostvo, i emotivno raunovostvo

zahteva da bude evidentirano napismeno, crno na belo. Metoi emotivnog raunovostva zahtevaju

olovku i papir (ili kompjuter). Crno na belo pristup ne ozvoljava konfuzije koje moemo imati ok stvari

stoje u glavi. U glavi moemo imati suprotne stavove, kontraikcije, jenu o ruge, a a to uopte ne

primedujemo (kao to moemo biti uvereni a nam poslovanje obro ie ka gleamo kako kupci olaze

i kupuju, a a raunovostvo pokae neto rugo kaa se precizno obraunaju trokovi, porezi idoprinosi...). Crno na belo pristup bitno umanjuje takve mogudnosti. On je usmeren da dovede

suprotne strane ambivalencije u istu ravan, u zajedniki prostor.

Popunjavanje upitnika i formulara emotivnog raunovostva moe biti smorno za mnoge

ljue, ali de ati realniju sliku stanjai pruiti mogudnost korekcije kroz razreenje ambivalencije (ipak se

neto realno vie isplati, i ka tome du se usmeriti). Postoji izraz vezan za presek stanja,

rekapitulaciju koju esto ljui urae vezano za svoj ivot kaa preu izvesan broj goina (to se moe

oiveti kao krizno stanje). Izraz je povudi crtu. Povlaimo crtu kaa raunamo i elimo a izveemo

rezultat. U oreenim razobljima ivota, ili u oreenim kriznim situacijama, ljui nateraju sebe a

pogleaju u svoje emotivno raunovostvo i a povuku crtu, pa ta vie a vie...Bolje i to nego ase i alje zaluuju i zamajavaju pogrenim formulama. A zato bismo ekali kritine goine ili

velike krize da bismo zavirili u svoj bilans stanja i bilans uspeha i napravili perioini obraun. Pa,

ako firme to rae va puta goinje (a elimine preseke svakog meseca), zato i mi ne bismo, makar

toliko esto, proveravali svoje poslove na ovome svetu. Da ponemo sa malom obukom iz emotivnog

raunovostva za raunovoe amatere. Prvo demo se upoznati sa cenovnikom ivotnih odluka.


5/31

Cenovnik ivotnih odluka

Jasno je a sve u ivotu neto kota. Za nita se moe obiti samo nita. Ko ne veruje u to, nekaa neki primer obijanja neega za nita. Naao sam pare na ulici. Pa, a bi se uopte naao na ulici,

morao si se pokrenuti a bi oao na ulicu. Moa ta cena nije aekvatna obiti, ali je cena. Retko,

veoma retko, eava se a se neto to vie vrei obije za neto to manje vrei, ali nikaa se ne

eava a neto obijete za nita. Da biste ita obili morate biti ivi, a samo ivljenje ima neku cenu (a

biste bili ivi morate ponositi neki bol). ak i a biste obili na lutriji morate kupiti loz i rizikovati a

bacite pare ako ne izvuku vae brojeve. A ta ako vam loz kupi neko rugi? A zato bi vam neko rugi

kupio loz? Zato to vas voli? Ako vas voli, sigurno je o vas obio neto (bilo mu je lepo sa vama, ili mu je

lepo ok vas glea kako obro izgleate...neto ste mu sigurno ali, makar toga i ne bili svesni). Neki de

redi, ta beba aje majci kaa je mala i ne moe a nita prui za uzvrat, a ipak obija o majke

bezuslovnu ljubav. To a beba ne aje nita nije istina. Majka je ispunjena svojom bebom. To je svakakoneto. Iako beba ne ispunjava majku namerno, ipak je ispunjava samim svojim postojanjem. Ako beba ne

ispunjava majku, ako joj ne aje nikakvo prijatno osedanje, nikakvu emotivnu obit, beba o majke nede

obiti nita. I verovatno nede preiveti. Ako preivi, verovatno de krenuti u ivot sa emotivnom

formulom a se ne isplati otvarati se prema svetu. Ne obija se nita, a puno boli. Ipak, ostala je iva. I

to neto kota. Neto u bebi, ivotna sila u njoj, onela je oluku i napravila izbor - a nastavi a ivi i a

plati cenu koju ivljenje nosi.

Koliko go zvualo uno, redi a je beba napravila izbor i onela oluku (jer to je neto to rae

orasli ljui) rugaiji zakljuak bi bio nelogian, ako prihvatimo injenicu a je svako ponaanje

pokrenuto nekim motivom. To je funamentalna istina za sve to je ivo. Ako nema pokretaa -potrebe i

motiva-nema ni pokreta. A biti iv je ponaanje. Preiveti je ponaanje. Svako ponaanje svakog ivog

bida je svrhovito-tei zaovoljavanju neke potrebe. Pokrenuti se na oreeno ponaanje znai oneti

odluku (bez obzira na to na koliko ruimentarnom nivou svesti se takva oluka onosi. Sve to je ivo

ima oreeni nivo svesti vezan za osedanje na kontinuumu bol-zadovoljstvo, prijatno-neprijatno.) im

smo, nege u ubinama naeg uma, jo kao bebe oluili a ivimo, znai a smo, na neki nain, oneli i

odluku da vredi platiti cenu-bol koji nam ivot nanosi. Izraunali smo a ipak vrei, a ipak

obijamo, a ipak, koliko toliko, zaovoljavamo neke bazine potrebe i a se vrei pokrenuti-iveti. Bez

te odluke, bez tog rizika, ne bismo bili ivi, i ne bismo obili nita, jer samo ivo bide moe obiti neto

(zaovoljiti neku svoju potrebu. Neiva priroa nema potrebe, pa time ne moe ni a obije, jer

obijanje je zaovoljavanje neke potrebe). Jeno o bazinih pravila kojima pouavamo ljue u O.L.I.metodu je da ovek nikada nita ne radi ako od toga nema neku korist . Korist ne mora biti razvojno

zdrava, ali jeste neka emotivna dobit. Zadovoljava neku potrebu.

Ka uemo u ranju, normalno je a pogleamo cene ako hodemo neto a kupimo. U ranji

zvanoj ivot cenovnik nije okaen. Uglavnom se eava tako a mi prvo posegnemo za nekim

proizvoom ivota, a ona nam tek kau koliko kota. Da smo znali cenu, moa to ne bismo ni uzeli.

esto izglaa kao a se neto moe uzeti besplatno. I mi to uzmemo zaovoljni to se eli. A ona


6/31

stigne raun na oloeno pladanje i iznenai nas. Niko nas nije pitao, niko nije spomenu cenu, ili

moa jeste, a mi smo mislili a nam popuje i plai nas o ivota. Ka stignu rauni, osedamo a ivot

nije fer. ak iako su nam rekli za mogudu cenu, a mi se naali a je ipak nedemo platiti, ili a demo

makar izbedi porez na obit, osedamo a ivot nije fer. Da, ivot esto nije fer. A esto nismo ni mi fer

prema njemu. Da smo malo bolje gleali, i bolje sluali, i vie obradali panju na ivot, i truili se a

nauimo pravila igre i a gleamo istini u oi...shvatili bismo a ipak postoji cenovnik na artikleivota i oneli bismo svestan izbor a li hodemo ili nedemo a platimo cenu. Dobro, ok smo bili ba

mali nismo imali razvijen aparat za pravilno opaanje realnosti ivota. Ili smo ga, naprotiv, imali, pa su

nam ga pokvarili. Ne kaemo a smo krivi. Samo kaemo a smo ogovorni i a imamo oi a viimo i

ui a ujemo, i mozak a mislimo, i telo a osedamo...samo ako oluimo a prestanemo a se

pravimo Toe i ako oluimo a razumemo kako ivot funkcionie. Ona demo prepoznati koja je cena

naih izbora i oluiti se za ono to smo spremni a platimo. Ako se i ouimo za neto to znamo a

skupo kota, posleice nedemo pripisivati nekim psiholokim problemima koji su nas spopali, ved

demo biti svesni a je to cena naeg izbora.

Kako se pravi cenovnik ivotnih izbora

Naveemo prvo jedan jednostavan primer. Psiholoku matematiku esto koristimo uradu sa adolescentima, jer su pogrene psiholoko matematike formule kod njih jo uvek jasnovidljive kao na dlanu, jo se nisu sakrile iza brojnih racionalizacija i drugih odbrambenihmehanizama, i nije ih teko dovesti u fokussvesti. Umesto dranja pridika zbog nekih njihovihneadekvatnih ponaanja kao to su zabuavanje u uenju i laganje, to smorni matorci estoine, predloimo im da izraunamo da li svojim ponaanjem ulaze u minus ili emotivnoprofitiraju. Ne serviramo im gotov rezultat tipa to ti, sine, ne valja...tako e propasti uivotu... i slino, ve im ponudimo da istraujemo posledice i da se egzaktno uverimo da li seneto isplati ili ne. Trudimo se da probudimo istraivaki duh kod buntovnih pubertetlija. Obinoim je psiholoka matematika zabavna. U radu sa tinejderima, ona je deo posebnog programakoji nazivamo Anti-kec program i koji daje veoma dobre rezultate u anti-kec zatititinejdera (kako da se, sa najmanje mogue biflanja, zatititi od jedinica. Bitno je da posaovide kao emotivno isplatliv. Najmanje mogue ulaganje-mala cena, uz dovoljno veliku korist-nema keeva ni zvocanja matoraca, a i privilegije se vraaju.). Evo primera:

Primer 31. (Jovanovi, N.)

Petnaestogodinji M. pria mi kako je dobio keca u koli. Poto mu matorci nisu bilikod kue, nije imao ko da ga tera da ui. Znao je on da treba da ui, jer e ga verovatnoistoriarka pitati, ali je, ipak, pre nego to je sebe natrao da ui, ukljuio televizor da malopogeda ta ima. Onda se zaneo, i shvatio da je ve vreme da krene u kolu. Naravno, otiao jenepripremljen i dobio keca. Matorcima nije rekao za keca da mu ne bi srali i da mu ne bizabranili izlaske. Onda su roditelji saznali i nastala je drama u kui. Kanjen je i za keca, i zalai. Poto to nije bio prvi put da primenjuje slino ponaanje sa slinim posledicama,pretpostavio sam da negde u sebi, svestan toga ili ne, veruje da se to ponaanje isplati-jer ga


7/31

inae ne bi ponavljao. Duboko verujem da je svako ljudsko ponaanje motivisanozadovojavanjem neke potrebe i uverenjem da se tim ponaanjem potreba moe zadovoljiti.Meutim, esto se ne uzimaju u obzir druge potrebe ije se zadovoljavanje onemoguava datimponaanjem-zaboravlja se na potrebe koje e svoje zadovoljavanje traitikasnije. Izbacuju se izsvesti suprostavljeni motivi. Predloio sam M. da zamisl i da su n jegove emocije novac(zato to

M. ceni vrednost novca i stalo mu je da ga ima. Kod dece koja jo ne cene vrednost novcauzimam drugu valutu. Npr. klikere, sliice koje skupljaju, kocke okolade i sl.) Zatim sam uzeopapir i olovku, podelio stranicu na dva dela po vertikali. Iznad leve kolone sam stavio znak plus,

a iznad desne minus. Zamolio sam M. da prvo definie svaku emotivnu korist-prijatno oseanjeili izbegavanje neprijatnog oseanja, koje je imao od svog ponaanja (govorimo o doputanjusebi da radi ono to mu je lake i da izbegne obavezu uenja, i o laganju) Ili smo prvo poredosledu dogaanja. Tabela je izgledala ovako:

+ Emotivna korist-prijatna oseanja,izbegnuta neprijatnost

-Emotivna teta, neprijatna oseanja

-Gledanje televizije-zadovoljstvo

-Nisam uio-izbegavanje dosade, napora-Laganje-izbegavanje neprijatnosti, sranjaod strane matoraca

-Izbegavanje oduzimanja privilegija-izlazaka

(tri dana dok nisu saznali)-Neki oseaj slobode da radim ta hou, dame niko ne smara i ne tera na neto to mi sene radi.

-Malo me je grizla savest i dok sam gledao

televiziju to ne uim. To mi je malo smetalo daoputeno gledam...-Imao sam frku kad sam doao u kolu da li e dame pita. Poto je istorija bila 4 as. imao sam frkutri sata.-Dobio sam keca. Oseao sam se glupo, posebnokad sam pomislio da to isto moram ponovo dauim, i jo vie jer se kec tee popravlja.-Oseao sam se napeto dok sam iao kui idvoumio se da li da kaem matorcima...-Oseao sam se krivim to sam ih slagao, i u strahu

ta e biti kad provale (tri dana)-Bilo je odvratno kad su saznali. ale je bio besani drao se, i zabranio mi izlaske dok ne poravimkeca, a keva je plakala, jer oni nisu zasluili da ihlaem i budem neodgovoran, pa sam se oseao ibesnim zbog dranja i krivim zbog plaa.-Nisam izlazio 10 dana jer istoriarka nije htelaodmah sledeeg asa da me pita zato to jepredavala.

-Morao sam da uim mnogo vie jer je zapopravljanje trebalo da nauim i stare lekcije inovu, i da ih ponavljam da ne zaboravim dok menije pitala.

-Odnosi u kui su bili napeti dok nisam popraviokeca.

M. je odmah uoio da je desna strana dua.Rekao sam mu: Moda je dua, ali da proverimo da li je i skuplja. im si ponavljao toponaanje, sigurno si verovao da se ipak isplati, na neki nain. Ako se seti bilo koje druge


8/31

koristi, navedi je, da bi nam matematika bila tanija, jer, ako propustimo neku korist radimoorav posao...Zna, svako ljudsko ponaanje je usmereno tako da zadovolji neku potrebu, ili barverujemo da tako zadovoljavamo neku potrebu. Zato bi radio neto to ti donosi vie tete negokoristi? ta misli, da li postoji jo neka korist, jo neko zadovoljstvo, kakvo god bilo.... M.- Pa, ne znam...ne vidim nita drugo...moda malo inat....

Dobro, i inat moe da prui neko zadovoljstvo, da zadovoli neku potrebu...Inat prema kome?.M. Pa, moda prema aletu. Mislim, o.k. je on, i znam da me voli i da radi za moje dobro, alinema pravo da se dere...mislim, zar nije moja kola moja stvar. Kad bi me pustili na miru,moda ne bih imao takav otpor prema uenju. Dobro, bio sam sam u stanu kad je trebalo dauim, jer oni su pre podne na poslu, ali sam se oseao kao da me teraju... -Dobro, dakle imao si neko zadovoljstvo u tome to si isterao svoje -uradio si ono to si ti hteo,a ne ono to si mislio da bi te oni terali da radi. Moda je taj kec bio nain da im pokae danee uspeti da te naue odgovornosti ako postupaju na taj nain.. M. Pa, jeste..samo to sam postigao kontraefekat-oni misle da treba jo vie da me stisnu.-Onda emo razgovarati o tome koji je efikasniji nain da postigne ono to hoe-da prestanuda te dave. Da zavrimo prvo ovo to smo poeli. Dodaj u spisak jo dve koristi koje si naknadno

pronaao. Ispoljio sam inat, revolt zbog ponaanja roditelja i poslao sam im poruku da nemogu tako sa mnom, ali, dodaj i jo jednu tetu-Roditelji sada misle da jo vie treba da mestisnu, jer smatraju da sam neodgovoran i da mi treba vrsta ruka, pa me vie kontroliu. Sadapogledaj svoj spisak, i poreaj posledice po redosledu tako to e da stavi brojeve ispred njih.Evo ovako: na strani pozitivnih posledica stavi broj jedan za ono to ti je donelo najvieprijatnosti ili te rasteretilo najvee neprijatnosti. Zatim idi stavku po stavku, pa ih rangiraj odnajvanijih ka manje vanima. To isto uradi i sa na spisku negativnih posledica.

Tabela je, nakon rangiranja, izgledala ovako:

+ Emotivna korist-prijatna oseanja,

izbegnuta neprijatnost


1.-Nisam uio-izbegavanje dosade, napora2.-Neki oseaj slobode da radim ta hou, dame niko ne smara i ne tera na neto to mi sene radi.

3-Ispoljio sam inat, revolt zbog ponaanjaroditelja

4-Poslao sam im poruku da ne mogu tako samnom

5--Laganje-izbegavanje neprijatnosti,

sranja od strane matoraca

6.--Izbegavanje oduzimanja privilegija-izlazaka (tri dana dok nisu saznali)

7--Gledanje televizije-zadovoljstvo

1. -Morao sam da uim mnogo vie, jer je zapopraljanje trebalo da nauim i stare lekcije inovu, i da ih ponavljam da ne zaboravim dok menije pitala.

2 -Dobio sam keca. Oseaosam se glupo, posebnokad sam pomislio da to isto moram ponovo dauim, i jo vie, jer se kec tee popravlja.3. -Bilo je odvratno kad su saznali. ale je biobesan i drao se, i zabranio mi izlaske dok ne

poravim keca, a keva je plakala jer oni nisu

zasluili da ih laem i budem neodgovoran, pa samse oseao i besnim zbog dranja i krivim zbogplaa.4. -Nisam izlazio 10 dana jer istoriarka nije htelaodmah sledeeg asa da me pita zato to jepredavala.

5. -Imao sam frku kad sam doao u kolu da li eda me pita. Poto je istorija bila 4 as. imao sam


9/31

frku tri sata.

6.-Oseao sam se napeto dok sam iao kui idvoumio se da li da kaem matorcima...7. -Roditelji sada misle da jo vie treba da mestisnu jer smatraju da sam neodgovoran i da mi

treba vrstaruka, pa me vie kontroliu.8.-Oseao sam se krivim to sam ih slagao, i ustrahu ta e biti kad provale (tri dana)9 -Odnosi u kui su bili napeti dok nisam popraviokeca.10. -Malo me je grizla savest i dok sam gledao

televiziju to ne uim. To mi je malo smetalo daoputeno gledam...

Ovo je samo spisak rangiranih koristi i teta od odreenog ponaanja, ali jo nije kvantifikovan,

pa jo nema ni psiholoke matematike iz koje bismo izvukli cenovnik ponaanja i odluka. Dabismo preli na kvantifikovanje na skali od 1-10 potrebno je da prvo odredimo ta je 1 a ta 10.Jedan nije teko odrediti. To je posledica prema kojoj smo gotovo ravnoduni. Nije ni nekozadovoljstvo, ni nezadovojstvo. To je, na primer, zadovoljstvo koje nam je na dohvat ruke, ali

nas mrzi da pomerimo ruku da ga dohvatimo, ili nezadovoljstvo koje je toliko da nas mrzi dapomerimo ruku da bismo ga otklonili. Desetka je najvee zadovoljstvo ili nezadovoljstvo (bolnaemocija) koje imamo u svom iskustvu. Zamolio sam M. da se priseti nekog najveegzadovoljstva iz svog iskustva i rekao mu da je to ocena 10, pa da, potom, u odnosu na tozadovoljstvo meri pozitivne posledice svog ponaanja i da im ocenu. Isti postupak smo ponovili ikod ocenjivanja negativnih posledica. Sada je tabela izgledala ovako:


10/31

Saldo............................................................................. -25

M .-Ooo, pa ja sam u debelom munusu. Koliko je to minus 25?

Terapeut: Ha, ha..pa zavisi kako gleda i sa ime uporeuje. To bi, recimo, moglo da znai dadva i po puta preivi svoje najneprijatnije iskustvo-ono za minus 10, samo malo rasporeeno u

+ Emotivna korist-prijatna oseanja,izbegnuta neprijatnost

Oce

na


1.-Nisam uio-izbegavanje dosade,napora

2.-Neki oseaj slobode da radim ta

hou, da me niko ne smara i ne terana neto to mi se ne radi.3-Ispoljio sam inat, revolt zbog

ponaanja roditelja4-Poslao sam im poruku da ne mogutako sa mnom

5--Laganje-izbegavanje neprijatnosti,

sranja od strane matoraca

6.--Izbegavanje oduzimanjaprivilegija-izlazaka (tri dana dok nisu

saznali)

7--Gledanje televizije-zadovoljstvo

9

8

7

6

6

6

6

1. -Morao sam da uim mnogo vie, jerje za popraljanje trebalo da nauim istare lekcije i novu, i da ih ponavljam

da ne zaboravim dok me nije pitala.2 -Dobio sam keca. Oseao sam seglupo, posebno kad sam pomislio da to

isto moram ponovo da uim, i jo viejer se kec tee popravlja.3. -Bilo je odvratno kad su saznali. aleje bio besan i drao se, i zabranio mi

izlaske dok ne poravim keca, a keva jeplakala jer oni nisu zasluili da ih laemi budem neodgovoran, pa sam se oseaoi besnim zbog dranja i krivim zbog

plaa.4. -Nisam izlazio 10 dana jer istoriarkanije htela odmah sledeeg asa da mepita zato to je predavala.5. -Imao sam frku kad sam doao ukolu da li e da me pita. Poto jeistorija bila 4 as. imao sam frku trisata.6.-Oseao sam se napeto dok sam iaokui i dvoumio se da li da kaemmatorcima...

7. -Roditelji sada misle da jo vietreba da me stisnu jer smatraju da samneodgovoran i da mi treba vrsta ruka,pa me vie kontroliu.8.-Oseao sam se krivim to sam ihslagao, i u strahu ta e biti kad provale(tri dana)

9 -Odnosi u kui su bili napeti doknisam popravio keca.

10. -Malo me je grizla savest i dok samgledao televiziju to ne uim. To mi jemalosmetalo da oputeno gledam...

9

9

9

8

7

7

7

6

6

5

Zbir pozitivnih poena 48 Zbir negativnih poena 73


11/31

vremenu. Ili da izgubi dva i po puta svoje najlepe iskustvo. Ili, ako hoe da pretvorimo unovac?

M. Kako u novac.Terapeut: Hm, da radi i zarauje bilo bi lake da poredimo vrednost novca i tvojih oseanja,jer bi na zaraivanje troio energiju, vreme, moda i neke neprijatne emocije...pa bismo nekako

mogli da naemo odnos, formulu za preraunavanje...M. Pa, radio sam i ja malo, prolog leta na pumpi...Ceo dan na suncu...pere stakla...nije baneki zabavan i lep posao...

Terapeut: Odlino, onda ima iskkustvo za poreenje. Koliko si zaraivao dnevno i koliko sisati radio dnevno?M. Pa, kako kada...ali u proseku oko 10 eura dnevno za oko 8 sati rada.

Terapeut:Dobro, sada imamo neke norme...razmisli dobro i reci mi koliko bi bio spreman daplati nekome, kad bi to moglo da se desi, da umesto tebe naui istoriju i popravi keca?M. UUU brate, dao bi mu celu platu iz cugaTerapeut: Polako, razmisli. Koliko se sati proveo uei istoriju?M. Pa, ne znam...uio sam vie dana...ne ba svaki dan, jer sam imao i druge predmete, ali...za

tih 10 dana...kad saberem....jedno 10 sati!Terapeut: A radio si za platu oko 180 sati. Dvadeset dva dana, ako nisi radio vikendom, po 8

sati...Znai, za jedan sat uenja dao bi 18 sati rada na pumpi?M. Pa nisam lud da dam toliko...U jee...nisam uopte razmiljao tako...Terapeut: Izgleda da si sklon da da vie za manje ako manje dobije odmah? M. Da, to sam uradio kad sam gledao televiziju umesto da uim. A ispada i da ne umem dacenim svoj rad...kao da je uenje ne znam ta, pa bih za 1sat uenje dao 18 sati pranja stakla napumpi. Pa nisam ja ba tolika dileja, mislim, nisam glup za uenje, samo me mrzi...ali, ne mrzime 18 puta vie nego da perem stakla po suncu. Terapeut: Koliko puta ti je mrskije da ui nego da pere stakla po suncu?M. Pa,recimo da bih radije prao stakla tri sata nego da uim istoriju jedan sat.Terapeut: I, za tri sata bi zaradio oko 4 eura. Onda bi za 10 sati uenja platio 40 eura nekomeda to uradi umesto tebe.

M. Ladno.

Terapeut: Dakle, jedan emotivnipoen za tebe vredi oko 4,5 eura, jer bi za ono to si ocenio zadevetku dao 40 eura. Sada izraunaj, ako izgubi 25 emotivnih poena zbog nekog ponaanja, toje neto slino kao kada bi vezano za novac, izgubio u nekoj transakciji koliko?M. Mati mi ide.. to je...100 i ovama 12,5 ...znai 125 eura. Pa gde da naem tolike pare! Za tepare mogu da kupim novi mobilni sa...Ha, ha...pa to to ja radim nema veze sa mozgom.Ispadam luzer, a ja nisam luzer. Koliko ja, uopte, imam para u toj emotivnoj banci?Terapeut: To je pitanje na koje ja nemam odgovor. Mada bi i to moda moglo da se nekakoizrauna. Sigurno ima ponaanja u kojima igra onako kako treba, pa dobija pozitivan ishod ipozitivne emocije vie nego negativne. Onda odatle troi svoje emotivne rezerve na ovakvaponaanja...M. Pa ima...naravno...Recimo koarka. U koarci ne zabuavam, i niko ne treba da me tera dauradim svoje zadatke, jer to volim, a to je samo moja stvar...Da, tu uopte ne raunam ovakoglupo, i odgovoran sam...znam da ne mogu da dobijem ono to je vredno odmah, ve morampuno da treniram i da ulaem da bih dobio...Mada, moji kau da je to suvie rizino i da malonjih postanu profesionalci..Jedna ozbiljnija povreda, i ode sve do avola...Zato moram da imami neku kolu...


12/31

Ovo je bio nain na koji je maloletni M. poeo da ui o procesu voenja rauna osopstvenim emocijama-emotivnom raunovodstvu. Zapravo, to je proces koji se odvija u svimanama kada nauimo da toleriemo ambivalenciju.Ako su suprotstavljena oseanja, stavovi,potrebe...u istom prostoru svesti, mi ih odmeravamo, procenjujemo, kalkuliemo...i, na osnovu

tih kalkulacija se opredeljujemo-razreavamo ambivalenciju. Usmeravamo se na jednustranu, ostajui svesni i druge strane. Zato toleranciju na ambivalenciju zovemousmerivaem psihe. Ona je u osnovi sposobnosti za donoenje odluka. Kada smo usmereni

na pozitivnu stranu ambivalencije, onda idemo ka objektu (osobi, aktivnosti) i pokuavamo da,na neki nain, umanjimo negativnu stranu-da pregovaramo, konstruktivno razgovaramo,razumemo, traimo mogue promene i reenja. Ako su promene nemogue, onda nauimo da totrpimo, podnosimo, prihvatamo...

Kao to u poslovnom raunovodstvu postoje ulazne i izlazne fakture, prihodi irashodi, tako u emotivnom raunovodstvu postoje emotivne koristi i tete od odreenihponaanja. Proces emotivnog raunovodstva nije tako jednostavan kao to moe da izgleda izovog primera. U ovom primeru nismo se zadravali na nekim vanim faktorima kao to je, na

primer, vreme. Kada nekoga uvodite u neto novo onda mu, za poetak, date jednostavnijuverziju. Faktor vreme se mora uzeti u obzir ako hoete da napravite realniju kalkulaciju. Naprimer, da li biste prihvatili ponudu da provedete no sa nekom osobom koja vam se jako svia,a da je jedina negativna posledica toga (cena koju morate da platite) da imate mali svrab na vrhu

nosa koji ne moete da poeete. Pretpostavljam da bi veina rekla DA!. Problem je samo utome to u drugom delu reenice nije bilo odrednice za vreme kao u prvom delu (jednu no). Dapreformuliem ponudu ovako: Ja sam duh iz boce koji moe da ispuni vau elju, ali traim daza to platite i odreenu cenu. Moja ponuda glasi: Moete da provedete najlepu no sa bilokojom osobom koju poelite. Cena koju treba da platite je da pristanete da oseate mali svrab navrhu vaeh nosa koji ne moete da otklonite. Ne neki veliki, nesnosan svrab. Mali, neprekidnisvrab...ali u narednih 40 godina.. Ne znam koliko bi vas pristalo na ovako formulisanu poruku.

Ovo je pitanje koje bi valjalo da postavimo sebi kada stupamo u brak. Neke stvari kodpartnera moemo da toleriemo kada se zabavljamo, kad ne ivimo zajedno, kad smo voenistrau, eljom da budemo sa njim to vie vremena. Ali, ako ne ubacimo u tu kalkulaciju kojase lepe zove izbor partnera i onaj mali neprekidni svrab na vrhu nosa...(recimo da je tonjegova sklonost ka prebacivanju, ka tome da bude uvek u pravu...koja nije toliko smetala dok

smo se viali i nismo imali svakodnevne obaveze i odgovornosti, decu...smetala nam je kao i tajpovremeni svrab na vrhu nosa)...u ukupnom saldu moe da se pokae neeljeni rezultat.

Analogika

Ova pria o emotivnom ranovodstvu je, zapravo, analogija sa poslovnimraunovodstvom. Pravljenje analogije je dobar nain da se pronae princip, ono to je zajednikou razliitom. to bi reko ole Balaevi u pesmi o svom pevcu: Princip je isti, sve su ostalonijanse. U prethodnom primeru videli ste kako je iskoritena analogija da bi se povezalaiskustva vrednovanja emocija i vrednovanja svog rada-povezivanje sa vrednou novca. Izvuenje princip vrednovanja koji moe da povee isustva iz razliitih sfera vrednosti-vrednostiemocija, vrednosti rada, vrednosti novca. Sposobnost pravljenja analogije je sposobnost

izvlaenja principa i prepoznavanje principa u pojavnom. Uenje u analogijama je vii oblikuenja jer nam omoguava da ono to smo nauili u jednoj oblasti, principe koji deluju u toj


13/31

oblasti, primenimo i na druge oblasti ivota. Na taj nain moemo doi do principa koji s uuniverzalniji, principa vieg reda u hijerarhiji principa. Priroda je tedljiva na principima, aveoma irokogruda u pojavnim oblicima, nainima ispoljavanja principa. Uenje principa jeisplatljivije, primenjivije, omoguava nam da se snaemo u mnotvu pojavnog, ne traeiuvek reenje kroz iskustvo koje moramo da osetimo na vlastitioj koi. Analogika je neophodna

da bi se moglo izvui vredno emotivno raunovodstvo. Ako vas buni re, to je naa kovanica.Anoalogika je nauka o obrascima, o nainima traenja principa, konstante u promeljivom, oprincipima traenja principa i analogija. Koliko znamo, takva nauka ne postoji, ali postojeanalogiari, ljudi koji se bave traenjem zajednikih principa u raziitim naukama i oblastimaljudske spoznaje (Jovanovi, N. 2006), (Analogici je posveena knjiga, ljubavno-nauni roman,Neujna muzika postojanja koji se bavi upravo tim najoptijim principima-principima muzikeili akustike i principima harmonije koji vladaju u svim sferama postojanja i naukama koje se

njima bave - u fizici, hemiji, biologiji, psihologiji... ivotu). Ovde emo se baviti samoprimenom analogike u psihoterapijske svrhe i svrhe uenja. Pokazaemo vam na koji smo nainjo koristili analogiku u radu sa M. u pokuajima da ga uvedemo u emotivno raunovodstvo(efikasno voenje rauna o svojim emocijama).

U prvom delu primera 31 emotivno raunovodstvo je pokazalo da M. emotivno gubisvojim ponaanjem, koliko gubi, i na koji nain gubi. Analogika je iskoriena da povee tajgubitak i sa drugim relevantnim normama gubitka (novca, vremena, energije...), da poredi, da

kvantifikuje-odredi na nekom kontinuumu svoja oseanja. To mu je pomoglo da nema neki optioseaj nezadovoljstva, ve konkretno nezadovoljstvo, zbog konkretnih posledica izazvanihkonkretnim ponaanjem. Ali, odrcanje od odreenog ponaanja koje bi bilo podstaknuto naovakav nain bilo bi usmereno izbegavanjem gubitka, a ne usmeravanjem ka dobitku -zadovoljstvu. To je neto slino kao kada pokuavamo da odviknemo puae od puenja

averzivnim kampanjama i informacijama o tetnosti puenja za zdravlje. Bolje reenje je ako jepromena ponaanja vezana za pozitivan cilj, nego ako je povezana sa izbegavanjem negativnihposledica. Za M. je uenje i dalje bilo muka, smor, robija...i ako bi nastavio da sepodvrgava toj torturi da bi izbegao veu torturu, ceo proces bi nastavio da bude izbijanjemanjeg klina veim klinom, jer kau da se klin klinom izbija. Neto slino kao kada bismoeleli da poveamo motivaciju zaposlenih za rad stroijim merama kanjavanja, pa, kad shvateda im se zabuavanje ne isplati, radie kao bele lale. To esto pali, ali u kojoj meri i za kojuvrstu poslova. Ako vam je cilj da motiviete ljude da budu kreativni i preduzimljivi, da imajuinicijativu...ovaj nain motivisanje nee dati rezultate. Ovakvim raunovodstvom mogao sam dasredim M. da pravi manje problema roditeljima (uostalom, oni plaaju njegove seanse), ali nei da podstaknem njegovu intelektualnu radoznalost i elju za sticanjem znanja. Makar znanja

koje nije direktno vezano za kolske obaveze.Ako se vratimo i pogledamo tabelu u kojoj je M. rangirao pozitivne i negativne

posledice, moemo uoiti nekoliko obrazaca koji mogu biti bitni za njegov dalji razvoj. Vratite sei pogledajte poslednju tabelu. ta je na vrhu pozitivnih posledica? Najviom ocenom, plus 9,ocenjeno je 1.-Nisam uio-izbegavanje dosade, napora, sa najviom ocenom za negativneposledice, -9, ocenio je: 1. -Morao sam da uim mnogo vie, jer je za popraljanje trebalo danauim i stare lekcije i novu, i da ih ponavljam da ne zaboravim dok me nije pitala.. Najvierangirane pozitivne posledice vezane su za izbegavanje nezadovoljstva povezanog sa uenjem. U


14/31

koliko bi taj obrazac zadrao, mogli bismo da predvidimo da bise u ivotu uglavnom rukovodioizbegavanjem nezadovoljstva kao pokretakim motivnom, a ne postizanjem zadovoljstva-kretanjem ka cilju. Sa takvim obrascem, modelom odnosa prema sopstvenim potrebama izahtevima ivota, vrlo je verovatno da bi bio nezadovoljan gotovo u svim oblastima ivota.Uenje je proces koji nas prati kroz itav ivot, a ne samo dok idemo u kolu. To je jedan bitan

resurs za postizanje uspeha u ivotu. M. je imao sklonost da ui telesno, kroz sport-koarku.Njegova intelektualna inhibicija i deficit panje (sa takvom dijagnozom su ga poslali kodmene jer imam reputaciju da uspeno sreujem aave deake koji nee da ue. I sam sambio od takvih. Umalo nisam ponavljao zbog keca iz psihologije, a imao sam ih gomilu iz raznih

predmeta u toku godine. kola je, za mene, stvarno bila smor.) Dakle, saldo u emotivnomraunovodstvu smo mogli da popravimo tako to bi M. legao na rudu jer bi mu dolo izzadnjice u glavu kad shvati koliko gubi, ili tako to bi zavoleo da ui. Kad b ih mu rekao da bimogao da zavoli uenje, verovatno bi se ubio od smeha zbog te iracionalne ideje. M. je imaoograniavajue uverenje da je za njega uenje teko i smorno i da je nemogue da zavoliuenje, iako bi to bitno popravilo saldo njegovog emotivnog raunovodstva. Kako ga motivisati?Kako ga uopte navesti da poveruje da je to mogue? Da bi se podstakao motiv, nije dovojna

samo elja, ve i uverenje da je ostvarenje elje mogue. U nastavku sastanka pokuao samupravo to:

Terapeut: Vidi...kad pogledam ovu tvoju tabelu i ta si ocenio najviim ocenama, i pozitivnim inegativnim, onda vidim da je izbegavanje smornog uenja dobilo najviu ocenu za pozitivno, anapor i vreme provedeno u uenju je dobilo najviu negativnu ocenu od svih negativnihposledica.M. Pa ta mogu kad mrzim da uim. To mi je stvarno smorno.Terapeut: Da li si nauio neto danas, na ovom sastanku? M. Uu, jesam. Nauio sam da malo drugaije razmiljam o onome to radim. Nisam biosvestan da ispadam luzer...a ja ne volim da budem luzer...U stvari, sve sam to znao, ali nisamobraao panju i nisam na taj nain raunao...Da, taj va psiholoki mati je korisna i zabavnastvar.

Terapeut: Ako si neto nauio, onda to znai da si sada, ovde uio. Moe li neto da se nauiako se ne ui?M. Pa, valjda ne moe. Samo...ja nisam imao oseaj da sam uio...mislim u onom smislu kao naasu ili kad uim...nije bilo smorno. Nisam imao oseaj da uim, ali imam oseaj da samnauio.Terapeut: Da li bismo mogli da izvuemo zakljuak da uenje ne mora da bude smorno? M. Ih...zvui logino kad vi tako kaete, ali mi je teko da izgovorim neto kao 'uenje ne morada bude smorno', a da oseam da verujem u to. Terapeut: Ne veruje svojim oima i uima? Ima jedno uverenje, ograniavajue uverenje, iteko ti je da ga uopte dovede u pitanje?M. Pa, jeste...mada, uim ja i na koarci...i to mi nije smorno. Dobro, nije ba svako uenjesmorno, ali jeste ono kolsko. Mada, ja ne itam ni knjige koje nisu za kolu. Ne volim da itam.Valjda mi je muka od kole, pa mrzim sve to lii na kolu, makar samo time to je u oblikuknjige...

Terapeut: Hm...to mi se svia! I ja sam nekada mrzeo da uim, pa sam posle zaboravio kako seto radi. Sada mi se deava da, i kad odem na odmor, stalno vuem gomilu knjiga, jer ne mogu dase odbranim od potrebe da stalno neto uim. Da li bi ti hteo mene da naui, da me barem


15/31

podseti, kako se to uspeno radi? (ova caka obrtanja ogranienja u postignue pala mi jesluajno na pamet u radu sa jednimadolescentom mnogo godina ranije, i od tada sam je estokoristio jer je davala dobre efekte. Prijatno sam se iznenadio kada sam proitao da se koristi uN.L.P. kao tehnika i da ima ba takav naziv. Koristi se i pod nazivom paradoksalnaintencija.)

M. Molim? ta da vas nauim? Kako da ne volite da uite? Kako to moe da se naui?Terapeut: Misli da si se rodio sa tim da ne voli da ui? M. Pa, sigurno nisam. U stvari, kad sam bio mali voleo sam da uim. Stalno sam pitao ta jeovo, ta je ono,zato ovo, zato ono...Terapeut: Pa, znai da si kasnije nauio da ne voli da ui. Kako se to radi? Zamisli da je toneka prednost, to nije teko. Zar ne nazivate u koli one koji vole da ue treberima,bubalicama...to i nije neka prednost biti treber, zar ne?M.-Pa i nije. To su budale koje ne umeju da se drue, ve samo da bubaju. Niko ih ne voli Terapeut: Dakle, ne isplati se voleti da ui? Onda moe da postane treber i da te drutvoprezire i izbegava?

M. Pa, jeste...mada ne mora valjda neko ko voli da ui da bude treber. Moe da ui onoliko

koliko ga interesuje i ono to ga interesuje.Terapeut: Jel' ti to sad ubeuje mene da nije loe voleti da ui. A ja se ponadao da e da menaui kako da ne volim da uimM. He, he.. platite pa u da vas nauim. I ja plaam vama da me neto nauite Terapeut: Hou, vrlo rado. To bi mi bilo vrlo korisno znanje. Koliko kota tvoje poduavanje? M. Ne znam kako da odredim cenu kad nisam nita naplaivao do sada. Osim pranja kola.Terapeut: Intelektualni rad se naplauje vie od fizikog. Za intelektualni rad je potrebno imatiznanje, uiti, zavriti neku kolu ili makar imati klikere, razmiljati onako kako ne ume onajkoji trai tvoju uslugu. Poto je ovo to traim od tebe intelektualni rad, onda ga naplati vienego pranje prozora. Makar duplo, ili tri puta vie.M. Pa da, zato me roditelji teraju da uim. Mada ima ovde mnogo onih koji nemaju kolu aimaju para, ali ne od fizikog rada...valjda imaju neke klikere u glavi za zaraivanje love...alii to su morali da naue negde, nekako...Hm, alste vi lukavi. Ja doiveh da priam sve ono to bimoji matorci voleli da uju, i to sa uverenjem. Dobar vam taj psiho kliker...A koliko ja vamada naplatim za moj kliker...Za pranje stala su mi davali od 5-50 dindi, u proseku 20, pa putatri, to mu doe oko 60 din. Jel to O.K. cena?Terapeut: Prihvatam. Pretvorio sam se u uvo da ujem kako se to radi (Uzimam olovku ibelenicu da zapiem. Obratite panju na ovo to sledi u primeru, jer nas uvodi u razumevanjepojma kontravetine)M. Ih, pa ne valja vam to! Od poetka sve radite pogreno!Terapeut: Kako pogreno? ta radim pogreno?M. Pa, i to to pitate je pogreno. Ako pitate ta vam nije jasno, razjasnie vam se, pa etenauiti. Prvo, ne smete da se pretvorite u uvo i ne smete da imate elju da saznate kako se toradi. Lo ste ak, jer nemate talenta. Gledate u mene kao da imam ta da vam kaem, kao daimam neto to vama treba, a to je loe, ako hoete da ne nauite. E, nisam video veegantitalenta...(Oito se ludo zabavlja) Gadan treber e od tebe postati, dete moje. Ooravie odbuljenja u knjigu i ivot te se nee nagledati, a o ribama da i ne govorimo. Osuen si na smoranivot. Nego, ja u te spasiti. Sluaj ta timajstor blejanja pria, i bie ti dobro u ivotu.Terapeut: Uuu, ovo mi se svia. Ba mi je drago to uim od majstora!


16/31

M. Bljak. Opet pogreno...Ako me ceni, nauie neto od mene. Mora da misli da sam glupismor, dileja, da nemam pojma o ivotu,ve da sam samo nabubao neke gluposti kojima muimdecu da bih zaradio pare...

Terapeut-. Aaa, kapiramM. Da kapirate stvarno, ne biste kapirali. im se potrudite da ukapirate, znai da preti

opasnost da ukapirate, a kad ukapirate, onda nije tako smorno pa ete, ne daj boe, zavoleti dauite. Ba imate talenat da budete antitalenat. I ne gledajte me tako jasno u oi, nego kroz mene,ili sa strane, jer kad me gledate, onda e neto od mene i doi do vas...Ako me ve gledate,razmilajte o tome kako samdosadan i kako zbog mene ne moete da radite neto to volite. Terapeut: Gledam kroz njega, pokuavam da osetim kako je tupav i dosadan, ali mi ne ide...Kakobih mogao sada da lepo sluam muziku ili da pecam, umesto da sluam neko derle koje mi solipamet, ali mi ne ide. Iskreno, ovo mi je zabavnije. Oseam kako sam neuspean. Ne mogu danauim neto to je njemu tako lako. Kakav antitalenat. Dobro kae ovek. Ba sam neuspean.Ne ide mi, ne mogu...M. Braavo, uite polako. Morate verovati u sebe, u to da ne moete, da vam ne ide...i stvari eve doi na svoje mesto.

Terapeut: Aha, znai tako...M. To ahaa je zabranjeno. To znai da si neto otkrio, a ako neto otkrije, izlae se opasnostida zavoli da otkriva, i opet si neuspean u nevoljenju da ui. Terapeut: Onda je najbolje da iskljuim mozak i da blejim. im ga ukljuim, neuspean sam. M. Eto, ve uiteTerapeut: Ali, ja sam hteo da postignem suprotno. Da nauim odmah, brzo, da ne volimuenje.M. E, ta vam je dobra. Uvek se trudite da, kad treba da neto nauite, to bude na brzaka, paako ne moe, a obino ne moe, onda se razoarajte i ogadie vam se uenje. Pa, kad budetepokuavali da se naterate da uite, setiete se tog gaenja...i onda ete se nakanjivati daponete, i takoe vam proi vreme, pa neete nauiti, pa ete se osetiti krivim, pa e vam se jovie zgaditi, pa ete se jo vie nakanjivati...Terapeut: Ali, to mi izgleda naporno. A ja sam hteo da se oduim od ljubavi prema uenju dabih smanjio napor, da mogu dase odmorim...a ne da nauim da radim neto jo napornije.M. Pa, jeste naporno...i smorno. Posebno kad mora da ui. Da nema kole ne bi bilo tako.Mada, onda bi ova moja vetina bila beskorisna. A i ovako nije korisna, izgleda...Terapeut: Pa, zato je onda koristi?M. Navikao sam, valjda. Lake mi je da radim ono to znam, to sam navikao.Terapeut: Mislim da i od ovoga moemo da napravimo matematiku, da izraunamo koliko tiova vetina daje, a koliko oduzima, ali to emo sledei put. Ako ima volje, probaj to kod kue dauradi sam, da napie koristi i tete i da ih rangira i da im ocene, kao kad smo priali oizbegavanju uenja i laganju.M. Dobro vai. To mi ne deluje smorno. Moram priznati da ste vrlo veto ovo uradili, da ste meizvrteli u krug, ali da se ne oseam kao da sam izgubio... Terapeut: Pazi, sad u da upotrebim znanje koje sam dobio od tebe. Ako mi prizna da samvet, da nisam smorni tupadija, preti ti opasnost da naui neto od mene i da ak zavoliuenje.M. Hmm...rizino je, moram priznati...Terapeut: Moram i ja tebi da priznam da je ovo to si me nauio vredelo para...i vie nego tosi naplatio (dajem mu dogovoreni novac). Sve preporuke za nevoljenje uenja u da zapiem, to


17/31

i tebi preporuujem. To je pravi nauni rad. Kristalno jasno i detaljno uputstvo za uspeh unevoljenju uenja. To bi moglo da se pretvori u obuku i da se proda. M. Ali, koja budala bi to kupila. Ko bi eleo da naui da ne voli da ui?Terapeut. Ko zna, trite je udljivo...ljudi ele da naue razne stvari. Uostalom, uvek se odtoga moe napraviti kontra vetina. Ako bi ljudi nauili da rade suprotno od onoga to su

preporuke za nevoljenje uenja, onda bismo dobili prirunik o tome kako zavoleti uenje...i kakouiti efikasnoM. I ja bih onda, kao, bio kao neki koautor prirunika o tome kako zavoleti uenje. Kakvaironija!Terapeut: Hoe da ga napiemo zajedno?M: Zvui toliko iaeno da mi se svia kao idejaTerapeut:Onda, piemo ga?M. Piemo....

Kontravetine

Obino traimo analogije u srodnim naukama, u slinim pojavama. Meutim, akotragamo za analogijama u procesima, moemo ih, gotovo uvek, nai upravo u suprotnostima.Svako ponaanje je odraz odreene vetine i strategije. Nijedna vetina niti strategija nisuloe same po sebi. Vrednuju se u odnosu na cilj. Da li je ispasti glup vetina? Naravno. Pitanjeje samo kome treba takva vetina i kojem bi cilju sluila. Pitajte Mr. Bina. On dobro zarauje odusavrene vetine da ispadne smotan, trapav, glupav...Mislite dase to moe tako dobro odglumitiako ne poznajete sutinu tih vetina, proces koji dovodi do njihovog usavravanja. Da li jevetina biti depresivan? Naravno, kao i biti entuzijastian i dobro raspoloen. Kada bi bilokupaca, depresivci koji bi imali motiv da se uputaju u svesno istraivanje svoje vetine mogli bida dre seminare i workshopove...Ako se pitate zato bi neko nauio neku vetinu koja niemu

pozitivnom ne slui, onda ne razumete jednu sutinsku odrednicu ljudske prirode (ive prirodeuopte).Ljudi nikada ne razvijaju vetine koje niemu ne slue. Ljudi nikada ne rade nitaod ega ne dobijaju neku korist, jer ne bi bilo motiva koji bi pokrenuo to ponaanje. Gde jeponaanje, tu je i motiv. Gde je motiv, tu je i potreba koju ponaanje zadovoljava i uverenje dase tako moe zadovoljiti potreba i da se, na neki nain, isplati. M. je zaista dao veoma dobresmernice za pravljenje prirunika o tome kako efikasno uiti i kako zavoleti uenje. Dao ga je uformi obrnutog procesa. Potrebno je, samo, da proces okrenemo u drugom smeru (kao to se odnegativa na filmu pravi fotografija) Da rezimiramo ta nam je M. dao kao preporuke.

Strategije neljubavi i ljubavi prema uenju maloletnog Dr.Pr. M.

Kako ne voleti uenje i uiti neefikasno Kako voleti uenje i uiti efikasno-Krenite sa negativnim stavom da tu nemanita za vas, nita to elite da dobijete, to bizadovoljilo neku vau potrebu-potisnitepotrebu

-Krenite sa pozitivnim stavom da postoji netovredno to moete da dobijete, dragoceno znanje-pustite svoju potrebu-radoznalost da uzme maha.

-Stvorite vrsto uverenje da je ta sposobnostodlika ljudi kakve ne cenite

-Razmiljajte o ljudima koje cenite, a koji imajuljubav prema uenju iznanju

- Degradirajte autoritet koji treba da vas -Pronaite dobrog uitelja i potujte njegovu


18/31

naui neemu kompetenciju-Otupite ula, ne gledajte-zamaglite pogled,ne sluajte-napravite promaju izmeu uiju,otupite emocije-ne dajte se uzbuditi niti

pokrenuti radoznalost.

-Izotrite ula-gledajte onoga koji vas ui, izotritepogled, sluajte paljivo i aktivno, pratite svojeemotivne reakcije dok uite (radoznalost, uenje,sumnju, oduevljenje)-povezivanje sa emocijama

vezuje naueno i bolje se pamti.-Fokusirajte se na negativne posledice uenjai traite dokaz za njih u informacijama kojeprimate-napravite negativan perceptivnifilter. Istaknite pozitivne posledice vaesposobnosti.

-Fokusirajte se na pozitivne posledice uenje iznanja koje stiete. Razvijte pozitivan perceptivnifilter-filter koji e proputati sve vredneinformacije koje mogu poveati vae razumevanjeonoga to uite. Budite svesni moguih uticajaograniavajuih uverenja i predrasuda. Obratitepanju i na njih i pokuajte da razumete njihovekorene i oslobodite ih se.

-Nauite da traite i oekujete zadovoljenjepotrebe odmah, brzo...to vam nee uspeti pa

ete postii cilj-omrznuti uenje

-Razvijajte strpljenje i smirenu panju. Nauite seodlaganju zadovoljstva, jer ono to je vredno ne

moe se postii odmah i lako. Uivajte u onome topostiete, u ostvarivanju manjih koraka ka cilju.Nagradite sebe za te manje uspehe. Stvoritepozitivnu emotivnu reakciju povezanu sa uenjem.

- Morate verovati u sebe, u to da ne moete,da vam ne ide.-Stvorite ograniavajueuverenje o sopstvenim sposobnostima

Verujte u sebe, u svoje sposobnosti. Potvrujtesvoje sposobnosti kada ostvarite svaki manji korak

na putu do cilja

-Izbegavajte doivljaj otkria (To ahaa jezabranjeno), iskljuite mozak, nepostavljajte pitanja.

Uite putem otkria. Najefikasnije uenje je uenjeputem otkria, Aha isustva. Postavljajte pitanja itraite odgovore.

-Stvorite averzivnu reakciju na uenje (Da

vam se ogadi) i stvorite okidae za tureakciju (knjiga, kola, znanje,uitelj...)Usidrite reakciju. Stvoriteodgovarajue fizioko stanje koje okidaiautomatski aktiviraju.

-Stvorite pozitivne okidae poeljnog mentalno-

emotivnog stanja-spremnosti za uenje i radostiotkrivanja. Izaberite neke okidae koji e vaspodseata na oseanje koje ste imali kada ste bili ueljenom stanju-vizuelne auditivne, kinestetike-usidrite eljeno stanje kako biste ga mogli lakoaktivirati

-Vebajte, ponavljajte, stvorite naviku.Podkrepljujte svoju naviku (nakanjivanjem)

-Vebajte, stvorite radne navike, kondiciju,atmosferu. Potkrepljujte svoju naviku

-Generalizujte svoju vetinu, prenesite je i nasrodne oblasti (itanje knjiga, optakultura, lina oblast interesovanja...)

-Generalizujte svoju vetinu, prenesite svojuradoznalost na srodne oblasti i proverite da li isti

principi postoje u razliitim oblastima znanja,

pravite analogije, to e vas zabaviti i ispunitizadovoljstvom.

Dakle, sve to ljudi rade su odreene vetine i strategije od kojih oni imaju neke koristi.To vai i za ono to zovemo psiholokim problemima, bolestima. Sve su to vetine i strategijekoje ljudi, nekim svojim unutranjim formulama i emotivnim raunovodstvom, doivljavaju kaoisplativ posao. Naravno, mnoge od tih strategija ne tee razvoju, ne vode ljude do punograzvoja njihovih potencijala, esto ih ine nesrenima, neispunjenima neostvarenima...ali ipak


19/31

vre poso, kako se kae u argonu. Izreka vri poso znai upravo to-nije pravo reenje, alinekako funkcionie kad nemamo bolje reenje. Kad nemam pare da kupim novi rezervni deo zakola, skrpaim neto sa otpada...vano je da kotrlja. Dok kotrlja, mrzi me i da razmiljam o tomeda ga zamenim, i onako mi je dosta problema...dok ne stane, a onda moram neto dapreduzmem...ili da ponovo neto skrpaim, ili da nekako smognem snage i para da naem bolje,

trajnije reenje... Mnogi tako postupaju i sa sopstvenom linou, posebno kada nemajusredstava u svom emotivnom trezoru. Linost nema rezervne delove. ak i kad ima para-mora da bude sam svoj majstor pa da sredi stvari sam-uz malu pomo nekoga ko zna kakose to radi, pa moe da ti pomogne poznavanjem procesa, ali ne moe da popravi umesto tebe.Za razliku od neivog automobila, linosti i ne trebaju rezervni delovi. Njeni delovi-potencijali,resursna mentano emotivna stanja...ne mogu da se unite (osim telesnim povredama,povredama mozga). Mogu samo da se ne razviju ili da se pasiviziraju. Odreenim procesima,uenjem i vebanjem...ti resursi se razvijaju ili ponovo aktiviraju. Psihoterapija je jedan odtakvih procesa.

Kontravetine nisu isto to i odbrambeni mehanizmi, mada one ukljuuju i odbrambenemehanizme u sebe. Kontravetine su sloeni obrasci miljenje, emocija i ponaanja koji

dovode do odreenih psiholokih stanja i odnosa sa ljudima iz kojih osoba izvlai nezdraveemotivne koristi koje je ne vode razvoju, ve nekom obliku parazitiranja. One su zamena

za bazine emotivne sposobnosti. Razvijaju se umesto sposobnosti, kako bi zakrpile rupu

u pokuaju osobe da neki vaan razvojni zadatak rei na laki nai, bez bola i napora koje

nosi razvoj. One su pokuaji da se ne plati cena razvoja, da se ivi na foru. Razvoj

bazinih emotivnih sposobnosti vodi separaciji (samostalnosti) i individuacija, a razvoj

kontravetina je usmeren na manipulaciju (sobom i drugima) i parazitizam raznih oblika.Kontravetine podseaju na ono to u transakcionoj analizi zovu igranje igara (manipulativnioblici transakcije sa ljudima). Razlika je u tome to se kontravetine odnose i na manipulacijesobom i ivotom. Videli smo koliko je maloletni M. iz prethodnog primera bio vet u svojojkontravetini. Bitno je da shvatimo da su ljudi eksperti za probleme koje imaju. Da nisu, ne bimogli da postiu isti rezultat svaki dan. Depresivna osoba je ekspert za pravljenje depresije,paniar za pravljenje panike...oni znaju tano ta treba da rade da bi postigli to stanje (dodue,uglavnom nisu osvestili svoje vetine)...kako da misle, kakav telesni stav da zauzmu, kako dadiu...U psihoterapiji je potrebno otkriti i jasno izdefinisati te kontravetine. Tek kad osobashvati kako proizvodi svoj problem, moe da radi na razvoju vetina koje bi proizvodile netodrugo, ravojno bolje. Naravno, ako mu nerazreena ambivalencija dozvol i da se opredeli za todrugo. Zbog toga, u O.L.I. metodu, ljudima pristupamo kao ekspertima za problem koji imaju.

Svako od nas je najvei strunjak na svetu za jednu stvar-kako da bude ba ono to jeste ikako da ivi ba onako kako ivi.Nikome drugom na ovoj planeti ne polazi za rukom da bude

mi. Samo nama. Svaki dan. Mi znamo kako se to radi. Kako da ivimo ba onako kako ivimo,svialo nam se to ili ne.

Osnovni moralni problem ambivalencije

Osnovni moralni problem ambivalencije, po naem shvatanju, mogao bi se svesti nadilemu iveti na svoj ili na tu raun, odrasti ili ne odrasti. Ako se ovek usmerava karazvoju (separaciji i individuaciji) on razreava ovu dilemu tako to odluuje da ivi na svojraun. Razvija sopstvene alatke za ivot i ne kai se za drugoga da to radi umesto njega. Ako neide ka razvoju, osoba se odluuje za mehanizam nala vrea zakrpu - traie druge da krpe


20/31

njene rupe, da rade umesto nje ono za ta nije sposobna jer nema osnovne alatke za ivot-bazine emotivne sposobnosti. Da bi naveo, zaveo ili naterao druge da budu njegovi produeci(kako bi rekao Kohut-selfobjekti), ovek mora da razvija razliite oblike manipulacije-kontravetine. Ili e biti aktualizator ili manipulator. Njegova volja (o volji emo govoriti unarednom poglavlju) razvijae se ili kao volja koja vodi ka individuaciji ili kao volja za

manipulaciju. Ili e stvarati, ili e krasti. Govorili smo ranije da ambivalencija nastaje kadimamo oprena oseanja prema istom objektu, kada smona klackalici izmeu ljubavi i mrnje,libida i agresije. Stvaranje sebe, individuacija, odrastanje, samoaktualizacija...smanjuju mrnju iagresiju prema drugima, jer vie ne okrivljujemo druge za nae neuspehe i frustracije (ili toinimo retko). Opredeljivanje za individuaciju, ljubav prema sebi i samoostvarivanje, uprkosbolu koji nosi razvoj i odgovornost za sopstveni ivot, predstavljaju tegove koji preteuklackalicu ambivalencije na stranu koja je Za ivot i koja kae Da ispunjenom ivljenju.

Crno i belo raunovodstvo. Gresi i kaznene mere.

Moda se pitate odakle ovakav podnaslov u knjizi koja se bavi psihoterapijskim

metodom. Da li mi to, na silu, natezanjem analogija, pokuavamo da napravimo paralelu izmeufunkcionisanja neke firme koja posluje u ovom svetu i ljudskog bia koje, isto tako, ima nekasvoja posla-posluje sa ovim svetom. Verovatno se neki od vas pitaju da li pokuavamo dapredstavimo ljudska bia kao nekakve kalkulatore koji neprekidno, svesno i nesvesno,kalkuliu moguigubitak i dobitak, neprijatnost i prijatnost, zadovoljstvo i bol, a poeli smo satime da je psihoterapija moralno vaspitanje i da je sutina izleenja zapravo promena sistemavrednosti. Sa jedne strane smo kalkulatori, a sa druge strane bia sa ugra enim moralnimnormama koje treba da naemo u sebi i realizujemo nainom ivljenja. Zvui kao kontradikcija.Meutim, sama ta sposobnost kalkulisanja je mehanizam iji je cilj da zatiti osnovnuvrednost-ivot. Imaju je i najjednostavniji ivi organizmi. Videemo da isti mehanizmi postoje,na primer, i u psihologiji buva.

Psihologij a buva

Svi organizmi imaju samoograniavajuu tendenciju ako su suoeni sa negativnimiskustvom i neuspehom. Znate kakve su buve. Ako vam u kuu utri neki dukac pun buva, one emomentalno iskoiti i razleteti se po kui. Buva moe da preskoi pola sobe u jednom skoku.Izvesni dokoni i obesni istraivai, koji nisu imali prea posla, reili su da istraujuograniavajua uverenja kod buva, pa su ih stavili u teglu koju su zatvorili poklopcem. Buve suskakale tako visoko da su stalno udarale u poklopac. Meutim, ak i buvama je dosadilo dastalno udaraju glavom u zid, pa su shvatile da e poeti da padaju u nesvest udarajui stalnou poklopac. Zato su poele da skau do santimatar nie od poklopca. Spoljanji faktori suformirali ak i uverenja buva. Meutim, ono to je interesantno za nas ljude je da su buvenastavile da skau samo do odreene visine i kad je poklopac sklonjen. ivotno iskustvo ih jenauilo da ne skauprevie visoko. Da, buve su napravile kalkulaciju ne isplati se, i uvrstileponaanje koje se isplati (vetinu i strategiju izbegavanja bola). Prva buva kojoj bi palo napamet da ponovo testira realnost, da rizikuje, otkrila bi da su se okolnosti promenile i mogla bi

postati neki buvlji psihoterapeut ili life coach, trener ivotnih vetina. Zato buve to neuine? Zato to su razvile strategiju koja vri posao i donosi im neku korist (izbegavanje


21/31

bola). Lepe je skakati koliko ti je volja, osim kada udara glavom o poklopac tegle u koju sizatvoren. Buve su se navikle na utenu nagradu-deluje glupo, ali mene glava vie ne boli.

Da, bol kao oseanje slui da zatiti ivot, da upozori na opasnost, ali ne i daprezatiivanjem uniti njegovu sutinu-ekspanzivnu silu koja tei ka razvoju prema svom

unutranjem programu. Ako obuete detetu oklop da biste ga zatitili od komaraca, niste gazatitili, ve ste napravili veu tetu od koristi. Ve smo rekli da sve u ivotu neto kota.Razvoj kota ulaganja energije, rizika bola. Ko je hteo da naui da hoda, sigurno je vie puta paona guzu. Dakle, ako hoemo da potujemo ivotnu silu u nama (i drugim ivim biima), i njenrazvojni program (razvoj potencijala kroz ostvarivanje ivotnih zadataka) ostvariemo legalnudobit (samoaktualizacija, samopotovanje, radost ivljenja, srea). Ako elimo da poslujemo saivotom na crno, da izbegnemo plaanje rauna (napor, energija, vreme, trud, posveenost...) iporeza (rizik, bol, neprijatnost, strah...) izgradiemo eme, ivotne strategije za poslovanje nacrno, sa nadom da nas nee uhvatiti (guranje u nesvesno). Ali, ivotnu silu ne moemoprevariti. Ona ima svoj program, tei ekspanziji i ostvarivanju programa, kao reka koja tee i,kad naie na branu, ona gura da nae izlaz. Oko brana, prepreka, stvaraju se virovi (psiholoki

problemi). Kontra sila koja e zadrati snagu ivotne sile da ne izbije u ponaanje mora bitivelika, zahteva veliku energiju i ulaganje napora. Ako ne platimo na drumu, plati emo naupriji. Zapravo, poslovanje na crno se ne isplati. Moda uiari neto na porezu, ali si stalnona oprezu i mora da ulae puno napora da te ne uhvate. Zakoni psihodinamike govore o tomeda se la ne isplati, jer istiskuje psihiko zdravlje, ivotnost. Od mnogih bizismena sakojima smo razgovarali tokom ovih haotinih godina u naem drutvu uli smo kako jedvaekaju da se stvari u ovoj dravi srede, pa da mogu, kao ljudi, da posluju legalno i da od togaive. Jo je Frojd (Breuer, J., Freud, S., 1895) govorio o tome kako psihoanaliza moe daoslobodi oveka od neurotine bede (neurotinih odbrana, laganja sebe, emotivnograunovodstva na crno) ili ne i od svakidanje nesree (legitimne patnje, ivotnih rizika ibolnih stanja).

Od zahteva ivotne sile se ne moemo odbraniti bez posledica. Ona nam ne dozvoljavada je ne razvijamo, da ne razvijamo svoje potencijale bez posledica. Ne dozvoljava nam da

budemo zadovoljni manjim od onoga to je njen program (potencijali koje nosimo u sebi). Nerazvijanje sopstvenih potencijala je greh i za to nas naa ivotna sila kanjava (Pakao jenesposobnost da se voli) Mi imamo slobodu izbora-da ne ostvarimo svoje potencijale i platimo

to negativnim oseanjima (neostvarenost, neispunjenost, depresija, oajanje, neuroza...) ili daostvarimo svoje potencijale i platimo legalnu cenu razvoja (napor) i poreze (rizik, bol prineuspehu, strahovi...normalna negativna oseanja-tuga, bol, ljutnja...legitimna patnja) idobijemo legalnu nagradu (oseanje ispunjenosti, radost ivljenja, smirenost, srea). Na tajnain je etika iji je osnov biofilija (ljubav prema ivotu) ugraena u nas. Moeli se neko oseatikao ostvarena osoba jer je realizovao svoje potencijale za zlo, za unitavanje ivota, zaunesreivanje ljudi? Ne moe. Mi barem nismo sreli takvu osobu, niti uli da takva postoji.Moemo li da razvijemo ljubav prema sebi inei zlo drugima? Da li nas to dovodi dosamopotovanja? Ako elimo dobra oseanja, onda ne moemo initi zlo (osim, delimino, akonas neka vera ne uveri da je neko zlo koje inimo usmereno kao ostvarivanju nekog mnogoveeg dobra.

Stiven Vajberg, fiziar, kae: Dobri ljudi e initi dobro, a loi ljudi zlo, nezavisno odtoga da li su vernici ili ne. Meutim, da bi dobri ljudi inili zlo, potrebna je vera. Potrebno jeneko uverenje da to zlo proizvodi mnogo vee dobro). Ipak, ni vera ne moe da prevari nae


22/31

telo. Mi se, na nesvesnom nivou, identifikujemo sa rtvom i, na taj nain, inimo sebi isto to irtvi. inei zlo, manipuliui drugim ljudima, ovek moe da doivi izvesna pozitivnaoseanja-oseanje moi, na primer. Moi da se vlada nad drugima. Ali, poznato je da nasoseanje moi odvaja od zadovoljstva. Umanjujui druge, umanjujemo i sebe. Ne moemouzdizati sebe kroz mo, a da time ne umanjujemo druge-samim tim ponovo umanjujui sebe.

Zato ljudima koji tee moi nikada ne zadovoljava nivo moi koji su postigli? Zato uvek hoejo i jo? Kalkulacija im je pogrena. Mo ih ne vodi do pravog zadovoljstva (zadovoljstva uljubavi prema sebi i drugima, u radosti komunikacije, u smirenosti koju injenje dobra nosi sasobom...) Onda ne shvataju da je problem u izabranom sredstvu i looj kalkulaciji, ve misle danema zadovoljstva jer nemaju dovoljno moi, pa se upinju ne bi li je stekli jo.

Zato se ne moemo oseati dobro inei zlo? Zato se ne moemo oseati dobro ako nerazvijamo nae potencijale? Ako imam uverenje da je dobro initi zlo, ako mi je cilj dapostignem zlo, zato se ne oseam dobro kad postignem cilj? Ako mi se svia da se ne razvijam,ako me mrzi da se razvijam, ta me onda tera da oseam nezadovoljstvo zbog toga to tapkam umestu? Ako imam slobodnu volju, zato ne mogu da izaberem da se oseam onako kako ja houu vezi sa svojom odlukom i izborom. Ovako ispada da slobodna volja ba i nije slobodna.

oveku je sve dato (mogunost da bira), ali mu nije sve na korist kau sveti spisi. To nije musve na korist znai, zapravo, da mu nije dato da ne oseti posledice svog izbora ako izabere daide protiv Boga, ili programa ivotne sile u sebi, etike ugraene u sr naeg bia. Dakle, etikanae ivotne sile ugraena u njen razvojni program ne dozvoljava nam da se ne razvijamo bezposledica, niti da inimo zlo bez posledica. Gledajui iz tog ugla gledita, ivot je pravedan ikazne za grehe prema njemu nas stiu jo ovde, u carstvu zemaljskom -kroz nedostataksamopotovanja, ljubavi prema sebi, loa oseanja, neostvarenost, psiholoke probleme,neurotine patnje...Jedini nain da izbegnemo kazne za grehe prema ivotu je da ostvarujemosvoje potencijale za dobro-za injenje dobra prema ivotu uopte, prema svom ivotu, svojimivotnim potencijalima i potencijalima drugih ljudi. Jednostavnije reeno, da budemo dobri ljudi.To je jedina dobra kalkulacija. Sve ostalo je ...tatina, tatina i samo tatina... kako reeprorok u Bibliji. Svako emotivno raunovodstvo koje se ne bazira na ovim osnovnimpropisima ivotne sile vodi do pogrene poslovne politike i loih rezultata poslovanja saivotom.

U osnovi, sve ovo to smo rekli na svoj nain je reeno i u psihoanalitikoj teoriji. Da lije u pitanju libido, ili neka neimenovana ivotna sila...jasno je da ona ima neke potencijalekoji tee ostvarenju, da prolazi kroz odreene razvojne faze prema svom unutranjem programu,da ostvaruje neke svoje razvojne zadatke, i da zaustavljanje te sile i ne ostvarivanje njenograzvojnog programa vodi do poremeaja ili bolesti. Hiljade stranica napisane su da bi se objasniliovi procesi. Razvijeni su brojni jezici, sa reimai izrazima koji slue naunicima da se boljesporazumeju, ali su postajali sve nerazumljiviji obinom svetu, laicima. Mogunost pravljenjaanalogija sa sopstvenim iskustvom umanjena je komplikovanjem teorija i razvojem jezikihzavrzlama koje su moda naunicima olakale komunikaciju, ali je oteali laicima. Ako sam laik,teko mi je da shvatim kako su to moje nesvesne oralne pulsije i libidne investicije fiksirane zaoralni stadijum razvoja libida i da svojim zavisnim ponaanjem ostvarujem odreenu sekundarnudobit, ali bih lake shvatio da sam iskalkulisao kako mi je isplatljivije da se nekome okaim osisu, da budem zavisan od njega, umesto da se izloim riziku osamostaljivanja, okuavanjasebe u borbi za svoje mesto pod suncem. Kaenje o sisu je vetina koju bi nekim ljudimabilo teko da naue (ili da je se podsete), a nekima to ide lako. Okaeni posluju na crno inadaju se, ili imaju uverenje da se to isplati, da nee platiti porez. Ali, uvek ga plaaju, pre ili


23/31

kasnije, i onda se obraaju za pomo kad stignu rauni (tegobe) verujui da mogu, preko veze,da izbegnu kaznu (da ih psihoterapeut izlei, a da se ne promene, da ne uloe napor u razvojsvojih potencijala, ispunjavanje razvojnih zadataka, da se ne izloe riziku neuspeha...)

Dugi niz godina smo radili sa veoma uspenim poslovnim ljudima i pitali se kako moguda veoma dobro razumeju poslovne procese, a da te iste procese ne razumeju u emotivnim

poslovima sa svojim partnerom ili decom. Poeli smo da koristimo poslovnu terminologiju dabismo mogli da napravimo analogije izmeu njihovih otcepljenih iskustava u razliitim sferamaivota. Kada bismo, kroz razgovore o njihovom ljubavnom ivotu, postavljali pitanja renikomposlovanja, mnogo su nas bolje razumeli. Da li se moe ostvariti dobit bez investicija? (ljubavje dobit), Da li uz veu dobit ide i poveani rizik? (poverenje u vezi, vea vezanost zapratnera, rizik gubitka, prevare...). Meutim, primetili smo da nas bolje razumeju i ljudi koji sene bave biznisom. Svi mi imamo neke poslove, razmenjujemo dobra (emocije, usluge...) i

ostvarujemo odreenu dobit (zadovoljavamo neke svoje potrebe). Taj jezik ljudi razumeju jer imje aktuelan, jer smo svi u nekim razmenama i dobro razumemo jezik razmene, dobijanja igubljenja, isplativosti i neisplativosti, prijatnosti i neprijatnosti. Neki ljudi su veti u poslovanju ujednoj oblasti, u biznisu ili profesiji, drugi u emotivnom poslovanju...ali, u svakom uspenom

poslovanju vae veoma slini principi i mogu se preneti iz jedne sfere u drugu, ako iz nekihrazloga ne razdvojimo te oblasti ivota i ne pravimo analogije-ne generalizujemo iskustva iprincipe. To znai da smo fragmentirani, da nismo jedno, da je naruen na terirorijalniintegritet, to jest da naa linost nije jedna celovita teritorija, ve je iscepkana na regione ukojima vae drugaija pravila i zakoni. Jedan deo drave - nae linosti, cveta, dok drugi ivi usiromatvu i propada. Poto svi delovi linosti ive u istom telu i doivljavaju emocije kroz toisto telo, onda ne mogu da imaju razdvojenu kasu, pa im je rezultat emotivnog ivota vezan zauspehe u emotivnoj ekonomiji svih delova. Raunovodstvo pokazuje lo ukupan saldo, bezobzira na to koji deo drave loe posluje. Da li je po onoj narodnoj pesmi Voleli se on i ona,sirotica i siroma- sve su uloili u emotivni ivot, ali su nesposobni da se prehrane, nemajuvetine, znanja, kompetencije, ili po onoj drugoj pesmi oleta Balaevia o Vasi Ladakom Sveje imo, nita imo nije... (imao pare, ljubav nije), i jedna i druga kalkulacija daju patnju kaoishod. Dolazimo do pitanja usklaivanja razliitih potreba, suprotstavljenih motiva i sloenijihkalkulacija u emotivnom raunovodstvu.

Suprotstavljene potrebe, hijerarhija potreba i stilovi poslovanja

Vratimo se na buve koje skakuu po onoj tegli koja je sada bez poklopca. ta mislite,dokle e tako da skau do santimetar ispod nivoa poklopca? ta e ih naterati da ponovo rizikujui provere da li su se okolnosti promenile? Samo potreba koja je jaa od potrebe da se zatite odbola. Ako toliko ogladne da mogu da crknu od gladi, skoie, pa ta bude da bude, makarponovo lupile u poklopac. Njihova zona sigurnosti, kako u psihologiji nazivamo zonusigurnog, poznatog ponaanja, istanjie se zajedno sa njihovim stomakom. Buve e ili da crknu,ili e da rizikuju. ivotna sila u njima ima svoju hijerarhiju potreba i sledie je ako buve nisupoludele, ako njihov buvlji ego nije stvorio takve mehanizme odbrane koji vie vrednujusigurnost i izbegavanje bola od samog ivota. Buve, na njihovu sreu, teko da mogu da stvoretakav ego i takve odbrambene mehanizme kao to to moe ovek. I ljudi e da se pokrenu kad imzakri stomak, ako nisu toliko odvojeni od sopstvene ivotnosti da e pre umreti nego darizikuju. esto se iznenadimo kakve sve sposobnosti lee u nama kada zagusti. Kada nemamovie kuda nego da se pokrenemo i oslonimo na sopstvene snage, i kada potreba za


24/31

preivljavanjem nadjaa potrebu za sigurnou, ljudi se nateraju na rizik, izmene kalkulacije,aktiviraju svoje skrivene potencijale i skoe, pa makar udarili u poklopac. Ne mogu ovo, nemogu ono... najee (gotovo uvek) znai neu ovo, neu ono, jer mi se ne isplati (nezadovoljava moju potrebu, mogu je zadovoljiti i bez toga, na laki nain...kaei se za nekoga komi, dozvoljavajui kaenje, dozvoljava parazitiranje i nerazvijanje, jer i on parazitira na meni).

Za delimino zadovoljavanje te potrebe nauio sam neke vri posao vetine, i dok mi toprolazi, dok kotrlja, neu to da menjam.To kotrlja, vri posao, ivotarim je moja zonasigurnosti, moja utena nagrada, moja ziher igra u kojoj malo dobijam, ali malo i dajem irizikujem (mene niko ne moe da plati tako malo koliko ja malo mogu da radim). Zadovoljiosam potrebu za preivljavanjem (najbazinija potreba), potrebu za sigurnou (ne rizikujempuno, ivim loe, ali predviljivo i mogu da preivim) i plaam neku globu (amotinja,nedostatak samopotovanja, lo standard, ne razvijam se, nezadovoljan sam, pijem da tozaboravim...), ali moe i tako, jer verujem da vie i ne mogu i da se i ne isplati.

Ljudi rade ono to im prolazi. (uveni APP sistem-Ako Proe Proe) I dokle godprolazi, radie to to rade, poslovae sa svojim tipiim stilom. Sve dok se neto u ivotu neporemeti, pa ne uzdrma ravnoteu, ugrozi neku baziniju potrebu, ili dok se potreba na kojoj su

stali ne zadovolji, pa dobiju unutranji impuls da krenu dalje izlazei oprezno iz svoje zonesigurnosti kao pu iz kuice. (tap i argarepa kao motivacioni faktori). Ljudi se uglavnom iobraaju psihoterapeutima za pomo kada je naruena ravnotea. Kada im ivot pretiugoravanjem neke bazine potrebe (potreba za izbegavanjem bolnih emocija), ili kada seoseaju prazni, kada im je dosadno jer tee zadovoljavanju neke potrebe koja stoji na viemmestu u hijerarhiji ljudskih potreba (potreba za ostvarivanjem nekog potencijala). Dakle, u

periodu tranzicije. Periodi tranzicije promekolje potrebe i dovedu u pitanje uobiajeneemotivne kalkulacije i poslovne stilove ljudi. Kriza moe da bude dobar pokreta promena.Kriza nas tera da se opredelimo, razreimo ambivalenciju (ako smo u stanju da je toleriemo)izmeu hou nazad, po starom, loem ali sigurnom i hou napred, po novom, verovatnoboljem ali nesigurnom, u ta moram da uloim trud i rizikujem, zbog ega moram da serazvijam.

Hijerarhija ljudskih potreba i emotivno raunovodstvo

Ljudske potrebe su poreane po izvesnoj hijerarhiji, prioritetima, i sledei nivo ne moeda vas motivie da ga zadovoljite sve dok ne zadovoljite onaj prethodni. Kalkulacije oisplativosti nekog ponaanja pravimo u odnosu na to koja je dominantna potreba koju toponaanje treba da zadovolji. Kod jednog tinejdera, na primer, koji je kroz razvoj zadovoljiosvoju potrebu za preivljavanjem, to jest stekao bazino poverenje u sebe i svoju sposobnost dapreivi kao nezavisni organizam (nisam vie beba!), i koji je stekao bazinu sigurnost, situacijeu kojima nema adrenalina, mogunosti samodokazivanja i izraavanja, seksualnosti uvazduhu...nisu interesantne, nisu motiviue, smorne su. On e doiveti ponaanja koja surizina, ak i opasna po ivot, kao emotivno isplativa. Na primer, vonju motorom bezdozvole. Njegova gorua potreba nije preivljavanje, niti sigurnost. To je nivo igrice koji jeve preao (ta potreba bi ponovo dobila na snazi kada bi je stvarno ugrozio, kada bi se polomiopri padu i doiveo da mu je ivot stvarno u opasnosti. Ili kada bi mu se, kao invalidu, ne dajBoe, poljuljala bazina sigurnost vezana za to kako e biti prihvaen sa ogranienjima, kako efunkcionisati sa smanjenim sposobnostima...), nije mu interesantan i vie zadovoljstva mu nudi


25/31

novi nivo ivotne igrice, vii nivo razvojnih potreba-potreba za samopotovanjem, slobodom,izraavanjem, seksualna potreba...

Jednu od najpoznatijih hijerarhija ljudskih potreba dao je psiholog Abraham Maslow(1970). Potrebe se razvijaju i zadovoljavaju odreenim hijerarhijskim redosledom:Preivljavanje

SigurnostLjubavSamopotovanjeSamoizraavanjeIntelektualno ispunjenje iliDuhovno ispunjenje

Kada pravimo izbore, od kljune je vanosti koja potreba nas motivie da je zadovoljimo.Primeujete da je potreba za preivljavanjem prva na spisku. Pre svega, ivot mora da se sauvada biste uopte bili motivisani bilo kojom drugom potrebom-sigurnou, samopotovanjem ililjubavlju. ovek koji osea da mu je nezadovoljena potreba za preivljavanjem nee praviti

izbore koje motivie samopotovanje. Daba mu samopotovanje ako ne preivi. Razumevanjehijerarhije ljudskih potreba je vano da bismo razumeli svoje izbore i ponaanja koja slede iznjih, da bismo razumeli zato smo se odluili za neke stvari, a ignorisali neto drugo to smomogli da odaberemo. Nae kalkulacije emotivne isplativosti nekog ponaanja menjaju se uzavisnosti od toga koji nivo potrebe nas motivie.

Ambivalencija se javlja izmeu dva suprotstavljena nivoa potreba, uglavom onihkoji su najblii u hijerarhiji.Zapravo, kada govorimo o stadijumima ili fazama razvoja, uvek

imamo krizu koja nastaje kada se prelazi iz jednog stadijuma u drugi. Kriza se bazira na

ambivalenciji izmeu potrebe za zadravanjem na starom, utvrenom, sigurnom, i potrebeza novim, razvojnim, ali jo ne savladanim, rizinim.Kriza i sukob ambivalencije su posebno

jaki kada prethodni nivo nije dovoljno utvren. On vue ka regresiji, nove razvojne potrebe vukuka progresiji. ovek je rastrzan u ambivalenciji.

Ambivalencija izmeu preivljavanja i emotivne sigurnosti:

Re je o njajbazinijem od svih instikata, o monoj sili sa kojom zapoinjemo svoje

prisustvo na ovom svetu. Nemojte da ovu potrebu smatrate niom potrebom, jer ona jesutinski vana. Veoma rano u ivotu poinjemo da pravimo izbore i bivamo formiranirezultatima vezanim za zadovoljavanje ove potrebe. Kao novoroene, ovek je potpuno ranjiv.Zadovoljavanje njegove potrebe za poreivljavanjem u potpunosti zavisi od onih koji ga podiu.Porodica, uglavnom, zadovoljava ovu bazinu potrebu, ali uz izvesnu cenu. Da bi nas prihvatili,moramo da se povinujemo nekim pravilima, vrednostima i zahtevima onih koji namzadovoljavaju potrebu za preivljavanjem. Moramo da jedemo ono to nam daju, da uimo da seponaamo kao i oni, da nauimo da govorimo njihovim jezikom i prihvatimo i adaptiramo se nanjihovo okruenje.Ljudi su, u velikoj meri, od malena motivisani da prave izbore motivisaneprimarno strahom. Razmislite o tome kako su se to rano iskustvo i potreba da imate odobravanjeod drugih da biste na miru opstajali moda preneli u druge delove i izbore vaeg kasnijeg ivota.Sasvim je mogue da ste, jo tada, nauili da pravite izbore na osnovu toga da li e odluka kojudonesete da zadovolji druge, a ne vas. Koliko se ta tendencija ukorenila u vama? Da li je i danasvae preivljavanje realno ugroeno ako napravite izbor koji se ne svia drugima? Moda i danas


26/31

verujete da bi va posao, egzistencija, krov nad glavom...bili ugroeni ako ne budete posluni.Ako stvarno verujete u to, to je zaista snana motivacija da odravate poslunost kao svoj izbor.Ili, moda, verujete da ne biste mogli da ivite bez svog partnera. Tada bi vas potreba zapreivljavanjem motivisala da toleriete zapanjujue iracionalne stvari da biste preiveli.injenica da pretnja vaem opstanku objektivno ne postoji pri tom nije vana. Ako verujete u

neto, onda je to vaa stvarnost. Ako je to vae duboko uverenje, neete ni pokuavati dazadovoljite ni jednu drugu potrebu jer, sve dok verujete da je ugroen va opstanak, ta potreba eda dominira, a vai izbori e to i pokazivati. Ako je ivot u pitanju, vaa kaklukacija jedobra...isplati se sve to raditi da biste preiveli. Ako nije ivot u pitanju, onda vi primenjujetedobru kalkulaciju na pogrenu situaciju, pa vam je rezultat negativan. Plaate ono to ne morate,dabiste dobili neto to ve imate (zamislite da neto to ste ve kupili plaate ponovo i ponovo,a niko to ne trai od vas), umesto da sredstva usmerite da dobijete neto to jo nemate (dazadovoljite vie nivoe potreba). Ako nekoga ili neto doivljavamo kao uslov za naepreivljavanje, javlja se snana ambivalencija prema objektu-potreba - strah dilema o kojojsmo govorili. Takav objekt (osoba, aktivnost, pojava) je isuvie moan. elimo ga i mrzimo uisto vreme. Neophodan nam je, a plaimo ga se zbog ogromne moi koju ima nad nama. Takva

ambivalencija onemoguava oseanje emotivne sigurnosti i pripadanja, jer pripadanje sepoistovauje sa potpunom zavisnou i bespomonou.

Ambivalencija sigurnost-autentinost:

im zadovoljite potrebu za preivljavanjem, sledee to moe da motivie vae izbore jepotreba da naete nekuemocionalnu sigurnost kao dodatak vaoj fizikoj bezbednosti. Najveaemocionalna potreba svih ljudi je potreba zaprihvatanjem ili pripadanjem.To je emocionalna

satisfakcija koja potie od spoljanjeg odobravanja, od oseanja da ste deo para,organizacije ili grupe. Ova potreba ima ogroman uticaj na ono to birate za sebe. Ako u vaimemotivnim kalkulacijama potreba za sigurnou ima najveu teinu, ako nosi najvei brojpozitivnih poena u emotivnom raunovodstvu i u vaem menadmentu rizika i stilu poslovanjasa svetom, ako je ova potreba predominantna i oseate da bi istinski individualni izraz mogao davam donese kritike ili ak odbacivanje, vrlo je mogue da ete radije odabrati da se povinujetenego da se izrazite. Vrlo je mogue da ste, da biste zadovoljili svoju potrebu za emocionalnomsigurnou, razvili obrazac ignorisanja sopstvenih misli i oseanja, umesto da se odluite da tusud zamenite svojim. Politiari ovakavobrazac primenjuju stalno-govore ono to njihovi biraiele da uju, jer nee glasati za njih na sledeim izborima. Da li i vi esto, umesto svogautentinog miljenja, govorite ono to mislite da ljudi ele da uju da biste dobili odobravanje iprihvatanje? Problem je u tome to vi sa vaim eljama i potrebama bivate ignorisani prilikomdonoenja vaih odluka. Da biste zadovoljili potrebu za prihvatanjem i sigurnou, vi ignorietevae potrebe za samopotovanjem ili samoizraavanjem. I ta kalkulacija je verovatno u nekimokolnostima vaeg ivota bila dobra. Drugaija kalkulacija bi, verovatno, donela vie tete, jer suvam resursi bili manji kad ste bili mali.

Mada, ni to nije sigurno. esto ete sresti primer kako, u istoj porodici, sa istimroditeljima, deca imaju razliite kalkulacije isplativosti i razliita ponaanja. Jedno dete je, naprimer, dobro i posluno, adaptirano...a druge je buntovnik koji tera po svome. esto onaj kojitera po svome emotivno bolje proe, ako ne pretera pa krene u obesnoi delikventno ponaanje(to onda nije po svome nego suprotno nekome, to je samo oblik teranje po neijem, ali usuprotnom smeru.) Svaka kalkulacija je bila napravljena sa idejom dobitka, sa oekivanjem da


27/31

e to doneti najbolji mogui ishod, rezultat.Svako ponaanje je imalo neku dobru nameru, bilo jeusmereno ka cilju, ka zadovoljenju potrebe. Ako se odralo, onda je i palilo na odreenomnivou, donosilo je izvesnu emotivnu dobit. To oekivanje dobiti odrava nain sticanja dobiti i usituacijama koje su drugaije i zahtevaju druge naine da bi se ostvarila emotivna dobit. Ali, nijeudno da ljudi pokuavaju da steknu dobit na onaj nain na koji se to nekada pokazalo kao

reenje koje vri posao. Moda nije ona prava dobit, ali je utena nagrada. Ljudi rade ono tone bi trebali, zato to se ne usuuju da rade ono to im pripada i dobiju ono na ta imajupravo. Zadovoljavaju se utenim nagradama, mrvicama zadovoljstva koje donosi vri

posao ponaanje, umesto glavnim zgoditkom koji donosi samoostvarivanje krozrealizaciju svojih punih potencijala. I to zadovoljavanje utenim nagradama se ui. Emotivnekalkulacije se prenose kroz vaspitanje. Tipian primer je razmaenost dece. Od roditelja nedobijaju istinsku ljubav, razumevanje i potsticanje njiho

Documents

Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u OLI metodu.docx