Свадбене песме

Свадба је обред прелаза на мушку иمобред прелаза на женску страну.

Суштина свадбе је савладавањеمпростора од једне до друге куће.

У свадбама кућа је симбол од когمсве креће.

Кућа• Кућа дели простор на два дела: спољашњи

и унутрашњи.

• Спољашњи представља неизвесности, опасности, док је унутрашњи наклоњен човеку.

• Према кући је обликован модел космоса.

Женска кућа

• Најчешћи назив девојачког пребивалишта је двор.

• У лирским песмама опис женске куће у односу на мушку је оскуднији.

• Девојачка кућа је мрачна, тужна, што симболизује губитак за њену заједницу.

Мотив баште:Женска повезаност са прородом, њена моћ стварања новог живота, представља се кроз слику девојке у амбијенту баште.

• Девојачка башта је стварана да буде уништена, али само од стране онога ко је достојан девојке.

• Врши се гатање о удаји, такође испрошена девојка шаље момку струк босиљка, а жене мужевима стављају босиљак у храну како би их зачарале.

Девјока се сватовом надала,

Вас дан дуги босиљак сејала,

На војнову срећу намењује:

,,Ако војно добре среће буде,

С вечера ће босиљак никнути,

До поноћи и прекрстити се,

А у зору у ките се вити.’’

(Душан Пападополос, 1974:102)

Мушка кућа

• Мушка кућа је за сватове истовремено и полазиште и одредиште.

• Опис момкове куће је веома подробан. Осим доминантног епитета БЕЛИ, карактеристика његовог дома заснива се на камењу и металним елементима, од којих је најзначајнији злато.

Сребром двори прекривени,Колопером искићени,Око куће вино тече,И у вино бело пена,И у пени златна чаша. (Матицки, 1985: 13)

• Мушка кућа – женска кућа:

-Мушки дом, као извор богатства, представља супротност женском, који је у складу с природом. Удружене, оне одржавају равнотежу света.

- Упоређивање мушке и женске куће није толико повезано са самим простором колико са међуљудским односима и прихватањем туђег простора и туђе заједнице као своје.

- Помоћу описа два дома осликавају се и стања унутар заједнице која губи односно добија новог члана:

магла у девојчином двору/ двор обасјан сунцем

О уроку

• Младожењино удаљавање од свог простора је процес у ком је јунак немоћан и мора бити максимално опрезан

• Да би се заштитио од урока (који су обично женског порекла) најефикасније је скривање идентитета, као и ношење капе.

Капа: она има магијску моћ, може да учини човека невидљивим, брани га од

урока. На дан свадбе, младожења капу не скида, док млада капу (смиљевац) украшен ароматичним биљем или пауновим перјем носи 40 дана од свадбе.

Млади Васо коња заиграва,Око двора таста и пунице,Од села се штитом заклањаше,А од сунца струком босиока,Да га не би опалило сунце

(Вук, 1973:28)

Капија/врата:

Капија односно врата чине уједно и границу и препреку коју сватови морају да пређу да би коначно стигли до девојке.

Имају уједно и излазну и улазну функцију. Младожењина поворка их мора савладати силом, умећем или откупом.

Сви сватови перунику беру, младожења лепу песму пева:

,,Отворите се момини дворови, ево иду кићени сватови”

(Бован, 2002: 12)

Златни топи у град ударише,а девојци сватови дођоше

(Душан Пападополос, 1974:102)

Врата симблочки представљају пролаз у другу димензију, из овог у онај свет.

Заједно са прозорима, чине пропустљиву границу, и зато су толико штићени разним обредима:

Што но звонце преко поља звечиМлађан Јова иде из доловаИ он носи струк босиокаДа закити својој драгој врата

(Васиљевић, 1953: 76)

Мотив јабуке Чврсту везу са мотивом врата и куцања има

јабука.

Јабука удара о врата, такође се у јабуку пуца, а све у сврху плодности.

Метну се момче јабукомниз поље низ јадиковоОбскочи, скочи јабукаУдара граду о врата.

(Вук, 1898: 31)

Границе између два дома

• Простор између мушке и женске куће садржи низ граница чије савладавање чини суштину приче о свадби о којој певају свадбене песме Јужних Словена

• Препрека на које сватови наилазе на путу између два центра изграђена на опозицији свој/туђ истовремено су и хоризонталне и вертикалне, при чему њихова вертикална димензија одлучује о ритуалном значају њиховог прекорачивања.

Водена граница

• У свакодневном обреду вода има многе функције- лустрациону, апотропејску, плодоносну.

• Прелазак преко воде јак је брачни симбол.

• У зацртаном домену најбитније функције воде су њено својство просторног раздвајања и симболика очишћења.

Море:• Море се углавном јавља као граница чије је

прекорачење неопходан услов за настанак свадбене приче.

• Савладавање морске воде најчешће има функцију препреке при идењу по девојку.

• Пресушивање мора-долазак по девојку/надолажење воде-активира женску симболику воде и сачињава целовиту слику плодности у њеном природном и социјалном аспекту.

Море се је брегом ударило

Сви сватови ником поникоше,

Никој не сме море да загази;

Проговара гиздава девојка:

— Куј се жени, Тија ће да гази!

(Златановић, 1990: 178)

• Море не представља опасност за чланове свадбене поворке.

Река:• Култ реке повезан је са њеном плодотворном моћи.• Прелазак преко реке један је од најјачих брачних

симбола сачуван и у обичајима и у песмама.• У свадбарским песмама, међу рекама доминантну

улогу има Дунав. У словенској митологији ова река припада ,,сакралној топографији’’. Дунав је митологизована слика велике и далеке стихије. Ова река је јака граница иза које се налази нешто неизвесно, страно и пуно опасности. Дунав Словени често називају морем, па није чудно што се његова функција негде поклапа са функцијом мора у овим песмама.

• Песме о страдању сватовске поворке углавном су лишене узрочно-последичног низа који би објасно насталу трагедију.

Еј Дунаве, бел Дунаве,

Водите да ти пресушат,

Рибите да ти испукат,

Што ми, море, ти удави

Моето братаче премило,

И сватови триста души!

(Васиљевић, 1953: 148)

Ја не могу сваком бити луба,

Само оном једноме јунаку,

Који може Дунав препливати,

И на ону, и на ову страну,

Под калпаком И под билим перјем…

(ЗНЖ, 1897: 451)• У анализираним песмама Дунав пре свега

представља границу између два социјална статуса.

• На симболичком плану смрт невесте у води означава укидање дотадашњег статуса девојке и наговештај будућег брачног живота.

.

Два се млади заволеше,

На мене се навалите,

На корен ме искрутише,

Пренесоше преко Дунав,

Пресадише у њен башче.

Зато, јадна, и ја венем…

(Васиљевић, 1960: 179)

Својеврсну временску вертикалу чини и ноћ у којој се виде бродови. Често се ова ноћ повезује са првом браћном ноћи.

Језеро:

Језеро чини, за разлику од мора и реке, статичну границу. Прелазак преко језера практично не постоји, његова улога је место састајалишта двоје младих.Море, бисер Мара по језеру брала,Према себи свога драгог звала, Дођи драги, и довези лађуДа беремо бисер по језеруДа правимо круне од бисераДа китимо нашег милог кума(Васиљевић, 1950: 310)

Иницијациски карактер се огледа у песмама у којима јунак мора да покаже своје умеће када девојци падају симболичке свадбене реликвије у воду.

Купање у језеру такође је једна од функција њега у песмама, а симболише поновно рађање.

Поље

Иако се поље обично везује за оно што је човек себи подредио, у свадбеним песмама, оно представља још једну јаку границу.

Један од најважнијих момената је везан за откривање идентитета младе, што може довести до трагичних последица. Страх је мене урока од тебе! (Вук, 1973: 68)

Главна функција поља јесте ширина која сватовима омогућава сигурност у коначност похода са невестом.

Гора

Означава два појма: брдо и шуму.• Постоји више тумачења значаја горе, од којих је веома занимљиво оно

у ком гора представља пут до цркве који је између два дома.• Главно обележје горе је њена несавладивост. То се повезује са

нетакнутошћу девојке све до зрелости за брак.• Приликом преласка горе, веома је битно држати се одређених ритуала,

као што је ћутање:

Ко би мене кроз гору провео,Без говора и без приговора!То је јунак ѕа Бога примио, Превео ју преко горе тавне

(Милеуснић, 1998: 108)

Мотив младине смрти у гори• Убијање младе граном од стране младожење• Сахрањивање младе у гори• Сазнање сватова о смрти девојке• Гора може и да шири лажне вести о младиној

смрти• Последња младина жеља везује се за даривање

сватова, што је њен последњи покушај да испоштује ритуале свадбе- сахране.

Нису нужно све силе ослобођене у гори лоше.

На пример, гору може пратити и сунчева симболика:

Дурмиторе, висока планино!Из тебе ми три сунца грануше,Једно сунце стари сват од свата,Друго сунце првијенац с кумом,Треће сунце ђевер и ђевојка(Вук, 1891: 78)

Такође, мотив девојке која је сама у гори, има неколико тумачења: њену зрелост за брак, угрожавање свадбеног ритуала...

Веома је битан и мотив сна у гори. Док мушки ликови спавају, млада бди. У току тог процеса, она одлучује о даљем току свадбе, припрема дарове (најчешће од цвећа), а поред тога, тиме што је будна док остали спавају, наглашава се њена издвојеност.

Мотив клисуре: • Лакше савладива граница• Место сусрета две поворке• Мотив девојке заробљене у клисури која није ни жива

ни мртва

Оно што можемо на крају да закључимо након ове анализе, јесте да се већина ових обичаја негде изгубила кроз историју и да данас назиремо само поједине окрњене ритуале и да у данашње време тај духовни и ритуални значај свадбе није толико свеприсутан.

Презентацију су радиле:

Теодора Гавриловић

и Татјана Дражић