Dragan Šagovnović

ENERGETSKA TRANZICIJA I TRŽIŠTA ENERGIJE

1

Mart 2020.

S A D R Ž A J

• Niskougljenična tranzicija – okvir i inicijative za region i promene na evropskim tržištima relevantne za region

• Moguće promene u Srbiji i regionu

2

NISKOUGLJENIČNA TRANZICIJA – OKVIR I INICIJATIVE ZA REGION I PROMENE NA EVROPSKIM TRŽIŠTIMA

RELEVANTNE ZA REGION

3

GLOBALNO

• Pariski sporazum o klimatskim promenama; (Srbija ga ratifikovala 2017); dostavljeni nameravani nacionalni doprinos (INDC) Srbije smanjenju emisije do 2030. je 9,8% u odnosu na 1990;

EVROPSKA UNIJA

• Ugovor o osnivanju Energetske zajednice (EnZ);

• reformski EU paket „Čista energija za sve Evropljane“.

Opšti medjunarodni okvir za tranziciju regiona ka niskougljeničnim energetskim tehnologijama

4

STRATEŠKE AKTIVNOSTI koje u navedenim okvirima preduzimaju potpisnice Ugovora o EnZ, mogu temeljno menjati strukturu i uslove razvoja energetike i energetskih tržišta Regiona:

1. usvajanje nacionalnih zakona o klimatskim promenama i donošenje strategija niskougljeničnog razvoja (pokriva period do 2050.);

2. utvrđivanje energetskih i klimatskih ciljeva i u EnZ za 2030.; integrisani Nacionalni energetski i klimatski planovi

5

Vidljivi rezultati dosadašnje tranzicije u EU: menja se struktura proizvodnje električne energije

Opada udeo uglja (naročito u 2019.), a raste udeo proizvodnje iz OIE i gasa

EUROSTAT, AGORA Energiewende

Izvor: IEA

Pokretači promena: pad kapitalnih troškova za nove tehnologije

6

Troškovi postojećih elektrana na ugalj i gas u odnosu na vetar i sunce aukcije u Nemačkoj

7

AGORA Energiewende The Energy Transition in the Power Sector: State of Affairs in 2019. and Outlook for 2020.

Sa čim elektrane u Nemačkoj izlaze na berze: marginalni proizvodni troškovi elektrana na kameni ugalj, lignit i prirodni gas

Zbog viših troškova CO2 gas postaje konkrentan uglju

https://markets.businessinsider.com/commodities/co2-european-emission-allowances

8

EU Quarterly report on european electricity markets Q3 2019

Veleprodajne cene za baznu energiju, Q3 2019, EUR/MWh

Održava se razlika između cena u centralnoj i jugoistočnoj i istočnoj Evropi

9

EnAppSys

Izvoz i uvoz električne energije u 11 meseci 2019.

Rumunija je od značajnog regionalnog izvoznika postala uvoznik

% potrošnje

10

ACER/CEER Annual Report on the Results of Monitoring the Internal Electricity and Natural Gas Markets in 2018

Šta sve plaćaju krajnji kupci (domaćinstva) – struktura, prosek EU Koliko cene koje se formiraju na berzama

utiču na cene za krajnje kupce?

Sve više za OIE (oko 13% ukupnog računa). U našem regionu udeo troška OIE u računu je još uvek veoma mali.

11

EU

Energetska zajednica

Domaćinstva Industrija

Cene za krajnje kupce Razlika: EU / Energetska zajednica

U većini zemalja EnZ cena za domaćinstva ne pokriva troškove ni tržišne cene. Očekuje se rast.

ACER/CEER Annual Report on the Results of Monitoring the Internal Electricity and Natural Gas Markets in 2018

12

Najkrupnije promene su tek počele: povlačenje iz pogona elektrana na ugalj (dati su kapaciteti i rokovi povlačenja)

Kako će to uticati na cene, socio-ekonomske probleme, funkcionisanje tržišta…?

MOGUĆE PROMENE U SRBIJI I REGIONU

13

DO SADA - povoljna struktura domaćih resursa za proizvodnju električne energije

Srbija i BiH su se praktično od početaka korišćenja električne energije, oslanjale na hidropotencijal (1/3) i domaći ugalj (2/3). Time je obezbeđivana: • energetska sigurnost – u proseku nema uvoza električne

energije (najviše zahvaljujući tome ukupna energetika Srbije i BiH je nešto oko 35% uvozno zavisna; EU 54%),

• niski troškovi proizvodnje električne energije, • povoljna, fleksibilna struktura proizvodnih kapaciteta, • direktna ili indirektna uposlenost desetina hiljada ljudi.

OD SADA - zaštita od klimatskih promena kao ključni faktor energetske tranzicije (Pariski sporazum).

14

Podaci: RZS

Udeo vrednosti uvoza energije u BDP-u u EU je ispod 3%

Makroekonomske dimenzije uvozne energetske zavisnosti: saldo uvoza i izvoza Srbije i energija u odnosu na ukupnu spoljnu trgovinu i u odnosu na BDP

15

• analogna primena energetskih i klimatskih ciljeva, kao u EU;

• primena EU sistema trgovine CO2 tj. karbon emisijama (ETS) od ulaska u EU, a pre toga uvođenje analognih mera - taksi…

• rapidno smanjenje proizvodnje električne energije iz uglja;

• zamena uglja prirodnim gasom u manjoj ili većoj meri u prelaznom periodu do 2050.

Veoma je veliki uticaj tranzicionih procesa na: • privredni rast, • zaposlenost, • socijalna pitanja, • cene energije za krajnje kupce, • potrebne investicije, • funkcionisanje energetskih tržišta…

Koji su bitni elementi scenarija niskougljenične tranzicije za Region? Posledice?

16

ETS = emission trading system

Visok udeo proizvodnje električne energije iz uglja je najbitniji činilac relativno visoke emisije CO2 u Srbiji i BiH:

Emisija CO2 od sagorevanja goriva u 2017.

Koliki je intenzitet emisija CO2 u odnosu na svet i druge zemlje?

17

TPES – ukupna potrošnja primarne energije PPP – paritet kupovne moći toe – tona ekvivalentne nafte

18

Visok udeo elektrana na ugalj u regionu u ukupnim kapacitetima i proizvodnji električne energije

Sekretarijat Energetske zajednice

U EU najveći udeo u proizvodnji uglja ima Poljska: oko 80%

19

Proizvodnja električne energije u 2018.

Kolike bi bile posledice uvođenja troškova emisije CO2 na EPS?

• Svakih 10 €/t cene emisije CO2, uvećava trošak TE na lignit za oko 1 €c/kWh (sadasnja cena emisije je oko 25, a očekivana >30 €/t). 30 €/t uvećalo bi godišnje troškove EPS-a za oko 700 mil.€ (blizu 2/3 ukupnog prihoda);

• Ulazak u EU, a time u EU sistem trgovine emisijama CO2 (ETS), pogoršava tržišnu poziciju EPS-a, zbog visokog udela lignita;

• Sa rastom cene emitovanog CO2 gas postaje konkurentan lignitu.

EPS

VISOK SREDNJE NIZAK

20

Slično je i u BiH

Intenzitet emisije CO2 EPS-a u odnosu na EU elektroprivrede

Grč

ka

Poljs

ka

Izvor: South East Europe Electricity Roadmap Reginal report, REKK and… 2017

Moguće promene veleprodajnih cena u Regionu - sa niskougljeničnom tranzicijom, sa uključenim rastom troškova emisije CO2

Pod kojim uslovima su promene održive u našem regionu?

21

Zahtevi da potpisnice Ugovora o Energetskoj zajednici prihvataju EU energetsko-klimatske ciljeve, moraju biti praćeni ekvivalentnom EU finansijskom podrškom (analogno, npr. Poljskoj).

Pitanja koja se otvaraju:

Promene ne možemo izbeći, ali:

• Kako pametno komponovati i koliko brzo menjati energetski miks (hidro, OIE, ugalj, gas…) za sledeće decenije?

• Kako obezbediti neophodnu finansijsku podršku tranziciji; šta očekivati od EU Zelenog plana?

• Kako održati prihvatljivu energetsku zavisnost i rizike vezane za sigurnost snabdevanja?

• Kako će region pokrivati energetske potrebe – rastući deficit energije, koji bi rastao ako bi se tranzicioni procesi ubrzavali?

• Šta je potrebno za povećanje prekograničnih tokova energije i saradnje u regionu na zajedničku korist?

• Da li će energetska tržišta u sadašnjem modelu moći efikasno da funkcionišu pri povećanom udelu OIE sa nultim varijabilnim troškovima?

Mi smatramo svojom profesionalnom obavezom da otvaramo ova i druga važna pitanja od kojih zavisi energetska budućnost naših zemalja, da bi se ona rešavala blagovremeno i obezbeđivao održiv razvoj energetike.

22

| ПРУЖАМО ДРАГОЦЕНА РЕШЕЊА | | PROVIDING INVALUABLE SOLUTIONS |

Kralja Milana 16 Beograd 11000 | Srbija T: +381 11 361 3417 E: ljubo.macic@ecinst.org.rs W: www.ecinst.org.rs

Hvala na pažnji! Dragan Šagovnović

23