Kako za{tititi nematerijalno kulturno nasle|e Bo{njaka u Sand`aku

Tradicionalno, ivo i inkluzivnoStrana IV

Godi{njica zlo~inau Sjeverinu

Posle Kupa Srbije odbojka{i Novog Pazara osvojili i Superkup (Novi Pazar - Vojvodina 3:1)

Podvig jedne ~udesne generacije Strana VII

Zbog Sajma knjiga u Beogradu, slede}eg petka dodatak Sand`ak Danas ne}e iza}i. Slede}i broj izlazi 3. novembra

M. \

erle

k

PETAK, 20. oktobar 2017, broj 7326/548, godina XXI, cena 40 din, 30 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

[emsudin Ku~evi}

IN MEMORIAMStrana II

Enes Halilovi}

Nova knji`evna nagrada Strana IV

ANKETA: Kakozaustaviti padnataliteta unovovaro{komkraju

Strana V

Novi Pazar - U Novom Pazaru se jo{prepri~ava pro{lonedeljna posetapredsednika Srbije i Turske, Aleksan-dra Vu~i}a i Red`epa Tajipa Erdogana.Posle njihovog boravka, uz do sada ov-de nevi|ene mere obezbe|enja, ostaloje da se izvr{e neophodne pripreme zaizgradnju dva mosta, de~ijeg vrti}a irekonstrukciju hamama.

U ~ast ove posete „Prijatelji Sand`a-ka“ iz Turske podelili su 200 biciklamali{anima u ovom gradu, a ova orga-nizacija i istanbulska op{tina Fatihobezbedili su donaciju od 30 hiljada

evra za pobolj{anje uslova rada u O[„Vuk Karad`i}“, najbrojnijoj u ovomgradu. Najvi{e novca bi}e utro{eno zaopremanje kabineta za informatiku.Tek treba da, uz finansijsku pomo}turskih donatora, usledi realizacija ka-pitalnih projekata u ovom gradu. Zaizgradnju mostova i de~ijeg vrti}a Tur-ska agencija za razvoj (TIKA) obezbe-di}e 3,2 miliona evra. „U toku je izra-da tehni~ko-projektne dokumentacijeza izgradnju mostova i de~ijeg vrti}ana Rekreacionom centru, ~iji }e kapa-citeti biti duplirani“, ka`e pomo}nih

novopazarskog gradona~elnika za me-|unarodne projekte Faruk Suljevi}.

Za poslednjih sedam godina TIKAje u razli~ite projekte u ovom graduulo`ila oko sedam miliona evra. Naj-zna~ajnija je izgradnja dve osnovne{kole (Novi Pazar i Bele Vode) i rekon-strukcija i opremanje Ginekolo{ko-aku{erskog odeljenja u Op{toj bolnice.Sredstvima ovog donatora izgra|enasu dva mosta na reci Trnavici, podiza-ni malinjaci, pomagane kulturne iobrazovne institucije. S. N.

Strana III

Novi Pazar posle posete predsednika Srbije i Turske

Sti`u pare za infrastrukturu

Beograd - U nedelju se navr{ava 25godina od otmice i ubistva 16 Bo{nja-ka, dr`avljanina Srbije, me{tana pri-bojskog sela Sjeverin. Zlo~in se dogo-dio 22. oktobra 1992, kada su autobuskojim su putovali iz svog sela u Priboj,u mestu Mio~e, koji pripada BiH, zau-stavili pripadnici jedinice „Osvetnici“Vojske Republike Srpske, pod koman-dom Milana Luki}a.

Nakon legitimisanja svih putnika,izdvojili su i izveli samo Bo{njake - 15mu{karaca i jednu enu. Potom ih ka-mionom odvezli u pravcu Vi{egrada,

do motela „Vilina vlas“, gde su ih pre-tresli, surovo pretukli i potom odvelina obalu reke Drine i streljali. PredOkru`nim sudom u Beogradu 2005.godine za otmicu Bo{njaka iz Sjeveri-na i njihovo ubistvo, {to je kvalifikova-no kao ratni zlo~in protiv civilnog sta-novni{tva, pravosna`no su osu|eni na20 godina zatvora Milan Luki}, OliverKrsmanovi} i Dragutin Dragi}evi}, ana 15 godina \or|e [evi}. Milana Lu-ki}a je, zbog zlo~ina u isto~noj Bosni,Ha{ki tribunal osudio na do`ivotni za-tvor i kaznu izdr`ava u Estoniji. S. B.

Foto:

Sena

d @up

ljanin

Donacije sti`u, investicijese ~ekaju: Novi Pazar

IN MEMORIAM - [emsudin Ku~evi} (1959-2017)

Politi~ar i ~ovek dijaloga

petak, 20. oktobar 2017.II

Dva su va`na doga|aja obele`ila politi~ko-dru-{tveni ivot u Sand`aku poslednjih desetak da-na. Prvi je nesvakida{nji do~ek dva predsedni-ka, Red`epa Tajipa Erdogana i Aleksandra Vu-~i}a. Sve {to se tim povodom doga|alo u No-vom Pazaru predstavljalo je deo regionalnesenzacije. Turski i srpski bajrak jedan poreddrugog svedo~ili su ponovnom uspostavljanjuprijateljstva dva naroda. Sve je bilo podre|enoovom doga|aju. Bez obzira na okolnosti, dogo-vorne poslove i sve {to }e Turska investirati poSrbiji, ostalo je zapisano da je poseta dva pred-sednika imala istorijsku va`nost.

Predsednik Turske nas je podsetio da je je-dinstvo imperativ, Sand`ak duhovna veza u po-vezivanju dve zemlje, da }e se graditi put u No-vom Pazaru kojeg pred-sednik ozna~i kao „d`adumira i prosperiteta“ i nakraju javno obe}ao po-mo} u ekonomskom i so-cijalnom razvoju Sand`a-ka. Nekoliko hiljada gra-|ana iza{lo je na ulice No-vog Pazara da do~ekapredsednika Erdogana is-kazuju}i iskreno po{tova-nje, ne skrivaju}i emocijei nadaju}i se da }e ovaistorijska poseta doprine-ti pobolj{anju sveop{tihprilika u ovom regionu.Turska razvojna agencija(TIKA) nastavi}e realiza-ciju infrastrukturnih pro-jekata i obnovu oronuloghamama Gazi Isa - bega.U pro{lim vremenima in-tervencijom i turskommedijacijom smirena jepoliti~ka kriza koja je go-dinama optere}ivala Sand`ak i time je Ankaraneposredno doprinela uspostavljanju politi~kestabilnosti. Sand`ak je, me|utim i dalje u vrtlo-gu ekonomskih, infrastrukturnih i socijalnihpritisaka.

I dok su dva predsednika potpisivala razli~i-te bilateralne sporazume na dru{tvenim mre-`ama pojavio se status koji o~ituje svu britkostsitne pameti - „Bo{njaci jednog predsednikaglasaju, drugog predsednika haju (vole)“. @iv-ot nas je ve} sutradan podsetio da je savreme-na sand`a~ka politi~ka istorija zabele`ila posto-janje jednog ~ovjeka koga su Bo{njaci sve ove

godine glasali i hajali u isto vrijeme. [emsudinKu~evi} bio je politi~ar i ~ovek dijaloga. Razu-meo je politiku onako kako je u~io na Fakulte-tu politi~kih nauka. Bio je {kolovan politi~ar.Pod pritiskom dunjalu~kih zbivanja koja su ta-lasala sand`a~ko dru{tvo sve ove godine, on jemaestralno nalazio re{enja za sve nametnuteprobleme. Kombinovao je pe{tersku proniclji-vost i politi~ku teoriju da bi planirane ideje do-bile svoj smisao.

Njegov Tutin bio je skrhana i siroma{na op-{tina po~etkom devedesetih, suo~ena sa nedo-statkom ljudske, ali i dr`avne volje za promene.Su{tinski temelj njegove politike zasnivao se naverovanju u mogu}e. Od po~etka politi~kog an-ga`mana i stupanja na sand`a~ku politi~ku sce-

nu nudio je koncept real-ne vizije i politi~ke logi-ke. Pristup problemima ipoliti~ke matrice koje jedetaljno razra|ivao, pra-tio i sprovodio doprinelesu da Tutin do`ivi preo-bra`aj. Pripadao je onojstrukturi utemeljenihsledbenika koji je od po-~etka svog politi~kog an-ga`mana po{tovao pro-gram jedne politi~kestranke do samog kraja.Razumeo je i govorio je-zikom naroda kojem jepripadao.

Kada iz sada{nje per-spektive analiziramo sveono {to je pratilo buranpoliti~ki `ivot, sve pobe-de, poraze i podele, za-klju~ujemo da [emsudinKu~evi} nikada nije gu-bio izbore. Autenti~nom

harizmom ~uvao je zidine svog grada dostojan-stveno i hrabro do samog kraja. Njegovim pre-ranim odlaskom izgubili smo iskrenog sledbe-nika dijaloga, razumevanja i pomo}i koju je ne-sebi~no nudio, bez problema i upita. Strankakojoj je pripadao uputila je inicijativu za ime-novanje Trga u Tutinu po njegovom imenu. Toje najmanje {to sand`a~ki Bo{njaci mogu daurade, da ime, [emsudina [emka Ku~evi}a po-stane deo na{e kolektivne memorije.

Fahrudin Kladni~anin,Programski koordinator

Akademska inicijativa Forum10

Sjenica - Divlje deponije po-~ela su da ugro`avaju Specijal-ni rezervat prirode Pe{terskopolje. uvarska slu`ba je po~e-la da uklanja sme}e sa nekihdelova rezervata, ali i postavljaobave{tenja o zabrani bacanjaotpada na prostoru koji obu-hvata ovaj rezervat prirode.Stanovnicima na tom podru~-ju je upu}en apel da na tomprostoru ne prave divlje depo-

nije i najavljuju pokrivanjeprostora kamerama, radi lak-{eg identifikovanja i sankcioni-sanja onih koji odla`u sme}a uprirodnom rezervatu. Kazneza one koji odla`u sme}e natom prostoru kre{u se od 60hiljada do pola miliona dinara.

Vlada Srbije je 30. decembra2015. godine donela Uredbu oprogla{enju Specijalnog rezer-vata prirode Pe{tersko polje i

proglasila ga za{ti}enim pod-ru~jem prve kategorije me|u-narodnog i nacionalnog zna~a-ja. Ovaj rezervat se prostire napovr{ini od 3117,97 hektara inalazi se na teritoriji op{tinaTutin i Sjenica. Ima usposta-vljen re`im za{tite drugog i tre-}eg stepena. Specijalnim rezer-vatom prirode Pe{tersko poljegazduje Turisti~ka organizacijaSjenice. S. N.

Priboj - Poslednja dva kilo-metra i sedamsto metara asfaltado pograni~nog sela Kukurovi-}i, jednog od najudaljenijih upribojskoj op{tini, zavr{eno je unedelju. Sve~anosti povodomzavr{etka radova na asfaltiranjuputa, koja je u selu prire|ena,prisustvovali su predstavnici lo-kalne samouprave Priboj i Op-{tine Pljevlja.

Ka selu Kukurovi}i udalje-nom od Priboja oko 40 kilome-tara, u kome prema poslednjempopisu `ivi 57 stanovnika, gra-vitira jo{ petnaestak zaseoka isela koja }e imati koristi odovog puta. Asfaltni put }e naro-~ito zna~iti proizvo|a~ima ma-lina kojih ima dosta u ovom se-lu i koji planiraju i izgradnjuhladnja~e.

- Ulaganje sredstava u pute-ve ka selima, u kojima mo`da`ivi manji broj stanovnika mo-gu kritikovati samo oni koji neznaju su{tinu `ivota. Ne `ivi seod asfalta u gradu. Ovaj put doKukurovi}a mo`e napraviti putu gradu a put, u gradu nikad nemo`e napraviti put u selu, re-kao je Lazar Rvovi}, predsednikOp{tine Priboj, na seoskoj sve-~anosti povodom otvaranja pu-ta. Ovaj put, ako bude nasta-vljen, omogu}i}e i otvaranjeprivremenog grani~nog prelaza

na granici prema Crnoj Gorikoja je od ovog sela udaljena

svega jedan kilometar.- Razgovara}emo sa pred-

stavnicima Op{tine Pljevlja ko-ji su ovde sa nama da vidimo{ta oni mogu da urade da seo`ivi ovaj kraj, rekao je KrstoJanju{evi} narodni poslanik ipodsetio da je ovaj putni pravacbio uvr{ten u plan kapitalnihinvesticija Op{tine Priboj. O~e-kuje se da do kraja ove gra|e-vinske sezone bude asfaltiranojo{ devet putnih pravaca du`ine{est i po kilometara, u vredno-sti 26 miliona dinara.

S. Bjeli}

Priboj - Vi{e stotina gra|anaPriboja protestovalo je pro{lenedelje, na Trgu FAP, zboggradnje privatne hidroelektra-ne „Rekovi}i“ na reci Lim. Pro-test je organizovala neformalnagrupa Pribojaca koji smatrajuda }e centrala, ~iji investitor je„Mini hidro investments“, na~ijem je ~elu Nikola Petrovi},doskora{nji direktor Elektro-mre`e Srbije. negativno uticatina ekologiju i zdravlje gra|ana.

Organizatori protesta naja-vili su pokretanje sudskog spo-ra pred Upravnim sudom Srbi-je, a zatim su u protestnoj {et-nji izrazili negodovanje zbogizgradnje hidroelektrane na sa-mo dva kilometra od centragrada. „Trpe}emo poslediceprofita koji }e neko zgrtati. Hi-drocentrala }e smanjiti vodo-tok Lima na pola, usled opada-nja nivoa vode svi kanalizacio-ni ispusti posta}e potoci do uli-

va u reku {to }e biti izvor zara-ze, a magla koja se ionako di`esa reke bi}e duplo gu{}a, ~ime}e se, ka`u stru~njaci, drasti~-no pove}ati broj obolelih odastme“, rekao je Mladen Stiko-vi}, diplomirani pravnik, jedanod govornika na protestu. Onsmatra da grad ne}e imati ni-kakvu korist od te elektrane jerPriboj ima odli~no elektro-snabdevanje zahvaljuju}i hi-drocentrali Potpe}. S. D.

SDA: Trg nazvati po Ku~evi}uTutin - Glavni odbor Stranke

demokratske akcije Sand`akauputio je inicijativu Skup{tiniop{tine Tutin da gradski trg na-zove po tragi~no nastradalompredsedniku ove op{tine rah-metli [emsudinu Ku~evi}u, ko-

ji je poginuo pro{log petka u sa-obra}ajnoj nesre}i na magi-stralnom putu Novi Pazar - Tu-tin. Na specijalnoj sednici Glav-nog odbora SDA, odr`anoj uTutinu u pro{irenom sastavu,pro~itane su brojne hatarname

(telegrami sau~e{}a), a liderSDA Sulejman Ugljanin govo-rio je o Ku~evi}u i rezultatimakoje je postigao. Ku~evi} je biozamenik predsjednika SDASand`aka i predsednik op{tineTutin od 1996. godine. S. D.

Pribojci protestovali zbog gradnje privatne hidroelektrane

Ne damo Lim

Foto:

Med

ija ce

ntar

Za rekonstrukciju puteva godinu danaSjenica - Privatna preduze}a

„Slo`na bra}a“ iz Nove Varo{i i„Divlja rijeka“ iz Sjenice u na-rednih godinu dana radi}e narekonstrukciji saobra}ajnica nateritoriji sjeni~ke op{tine. Ovedve kompanije su sa zajedni~-kom ponudom bile jedine u~e-

snice tendera, koji je pre dvameseca, raspisala lokalna sa-mouprava. Ovi izvo|a~i radovaza 170 miliona dinara, bez po-reza na dodatu vrednost, oba-vezni su da urade elaborat o sta-nju kolovoza na podru~ju sje-ni~ke op{tine, izvr{e centralnu

stabilizaciju kolovoza ukupnepovr{ine 68.370 kvadratnihmetara i na putevima postaveasfalt debljine {est centimetara.Rok za zavr{etak poslova je go-dinu dana, a garantni rok je dvegodine od prijema zavr{enogposla. S. N.

Pe{tersko polje ugro`ava sme}e

Zavr{en asfaltni put do Kukurovi}a pored Priboja

[ansa za o`ivljavanje sela

Napadi 1993. godine Selo Kukurovi}e, koje se nalazi na trome|i Srbije, Crne Gore i BiH, prema sve-

do~enju me{tana i podacima nevladinih organizacija, 18. februara 1993. gra-natirale su snage tada{nje Vojske Jugoslavije. U napadu su ubijena tri me{tani-na bo{nja~ke nacionalnosti, uni{teno vi{e ku}a, {tala i ostale imovine. Bo{njaciKukurovi}a su svedo~ili o vi{emese~nom maltretiranju U`i~kog korpusa VJ, zbog~ega se ve}ina iselila iz sela. Zbog zlo~ina po~injenih nad Bo{njacima Kukurovi-}a Fond za humanitarno pravo tu`io je dr`avu Srbiju, koju je sud u prvostepe-nom postupku osudio da je odgovorna za zlo~ine po~injene 1993. Apelacionisud je oborio presudu, tvrde}i da nije mogu}e ta~no utvrditi ko je napao selo1993. Slu~aj je vra}en na po~etak.

Ne `ivi se od asfalta u gradu: Kukurovi}i

petak, 20. oktobar 2017. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

Re{enja za saobra}ajne gu`ve

Novi Pazar - Predstavnici Instituta za pu-teve Srbije i novopazarske gradske upraverazgovarali su o re{enjima za izme{tanje sao-bra}aja iz gradskog jezgra. Na sastanku jepredstavljen nacrt planiranih re{enja za una-pre|enje saobra}ajne infrastrukture i re{ava-nje saobra}ajnih problema u samom centrugrada, kojima bi se otklonili veliki zastoji naulicama. Dokumentom koji je prezentovanobuhva}en je magistralni put od Banjske pe-tlje do veze sa obilaznicom oko Novog Paza-ra. U naredne ~etiri sedmice, o nacrtu preli-minarnih re{enja, izja{njava}e se ovda{njistru~njaci. Tek posle toga mo}i }e da se raz-govara o konkretnim idejnim re{enjima, a unacrtu su se na{la tri potencijalna. S. N.

Besplatno pregledano vi{e od 500 gra|ana

Novi Pazar - U okviru akcije besplatnihpregleda, koju je pokrenulo Ministarstvo zdra-vlja Srbije, u novopazarskoj Op{toj bolnici,

pro{log vikenda, pregledano je vi{e od 500stanovnika ovog grada. Oni su prolazili ultra-zvu~ne preglede stomaka, ginekolo{ke pre-glede i utvr|ivanje PSA tumor markera. U ko-ri{}enju ovih zdravstvenih usluga prednja~ilisu oni bez zdravstvenog osiguranja. Novopa-zarci su bili najzainteresovaniji za ultrazvu~nepreglede stomaka, pa je za ~etiri sata pregle-dano vi{e od 300 pacijenata. Oni kod kojih sudijagnostikovani zdravstveni problemi, upu-}eni su na dalje le~enje. Odzivom pacijenatazadovoljni su i na Ginekolo{kom odeljenju,gde je u toku akcije pregledano stotinu ena.Pacijenti, koji ovakve akcije koriste da kontro-li{u svoje zdravlje, predla`u da u budu}e bu-du organizovani i kardiolo{ki pregledi. S. N.

Gojgi} u Apelacionom sudu

Novi Pazar - Visoki savet sudstva (VSS)izabrao je predsednika novopazarskogOsnovnog suda \or|a Gojgi}a za sudijuApelacionog suda u Ni{u. Gojgi} je za sudijuOsnovnog suda u ovom gradu izabran2009. godine, a od maja 2014. godine jepredsednik tog suda. Karijeru je zapo~eo uOp{tinskom sudu u Novoj Varo{i kao sudij-ski pripravnik. S. N.

U D

VE R

E^I

Novi Pazar - U ovom gradu jo{se prepri~ava pro{lonedeljna po-seta predsednika Srbije i Turske,Aleksandra Vu~i}a i Red`epaTajipa Erdogana. Posle njihovogboravka, uz do sada ovde nevi|e-ne mere obezbe|enja, ostalo jeda se izvr{e neophodne pripre-me za izgradnju dva mosta, de~i-jeg vrti}a i rekonstrukciju hama-ma. U ~ast ove posete „PrijateljiSand`aka“ iz Turske podelili su200 bicikla mali{anima u ovomgradu, a ova organizacija i istan-

bulska op{tina Fatih obezbedilisu donaciju od 30 hiljada evra zapobolj{anje uslova rada u O[„Vuk Karad`i}“, najbrojnijoj uovom gradu. Najvi{e novca bi}eutro{eno za opremanje kabinetaza informatiku.

Tek treba da, uz finansijskupomo} turskih donatora, usledirealizacija kapitalnih projekata uovom gradu. Za izgradnju mosto-va i de~ijeg vrti}a Turska agencijaza razvoj (TIKA) obezbedi}e 3,2miliona evra. „U toku je izradatehni~ko-projektne dokumenta-

cije za izgradnju mostova i de~ijegvrti}a na Rekreacionom centru,~iji }e kapaciteti biti duplirani“,ka`e pomo}nih novopazarskoggradona~elnika za me|unarodneprojekte Faruk Suljevi}.

Oba mosta sa pristupnim sa-obra}ajnicama gradi}e se na reciRa{ki. Jedan je u samom centrugrada, poznat kao „Velika }upri-ja“, spaja centar sa Starom ~ar{i-jom i nalazi se podno gradskogbedema. Ovaj most se poslednjihnekoliko godina nalazi u grad-

skom bud`etu me|u kapitalniminvesticijama i predra~unskavrednost mu je 200 hiljada evra.Novi izgled ovog mosta mora dabude uklopljen u ambijentalnucelinu. Preko njega se odvijaglavni gradski saobra}aj i nastru~njacima je da prona|u re{e-nja koja }e zadovoljiti kriteriju-me ambijenta i potrebe pe{aka ivoza~a. Drugi most gradi}e seuzvodno uz Ra{ku, iznad hotelaVrbak. Vrednost ovih radova je1,2 miliona evra.

Najstarija zgrada Pred{kolske

ustanove „Mladost“ na Rekrea-cionom centru bi}e potpuno po-ru{ena i na tom mestu bi}e izgra-|ena nova sa dupliranim sme-{tajnim kapacitetima i opremlje-na po najsavremenijim standar-dima. Vrednost ove investicije jedva miliona evra. Koliko }e ko-{tati rekonstrukcija hamama,kulturno-istorijskog spomenikaiz XV veka, jo{ se ne zna. Izvesnoje da }e radove finansirati Tur-ska, Islamska zajednica (IZ) u Sr-biji i grad Novi Pazar. Suljevi}nagla{ava da su ugovor, prilikomposete dvojice predsednika, pot-pisali predstavnici Vakufske di-rekcije Turske, IZ u Srbiji i gradaNovog Pazara.

- Tehni~ko projektnu doku-mentaciju radi}e turski stru~nja-ci. Tek kada projekat bude zavr-{en, zna}e se koliko treba novcaza rekonstrukciju tog objekta i {ta}e ko da finansira - obja{njavaSuljevi}. Za poslednjih sedam go-dina TIKA je u razli~ite projekteu ovom gradu ulo ila oko sedammiliona evra. Najzna~ajnija je iz-gradnja dve osnovne {kole (NoviPazar i Bele Vode) i rekonstruk-cija i opremanje Ginekolo{ko-aku{erskog odeljenja u Op{tojbolnice. Sredstvima ovog dona-tora izgra|ena su dva mosta nareci Trnavici, podizani malinjaci,pomagane kulturne i obrazovneinstitucije. S. Novosel

Novi Pazar - U~enici novopa-zarskih osnovnih i srednjih{kola, ~lanovi izvi|a~kih odre-da „Sand`ak“ i „Kompas“, upo-sleni na javnim radovima, rad-nici JKP „^isto}a“ , nadle`negradske i inspekcijske slu`be,u~estvovali su u akciji ~i{}enjanajugro`enijih lokacija na grad-skom i prigradskom podru~ju.Akciju ~i{}enja organizovala jegradska uprava pod sloganom

„Ja ne}u stati, dok grad ne}e za-blistati“. Cilj ove aktivnosti jepobolj{anje javne higijene nateritoriji grada i unapre|enje i-votne sredine.

U~esnici akcije su sre|iva-nje ~etiri najugro`enije lokaci-je po~eli poslednjeg dana sep-tembra. Mali}a Plojovi} izOdeljenja za za{titu `ivotnesredine ocenjuje da smisao ak-cije nije „samo dovo|enje ovih

lokacija u normalno stanje“ve} i da se tim poru~uje gra|a-nima „da vode vi{e ra~una ookolini i mestu gde `ive“. Izove gradske slu`be najavljujuda }e dobrovoljne akcije ~i{}e-nja i sre|ivanja biti nastavljenei u narednom periodu, a obra-zovne institucije u gradu pozi-vaju da vi{e pa`nje posveteekolo{kim temama i zna~ajuza{tite `ivotne sredine. S. N.

Novi Pazar - Za koji dan vi{eod mesec dana, navr{i}e se je-danaest godina kako je tada{njipremijer Srbije Vojislav Ko{tu-nica polo`io kamen temeljac zapo~etak izgradnje obilazniceoko Novog Pazara. Saobra}aj-nica duga nepunih sedam kilo-metara, po tada{njim planovi-ma, odavno je trebalo da budeu funkciji i da od te{kih vozila utranzitu rastereti gradske sao-bra}ajnice. Radovi na ovomobjektu su po~injali nekolikoputa i prekidani.

Nekada nije bilo sredstava,a najve}a prepreka bila je eks-proprijacija zemlji{ta. Vlasni-ci zemlji{ta su za svoje parcele,preko kojih prolazi saobra}aj-nica, tra`ili nerealno visokecene. U tu trgovinu prste jeume{ala i politika. Kako su sesmenjivali nadle`ni ministri ikoalicioni partneri, tako je izpo~etka kretala pri~a o obila-znici i njenom finansiranju izrepubli~kog bud`eta i nekada-{njeg Nacionalnog investicio-nog plana. Izgleda da je na

obilaznicu ponovo do{ao red.JP „Putevi Srbije“ raspisalo jetender za izbor izvo|a~a rado-va na izgradnji obilaznice, ko-ji je , bez poreza na dodatuvrednost, vredan vi{e od 66,6miliona dinara.

Radovi }e se izvoditi na delo-vima gde je zavr{ena ekspropri-jacija, ka`u u lokalnoj samou-pravi. U tenderu se navodi da }ebiti asfaltirano 8.874 kvadrata.Radovi treba da traju 120 rad-nih dana. Tender je otvoren do15. novembra. S. N.

Novi Pazar - Turisti~ka organi-zacija Novog Pazara (TONP)u~estvovala je na Me|unarod-nom festivalu turisti~kih publika-cija „Kofer slova“ u Kru{evcu iotuda su se njeni predstavnicivratili sa tri vredna priznanja.Ova manifestacija je okupila 60turisti~kih organizacija iz zemljei regiona. TONP je dobila zlatnoodli~je za najbolji veb-sajt. Direk-torka Ljiljana Le{evi} ocenjuje daje priznanje izuzetno va`no „jersmo ga dobili od kolega sa veli-kim znanjem i iskustvom“.

- U toku je prevod sajta na en-gleski, turski i bosanski jeziku i ve-

rujem da }e to privu}i nove turi-ste u ovaj kraj. Osim prve nagra-de za sajt, osvojili smo drugo me-sto za turisti~ku mapu i tre}e zadopunski i promotivni materijal.Izuzetna priznanja za nas, jer smojedini u~esnici ove manifestacijekoji su osvojili nagrade u tri kate-gorije, nagla{ava Le{evi}eva. Tu-risti~ke mape imaju sve neophod-ne informacije o objektima i me-stima interesantnim za posetioce.U dopunskom i promotivnommaterijalu su bed`evi sa simboli-ma grada, magneti i razglednice.Direktorka Le{evi} isti~e da suova priznanja „novi vetar u le|a u

naporima da se lepote, zanimlji-vosti i bogatstvo kulturno-istorij-skim znamenitostima na najboljina~in promovi{u“.

U TONP-u dobro su odmaklepripreme publikacija za novu se-zonu. Uporedo za tim teku pri-preme za Sajam turizma u Izmi-ru u decembru ove godine i me-sec dana nakon toga u Istanbulu.Me|unarodni festival turisti~kihpublikacija „Kofer slova“, organi-zovala je Turisti~ka organizacijaKru{evca, uz finansijsku podr{kuMinistarstva trgovine, turizma itelekomunikacija i Turisti~ke or-ganizacije Srbije. S. Novosel

Bi}e nastavljeni radovi na obilaznici oko Novog Pazara

Vrednost 66,6 miliona dinara

Za blistaviji grad

Foto:

S. @u

pljan

in

Dobrovoljci sre|uju grad

TONP: Promo na„Koferu slova“

Priznanja za TONP na Festivalu turisti~kih publikacija u Kru{evcu

Kofer slova pun priznanja

Novi Pazar posle posete predsednika Srbije i Turske

Sti`u pare za infrastrukturu

Jo{ bez investicija Za sada, iz Turske nema nagove{taja da }e u ovom gradu biti otvo-

rena neka fabrika i uposlena nova radna snaga. Novi Pazar ostaje namapi malobrojnih lokalnih zajednica u Srbiji gde od 2000. godine ne-ma direktnih investicija, niti otvaranja novih radnih mesta.

petak, 20. okIV

KULTURA

Prijepolje - Pojam nematerijalne kul-turne ba{tine oblikovao je devedesetihgodina UNESKO, a u Srbiji je tokom de-setak godina Nacionalni komitet za ne-materijalno kulturno nasle|e formiraolistu koja do sada ima 34 elementa. Me-|u njima je samo jedan vezan za bo-{nja~ko nasle|e. Nematerijalnu svetskuba{tinu ~ini usmena tradicija, umetni~-ko izvo|enje, dru{tveni obi~aji, rituali,festivali, znanja i obi~aji vezani za priro-du i svemir, te znanja i ume}a vezana zatradicionalne zanate. Za upis na svetskipopis, nemetarijalno kulturno nasle|emora imati odlike tradicionalnog, ali jo{uvek prisutnog i `ivog, {to zna~i da je tojo{ savremena urbana ili ruralna praksau kojoj su uklju~ene razli~ite kulturnegrupe. Tako|e je neophodno da bude in-kluzivna, da povezuje pro{lost, sada-{njost i budu}nost, te doprinosi dru{tve-nom jedinstvu, ohrabruje ose}aj identi-teta i pripadnosti razli~itim dru{tvima,odnosno dru{tvu u celini.

Zbog ~injenice da je bo{nja~ko ne-materijalno kulturno nasle|e malo po-znato, malo istra`eno, i da bi inicijativatrebalo da potekne upravo od Bo{nja-ka, Udru`enje Nova vizija iz Prijepoljapokrenulo je projekat pod nazivom„Inkluzivna za{tita nematerijalnog kul-turnog nasle|a Bo{njaka u Sand`aku“.Realizacija je po~ela okupljanjem pred-stavnika kulturnih institucija iz NovogPazara, Sjenice, Priboja, Nove Varo{i,Tutina i Prijepolja i ~lanova Bo{nja~kognacionalnog vije}a na dvodnevnom se-minaru kako bi se u prisustvu najemi-nentnijih stru~njaka iz ove oblasti u Sr-biji definisali pojmovi, sa~inili predlo-zi, odredili eventualno i nosioci istra`i-vanja {to bi omogu}ilo da se rasvetli

bo{nja~ko nematerijalno kulturno na-sle|e koje jo{ ivi na ovim prostorima itako prepozna kao deo nematerijalnognasle|a ne samo ove dr`ave ve} i svet-ske ba{tine.

Tim stru~njaka za ovu oblast predvo-dio je predsednik Nacionalnog komitetaza nematerijalno kulturno nasle|e i de-kan Filozofskog fakulteta Univerziteta uBeogradu prof. dr Danijel Sinani, koji jeukazao na iskustva i probleme u radu sa-me institucije, ali i kako utvrditi potrebei o~uvati legitimitet aktera u domenu po-litike, kulture i identiteta u okviru o~uva-nja nematerijalnog kulturnog nasle|aBo{njaka u Srbiji. Kroz predavanja, ali ikonkretna uputstva kako postupati i ka-

ko sprovesti ni malo jednostavnu proce-duru mapiranje i prepoznavanje odre|e-nog oblika nematerijalne ba{tine, u~e-snike skupa vodili su prof. dr Milo{ Mi-lenkovi}, ~lan Svetskog saveta antropo-loga, Danijela Filipovi}, koordinator zasaradnju u okviru Nacionalnog registranematerijalnog kulturnog nasle|a i Du-{ica @ivkovi}, ~lan Nacionalnog komite-ta za saradnju sa Uneskom.

U~esnici skupa su se slo`ili da je ne-materijalna kulturna ba{tina, odnosnonasle|e Bo{njaka veoma malo poznato,da nije prihvatljivo da je Nacionalni ko-mitet koji se bavi ovom obla{}u jednona-cionalan i da su se samo pazarske manti-je na{le na listi nematerijalnog kulturnog

nasle|a koja je do sada formirala ova dr-`avna institucija.

Upravo ovakav projekat, koji Nova vi-zija iz Prijepolja ostvaruje u saradnji sa@enskom inicijativom iz Priboja, a dona-tor je Fondacija za otvoreno dru{tvo,omogu}i}e, slo`ili su se svi, da se u sva-koj od pomenutih op{tina akteri koji suzainteresovani za nematerijalno kultur-no nasle|e bolje upute i prona|u ele-mente koji }e zadovoljiti kriterijume izprocedure za upis na listu nematerijal-nog kulturnog nasle|a Republike Srbije,{to bi omogu}ilo da to nasle|e ne samobude popisano, nego da nastavi da `ivi iomogu}i novu afirmaciju.

I. Had`agi} Durakovi}

Prijepolje - Mala {kola novinarstva „@urza urnalce“ koju je koncipirala i koju vodinovinar Indira Had`agi} Durakovi} po~elaje da radi u jesen 2010. godine kao deo pro-jekta Biblioteke „Vuk Karad`i}“ koji je fi-nansiralo Ministarstvo za kulturu. Od tada,pa do ove jeseni, kroz {kolu je pro{lo stoti-nak u~enika vi{ih razreda osnovne {kole, ali

i srednjo{kolaca sa ciljem da se mladi {to ra-nije upoznaju sa funkcionisanjem medija,da razvijaju kriti~ko mi{ljenje o svetu okosebe, pojavama ali i sadr`ajima koje nudesavremeni mediji koji su veoma prisutni unjihovoj svakodnevici i ~esto presudno uti-~u na formiranje stavova i ukusa.

Zahvaljuju}i razumevanju i velikoj po-

dr{ci Biblioteke „Vuk Karad`i}“koja je ovu radionicu uvrstila usvoj godi{nji program rada, „`ur-nalci“ obele`avaju sedam godinaove jedinstvene {kole novinarstvakroz tekstove koji }e biti objavlje-ni u prednovogodi{njem dvade-setim prvom broju „@urnalca“,malih novina za decu i roditeljekoje predstavljaju sublimat rada.Direktorica Biblioteke „Vuk Ka-rad`i}“ Sadija Hod`i} daje punupodr{ku ovakvom radu sa decomi izra`ava zadovoljstvo {to je izda-va~ po mnogo ~emu posebne publikacijekoju stvaraju deca.

- Kao i prethodnih godina vladalo je ve-liko interesovanje mladih, odnosno u~eni-ka osnovne {kole za sticanje i razvijanjeznanja o novinarstvu. Kao rezultat radaiza{la su tokom 2016. godine dva broja„@urnalca“ koji sadr`e veoma ozbiljne tek-stove, iskazuju elje, ali ~esto daju i kriti~kiosvrt na stvarnost koja je vi|ena de~jimokom veoma realno. „@urnalac“ je postaoomiljen ne samo me|u decom, ~itaju ga iu Biblioteci, ve} i me|u njihovim nastavni-cima i roditeljima. Uprkos skromnom bu-d`etu, Biblioteka je i ove godine izdvojilasredstva za {tampanje dva broja ove poseb-

ne de~je novine, ka`e Hod i}. Do sada je u„@urnalcu“ objavljeno vi{e od 300 tek-stova u~enika od 11 do 18 godina. Obe-le`avaju}i mali jubilej kada je u apriluiza{ao dvadeseti broj, „`urnalci“ su, pra-te}i projekat prekograni~ne saradnje Bi-blioteke „Vuk Karad`i}“ iz svog ugla na-slikali stihovima i pri~ama reku Lim, {toje poseban dodatak, te je tako dvadesetibroj imao i uve}an broj strana. Tako suse stihovi i bele{ke malih novinara po-sve}eni Limu na{li u knjizi „Limske pe-sni~ke luke“ koju je Biblioteke {tampalau okviru realizacije svog projekta preko-grani~ne saradnje „Kultura za Evropu,Evropa za kulturu“. S. D.

Nova Varo{ - Novovaro{ki ljubitelji fo-tografije ima}e priliku da u narednih de-setak dana u galerijskom prostoru Domakulture „Jovan Tomi}“ pogledaju izlo`bu„Betina fotografija 2017.“ ^ini je oko 50izuzetnih fotografskih ostvarenja, priku-pljenih na Me|unarodnom konkursumedijske profesionalne fotografije u Ju-goisto~noj Evropi koji ve} 14. godinu zaredom organizuje Novinska agencija Be-ta. U okviru ove zanimljive postavke, pri-kazane su i pobedni~ke fotografije „[are-na revolucija“, „Kupanje“ i „DimitrijeTucovi}“, kao i „Vratio se Leopold“, na-stale objektivima fotoreportera RobertaAtanasovskog, Mitra Mitrovi}a, Vladi-mira @ivojinovi}a i Bernarda ]ovi}a.

- Na ovogodi{njem konkursu stiglo jevi{e od 300 radova od 76 autora - medij-skih profesionalaca iz osam evropskih ze-malja. Betina fotografija godine je jedinikonkurs te vrste u regiji i {ire, a na dosa-da{njih 14 javnih poziva u~estvovala su

Nova Varo{ - U novovaro{kom Domukulture ve~eras }e, od 20 sati, biti izvede-na predstava „Mi ~ekamo bebu“ pozori-{ta „Bata Buli}“ iz Petrovca na Mlavi, ko-ju je po tekstu Stevana Koprivice, re`iraoMilo{ Jagodi}.

Re~ je savremenoj komediji koja naurnebesan na~in opisuje uzbu|enje i ra-dost koje donosi „drugo stanje“. Mladibra~ni par ~eka bebu, ali najve}u panikuoko trudno}e, poro|aja i samog novoro-|en~eta ne stvaraju oni, ve} najbli`a oko-lina. To stanje u ovoj pri~i zaista jeste„drugo“, a to zna~i da je potpuno pome-reno iz normale i to gotovo kod svih liko-va koji defiluju scenom. Svako na svoj na-~in, iz sopstvenog karaktera, `elja i stra-

Kako za{titi nematerijalno kulturno nasle|e Bo{njaka u Sand`aku

Tradicionalno, ivo i inkluzivno

Me|u saradnicima i Jasminka Petrovi}

Sa „@urnalcem“ je sara|ivala i Jasminka Pe-trovi} naj~itaniji pisac za decu i kao rezultat tesaradnje su i brojni tekstovi „`urnalaca“ koji suse na{li u knjizi „Prijepolje iz de~jeg ugla“ u iz-danju Biblioteke „Vuk Karad`i}“. A JasminkaPetrovi} je rekla o „@urnalcu“: „Aktuelan, infor-mativan, savremen, zanimljiv. Sve u svemu -svaka ~ast“!

U okviru programa Biblioteke „Vuk Karad`i}“

Po~eo novi „@ur za urnalce“

Novi Pazar - Knji`evnik iz Novog Paza-ra Enes Halilovi} dobitnik je nagrade„Stevan Sremac“ grada Ni{a za 2016. go-dinu, za roman „Ako dugo gleda{ u po-nor“, odlu~io je tro~lani iri u sastavu Va-sa Pavkovi}, Aleksandar Gatalica i Sne`a-na Milosavljevi} Mili}. Nagra|eni roman`iri je ocenio kao „pravu gr~ku tragedijuna novopazarski na~in“.“Knjiga je napi-sana bez `elje da kalkuli{e, ili povla|uje,bez potrebe da se na njenim stranicama

Nova nagrada

Izlo`ba fotograf

Promocija

Komediju po tekstu Stevana Koprivicere`irao Milo{ Jagodi}: Iz predstave

Pozori{te „Bata Buli}“ ve

„Mi ~

ktobar 2017. V

ANKETA

1.273 fotoreportera sa blizu 6.000 radova,istakao je na otvaranju izlo`be pro{logpetka Dragan Janji}, glavni i odgovorniurednik agencije Beta. On je tom prili-kom podsetio da ova tradicionalna mani-festacija zna~ajno doprinosi populariza-ciji medijske fotografije, saradnji profesi-onalaca, razmeni iskustava i me|usob-

nom razumevanju, kao i da je veoma va-`no da je zato pogleda i publika u unutra-{njosti Srbije. Betine izlo`be su gostovaleu Parizu, Otavi, Zagrebu, Skoplju i poje-dinim gradovima u Srbiji, a u Novoj Va-ro{i ju je organizovala prijepoljska Tele-vizija Forum povodom devetogodi{njicepostojanja i uspe{nog rada. R. P.

hova, do`ivljava dolazak bebe na svet. Ataj novi ivot je pokreta~ ~itavog niza ko-mi~nih situacija , on osvetljava galeriju ja-ko neobi~nih, obojenih likova, daje ubr-zanje i zamajac radnji, podi`e temperatu-ru i uzbu|enje u svakom junaku.

- „Mi ~ekamo bebu“ je predstava kojanema nikakvih pretenzija da se bavidnevnom politikom ili dnevno aktuelnimproblemima. Ona poku{ava da ka`e ne-{to o svakome od nas kada se na|emopred najlep{om i najuzbudljivijom stvarina svetu - ro|enjem deteta. Nadamo seda }emo i novovaro{koj publici uspeti dadonesemo pozitivne energije, topline, teda }emo se svi zajedno radovati i zaba-vljati prepoznav{i sami sebe u nekim od

scena na{e predstave - ka`e reditelj pred-stave Milo{ Jagodi}.

Pozori{ni ansambl petrova~kog Kultur-nog centra ina~e je dobro poznat doma}emgledali{tu. Do sada su u gradu na padina-ma Zlatara gostovali desetak puta uglav-nom sa komedijama kojima su Novovaro-{ane do suza nasmejali. Dobru zabavu obe-}avaju i ovog puta, a glavne uloge su pove-rene mladim gluma~kim nadama - Sa{iRadivojevi}u i Milici Cicovi}, koja je na pre-mijeri u Petrovcu na Mlavi debitovala sa 14godina. U komadu igraju i : Milica Ili}, Je-lena Jana}kovi}, Suzana Stankovi}, Miro-slav @ivadinovi}, Miodrag Luki} i debitantJovan Ivkovi}. Scenografiju i kostimografi-ju potpisuje Dragan Sovilj. R. P.

Kako zaustaviti pad nataliteta u novovaro{kom kraju

Ve}a zaposlenost i plate glavni preduslovi

Na podru~ju op{tine je u prvih osam meseci 2017. ro|eno svega 57 novoro|en~adiNova Varo{ - Nova Varo{ polako ostaje

bez podmlatka i pored stimulativnih me-ra dr`ave i lokalne samouprave. U njoj sevi{e umire nego {to se ~uje pla~ beba. Napodru~ju op{tine je u prvih osam meseci2017. na svet do{lo svega 57 novoro|en-~adi {to je najmanji broj u poslednjih ne-koliko godina. Bele`i se i dramati~an padu~eni~ke populacije, posebno po selima,te u~ionicama u planinskim vrletima pre-ti katanac. Kolone Novovaro{ana koji na-pu{taju zavi~aj sve su du`e. Tako se lanezvani~no trajno odselilo 252 itelja zlatar-skog kraja, ali su pretpostavke da je tajbroj i zna~ajno ve}i te nas je danas zbogekonomskih migracija jedva petnaestakhiljada. Prema podacima republi~kog Za-voda za statistiku, Nova Varo{ se nalazime|u pet op{tina u Srbiji sa najni`omstopom nataliteta u Srbiji.

Pitali smo na{e sugra|ane kako zau-staviti ovakve negativne trendove. Anke-tirani Novovaro{ani kao glavne uzrokepada nataliteta navode nezaposlenost,lo{u ekonomsku situaciju, nedovoljnupomo} iz dr`avne i op{tinske kase, ali iporeme}eni sistem vrednosti.

Predrag Marinovi} (37), diplomirani ekonomista:

Nezaposlenost i niske zarade su dvaglavna razloga zbog kojih se ra|a sve ma-nje beba. Kako na teritoriji novovaro{keop{tine, tako i na nivou gotovo ~itave Re-publike. Mladi ljudi zbog nedostatka po-sla nemaju ekonomsku sigurnost, ali i ve-}ina onih koji su imali sre}u da do|u doradne knji`ice imaju male plate ili prima-nja koja su nedovoljna da bi se deci obez-bedili pristojni uslovi za odrastanje i ivot.

Branko Pucarevi} (35),strukovni menad`er:

Problem je u na{em mentalitetu i po-reme}enom sistemu vrednosti po ko-jem su mladima za sklapanje braka ipro{irenje porodice potrebni luksuzni

stanovi, automobili, dobro pla}eni i {to„lak{i“ poslovi... Svi se oslanjaju na dr-`avu i op{tinu. Statistika pokazuje da jeu pojedinim najsiroma{nijim op{tina-ma beba sve vi{e, kako objasniti taj fe-nomen? Ma{tamo o nekom luksuzu, azaboravljamo u kakvim su uslovima na-{e bake i majke ra|ale i po desetoro de-ce. Ne ka`em da bi trebalo da se civili-zacijski vra}amo pola veka unazad, alitvrdim da bi nas bilo vi{e kada bi `ivelirealan ivot, a ne onaj virtuelni iz tablo-ida i dru{tvenih mre`a.

Anita Ibrovi} (32), diplomirani politikolog:

- Socijalna nesigurnost, nezaposle-nost, nepovoljna ekonomska situacija iintenzivne migracije glavni su uzroci{to „rode nose katance“. Problem je nanivou dr`ave i lokala toliko eskalirao dase umesto borbe za tre}e ili vi{e dece,vodi bitka za prvo i drugo. Op{tina i dr-`ava izdvajaju zna~ajna sredstva zapodsticaj ra|anja, ali potrebne su i nekedruge mere. Recimo, da poslodavci po-{tuju zakone i ne otpu{taju porodilje popovratku na posao, mladim roditeljimabi bilo dobro obezbediti fleksibilnijeradno vreme, da mlade majke ne radeno}ne smene, a ne bi bilo lo{e organi-zovati edukacije o~eva u preuzimanjuobaveza oko potomaka. Zbog diskrimi-nacije porodilja nemali broj bra~nihparova napu{ta zlatarski kraj. Zabrinja-va i ~injenica da je sve manje skloplje-nih brakova, a da su sve u~estaliji raz-vodi. Uzroci pada nataliteta mogu biti imo`da preveliki modernizacijski zah-tevi koje diktira potro{a~ko dru{tvo,kao i trend malobrojne porodice iemancipacija `ena.

Danka Batakovi} (21), student:

Bolji uslovi `ivota su garant porastanataliteta. Njih stvaramo sopstvenim

zalaganjem, sticanjem novih znanja ive{tina, entuzijazmom i ve}om anga`o-vano{}u u dru{tvu i na poslovima kojanas interesuju ili za koja smo se {kolo-vali. Ali, nije sve na mladim ljudima.Dr`ava je ta koja je du`na da gra|animaobezbedi ambijent i uslove za bolji `i-vot. Zato su neophodni zna~ajniji dr-`avni podsticaji kako bi se mladi moti-visali na stvaranje porodice i potom-stva. Uz na{u dobru elju i volju i podr-{ku iz republi~ke i op{tinske kase, bi}enas u budu}nosti vi{e.

Biljana Simeunovi} (44),slu`benik:

Mo`da bi dr`ava ili op{tina trebalo davi{e sredstava izdvajaju za, recimo, zapo-{ljavanje mladih bra~nih parova ili da sedeci poklanjaju ud`benici za {kolu, jer jenjihova kupovina veliki namet za poro-dice sa ni`im odnosno prose~nim zara-dama. Neophodne su i stimulative mereza pred{kolce i polaznike vrti}a, a ne bi-lo lo{e i pove}ati iznose za jednokratnepomo}i najugro`enijima i porodicamasa troje i vi{e dece.

Olivera Puri} (60), diplomirani ekonomista:

Odlaze nam mladi i ne vra}aju se,to je glavni problem. Jer nemaju uslo-ve za povratak u grad u kome ne mo-gu da do|u do posla i pristojnih zara-da za odgajanje dece. Zato bi dr`ava iop{tina zajedni~ki trebalo da rade nare{avanju ovog, prema mom mi{lje-nju, najve}eg problema. U gradu je svemanje omladine, a sela su opustela, samalobrojnim iteljima, uglavnom sta-ra~kim doma}instvima. Prioritet u po-vratku bi trebalo da budu mladi kojisu zavr{ili fakultete. Njihovim dola-skom, sem {to bi nas bilo vi{e, popra-vila bi se i obrazovna i starosna struk-tura stanovni{tva.

R. Popovi}

oproba ova ili ona literarna strategija.Svedo~anstvo ostavljeno u romanu ‘Akodugo gleda{ u ponor’ tu je da uzbudi, po-trese i navede na razmi{ljanje“, navodi seu obrazlo`enju `irija. Halilovi} spada unajcenjenije autore mla|e generacije idobitnik je vi{e priznanja. Pored ostalih,Zlatne zna~ke za doprinos kulturi kao iknji`evnih nagrada „Branko Miljkovi}“,„\ura Jak{i}“, „Me{a Selimovi}“, „Ah-med Vali“... S. D.

Knji`evno ve~eNovi Pazar - U novopazarskoj biblioteci

„Dositej Obradovi}“ odr`ano je knji`evno ve~eposve}eno pesnicima Branislavu Brani Petrovi-}u, Izetu Sarajli}u i Mehmedaliji Maku Dizdaru.Ovih dana se navr{ava 100 godina od ro|enjaMaka Dizdara, kog smatraju za najve}eg bosan-skohercegova~kog pesnika. Dizdar je najpozna-tiji po svojim knjigama „Kameni spava~“ i“Mo-dra rijeka“. Po mnogima je najautenti~niji pe-snik koji je bio inspirisan i istorijom srednjove-kovne Bosne. Odabrane stihove govorio je reci-tator Atif D`afi}. S. D.

a za Halilovi}a

fija sa konkursa Novinske agencije Beta

medijske fotografije

Jedini regionalni konkurs profesionalne fotografije: Sa

otvaranja izlo`be u Domu kulture

~eras gostuje na sceni novovaro{kog Doma kulture

ekamo bebu“

petak, 20. oktobar 2017.VI

SAVETI POLJOPRIVREDNIH STRU^NJAKA

Zemljoradni~kezadruge

ka izgradnje luk-

Nova Varo{ - Neure|ena jav-na povr{ina iznad Trga vojvodePetra Bojovi}a u centru NoveVaro{i trebalo bi da do krajanaredne godine dobije sasvimnovi izgled. Kompletno ure|e-nje jedne od najatraktivnijih lo-kacija u gradu finansira}e Mini-starstvo privrede i Op{tina No-va Varo{ sredstvima od oko48,5 miliona dinara. Projekatizgradnje neure|enog delakompleksa Trga dobio je ne-davno „zeleno svetlo“ na kon-kursu „Gradimo zajedno“ Mi-nistarstva privrede, koje }e in-vesticiju finansijski podr`ati saoko 22,3 miliona dinara, dok }e

ostatak novca obezbediti Op{ti-na ili eventualno donatori.

Kako isti~u u op{tinskimodeljenjima za lokalni ekonom-ski razvoj i investicije, uskoro seo~ekuje potpisivanje ugovora sapredstavnicima resornog Mini-starstva, a u 2018. sledi najpretenderska procedura, a potom iizgradnja i ure|enje lokacije ko-ja bi trebalo da zablista u pu-nom sjaju najkasnije do krajanaredne godine

Projekat je jo{ sredinom fe-bruara 2014. godine uradila va-ljevska firma „Harmonija“, asredstva za ovu namenu od840.000 dinara obezbe|ena su iz

fonda Kancelarije za razvoj ne-dovoljno razvijenih podru~ja iop{tinskog bud`eta. Idejnim re-{enjem projekta predvi|eno jeda se lokacija oplemeni brojnimsadr`ajima. Prostor koji bi se saure|enim delom Trga prostiraona povr{ini od skoro jednog hek-tara, dobio bi novu, lep{u dimen-ziju, a o~ekivanja su da on posta-ne i glavno steci{te za odmor, re-kreaciju, ali i brojna gradska de-{avanja i manifestacije.

- Centralni plato bi}e ople-menjen zelenilom sa {etali{nomstazom i klupama, sadr`ajimaza najmla|e, letnjom pozorni-com, fontanom ili javnom ~e-

smom, dve kafe-galerije, po-mo}nim objektima, a bi}e po-trebno uraditi i prilaze i parkingprostor. Za gradnju sve ovoga,kako je planirano projektom, bi-}e upotrebljeni prirodni materi-jali (kamen, drvo, granit, pe-{~ar), isti~u u Op{tinskoj upra-vi. Ina~e, ve} decenijama una-zad urbanisti i razli~ite op{tin-ske garniture polemisali su kakobi se ova atraktivna lokacija naizuzetnom polo`aju mogla ure-diti. Bilo je mnogo ideja i pred-loga, od onih da se tu izgradistambeni kompleks, razli~iti ko-mercijalni sadr`aji, do izgradnjeolimpijskog bazena. R. P.

Zadruga je pravno lice, kojapredstavlja poseban oblik orga-nizovanja fizi~kih lica , koji po-slovanjem na zadru`nim princi-pima ostvaruju svoje ekonom-ske, socijalne, kulturne i drugeinterese i koji upravljaju i kon-troli{u poslovanjem zadruge.Zadru`ne vrednosti su osnovnisistem vrednosti zadru`nogpokreta na kojima po~iva svakazadruga, me|u kojima su: sa-mopomo}, demokratija, jedna-kost, pravednost, solidarnost isamoodgovornost. Zadru`niprincipi su smernice pomo}ukojih zadruge u praksi prime-njuju zadru`ne vrednosti. Za-dru`ni principi su: dobrovoljnoi otvoreno ~lanstvo; demokrat-ska kontrola ~lanova; ekonom-ska participacija ~lanova; auto-nomija i nezavisnost; obrazova-nje, obuka i informisanje; me-|uzadru`na saradnja i briga zazajednicu.

Zemljoradni~ke ili poljopri-vredne zadruge : Zemljoradni~-ke ili poljoprivredne zadrugemogu biti op{te i specijalizova-ne (ratarske, vo}arske, povrtar-ske, vinogradarske, sto~arske,p~elarske i dr.). Zemljoradni~keili poljoprivredne zadruge pro-izvode, preuzimaju, otkupljuju,prera|uju i prodaju poljopri-vredne, prehrambene i drugeproizvode zadruge i zadrugara,snabdevaju zadrugare repro-dukcionim materijalom, ener-gentima, sredstvima za proiz-vodnju, delovima za poljopri-vrednu mehanizaciju i drugomrobom, vr{e promet roba i uslu-ga zadruge, zadrugara i za za-drugare i pru`aju usluge doma-}instvima poljoprivrednika uorganizovanju i razvoju seo-skog turizma i vr{e sve ostaleposlove od interesa za poslova-nje zadruge. Specijalizovanezemljoradni~ke zadruge orga-nizuju proizvodnju odre|enihproizvoda, njihovu preradu iplasman na tr i{tu.

Osnivanje zadruge: Zadru-ga se osniva na osniva~kojskup{tini, zaklju~enjem ugo-vora o osnivanju, usvajanjemzadru`nih pravila i izborom or-gana. Zadrugu mo`e osnovatinajmanje pet poslovno spo-sobnih fizi~kih lica. Najmanjibroj osniva~a zadruge , ne mo-gu ~initi lica koja `ive u zajed-ni~kom doma}instvu sa osni-va~em. Zavisno od ciljeva osni-vanja i potrebnih sredstava zaosnivanje i poslovanje, zadru-ge se mogu osnivati ulozima ili~lanarinama, u skladu sa ugo-vorom o osnivanju i zadru-`nim pravilima.

Kako postati zadrugar: Za-drugar je fizi~ko lice koje je ~lanzadruge i u celosti ili delimi~noposluje preko zadruge, odno-sno koje preko zadruge proda-je svoje proizvode odnosnousluge, nabavlja proizvode ilikoristi usluge potrebne za oba-

vljanje svoje delatnosti ili nadrugi na~in neposredno u~e-stvuje u obavljanju delatnostiradi kojih je zadruga osnovana.

Osnovni kapital i ulozi za-drugara : Ukoliko zadrugari ula-`u u zadrugu uloge, oni mogubiti nov~ani i nenov~ani. Ne-nov~anim ulogom smatraju sestvari i prava izra`eni u nov~a-noj protivvrednosti. Ulozi za-drugara ~ine osnovni kapitalzadruge. Zadru`nim pravilimaodre|uje se minimalni pojedi-na~ni ulog. Zadrugar mo`eimati samo jedan ulog u zadru-zi. Ulozi zadrugara ne morajubiti jednaki. Ulog zadrugara nemo`e se prenositi pravnim po-slom. Zadruge koje se osnivajubez uloga zadrugara, sredstvaza osnivanje i poslovanje obez-be|uju iz ~lanarine zadrugara.Iznos ~lanarine odre|uje se za-dru`nim pravilima u jednakomiznosu za sve osniva~e, kao i zazadrugare koji pristupe zadruzinakon osnivanja. Po prestankustatusa zadrugara, ~lanarina sene vra}a.

Zadrugom upravljaju zadru-gari:U upravljanju zadrugom,zadrugari imaju jednako pravoglasa po principu „jedan zadru-gar - jedan glas“ u skup{tini za-druge. Organi zadruge su:skup{tina, upravni odbor, nad-zorni odbor i direktor i biraju sena odre|eno vreme koje nemo`e biti du`e od 5 godina samogu}no{}u ponovnog izbo-ra. Skup{tinu zadruge ~ine svizadrugari. Skup{tina zadruge jenajvi{i organ zadruge. Upravniodbor sastoji se od najmanje tri~lana. lanove upravnog odbo-ra bira skup{tina zadruge iz re-da zadrugara. Nadzorni odborsastoji se od najmanje tri ~lana.

lanove nadzornog odbora bi-ra skup{tina zadruge iz reda za-drugara. Direktor zadruge nemora da bude iz redova zadru-gara . Nadle`ni organ zadrugeje du`an da izabere direktorazadruge.

Raspodela dobiti u zadruzi:O raspodeli godi{nje dobiti, od-lu~uje skup{tina zadruge pousvajanju finansijskih izve{taja.Dobit se raspore|uje slede}imredom: 1) za pokri}e gubitakaprenetih iz ranijih godina; 2) zafondove za razli~ite namene,ako su obrazovani; 3) za isplatuneto dobiti ili pripisivanje dobi-ti ulozima zadrugara, osim uslu~aju zadruga koje posluju sa~lanarinom. Iznos neraspore|e-ne dobiti prenosi se u narednuposlovnu godinu ili se koristi zaunapre|enje zadruge. Zadru-gar u~estvuje u raspodeli dobi-ti srazmerno veli~ini svog ulogau zadruzi i vrednosti izvr{enogprometa preko zadruge u skla-du sa ustanovljenim principimaraspodele dobiti ure|enim za-dru`nim pravilima.

Zumreta Trtovac, dipl. in . poljoprivrede

Lokalno preduze}e „Slo`na bra}a“ gradi novi luksuzni objekat na Zlataru

Prvi hotel sa pet zvezdica Nova Varo{ - Polaganjem ka-

mena temeljca nedavno je naZlataru po~ela gradnja novogluksuznog hotela „Zlatarski bi-seri 2“ u vlasni{tvu Vojka Puri-}a. Objekat na lokaciji Babi}abrdo na povr{ini od 2,4 hiljadekvadrata grade neimari Puri}e-vog preduze}a „Slo`na bra}a“ izDrmanovi}a, a investicija jevredna 2,7 miliona evra. Osimsme{tajnih kapaciteta od oko130 le`ajeva, u hotelu }e raditidva restorana, bi}e izgra|enimoderni velnes centar, tri baze-na, fitnes i kongresna sala sa200 mesta, a novi hotelski kom-pleks sa pet zvezdica dobi}e isportske terene i brojne drugesadr`aje.

- Hotel }e biti izgra|en naj-kasnije za 12 meseci i bi}e novi,najluksuzniji „biser“ na Zlataru.Kompletnu izgradnju finansi-ra}emo sopstvenim sredstvima,kazao je investitor Vojko Puri}na prigodnoj sve~anosti povo-dom po~etka radova kojoj su,osim ~lanova familije, prisu-stvovali i brojni poslovni sarad-nici, privrednici, predstavniciZlatiborskog upravnog okruga,javnih preduze}a, lokalne sa-

mouprave i susednih op{tina.Puri} je tom prilikom pozvao idruge investitore da ula`u u tu-rizam i poljoprivredu jer su ovedve grane privrede razvojna{ansa zlatarskog kraja. „Radovesam po~eo iako op{tina NovaVaro{ nije izdala gra|evinskudozvolu. Godinu dana je ~eka-mo i jo{ je nismo dobili. Videlismo, me|utim, da drugi gradete smo i mi krenuli. Neka mezbog toga uhapse. Lokalna sa-mouprava kaska za privrednici-ma i nema dovoljno sluha. Pri-vrednik sam preko ~etiri dece-nije i sve {to imam ulo`io sam urodni kraj“, dodao je vlasnikpreduze}a „Slo`na bra}a Zorani Nele“, kompanije koja je laneobele`ila ~etvrt veka postojanjai uspe{nog rada.

Ova gra|evinska firma, naj-vi{e anga`ovana na polju putneinfrastrukture, a koja je nedav-no svoju primarnu delatnostpro{irila i na turizam i poljopri-vredu, jedna je od najuspe{nijihu ovom delu Srbije.

- O impresivnim poslovnimpoduhvatima kompanije, naj-bolje govori podatak da je pred-uze}e pro{lu godinu zavr{ilo sa

najboljom bonitetnom ocenomjer je u tom periodu ostvarilodobit od preko 100 miliona di-nara ~ime se na{lo na listi naju-spe{nijih u Zlatiborskom okru-gu, istakao je \or|e Kola{inac,generalni direktor „Slo`ne bra-}e“ , preduze}a koje trenutnozapo{ljava 154 radnika sa ambi-cijom da u bliskoj perspektiviuposli jo{ oko 80 Novovaro{ana.

Uspe{no poslovanje hotela„Zlatarski biseri 1“ u kome je za

gotovo dve godine ostvarenoskoro 12.000 no}enja, odli~napose}enost ski staza i ugostitelj-skog objekta na skijali{tu „Bri-je`|a“ kroz koje je prodefilova-lo oko 10.000 skija{a i gostiju,kao i ove godine rekordan brojod oko 32.000 korisnika uslugadva katamarana zakupljenih zakrstarenje okolnim jezerskim„biserima“, bili su za Vojka Pu-ri}a najbolja motivacija da svojbiznis nastavi da grana u obla-sti turizma. Zato }e, kako je na-

javio investitor, u narednomperiodu biti ulo`ena zna~ajnasredstva na oboga}ivanju turi-sti~kih sadr`aja. Prvi ozbiljnikoraci su ve} napravljeni. „Slo-`na bra}a“ u svom posedu odnedavno imaju farmu u Bulato-vi}ima, kao i zemlju i objekat uVu~iji.

- U opremanje i nabavkustoke na farmi u Bulatovi}imadosada je investirano oko polamiliona evra. Sto~ni fond tre-

nutno broji 80 krava, 600 ova-ca i 10 konja, a plan je da se ondo kraja naredne godine dupli-ra. Na farmi se proizvodi mle-ko, meso, kao i heljda tako dagosti „Zlatarskih bisera“ imajupriliku da u`ivaju u zdravim„zalogajima“ i gurmanskimspecijalitetima zlatarskog kra-ja. Turisti~ka ponuda bi}e una-pre|ena i {kolom jahanja, vo-`njom ~ezama u letnjoj i sanka-ma u zimskoj sezoni, a na kom-pleksu farme u planu je i iz-gradnja manjih turisti~kihobjekata u autenti~nom ambi-jentu kako bismo gostimaobezbedili {to bolji kontakt saprirodom - obe}avaju u me-nad`mentu „Slo`ne bra}e“.

U slu`bu turisti~ke ponude,a pre svega razvoja lovnog turi-zma bi}e stavljen i kompleks uVu~iji, koji se prostire na povr-{ini od od 220 hektara. Kompa-nija je za kupovinu zemlji{nogposeda, asfaltiranje pet kilome-tara puta na tom podru~ju i iz-gradnju objekta od 700 kva-dratnih metara dosada ulo`ilaoko 700.000 evra, a plan je dapreduze}e u ovu investiciju unarednih pet godina investira~ak 3.000.000 evra. Na skupu se~ulo i da }e se „Slo`na bra}a“ ubudu}nosti fokusirati i na poljueksploatacije {umskog bogat-stva, te su ve} zapo~ele pripre-me oko izgradnje peletare.

R. Popovi}

Ministarstvo privrede poma`e pro{irenje Trga u Novoj Varo{i

Projekat vredan 48,5 miliona dinara

Hotelski kompleks ~ini}e i dva restorana, tri bazena, velnes centar, fitnes i kongresna sala, sportski tereni...

Novi Pazar - Bila je Vojvodina mnogobolja nego pre {est meseci u finalu Ku-pa Srbije, ne i dovoljno dobra za NoviPazar, koji je, opet, bio onoliko dobarkoliko je trebalo da bi se osvojio jo{ je-dan vredan pehar. Vi|eno je uzbudlji-vo finale Superkupa, ne i dramati~no,a tako ne{to moglo je da se o~ekuje ob-zirom na snagu dva rivala. Superkupima veliku te`inu, dodu{e, re~ima ne ilako opisivu. Mo`da bi najslikovitijiprikaz bio - Novosa|ani su aktuelni{ampioni Srbije, Crvena zvezda posledevet uzastopnih sezona nije osvojilanijedan trofej, a za{to? Zato {to su dvaoti{la u Novi Pazar. Kad sve ovo zna-mo, treba znati i da se ovo {to je NoviPazar postigao zove podvig i ~udo jed-ne vanvremenske generacije.

Odmah posle osvojenog Superkupa,Novi Pazar - Vojvodina NS SEME 3:1(26:28, 25:21, 25:23, 25:21), fenomenal-ni Marko Radosavljevi} re~e da je ovajPazarov tim sastavljen od pravih i sjaj-nih pojedinaca, ali da me|u njima ne-ma hemije, bio bi to samo jo{ jedan odstotina obi~nih timova. Da su tim i ka-kav su tim, pokazuje i statistika me~a.Sva sedmorica prvopozivaca odigralasu za ekipu, ne {tr~e}i previ{e jedan iz-nad drugog. Svi koji su pogledali broj-ke iza njihovih imena znaju o ~emu jere~ kada se govori o Irfanu Hamzagi}u,Marku Radosavljevi}u, Benjaminu Da-ci, Andriji Vilimanovi}u, Marku Vuka-{inovi}u, Aleksi Polomcu i Elviru Zu-kovi}u, ali i onima koji su imali epizod-ne uloge, kapitenu Marku Bo`ovi}u,Hasanu Zatri}u i Aleksandru Simi}u,kao i o jedinoj dvojici koji se nisu poja-vili na tarafleksu Pendika, Nemanji

Sretenovi}u i Samedu Pru{evi}u. Udrugoj polovini drugog seta, u tre}emposebno, izgledalo je kao da se ti mom-ci poznaju ~itavu ve~nost, da su zajed-no u istom sastavu najmanje deset go-dina. Oni koji su se prvi put na{li u pri-lici da ih posmatraju verovatno su u ne-verici vrteli glavom kad su doznali da jeAndriji Vilimanovi}u, Marku Vuka{i-novi}u i Aleksi Polomcu ovo bio prvizvani~ni me~ u ovoj postavi.

Nije preterani optimizam ako se ka-`e da je ovo tim koji mo`e i vi{e. U tojigri mnogo toga izgleda i jednostavnoi lako, a bolje polazne osnove za ciljzvani {ampionska titula nema. Servisim je napada~ki i dobar, prijem Rado-savljevi}a, Vuka{inovi}a i Zukovi}aako zaka`e kod jednog, tu je onaj dru-gi ili tre}i da nadomesti propuste, i nakraju blok... smatralo se da bi to mogaoda bude najproblemati~niji segmentigre, a u ovom finalu pokazao se kao

faktor na kojem je izgra|ena pobeda.Ne mo`e se biti toliko naivan pa pove-rovati da im se ne}e dogoditi dani ukojima }e neki od njih, mo`da i svi za-jedno, izgledati kao da nikada ranijenisu pipnuli loptu, ali po{teno govore-}i i sa ove daljine mo`e se videti da }etakvih trenutaka biti jako malo. Osimako se, ne daj bo`e, dogode neke stva-ri na koje niko ne mo`e da uti~e.

Nakon {to je u Pazaru izgubio i tre-}u uzastopnu utakmicu (prvenstvo,kup i superkup) trener Vojvodine Ne-d`ad Osmanka~ skoro da je kopiraosve svoje ranije izjave, sa jednim do-datkom u vidu imena igra~a. ,,Pazarima navija~e koji su ,,igra~“, plus i ko-rektora kakvog nijedan drugi tim u liginema - Irfana Hamzagi}a“.

Nisu ovo prazne re~i {armantnog iuspe{nog Osmanka~a. Pazar ne igra uatmosferi koja karakteri{e ve}inu sala uSrbiji gde se igra vrhunska odbojka, apratioci su joj tek poneki gledalac, ~ija jeosnovna zanimacija grickanje semenkii aplaudiranje, ali samo kad isprazni fi-

{ik sa semenkama i samo zato {to tad nezna {ta da radi sa rukama, on tap{e.Ambijent u Novom Pazaru nosi ovajtim, ali odgovara svima, bolje re~eno, nesmeta ba{ nikom. Nije Novi Pazar tolikomo}an zbog atmosfere koju prave nje-govi navija~i, iako je zna~ajna, ve} zato{to ima sna`an tim, tim za sve dvorane,uslove, prilike i atmosfere.

Mo`da Novi Pazar ne osvoji tituluiako ima roster da se za nju izbori. Pada se to i ne dogodi ovo {to je do sadapostignuto toliko je veliko da vi{e ni{tane osvoje niko im na tome ne}e zame-riti. U metafori~kom smislu o ovimigra~ima domognu li se jo{ nekog tro-feja pri~a}e se, mo`da i ovako. Njemuda podignete iznad mre`e kamen ilibalon on }e umeti da ga ubaci u uokvi-reno polje - Irfan Hamzagi}. On je on-aj koji je u stanju da skicu napada iliodbrane nacrtanu na listu papira spro-vede u delo na terenu - Marko Radosa-vljevi}. Tu je i melanholik, ne po karak-teru nego po stalno ledenom izrazu li-ca, koji kreativan postoje onda kad svi-

ma kreativnosti ponestane - BenjaminDaca. Gde je ,,melanholik“ tu je i ,,san-gvinik“, dopadljiv na terenu, a u`iva io~igledno mu prijaju svetla pozornice- Marko Vuka{inovi}. Odbojka je igra,a u svakoj igri, bez ,,deteta“ nijedna ni-je zabavna. Iza njegovog bejbi fejsa kri-je se atomska energija kad napada krozsredinu - Aleksa Polomac. Odbojka jesport u kojem je anga`ovano bezbrojanaliti~ara van terena i jedan unutra,~ija ma{ta u tandemu sa znanjem mo-`e sva{ta - Andrija Vilimanovi}. Ostaoje jo{ onaj za koga su mnogi mislili da}e mu {ifru provaliti posle samo jedneutakmice, a, evo ide i druga sezona i nepojavi se ba{ niko ko je na putu da je inasluti - Elvir Zukovi}. Ne bude li tro-feja, nikoga ne bi trebalo da iznenadikrene li pri~a, da bi Hamzagi} boljesme~ovao kamenom i balonom nego{to to ~ini loptom, da Radosavljevi}umo`e da pogodi samo u video igrici, daDaca mo`e da igra samo tamo gde ne-ma mre`e, da Vuka{inovi} mo`e bitidopadljiv samo fotografu, da je Polo-mac mekan i mlitav, Velimanovi} po-span i da Zukovi}evu bravu mo`e daotklju~a i priu~eni odbojka{. Sve je mo-gu}e, i hvalospevi i nipoda{tavanja.

U ovoj utakmici, kapiten Bo`ovi},Zatri}, Simi}, Sretenovi} i Pru{evi} he-miji su doprinosili sa strane, u nekimdrugim duelima ima}e prilike da po-ka`u ko su i kolike su im mogu}nosti.

petak, 20. oktobar 2017. VII

Prvo pa peharHamza Zatri} je prvi put u karijeri na jednom zvani~nom me~u dirigovao eki-

pom sa klupe. Emocije nije mogao da sakrije. Prvi me~ pa pehar, mo`e li se i{ta lep-{e po`eleti. „Sre}an sam. Obe ekipe pokazale su da }e s pravom biti jedni od glav-nih kandidata za titulu prvaka Srbije. Sigurno, nije ovo bila vrhunska odbojka, ni-je ni mogla biti, jer i mi i oni tek tra`imo eljenu formu. Obzirom da je u pitanju pr-vi zvani~an me~ u sezoni moram biti zadovoljan kako je izgledao moj tim, tim pre{to na va`nim pozicijama imamo tri nova igra~a“, rekao je Zatri}.

Dugogodi{nji statisti~ar na{eg nacionalnog tima, a drugu sezonu trener Vojvo-dine Ned`ad Osmanka~ istakao je zaslu`enu pobedu Novog Pazara. „Pazar je kaodoma}in ja~i od nas. Osim {to smo mlada ekipa imamo i korektora koji prvi put igrana ovakvom nivou, dok Novi Pazar na toj poziciji ima nekog ko mo`e da re{i goto-vo sve bitne lopte, Hamzagi}a. Iskreno se nadam da }e i u na{oj ligi, kakav je slu-~aj u ~itavom svetu, dozvoliti da igramo {ampionat sa 14 igra~a, a ne kako trenut-no stvari stoje sa 12. [to se ti~e Pazara, bi}e dovoljno prilika i u va`nijim me~evimada mu se revan{iramo, jer }e pored nas i Crvene zvezde biti glavni favorit za titu-lu, dok }e iz prikrajka svoju {ansu vrebati Mladi radnik, Radni~ki i suboti~ki Spar-tak, mo`da jo{ neko“, kazao je Osmanka~.

Mu~enje s RibnicomNeo~ekivano, tri dana kasnije Novi Pazar se u 1. kolu Super lige mu~io da savla-

da mladu ekipu Ribnice iz Kraljeva. Pred 400 gledalaca u Pendiku, Novi Pazar - Rib-nica 3:2 (18:25, 25:19, 20:25, 25:20, 15:11). ,,Plavi“ su odigrali potpuno suprotanme~ od onog protiv Vojvodine, pa su na startu lige ostali bez o~ekivana tri boda.

SPORTPosle Kupa Srbije odbojka{i Novog Pazara osvojili i Superkup (Novi Pazar - Vojvodina 3:1)

Podvig jedne ~udesne generacije Prvoslav Le{evi}

Tim za sve dvorane, uslovei prilike: OK Novi Pazar

OPET BEZ GOLOVA Novi Pazar - I sa ~etvrtog gostovanja u ovoj sezoni Novi Pazar

se vratio nepora`en, ali i bez pobede. Tre}i put uzastopno odigra-li su bez golova, u U`icu u 9. kolu, Sloboda - Novi Pazar 0:0. U 19.kolu Novi Pazar do~ekuje Temni} iz Varvarina (nedelja, 14.30).

POBEDA KO[ARKA[A Novi Pazar - Izuzetan po~etak prvenstva u drugoliga{kom

rangu bele`e ko{arka{i Novog Pazara, oni su kao doma}ini u 2. ko-lu nadvisili Akademik iz Srbobrana 91:66 (24:10, 24.23, 24:16,19:17). Prvo ime utakmice bio je bek Novog Pazara Du{an Filipo-vi} (25 poena).

JO[ANICA NA ^ELU Novi Pazar - Fudbaleri Jo{anice iskoristili su poraz kraljeva~-

ke Sloge od Takova i ponovo zaseli na ~elo tabele zonske lige ,,Mo-rava“. U 9. kolu na stadionu u Novopazarskoj banji pobedili su Or-lovac sa 1:0 (0:0). Jedini gol postigao je Maruki} u 70. minutu. Slo-ga iz Sjenice je kao doma}in, u okviru grupe ,,Drina“, savladalaRadni~ki Stobeks 2:0 (Hamzi} i D`anovi})..

BOD IZ BELE PALANKENovi Pazar - Kao i u pro{lom kolu, rukometa{i Novog Pazara

su i u 4. kolu Super B lige, Istok - Zapad, sa gostovanja doneli bod,Bela Palanka - Novi Pazar 29:29 (16:15). Sjajnu partiju jo{ jedan-put je pru`io Armin Kaltak (8 golova), a pored njega istakli su sejo{ i Muj~inovi} (7), Stevanovi} (6), Ili} i Raki} (4).

POBEDA U VALJEVUNovi Pazar - U 3. kolu Prve futsal lige, Novi Pazar je u Valjevu

visoko porazio sastav RB -a 6:1 (3:1). Po dva gola za goste dali suSadovi} i Mutavd`i}, a po jedan Cvetanovi} i Vukadinovi}, dok jeza doma}i tim pogodio Aleksi}.

POBEDE ATLETI^ARANovi Pazar - Tre}i iz serije kroseva RTS u Zaje~aru doneo je no-

vih {est pobeda atleti~arima Novog Pazara i prvi poraz u konku-renciji mla|ih juniora Amelu D`akovcu. Prva mesta osvojili su se-niorka Amela Terzi} (4000 metara) i mlade nade Rifata Zilki}a:D`emal Hasanovi}, Vahid Gici}, Vanja Petrovi}, Saima Muri} i Ah-med Hasanovi}. Prvo mesto me|u srednjo{kolcima (2. razred)osvojila je atleti~ara kluba Pazar - Aj{a Zahitovi}.

VEST

I IZ S

PORT

A

Ned`ad Osmanka~ i Hamza Zatri}

petak, 20. oktobar 2017.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

,,Najbolje za Bijelo Polje“ Bijelo Polje - Tribina ,,Najbolje za Bijelo Polje“ , o razvoju preduzetni{tva iproizvodnji zdrave hrane, odr`ana je nedavno u gradu na Limu. Podsje}aju-}i da su ovih dana obilje`eni Svjetski dan ene na selu, Svjetski dan zdrave hra-ne i Svjetski dan borbe protiv siroma{tva, potpredsjednica op{tine Nem{aOmerhod i} istakla je da ova sredina ima velik potencijal za proizvodnju zdra-ve hrane. „ Imamo vrijedne ljude, posebno vrijedne ene koje uveliko rade udoma}oj radinosti. Razvojem proizvodnje zdrave hrane doprinije}emo re{a-vanju mnogih problema u na{oj op{tini“, naglasila je Nuhod`i}.

Da Visoka medicinska {kola ostane u Beranama Berane - Dr`ava i Univerzitet Crne Gore spremni su da obezbijede sve uslo-ve za kvalitetno obrazovanje na Visokoj medicinskoj {koli, poru~ili su ~elni-ci Univerziteta koji su nedavno posjetili Berane i razgovarali sa predstavni-cima studenata i rukovodstvom ove visoko{kolske ustanove. Oni su poru-

~ili da postoje realni uslovi za odr`avanje teorijske i prakti~ne nastave naVisokoj medicinskoj {koli u Beranama i da je va`no da ova visoko{kolskaustanova ostane u ovoj op{tini. „Nakon obilaska svih kapaciteta uvjerenismo da postoje realni uslovi za odr`avanje teorijske i prakti~ne nastave naVisokoj medicinskoj {koli u Beranama, a na osnovu Odluke o organizacijinastave koju su usvojili Medicinski fakultet i Senat Univerziteta Crne Go-re“, poru~ili su ~elnici dr`avnog Univerziteta i njihovi sagovornici.

„Limsko srce“ u Beranama Berane - U Beranama je odr`an ^etvrti Me|unarodni festival glumaca,pjeva~a i zabavlja~a ,,Limsko srce“. U ime Op{tine Berane koja je i pokro-vitelj ove manifestacije Festival je zvani~no otvorio sekretar Sekretarijataza sport, kulturu i NVO, Zoran Joji}, koji je izme|u ostalog istakao va`nostpozori{ne pismenost za djecu. Festival je otvoren sve~anom ceremonijomi maskenbalom za djecu. Prvu nagradu na maskenbalu dobio je Luka Jova-novi}, u~enik O[ ,,Vuka{in Radunovi}“, drugo mjesto osvojila je Milica Ra-kovi} iz O[ ,,Lubnice“, a tre}eplasirani je Milisav [}eki} iz O[ ,,VladislavR. Kora}“ iz [titara. U

DVE

RE^

I

Projekat je sufinansiran iz bud`eta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podr`anom medijskom projektu nu`no ne izra`avaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pljevlja - NVO „Tara“ realizuje projekat „Dro-ga je zlo - ne koristi to“, u okviru koga su odr`a-na predavanja za u~enike osnovnih {kola, kao isportska takmi~enja u~enika. U ovoj organizaci-ji navode da su, u~enici koji dolaze iz ruralnihpodru~ja zbog nastavka {kolovanja u srednjim{kolama u gradu, vrlo osjetljivi na negativni uti-caj odre|enih grupa, tako da ~esto odlu~e pro-bati drogu.

Zbog toga je, pored edukacije u~enika grad-skih osnovnih {kola, potrebno edukacijom obu-hvatiti i najve}e seoske osnovne {kole, kako bi se

mladi ljudi upoznali sa zlom koje donosi droga.^esto se misli da mladi ljudi koriste droge kadaimaju problema kod ku}e ili u {koli. Me|utim,postoje i mnogi drugi razlozi kao: pristupa~nostdroga i tolerantan stav ili stav ignorisanja premanjima, radoznalost, zabava, elja da se bude pri-hva}en od vr{njaka, bunt, depresija, potreba zarelaksacijom, potreba da se savlada stres, dosa-da ili bol i drugi razlozi.

Zbog toga je NVO „Tara“ organizovala prigod-na predavanja o opasnostima upotrebe droga.Predavanja su odr`ana u {est osnovnih {kola ru-

ralnog podru~ja i to: „Mihailo @ugi}“ Od`ak, „Du-{an Ivovi}“ Kosanica, „Kru{evo“, „Mile Peruni-~i}“ Vrulja, „Radoje Konti}“ Gradac i „ „VladimirRolovi}“ [ula. Predava~i su bili dr. Belma Had`i-osmanovi} i pedagog Radan Kartal.

Sportska takmi~enja „Igraj za zdravlje“, {kol-skih ekipa u rukometu, ko{arci i malom fudbaluodr`ana su na terenima Osnovne {kole u Od`aku.U~estvovale su ekipe {est osnovnih {kola iz rural-nog podru~ja. Pobjedni~ke ekipe su od organiza-tora dobile prigodne majice. Projekat je podr`aloMinistarstvo sporta Crne Gore. J. D.

Projekat NVO „Tara“ u ruralnim djelovima Pljevalja

Sportom protiv droge

„Droga je zlo - ne koristi to“: Sportsko takmi~enje u Od`aku