75

Ostale teme

Epi­de­mi­o­lo­ško­is­tra­ži­va­nje­na­si­lja­nad­de­com­­u­po­ro­di­ci­u­Sr­bi­ji

na ta ša Ha nak

la Zar te njo vić

ve ro ni ka išPa no vić-ra doj ko vić

ana vlaj ko vić

mir ja na Be a ra*

U ra du su pred sta vlje ni re zul ta ti epi de mi o lo škog is tra ži va nja spro ve de nog 2010-2011 go di ne u okvi ru re gi o nal nog pro jek ta Bal kan sko epi de mi o lo ško is tra ži va nje

o zlo sta vlja nju i za ne ma ri va nju de ce (Bal kan Epi de mi o lo gi cal Study on Child Abu se and Ne glect – BE CAN). Cilj is tra ži va nja bio je da se utvr di pre va len ca fi zič kog, psi ho lo škog i sek su al nog na si lja nad de com i ose ća ja za ne ma re no sti kod de ce u po ro di ci. Ana li zi ra ne su pol ne i uz ra sne raz li ke u pre va len ci na si lja, kao i raz li ke s ob zi rom na ge o graf ski re gion i ur ba ni ci tet na se lja u ko jem de ca ži ve. Stra ti fi ko va ni kla ster ski uzo rak či ni lo je 4027 de ce ko ja po ha đa ju pe ti i sed mi raz red osnov ne ško le, kao i de ce ko ja po ha đa ju dru gi raz red sred nje ško le. Po da ci su pri ku plje ni adap ti ra nom ver zi jom upit ni ka IS PCAN za skri ning zlo sta vlja nja de ce (IS PCAN Child Abu se Scre e ning Tool – Chi dren Ver sion – ICAST-C). O ba rem jed nom is ku stvu psi ho lo škog na si lja to kom do sa da šnjeg ži vo ta iz ve šta va 68,4% is pi ta ne de ce, a o ba rem jed nom is ku stvu fi zič kog na si lja njih 69,2%. Ose ćaj za ne ma re-

TEMIDA Jun 2013, str. 75-102 ISSN: 1450-6637 DOI: 10.2298/TEM1302075H Originalni naučni rad

* Dr Na ta ša Ha nak je do cent ki nja na Fa kul te tu za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju, Uni ver zi­tet u Be o gra du. E­mail: ha nakn@gmail.com

Dr La zar Te njo vić je van red ni pro fe sor na Ode lje nju za psi ho lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta, Uni­ve zi tet u Be o gra du. E­mail: l.te njo vi@f.bg.ac.rs

Dr Ve ro ni ka Išpa no vić­Ra doj ko vić je re dov na pro fe sor ka u pen zi ji Fa kul te ta za spe ci jal nu edu ka ci ju i re ha bi li ta ci ju, Uni ver zi tet u Be o gra du. E­mail: ve ro ni ka @e u net.rs

Mr Ana Vlaj ko vić je asi stent ki nja na De part ma nu za psi ho lo gi ju Fa kul te ta za me di je i ko mu ni­ka ci je, Uni ver zi tet Sin gi du num. E­mail: ana.vlaj ko vic@fmk.edu.rs

Dr Mir ja na Be a ra je do cent ki nja na Stu dij skom pro gra mu za psi ho lo gi ju, De part man za fi lo­zof ske na u ke, Dr žav ni uni ver zi tet u No vom Pa za ru. E­mail: mir ja na.be a ra@g mail.com

Na ta ša Ha nak, La zar Te njo vić, Ve ro ni ka Išpa no vić-Ra doj ko vić, Ana Vlaj ko vić, Mir ja na Be a ra

76

no sti bio je pri su tan ba rem jed nom to kom do sa da šnjeg ži vo ta kod 28,8% is pi ta ne de ce, o bar jed nom is ku stvu sek su al nog na si lja iz ve šta va 8,5% de ce, dok njih 3,7% iz ve šta va o is ku stvu kon takt nog sek su al nog na si lja ko ja su ima la to kom po sled njih go di nu da na. Re zul ta ti uka zu ju na to da su de voj či ce vi še iz lo že ne psi ho lo škom na si lju od de ča ka. Ta ko đe, de voj či ce če šće ne go de ča ci iz ve šta va ju o ose ća ju za ne ma re no sti. S dru ge stra ne, de ča ci če šće od de voj či ca iz ve šta va ju o iz lo že no sti sek su al nom na si lju. Pro ce nje na sto pa te žih ob li ka fi zič kog, psi ho lo škog i sek su al nog na si lja kre će se od 0.5 do 1%.

Ključ ne re či: zlo sta vlja nje i za ne ma ri va nje de ce, epi de mi o lo gi ja, ICAST-C, Sr bi ja.

Na­si­lje­nad­de­com­u­po­ro­di­ci:­pro­blem­i­ras­pro­stra­nje­nost

U ovom ra du pred sta vlje ni su re zul ta ti is tra ži va nja ko je je spro ve de no u Sr bi ji i još osam bal kan skih ze ma lja u okvi ru pro jek ta Bal kan sko epi de mi-o lo ško is tra ži va nje o zlo sta vlja nju i za ne ma ri va nju de ce (Bal kan Epi de mi o lo gi-cal Study on Child Abu se and Ne glect -BE CAN)1. Pro je kat je za po čet u ok to bru 2009. go di ne, a za vr šen u ja nu a ru 2013. go di ne. Is tra ži va nje na te re nu je iz vr­še no u pe ri o du od ja nu a ra do kra ja ju na 2011. Osnov ni cilj is tra ži va nja bio je da se utvr di pre va len ca fi zič kog, psi ho lo škog i sek su al nog na si lja nad de com u po ro di ci, kao i ose ća ja za ne ma re no sti kod de ce uz ra sta 11 do 16 go di na. Do dat ni cilj je bio da se is pi ta ju pol ne i uz ra sne raz li ke u pre va len ci na si lja, raz­li ke s ob zi rom na ge o graf ski re gion i ur ba ni ci tet na se lja u ko jem de ca ži ve.

Sva ki ob lik na si lja nad de com, na ro či to od stra ne oso ba ko je se o de te tu bri nu i od ko jih de te za vi si, ugro ža va de te to vu ba zič nu po tre bu za si gur no šću, po ve re njem i lju ba vlju. Te ži ob li ci na si lja osta vlja ju traj ne po sle di ce na de te­to vo psi ho fi zič ko zdra vlje, a mo gu da za vr še i smr ću. Po sto je ube dlji vi do ka zi o štet no sti fi zič kog ka žnja va nja na so ci jal no po na ša nje, mo ral ni i emo ci o­nal ni raz voj de te ta i ka sni ju po ja vu psi ho pa to lo gi je (Afi fi i dr., 2006; Ger shoff, 2002, 2010; Gro gan­Kaylor, 2005; Gil bert i dr., 2009; Mol nar, Bu ka, Kes sler, 2001; Sprin ger i dr., 2011).

Pra vo na za šti tu od zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja, de fi ni sa no Kon ven ci jom o pra vi ma de te ta iz 1989. go di ne, re gu li sa no je za ko no dav nim ak ti ma dr ža va ko je su Kon ven ci ju ra ti fi ko va le. Na si lje i ka žnja va nje ko ji se de ša va ju u kru gu po ro di ce su ta ko iz sfe re pri vat nog do spe li u sfe ru jav nog dru štve nog in te­

1 Za hva lju je mo se svim sa rad ni ci ma BE CAN pro jek ta ko ji su uče stvo va li u pri ku plja nju i uno su po da ta ka i ar hi vi ra nju upit ni ka; di rek to ri ma, na stav ni ci ma i struč nim sa rad ni ci ma ško la ko ji su svo jim an ga žo va njem omo gu ći li da se is tra ži va nje spro ve de.

Temida

77

re sa. Sve je ve ći broj dr ža va ko je pre po zna ju po tre bu da se de ca za šti te ne sa mo od te žih vi do va na si lja ne go i od sva kog ob li ka ka žnja va nja ko je ugro­ža va de te tov fi zič ki i psi hič ki in te gri tet i do sto jan stvo. Po zi tiv ni efek ti uvo đe­nja za ko na o za bra ni fi zič kog ka žnja va nja de ce u pet evrop skih ze ma lja pri ka­za ni su u kom pa ra tiv noj stu di ji Bus sma na, Ert ha la i Schrot ha (2011).

Iz ve štaj o na si lju nad de com u sve tu, ko ji je pri pre mio za Ge ne ral nu skup­šti nu Uje di nje nih na ci ja Pa o lo Pin he i ro, spe ci jal ni iza sla nik Ge ne ral nog Se kre­ta ra Uje di nje nih na ci ja, ja sno po ka zu je da je je dan od osnov nih pro ble ma sa ko jim se dr ža ve su o ča va ju u na sto ja nju da raz vi ju efi ka snu stra te gi ju spre ča­va nja na si lja nad de com, od no sno de lo tvor nog re a go va nja u slu ča je vi ma pre­po zna tog na si lja, ne do sta tak po u zda nih po da ta ka o uče sta lo sti na si lja nad de com u po ro di ci, ško li i dru gim me sti ma gde de ca ži ve (Pin he i ro, 2006). Ot kri ve ni i pro ce su i ra ni slu ča je vi su tek vrh le de nog bre ga i oni vi še go vo re o efi ka sno sti si ste ma za pri ja vu na si lja, od no sno o dru štve noj vi dlji vo sti pro­ble ma, ne go što nam mo gu po slu ži ti kao in di ka tor sto pe na si lja nad de com u da tom dru štvu.

Ra di bo lje pro ce ne sto pe iz lo že no sti de ce na si lju u po ro di ci spro vo de se is tra ži va nja u ko ji ma se is pi tu ju de ca o is ku stvi ma na si lja ili od ra sle oso be ko je re tro spek tiv no da ju po dat ke o svo jim is ku stvi ma iz de tinj stva. Em pi rij ska is tra ži va nja sva ka ko pred sta vlja ju po mak u od no su na pro ce nu za sno va nu na po da ci ma o na si lju u po ro di ci ko ji ma ras po la žu in sti tu ci je so ci jal ne i zdrav­stve ne za šti te, po li ci ja ili pra vo su đe. Me đu tim, ona pa te od broj nih me to do lo­ških ogra ni če nja usled ko jih je te ško, pa i ne mo gu će po re di ti nji ho ve re zul ta te i vr ši ti ge ne ra li za ci ju do bi je nih na la za. Na i me, is tra ži va či obič no po la ze od raz­li či tih de fi ni ci ja na si lja ko je su na da lje raz li či to ope ra ci o na li zo va ne, a uzor ci za is pi ti va nje če sto ni su do volj no re pre zen ta tiv ni za po pu la ci ju u ce li ni (Da ro, 2006; Gold man, Pa dayac hi, 2000; Stev ko vić, 2006; Stol ten borgh i dr., 2011).

Po pu la ci o no za sno va na is tra ži va nja bez iz u zet ka po tvr đu ju da zva nič ni iz ve šta ji pot ce nju ju stvar nu pre va len cu zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja de ce (ZZD), ko ja je čak i do 70 pu ta ve ća od zva nič ne (The o do re i dr., 2005). May­Cha hal i Her czog (2003) su pro ce ni li da iz me đu 10% i 20% de ce u Evro pi do ži vi sek su al no zlo sta vlja nje u ne kom pe ri o du de tinj stva a da tek sva ko de se to de te, žr tva sek su al nog zlo sta vlja nja, obe lo da ni zlo sta vlja nje, a sva ki de se ti po či ni lac ot kri ve nog slu ča ja zlo sta vlja nja bi va i kri vič no pro ce su i ran. Is tra ži­va nje na re pre zen ta tiv nom uzor ku škol ske de ce u Šved skoj je po ka za lo da se od 15,2% de ce ko ja su iz ve sti la da su do ži ve la fi zič ko zlo sta vlja nje, sve ga 7% obra ti lo za po moć nad le žnim slu žba ma (An ner back i dr., 2010).

Na ta ša Ha nak, La zar Te njo vić, Ve ro ni ka Išpa no vić-Ra doj ko vić, Ana Vlaj ko vić, Mir ja na Be a ra

78

Epi de mi o lo ška is tra ži va nja u op štoj po pu la ci ji, či ja je osnov na svr ha da se do đe do po u zda nih po da ta ka o pre va len ci i in ci den ci zlo sta vlja nja i za ne ma ri­va nja de ce, u pro šlim de ce ni ja ma su uglav nom vr še na u raz vi je nim ze mlja ma sve ta (SAD, Ka na da, Austra li ja, Šved ska), a tek od ne dav no se spro vo de i u ma nje raz vi je nim ze mlja ma. Po da ci o pre va len ci zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja de ce u tim stu di ja ma ja ko va ri ra ju i kre ću se od 15% za fi zič ko zlo sta vlja nje u Šved skoj, do pre ko 60% u ne kim afrič kim i bli sko i stoč nim ze mlja ma. (Ak ma­tov, 2011; An ner back i dr., 2010). Va ri ja ci je su još ve će u na la zi ma stu di ja o sek­su al nom zlo sta vlja nju i kre ću se od 3% do 37% za mla di će i od 8% do 71% za de voj ke. (Rind, Tro mo vich, Ba u ser man, 1998).

Do bar uvid u obim i ka rak te ri sti ke zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja de ce u ze mlja ma u raz vo ju i ze mlja ma u tran zi ci ji do bi jen je Kla ster skom an ke tom za sno va nom na ko ri šće nju vi še stru kih in di ka to ra (Mul ti ple In di ca tor Clu ster Sur vey – MICS), ko ju spro vo di UNI CEF od sre di ne 90­tih go di na, ra di do bi ja­nja na ci o nal no re pre zen ta tiv nih po da ta ka o re pro duk tiv nom zdra vlju že na i zdra vlju de ce u tim ze mlja ma. U svim ze mlja ma se ko ri ste isti stan dar di zo va ni upit ni ci ko je po pu nja va ju maj ke, da ju ći po dat ke o se bi i de ci u po ro di ci uz ra­sta iz me đu 2 i 14 go di na. Upit ni ci sa dr že ne ko li ko pi ta nja o po stup ci ma ko ji se sma tra ju fi zič kim i psi ho lo škim na si ljem nad de com i ona se od no se na pe riod od me sec da na pre is pi ti va nja. Do bi je ni po da ci se u ovom is tra ži va nju tre ti ra ju kao pre va len ca. U MICS is tra ži va nju iz vr še nom 2005. i 2006. go di ne, bi le su uklju če ne 53 ze mlje, pri če mu su iz 28 ze ma lja pri ba vlje ni po da ci o na si lju nad de com, iz me đu osta lih i iz ze ma lja sa pro sto ra biv še Ju go sla vi je (Bo sna i Her­ce go vi na, Cr na Go ra, Ma ke do ni ja i Sr bi ja).

U pre gle du MICS stu di je o na si lju nad de com, (Ak ma tov, 2011) uoča va se da su de ca u mno gim afrič kim ze mlja ma (Ka me run, Oba la Slo no va če, Ga na, Si je ra Le o ne, To go) i u ne ko li ko bli sko i stoč nih ze ma lja (Je men i Si ri ja) naj i zlo že­ni ja na si lju. U tim ze mlja ma, pre ma is ka zi ma maj ki, pre ko 80% de ce je do ži ve lo ne ki ob lik psi hič kog na si lja, pre ko 60% je do ži ve lo ne ki ob lik ume re nog fi zič kog na si lja, a pre ko 40% de ce ne ki ob lik te škog fi zič kog na si lja. U ze mlja ma u tran zi­ci ji, u ko je spa da i Sr bi ja, de ca, pre ma is ka zi ma maj ki, do ži vlja va ju ma nje na si lja: 56% je do ži ve lo ne ki ob lik psi hič kog na si lja, 46% je do ži ve lo ne ki ob lik ume­re nog fi zič kog na si lja, a 9% ne ki ob lik te škog fi zič kog na si lja. Me đu tim, ovo je iz ne na đu ju će vi so ka sto pa na si lja ka da se uzme u ob zir da je u ovim ze mlja ma ma li pro ce nat is pi ta nih maj ki iz ja vio ka ko je fi zič ko ka žnja va nje neo p hod no za pra vil no vas pi ta va nje de te ta. U Sr bi ji, na pri mer, sve ga 6,8% maj ki je iz ja vi lo da fi zič ko ka žnja va nje de ce tre ba ko ri sti ti kao na čin di sci pli no va nja. S dru ge stra ne,

Temida

79

maj ke su da le po da tak da je čak 51,3% de ce u Sr bi ji bi lo iz lo že no ume re nom fi zič kom na si lju, a 10,1% te škom fi zič kom na si lju, to kom me sec da na ko ji su pret­ho di li is pi ti va nju. Te ško fi zič ko na si lje je bi lo zna čaj no če šće kod de ce iz si ro ma­šnih po ro di ca (14%) i rom ske de ce iz rom skih na se lja (21%) (Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku i Is tra ži vač ka agen ci ja Stra te džik mar ke ting, 2005).

Re zul ta ti MICS stu di je za slu žu ju na ro či tu pa žnju zbog to ga što se pre va­len ca od no si na kra tak vre men ski pe riod pre is pi ti va nja (me sec da na), ta ko da ovi re zul ta ti pru ža ju pri bli žni ju sli ku o ak tu el noj iz lo že no sti na si lju ne go ona is tra ži va nja u ko ji ma is pi ta ni ci iz ve šta va ju o is ku stvi ma/pri me ni na si lja za du ži vre men ski pe riod. Po što su u MICS is tra ži va nju po dat ke da va le maj ke, a ne di rekt no de ca, mo že se oče ki va ti da je stvar na pre va len ca za pra vo još ve ća, na ro či to te ških ob li ka fi zič kog na si lja ko je ro di te lji pri zna ju u ma njoj me ri ne go pri me nu psi ho lo škog ili ume re nog fi zič kog na si lja.

Ve li ki pod sti caj za or ga ni zo va nje i spro vo đe nje me đu na rod nih epi de mi o lo­ških is tra ži va nja o zlo sta vlja nju i za ne ma ri va nju de ce (ZZD) da li su pred lo zi Chil­dO NE u ro pe o re ša va nju pro ble ma po re đe nja po da ta ka iz raz li či tih ze ma lja (2007), kao i po ja va od go va ra ju ćeg upit ni ka, (IS PCAN Child Abu se Scre e ning To ols–Chil­dren Ver sion ICAST­C) ko ji je kon stru i san od stra ne Me đu na rod nog udru že nja za pre ven ci ju zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja de ce IS PCAN (Zo lo tor i dr., 2009).

U prob nom is tra ži va nju ko ju su Zo lo tor i sa rad ni ci (2009) spro ve li, ko ri­ste ći ICAST­C upit nik na pri god nom uzor ku de ce (N = 571) uz ra sta od 12 do 18 go di na u če ti ri dr ža ve (Ko lum bi ja, In di ja, Island i Ru si ja), usta no vljen je vi sok pro ce nat de ce ko ja su iz ve sti la da su ba rem jed nom u pro te klih go di nu da na do ži ve la iz lo že nost po ro dič nom na si lju (51%), fi zič kom na si lju (55%), psi ho lo­škom na si lju (66%), sek su al nom na si lju (18%) i za ne ma ri va nju (37%).

U obim nom is tra ži va nju ko je je iz ve de no u Gru zi ji (Lynch i dr., 2007­2008), is pi ta no je ICAST­C upit ni kom 1050 de ce uz ra sta od 11 do 18 go di na, iza bra­nih slu čaj nim, vi še e tap nim kla ster skim uzor ko va njem. Od tog bro ja 700 de ce je bi lo iz op šte po pu la ci je, a 350 de ce iz in ter no ra se lje nih po ro di ca. Pre ma iz ve šta va nju de ce, pre va len ca is ku sta va na si lja za pro te klih go di nu da na, iz ra­že na u pro cen ti ma, na ce lom uzor ku, iz no si 29% za iz lo že nost na si lju u po ro­di ci, 54% za fi zič ko na si lje, 59% za psi ho lo ško na si lje, 25% za za ne ma ri va nje i bli zu 8% za sek su al no na si lje. Usta no vlje no je da su de ča ci če šće ne go de voj­či ce iz ve šta va li o is ku stvi ma psi ho lo škog na si lja, dok dru gih pol nih raz li ka ni je bi lo. Za raz li ku od is ku sta va fi zič kog na si lja či ja za stu plje nost, na osno vu iz ve­šta va nja, opa da sa uz ra stom is pi ti va ne de ce, kod dru gih ka te go ri ja na si lja i za ne ma ri va nja sli čan trend ni je za be le žen. Po či ni o ci na si lja su uglav nom od ra­

Na ta ša Ha nak, La zar Te njo vić, Ve ro ni ka Išpa no vić-Ra doj ko vić, Ana Vlaj ko vić, Mir ja na Be a ra

80

sle oso be (65%), ka da je u pi ta nju psi ho lo ško na si lje. Fi zič ko na si lje nad de com či ni li su od ra sli (37%), de ca (18%) ili i od ra sli i de ca (46%). Po či ni o ci sek su al nog na si lja su dru ga de ca (66%), a u znat no ma njoj me ri od ra sle oso be (21%).

Bal­kan­sko­epi­de­mi­o­lo­ško­is­tra­ži­va­nje­zlo­sta­vlja­nja­­i­za­ne­ma­ri­va­nja­de­ce

Za hva lju ju ći uče šću Sr bi je u Bal kan skom epi de mi o lo škom is tra ži va nju zlo­sta vlja nja i za ne ma ri va nja de ce (Bal kan Epi de mi o lo gi cal Study on Child Abu se and Ne glect – BE CAN2), da nas ras po la že mo po da ci ma o pre va len ci i in ci den ci na si lja nad de com, do bi je nim na slu čaj nom uzor ku iz op šte po pu la ci je. Po red Sr bi je, u is tra ži va nju su uče stvo va le Al ba ni ja, Bo sna i Her ce go vi na, Bu gar ska, Grč ka, Hr vat ska, Ma ke do ni ja, Ru mu ni ja i Tur ska. Uz epi de mi o lo ško is tra ži va nje spro ve de na je i ana li za pra će nja slu ča je va zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja de ce ko ji su evi den ti ra ni u Cen tri ma za so ci jal ni rad u istom pe ri o du, na is toj te ri to ri ji i sa de com istog uz ra sta, kao i u epi de mi o lo škom is tra ži va nju u op štoj po pu la ci ji.

U ovom ra du bi će pred sta vlje ni re zul ta ti epi de mi o lo škog is tra ži va nja ko ji se od no se na pre va len cu fi zič kog, psi ho lo škog i sek su al nog na si lja nad de com, kao i ose ća ja za ne ma re no sti kod de ce, a na osno vu po da ta ka ko je su pru ži la de ca. Evi den ti ra na su dva vi da pre va len ce: a) ukup na pre va len ca ili tzv. ži vot na pre va len ca, ko ja se od no si na broj de ce ko ja su ma kar jed nom u ži vo tu do ži ve la od re đe no na sil no po na ša nje i b) pre va len ca ko ja se od no si na broj de ce ko ja su do ži ve la od re đe no na sil no po na ša nje u pro te klih go di nu da na u od no su na mo me nat is pi ti va nja. Ovaj vid pre va len ce pred sta vlja, u stva ri, in ci den cu de fi ni sa nu kao broj no vo ot kri ve nih slu ča je va zlo sta vlja nja u od re đe nom vre men skom pe ri o du (Nash, Ran dolph, 2004). Po red to ga, bi će pri ka za ne i raz li ke u iz lo že no sti na si lju u od no su na uz rast i pol de ce, za tim raz li ke u od no su na ge o graf ski re gion i ur ba ni ci tet na se lja u ko jem de ca ži ve, kao i osnov na obe lež ja po či ni la ca na si lja nad de te tom.

2 Pro jekt je re a li zo van kroz Sed mi okvir ni pro gram Evrop ske Ko mi si je (FP7), pod ozna kom HE ALTH­F2­2009­223478. Fi nan si ra li su ga Evrop ska Ko mi si ja i part ner ske in sti tu ci je ze ma lja uče sni ca. Ko or di na tor pro jek ta bio je In sti tut za zdra vlje de ce iz Ati ne (Grč ka), pod vod stvom dr. Džor dža Ni ko la i di sa.

Temida

81

Me­tod

Uzo­rak

Is tra ži va nje je vr še no na kom bi na ci ji stra ti fi ko va nog kla ster skog uzor ka (sa ško la ma kao kla ste ri ma) i dvo e tap nog stra ti fi ko va nog kla ster skog uzor ka (u pr voj eta pi su bi ra ne ško le, u dru goj eta pi ode lje nja). Dvo e tap no uzor ko va­nje ko ri šće no je za ve li ke sred nje ško le i ško le u ko ji ma ve ći nu či ne pri pad ni ci et nič kih ma nji na, s ob zi rom na to da je u tim slu ča je vi ma bi lo mno go vi še ode lje nja u ško li ne go što je bi lo po treb no za is tra ži va nje.

U stra ti fi ka ci ji su ko ri šće na sle de ća obe lež ja:uz rast uče ni ka, sa tri stra tu ma: 11 go di na (uče ni ci pe tog raz re da osnov ne •ško le), 13 go di na (uče ni ci sed mog raz re da osnov ne ško le) i 16 go di na (uče­ni ci dru gog raz re da sred nje ško le);re gion, sa če ti ri stra tu ma: Be o grad, Voj vo di na (pod stra tum u Voj vo di ni su •či ni le op šti ne u ko ji ma Ma đa ri či ne ve ći nu), Za pad na/Ju go za pad na Sr bi ja (pod stra tum su či ni le op šti ne u ko ji ma ve ći nu sta nov ni štva či ne Bo šnja ci) i Is toč na/Ju go i stoč na Sr bi ja;tip me sta, sa dva stra tu ma: ur ba ni i ne ur ba ni•

Uzo rak je bio pla ni ran ta ko da za hva ti 3% ukup ne po pu la ci je de ce iz pe tog i sed mog raz re da osnov ne i dru gog raz re da sred nje ško le, od no sno, tre ba lo je da ob u hva ti 7565 uče ni ka. Po da ci su pri ku plje ni za 4027 uče ni ka što či ni 1,7% cilj ne po pu la ci je. U Ta be li 1 pri ka za ni su po da ci o pla ni ra nom i re a li zo va nom uzor ku (re a li zo va ni uzo rak ob u hva ta de cu za ko ju su do bi je ni va lid no po pu nje ni upit ni ci).

Ta be la 1. Pla ni ra ni uzo rak i re a li zo va ni uzo rak (broj va lid nih upit ni ka) Broj va lid nih upit ni ka de ce

Raz red pla ni ra ni uzo rak (n) N % u od no su na pla ni­

ra ni uzo rak % u od no su na

po pu la ci ju

5 2131 908 42.6 1.1

7 2623 1400 53.4 1.8

2 sr. 2811 1719 61.2 2.3

Ukup no 7565 4027 53.2 1.7

Na ta ša Ha nak, La zar Te njo vić, Ve ro ni ka Išpa no vić-Ra doj ko vić, Ana Vlaj ko vić, Mir ja na Be a ra

82

Va žno je na po me nu ti da je pla ni ra ni uzo rak sa dr ža vao ve ći broj de ce ne go što je bi lo neo p hod no (N=7565) ra di po sti za nja že lje ne pre ci zno sti pro ce ne pre va len ce zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja de ce u po pu la ci ji (mar gi na gre ške za 95% in ter val po ve re nja za pre va len cu naj ma nje za stu plje nog ob li ka ZZD od 0.5%). Pri pla ni ra nju uzor ka ra ču na lo se na to da će pro ce nat neo da zi va de ce na is pi ti va nje bi ti 30%. Me đu tim, kao što se iz Ta be le 1 mo že vi de ti, pro ce nat neo da zi va de ce znat no je pre ma šio pla ni ra ni pro ce nat i iz no si 46,8%. Na taj na čin pre ci znost pro ce ne pre va len ce ZZD u po pu la ci ji une ko li ko je ma nja od pla ni ra ne, ali je re a li zo va ni uzo rak i da lje do volj no ve li ki (N= 4027) za do bi ja­nje pro ce ne pre va len ce sa pri hva tlji vom pre ci zno šću (mar gi na gre ške za 95% in ter val po ve re nja za pre va len cu naj ma nje za stu plje nog ob li ka ZZD ne znat no ma nja od 0.6%).

Ukup no je is pi ta no 1959 de voj či ca (48,7%) i 2068 de ča ka (51,3%). Po da ci su do bi je ni za 908 de ce (22,55%) iz V raz re da osnov ne ško le, 1400 (34,77%) iz VII raz re da osnov ne ško le, 509 (12,64%) uče ni ka II raz re da gim na zi ja i 1210 (30,05%) uče ni ka II raz re da sred njih struč nih ško la. S ob zi rom na na ci o nal nu pri pad nost do bi je na je re pre zen ta tiv na struk tu ra uzor ka: 85,3% is pi ta ne de ce je srp ske na ci o nal no sti, 4,4% ma đar ske, a 4,7% bo šnjač ke na ci o nal no sti. Ve ći na is pi ta ne de ce (63,95%) bo ra vi u me sti ma ko ja pre ma zva nič noj kla si fi­ka ci ji Re pu blič kog za vo da za sta ti sti ku Sr bi je spa da ju u ur ba na na se lja.

n­stru­ment

U is tra ži va nju je ko ri šće na deč ja ver zi ja ICAST upit ni ka (Child Abu se Scre­e ning To ols­Chil dren ver sion–ICAST­C) ko ji je za po tre be me đu na rod nih is tra­ži va nja zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja de ce raz vi lo Me đu na rod no dru štvo za pre ven ci ju zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja de ce–IS PCAN (Runyan, Dun ne, Zo lo­tor, 2009; Zo lo tor i dr., 2009). Upit nik je pre ve den na srp ski i ma đar ski3, kul tu­ro lo ški va li di ran i mo di fi ko van za po tre be BE CAN stu di je.

Kul tu ro lo ška va li da ci ja i adap ta ci ja upit ni ka ra đe na je u dve fa ze: odr ža­va nje fo kus gru pa (april i maj 2010.) i pi lot is tra ži va nje (ok to bar i no vem bar 2010.). Odr ža ne su 4 fo kus gru pe sa de com (dve za uz rast od 11 go di na, jed na za uz rast od 13 go di na, i jed na za uz rast od 16 go di na) i jed na sa ro di te lji ma. Pi lot is tra ži va nje je ob u hva ti lo 3 osnov ne ško le (uče ni ke V raz re da), i jed nu

3 Za hva lju je mo se ru mun skom ti mu BE CAN stu di je, na če lu sa prof. dr Ma ri jom Rot, ko ji nam je ustu pio svoj pre vod na ma đar ski. Za hva lju je mo ta ko đe ko le gi Zol ta nu Se pe ši ju ko ji je ovaj pre vod pre gle dao i pri pre mio za ko ri šće nje u Voj vo di ni.

Temida

83

sred nju ško lu. Ško le su iza bra ne slu čaj nim oda bi rom iz pre li mi nar nog uzor ka ško la za is tra ži va nje. Ukup no je is pi ta no 53 de ce u osnov nim ško la ma i 31 de te u sred njoj ško li.

Pri la go đa va nje upit ni ka se od no si lo na do te ri va nje je zič kih for mu la ci ja, do pu nu pi ta nja o so cio­de mo graf skim ka rak te ri sti ka ma is pi ta ni ka i ne na sil­nom vas pi ta va nju u po ro di ci, mo di fi ko va nje po nu đe nih od go vo ra i skra ći­va nje upit ni ka za de cu naj mla đeg uz ra sta, ka ko bi ga de ca mo gla po pu ni ti to kom jed nog škol skog ča sa.

Upit nik ICAST­C ima se dam ce li na. Pr vu ce li nu či ne op šti, od no sno so cio-de mo graf ski po da ci o de te tu i po ro di ci kao što su pol de te ta, uz rast, me sto sta no va nja, brač ni sta tus ro di te lja, obra zo va nje ro di te lja i čla no vi po ro di ce s ko ji ma de te ži vi. U ovom uvod nom de lu na la ze se i pi ta nja za uvo đe nje u te mu is pi ti va nja („Da li se ose ćaš bez bed no u svo joj po ro di ci“, „Da li vo liš da pro vo diš vre me sa svo jom po ro di com“).

Dru gu ce li nu či ne pi ta nja ko ji ma se pro ce nju je da li je de te, i ko li ko če sto, pri su stvo va lo na si lju u po ro di ci. Na ova pi ta nja de te od go va ra po mo ću po nu­đe ne ska le na ko joj tre ba da ozna či da li je na ve de no po na ša nje do ži ve lo u pro te klih go di nu da na (po sled njih 12 me se ci) i ako je ste, ko li ko če sto. Po nu­đe ni od go vo ri za uče sta lost do ži vlja va nja bi li su: „Jed nom ili dva put go di­šnje (1­2 pu ta)“, „Ne ko li ko pu ta go di šnje (3­5 pu ta)“, „Jed nom u me sec da na ili dva me se ca (6­12 pu ta)“, „Ne ko li ko pu ta me seč no (13­50 pu ta)“ i „Jed nom ne delj no ili če šće (vi še od 50 pu ta)“. Po red to ga, de ci su bi li po nu đe ni i sle de ći od go vo ri: „Ne u pro te klih go di nu da na, ali ra ni je da” , „Ni ka da u ži vo tu“ i „Ne že lim da od go vo rim“. Is pod sva kog pi ta nja osta vljen je pro stor u ko jem de te mo že da na pi še ne što vi še o tom is ku stvu, uko li ko to že li.

Pri me ri pi ta nja iz ce li ne Pri su stvo va nje na si lju u po ro di ci su: „Da li je ne ko u Tvo joj ku ći ko ri stio al ko hol i/ili dro ge, a za tim se po na šao na na čin ko ji Te pla ši?“, „Da li si vi deo/la u Tvo joj ku ći od ra sle ka ko fi zič ki po vre đu ju jed no dru go (uda ra nje, ša ma ra nje, šu ti ra nje)? “

Pi ta nja ko ja ne po sto je u ori gi nal nom ICAST­C upit ni ku i od no se se na is ku stva ne na sil nog vas pi ta va nja u po ro di ci do da ta su ra di „ubla ža va nja“ upit­ni ka i pra vlje nja ba lan sa sa pi ta nji ma ko ja se od no se na zlo sta vlja nje i za ne­ma ri va nje. (Pri me ri ovih pi ta nja su: To kom pro šle go di ne, da li je ne ko iz Tvo je po ro di ce ili ne ko ko ži vi u Tvo joj ku ći: „Ob ja snio Ti za što je ne što što si ura­dio/la po gre šno“, „Na gra dio Te za do bro po na ša nje“). Na ova pi ta nja, kao i na pi ta nja u ve zi sa psi ho lo škim i fi zič kim na si ljem, de ca ko ja su po zi tiv no od go­vo ri la (ozna či la da su do ži ve la opi sa no po na ša nje u pro te klih go di nu da na ili

Na ta ša Ha nak, La zar Te njo vić, Ve ro ni ka Išpa no vić-Ra doj ko vić, Ana Vlaj ko vić, Mir ja na Be a ra

84

ra ni je) tre ba lo je da ozna če i ko se pre ma nji ma po na šao na na ve de ni na čin. Po nu đe ni od go vo ri su bi li „od ra sli mu ška rac“, „od ra sla že na“, „de čak/mla dić“ i „de voj či ca/de voj ka“. Na pi ta nja u ve zi sa sek su al nim na si ljem, po nu đe ni od go­vo ri su de talj ni ji ta ko da de te mo že do dat no da ozna či da li je oso ba ko ja je po či ni lac na si lja bi la ne po zna ta de te tu, po zna ta ili de te tov/a ro đak/a.

Sle de ce li ne u ko ji ma se is pi tu je iz lo že nost psi ho lo škom na si lju (19 stav ki), fi zič kom na si lju (16 stav ki), ne kon takt nom i kon takt nom sek su al nom na si lju (5 stav ki) i do ži vlja va nje ose ća ja za ne ma re no sti (3 stav ke). U Ta be li 2 pri ka za ne su sve stav ke ko ji ma se is pi tu je iz lo že nost raz li či tim ob li ci ma na si lja i do ži vlja va­nje ose ća ja za ne ma re no sti, uklju ču ju ći pre va len cu i in ci den cu sva kog is pi ti va­nog is ku stva na si lja, od no sno ose ća ja za ne ma re no sti.

Ta be la 2. Pro cen ti de ce iz lo že ne is ku stvi ma na si lja to kom do sa da šnjeg ži vo ta (pre va­len ca) i to kom po sled njih go di nu da na (in ci den ca), na svim stav ka ma sub­ska la ICAST­C4

Stav kePre va len ca

to kom ži vo ta

In ci den caIn ci den ca

vi so ke uče­sta lo sti4

Psi ho lo ško na si lje

Uvre dio Te na zi va ju ći Te glu pim, le njim ili dru gim slič nim ime ni ma? 43,38 36,26 10,21

Vi kao, drao se ili vri štao na Te be, ve o ma gla sno i agre siv no? 35,17 26,84 4,99

Upo re đi vao Te sa dru gom de com ta ko da si se ose tio/la po ni že no/a? 29,38 23,86 5,40

Op tu ži vao Te za svo je lo še ras po lo že nje? 26,14 21,15 4,35

Od bi jao da raz go va ra sa To bom (pra vio se da Te ne ma)? 22,32 16,89 2,42

Či tao Tvoj dnev nik, po ru ke ili elek tron sku po štu bez Tvo je do zvo le? 19,48 15,51 3,05

Na mer no Te po sti deo ili osra mo tio pred dru gim lju di ma da bi se Ti ose ćao/la ve o ma lo še ili po ni že no? 18,07 13,62 2,22

Pre tu rao po Tvo joj tor bi, fi jo ka ma, dže po vi ma bez Tvo je do zvo le? 17,02 13,90 3,39

Pre tio Ti da će po zva ti du ho ve, ba ba­ro gu, ve šti ce ili dru ga opa sna bi ća ili oso be ko je Te mo gu po vre di ti? 15,54 3,30 1,20

4 uče sta lost do ga đa ja je ne ko li ko pu ta me seč no ili če šće.

Temida

85

Stav kePre va len ca

to kom ži vo ta

In ci den caIn ci den ca

vi so ke uče­sta lo sti1

Kleo te? 9,53 6,68 1,73

Pre tio Ti da će te iz ba ci ti ili po sla ti ne kud od ku će? 8,66 6,69 1,32

Re kao da že li da si mr tav ili da se ni kad ni si ni ro dio/la? 8,47 6,67 1,37

Pre tio da će Te osta vi ti ili za u vek oti ći? 8,14 6,12 1,00

Pre tio Ti da će Te po vre di ti ili ubi ti? 5,97 4,54 0,92

Ni je Te pu stio u ku ću? 4,02 2,82 0,57

Za klju čao Te u ne koj ma loj ili mrač noj pro sto ri ji? 2,98 1,55 0,25

Pre tio Ti no žem ili pi što ljem? 2,10 1,30 0,38

Za ka znu ni si do bio/la do volj no hra ne (bio/la si gla dan/a) ili pi ća (bio/la si že dan/a) iako je bi lo do volj no hra ne i pi ća za sve? 1,82 1,32 0,45

Za ka znu si mo rao/la da no siš pr lja vu, is ce pa nu ode ću, ili onu ko ja ne od go va ra go di šnjem do bu? 0,85 0,62 0,20

Fi zič ko na si lje

Oša ma rio Te? 44,03 23,36 2,40

Uda rio Te ru kom po zad nji ci? 42,95 22,44 5,33

Vu kao Te za ko su? 24,05 13,60 1,78

Gru bo Te po vu kao za uvo? 23,96 10,87 1,17

Gur nuo Te ili šut nuo Te? 23,73 17,01 3,37

Zgra bio Te za ode ću ili ne ki deo te la i pro dr mu sao Te? 18,03 11,26 1,40

Gru bo Te ušti nuo? 17,25 10,77 2,15

Uda rio Te po zad nji ci pred me tom kao što je pa li ca, me tla, ši ba ili ka iš? 14,13 4,69 0,97

Na ta ša Ha nak, La zar Te njo vić, Ve ro ni ka Išpa no vić-Ra doj ko vić, Ana Vlaj ko vić, Mir ja na Be a ra

86

Stav kePre va len ca

to kom ži vo ta

In ci den caIn ci den ca

vi so ke uče­sta lo sti1

Uda rio Te po gla vi pe sni com ili na dla ni com? 10,16 6,69 1,45

Uda rao Te dru gde (ne po zad nji ci) pred me tom kao što je pa li ca, me tla, ši ba ili ka iš? 6,91 3,22 0,52

Du go Te tu kao ne kim pred me tom ili pe sni com (pre tu kao Te)? 3,17 1,94 0,55

Da vio Te ili gu šio (spre ča vao di sa nje ru ka ma ili ja stu kom) ili Ti sti skao vrat ša ka ma (ili ne čim dru gim)? 2,89 1,89 0,42

Pri si lja vao Te da, za ka znu, osta neš u ne kom po lo ža ju ko ji Ti pri či nja va bol ili je po ni ža va ju ći? 2,67 1,50 0,27

Sta vio Ti u usta lju tu pa pri ku ili ne ku dru gu lju tu hra nu (da bi Ti na neo bol)? 1,87 1,10 0,29

Na mer no te ope kao ili ošu rio? 1,72 1,20 0,40

Ve zao Te za ne što ko nop cem ili lan cem? 1,22 0,72 0,25

Sek su al no na si lje

Uz ne mi rio Te go vo re ći Ti ili pi šu ći o Te bi stva ri sek su al ne pri ro de? 3,55 2,30 0,50

Do di ri vao Te po in tim nim de lo vi ma te la na sek su a lan na čin ili pri si lja vao da Ti do di ru ješ ove de lo ve te la kod nje ga/nje? 3,40 2,65 0,85

Po ku ša vao da sa To bom ima sek su al ni od nos, a da Ti to ni si že leo/la? 2,80 2,03 0,58

Pri si lja vao Te da gle daš nje go ve/nje ne in tim ne de lo ve te la, ili že leo/la da po gle da tvo je? 2,70 1,85 0,60

Te rao Te da gle daš vi deo sni mak sek sa ili sli ke sek su al ne pri ro de u ča so pi su ili na kom pju te ru a da to ni si že leo/la? 2,00 1,60 0,77

Sni mao ili fo to gra fi sao Te sa mog/sa mu, ili sa dru gim oso ba ma, ka ko ra di te stva ri sek su al ne pri ro de? 1,03 0,90 0,52

Ose ćaj za ne ma re no sti

Ose ćao/la si se kao da ni si va žan/a? 21,84 16,72 2,72

Ose ćao/la da ni ka da ni ko ne bri ne o te bi, ne po dr ža va Te, ne po ma že Ti on da ka da Ti je to naj po treb ni je? 17,39 13,99 2,42

Ose ćao/la si kao da ne bri nu o te bi? 13,00 9,26 1,82

Temida

87

Pro­ce­du­ra­pri­ku­plja­nja­po­da­ta­ka

To kom sep tem bra i ok to bra 2010. go di ne iz vr še na je obu ka te ren skih is tra ži va ča i lo kal nih ko or di na to ra, ma hom psi ho lo ga i pe da go ga za po sle nih u ško la ma ili cen tri ma za so ci jal ni rad, sa do dat nim zna nji ma i is ku stvom iz obla­sti zlo sta vlja nja i za ne ma ri va nja de ce (ZZD). Obu ka is pi ti va ča je ima la ne ko li ko ce li na: de talj no upo zna va nje sa BE CAN pro jek tom, kao i sa ICAST upit ni ci ma; ve žba nje u za da va nju upit ni ka/vo đe nju in ter vjua sa de te tom i ro di te ljem; teh­nič ka re a li za ci ja na te re nu, uklju ču ju ći stan dar di zo va ne od go vo re na mo gu ća pi ta nja de ce/od ra slih to kom i/ili na kon is pi ti va nja; etič ka pi ta nja i pi ta nja si gur­no sti. Obu ku je uspe šno za vr ši lo 33 kan di da ta, od ko jih je 8 do bi lo i ulo gu re gi o nal nih ko or di na to ra.

Sa gla snost Mi ni star stva pro sve te za iz vo đe nje fo kus gru pa do bi je na je 12.04.2010 a za spro vo đe nje prob nog i glav nog is tra ži va nja 28.08.2010. go di ne. Uz po dr šku Mi ni star stva, Škol ske Upra ve su oba ve šte ne o is tra ži va nju, a za tim i ško le ko je su iza bra ne u uzo rak.

Re gi o nal ni ko or di na to ri su ima li oba ve zu da us po sta ve kon takt sa svim ško la ma, da or ga ni zu ju ini ci jal ni sa sta nak u ško li sa di rek to rom, pe da go ško­psi­ho lo škom slu žbom, pred stav ni kom Sa ve ta ro di te lja, kao i pred stav ni kom Uče­nič kog par la men ta. To kom ovih sa sta na ka do go vo re ni su svi de ta lji oko iz vo­đe nja is tra ži va nja, i svi pri sut ni su de talj no upo zna ti sa ci lje vi ma is tra ži va nja, kao i pro ce du ra ma ko je će bi ti ko ri šće ne u ci lju obez be đi va nja vi so kih etič kih stan dar da Evrop ske Uni je u is tra ži va nji ma ko ja se ba ve pro ble ma ti kom ZZD.

Is pi ti va nje u ško la ma je iz vr še no u pe ri o du od ja nu a ra do kra ja ju na 2011 go di ne. Is pi ti va nje uče ni ka je vr še no grup no, u uči o ni ca ma, pri me nom stan dar di zo va nih upit ni ka/an ke ta pre ma pro ce du ra ma ko je su is tra ži va či na te re nu usvo ji li to kom obu ke. U sva koj uči o ni ci su bi la pri sut na 2 is tra ži va ča. Za uče ni ke V i VII raz re da ko ji ni su že le li da uče stvu ju u is tra ži va nju ili ko ji ni su do bi li sa gla snost ro di te lja za uče šće or ga ni zo va ne su ak tiv no sti u sa rad nji sa škol skim psi ho lo gom/pe da go gom, za vre me dok su dru ga de ca po pu nja va la an ke tu. De ci ko ja su ima la te ško ća pri či ta nju/pi sa nju, ICAST­C upit nik je pri­me njen u for mi struk tu ri sa nog in ter vjua.

Stro gi etič ki stan dar di Evrop ske Ko mi si je su na la ga li da za uče šće uče­ni ka u is tra ži va nju po sto ji pi sa na sa gla snost ro di te lja, kao i sa gla snost sa mog de te ta. Pri li kom pr vog sa stan ka u ško li re gi o nal ni ko or di na to ri su po de li li uče­ni ci ma iz uzor ko va nih ode lje nja za pe ča ćen ko ve rat na me njen nji ho vim ro di­te lji ma, u ko me su se na la zi le in fo r ma ci je o stu di ji, kao i obra zac sa gla sno sti

Na ta ša Ha nak, La zar Te njo vić, Ve ro ni ka Išpa no vić-Ra doj ko vić, Ana Vlaj ko vić, Mir ja na Be a ra

88

ro di te lja za uče šće de te ta u is tra ži va nju. Pro ce du ra je na la ga la da sva ki uče nik, u ro ku od tri da na, do ne se škol skom psi ho lo gu/pe da go gu pot pi san obra zac sa gla sno sti ro di te lja, bez ob zi ra na to da li ro di telj da je sa gla snost ili od bi ja da de te uče stvu je u stu di ji. Sva ki is pi ta nik je mo gao u bi lo kom tre nut ku da od bi je da da lje po pu nja va upit nik. Ta ko đe, iz u zet na bri ga je bi la po sve će na za šti ti ano nim no sti is pi ta ni ka i ču va nju po da ta ka do bi je nih is tra ži va njem, ta ko da ni je mo gu će na osno vu po da ta ka iz upit ni ka re kon stru i sa ti iden ti tet is pi ta­ni ka. Upit ni ci su skla di šte ni na od go va ra ju ćem, bez bed nom me stu, i ni ko osim is tra ži va ča ni je imao pri stup po da ci ma, a u slu ča je vi ma sum nje na po sto ja nje ZZD, po stu pa lo se u skla du sa na ci o nal nim za ko ni ma.

Re­zul­ta­ti

Pre­va­len­ca­is­ku­stva­na­si­lja­i­ose­ća­ja­za­ne­ma­re­no­sti­to­kom­ži­vo­ta­­i­u­pro­te­kloj­go­di­ni

U Ta be li 3 pri ka za na je pre va len ca na si lja po ka te go ri ja ma i pre va len ca ose ća ja za ne me re no sti na ce lo kup nom uzor ku. Pri ka za ni su po da ci o ukup-noj pre va len ci na si lja i ose ća ja za ne ma re no sti to kom ce log do sa da šnjeg ži vo ta de te ta (ži vot na pre va len ca) i po da ci o pre va len ci na si lja to kom po sled njih go di nu da na u od no su na tre nu tak is pi ti va nja (in ci den ca).

Ta be la 3. Uče sta lost (%) na si lja po ka te go ri ja ma i ose ća ja za ne ma re no sti to kom ži vo ta (pre va len ca) i to kom po sled njih go di nu da na (in ci den ca) kod is pi­ta ne de ce (N=4027)

Psi ho lo ško na si lje Fi zič ko na si lje Sek su al no na si lje Ose ćaj za ne ma re no sti

PrevalencaIncidenca

68,4459,62

69,1846,48

8,496,24

28,8322,85

95% interval poverenja67,00 (58,11) 67,75 (44,94) 7,62 (5,49) 27,43 (21,55)69,87 (61,14) 70,61 (48,02) 9,35 (6,99) 30,23 (24,15)

Kao što se iz Ta be le 3 mo že vi de ti, 68.44 % is pi ta ne de ce je iz ve sti lo da je to kom ži vo ta do ži ve lo ba rem jed no is ku stvo psi ho lo škog na si lja, a 69,18% de ce ima lo je to kom ži vo ta ba rem jed no is ku stvo fi zič kog na si lja. Vi še od jed ne če tvr ti ne (28.83%) is pi ta ne de ce iz ve šta va da se ma kar jed nom u ži vo tu ose ća lo za ne ma re no, dok je 8.49% de ce (njih 340 od 4027 is pi ta nih) od go vo­ri lo da je ima lo ba rem jed no is ku stvo sek su al nog na si lja to kom ži vo ta.

Temida

89

Ka da se upo re de po da ci o pre va len ci to kom do sa da šnjeg ži vo ta de te ta (ži vot na pre va len ca) i po da ci o pre va len ci za po sled njih go di nu da na (in ci­den ca) za sva ku od is pi ta nih ka te go ri ja, za pa ža se da je je di no kod fi zič kog na si lja ži vot na pre va len ca iz ra zi to vi ša: 22,7% de ce je iz ve sti lo o is ku stvu fi zič­kog na si lja to kom ra ni jeg ži vo ta, a ni je iz ve sti lo o do ži vlje nom fi zič kom na si­lju u pret hod noj go di ni. Uko li ko iz ve šta je de ce pri hva ti mo kao ve ro do stoj ne po ka za te lje pre va len ce, na osno vu in ter va la po ve re nja pri ka za nih u Ta be li 3 mo že se sa si gur no šću od 95% tvr di ti da je iz me đu 67% i 69.9% de ce da tog uz ra sta u po pu la ci ji Sr bi je do ži ve lo ma kar jed no is ku stvo psi ho lo škog na si lja, a iz me đu 67.8% i 70.6% de ce ba rem jed no is ku stvo fi zič kog na si lja. Isto ta ko, iz me đu 27.4% i 30.2% de ce is pi ti va nog uz ra sta ose ća lo se ba rem je dan put za ne ma re no to kom do sa da šnjeg ži vo ta, a iz me đu 7.6% i 9.4% ta kve de ce do ži­ve lo je ba rem jed no is ku stvo sek su al nog na si lja.

Na osno vu po da ta ka iz Ta be le 2 mo že se za klju či ti da su lak ši ob li ci na si lja če šći od te žih ob li ka od no sno da je psi ho lo ška agre si ja če šća u od no su na psi­ho lo ško zlo sta vlja nje, a fi zič ko/te le sno ka žnja va nje če šće u od no su na fi zič ko zlo sta vlja nje. Ka te go ri za ci ja na lak še i te že ob li ke na si lja iz vr še na je pre ma na la zi ma po seb ne stu di je ko ju je ura dio tim BE CAN pro jek ta iz Hr vat ske (Aj du­ko vić i dr., 2012).

Vid psi ho lo škog na si lja o ko jem je naj ve ći broj de ce iz ve stio je vre đa nje, tj. na zi va nje de te ta glu pim, le njim i sl. O iz lo že no sti ta kvom po stup ku ne ko li ko pu ta me seč no ili če šće to kom pret hod nih go di nu da na iz ve šta va 10,2% de ce. Vi še od jed ne tre ći ne is pi ta ne de ce (36,3%) na vo di da je ba rem jed nom vre­đa no na ta kav na čin u po sled njih go di nu da na.

Pre ma iz ve šta va nju de ce, naj če šće pri me nji va ni ob li ci fi zič kog na si lja, ka te go ri sa ni kao „te le sno ka žnja va nje”, je su: ša mar (23,4% de ce na vo di da je u po sled njih go di nu da na ba rem jed nom do bi lo ša mar), uda ra nje dla nom po zad nji ci (22,4%) i ču pa nje za ko su (13,6%). Uče sta lo uda ra nje po zad nji ci je naj­če šće pri me nji van me tod „te le snog ka žnja va nja“: 5,3% de ce je iz ve sti lo da je u po sled njih go di nu da na ka žnja va no na taj na čin ne ko li ko pu ta me seč no ili če šće. Pro ce nat de ce ko ja su iz ve sti la o uče sta lom do ži vlja va nju te ških ob li ka fi zič kog na si lja (pre mla ći va nje, uda ra nje pred me tom po te lu ili po zad nji ci) kre će se od 0,5 do 1%.

Na ta ša Ha nak, La zar Te njo vić, Ve ro ni ka Išpa no vić-Ra doj ko vić, Ana Vlaj ko vić, Mir ja na Be a ra

90

Vi­še­stru­ka­vik­ti­mi­za­ci­ja

Zbog ne po volj nih efe ka ta i is ho da ko je vi še stru ka vik ti mi za ci ja ima na de cu, po seb no je pri ka zan pro ce nat de ce ko ja su do ži ve la na sil na po na ša­nja iz vi še ka te go ri ja (na pri mer fi zič ko i psi ho lo ško na si lje, ili po ro dič no na si­lje, fi zič ko na si lje i sek su al no na si lje) (Gra fi kon 1). U to ku či ta vog ži vo ta sa mo 18,15% de ce ni je do ži ve lo ni je dan ob lik na sil nog po na ša nja (28,76% u pret­hod noj go di ni), Pri bli žno isti broj de ce (18,65%) do ži veo je sa mo je dan tip na sil nog po na ša nja (25,70% u pret hod noj go di ni). Pro ce nat de ce ko ja su do ži­ve la dva (29,56%) ili tri ti pa na si lja (28,27%) je ve ći. Pro ce nat de ce ko ja su do ži­ve la sve ti po ve na si lja (fi zič ko, psi ho lo ško, sek su al no i po ro dič no na si lje) iz no si 5,37% (2,91% u pret hod noj go di ni).

Gra fi kon 1. Pro ce nat de ce ko ja su do ži ve la vi še stru ku vik ti mi za ci ju, od no sno na sil na po na ša nja iz vi še ka te go ri ja (psi ho lo ško, fi zič ko, sek su al no i po ro dič no na si lje)

Is pi ti va no je, ta ko đe, da li po sto je raz li ke u pre va len ci i in ci den ci is pi ti va­nih ob li ka na si lja i ose ća ja za ne ma re no sti, u od no su na pol i uz rast de ce, na re gion i tip na si lja u ko me se na la zi la ško la u utor ku, kao i in ter ak ci je ovih va ri­ja bli.

0 1 2 3 4Tokom života 18,15 18,65 29,56 28,27 5,37

U prethodnoj godini 28,76 25,7 26,84 15,79 2,91

0

5

10

15

20

25

30

35

%

Temida

91

Pre­va­len­ca­i­in­ci­den­ca­is­ku­sta­va­na­si­lja­i­ose­ća­ja­za­ne­ma­re­no­sti­s­ob­zi­rom­­na­uz­rast­de­te­ta

Re zul ta ti do bi je ni ana li za ma uz ra snih raz li ka u iz lo že no sti de ce na si lju i u ose ća ju za ne ma re no sti da ti su u Ta be li 4.

Ta be la 4. Uče sta lost (%) is ku sta va na si lja i ose ća ja za ne ma re no sti to kom ži vo ta (pre­va len ca) i to kom po sled njih go di nu da na (in ci den ca) s ob zi rom na raz red ni uz rast

Razredni uzrast Psihološko nasilje Fizičkonasilje Seksualno nasilje Osećaj

zanemarenosti

V razred o.š. (n = 908) 51,76 (46,37) 59,67 (48,29) 4,79 (3,67) 18,78 (15,14)

VII razred o.š. (n = 1400) 68,14 (58,79) 66,40 (45,53) 7,08 (5,29) 26,70 (21,05)

II razred s. š. (n = 1719) . 77,49 (67,31) 76,21 (46,13) 11,52 (8,32) 35,72 (28,27)

Ukupna prevalenca: Hi

kvadrat (p)180,422 (0,000) 85,780 (0,000) 41,361 (0,000) 90,969 (0,000)

Prevalenca u poslednjih godinu

dana: Hi kvadrat (p)108.853 (0,000) 1,717 (0,424) 25,360 (0,000) 63,055 (0,000)

Re zul ta ti pri ka za ni u Ta be li 4 go vo re o to me da sa uz ra stom ra ste ži vot na pre va len ca svih is pi ti va nih ob li ka na si lja i ose ća ja za ne ma re no sti. Isti trend po sto ji i ka da je u pi ta nju in ci den ca, s iz u zet kom fi zič kog na si lja.

Pre­va­len­ca­i­in­ci­den­ca­is­ku­stva­na­si­lja­i­ose­ća­ja­za­ne­ma­re­no­sti­­s­ob­zi­rom­na­pol­de­te­ta

Re zul ta ti ana li za raz li ka u ži vot noj pre va len ci i pre va len ci u po sled njih go di nu da na za is pi ta ne ob li ke na si lja i ose ćaj za ne ma re no sti s ob zi rom na pol de te ta pri ka za ni su u Ta be li 5.

Na ta ša Ha nak, La zar Te njo vić, Ve ro ni ka Išpa no vić-Ra doj ko vić, Ana Vlaj ko vić, Mir ja na Be a ra

92

Ta be la 5. Uče sta lost (%) na si lja po ka te go ri ja ma i ose ća ja za ne ma re no sti to kom ži vo ta (pre va len ca) i to kom po sled njih go di nu da na (in ci den ca) u od no su na na pol is pi ta ne de ce

Pol Psihološko nasilje Fizičkonasilje Seksualno nasilje Osećaj

zanemarenostiDevojčice (n = 1959) 71,31 (63,25) 68,57 (45,94) 7,53 (4,92) 34,56 (27,66)

Dečaci (n = 2068) 65,72 (56,19) 69,76 (46,99) 9,39 (7,49) 23,38 (18,28)Ukupna

prevalenca: Hi kvadrat (p)

13,215 (0,000) 0,588 (0,443) 4,872 (0,027) 60,301 (0,000)

Prevalenca u poslednjih godinu

dana: Hi kvadrat (p)20,811 (0,000) 0,447 (0,504) 11,355 (0,001) 50,033 (0,000)

Kao što se iz Ta be le 5 mo že vi de ti, raz li ke u od no su na pol po sto je u pre­va len ci svih ob li ka na si lja i ose ća ja za ne ma re no sti, sem u po gle du fi zič kog na si lja. De voj či ce uče sta li je ne go de ča ci iz ve šta va ju o is ku stvi ma psi ho lo škog na si lja i na ro či to o ose ća ju za ne ma re no sti. De ča ci su če šće od de voj či ca iz ve­sti li o iz lo že no sti sek su al nom na si lju. Me đu tim, ka da se po sma tra pol na raz li ka u iz ve šta va nju o sek su al nom na si lju u funk ci ji uz ra sta, vi di se da su pol ne raz­li ke naj i zra že ni je kod je da na e sto go di šnja ka (Gra fi kon 2). U toj uz ra snoj gru pi 7,55% de ča ka iz ve sti lo je o bar jed nom do ži vlja ju sek su al nog na si lja to kom ži vo ta (5,72% u pret hod noj go di ni) u po re đe nju sa 2,17% de voj či ca (1,74% u pret hod noj go di ni). Sa mo na ovom uz ra stu pol na raz li ka u pre va len ci sek su al­nog na si lja je sta ti stič ki zna čaj na (Hi Kva drat = 14,715, p = 0,000).

Temida

93

Gra fi kon 2. Pre va len ca sek su al nog na si lja s ob zi rom na pol i uz rast

Po ve ća nje pre va len ce i in ci den ce sek su al nog na si lja iz me đu is pi ta nih uz ra snih gru pa je ve će kod de voj či ca ne go kod de ča ka, kod ko jih se uoča va bla gi po rast oba po ka za te lja sto pe sek su al nog na si lja s uz ra stom, uz iz u ze tak ado le sce na ta ko ji po ha đa ju sred nje struč ne ško le, ko ji ima ju vi šu pre va len cu i in ci den cu od svo jih vr šnja ka u gim na zi ji.

Po­či­ni­o­ci­na­si­lja­nad­de­com

Od ra sla žen ska oso ba je naj če šće ozna če na kao po či ni lac psi ho lo škog na si lja (8,13%) (Gra fi kon 3). S ob zi rom na to ko su čla no vi do ma ćin stva u ko jem de te ži vi, mo že mo da za klju či mo da se u ve ći ni slu ča je va ra di o maj ka ma, re đe o dru gim čla no vi ma po ro di ce (ba ka, tet ka i sl.). Od ra sle mu ške oso be su po či­ni o ci psi ho lo škog na si lja u 55,9% slu ča je va. De ča ci i ado le scen ti se ozna ča va ju kao po či ni o ci u 37,68 %, a de voj či ce i ado le scent ki nje u 32,72% slu ča je va.

V razred OŠ VII razred OŠII razred

gimnazijeII razred

stručne škole

devojčice 2,17 6,51 12,00 11,30

dečaci 7,55 7,67 9,50 12,10

02468

101214161820

učen

ici (

%)

Na ta ša Ha nak, La zar Te njo vić, Ve ro ni ka Išpa no vić-Ra doj ko vić, Ana Vlaj ko vić, Mir ja na Be a ra

94

Gra fi kon 3. Pol i uz rast po či ni la ca psi ho lo škog, fi zič kog i sek su al nog na si lja

Fi zič ko na si lje nad de com ta ko đe če šće či ne od ra sle žen ske ne go od ra sle mu ške oso be. De ca i mla di ći (pre vas hod no bra ća) če šće či ne fi zič ko na si lje nad de com u po ro di ci ne go de voj či ce i de voj ke.

Ka da je u pi ta nju sek su al no na si lje, uz ra sna i pol na struk tu ra po či ni la ca je znat no dru ga či ja. Naj če šći po či ni o ci sek su al nog na si lja su vr šnja ci mu škog po la (48,36%), sle de vr šnja ki nje (39,8%), za tim od ra sle oso be mu škog po la (23,36%), dok su od ra sle že ne ozna če ne kao po či ni o ci u sve ga 8.55% slu ča je va.

Pre­va­len­ca­i­in­ci­den­ca­is­ku­stva­na­si­lja­i­ose­ća­ja­za­ne­ma­re­no­sti­s­ob­zi­rom­na­ge­o­graf­ski­re­gion

Re zul ta ti ana li za re gi o nal nih raz li ka u po gle du iz lo že no sti de ce po je di nim ka te go ri ja ma na si lja, kao i u po gle du ose ća ja za ne ma re no sti pri ka za ni su u Ta be li 6.

Psihološko nasilje Fizičko nasilje Seksualno nasiljeOdrasli muškarac 55,9 56,44 23,36Odrasla žena 68,13 62,51 8,55Dečak/mladić 37,68 38,21 48,36

Devojčica/devojka 32,82 27,39 39,8

0

10

20

30

40

50

60

70

80

%

Temida

95

Ta be la 6. Uče sta lost (%) iz lo že no sti na si lju i ose ća ju za ne ma re no sti to kom ži vo ta (pre­va len ca) i to kom po sled njih go di nu da na (in ci den ca) u od no su na re gion

Region Psihološko nasilje Fizičko nasilje Seksualno nasilje Osećaj zanemarenosti

Beograd (n = 637) 69,70 (61,54) 69,09 (45,58) 7,45 (5,71) 28,91(22,27)Vojvodina (n = 1151) 70,63 (60,99) 70,76(47,17) 9,08 (6,46) 28,22 (22,91)

Zapadna i Jugozapadna Srbija

(n = 1151)67,42 (59,25) 68,23 (46,65) 8,73 (6,54) 29,53 (23,00)

Istočna i Jugoistočna Srbija

(n = 1088)66,45 (57,44) 68,57 (46,08) 8,21 (6,00) 28,69 (22,97)

Ukupna prevalenca: Hi

kvadrat (p)4,318 (0,229) 2,053 (0,562) 1,711 (0,634) 0,586 (0,900)

Prevalenca u poslednjih godinu

dana: Hi kvadrat (p)4,074 (0,254) 0,508 (0,917) 0,693 (0,875) 0,144 (0,986)

U po gle du pre va len ce na si lja nad de com u po ro di ci ni su usta no vlje ne sta­ti stič ki zna čaj ne raz li ke iz me đu če ti ri ge o graf ska re gi o na Re pu bli ke Sr bi je.

Pre­va­len­ca­i­in­ci­den­ca­is­ku­stva­na­si­lja­i­ose­ća­ja­za­ne­ma­re­no­sti­s­ob­zi­rom­na­ur­ba­ni­ci­tet

U Ta be li 7 pri ka za ni su re zul ta ti ana li za raz li ka iz me đu de ce ko ja ži ve u ur ba nim i de ce ko ja ži ve u ne ur ba nim na se lji ma u po gle du iz lo že no sti po je di­nim ka te go ri ja ma na si lja i u po gle du ose ća ja za ne ma re no sti.

Ta be la 7. Uče sta lost (%) iz lo že no sti na si lju i ose ća nje za ne ma re no sti to kom ži vo ta (pre va len ca) i to kom po sled njih go di nu da na (in ci den ca) u od no su na ur ba­ni ci tet na se lja

Urbanicitet* Psihološko nasilje Fizičko nasilje Seksualno nasilje Osećaj zanemarenosti

Urbana naselja(n = 2549) 71,48 (62,57) 72,42 (48,45) 8,08 (5,91) 30,54 (24,07)

Neurbana naselja(n = 1441) 63,08 (54,55) 63,77 (43,05) 9,00 (6,56) 25,94 (20,72)

Ukupna prevalenca: Hi

kvadrat (p)25,160 (0,000) 29,476 (0,000) 1,003 (0,317) 8,160 (0,004)

Prevalenca u poslednjih godinu

dana: Hi kvadrat (p)24,656 (0,000) 11,160 (0,001) 0,651 (0,420) 5,844 (0,016)

*Napomena: Za 37 dece nije dobijen podatak o mestu boravka

Na ta ša Ha nak, La zar Te njo vić, Ve ro ni ka Išpa no vić-Ra doj ko vić, Ana Vlaj ko vić, Mir ja na Be a ra

96

Kao što se iz Ta be le 7 mo že vi de ti, pro cen ti de ce iz ur ba nih na se lja ko ja iz ve šta va ju o is ku stvi ma psi ho lo škog ili fi zič kog na si lja, kao i ose ća ja za ne ma re­no sti zna čaj no su ve ći od od go va ra ju ćih pro ce na ta de ce iz ne ur ba nih na se lja. U po gle du iz lo že no sti sek su al nom na si lju ni su do bi je ne sta ti stič ki zna čaj ne raz li ke iz me đu de ce ko ja ži ve u ur ba nim i de ce ko ja ži ve u ne ur ba nim na se lji ma.

Raz­ma­tra­nje­re­zul­ta­ta

Epi de mi o lo ško is tra ži va nje na si lja nad de com u okvi ru BE CAN pro jek ta iz vr še no je na na ci o nal no re pre zen ta tiv nom uzor ku de ce uz ra sta 11, 13 i 16 go di na. Ve ći pro ce nat neo d zi va is pi ta ni ka na is tra ži va nje, ko ji je iz no sio 46,8% ume sto pla ni ra nih 30% neo d zi va, ni je bit no uti cao na re pre zen ta tiv nost uzor ka. Na i me, pla ni ra ni uzo rak je sa dr ža vao ve ći broj de ce ne go što je bi lo neo p hod no ra di po sti za nja že lje ne pre ci zno sti pro ce ne pre va len ce zlo sta vlja­nja i za ne ma ri va nja de ce u po pu la ci ji, ta ko da je re a li zo van uzo rak, iako ma nji od pla ni ra nog, do volj no ve li ki za do bi ja nje pro ce ne pre va len ce sa pri hva tlji­vom pre ci zno šću.

Da bi se raz u me li mo gu ći raz lo zi sla bog od zi va, po treb no je ima ti u vi du da se pri ku plja nje po da ta ka za BE CAN is tra ži va nje po du da ri lo sa štraj kom pro­svet nih rad ni ka, ko ji je tra jao od 28. ja nu a ra do 1. apri la 2011. go di ne i ob u­hva tio oko 1400 od 1804 ško la u Sr bi ji. Is tra ži va nje je iz ve de no pod ve o ma ne po volj nim okol no sti ma: skra će ni ča so vi, ka šnje nje s na stav nim pro gra mom, za o ku plje nost di rek to ra i na stav ni ka sop stve nim pro ble mi ma i ne do volj na sprem nost da se uče ni ci i ro di te lji mo ti vi šu za uče šće u is tra ži va nju. Po red to ga, štrajk je ote žao i sa rad nju s ro di te lji ma. Na i me, zna ča jan broj ro di te lja ni je po dr ža vao zah te ve sin di ka ta štraj ka ča. U ve o ma slo že noj so cio­eko nom­skoj i po li tič koj si tu a ci ji, ko ju su ka rak te ri sa li ne za do volj stvo, si ro ma štvo i ose­ća nje ma ni pu li sa no sti, ro di te lji su bi li ve o ma sum nji ča vi i ne po ver lji vi pre ma na šim is tra ži va či ma, bez ob zi ra na to s kim su po i sto ve ći va li BE CAN is tra ži va­nje – sa ško lom, Mi ni star stvom pro sve te, Uni ver zi te tom, ne vla di nim or ga ni za­ci ja ma ili sa Evrop skom Uni jom.

Po re đe nje re zu la ta ta na šeg is tra ži va nja sa re zul ta ti ma dru gih stu di ja u ko ji ma je ko ri šćen isti in stru ment (ICAST­C), omo gu ća va da se za klju či da de ca u Sr bi ji do ži vlja va ju sve vi do ve na si lja u po ro dič nom okru že nju sa slič nom uče sta lo šću kao i de ca u dru gim ze mlja ma u tran zi ci ji i ili u ze mlja ma u raz­vo ju, uz po sto ja nje iz ve snih kul tu ro lo ških raz li ka, U Sr bi ji 46,48% de ce je da lo

Temida

97

po da tak o fi zič kom zlo sta vlja nu, a 59,62% o psi ho lo škom zlo sta vlja nju u pro­te kloj go di ni što je slič no po da ci ma iz Bu gar ske (48,48% i 62,01%), Ko lum bi je (54% i 64%), i Gru zi je (54% i 57,9%). In ci den ca fi zič kog i psi ho lo škog zlo sta vlja­nja je vi ša u Ru siji (68% i 81%) i In di ji ( 70% i 72%), dok na Islan du, ko ji spa da me đu raz vi je ne ze mlje sve ta, znat no ma nje de ce da je po da tak o fi zič kom zlo­sta vlja nju (27%), ali se in ci den ca psi ho lo škog zlo sta vlja nja u po ro di ci (48%) pri bli ža va in ci den ci u ze mlja ma u tran zi ci ji.

O ose ća ju za ne ma re no sti u pro šloj go di ni u Sr bi ji je iz ve sti lo 22,85% de ce, slič no kao u Bu gar skoj (19,90%), u Gru zi ji (25,3%) i na Islan du (24%), za raz li ku od de ce u In di ji (35%), Ko lum bi ji (42%) i Ru si ji (47%) gde je uče sta lost po ja ve znat no ve ća.

U na šem uzor ku, utvr đe na je raz li ka u pre va len ci i in ci den ci fi zič kog i psi­ho lo škog na si lja i ose ća ja za ne ma re no sti u od no su na pol. Sa uz ra stom ra ste ži vot na pre va len ca psi ho lo škog i fi zič kog na si lja, i ose ća ja za ne ma re no sti, što je i oče ki va no, me đu tim in ci den ca fi zič kog na si lja se ne po ve ća va zna čaj no sa uz ra stom. De voj či ce su če šće iz ve šta va le o do ži vlja ju psi ho lo škog na si lja i ose ća ju za ne ma re no sti ne go de ča ci, dok je iz ve šta va nje o fi zič kom na si lju bi lo jed na ko če sto. S ob zi rom da su po či ni o ci na si lja naj če šće od ra sle žen ske a za tim od ra sle mu ške oso be, mo že mo za klju či ti da ro di te lji u Sr bi ji ima ju ten­den ci ju da re đe upra žnja va ju fi zič ko na si lje nad de com sta ri jeg uz ra sta, ali da psi ho lo ško na si lje ra ste sa uz ra stom, na ro či to nad de voj či ca ma.

In ci den ca sek su al nog na si lje nad de com u Sr bi ji iz no si 6,24% , slič no kao u Bu gar skoj (7,5%), na Islan du (8%), u Ko lum bi ji (8%), i u Gru zi ji (9,3%) dok je ona zna čaj no ni ža ne go što je to u In di ji (20%) i Ru si ji (34%). Ukup na ži vot na pre­va len ca sek su al nog na si lja nad de com u Sr bi ji (8,49%) ne raz li ku je se bit no od pro ce na za ze mlje čla ni ce Sa ve ta Evro pe, pre ma ko ji ma 10­20% de ce u Evro pi do ži vi ne ki ob lik sek su al nog zlo sta vlja nja to kom de tinj stva (May­Cha lal, Her­cog, 2003).

Za raz li ku od ve ći ne stu di ja, u na šem is tra ži va nju de ča ci su če šće od de voj či ca iz ve sti li o iz lo že no sti sek su al nom na si lju. Me đu tim, ka da se po sma­tra pol na raz li ka u iz ve šta va nju o sek su al nom na si lju u funk ci ji uz ra sta, utvr­đe no je da su pol ne raz li ke zna čaj ne sa mo kod je da na e sto go di šnja ka. S ob zi­rom na to da su naj če šći po či ni o ci sek su al nog na si lja u na šem uzor ku bi li vr šnja ci od no sno dru ga de ca iz po ro di ce i ne po sred nog okru že nja, mo že se pret po sta vi ti da pri ti sak vr šnja ka za uče šće u sek su al nim ak tiv no sti ma po či­nje ra ni je kod de ča ka ne go kod de voj či ca. Po ve ća nja pre va len ce i in ci den ce sek su al nog na si lja sa uz ra stom je ve će kod de voj či ca ta ko da na uz ra stu od 16

Na ta ša Ha nak, La zar Te njo vić, Ve ro ni ka Išpa no vić-Ra doj ko vić, Ana Vlaj ko vić, Mir ja na Be a ra

98

go di na 12,9% de voj či ca i 9,50% de ča ka ko ji po ha đa ju gim na zi ju da je po da­tak o sek su al nom zlo sta vlja nju. Ado le scen ti oba po la ko ji po ha đa ju sred nje struč ne ško le, ima ju vi šu pre va len cu i in ci den cu sek su al nog na si lja od svo­jih vr šnja ka u gim na zi ji. Ovaj na laz se mo že raz ma tra ti u kon tek stu raz li či tog so cio­eko nom skog sta tu sa uče ni ka ovih ško la, kao i u kon tek stu obu ke o re pro duk tiv nom zdra vlju i zdra vim sti lo vi ma ži vo ta, ko ji se in ten ziv ni je spro­vo de u na šim gim na zi ja ma ne go u struč nim ško la ma.

Iako je BE CAN stu di ja spro ve de na ve o ma raz li či tom me to do lo gi jom od one pri me nje ne u MICS is tra ži va nju, što znat no ogra ni ča va smi sle no po re đe­nje re zul ta ta, ipak bi smo se osvr nu li na kon ver gent ne na la ze, kao i na one ko ji su ne po du dar ni. Sto pe fi zič kog i psi ho lo škog na si lja u MICS is tra ži va nju su ne što vi še ne go one ko je su do bi je ne u BE CAN stu di ji, iako je re fe rent ni pe riod u MICS stu di ji iz no sio me sec da na, a u na šem epi de mi o lo škom is tra­ži va nju go di nu da na (ili ceo ži vot). Je dan od mo gu ćih raz lo ga za to je ste što su u UNI CE Fo voj stu di ji is pi ti va ne maj ke mla đe de ce (2 do 14 go di na) i što su deo uzor ka ci lja no či ni le Rom ki nje iz rom skih na se lja, ko je su iz ve sti le o znat no uče sta li joj pri me ni na si lja nad de com, na ro či to fi zič kog. Na la zi ove dve stu di je se raz mi mo i la ze ka da su u pi ta nju pol ne i re gi o nal ne raz li ke. Za raz­li ku od MICS stu di je ko ja je usta no vi la da su de ča ci ne što vi še od de voj či ca iz lo že ni fi zič kom na si lju, u na šem is tra ži va nju pol ne raz li ke ne do sta ju je di no u po gle du fi zič kog na si lja. U oba is tra ži va nja, me đu tim, po tvr đe no je da se za stu plje nost fi zič kog ka žnja va nja sma nju je s uz ra stom de te ta.

BE CAN is tra ži va nje ni je po tvr di lo po sto ja nje re gi o nal nih raz li ka u uče sta­lo sti pri me ne na sil nih po stu pa ka pre ma de ci u po ro di ci. U MICS stu di ji pri­me na fi zič kog ka žnja va nja je bi la naj za stu plje ni ja u Ju go i stoč noj Sr bi ji, dok je o pri me ni ne na sil nih vas pit nih po stu pa ka iz ve sti lo naj vi še maj ki iz Be o gra da.

Ka da je u pi ta nju ur ba ni ci tet na se lja, u na šem is tra ži va nju su de ca iz ur ba­nih me sta iz ve sti la o ve ćoj sto pi fi zič kog i psi ho lo škog na si lja u po ro di ci i ose­ća ja za ne ma re no sti dok je u MISC stu di ji je usta no vljen upra vo su pro tan obra­zac raz li ka. Ja sni ja sli ka o po re klu ovih raz li ka do bi će se ka da se bu du ob ra di li po da ci ko ji se od no se na od go vo re ro di te lja u na šem is tra ži va nju.

U tu ma če nju re zul ta ta na še stu di je tre ba ima ti u vi du da su uzo rak či ni la de ca ko ja re dov no po ha đa ju ško lu, što zna či da ist ra ži va njem ni su bi la ob u­hva će na de ca ko ja su ra no na pu sti la ško lo va nje ili ko ja uop šte ni su ni po ha­đa la ško lu, što ni je ret ka po ja va me đu rom skom de com, a upra vo se kod njih, pre ma na la zi ma MICS stu di je, na la zi ve ća sto pa na si lja, na ro či to fi zič kog, ne go me đu de com op šte po pu la ci je. Sti ca nje ja sni jeg uvi da u na si lje nad de com

Temida

99

iz tzv. vul ne ra bil nih ka te go ri ja (rom ska de ca, de ca sa smet nja ma u raz vo ju, u in sti tu ci ja ma i sl.) zah te va dru ga či ji me to do lo ški pri stup npr. is tra ži va nje u rom skim na se lji ma i u in sti tu ci ja ma za de cu sa smet nja ma u raz vo ju ili de cu bez ro di telj skog sta ra nja.

Za­klju­čak

Epi de mi o lo ško is tra ži va nje na si lja nad de com spro ve de no je 2011. go di ne u sklo pu BE CAN pro jek ta u ko jem je, po red Sr bi je, uče stvo va lo još osam bal kan­skih ze ma lja. U Sr bi ji je is pi ta no ukup no 4027 de ce uz ra sta 11, 13 i 16 go di na.

Ži vot na pre va len ca svih ti po va na si lja upo re di va je sa pre va len com ko ju je utvr di la MICS stu di ja na na ci o nal nom uzor ku 2005. go di ne i sa pre va len ca ma o ko ji ma iz ve šta va stu di ja spro ve de na u Bu gar skoj i Gru zi ji istom me to do lo gi­jom (pri me nom ICAST­CH upit ni ka). Naj u če sta li ji vi do vi fi zič kog na si lja su uda­ra nje ša ma ra, uda ra nje dla nom po zad nji ci i ču pa nje za ko su. Naj u če sta li ji vid psi ho lo škog na si lja je vre đa nje. Ži vot na pre va len ca sek su al nog na si lja iz no si 7,5% kod de voj či ca i 9.4% kod de ča ka. Po red ove, po sto je i dru ge pol ne raz­li ke: de voj či ce su vi še iz lo že ne psi ho lo škom na si lju i vi še iz ve šta va ju o ose ća ju za ne ma re no sti. U po gle du fi zič kog na si lja ni su evi den ti ra ne pol ne raz li ke.

Sta ri ja de ca iz ve šta va ju, oče ki va no, o ve ćoj ži vot noj pre va len ci svih ob li ka na si lja i ose ća ja za ne ma re no sti. Go di šnja pre va len ca po ka zu je isti trend, je di no se pri me na fi zič kog ka žnja va nja na go di šnjem ni vou sma nju je s uz ra stom de te ta. Re gi o nal ne raz li ke u pre va len ci ni su utvr đe ne, me đu tim, de ca iz ur ba­nih na se lja vi še iz ve šta va ju o svim vi do vi ma na si lja, sem o sek su al nom na si lju.

Ne ki od ovih na la za u po gle du pol nih i re gi o nal no/kul tu ral nih raz li ka da ju dru ga či ju sli ku o fak to ri ma ri zi ka za na si lje nad de com, ne go što je to su ge­ri sa la MICS stu di ja. Te melj na ana li za in ter ak ci ja bit nih či ni la ca, po re đe nje sa sli kom o na si lju nad de com iz ro di telj skog ugla i, na ro či to, po re đe nje na ših re zul ta ta sa oni ma ko je su do bi li dru gi na ci o nal ni ti mo vi BE CAN pro jek ta pru­ži će vi še od go vo ra po mo ću ko jih se mo že gra di ti re gi o nal na stra te gi ja u bor bi pro tiv na si lja nad de com.

Na ta ša Ha nak, La zar Te njo vić, Ve ro ni ka Išpa no vić-Ra doj ko vić, Ana Vlaj ko vić, Mir ja na Be a ra

100

Li­te­ra­tu­ra

Afi fi, T. O., Brow nrid ge, D. A., Cox, B. J., Sa reen, J. (2006) Physi cal pu nis hment, child­hood abu se and psychi a tric di sor ders. Child Abu se and Ne glect, 10, str. 1093­1103.

Aj du ko vić, M., Ri mac, I., Raj ter, M., Su šac, N. (2012) Epi de mi o lo ško is tra ži va nje pre va­len ci je i in ci den ci je na si lja nad dje com u obi te lji u Hr vat skoj. Lje to pis so ci jal nog ra da, 3, str. 367­412.

Ak ma tov, M. K. (2011) Child abu se in 28 de ve lo ping and tran si ti o nal co un tri es – re sults from the Mul ti ple In di ca tor Clu ster Sur veys. In ter na ti o nal Jo ur nal of Epi de mi o-logy, 1, str. 219­227.

An ner back, E. M., Win gren, G., Sve din, C. G., Gu stafsson, P. A. (2010) Pre va len ce and cha rac te ri stics of child physi cal abu se in Swe den – fin ding from a po pu la tion­ba sed youth sur vey. Ac ta Pa e di a tri ca, 18, str. 1229­1236.

Bus smann, K.­D., Ert hal, C., Schroth, A. (2011) Ef fects of ban ning cor po ral pu nis hment in Euro pe – a fi ve­na tion com pa ri son. In: J. E. Dur rant, A. Smith (eds.) Glo bal pat hways to abo lis hing physi cal pu nis hment. New York: Ro u tled ge, str. 299­322.

Chil dO NE u ro pe Sec re ta ri at/Ita lian Child hood and Ado le scen ce Do cu men ta tion and Analysis Cen tre; Do cu men ta tion, Re se arch and Tra i ning Sec tor (2007) Re vi ew on na ti o-nal systems of sta ti stics and re gi stra tion on child abu se. Flo ren ce: In sti tu to de gli In no cen ti.

Da ro, D. (2006) World per spec ti ves on child abu se. IS PCAN, Chi ca go, Il.

Fin kel ho re, D., Orm rod, R. K., Tur ner, H. A., Hamby, S. L. (2005) Me a su ring poly­vic ti­mi za tion using the JVQ. Child Abu se and Ne glect, 11, str. 5­25.

Ger shoff, E. T. (2002) Cor po ral pu nis hment by pa rents and as so ci a ted child be ha vi ors and ex pe ri en ces: A me ta­analytic and the o re ti cal re vi ew. Psycho lo gi cal Bul le tin, 4, str. 539­579.

Ger shoff, E. T. (2010) Mo re harm than good: A sum mary of sci en ti fic re se arch on the in ten ded and unin ten ded ef fects on cor po ral pu nis hment on chil dren. Law and Con-tem po rary Pro blems, 73, str. 31­56.

Gil bert, R., Wi dom, C. S., Brow ne, K., Fer gus son, D., Webb, E., Jan son, S. (2009) Bur den and con se qu en ces of child mal tre at ment in high­in co me co un tri es. Lan cet, 373, str. 68­81.

Gol damn, J. D. G., Pa dayac hi, U. K. (2000) So me met ho do lo gi cal pro blems in esti ma­ting in ci den ce and pre va len ce in child se xu al abu se re se arch. Jo ur nal of Sex Re se arch, 4, str. 304­314.

Gro gan­Kaylor, A. (2005) Cor po ral pu nis hment and the growth tra jec tory of chil­dren’s an ti so cial be ha vi or. Child Mal tre at ment, 3, str. 283­292.

Temida

101

Hardt, J., Rut ter M. (2004) Va li dity of adult re tro spec ti ve re ports of adver se child hood ex pe ri en ces: Re vi ew of the evi den ce. Jo ur nal of Child Psycho logy and Psychi a try, 2, str. 260­273.

May­Cha lal, C., Her cog, M. (2003) Child se xu al abu se in Euro pe. Stras bo urg: Co un cil of Euro pe.

Mol nar, B. E., Bu ka, S. L., Kes sler, R. C. (2001) Child se xu al abu se and sub se qu ent psycho pat ho logy: Re sults from the na ti o nal co mor bi dity study. Ame ri can Jo ur nal of Pu blic He alth, 5, str. 753­760.

Nash, J. K., Ran dolph, K. A. (2004) Met hods in the analysis of risk and pro tec ti ve fac­tors: les sons from epi de mi o logy. U: M.W. Fra ser (ed). Risk and re si li en ce in child hood: An eco lo gi cal per spec ti ve (2nd ed). Was hing ton: NASW Press.

Pin he i ro, P. (2006) Re port of the in de pen dent ex pert of the Uni ted Na ti ons study on vi o-len ce aga inst chil dren. New York: Uni ted Na ti ons Ge ne ral Ase embly.

Re pu blič ki za vod za sta ti sti ku i Is tra ži vač ka agen ci ja Stra te džik mar ke ting (2006) Is tra-ži va nje vi še stru kih po ka za te lja sta nja i po lo ža ja de ce i že na u Re pu bli ci Sr bi ji – MICS3, 2005, Fi nal ni iz ve štaj. Be o grad: Auto ri.

Rind, B., Tro mo vitch, P., Ba u ser man, R. (1998) A me ta­analytic exa mi na ti on of as su med pro per ti es of child se xu al abu se using col le ge sam ple. Psycho lo gi cal Bul le tin, 1, str. 22­53.

Runyan, D. K., Dun ne, M. P., Zo lo tor, A. J. (2009) In tro duc tion to the de ve lop ment of the IS PCAN child abu se scre e ning to ols. Child Abu se & Ne glect, 11, str. 842­845.

Sprin ger, K. W., She ri dan J., Kuo D., Car nes, M. (2011) Long­term physi cal and men tal he alth con se qu en ces of child hood physi cal abu se: Re sults from a lar ge po pu la tion­ba sed sam ple of men and wo men. Child Abu se & Ne glect, 5, str. 517­530.

Stev ko vić, Lj. (2006) Ka rak te ri sti ke na si lja nad de com u po ro di ci i nje go ve po sle di ce na zdra vlje. Te mi da, 3, str. 23­31.

Stol ten borgh, M., van Ij zen do orn, M. H., Euser, E. M., Ba ker mans­Kra nen burg, M. J. (2011) A Glo bal Per spec ti ve on Child Se xu al Abu se: Me ta­Analysis of Pre va len ce Aro­und the World. Child Mal tre at ment, 2, str. 79­101.

The o do re, A. D., Chang, J. J., Runyan, D. K., Hun ter, W. M., Bang di wa la, S. I., Agans, R. (2005) Epi de mi o lo gic fe a tu res of the physi cal and se xu al mal tre at ment of chil dren in the Ca ro li nas. Pe di a trics, 3, str. 331­337.

Zo lo tor, A. J., Runyan, D. K., Dun ne, M. P., Jain, D., Pe turs, H. R., Ra mi rez, C., Vol ko va, E., Deb, S., Lidchi, V., Mu ham mad, T., Isa e va, O. (2009) IS PCAN Child Abu se Scre e ning Tool Chil dren’s ver sion (ICAST­C): In stru ment de ve lop ment and mul ti­na ti o nal pi lot te sting. Child Abu se and Ne glect, 11, str. 833­841.

Na ta ša Ha nak, La zar Te njo vić, Ve ro ni ka Išpa no vić-Ra doj ko vić, Ana Vlaj ko vić, Mir ja na Be a ra

102

In­ter­net­iz­vo­ri

Lynch, M., Sa ra lid ze, L., Go gu ad ze, N., Zo lo tor, A. (2007­08) Na ti o nal Study on Vi o-len ce aga inst Chil dren in Ge or gia. Tbi li si: Uni cef Ge or gia. Do stup no na: http://www.unicef.org/georgia/Violence_Study_ENG_final%281%29.pdf Stranici pristupljeno 15.10.2012.

nataša Hanak

laZar tenjović

veronika išPanović-radojković

ana vlajković

mirjana Beara

Epidemiological­research­of­violence­against­children­in­families­in­Serbia

In the paper the results of an epidemiological study conducted in 2010­2011 as a part of the regional project Balkan Epidemiological Study on Child Abuse and Neglect (BECAN) are presented. The goal of the research was to estimate the prevalence of physical, psychological and sexual violence against children in the family as well as prevalence of feeling of neglect in children. Gender and age differences in the prevalence of violence, as well as differences with respect to geographic region and urbanicity of place of the children’s’ residence were also examined. The stratified cluster sample consisted of 4027 children attending the fifth and seventh grades of the primary school and the second grade of the high school. Data was collected by an adapted version of the questionnaire ICAST­C (ISPCAN Child Abuse Screening Tool­ Chidren Version – ICAST­C). At least one experience of psychological violence in the lifetime was reported by 68,4% of children, whereas at least one experience of physical violence was reported by 69,2% of children. Feeling of neglect was experienced by 28.8% of children at least once in their lifetime. At least one experience of sexual violence was reported by 8.5% children, whereas 3,7% of them reported the experience of contact sexual violence in the past year. The results indicate that girls are more exposed to psychological violence and report more feeling of neglect. Conversely, boys report more exposure to sexual violence. The rate of severe forms of physical, psychological and sexual violence is about 0.5 to 1%.

Key words: child abuse and neglect, epidemiology, ICAST­C, Serbia.