8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

1/86

I

CELOKUPNA DELAE. M. REMARKA

MINERVA, SUBOTICA, 1988

ERIH MARIJA REMARK

LJUBI BLINJEG SVOG

ROMAN

TAAMPANO PO ODOBRENJU

AUTOROVOG NASLEDNIKA

P R V I D E O

I

Kern se n aglo tre iz crnog, usk iptelog sna, i oslunu. Bio je, kao i svigonjeni, smesta budan, napregnut i spreman da bei. Dok je sedeo upostelji, nepokretan, koso isturenog uskog tela, razmiljao je kako bimogao utei ako je stepenite ve po sednuto.

Soba se nalazila na etvrtom spratu. Imala je proz or prema dvoritu,ali ne i balkon niti venac odakle bi se m ogao doepati oluka. Prekodvorita je, dakle, bekstvo bilo nemogue. Postojao je samo jo jedanizlaz: preko hodnika na tavan, pa preko krova dalje, do susedne kue.

Kern pogleda na svetlei brojanik svog sata. Bilo je t ek prolo pet.Soba je jo bila skoro mrana. Sivo i nejasno na-zirali su se u tamiaravi na dvema drugim posteljama. Poljak, koji je spavao do zida,hrkao je.

Kern oprezno skliznu s kreveta i pri krade se vratima. U tom trenutkupomae se ovek koji je leao u srednjoj postelji. Sta j e?" proap ta on .

Kern mu ne odgovori; vrsto je bio pri ljubio uvo u z vrata.Onaj drugi se u spravi. Stade preturati po stvar ima to su visile na

ipci gvozdene postelje. Depna lampa blesnu i u svoj bledi, drhtavi krugsvetlosti uhvati deo oguljenih smeih vrata i Kerna, koji, zamrene kose,u zguvanom rublju, oslu kuje n.i kIjuaonici. Proklet bio, uovori tta jc! siktao je ovek u postelji. Kern se

uspravi. Ne znam. Probudio sam se jer samneto uo. [Neto! ta n eto, glupane? Neto d ole. Glasove, kora ke, i li neto sl ino.

ovek ustade i prie vratima. Na sebi je imao ukastu koulju, ispod

koje se, u blesku depne lampe, pojavi par

1

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

2/86

jako maljavih, miiavih nogu. Neko vreme je oslukivao. Koliko vremena ve stanuje ovde? upita zatim.

Dva meseca. Da li je za t o vreme kadgod ve b ilo racija? Kern odreno

mahnu glavom. Aha! Bie da si pogreno uo. U snu ponekad i prde zatutnji kaogrom.

On osvetli Kernovo lice. Pa, da, jedva dvadeset, je li? Emigrant? Naravno.

Jezus Kristus, tso siem stalo iznenada zagrokta Poljak iz ugla.ovek u koulji prebaci snop svetlosti onamo. Iz tame se p ojavi crna

upava brada sa razjapljenom usnom dupljom i razrogaenim oimaispod gustih obrva. Jezik za zube s tvojim Isusom Hristom, Pol jae pro-mumlaovek s depnom lampom. Taj vie ne ivi. Poginuo je na Somi kao

dobrovoljac. Tso? Evo, opet se uje! Kern skoi do kreveta. Dolaze odozdo.Moramo preko krova!

Drugi se okrenu kao igra. ulo se lup anje vratima i pri tajeni glasovi. Do vraga! Napolje! Pol jae, napolje! Policija! Pa zgrabi svoje stvari s

postelje. Zna li ti put? upita Kerna. Znam. Desno, kroz hodnik! Stepenicama iza slivnika gore!

Napred! ovek u koulji otvori beumno vrata. Matka boska! gunao je Poljak. ' Jezik

za zube! Ne izdaj ni ta!ovek zatvori vrata. Kern i on m ugnue kroz uzan, prljav hodnik.

Trali su tako tiho da su uli kapanje loe zavrnute esme iznadslivnika. Ovde obii! proapta Kern, pa zae za ugao i natra na neto.Zatetura se, spazi uniformu i htede natrag. U istom trenutku dobiudarac po ruci. Stoj! Ruke uvis! koman-dova neko iz mraka.

Kern pusti svoji? stvari da kliznu na pod. Leva ruka bila mu jeutrnula od udarcu koji ga je pogodio u lakat. Za trenutak je izgledalokao da ovek u koulji hoe da se baci u mrak u pravcu glasa. Aonda pogleda na cev revolvera koji je drugi slubenik uptrio njemuu grudi, pa polako die ruke. Nalevo krug! - komandova glas. Do prozora! Obojica

posluae

Pogledaj ta imaju u prnjama ree policajac s revolverom.

Drugi slubenik pregleda odelo ilo je lealo na podu. Trideset ipet i linga depna lampa lula depni noi

gust ealj nita vie.

Nikakvih isprava 7

Samo nekoliko pisama ili tako neto. Nema pasoa? Nema.

Gde su vam pasoi? upita policajac s revolverom. Ja ga nemam odgovori Kern. Zna se! Policajac munu revolverom u lea oveka u koulji. Ati? Moram li tebe posebno da pitam, kurvin sine?

ree.

Oba policajca se p ogledae. Onaj bez revolvera poe se sm e-jati. Drugise oblizivao. Gle, n gospodin! ree polako.

Njegova ekselencija bitanga! General smrdljivac! Iznenadazamahnu i pesnicom udari oveka u bradu. Ruke uvis! zaui lakada se onaj Stade lelurati.ovek r .a po i ;li'da Kern Je bio uveren da jo nikada nije video lukav

pogled Tebi govorim, seronjo! ree poli- H o e U skoro? Ili dati jo jednom promukam

mozak?

- Ja nemam paso ree ovek.

Ja nemam paso podraavao ga je policajac. Razume se da

gospodin kurvin sin nema paso. Pa moglo se i pret postaviti! Napred,

oblai se, al i hit ro! Jedna grupa policajaca tri kroz hodnik. Naglo otvaraju vrata. Prilazi

jedan s naramenicama. ta to imate?

Dve ptiice koje su htele da ispare preko krova. Ocir je posmatraoovu dvojicu. Bio je mlad. Njegovo lice

bee usko i bledo. Imao je paljivo podseene, male brkove, i mirisao je natoaletnu vodu. Kern ju je prepoznao; bila je kolonjska voda ,,br. 4711".Njegov otac i mao je f abriku parfema, i otud je to znao. Ovu dvojicu emo posebno presliati ree potporunik. Lisice! Da li je bekoj policiji dozvoljeno da m ui prilikom hapenja? upitaovek u koulji.Ocir ga pogleda. Kako se vi zovete? Stajner.

Jozef Stajner. On nema paso a p retio nam je izjavi policajac s revolverom. Dozvoljeno je i mnogo vie no to vi mislite kratko ree o cir.

Mar, silazite!Ova dvojica se obukoe. Policajac izvue lisice. Haj'te, ljubimci! Tako,

sad ve bolje izgledate. Pristaju vam kao po meri.Kern oseti hladan elik na zglavku. Bilo je to prvi put u njegovom ivotu

da mu stavljaju lisice. elini obrui nisu ga mnogo spreavali u hodu. Alinjemu se i nilo kao da okivaju vie no sam o njegove ruke.

Bilo je rano jutro. Pred kuom su stojala dva policijska kamiona. Stajneriskrivi lice. Pogreb prve klase! Otmeno, car ne, Mali?

Kern ne odgovori. Skrivao je lisice pod kaputom, koliko je god mogao.Nekoliko mlekadija stojalo je na ulici i radoznalo posmatralo. Na kuamapreko puta prozori su otvoreni.Iz tamnih otvora belasaju se l ica kao testo. Jedna ena se k ikoe.

Potovarie u kamione tridesetak hapenika. Bila su to otvorena brzapolicijska kola. Veina se pela bez reci. Meu njima se nalazila i vlasnicakue, debela, svetloplava ena, stara oko trideset godina. Jedina ona jeuzbueno negodovala. Pre nekoliko meseci je dva prazna sprata svojetrone kue skromnim sredstvima pretvorila u n eku vrstu pansiona. Ubrzose rasp rostro glas da se tam o moe spavati na crno", bez prij ave policiji.Imala je samo etiri prava stanara s pasoima i policijskim prijavama

jednog pokuara, jednog pacolovca i dve kurve. Ostali su dolazili uvee,poto se sm rkne. Skoro svi su bili emigranti, begunci iz Nemake, Poljske,

Rusije i Itali je. Napred, napred! naredi potporunik gazdarici. Sve to moeteobjasniti u ispostavi. Tamo ete i mati za to dovolj no vremena.

Ja protestujem! vikala je ena. Protestovati moete koliko vam je volja. Zasad ete poi s nama.

Dva policajca uhvatie enu pod mike i podigoe je u k amion.Potporunik se okrene Kernu i Stajneru. Tako, a sada ovu dvojicu.

Posebno pazite na njih. Mersi ree Stajner i pope se. Za njim i Kern. Kamioni krenue. Do vienja! kretao je neki enski

i;lns .'..i prozora. Poubijajte tu imigrantsku bagru! urlao je za njima jedan ovek.

Tako ete utedeti hranu.

Kamioni su prilino brzo jurili. Ulice su jo bile skoro prazne. Nebo sepovlailo iza kua, p ostajalo svetlije i prostranije i providno plavo, ali

uhapenici su stajali u kolima, tamni kao vrbe na jesenjoj kii. Nekipolicajci jeli su sendvie i pil i kafu iz p ljosnatih limenih boca.

U blizini Franc-Jozefovog mosta ulicu je prepreio kamion s povrem.Kamioni poee da koe, a zatim opet ubrzae. U tom trenutku jedan odhapenika uspentra se preko ograd e drugih kola i skoi dole. Pao je kosona blatobran, sapl eo se0 ogrta, i uz tup zvuk udario o p lonik. Stoj! Za njim! viknu voa. Pucaj, ako ne stane! Kola otro

zakoie. Po licajci se stu tie d ole. Trali su kamestu gde je onaj ovek pao. ofer je gledao natrag. Prime-tivi da onaj ne

bei, polako je unazad vratio kola.Onaj je leao na leima. Potiljkom je udario o kamen. Leao je u

otvorenom ogrtau, rairenih ruku i nogu, kao spljeskan veliki slepi mi. Donesite ga gore! viknu potporunik.

Policajci se sagoe. Onda se jedan uspravi. Mora da mu je netoslomljeno. Ne moe da u stane. Jo kako e moi da ustane! Dignite ga!

Nogom ga estito munite, onda e ve ivnuti ree tromo policajackoji je tuk ao tajnera.

Onaj ovek je jeao. On zaista ne moe da ustane javi drugipolicajac. Krvavi i na glavi. Do avola! Voa se spusti iz kola. Nijedan da ne mrdne!

viknu gore hapenicima. Prokleta bagra. Samo muka i nevolja!

82

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

3/86

Kola su sada stojala tik do unesreenog. Kern je odozgo mogao tanoda ga vidi. Bio je to suvonjav poljski Jevrej in retke sive brade. Kern jenekoliko puta spavao s njim u istoj sobi. Tano se seao starog ovekakako ujutru, u ranu zoru, stoji pred prozorom, s lakterima prekoramena, i tiho se moli njiui telom. Trgovao je preom, kaievima ikoncem,1ve tri put je bio proterivan iz Austrije. Ustaj! Napred! komandova ocir. A zato ste skoili s kola?Suvie masla n a glavi, je li? Krao, i ko zna ta j o?

Stari ovek mie usnama. Oi su mu s uenjem uprte upotporunika.

ta? pita ovaj. Je 1' rekao neto? Kae da je t o iz st raha uinio odgovori policajac koji je kleaopored njega. Iz straha? Iz straha, razume se I Zato to je skrivio neto! Stakae? Veli da nije nita skrivio. To svaki kae Ali ta emo sad s nj im? A ta mu je? Trebalo bi

dovesti lekara dobaci tajner s k ola. Mirni budite! nervo/no se obrecnu potporunik. A odaklestvoriti lekara u ovo doba! Ovaj, meutim, ne moe tako dugo leati naulici. Onda e se op et priati da smo ga mi tako udesili. I tako uvek svesvale n a policiju! Njega treba preneti u bolnicu ree Stajner. I to brzo!

Ocir je bio zbunjen. Sada je uvideo da je ovek teko po-vreen, izbog toga je zaboravio da uutka tajnera. Bolnica! Tamo ga nee tek tako primiti. Za to mu je potrebanuput. A ja to nikako ne mogu sam uraditi. Moram ga prvo odvesti naraport. Odvezite ga u jevrejsku bolnicu ree tajner. Tamo e gaprimiti bez uputa i bez raporta. ak i bez novca.

Potporunik je bu ljio u njega. A otkud vi t o znate, bej, vi?

Da ga odvedemo u stanicu za hitnu pomo predloi jedan odpolicajaca. Tamo je uvek bolniar ili lekar. On bi onda mogao dalje dase pobrine. A tako bismo ga se i m i oslobodili.

Potporunik donese odluku. Dobro, diite ga! Prolazimo poredstanice za bitnu pomo. Tamo e j edan ostati s njim. Gadna svinjarija!

Policajci podigoe oveka. Jeao je i sasvi m pobledeo. Sta-vie ga napod kamiona. Trgao se i ot vorio oi. Neprirodno su sijale na oronulomlicu. Potporunik se ugrize za u sne.

Takva glupost! Skoiti! Tako star ovek! Polazi, polako vozi!Pod glavom povreenog polako se stvarala lokva krvi. Kvrgavi prsti

grebli su po daskama poda. Usne su se polako povlaile sa zuba iotkrivale ih. I zgledalo je kao da se iza sablasno osenene maske bolaneko drugi ceri, bezglasno i pun podsmeha.

ta kae? upita potporunik.Onaj preanji policajac ponovo kleknu pored starca vrsto mu drei

glavu pri kloparanju kola. Kae da je hteo svojoj deci. Da e o na sadaumreti od gladi obavetavao je policajac.

Ah, kojeta! Nee umreti od gladi. A gde su mu deca? Policajac sesae. Nee da kae. Proterali bi ih. Nijedno nema dozvolu boravka.

To su samo matarije. ta kae sada? Veli da mu vi oprostite. ta? zaueno upita potporunik. Kae da mu oprostite zbog n eprilika koje vam on pravi.

Da oprostim? Kako li mu to sada doe? Drmajui glavom buljio je ocir u oveka na podu.

Kola zastadoe pred stanicom za hitnu pomo. Unesite ga! naredi potporu nik. Ali paljivo. A vi, Rode, ostanite pored njega dok

ja ne telefoniram.Podigoe unesreenog. Stajner se sae. Nai emo tvoju decu. Mi

emo im pomoi ree on. Razume li, stari? Jevrejin zaklopi oi pa ih ponovo otvori. Onda ga tri policajca unesoe.Ruke su mu visile i vukle se p o kaldrmi, bez otpora, kao da su ve bezivota. Posle nekog vremena vratie se dva policajca i ponovo se popee.

Da li je jo ta rekao? upita potporunik. Nije. Bio je ve sasvi m zelen u licu. Ako je ki ma, nee dugo. Pa ta! Jedan Jevrejin manje ree policajac koji je tukao

tajnera. Da oprostim! mrmljao je potporunik. Tako ta! udni ljudi.

Naroito u ovo vreme ree Stajner. Potporunik se ukruti. Jezik zazube, vi boljevie! riknu on. Vi ete nam ve platiti za svoju drskost!

Dovezli su uhapenike u policijsku stanicu na Elizabetinom etalitu.tajneru i Kernu skinue lisice, pa ih odvedoe do ostalih, u n eku veliku,polutamnu prostoriju. Veina je utke sedela naokolo. Navikli su da ekaju.Samo je debela plava gazdarica i dalje nepokolebljivo kukala.

Oko devet sati poee jednog po jednog da pozivaju gore. Kerna su odveliu jednu sobu u kojoj su se nalazila dva policajca, jedan pisar u civilu,potporunik i jedan stari policijski kapetan. Kapetan je sedeo u drvenojnaslonjai i puio. Line podatke ree on oveku za stolom.

Pisar je bio t anak, bubuljiav, podseao je na haringu. Ime? upitaneoekivano dubokim glasom.

Ludvig Kern. Roen? Tridesetog novembra 1914. u Drezdenu. Nemac, dakle?

Ne. Bez dravljanstva. Oduzeto mi je dravljanstvo. Kapetan podieoi. Sa dvadeset i jednom godinom? A

ta ste to u inili? Nita. Mom ocu je oduzeto dravljanstvo. Poto sam tada biomalolclan, i ja sa m ga izgubio.

A zato je vaem ocu oduzeto?Kern je jodan (imutak utao. Godina dana u emigraciji nauila ga je

opreznosti pri svakoj rei pred vlastima. Neopravdano je denunciran kaopolitiki nepouzdan ree najzad.

Jevrejin? upita pisar. i Moj otac.Moia mati nije.

Aha!

Kapetan strese na p od pepeo s cigarete. Pa zato niste ostali u

Nemakoj? Oduzeli su nam pasoe i proterali nas. Bili bismo uhapeni da smoostali. Ako smo ve morali biti uhapeni, bilo nam je milije da to bude udrugoj zemlji no u Nemakoj.

Kapetan se suvo nasmeja. Mogu da razumem. A kako ste bez pasoa

preli granicu? Na ehoslovakoj granici tada je za pogranini saobraaj bila dovoljnaobina prijava stanovanja. S njom se moglo tri dana ostati u ehoslovakoj.

A posle?

Dobili smo dozvolu boravka za tri meseca. Zatim smo morali dalje.

Koliko ste ve u Austriji? Tri meseca. Zato s e n iste javil i po liciji? Jer bismo onda smesta bili proterani. No, no! Kapetan lupi dlanom po runom naslonu stolice.

Otkuda to tako dobro znate?Kern preuta d a su se on i njegovi roditelji javili policiji kad su prvi put

preli austrijsku granicu, ali da su istog dana vraeni preko granice. Kadasu posle p onovo doli, nisu se vie prijavljivali. Zar to, moda, nije istina? upita on.

Vi ovde nemate da pitate; vae je samo da odgovarate grubo ree

pisar. Gde su sada vai roditelji? : upita kapetan.

Moja majka je u Maarskoj. Tamo je dobila dozvolu boravka jer jemaarskog porekla. Moj otac je uhapen i pro-teran dok ja nisam bio uhotelu. Ne znam gde je! ta ste po zanimanju? Bio sam student. Od ega ste i veli? Imam neto novca. Koliko?

Pri sebi imam dvanaest ilinga. Ostalo je kod mojih poznanika.Kern nije imao vie sem tih dvanaest ilinga. Zaradio ih je trgujui

sapunom, parfemom i toaletnom vodom. Ali da je to priznao, bio bi kriv izbog rada bez dozvole.

Kapetan se die i zevnu. Jesmo li gotovi?

83

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

4/86

Jo jedan je dole ree pisar. Bie to isto. Mnogo vike ni oko ta. Kapetan popreko pogledapotporunika. Sve ljudi koji su ilegalno uli. Ne lii na komunistikuzaveru, zar no? A ko je podn eo prijavu?

Neko ko takoe ima takvu atrlju. Samo sa stenicama ree pisar. Verovatno poslovna zavist.

Kapetan se nasmeja. Onda primeti da je Kern jo u sobi. Odvedite ga dole. Vi ve znate ta slcduje: etrnaest dana zatvora i

progon. Zevnu jo jednom. E, ja odoh na gula i pivo.

Kerna odvedoe u eliju manju od prvanje. Sem njega u njoj su senalazila jo petorica hapenika; meu njima i Poljak koji je spavao snjim u sobi. Posle etvrt sat a, dove-doe i Staj nera. Seo je pored Kerna. Prvi put u b uvari, Mali? Kern

klimnu glavom. I? Osea se k ao ubica, je li?

Kern iskrivi usne. Priblino. Tamnica imam o njoj nekepredstave jo izranije. Ovo nije tamnica poui ga Stajner ovo je zatvor. Tamnicadolazi kasnije.

Jesi li ve bio tamo?

Da. Prvi put primi to k srcu. A posle nikad vie. Naroito zimi.Ima bar mira za t o vreme. ovek bez pasoa je le na odsustvu. Ostajemu, upravo, samo da se u bije, nita drugo. As pasoem? Ni s njim nee nigde u inostranstvu dobiti

dozvolu za rad. ! Nee, naravno. S njim ima samo pravo da na miru umre od

gladi, a ne u bekstvu. A to je ve m nogo.Kern je netremice gledao pred sebe.tajner ga lupi po ramenu. Glavu gore, bebo! Zato ima sreu da

ivi u dvadesetom veku u veku kulture, napretka i humanosti. Zar ovde nema nieg za jelo? upita neki malen, elav ovek

koji je sedeo na postelji u uglu. ak ni kafe? Treba samo da zazvonite za kelnera odgovori mu tajner.

Da donese jelovnik. Ima etiri menia, na izbor. Kavijar p o volji,razume se.

Jelo vr-rlo loe ovde primeti Poljak. O, pa ovde je na Isu Hristo! tajner ga zaintereso-vanopogleda. Jesi li strunjak ovde?

Vr-rlo loe ponovi Poljak. I tako malo... Mili boe! ree elavac u uglu. A ja u svom kuferu imam

peenu koko. Kad li e nas odavde pustiti? Za etrnaest dana odgovori tajner. To je uobiajena

kazna za em igrante bez isprava. Nije li tako, I su Hristo? Pa ti tozna!

etrnaest dan a potvrdi Poljak. Ili du-ue. Jelo vr-rlo mal-lo. Vr-rlo loe. Tan ka su pa.

Do vraga! Za to vreme pile e se u kvariti. elavac jeknu. Moje prvo pilence za poslednje dve godine. Zate-eno, gro pogro. Hteo sam da ga jedem danas u podne.

ekajte do veeras s vaim bolom ree tajner. Ondamoete zam isliti da ste ga ve p ojeli, i bie vam lake.

ta? Kakve to gluposti govorite? elavac je uzbueno buljio utajnera. Zar je to i sto, glupane? Kad ga ja ipak nisam jeo?

A, sem toga, jedan batak bih sauvao za sutranje jutro. Onda ekajte do sutra u podne. Za mene to nije loe umea se Poljak. Nikad pile ne j edem. Pa za tebe to n e moe ni bi ti strano! Ti i nema peenje u kuferu

odbrusi mu ovek iz ugla. I da ga imam, u mene ne zlo! Ne jedem ga nikad! Ne podnosimpile, Hljujcm poslel Poljak je izgledao vrlo zadovoljan i | > i . 11 1 1 1 . iprooljavao bradu. Za mene nikako zlo, li

ovee boji, |>a lo nikoga no zanima! besno viknu elavue

Cuk da pilo ovde, ja njega ne jesti! pobedonosno ob javi Poljak. Gospode boe! Da li je ikad neko tako ta uo! Vlas nik pileta ukuferu oajno pritisnu ake na oi.

S peenim piliima kanda mu se nita ne moe desiti l n 1 1 1 1 < 1 1tajner. Na Isu Hristo je na to imun. Diogen

peeni!) pilia A kako stoji s kokokom u supi?

Ni to odluno izjavi Poljak. A pileipaprika?

Uop.tr nikakvo pile! blistao j e Poljak. Poludeul riknu mueni vlasnik pilenceta.

tajner se ok rete. A jaja, Isu Hristo? Kokoija jaja? Nestade blistanja. Jajaca da! Jajaca r-rado! Od- sjaj enje oblete oko njegove

razbaruene brade. Vr-rlo

i radoUvidu bognl Najzad jedna rupa u savrenstvu!

,1 ;1 1 i vi rio i rudo uveavao je Poljak. etr-r I". ni .nl .i, sesi I..iin.i.I.i, dvanaest komada, kuvanih est komada, oslnla peena Speenim krompiiiima. Krompirii sa sla ninom . Ne mogu vie to da sluam! Razapnite ga na krst, toga prodrljivogHrista! besnela je koko u k uferu. Gospodo moja javi se jedan topal glas u basu s niskim naglaskom

emu toliko uzrujavanja zbog jedne iluzije. Ja sam ovamo prokrijumario bocu votke. Smem li ponuditi? Votka zagreva srce i smiruje duu.

Rus otvori bocu, otpi i prui j e Stajneru. Ovaj povue jedan gutljaj idodade je Kernu. Kern zavrte glavom. Pij, bepe ree mu Stajner. Pripada uz ovo ovde. Mora tonauiti.

Votka vr-rlo dobr-ro! potvrdi Poljak.Kern uze jedan gutljaj pa prui bocu Poljaku koji je vinim pokretom

nagnu u grlo. On e sve polokati, taj idolopoklonik jaja! promumla ovek spiletom i istre mu bocu. Nema vie mnogo u njoj ree Rusu saaljenjem, poto j e otpio.

Ovaj odmahnu glavom. Ne mari. Ja u izii najkasnije veeras. Jeste li u to ba sigurni? upita ga Stajner.

Rus se malo pokloni. Skoro bih rekao na alost . Imam, kao Rus,Nanzenov paso. Nanzenov paso! sa strahopotovanjem ponovi Koko. Onda vi,prirodno, spa date u aristokraciju bezavi-ajnih. Zao mi je to vi j o niste dotle dospeli ree Rus ljubazno. Vi ste imali prvenstvo odgovori Stajner. Bili ste prvi. Pripalo vam

je veliko saoseanje sveta. Nama je ostalo samo jo malo. ale nas; ali mismo neugodni i nepoeljni.

Rus slee ramenima. A onda prui bocu poslednjem oveku u eliji koji jedo sada utke sedeo.

Izvolite, uzmite i vi jedan gutljaj. Hvala ree ovek odbijajui. Ja ne spadam meu vas.

Svi ga p ogledae. Ja imam punovaan paso, otadbinu, dozvolu boravka i dozvolu zarad.

Svi zautae. Izvinite to pitam s oklevanjem ree Rus posle nekog vremena pa zato ste onda ovde?

Zbog svog poziva nadmeno odgovori taj ovek. -i- Nisam ja vetrenjasti begunac bez isprava. Ja sam estit depa-ro i kockar-varalica s

punim graanskim pravom.

li podne dobie retku orbu od pasulja, bez pa sulja. Uvee isto, sumosada se to zvala kafa, i uz to komad hleba. U . < . i. 11 1 1 r.i .uv.izaklopai ase vrata. Doli su po Rusa, kao to je on i pred.slui /.aoOprosti se. kao od starih znanaca. Za rrlrnaesl ilann svralirii ukalanu Sperlor" ree Stajneru. Moida ete tada ve biti tamo, amoda u i ja ve neto znati. Do vienja!

U osam sati je punopravni graanin i varalica bio zreo za prikljuenjedrutvu. Izvukao je kutiju cigareta i sve ponudio. Svi su pripalili. Odsutona i ua renih cigareta eli ja je davali skoro utisak zaviaja. Deparo

je priao da samo istra uju da li je u poslednjoj polovini godine izveo nekipodvig. Ne veni je da e togod nai. Zatim predloi jednu partiju idoara i/, avog kaputia p il karata.

Smrklo ae, a elektrino osvetljenje n ije u paljeno. Varalica je bio na topripremljen. Doara jo jednom sada svecu i iliice. Svecu prilepi naizboinu zida. Davala je m utnu, treperavu svetlost.

Poljak, Koko i Stajner se primakoe. Ne igramo u novac, je 11? ree Koko. Razume ae. - Kockar se smekao.

Ziii' iiei'e'i i munaV upita Stajner Kerna.Ne / IIIIIII < 111 Igram knrte.

84

http://ni.nl/http://ni.nl/http://ni.nl/http://ni.nl/http://ni.nl/

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

5/86

Mm.! umirili, liepfe. Stil ro mare veerom raditi? Su I MI DitniiH, IH - Stajnei se okrenu Slaba svetlost je isticala duboke bore nanjegovom licu. Da 11 ti ae deailo neto?

Kern zavrte glavom. Ne. Samo sam malo umoran. Malo (u prilei.

Varalica je ve meao karte. Pucketavo, elegantno ih je provlaio jednekroz druge. Ko deli? upita Koko.

Punopravni graanin prui svakom karte. Poljak izvue devetku,Koko, damu. tajner i Varalica, po j ednog keca. Varalica na trenutak pogleda gore. Preseci.

I on povue. Opet kec. Nasmei se i prui karte tajneru. Ovajnemarno izvue donju kartu kec u trefu.

Kakva sluajnost! nasmeja se Koko. Varalica se nije smejao. Odakle znate taj trik? zbunjeno upitatajnera. Da li ste iz nae struke?

Ne, amater. Onda oveka dvostruko veseli priznanje strunjaka. Nije re o tome! Varalica ga pogleda. Taj trik, naime, potieod mene. Ah, tako! tajner zgnjei svoju cigaretu. Nauio sam ga uBudimpeti. U zatvoru pre no t o sam proteran. Od nekog Kaera.

Kaer! Sad razumem. Varalica odahnu. Otuda, dakle. Kaer je moj uenik. Dobro ste to nauili. Da ree tajner svata se naui uz put. Varalica mu predade

karte i i spitivaki pogleda u plamensvece. Svetlost je loa ali mi emo, naravno, igrati samo za zab avu,gospoo moja. Je li? asno.

Kern lee na svoje daske i z atvori oi. Bio je pu n neke maglovite, sivetuge. Od jutronjeg sasluanja stal no je m orao da misli na s voje roditelje

prvi put posle dugog vremena. Video je pred sobom oca kad se vratioiz policije. Jedan konkurent prijavio ga je Gestapou zbog njegovog podravu opasnog govora da bi upropastio njegovu malu laboratoriju za

proizvodnju medicinskog sapuna, parfema i t oaletne vode, pa da je onzatim budzato kupi. Plan je uspeo, kao i hi ljade drugih u to vreme.Kernov otac, potpuno skrhan, posle sedam nedelja vratio se iz zatvora.Nikada nije o tome govorio, ali je svoju fabriku prodao konkurentu zasmenu cenu. Uskoro zatim proterani su i time je poelo beskrajno

beanje. Iz Drezdena u Prag; iz Praga u Brno; odatle nou preko graniceu Austriju idueg dana policija ih vrat i u eku; posle nekoliko dana,potajno polako preko granice u Be mati s rukom nou skrhanom i uumi oskudno uloe nom momi dvc- grano, i/. Bea u Maarsku;nekoliko nedelja kod majine rodbino onda opol. policija; rastan ak odmajke koju je mogla da ostane, jer je maarskog porekla; pa opet,'i.um.i, i opet Be bedno torbarenje sapunom, toaletnom vodom,upilama i kaiiima, i veiti strah da ih prijave ili ulove; pa vee kadse otac nije vratio usamljen mesecima od jednog skrovita dodrugog.

Kern se obrnu. Pri tom nekoga gurnu. Otvori oi. Na poste lji porednjega leao je u tami, kao crna vrea, poslednji stanovnik elije, ovekpedesetih godina, koji se celog dana nije skoro ni mrdnuo. Izvinite ree Kern nisam vas video.

ovek mu ne odgovori. Kern primeti da su ovome oi ot vorene.Poznavao je tu vrstu stanja; est o je to u z put viao. Bilo je n ajbolje daoveka ostavi na miru. Do vraga! viknu odjednom Koko iz budaka kocka- I . I Basam vo! Neuvena volina.

Zalo? upita tajner mirno. Herc-dama bila je I.i. kako treba!Ma ne mislim to! Mogao je taj Rus da mi poalje pilen- rrl

(Jonpode boe, ba sam blesavi vo! Naprosto, sumanuta vnllniil

(Jledno i< naokolo kao da je svet propao.Kern odjednom primeti da se smeje. Nije hteo da se smeli-, ali

nije mogao odjednom da preslane. Smejao se da se sav ttesao, u nijeznao zato Neto se u njemu smejalo i s ve mu se /.brkalo tuga,prolost i sve misli. ta se desilo, bepe? upita ga tajner i die pogled I karata.

Ne znam. Smejem se. i Uvek je dobro smejati se. Stajner izvue kralja pika i zanemelom

Poljaku presee kao grad jak ti h.

Kern se mai cigarete. Odjednom mu se sve uini sasvim jednostavno.Odlui da sutra naui da igra karte, a imao je udan oseaj kao da ovaodluka menja ceo njegov ivot.

V /malim i |,:.ir i n i dana puten. Nisu mogli da pronau iil ldpniliv * i i . I i. ijiKi i on rasta li su se kao prijatelji. Viiinli'n | I Ii, . 1 1 .in, vremc da usavri Stajnerovo znanje oii ii 'ln ill |VO|..............i mit. i Karei u i rastanak mu je poklonio.....>| ipll U >t i ii t ii, 1 1 r .tnjnri |c poeo d.i pouava Kerna. Nau-lo gl ja da Igra akat, Jai, tarok I poker skat za emigrante, |n i .'ii 5 "i

v u 1 1 1 11 ' i U 1 1 , linok /.a A ustriju, a poker /.a sve ostale pri likePosle eli unosi dana odvooe Kerna gore. Jedan narednik dovede u

prostorij u gde je sedeo neki stariji inovnik. Kinin ni- soba uiniogromna i tako svetla da je morao da

mu kn, vr se navikao na eliju.mm vi itl i-tidvlg Kern, bez dravljanstva, student, roen novembru IDUgodina u Drezdenu? ravnoduno ga upit . I U M V I I I I , gledajui u nekuhartiju.Ki ' n Himnu glavom Nije mogao da govori. Njegovo grlo bi nijednom I I I I V O f'inovnik podie pogled. 1 ' u rae Kern promuklo Vi h boravili u Austriji bez isprava i neprijavljeni, lb/o |i do krnja

proitao protokol. Osueni ste na etr- iiiii iil i liii in MI I V I I I I I , koji ale,meutim, ve izdrali. Biete piolmiuil i Air .li t|. Svnltl povratak jekanjiv. Kvo sudske nitbiki pinlei I vnn |u Ovde lieba

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

6/86

Kern zatrese glavom. Ne, gledau da doem do Praga.Nekoliko minuta kasnije vraen je tajner. Zna li kako se zove

policajac koji me je udario u lice prilikom hapenja? upita on Kerna. Leopold efer. Stanuje u ulici Trautenau, broj 27. To su mi proitali iz

zapisnika. Ali, da-bogme, ne i to da m e je tukao; samo da sa m ja njemuza-pretio. Pogleda Kerna. Misli li da u ikada zaboraviti to ime iadresu? Ne ree Kern. Sigurno nee. I ja mislim! Jedan kriminalistiki inovnik doe po tajnera i Kerna. Kern je biouzbuen. Nehotice zastade pred vratima. Slika koju je pred sobomugledao udari mu u elo kao mek, juni vetar. Iznad kua plavo, malosumrano nebo, zabati se bleska-ju u poslednjem crvenom odsjaju

sunca, Dunav blista, a na ulicama obasjani autobusi probijaju se kroz rekuljudi koji se vraaju kui ili etaju. Gomila devojaka u svetlim haljinamasmejui se urno prolazi pored n jega. Mislio je da jo nikad nije video netotako lepo.

Napred, kreemo ree kriminalistiki inovnik. Kern se tre.Postieno pogleda sebe. Primetio je da ga jedan prolaznik posmatra bezustruavanja.

Ili su ulicama, i novnik u sredini. Ispred kafana stolovi i stolice, i svudasede i askaju veseli ljudi. Kern spusti glavu i ubrza korak. tajner gapogleda s dobroudnom podruglji-POlu. No, Mali, nita za n as, je li? Odovoga tu. Nita odgovori Kern i stisnu usne.

I)oftli su do njihovog pansiona. Gazdarica ih je doekala s

86

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

7/86

pomeanim jedom i saaljenjem. Odmah im predade njihove stvari. Nitanije nestalo. Kern je u eliji imao nameru da obue istu koulju, alisada, poto j e ve p roao ulicama, predom isli se. Uze svoj izlupani koferpod miku i zahvali se ga zdarici. alim to ste imali takve neprilike ree joj. Gazdarica odbi.

Gledajte samo da vama bude dobro. A i vama, gospodine tajneru. A kuda ete sada?

tajner odmahnu gestom koji je izraavao besciljnost. Putempograninih stanica. Od grma do grma.

Gazdarica je za t renutak stojala neodluna. A onda odlunim korakomprie zidnom ormaniu od orahovine u obliku srednjovekovne tvrave.

De, jo jednu za put.Donela je t ri ae i bocu i poe s ipati.

ljivovica? upita tajner.Ona klimnu glavom pa i inovniku ponudi au. Ovaj obrisa brkove. Najzad, mi samo vrimo dunost izjavi on. Naravno! Gazdarica ponovo natoi njegovu au. A zato vi nepijete? upita Kerna. Ne mogu. Na prazan stomak. Ah, tako! Gazdarica ga ispitujui posmatrae. Imala jepihtijasto, hladno lice, koje sada neoekivano postade toplije. Dobri

boe, pa on jo raste promrmlja ona. Franci! viknu potom. Jedan sendvi!

Hvala, nije potrebno pocrvene Kern. Nisam gladan. Kelnericadonese velik dvostruk sendvi sa un kom.

Ne ustruavajte se ree mu gazdarica. Napred. Ne bi li hteo polovinu? upita Kern tajnera. Meni je suvie. Ne priaj! Jedi! odgovori tajner.

Kern pojede sendvi i popi au ljivovice. Onda se po-zdravie. Vozilisu se tramvajem. Kern odjednom oseti jak umor. Kloparanje kola

uspavljivalo ga je. Video je, kao u snu, da proleu kue, fabrikadvorita, uli ce, gosti onike bate s velikim orasima, l ivade, polj a, i bl ag,

plav su ton veeri. Bio je si t, a to ga je zan osilo. Njegove misli bledele su ,gubile se u sn ovima o jednoj beloj kui meu rascvetanim kestenima, osveanom izaslanstvu ljudi u redengotima koji mu predaj': povelju opoasnom graanstvu, i o j ednom uniformisanoi.i diktatoru koji plaui,na kolenima, moli njega za op rotaj.

Skoro se smrailo kada su stigli do carinarnice. Kriminalistikiinovnik predade ih carinskoj postaji, a zatim se odme-renim korakom

vrati kroz suton jorgovanove boje. Jo je suvie rano ree carinski inovnik koji je otpremaoautomobile. Oko devet i po je najbolje vreme.

Kern i tajner sedase na jednu klupu pred vratima i po-smatrahukako automobili pristiu. Posle izvesnog vremena izie drugi carinski

inovnik. On ih povede stazom desno od carinarnice. Prolazili su prekopoljana koje su snano mirisale na zemlju i rosu, pored nekoliko kua sosvetljenim prozorima i jednog umskog pojasa. Posle nekog vremenainovnik zastade. Ovuda idite dalje i dri te levo da biste ibljem bilizaklonjeni, dok ne stignete do Morave. Sada nije duboka. Moete je lakopregaziti.

Njih dvojica krenue. Bilo je sasvim tiho. Posle nekog vremena Kern seokrete. Crna silueta inovnika isticala se na horizontu. Posm atrao ih je.Pooe dalje.

Kod Morave se svu koe. Odela i prt ljag svezae u bou. Zemljite je bilo movarno a reka se sijala smee i srebrn-kasto. Bilo je zvezda i

oblaka na nebu, a pokatkad bi se me-sec probio. Ja u napred ree tajner. Vii sam od tebe.

Gazili su kroz reku. Kern oseti kako se voda svee i t ajanstveno dieuz njegovo telo, kao da ga vie nikad nee pustiti. Ispred njega se tajnerprobijao polako i obazrivo pipajui. Drao je ranac i odelo iznad glave.Njegova iroka ramena be-lnsala su se mesecom obasjana. U sredinireke zastade i okrete HV . Kern je bio odmah iza njega. Nasmei se iklimnu mu gla vom

7

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

8/86

8

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

9/86

Uspuzali su se n a obalu pred sobom i maramicama se ovla obrisali.Onda se obukoe i pooe dalje. Posle izvesnog vremena, Stajnerzastade. Sada smo preli granicu ree. Njegove oi behu svetle iskoro staklaste na ovoj svetlosti. Pogleda Kerna. Raste li drveedrugaije? Mirie li vetar drugaije? Zar ovo nisu iste zvezde? Umiru liljudi drugaije? Ne ree Kern. To ne. Ali ja se oseam drugaije. Potraie

sebi mesto ispod jedne stare bukve gde e b itizaklonjeni. Pred njima se p rostirala livada s b lagim nagibom. U daljinisu sijale svetlosti jednog slovakog sela. S tajner raz-veza svo j ranac dapotrai cigarete. Pri tom pogleda na Kernov kufer. Naao sam da jeranac zgodniji od kufera. Ne pada tako u oi. Dre te za bezazlenaizletnika. I izletnike proveravaju primeti Kern. Proveravaju sve toizgleda siromano. Auto bi bio najpogodniji.

Zapalie cigarete. Kroz jedan sat se vr aam ree Stajner. A ti? Pokuau da doem do Praga. Tamo je policija bolja. Lako sedobije nekoliko dana boravka, a posl e mora ovek gledati kako e dalje.Moda u nai i oca, a on mi moe pomoi. uo sam da je tamo.

Zna li gde stanuje? Ne znam. Koliko ima novca? Dvanaest i linga.

Stajner preturi po svom depu. Evo ti neto uz to. Bie valjda dovoljno do Praga. Kern ga pogleda.

Uzmi mirne due ree mu Stajner. Imam jo dovoljno za sebe.

I pokaza nekoliko novanica. Kern nije mogao u senci drvea da vidikakve su. Skanjerao se jedan trenutak, a onda uze novac.

Hvala ree.Stajner n ita ne odgovori. Puio je. Kad povue, cigareta se zaa ri iobasja njegovo oseneno lice. Zato se ti upravo potuca? usteuise upita Kern. Ti nisi Jevrejin.

Stajner je utao neko vreme. Ne, nisam Jevrejin ree najzad.U bunju iza njih sunu. Kern skoi. Zec ili kuni ree Stajner.

Onda se okrenu Kernu. Kazau ti, Mali, da bi imao o emu da misli

ako bude kadgod oajavao. Ti si napolju, tvoj otac je napolju, tvoja m ati je napolju. Ja sam napolju ali moja ena je u Nemakoj. I nita neznam o njoj.

Opet neto sunu iza njih. Stajner ugasi cigaretu i nasloni se nastablo bukve. Poe d a arlija. Mesec je visio nad horizontom. Kreast inemilosrdan kao one poslednje noi...

Posle bekstva iz koncentracionog logora, Stajner se cel u nedelju danaskrivao kod jednog prijatelja. Boravio je u zakljuanom sobiku natavanu, uvek pripravan da preko krova bei ako bi uo neki sumnjivum. Za no mu je prijatelj donosio hleb, konzerve i nekoliko boca vode.Drugi put nekoliko knjiga. Stajner ih je danju uvek ponovo itao da biotklonio svoje misli. Nije smeo da pali svetlost n i da pui. Svoje po trebeobavljao je u jedan lonac skriven u kutiji; prijatelj je lonac nou odnosiodole i vraao ga gore. Morali su biti u toj meri predostroni da su jedva iaputali meu sobom; u odaji pokraj njega spavale su sluavke pa su ihmogle u ti i izdati.

Zna li ovo Marija? upita prve noi Stajner. Ne. Kua je pod prismotrom. Da li se njoj togod desilo?

Prijatelj zatrese glavom i ode.Stajner je u vek isto p itao. Sv ake noi. etvrte n oi prij atelj je, na jzad,

doneo vest da je video njegovu enu. Ona sada zna gde je on. Uspeo jeda joj to doapne. Sutra e je ponovo videti. Na pijaci, u guvi. Sledeidan proveo je Staj ner piui j oj pismo koje je p rijatelj t rebalo da jojdoturi.Uvee ga je pocepao. Nije znao da li je ona pod prismotrom. Sa tograzloga je te n oi zam olio prijatelja d a je vi e n e via . Ostao je j o tri noiu tom sobiku. Najzad je doao prijatelj s novcem, putnikom kartom iodelom. tajner je odsekao kosu i prao je vodonikovim superoksidomdok nije postala svet-la. Onda je obrijao brkove. Pre p odne je napustiokuu. Imao je na sebi montersku bluzu, a u ruci sandue s alatom. Tre-

balo je da odmah napusti grad; ali ga obuze slabost. Prole su dvegodine otkada nije video svoju enu. Ode na pijacu. Posle jednog satadola je. Poeo je da drhe. Prola je pored njega, ali ga n ije primetila.Poe za n jom. Kada je stigao tik do nje, ree: Ne okrei se! Ja sam!Produi! Produi!

Njena ramena se trgoe i ona zabaci glavu. Potom produi. Ali kao dase sva p retvorila u oslukivanje.

Jesu li ti ta uinili? upita glas odostrag. Onaodree glavom. Da li si pod prismotrom? Onapotvrdno klimnu.

A sada?Oklevala je. Onda zatrese glavom.

Ja sada odmah odlazim. Pokuau da se izvuem. Ne mogu tipisati. Suvie je opasno po tebe.

Ona opet klimnu. Mora se razvesti od mene.

ena se za trenutak zaustavi. Zatim produi. Mora se razvesti od mene. Mora sutra otii onamo. I mora reida eli razvod zbog mog ubeenja. Da sve to ranije nisi znala. Jesi lirazumela?

Nije m rdnula glavom. Ila je dalje kruto u spravljena. Razumej me aptao je tajner. To je samo zbog toga da bi ti

bila bezbedna. Poludeo bih ako bi tebi to uinili! Mora se razvesti onda e te ostaviti na m iru!

ena ne odgovori. Volim te, Marija ree tajner, tiho, kroz zube, a pred oima mu je treperilo od uzbuenja. Volim te, i neu otii ako mi to ne

obea! Razume li?Posle itave venosti, kako mu se i nilo, ena klimnu glavom.

Obeava li mi?ena polako potvrdi. Njena ramena se opustie.

Sada ni .kum ili i desnim prolazom poi ovamo. Ti Obil levo iol mi u susret. Ne govori nita, ne ini nita! Samo jo jednom da te

vidim. Onda odlazim. Ako nita ne bude eiila, /nai da sam |>obegao.

z*,ena klimnu glavom i pode bre.Slapier skrenu i poe ulicom desno navie. Bila je oivi- ena

mesarskim atrama. Zene s kotaricama pogaale su se pred tezgama.Meso se na suncu sijalo krvavo i belo. Nepodnoljivo je mirisalo. Mesarisu vikali. Ali odjednom sve utonu. Udari satara po panjevima pretvoriese u no otki vanje kose. Tu Je livada, i tno polje, sl oboda, breze , vetar,

i voljeni korak i voljeno lice. N jihove oi se su sretoe i ne razdvnjie, i unjima je bilo sve: bol i srea i ljubav i rasta nak, lelujav ivol visokoiznad njihovih lica, bogat i sladak i divalj, i odi nalije, pomalinitalokovitlanje hiljada svetl ucavih noeva.

I' .i su i ujedno slojali, i otili su, i nisu bili toga svesni. Onda se bletava praznina srui u Staji torove oi i tek posle izvesnog vremena

mogao je opet da razlikuje boje i kaleidoskop koji se pred n jegovim oima besmisleno odvijao a nije u njih prodirao.

Posrtao je, pa onda poao bre, koliko je mogao a da pri tom ne padneu oi. Gurnuo je polutinu zaklane svinje sa st ola prekrivenog muemom,uo je psovanje mesara kao bubnjanje doboa, otrao je za u gao ulice saatrama i t u zastao. Video je nju kako odlazi s pijace. Ila je sasvim polako. Na 11 i.i u ulicezastade i okrete se. D ugo je tako stojala, lica malo podignuta i oijuirom otvorenih. Njena haljina se na vetru leprala i u z telo pripijala.Stajner nije znao da li ga ona vidi. Nije se usudio da joj se j o jednompokae. Slutio je da bi moda potrala k njemu. Posle nekog vremenapodigla je ruke i obuhvatila prsa. Nudila ih je njemu. Nudila je sebenjemu. Nudila mu je sebe u bolno praznom, lepom zagrljaju, otvorenihusta, sklopljenih oiju. A onda se polako okrenula i sablasni ponor uliceproguta je. Tri dana kasnije Stajner je preao granicu. No je bila svetla i

vetrovita, a mesec je stojao kreast na nebu. Stajner je bio tvrd ovek, alikada je, obliven hladnim znojem, preao granicu, okrenuo se i kao l udstao da izgovara ime svoje ene u pravcu iz kojeg je doao.

Opet izvadi cigaretu. Kern mu je zapali. i Koliko ti jegodina? upita ga S tajner.

Dvadeset i jedna. Uskoro dvadeset i dve. Tako, dakle, uskoro dvadeset i dve. Nije ala, bepe, zar ne?

Kern prodrma glavom.Stajner je utao n eko vreme. Zatim ree: Sa dvadeset i jednom bio

sam u ratu. U Flandriji. Nije ono bila ala. Sto pu ta je bolj e ovo ovde.

Razume li? Da. Kern se ok rete. I bolje je no biti mrtav. Sve to znam. Onda ve m nogo zna. Pre rata je tek malo ljudi znalo tako ta.

Pre rata to je bilo pre sto godina. Pre hiljadu godina. Sa dvadeset i dve leao sam u vojnoj bolnici.

Tamo sam neto nauio. Hoe li da uje to?

30 9

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

10/86

Da. Dobro. Stajner povue dim. Nije bilo nita naroito. Pogodaku meso bez mnogo bolova. Ali pored mene je leao moj prijatelj. Nenekakav prijatelj. Moj pri jatelj. Jedan pli-ter mu je razo rio trbu h. Leao

je i vikao. Nije bilo morjuma, razume li? ak i za ocire premalo suimali. Drugog dana je tako promukao da je samo jo jeao. Preklinjaome je da uinim kraj. Bio bih to uradio samo da sam znao kako. Treegdana u podne odjednom dobismo orbu od graka. Gustu mir nodopskuorbu sa slaninom. Dolio smo dobivali samo ne kakvu splainu; |olismo je; bili smo strano gladni. Dok sam Morao kao prodrljivoUvine, -/.derao zanesen, sa slau, gltdto im , preko Ivice nije,lice svog prijatelja, i spucane, i'H/.deiniie usne, video sam da um ireu mukama, i posle dva ' 'da bio |.- mrtav, a ja sam /derao, iprljalo mi je kao nikadadoti.

/ustade.

I'.i bih .sli- strano gladni ree Kern.

Ne, no to. Drugo neto je posredi: da neko pored tebe cr kava a dati lo nimalo ne osea. Saa ljenje, u redu ali bolovi ipak ni- osea!

Tvoj trbuh je zdrav, to je, eto. Na pola meli a od tebe nekom e svet toneuz urlik i patnju a ti " I u ne osi i i . II lome je boda ovog sveta!Zapamti to, bepe. lo i lako polako napreduje. A tako brzonazaduje. Veru-

Je II?

Ne ree Kern. Stajnei si- nasmei Jasno. Ali jednomprilikom razmisli

0 lome Moda e ti pomoi.iii uri. Hou da krenem. Natrag. Carinik ne pretpo- i i lja 'li , n

.1 ,1 .1 do, i l'a/io je u prvoj polovini asa. Ponovo1 ' pn/.itl suh.-, u | uh u Ah u njegovu glavu ne ide da u ja u......lm n u, I I ,u 1 1 1 ' 11 ' t, 11 11 preko Carinikova psihologija.Bogunaka |

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

11/86

im. i., je, dodue, pri sebi sat. Ali bio je t o suvie red ak doivljaj dane mora da .strahuje od policajaca.

Sedam profundi policajac.i i i i . Kern polako side niz stepenice. Najradije bi

pn lr HO Tek . . . I . |< v......no da se sve lo stvarn o zbilo.

Velik. i ekaonica Odbora za pomo izbeglicama b ila je du p-l < puna.Pa ipak je, na neki udan nain, alosno delovala. i i udl su kao senkestoj ali i sedeli svuda naokolo. Skoro niko nije govorio. Svaki je ve stoputa kazao i pretresao sve to se njega tie. Sada je ostalo samo jo

jedno ekati. Bila je to poslednja brana pre oajanja. Vie od polovine prisutnih bili su Jevreji. Pored Kerna sedi bled ovek,lobanje kao kruka; na kolenima dri kutiju za violinu. S d ruge straneuuren starac, s oiljkom preko nabranog ela, neumorno sklapa iotvara ake. Do njega tesno priljubljeni plav m ladi i tamna devojka.Ruke su im vrsto ukrtene, kao d a se p lae da e b iti razdvojeni ako b injihova panja samo za trenutak popustila. Ne gledaju jedno u drugo,

ve nekud u prostoriju i u prolost, a oi im liene oseanja. Iza njih

neka debela ena sed i bezglasno plaui. Suze joj teku iz oiju niz obrazei bradu i padaju na haljinu; ne obazire se na to i ne pokuava da ih za-ustavi. Njene ru ke mlitavo lee u krilu.

U toj nemoj predan osti i tuzi jedno dete bezazleno se igralo. Bila je todevojica od oko est god ina. ivah na i ne strpljiva, sj ajnih oiju i crnihkovrda, tumarala je okolo.

Zastade pred ovekom krukaste lobanje. Neko vreme ga jeposmatrala, onda pokaza na kutiju koju je on drao na kolenima. Ima li violinu unutra? upita ga zvonkim glasom koji zahteva.

ovek je jedan trenutak posmatrao dete kao da ga ne razume. Apotom klimnu glavom.

Pokai je ree devojica. Zato? Htela bih da je vidim.

Violinista je oklevao za trenutak; zatim otvori kutiju i izvadiinstrument. Bio je uvijen u ljubiastu svilenu maramu. Paljivo ga otkri.

Dete je dugo netremice posmatralo violinu. Potom oprezno podieruku i dodirnu ice.

Zato ne svira? upita ga. Violinistane odgovori.

De, sviraj neto ponovi devojica. Mirjam! tiho i uzdrljivo viknu s drugog kraja prostorije jednaena s odojetom u krilu. Doi k meni, Mirjam!

Devojica se n ije obazirala na nju. Gledala je violinistu. Ne ume dasvira?

Umem. Pa za .to onda no svira?

Violinista so zbunjeno osvrtao. Njegove velike, iznurene rukostezale su vrat violine. Neki ljudi U blizini obratie panju iposinalraliu ga Nije znao kud bi gledao.

I'a ne mogu ovde da sviram ree najzad.

A zalo oe moe? upita devojica. Ta sviraj! Ovde je dosadno. Mirjam! viknu mati.

Ima pravo dete - ree starac s oiljkom na elu, koji je sedeo do violiniste. Hajde, svirajte. Moda e nas to sve malo razonoditi. A valjda nije zabranjeno.

Violinista je jo jedan trenutak oklevao. Onda uze gudalo izkutije, sile, 'im ga i prisloni violinu uz rame. Prvi zvuk ,e jasanlelujao kroz prostoriju.

!.. ino |e lulo Kao da ga neto dotae. Kao da neka ruka i. I.,potiskuje od njega. Iltede da se buni, ali nije m ogao. Njegova koa seprotivila. Odjednom se najei i skupi. Potom se niz vue i samo toplinaostade.

Otvorie se v rata k ancelarije. Pojavi se sekretareva glava. Iziao je i zasobom ostavio otvorena vrata. Bila su jasno osvetljena. U kancelariji je

ve gorela svetlost. Krljava mala sekretareva prilika tamno se odvajalaod vrata. Izgledalo je kao da bi hteo da kae neto ali onda nakriviglavu i oslunu. Potom se vrata za njim zatvorie, polako i beumno

kao da ih neka nevidljiva ruka gura.Samo jo violina je tu. I spunjava teak, mrtav vazduh, i kao da sve

menja kao da nemu amotinju mnogih malih ivota uurenih ovdeu senci zidova rastvara i sl iva u veliku zajedniku enju i t ubu.

Kern je obuhvatio rukama kolena, sagnuo glavu i pustio da ga p limadalje plavi. Imao je oseanje da ga od nosi, nekuda samom sebi i

neem vrlo stranom. Mala crnokosa devojica uala je do violiniste.Sedela je tiho i nep okretno i gl edala u njega.

Violina uuta. Kern je umeo malo da svira na klaviru, i u muziku setoliko razumeo da je mogao znati da je ovek divno svirao. uman? upita starac pored violiniste. Ovaj

klimnu glavom. Sviraj jo ree devojica. Sviraj neto da se sme-jemo. Ovde jetako tuno. Mirjam! tiho viknu njena mati. Dobro ree violinista. Ponovo

namesti gudalo.Kern se obazre. Vide sagnute potiljke i zabaena belasasta lica, vide

tugu i oajanje, i oset i blagu ozarenost koju je violina na nekolikotrenutaka u njemu izazvala. Opazivi to, set i se m nogih slinih prostorijakoje je dotle viao, koje su bile ispunjene izgnanicima ija je jedinakrivica u tome to su roeni i to ive. Postojalo je i ovde to a u isto

vreme postojala je ova muzika. Izgledalo je nepojmljivo. Bila je to beskrajna uteha a ujedno strana poruga. Kern primeti da glava violiniste lei na violini kao na ramenu drage. Neu da propadnem,

mislio je dok je suton u velikoj prostoriji bivao sve dublji, neu dapropadnem, ivot je surov i sladak, jo ga ne poznajem, on j e melodija,poklik, krik dalekih uma, iznad nepoznatih vidika, u neznanim noima,neu da propadnem! Tek posle nekog vremena primeti da je tiina. ta je to bilo? upita devojica. To su bile Nemake igre Franca uberta promuklo ree

violinista.Starac do n jega nasmeja se. Nemake igre! primeti i rukom preepo oiljku na elu. Nemake igre ponovi on. Sekretar upali svetlostkod vrata. Sledei ree.

Kern dobi uput za leaj u hotelu Bristol" i deset karata za menzu na Vaclavskom trgu. Dobivi karte, oseti da je veoma gladan. Skoro je trao

ulicama, iz straha da ne zakasni.

Nije se p revario. Sva mosta u menzi bila su zauzeta i m orao je ekati.Meu onima koji su jeli vide jednog svog biveg univerzitetskogprofesora, litede ve da m u prie da bi ga p ozdravio, ali se predomisli iouslae. Znao je da m nogi emigranti ne ele da ih podseaju na njihovraniji ivot.

Posle nekog vremena vide da je violinista priao i neodlu no .-rt. 10Milinu mu. Violinista ga zaueno pogleda i polako mu sasvim pi ideKern se zbuni. Videvi violinistu kako dolazi, drao je da ga veodavno poznaje; sada se pri seti da nisu jo nijednom razgovarali. Izvinite ree. uo sam vas malopre kad ste svi- i .di, ipomislih da moda ne znate ovdanji red. Pa i ne znam. A vi? Ja znam Bio sam ve dvaput ovde. Vi ste odskora na-polju? Cotrnaeit dana. Danas sam stigao ovamo.

i.' i i i o p i . i d . i ustaju profesor i neko do njega. Tamo e biti dvaslobodna mosta brzo ree. Hajdemo!Provlaili su se izmeu stolova. Profesor im je dolazio u susret kroz. tajuzan prolaz. Dvoumei se pogleda Kerna i istade. Ne poznajem li ja

vas? Bio sam va uenik odgovori Kern. Ah, tako, da. Profesor klimnu glavom. Recite, znate li modaljude kojima bi bili potrebni usisivai? Popust deset od sto i plaanje uratama. Ili gramofoni s uklopljenim radijom?

Kern je samo za trenutak bio iznenaen. Profesor je bio autoritet uprouavanju raka. Ne, na alost ne znam ree saaljivo. Zn ao je taznai prodavati usisivae i gr amofone.

Mogao sam to i pretpostaviti. Profesor ga je rasejano gledao. Oprostite, molim vas ree potom, kao da govori nekome sasvim

drugom, i udalji se.Za ruak je bila orba od j emene prekrupe s govedinom. Kern je brzo

ispraznio tan jir. Kada je pod igao oi, vide da violinista sedi s ru kama nastolu, a tan jir pred n jim netaknut.

Ne jedete? upita Kern iznenaen. Ne mogu. Da li ste bolesni? Krukasta lobanja violiniste izgledala je, podsvetlou neosenene lampe na tavanici, vrlo uta i bezbojna.

Nisam.

30 11

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

12/86

Trebalo bi da jedete ree mu Kern. Violinista ne odgovori. Zapali cigaretu i poudno poe pu-iti. Ondaodgurnu tanjir u str anu. Ovako se n e moe i-veti izusti najzad.

Kern ga pogleda. Nemate paso? upita ga. O, da, imam. Violinista nervozno ugasi cigaretu. Ali ovako sezaista ne moe iveti! Ovako bez iega! Bez tla pod nogama!

Boe moj! ree Kern. Vi imate paso i violinu. Violinista gapogleda. Pa to nema nikakve veze s t im odgovori razdralj ivo.

Zar ne sh vatate? Shvatam.Kern je bio neizmerno razoaran. D rao je da neto naroito mora biti

onaj koji ume tako da svira. Od koga ima ta da se naui. A sad vidipored sebe ogorena oveka, koji njemu, mada zaelo petnaest godinamlaem, izgleda kao samovoljno dete.

Da li zaista neete da jedete supu? upita ga. Neu.

Onda je dajte meni. Ja sam jo gladan. Violinista je gurnu njemu. Kern polako pojede. Svaka puna kaikadavala mu je snagu da odoli bedi i on nije eleo da od toga ita izgubi.Potom ustade. Zahvaljujem vam za supu. Milije bi mi bilo da ste jesami pojeli. Violinista ga pogleda. Njegovo lice bilo je izrovano borama. Vi to,

verovatno, jo ne razumete ree odbojno. To se moe lake razumeti no to vi mislite odvrati Kern. Viste n esreni, i nita vie. Nita vie? Ne. U poetku ovek misli da je to neto naroito. Ali videete posledueg boravka napolju. Nesrea je najobinija pojava.

Kern izie. Stupio je na ulicu i s uenjem opazi kako na drugojstrani profesor eta tamo-amo. Imao je svoj karakter istian stav rukena leima, napred malo nagnut, kao kad pred katedrom hodaobjanjavajui neko zamreno novo otkrie iz oblasti borbe protiv raka.Samo to sad moda misli na usisivae i gramofone.

Kern je oklevao jedan trenutak. Ne bi on nikad oslovio profesora. Alisada, poto je upoznao violinistu, prie k njemu. Gospodine profesore ree izvinite to vas oslovljavam. Nisam

verovao da bih ikad mogao da vama dajem sa-vet. Ali sada bih eleo dato uinim.

Profesor stade. Lepo odgovori rasejano. Vrlo lepo. Zahvalansam za svaki savet. A kako bee vae ime? Kern. Ludvig Kern.

Zahvalan sam za svaki savet, gospodine Kerne. Sasvim izuzetnozahvalan, zaista! Teko da je to savet. Samo malo iskustvo. Vi pokuavate daprodajete usisivae i gramofone. Okanite se toga. To je gubljenje

vremena. Stotine emigranata to pokuavaju. To je isto tako besmislenokao kad biste h teli da zakljuujete ivotna osiguranja.

Ba to sam ovih dana hteo da pokuam ivo ga prekide profesor. Neko mi je rekao d a je to lako i da se time moe poneto zaraditi. Ponudio vam je proviziju za svako osiguranje, zar ne? Da, naravno, dobru proviziju. I nita drugo? Ni trokove, ni ksum? Ne, t o nije.

To vam i ja mogu ponuditi. A nita ne znai. Gospodine profesore,da li ste ve p rodali koji usisiva? Ili gramofon?

Profesor bespomono pogleda u njega. Nisam ree udnopostien. Ali nadam se, uskoro. Ostavite se toga uzvrati Kern. To je moj savet. Kupite pregrt

vrpci za cipele. Ili nekoliko kutija masti za cipele. Hi nekoliko paketasigurnosnih igala. Male stvari koje su svakom potrebne. Time trgujte. Natome neete m nogo zaraditi. Ali ponekad ete neto prod ati. I time trgujustotine emigranata. Ali ove igle se p rodaju lake nego usisivai.

Profesor ga j e zamiljeno gledao. Na to uo pte nisam dosad mislio.Kern se zbu njeno smekao. To verujem. Ali razmislite o t ome. Bolje

je. To znam. I ja sam ranije hteo da prodajem usisivae. Moda ste u pravu. Profesor mu prui ruku. Hvala vam. Vrloste ljubazni. Glas mu odjednom postade udnovato tih i skoropokoran, kao da je uenik koji se nije dobro spremio.

Kern se ugrize za usnu. Bio sam na svakom vaem predavanju dodae. Da, da. Profesor odmahnu rukom. Zahvaljujem vam,gospodine gospodine...

Kern. Ali to nije vano. Ipak, vano je, gospodine Kerne. Izvinite, molim vas. Pomalo samzaboravan u poslednje vreme. I mnogo vam hvala. Mislim da upokuati, gospodine Kerne.

Hotel Bristol" bio je oronula mala straara koju je zakupio odbor zapomo izbeglicama. Kernu je dodeljena postelja u sobi gde su stanovale

jo dve izbeglice. Posle jela osetio je velik umor i odmah je legao daspava. Ona dvojica jo n isu bili tu. Nije ni uo kad su doli.

Probudio se usred noi. uo je krike i smesta skoi. Bez razm iljanjamai se kufera i odela i jurnu kroz vrata, pa hodnikom.

Napolju je sve bilo tiho. Na stepeninom odmoritu zastade. Spustikufer i oslunu, pa pesnicama protrlja lice. Gde je? Sta bi? Gde jepolicija?

Polako se priseao. Pogledao je sebe i nasmejao se osea-juiolakanje i poputanje. U Pragu je, u hotelu Bristol", ima dozvolu

boravka za etrnaest dana. Nema razloga da se tako plai. Sigurno jeneto snivao. Vrati se. To se n e sme ponovo desiti", pomisli. Samo joda postanem nervozan. < tuda je sve svreno.

Otvori vrata i pipajui u pomrini doe do svoje postelje. Tihopusi i kult! i obsii odelo na donji deo postelje. Pa pi- pajin i potraiehe. odjednom, ba kad htede da legne, oseti pod rukom netomeko, toplo, to d ie, i kao strela s e tre. Ko je to? sanjivo upita devojaki glas.

Kern zaustavi dah. Zamenio je sobu.Ima li tu koga? jo jednom upita glas.

Kern je stojao ukruen kao tap. Oseao je kako ga znoj probija.Posle nekog vremena u uzdah, a zatim kako se neko obre. Prieka

jo nekoliko minuta. Poto je i dalje bila potpuna tiina, i samo je jo uoduboko disanje u tami, beumno dohvati svoje stvari i paljivo se iunjaiz sobe. U hodniku je stojao jedan ovek u koulji. Nalazio se p red sobomu kojoj je Kern spavao i ukoeno ga gledao kroz naoari. Posmatrao ga jekako sa svojim stvarima dolazi iz susedne sobe. Kern je bio suviezbunjen da bi mu objasnio. Bez rei proe kroz vrata, pored tog ovekakoji mu se n ije sk lonio. Smesti svoje st vari i lee u postelju. Prethodno je,iz predostronosti, pogladio po ebetu. Nikoga nije bilo pod njim.

Onaj ovek je jo neko vreme stojao u otvorenim vratima. Njegovenaoari sijale su u slaboj svetlosti hodnika. Onda ue i zatvori vrata kojasuvo krenue.

U istom trenutku krici se opet javie. Kern je sada sh vatio. Ne tucite! Ne tucite! Za ime Hrista, ne tucite! Molim, molim! O!

Krici preoe u prestravljeno grgotanje, pa onda zamree. Kern seuspravi. Pa ta j e to? upita u tami. Jedan prekida kvrcnu i svetlost se upali, ovek s naoa-rima ustade iode do tree postel je. U njoj je leao neki ovek, znojem obliven, dahui,unezverenih oiju. Onaj s naoarima uze au, napuni je vodom iprinese ustima onome u postelji.

De, popijte ovo. Snivali ste. Bezbedni ste.ovek je poudno pio. Jabuica na njegovom grlu dizala se i sputal a.

Zatim, iscrpen, spusti se n atrag i sklopi oi duboko diui. ta je to? upita Kern jo jednom.

ovek s n aoarima prie njegovoj postelji. To, ta je? Sanja. Glasnosanja. Pre n ekoliko nedelja puten je iz kon centracionog logora. ivci,razumete li? Da ree Kern. Stanujete li ovde? upita ovek s n aoarima.

Kern klimnu glavom. ini mi se da sam i ja malo nervozan.Maloas, ka d je taj vikao, ja sam istrao. Mislio sam da je policija dola.

A posle sam zamenio sobu. Ah, tako. Oprostite molim vas ree trei ovek. Sad u ostati budan.Oprostite. Ma, glupost! Onaj s naoarima poe svojoj postelji.

To malo snivanja nikako nam ne smeta. Je li, mladiu? Nikako potvrdi Kern.

Prekida kvrcnu i ponovo se smrai. Kern se i sprui. Dugo nije mogaoda zaspi. udno je bilo malopre ono u susednoj sobi. One meke grudipod tankim platnom. Jo je to oseao, kao da je njegova ruka usled togapostala drugaija.

30 12

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

13/86

uo je kasnije kako je onaj trei ustao i seo do prozora. Njegovapognuta glava crno se isticala prema sivilu praskozorja kao mraankip rob a. Kem ga je neko vreme po-smatrao. Potom ga san o brva.

Jozef Stajner se lako vratio preko granice. Dobio ju je poznavao, a bio je, kao stari vojnik, vian izvianju. U ratu je bio elni kom andu, i ve

I!)1I). godino dobio je gvozdeni krst za j edno Irsko izvianje sa kog jedoveo zarobljenika.

I'osle jednog sata bio je van opasnosti. Uzeo je tramvaj za Me. N i j e bilomnogo sveta u k olima. Kondukter ga pogleda. Ve natrag?

Karlu za Be, obinu odgovori Stajner. Bogme je to brzo ilo ree kondukter.

Stljntl podie oi. Poznato mi je to nastavi konduk ter. Svakog dana prolazi nekoliko takvih transporta brzo 60V( K upoznainovnike. Muka je to. Ovim kolima ste se vozili; kanda se vie neseate?

Ne /nam uopte o emu govorite.Kondukter se nasmeja. /.naete ve. Stanite na zadnju platformu.

Ako doe kontrolor, skoite dole; ali verovatno da nee doi u ovo doba. Tako biste utedeli kartu. Dobro.

Stajner ustad e i ode pozadi. Oseao je povetarac i video kako proleumala vinogradarska sela. Duboko je disao i ui vao u najsilnijem zanosukoji postoji u zanosu slobode. Oseao je krv u ilama i t oplu snagumiia. ivi. Nije u hvaen. Zivi, umakao je. Uzmi cigaretu, brate ree kondukteru koji je doao na zadnjuplatformu. Rado bih uzeo. Samo ja sada ne sm em puiti. Na dunosti sam.

A ja sada smem da puim? Da. Kondukter se dobroudno nasmeja. U tome imapreimustvo nada mnom.

Da ree tajner i duboko povue mirisan dim. U tome imampreimustvo nad tobom.

Otiao je u pansion u kome ga je policija ran ije uhvatila. Gazdarica je jo sedela u kancelariji. Trgla se ugledavi tajnera. Ovde ne moete

stanovati brzo izjavi. Ipak! tajner spusti ranac. Gospodine tajneru, nemogue je! Policija moe svakog dana opetdoi. Onda e mi zatvoriti pansion!

Lujzice mirno ree tajner najbolji zaklon u ratu bila je sveza jama od granate. Skoro nikad nije se desilo da odmah zatim ponovo

udari u nju. Zato je u ovom asu va stan jedan od najsigurnijih u Beu.Gazdarica se oajno uhvati za plavu kosu. Vi ste moja propast!

patetino izjavi. Ala je to lepo! Oduvek sam eleo da to jednom budem. Neijapropast! Vi ste romantina priroda, Lujzice! tajner se okrete. Imali jo m alice k afe! I jedna ra kija?

Kafe? I rakije? Da, Lujzice! Znao sam ja da ete vi mene razumeti. Tako zgodnaena! Je li ljivovica jo t u, u zidnom ormanu?

Gazdarica ga je bespomono gledala. Da, naravno ree potom. Ba kako treba! tajner uze bocu i dve ae. I vi ete?

Ja? Da, vi! A ko bi drugi? Neu.

Ali, Lujzice! Meni za ljubav. Bezduno je da ovek sam pije. Evo napuni au i prui je njoj.

Gazdarica je oklevala. Onda uze au. Dobro, neka bude. Ali vineete ovd e stan ovati, je li? Samo nekoliko dana ree tajner umirujui je. Ne due odnekoliko dana. Vi mi donosite sreu. Neto sam naumio. Smekao se.

A sada kafu, Lujzice!

Kafu? Nemam ovde kale Am i, Lm ti, dete. Eto, tu p reko stoji . Kladim se da jedobi i

Gtsdarlca mu donese kafu. Jo su ovde stvari starog Sellgmana ree i pokaza na jedan kufer. ta u s njima? Je 11 lo onaj Jevrejin sa si vom bradom?

Gazdarica klimnu glavom. Mrtav je, to sam ula. Nita vilo.

i lo |e dosta o pojedincu. Ne znate gde su m u deca? A otkud bih toznala? Ne mogu se valjda jo i o tome brinuti I

To i> tano tajner privue kufer i otvori ga. Ispademnoinu kalupu s raznim koncima. Ispod njih leao je urednoumolim pm kaieva I'a jedno odelo, par cipela, jedna jev-" |l i knjiga, neto rublja, nekoliko tabaka S kotanim dug-m< ioni. mulu kona vreica sa ilinzima, dva molitvena re-........' 1 '"li molltvtnl Ogrta uvijen u tanku hartiju. rii |i mnogo za eto Ilvol, je li, Tereza? primeti tajner. Neki Imaju Jn munje

1 ......... 1 ............. Nbip .e i pregleda jevrejsku knjigu i nae... ... ... ..tra lnjoj llrunl omotu umetnut jedan listi. Paljivo ga1 vui Nm njemu |i< bila neku maslilom napisana adresa. /Mm

Tamo u a* pivo rupttatl. tajner ustade. Hvala, T . M ,, I , U . I li.il I Iljivovici Veeras u kasno doi. Bie najbolje da me smestite uprizemlju, prema dvoritu. Odande mogu hitro napolje.

Gazdarica htede jo neto rei. Ali Stajner podie ruku. Ne, ne, Tereza! Ako vrata ne budu otvorena, doi u sa celokupnom bekom

policijom. Ali, siguran sam, bie otvorena! Boja je zapovest da se beskunicima da krov nad glavom. Zato sleduje hiljadu godina najveeg blaenstva na nebu. Moj ranac ve sada ostavljam.

Ode. Znao je da je besmisleno produavati razgovor, a znao je i zaudnovato jako dejstvo ostavljenih stvari na graane. Njegov ranac bieza njega bolji konaar od svakog daljeg pokuaja nagovaranja. Poslednjiotpor gazdariin pobedie samo svojim nemim prisustvom.

Otiao je u k afanu Sperler". Hteo je da se na e s Rusom, ernikovom.U zatvoru su se dogovorili da tu jedan drugog ekaju po ponoi prvog idrugog dana posle Stajnerovog izlaska iz zatvora. Rusi bez dravljanstva

imali su petnaest godina duu praksu od Nemaca. ernikov mu jeobeao da e se raspit ati moe li se u Beu kupiti lana isprava.Stajner sede za sto. Hteo je da porui nek o pie. Ali nijedan kelner n ije

obraao panju na njega. Nije bilo uobiajeno da se mora neto naruiti; veina nije imala novaca za to.

Lokal je bio prava pravcata emigrantska berza. Pun ljudi. Mnogispavaju sedei na klupama i stolicama; neki sede na podu leimaoslonjeni na zid. Koriste vreme da besplatno spavaju dok se ne zatvorikafana. A posle, od pet sati pa do podne, etaju ekajui da se kafanaopet otvori. Veinom su to intelektualci. Oni su najmanje umeli da sesnau. Jedan ovek u kariranom odelu, lica kao pun mesec, sede poredStajnera. Neko vreme ga je posmatrao ivim crnim oima. Neto naprodaju? upita zatim. Nakit? I staro? Plaam u gotovu.Stajner odmahnu glavom.

Odelo? Rublje? Cipele? Pri tom ga je prodorno gledao. Moda burma? Odbij, leinaru promumla Stajner. Mirzeo je trgovce koji hoe da bespomonim emigrantima za nekoliko groa otmu ono malo stvari

Viknu ktlnara koji preinae. Halo! Jedan konjak! Kelner mudolini sumnjiv pogled i prie.

Iltroiile II advokata? Dvojica su danas ovde. Preko u uglupravobrinilai Silbar lz berlinskog apelacionog suda jedaniling :.avelovaiije. A /.a okruglim stolom do vrata, Save! inkprvostepenog suda Eptajn iz Minhena pedeset gio .i l .unsudovanje.Meu nama Silber je bolji. Neiu advokata, konjak hou odvrati Stajner. Kelner stavi ruku

na uvo. Jesam li dobro razumeo?Konjak?

Da. Pie koje postaje bolje kad ae nisu premale. Vrlo dobro. Oprostite, nagluv sam. A i nisam vie na to i mviknoOvde se skoro samo kafa trai.

Dobio Onda donesite konjak u olji za kafu. Ki lm i donese

konjak i zastade kod stola. Sta je? updu ga Stajner. elite daposmatrate kako pijem?

Mora se unapred platiti. Ovde ne ide drukije. Inae bismopropali.

Ali, ttkO, u redu!

30 13

http://li.il/http://li.il/

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

14/86

I taj n i i plati To ja suvie ree kelner. Kako luvliel To je va bakl.

IbiklVi' Kelner se prosio naslaivao ovom rei. Po ...I iei"e polom Inmuto Ovo ini je prvi ovde zanekoliko godinu Hvala vam mnogo, gospodine! Sada se opetone. .mi kilo pi uvI ovek I

Nekoliko minula kasnije Itu .-i se pojavi na vratima. OdmahUgleda Stajnera I sede do njega

Ve sam mislio, Cernikove, da vie niste u Beu.RUJ ie nasmeja. Kod nas je verovatno uvek nevero-vnlno. Prokljuvio

sam sve to elite da znate.

tajner popi konjak. Ima li isprava? Ima. ak vrlo dobrih. Najbolji falsikati, kakve ve o davno nisam

video. Moram odavde! ree tajner. Moram doi do isprava! Bolje jes lanim pasoem rizikovati robiju nego svakodnevno strepiti i bi tihapen. ta st e videli?

Bio sam u Helebardi". Tamo se sada ti ljudi sastaju. Isti oni odpre sedam godina. Pouzdani su u svom poslu. Najjevtinija isprava kota,dodue, eti ri stotine il inga.

A ta se dobije za to? Paso mrtvog Austrijanca. Vai jo godinu dana. Godinu dana. A onda?

ernikov pogleda tajnera. Moda e moi da se u inostranstvuprodui. Ili da vesta ruka izmeni datum. tajner klimnu glavom. Ima jo dva pasoa umrlih nemakih izbeglica. Ali njima je cenapo osam stotina ilinga. Potpuno falsikovan ne moe se dobiti ispodhiljadu pet stotina. Ne bih vam takav ni preporuio.

ernikov strese pepeo sa cigarete. Od Drutva naroda zasad senemate emu nadati. Pogotovu oni koji su ilegalno, bez pasoa,doputovali. Umro je Nanzen koji je nama izdej-stvovao pasoe. etiri stotine ilinga ree tajner. A ja imam dvadeset i pet.

Moe se i cenjkati. Do trista pedeset, drim. To je isto prema dvadeset i pet. Ali nemam kud; moram gledati dadoem do novca. Gde je Helebarda"?

Rus izvue iz depa cedulju. Evo adrese. I ime kel-nera kojiposreduje. On e pozvati ljude kad mu vi naloite. Za to dobij a petilinga. Dobro. Videu kako u to izvesti. tajner paljivo uze cedulju.

Srdana vam hvala za trud, ernikove! Ama, molim vas! Rus podie ruku kao da se brani. Ispomaemo se kada je moguno. Svaki od nas moe svakog danazapasti u isto stan je. Da. tajner ustade. Ovde u vas opet potraiti da bih vasobavestio. Dobro. esto sam ovde u ovo doba. Igram ah sa juno-nemakimprvakom. Nikada no bih pomislio da bih u normalno viTini' imao sreuda igram s takvim autoritetom.

Ctrnikov 11 pri tom naimali. Sah je moja strast.Stajnoi mu klimnu glavom. Onda prekorai nekoliko pospa nih

mladih ljudi koji su otvorenih u sta sedeli uza zid, i doe do vrata /.a..lolom sudskog savetnika Eptajna sedi neka pobula .levrejka.Sklopljenih ruku bulji, kao u nepouzdanog boga, u Kp .lajna koji j e

blagoglagoljivo pouava. Na stolu pred njom lei pedeset groa.Eptajnova maljava leva ruka poloena uz. njih kao velik pauk koji

vreba.

tajner napolju duboko odahnu. Blag noni vazduh uini mu se kao vino posle mrtvog dima i sive bede u kafani. , Moram odavde pobei",

pomisli, moram po svaku cenu po-bei!" Pogleda na sat. Bilo je vekasno. Ali on ipak odlui da pokua da nade jo i Va ralicu.

uu o je prazan bio mali bar koji mu je Varalica naveo kao svojslabu lokal. Samo dve nakinurene devojke, kao papagaji na niklenojipci, ue na visokim stolicama.

l )a li je l -'rod bio ovde? upita tajner miksera.l-'t .17 Mikser g .a otro osmotri. - A ta e vam

KiedVI I . I lum oena -..i njim, brale. ta bismo drugo? MH-, .i i

m.do i .i .'mislt. Pre jednog sata je otiao ree

polom.

Da li e ae vratiti?I'ojma nemam.

Lepo. ekau ga. Dajte mi jednu votku.ekao je otprilike jedan sat. Razmiljao je t a bi sve mogao da unovi.

Ali jedva dogura do sedamdeset ilinga.Devojke su ga samo letimice posmatrale. Posedoe jo neko vreme, pa

onda se n aduto odgegae. Mikser poe da b aca sebi kocke iz pehara. Hoemo li da iskoturamo koju? upita Stajner. Uvek sam

spreman.Promukae kocke i Stajner dobi. Igrali su dalje. Stajner dvaput

uzastopce, u dva hica, izbaci etiri keca. Izgleda da s keevima imamsreu ree. Vi uopte imate sreu odgovori mikser. Sta ste astroloki?

To ne znam. Izgleda mi da ste lav. Ili bar imate sunce u lavu. Pomalo su u torazumem. Poslednja runda, je li? Fred vie nee doi. Jo nikad nije uovo doba doao. Potrebni su mu san i mirne ruke.

Promeae kocke i Stajner ponovo dobi. Eto ree mikser

zadovoljan i gurnu mu pet ilinga zaelo ste lav. Sa snanimNeptunom, mislim. U kom ste mesecu roeni? U avgustu. Onda ste t ipian lav. Sjajni izgledi za ovu godinu.

Za to primam na sebe celu praumu punu lavova. Stajnerisprazni svoju au. Hoete li Fredu rei da sam bio ovde? Da ga jeStajner tr aio. Sutra u opet na vratiti.

Dobro.Stajner krete natrag u pansion. Put dugaak, a ulice prazne. Nebo

osuto zvezdama, a preko zida pokatkad dopre miris ras-cvetanog jorgovana. Boe moj, Marija, pomisli on, ne moe ovo veno trajati...

Kern ude n jodnu drogeriju u blizini Vaclavskog trga. U izlogu je videonekoliko boca toaletne vode s eti ketom laboratorije njegovog oca. Far" toaletna vodal Kern u ruci obre bocu koju je rogei istadoneo s police Odakle vam ovo?

Mrogerista legnu ramenima. To vise ne znam. Dolazi iz Nemake.odavno je ve imamo. elite li da kupite bocu?

Ne samo jednu. Sest. - Sest?Da, zasad .est. Kasnije jo vie. Trgujem time. Naravno, moram

dobiti proviziju.Diogerisla pogleda Kerna. Emigrant? upita.Kern ..lavi boru na tezgu. Znate ree ljutito to pitanje ve mi

je dosadno kad ga civil postavi. Naroito kad u d/epu imam dozvolu boravka. Bolje da kaete koliko ete mi dali procenata? Deset.

To je smeno. Pa kako u onda ja neto da zaradim?Moete dobiti i dvadeset pet procenata ree vlasnik radnja koji

jo priao. ak i trideset ako uzmete deset boca. Hli ino si. - i ni d .i

oslobodimo tih starih t rica..'ine li u .'' Kern uvredeno pogleda vlasnika. To |. i vim

l/vuni c.li i .i lo .delna voda Znate li?' i ' nlk in\ ........Iiiftno gari prst u uvo. Moe biti. O nda

si. sigu .......'adovoljnl I sa dvadeset pro cenata. Tri .'.il |e n ajmanje l'a to nema nikakve veze s kva-blelom Moete

mi dati trideset procenata, pa toal etna voda ipak moe bili dobra, zarne?

Drogerista iskrivi usta. Sve su toaletne vode iste. Dobre su/.amo one za koje se pravi reklama. U lome je sva taj na.

Kern ga pogleda. Za ovu se zaelo vie ne pravi reklama. Prematome je, svakako, vrlo loa. Onda bi trideset i pet procena ta bilaodgovarajua provizija. Trideset odvrati vlasnik. Ipak je pokatkad jo trae. Gospodine Burek ree drogerista mislim da biste mu moglidati trideset pet procenata ak o uzme celo tuce. R aspituje se, s vrem enana vreme, uvek isti ovek. Ali on je ne kupuje; hoe samo da prodarecept. Recept! Mili boe, samo nam jo to treba! Burek podie ruke kaou odbranu. Recept? Kern naulji ui. A ko to hoe da vam proda recept?

30 14

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

15/86

Drogerista se nasmeja. Neki koji tvrdi da je njegova bila talaboratorija. Naravno, ista l a! Sta sve ne izmisle ti emigranti!

Kernu za trenutak stade dah. Znate li gde stanuje taj ovek? upita.

Drogerista slegnu ramenima. Mislim da je tu n egde njegova adresa.Nekoliko puta nam je davao. Nato vam?

Mislim da je to moj otac.Ona dvojica izbee oi na Kerna. Je li istina? upita drogerista.

Da, verujem da je to on. Traim ga ve dugo. Berta! vlasnik uzbueno viknu eni koja je u pozadini radila zapisaim stolom. Imamo li jo adresu onoga gospodina koji je hteo danam proda recept za toaletnu vodu? Mislite gospodina Strana, ili onu staru budalu koja se ovdenekoliko puta vrzmala? doviknu ena. Do vraga! Vlasnik radnje postieno pogleda Kerna. Oprostite!

Brzo ode u pozadinu. To se deava kada se s nametenicom spava pakosno objasnidrogerista i za gazdinih lea.

Posle nekog vremena vlasnik se d ahui vrati sa ceduljom. Evo adresa. To je neki gospodin Kern. Zigmund Kern.

To je moj otac! Zaista! Vlasnik predade Kernu cedulju.

Eto adresa. Poslednji put bio je ovde otprilike pre tri nedelje.Izvinite za p redanju primedbu. Vi ve znate.

Ne mari nita. Kado bili hteo da odmah odem. A posle rii d.i se vratim po boco.

Naravno. Ima vremena.

Kua u kojoj je trebalo da stanuje Kcrnov otac b ila je u Tucarovojulici, u blizini pijace. Miana i zaptivena, mirisala je na vlanezidove i kupus.

Kern se polako peo stepenicama. udno je bilo, ali on se pomalopribojavao da sada, posle tolikog vremena, opet vidi svoga oca

suvie se navi kao da nikad na neto bolje ne naie.Na treem spratu zazvoni. Posle nekog vremena zau da se iza vrata

vuku neije noge, a iza okruglog oka na vratima po ru.n e se kartonskipoklopac. Kern vide u sebe uprto jedno ci no oko.

Ko je? upita mrzovoljan enski glas. Hteo bih da govorim s onim koji tu stanuje odgovori Kern.

Ovde niko ne stanuje. O, da! Eto, ve vi tu stanujete! Kern pogleda ploicu n i

vratima Gospoa Melanija Ekovska, zar ne? Ali ne bih H viimii diigovorim.

No, dakle?111 > bih da govoiim H jednim ovekom koji tu Stanuje

Ovde nijedan ovek ne stanuje. K

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

16/86

Vrati se u hotel. Nije li malopre neko iziao? upita portira koji jeujedno i kelner i posluitelj. Samo vi! Portir ga ukoeno pogleda. ekao je da Kern na njegov

vic prsne u grohotan smeh.Kern se nije nasmejao. Jedna devojka, mislim doda-de sad.

Jedna mlada dama. Ovde ne stanuju dame mrzovoljno odvrati portir. Bio je uvreento je protraio svoju duhovitost. Samo ene. Niko, dakle nije iziao? Jeste li vi iz policije da biste morali to tako tano da znate? Sada je portir bio otvoren o neprijateljski raspoloen.

Kern ga zaueno pogleda. Nije mogao da shvati ta mu je. Nije niprimetio vic. Izvadi iz depa paklo cigaret a i pon udi portira. Hvala odgovori ovaj hladno. Ja puim neto bolje. Verujem.

Kern vrati cigarete u dep. Jo jedan trenutak je st ojao i razmiljao.

Devojka mora da je jo u hotelu. Verovatno je onda u holu bila. Vrati se.Hol je bio uzana duga prostorija s betonskom terasom ispred nje.

Vodila je u zidom ograen vrt u kom je bilo nekoliko jorgovana. Kernpogleda kroz staklena vrata. Opazi devojku gde sedi za stolom. Nalaktilase i i ta. Sem njega nije bilo nikog u holu. Nije mogao da odoli. Otvori

vrata i ue.Devojka podie pogled kad u vrata. Kern se zbuni. Dobro vee

ree u steui se.Devojka ga pogleda. Onda klimnu glavom i nastavi da ita.Kern sede u ugao sobe. Malo kasnije ustade i uze nekoliko novina.

Odjednom doe sam sebi smean i m ilo bi m u bilo da je ve napolju. Aliuini mu se skoro nemogue da odmah ustane i izie.

Razvi novine i poe da ita. Posle nekog vremena vide kako se devojkamaila svoje torbice i ot vorila je. Izvadila je i otklopila srebrnu kutiju zacigarete. Potom je 1, ne u zevi ci garetu, opet zak lopi i vrati je u torbicu.

Kern brzo ostavi novine i ustade. Vidim da ste zaboravili svojecigarete ree. Mogu li vas ispomoi.

Izvadi svoje paklo. Mnogo bi dao da sada ima kutiju za cigarete. Paklo je bilo izguvano i na ivicama poderano. Prui ga devojci. Dodue, ne

znam da li ovu vrstu puite. Portir ih je maloas odbio. Suvie su muloe.

Devojka pogleda cigarete. Puim iste ree.Kern se nasmeje. Najjevtinije. To je ve skoro k ao da smo jedno

drugom ispriali istoriju svoga ivot a.Devojka ga pogleda. Mislim da je ve sam hotel pria.

Tano.Kern ukresa ibicu i pripali devojci cigaretu. Slaba crven- kasta

svetlosl obasja usko, tamnoputo lice s gustim tamnim obi vama ( h ' i velike i svetle, a usta puna i meka. Ne bi mogao M , I ii .i b |.-

devojka I epa i da l i mu se svia; samo, imao i< ('udno ir .er.inje neketihe i daleke povezanosti s njom njegova ruka leala je na njenim

grudima pre no to j u je i pu . ii. r v. 1 0 . Vidi sada kako die; i odjednom,mada svestan da je glupo, turi ruku u dep. Jeste li ve dugo napolju? upita je. Dva meseca. To nije dugo. Beskrajno je.

Kern iznenaeno podie oi. U pravu ste ree potom. Dvegodine nije dugo. Ali dva meseca su beskrajni. Pa ipak to donosi nekukorist: skrauje se to d ue tr aje. Mislite li da e jo d ugo trajati? upita d evojka. Ne znam. O tome vie ne razmiljam. A ja neprekidno. I ja sam o tome razmiljao kad sam dva meseca bio napolju.

82 83

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

17/86

Devojka zauta. Glava joj je bila zamiljeno sputena, i p olako jepuila duboko uvlaei. Kern je posmatrao njenu gustu i malokovrdavu kosu kojom joj je lice bilo uokvireno. Rado bi rekao neto

naroito, neto duhovito, ali nita mu nije padalo na um. Pokua da sepriseti kako bi u slinoj pril ici pos tupili svetski junaci iz nekih knjigakoje je itao ali njegov mozak kao da je usahnuo, a i oni junaci

verovatno nikada nisu bili u emigrantskom hotelu u Pragu. Zar ve nije sasvim mrano za itanje? upita najzad.

Devojka se strese kao da su joj misli odlutale. Onda zaklopi knjigukoja je leala pred njom. Ne. I neu vie ni itati. Nema svrhe. Ponekad itanje odstrani misli ree Kern. Ako naiem nakriminalni roman, proitam ga u jednom dahu.

Devojka su umorno nasmei. Ovo nije kriminalni roman. Ovo jeudbenik anorganske hernije.

Ah, tako! Bili ste na univerzitetu? Da. U Vircburgu.

Ja sam bio u Lajpcigu. I ja sam u prvo vreme nosio sobom svojeudbenike. Nisam hteo da zaboravim. Kasnije sam ih prodao; bili susuvie teki za noenje, a za taj novac kupio sam toaletnu vodu i sapuneda bih time trgovao. Od toga sada ivim.

Devojka ga pogleda. Vi mi ba ne u livate mnogo hrabrosti. Ne elim da vas obeshrabrim brzo odgovori Kern. Kod mene

je bilo neto sasvim drugo. Nisam imao nikakve isprave. A vi, verovatno,imate paso.

Devojka klimnu glavom. Imam paso. Ali za est nede-lja istie murok.

Ne ini nita. Zaelo ete moi da ga produite.

Ne verujem.Devojka ustade.

Ne biste li popuili jo jednu cigaretu? upita Kern. Ne, hvala. I tako odvie puim.

Neko mi je rekao jednom da jedna cigareta u pravom asu vie vredi od svih ideala sveta. To je tano. Devojka se nasmeja i Kernu se odjednom uini vrlolepa. Mnogo bi dao da i dalje razgovara s n jom, ali nije znao ta da u radida bi jo ostala.

Ako vam bilo im mogu pomoi brzo ree rado i u tO uiniliPoznajem prilike u Pragu. Bio sam ve dvaput ovde Zovem se LudvigKern i stanujem u sobi desno od vae.

Devojka ga osmotri brzim pogledom. Kern ve pomisli da seizdao. Ali ona mu srdano prui ruku. Oseti snaan stisak. Ja u

vam se rado obratiti ako ne budem neto znala ree ona. Mnogo vam hvala.

Ona uze svoje knjige sa stol a i pope se ste penicama.Kern je jo malo posedeo u holu. Sada je, odjednom, znao sve .to je

trebalo da k ae.

Jo jednom, Stajneru ree Varalica. Bog sveti zna, iek ju .ini zbog vae/; debija preko u Prpi" nervozniji no Imdii Igram u

,,Dokej klubu".

Sedell su u b.u u i Pred je drao generalnu probu sa Staj-nerom.Hteo je da ga, sada prvi put, u oblinjoj maloj kafani pusti protivnekoliko malih varalica. Stajner je u tome video jedini nain da bi modadoao do novca ne uzimajui u obzir krau i opasnu pljaku.

Oko pola sata vebali su trik sa keevima. Deparo je, najzad, biozadovoljan, pa ustade. Bio je u smokingu. Moram ii. Opera. Velikapremijera. Lemanov peva. Pri stvarno velikoj umetnosti uvek ima za n asposla. Ljudi su pri tome duhom odsutni, razumete li? Prui rukuStajneru.-Uostalom sada se set ih koliko imate novca?

Trideset dva ilinga. To je suvie malo. Burazeri moraju videti veu paru, inae nee dazagrizu. Mai se u dep i izvadi novanicu od sto ilinga. Evo, time platite kafu. Onda e ve neki doi. Novac mi vratite pogazdi; on me poznaje. Jo jednom: kratko igrati i paziti kad naiu etiridame! Sa sreom!

tajner uze novanicu. Ako izgubim, ne mogu vam nikad vratiti. Varalica slee ramenima. Pa onda je propalo. Vetakov maler. Ali vineete izgubiti. Znam ja njih. Obine varalice. Nikakva klasa. Jest e li

nervozni? Mislim da nisam.

Onda imate jo jednu ansu. Oni preko ne znaju da vi neto znate.Kada to primete, bie ve nasapunjeni i nee moi mnogo ta da urade.Dakle, servus.

Servus.

tajner pree u kafanu. Uz put je razmiljao kako je to udnovato:nijedan drugi ovek ne bi mu poverio ni etvrtinu novca koji mu je

Varalica bez razmiljanja dao. Uvek isto. Bogu hvala.

U prednjoj prostoriji kafane bilo je u toku nekoliko partija taroka.tajner sede p ored prozora i porui rakiju. Polako izvue buelar u k oji je stavio jo nekoliko listova hartije da bi bio deblji, i plati stotinarkom

Posle jednog minuta neki suvonjav ovek oslovi ga i pozva na jedanmali poker. tajner odbi, pravei se da mu je dosadno. Onaj ga stanenagovarati. Imam vrlo malo vremena objasni mu tajner. Najvie polaasa, a to j e za k artanje i pak premalo. Ali ne, ama ne! Suvonjavi je imao vrlo kvarne zube. Za polaasa mnogi se ve usreio, gospodine susee!

tajner pogleda drugu dvojicu za susednim stolom. Jedan s debelimlicem i elom, a drugi crn, veoma maljav, sa prevelikim nosem. Obojicaga ravnoduno pogledae. Ako je zbilja samo na pola asa reetajner prividno oklevajui mogli bismo i pokuati.

Naravno, naravno srdano uzvrati Suvonjavi. I mogu da prekinem kad zaelim. Ama jasno, gospodine susede, kada god zaelite. Ako i dobijem.

Usne Debeljka za susednim stolom malko se razvukoe. PogledaCrnog: kanda smo upecali pravog ifticu. Ama svakako, ba onda,gospodine susede! veselo je meketao Suvonjavi

Dobro, daklelnjnri hod- /u uto Debeljko Je me .uo i dolio. tajner dobi

nekoliko Alllnga Polom je on naao i opipao ivice karata. Onda Ih Jo* Jednom pi omela, picseo za sebe na mestu gde Je neto

osetio, pa porui ljivovicu, a pri tom pogleda pod gornji sveanj i vide da su kraljevi, malo srezani. Onda opet dobro promea pa

podeli.

I'osle etvrt sata dobitak rnu je iznosio otprilike trideset ilinga.Sasvim dobro! meketao je Suvonjavi. Ne bismo li malko povisili?

tajner p ristade. On dobi i sledei ulog k oji je bio vei. Sada je Debelidelio. Imao je debeljune ruiaste ruke koje su zapravo premale zavoltu". tajner vide da je ovaj nju ipak vrlo spretno izveo, pa pokaza

svoje ka rte. Imao je tri

8/10/2019 Erih M. Remark- Ljubi Blinjeg Svog

18/86

Kod sledeeg deljenja Stajner izgubi osam ilinga. Dalje nije iao.Onda uze karte da ih promea. Otro je motrio i kraljeve dolesmestio, tako da moe da ih odozdo dodeli Debeljku. Uspeo je. I

Crni prividno poe. Debeljko zatrai jednu kartu, stajner mu dadeposlednjeg kralja. Debeljko srknu i s drugovima izmenja pogled.Stajner iskoristi taj trenutak za trik sa keevima. Odbaci tri svojekarte i uzm e oba posled-nja keca koji su sada gore leali.

Debeljko poe da licitira. Staj ner odloi svoje karte pa s oklevanjem ion poe. Crni udvostrui; kod sto deset ilinga odustade. Debeljko jeterao do sto pedeset. Staj ner izdra. Nije bio sasvim siguran. Znao je daDebeljko ima etiri kralja. Ali poslcdnja karta bila mu je nepoznata.

Ako je doker, onda je propao. Suvonjavi se vrpoljio na svomseditu. Je li slo bodno ruskom pogledati? iltede da se maiStajnerovih lim atu.

Ne Slajnei poloi uiku na njih. Bio je zauen toli-kom n.uvi......i drskou Suvonjavi bi smesla Debeljku nogomtelegrasao tajnerove karte

Debeli postade nesiguran. Stajner je do sada bio vrlo piedostroan, mora da ima jake karte. Stajner primeti pa odlunijepodigne ip. Kod sto osamdeset Debeljko zastade. Stajner odahne pasvoja eti ri keca okrene.

Suvonjavi zviznu. Potom, dok je Stajner uzimao novac, na slademrtva tiina.

Igraemo jo jednu rundu Crni odjednom odluno i/.javi.- ao mi je ree Stajner.

Igraemo jo jednu rundu ponovi Crni i isturi bradu. Stajnerustade. Idui put.ode do anka i plati. Pri tom doda gazdi savijenu novani ci od stoilinga. Podajte ovo, molim, Fredu. Oa/.a Iznenaen podigneobrve. Fredu?

Da.Dobro (Ja/.a se iskllbi. Nadrljala b raa! Hteli .In ulovi lom

pa naili na ajkulii.

< > IE I Irojlcn n I o J ii II su na vratima Igraemo jo jednurundu roe Crni i Ispiol se pred izlazom.

Slajliei ga pogleda

Ne ide tako, gospodine susede! mekne Suvonjavi. ir.lt i |uCeno, ser.Ne treba da zanovotamo ree Stajner. Rat je rat.

Mm a ovek da ponekad podnese i gubitak. -,,, u Ali ne mi uzvrati Crni. Igraemo jo jednu rundu. Ili vratite to st e dobili dodade Debeljko.

tajner zavrte glavom. Igra je bila asna ree s ironinimosmehom. Vi ste znali ta hoete, a i ja sam znao ta hou . Laku no.

Pokua da proe izmeu Crnog i Suvonjavog. Pri tom oseti na Crnomsnopove miia.

U istom trenutku prie gazda. Neu guvu u mom lokalu, gospodomoja.

Ni ja neu ree tajner. Ja hou da odem. Mi emo s vama ree Crni.

Suvonjavi i Crni pooe napred, za njima tajner, a iza njegaDebeljko. tajner je znao da je opasan samo Crni. Bila je greka to jeovaj iao napred. U trenutku kad je proao kroz vrata zamahne nogom

unatrag i udari Debeljka u trbuh, a C rnog stegnutom pesnicom iz svesnage kao maljem mlatne u potiljak tako da se skotrljao niz stepeniceprema Suvonjavom. A onda jednim jedinim skokom izleti i jurnu ulicompre no to oni sebi dooe. Znao je da m u je to jedina mogunost naulici ne bi mogao nita protiv trojice. uo je viku i u trku se okrenuo ali niko nije iao za n jim. Suvie su bili iznenaeni.

Usporio je korak i polako dolazio u ivlje ulice. Pred ogledalom jednepomodne radnje zastade i pogleda se. Neastan kockar i varalica",pomisli. Ali pola pasoa!"... Sam sebi klimnu glavom pa produi.

Kern je sedeo na zidu staro g jevrejskog groblja i pri svet- lostl ulinolampe brojao svoj novac. Ceo dan je trgovao u preelu Ilajllngonkrajcborga Bio je to siromaan kraj; ali on |o ii.io da jesiiotmja milosrdna i da ne zove policiju, / .aiadlii | e trideset i osamkruna. Bio je to dobar dan.

Skloni svoj novac i pokua da proita ime na tronom spomenikupored njega koso nagnutom prema zidu. Rabin Izrael l,ev

izgovori potom, umro u davno minulo vreme, nekada sigurno visokoobrazovan, a sada malo zemlje tu dole

kako ti misli, ta sad da radim? Da idem kui i budem zadovoljan,ili da pokuam da i dal je trgujem i doteram do pedeset kruna zarade?

Izvadi pet kruna u jednom komadu. Tebi je to, stari, prilinosvejedno, je li? Pitajmo, dak le, sudbinu emigranata-- sluaj. Glava znai dovoljno je, a pismo, nastavak trgovanja.

Baci novac uvis pa ga doeka. Iz ruke m u se otkotrlja i pade na grob.Kern se skotrlja sa zida i paljivo ga die uvis. Pismo! Na tvom grobu!Dakle, i ti mi, rabi, to savetuje. Pa onda napred! Uputi se oblinjojkui kao da hoe na j u- i i da zauzme tvravu.

U prizemlju niko mu ne otvori. Prieka neko vreme, a onda se popestepenicama. Na prvom spratu izie lepukasta sluavka. Videvinjegovu torbu, iskrivi usne i bez rei zatvori vrata.

Pope se n a drugi sprat. Posle drugog zvona pojavi se na vratima oveks otvorenim prsnikom. Tek to j e Kern poeo da govori a ovaj ga razj arenoprekide. Toaletna voda? Parfem? Kakva drskost! Zar ne u mete itati,ovee? Usuujete se da meni, generalnom zastupniku Leove"parmerijske robe, ba meni da n udite svoje ubre? Napolje! I zalupi

vrata.

Kern upali ibicu i prostudira mesinganu ploicu na vratima. Zaista