5/26/2018 ESEJ DOMINIKANA
1/3
Dominikanska Republika (p. Repblica Dominicana), (ponekad
oznaena i kao
Dominikana) je drava u Karibima, smetena na istone dve treine
ostrva Hispanjola, na kojem
se granii sa Haitijem. Hispanjola je drugo po veliini ostrvo
Velikih Antila i lei istono od
Kube i Jamajke, a zapadno od Portorika. Glavni i najvei grad
Dominikanske Republike je Santo
Domingo.
Ostrvo Hispanjola otkrio je Kristifor Kolumbo decembra meseca
1492. Tada se prvi put
iskrcao u dananjem Santo Domingu, glavnom gradu Dominikanske
Republike. U njemu danas
postoji spomenik i muzej-kua u kojoj je jedno vreme i sam
Kolumbo iveo.
Narod Aravak, koji je naseljavao ostrvo, je ubrzo istrebljen. Od
1503. panci su poeli da
dovoze crnce-robove na ostrvo. Francuzi i panci su 1697.
podelili ostrvo. panija se 1795.
odrekla svog dela ostrva.
U periodu od 1822. do 1844. celo ostrvo Hispanjola je pod svojom
vlau ujedinio an
Pjer Bojer. Dominikanska Republika, gde su u veini bili mulati,
odvojila se 1844. pod vostvom
Pedra Santane. Od 1930. do 1961. Dominikanskom Republikom je
diktatorski vladao Rafael
Leonidas Truhiljo, sve dok nije ubijen u atentatu. SAD su vojnom
intervencijom 1965. spreile
da izabrani predsednik Huan Boh Gavino stupi na dunost. Rezultat
amerikog uplitanjabila je
diktatura Hoakina Videla Balagere, 1966-1978.
Balager je ostao na mestu predsednika sledeih 12 godina, tokom
kojih je vladala
umerene represija, da bi se spreio da prokubanske i
prokomunistike partije da dou na vlast.
Balagerovu vlast je pratila rastue raslojavanje izmeu bogatih i
siromanih. Balagera je 1978.
nasledio Antonio Guzman Fernandez. Od 1978. do 1986.
Dominikanska Republika je po prvi put
uivala u periodu slobode govora.
5/26/2018 ESEJ DOMINIKANA
2/3
Balager se vratio na mesto predsednika 1986, a ponovo je izabran
1990. i 1994.
Meunardona zajednica je smatrala da su izbori 1994. nameteni, to
je dovelo do politikog
pritiska na Balagera da odstupi. Balager je odgovorio
raspisivanjem predsednikih izbora 1996,
na kojima je prvi put pobedila Dominikanska oslobodilaka
stranka.
Dominikanska Republika ima oko 8,5 miliona stanovnika. Vei deo
stanovnitva su
melezi, preko 80%, poreklom od meavine domorodaca i panskih
osvajaa s kraja 15. veka.
Ostatak stanovnitva ine beli doseljenici oko 11% i crnci 1%.
Veina stanovnitva (preko 80%)
ivi na ivici bede i siromatva, dok se izdvaja samo mali broj
veoma bogatih ljudi. Obrazovanje
im je na niskom nivou, stopa pismenosti je oko 85%.
Privredni i drutveni problemi su posledica tekog perioda
diktatorske vladavine generala
Truhilja izmeu ranih 30-ih i poetka 60-ih godina prolog veka.
Poetkom 70-ih zemlja polako
izlazi iz krize. Primetan je razvoj turizma u poslednjoj dekadi
prolog veka, meutim nakon
teroristikih napada u SAD i globalne recesije u proloj godini
zabeleen je pad broja turista.
Dominikanska republika je preteno turistika zemlja. Sam opstanak
i razvitak zemlje
zavisi od turizma s obzirom na siromanost ostalih uslova
privreivanja i doprinosa koje
stanovnici mogu ostvariti. Poloaj jedne porodice u Dominikani u
puno emu zavisi od
mogunosti snalaenja kako i na koji nain doi do novca. Samim tim
dolazi do komplikacija
u odrivosti porodinog ivota kao i obrazovanja mladjih narataja.
Dominikana iako privlana
za turiste ima mnogo problema kao i veina slabo razvijenih
zemalja. Odrivost porodinog
ivota zavisi od velikog broja razliitih faktora koji variraju iz
godine u godinu.
