Mobing kao pravni problem

MOBING

Zlostavljanje na radu, popularno nazvano mobing, predstavlja psihološko

zlostavljanje na radnom mestu.Manifestuje se kroz postupke jednog ili grupe kolega

upućenih kolegi pojedincu sa ciljem da ga dovedu do toga da sam da otkaz. Ovi postupci

se sprovode na razne načine, žrtvi mobinga može biti uskraćena komunikacija, bolovanje,

godišnji odmor, često je tema ogovaranja, njegov rad podleže neosnovanim kritikama i

pooštrenoj kontroli,dobija zadatke i rokove koje je nemoguće ispoštovati,a vrlo često je i

žrtva seksualnog uznemiravanja.

Zakon o sprečaanju zlostavljnja na radu se odnosi na sve zaposlene među kojima

se podrazumevaju i lica koja obaljaju privremene i povremene polove, lica na stručnom

usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonteri . . . tj. sva lica koja po bilo kom

osnovu učestvuju u radu poslodavca.Postupak za sprečavanje zlostavljanja može

pokrenuti lice koje smatra da je žrtva zlostavljanja, ali isto tako može ga inicirati i neko

ko primeti da je njegov kolega žrtva mobinga na taj način što će se obratiti licu

ovlašćenom za podnošenje zahteva za pokretanje postupka.

Prema tekstu zakona zlostavljanjem se smatra aktivno ili pasivno ponašanje,

poslodavca sa svojstvom fizickog lica, odgovornog lica kod poslodavca sa svojstvom

pravnog lica, jednog ili grupe zaposlenih, prema zapolenom ili grupi zaposlenih, koje se

ponavlja i predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta,

zdravlja, položaja zapolenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili

uvredljivo okruženje,pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zapoleni izoluje ili

navede da sam raskine radni odnos.Zlostavljanjem se smatra i podsticanje drugih na

ovakvo ponašanje.

Poslodavac je dužan da zaposlenog, pre stupanja na rad, obavesti pismenim putem

o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i

1

Mobing kao pravni problem

poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja u skladu sa zakonom o sprečavanju

zlostavljanja.Poslodavac je dužan da ispuni ovu obavezu prema zaposlenima koji su kod

njega u radnom odnosu na dan pocetka primene ovog zakona( objavljen je 28.05.2010.

u’’Sluzbenom glasniku Republike srbije’’, osmog dana od objavljivanja stupa na snagu ,

a primenjivace se po isteku 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu) . Novčanom

kaznom u iznosu od 100 000 do 400 000 dinara biće kažnjen za prekršaj poslodavac sa

svojstvom pravnog lica ako ne izvrši ovu obavezu. Novčanom kaznom od 10 000 do 40

000 dinara za ovakav prekršaj će biti kažnjen preduzetnik. Novčanom kaznom od 5000

do 30 000 dinara za ovakav prekršaj biće kažnjeno odgovorno lice u pravnom licu.

Poslodavac je dužan i da sprovodi mere obaveštavanja i osposobljavanja zaposlenih i

njihovih predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i posledice vršenja zlostavljanja kako

bi lakše došlo do prevencije i sprečavanja zlostavljanja.

Zaštita od zlostavljaja na radu može se ostvarti na dva načina:

Postupkom za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca

Pred sudom

 Postupak za zaštitu od zlotavljanja kod poslodavaca

Ukoliko se za zlostavljanje ne tereti odgovorno lice u pravnom licu, poslodavac sa

svojstvom fizičkog lica, zaposleni njemu podnosi obrazložen zahtev za pokretanje

postupka za zaštitu od zostavljanja.Zahtev može podneti i predstavnik sindikata,lice

nadležno za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, …uz pismenu saglasnost zaposlenog

koji se smatra izloženim zlostavljanju. Po prijemu ovog zahteva poslodavac je dužan da u

roku od tri dana stranama u sporu predloži posredovanje kao način rešenja problema.

2

Mobing kao pravni problem

https://www.facebook.com/seminarskimaturskidiplomski.radovi.9

3